UREDBA O MINIMALNIM ZAHTEVIMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU NOVA I REVITALIZOVANA POSTROJENJA ("Sl. glasnik RS", br. 112/2017)

 

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovom uredbom se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti (minimalni stepen korisnosti) koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, odnosno sistemi za prenos električne energije, odnosno sistemi za distribuciju električne i toplotne energije.

II POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE I KOMBINOVANU PROIZVODNJU TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE

Član 2

Neto stepen korisnosti termoenergetskog postrojenja za proizvodnju električne energije definiše se kao odnos neto električne snage koju proizvede termoenergetsko postrojenje i količine toplotne energije koja u jedinici vremena nastane sagorevanjem goriva u termoenergetskom postrojenju, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηEE,n = PGn Фdov

gde je:

ηEE,n - neto stepen korisnosti proizvodnje električne energije termoenergetskog postrojenja,

PGn - neto električna snaga termoenergetskog postrojenja, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena na pragu termoenergetskog postrojenja preda mreži za prenos ili distribuciju električne energije,

Фdov - količina toplotne energije koja u jedinici vremena nastane sagorevanjem goriva u termoenergetskom postrojenju, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva.

Neto električna snaga termoenergetskog postrojenja se izračunava prema sledećem izrazu:

PGn = PGb - Psopst

gde je:

PGn - neto električna snaga termoenergetskog postrojenja,

PGb - bruto električna snaga termoenergetskog postrojenja, odnosno električna snaga postrojenja merena na priključcima generatora,

Psopst - električna snaga sopstvene potrošnje termoenergetskog postrojenja, odnosno količina električne energije koju u jedinici vremena termoenergetsko postrojenje troši za sopstvene potrebe.

Član 3

Neto stepen korisnosti termoenergetskog postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije predstavlja odnos između zbira neto električne snage termoenergetskog postrojenja i toplotne snage termoenergetskog postrojenja i količine toplotne energije koja u jedinici vremena nastane sagorevanjem goriva u termoenergetskom postrojenju, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηKP,n = PGn + ФТ Фdov

ηKP,n - neto stepen korisnosti termoenergetskog postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije,

PGn - neto električna snaga termoenergetskog postrojenja, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena na pragu termoenergetskog postrojenja preda mreži za prenos ili distribuciju električne energije,

ФT - toplotna snaga termoenergetskog postrojenja (količina toplotne energije u jedinici vremena) koja se na pragu termoenergetskog postrojenja preda potrošaču ili sistemu za distribuciju toplotne energije,

Фdov - količina toplotne energije koja u jedinici vremena nastane sagorevanjem goriva u termoenergetskom postrojenju, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 4

Minimalni zahtevi u pogledu neto stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove na nominalnom režimu rada dati su u Prilogu 1 - Minimalni zahtevi u pogledu neto stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja za termoenergetska postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 5

Minimalni zahtevi u pogledu neto stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva prirodni gas za projektne uslove na nominalnom režimu rada dati su u Prilogu 2 - Minimalni zahtevi u pogledu neto stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima sagoreva prirodni gas za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

III SISTEMI ZA PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Član 6

Neto stepen korisnosti postrojenja za prenos i distribuciju električne energije je odnos između električne energije koja se u toku godine dovede u postrojenje na sabirnice višeg napona i električne energije koja se isporuči u mrežu na sabirnicama nižeg napona, a koji se izračunava prema sledećem izrazu:

ηEE = WgodNN WgodVN

gde je:

ηEE - neto stepen korisnosti postrojenja za prenos i distribuciju električne energije,

WgodNN - neto električna energija, odnosno količina električne energije koja se u toku godine isporuči u mrežu na sabirnicama nižeg napona,

WgodVN - električna energija koja se u toku godine preda postrojenju za prenos i distribuciju električne energije na sabirnicama višeg napona.

Neto električna energija predstavlja razliku između energije koja se preda postrojenju i energije koja se iz postrojenja preda mreži na sabirnicama nižeg napona, a izračunava se prema sledećem izrazu:

WNN = WVN - (Wsp + (P0 + Pk · L 2) · 8760h)

gde je:

WNN - godišnja neto električna energija postrojenja (kWh),

WVN - godišnja neto električna energija koja se preda postrojenju (kWh),

Wsp - godišnja energija za sopstvenu potrošnju postrojenja (kWh),

P0 - snaga gubitaka praznog hoda transformatora (kW),

Pk - snaga gubitaka usled opterećenja pri nominalnom opterećenju transformatora (kW),

L - srednje opterećenje transformatora u toku godine.

Član 7

Minimalni zahtevi u pogledu prosečnog godišnjeg neto stepena korisnosti za postrojenja za prenos i distribuciju električne energije dati su u Prilogu 3 - Zahtevana minimalna efikasnost prenosa i distribucije električne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

IV POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE I SISTEMI ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

Član 8

Stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije predstavlja odnos toplotne energije koja se iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone preda sistemu za prenos ili distribuciju toplotne energije i toplotne energije koja u istom periodu nastane sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije (energije goriva), a koji se izračunava prema sledećem izrazu:

ηTO = QT Qg

gde je:

ηTO - stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije,

QT - ukupna toplotna energija koja se preda sistemu za prenos i distribuciju toplotne energije u toku grejne sezone,

Qg - ukupna toplotna energija (energija goriva) koja nastaje sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone, a koja se određuje na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 9

Zahtevane minimalne vrednosti stepena korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije date su u Prilogu 4 - Zahtevane minimalne vrednosti stepena korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 10

Stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije je odnos toplotne energije koja se iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotno- razmenjivačke stanice i toplotne energije koja se iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.) preda sistemu za distribuciju toplotne energije, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηPDT = Qpred Qprim

gde je:

ηPDT - stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije,

Qpred - toplotna energija koja se u toku grejne sezone iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotno - razmenjivačke stanice,

Qprim - toplotna energija koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.).

Član 11

Zahtevani minimalni stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije određuje se u odnosu na godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije, koje se izračunava prema sledećem izrazu:

ql = Qpred l

gde je:

ql - godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije,

Qpred - ukupna količina toplotne energije koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije i izražava se u MWh,

l - ukupna dužina cevne mreže (trase toplovoda) sistema za distribuciju toplotne energije, izražena u metrima.

Član 12

Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije veće ili jednako 2,89 MWh/(god.m), vrednosti zahtevanog minimalnog stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije novih i rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije date su u Prilogu 5 - Vrednosti zahtevanog minimalnog stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 13

Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije manje od 2,89 MWh/(god.m), zahtevani minimalni stepen korisnosti novih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

Minimalni stepen korisnosti (%) = 100 - 17 ql-0,5.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtevani minimalni stepen korisnosti rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

Minimalni stepen korisnosti (%) = 98 - 17 ql-0,5.

Član 14

Zahtevana minimalna efikasnost sistema za distribuciju toplotne energije odnosi se na period grejne sezone, za distribuciju toplotne energije za grejanje ili za distribuciju toplotne energije za grejanje i toplotne energije za potrošnu toplu vodu.

Minimalni zahtevi za stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije ne primenjuju se na distribuciju potrošne tople vode.

V ZAVRŠNA ODREDBA

Član 15

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1

 

MINIMALNI ZAHTEVI U POGLEDU NETO STEPENA KORISNOSTI TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA ZA TERMOENERGETSKA POSTROJENJA U KOJIMA SE SAGOREVA UGALJ, ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

 

Nominalna električna snaga bruto PGb u MW	Gorivo	Stepen korisnosti proizvodnje električne energije neto [%]		Stepen korisnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije neto 4
		Kod novih postrojenja 1,2	Kod postojećih postrojenja posle rekonstrukcije 3
PGb 500	Kameni i mrki ugalj	43	35	75
	Lignit toplotne moći >9 MJ/kg	40
	Lignit toplotne moći 6 - 9 MJ/kg	39
250 < PGb ≤ 500	Kameni i mrki ugalj	41
	Lignit toplotne moći >9 MJ/kg	38
	Lignit toplotne moći 6 - 9 MJ/kg	37
100 < PGb ≤ 250	Svi ugljevi	34	jednak projektovanoj vrednosti stepena korisnosti

Napomene:

1.	Stepen korisnosti proizvodnje električne energije se primenjuje kod postrojenja koja proizvode samo električnu energiju i kod postrojenja kod kojih se potencijal za proizvodnju toplotne energije u kombinovanoj proizvodnji samo delimično koristi. Stepen korisnosti se određuje pri radu u projektovanom kondenzacionom režimu.
2.	Stepen korisnosti može biti niži od propisanog kod postrojenja sa povratnim hlađenjem, kod postrojenja predviđenih za rad u vršnim i promenljivim opterećenjima, kod postrojenja koja kao gorivo koriste ugalj toplotne moći ispod 6 MJ/kg i kod postrojenja snage PGb ≤ 100 MW.
3.	Kod postrojenja kod kojih su posle rekonstrukcije uvedena nove mere za prečišćavanje dimnih gasova, stepen korisnosti može biti manji od propisane vrednosti za 1,5 procentni poen.
4.	Stepen korisnosti kombinovane proizvodnje se primenjuje kod postrojenja projektovanih za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u režimu u kojem se potencijal za proizvodnju toplotne energije u kombinovanoj proizvodnji potpuno koristi.

 

Prilog 2

 

MINIMALNI ZAHTEVI U POGLEDU NETO STEPENA KORISNOSTI TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA U KOJIMA SAGOREVA PRIRODNI GAS ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

 

Vrsta termoenergetskog postrojenja	Nominalna električna snaga bruto PGb u MW	Stepen korisnosti proizvodnje električne energije neto [%] 1,2,3,4		Stepen korisnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije neto 5,6
		Nova postrojenja	Postojeća rekonstruisana postrojenja
Sa parnom turbinom		40	38	75
Gasna turbina	PGb 200	38
Gasna turbina	30 < PGb ≤ 200	35	-	75
Gasna turbina	20 < PGb ≤ 30	33
Gasna turbina	10 < PGb ≤ 20	30
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	PGb > 250	55
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	100 < PGb ≤ 250	53	-	75
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	PGb ≤ 100	51
Gasni motor	-	38	35	75

Napomene:

1.	Stepen korisnosti proizvodnje električne energije se primenjuje kod postrojenja koja proizvode samo električnu energiju i kod postrojenja kod kojih se potencijal za proizvodnju toplotne energije u kombinovanoj proizvodnji samo delimično koristi.
2.	Stepen korisnosti proizvodnje električne energije neto kod postrojenja sa gasnom turbinom i kombinovanog postrojenja sa gasnom i parnom turbinom može biti niži od propisanog kod postrojenja predviđenim za rad u vršnim i promenljivim opterećenjima, kod postrojenja koja kao gorivo koristi gas kvaliteta lošijeg od kvaliteta mrežnog prirodnog gasa, kod gasnih turbina snage PGb ≤ 10 MW i kod kombinovanog postrojenja gasne i parne turbine sa povratnim hlađenjem.
3.	Ne primenjuje se kod postrojenja koja su predviđena da budu u rezervi (broj radnih sati ≤ 500 h/god).
4.	Kod postrojenja sa gasnom turbinom i kombinovanog postrojenja sa gasnom i parnom turbinom važi za ISO atmosferske uslove (15 °C, 1,015 bar).
5.	Stepen korisnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije veoma zavisi od specifične situacije i datog električnog i toplotnog konzuma.
6.	Niži stepen korisnosti kombinovane proizvodnje od propisanog je prihvatljiv u slučaju proizvodnje tehnološke pare visoke temperature i pritiska i ako se kao gorivo koristi gas kvaliteta lošijeg od kvaliteta mrežnog prirodnog gasa. Stepen korisnosti kombinovane proizvodnje primenjuje se kod postrojenja projektovanih za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u režimu u kojem se potencijal za proizvodnju toplotne energije u kombinovanoj proizvodnji potpuno koristi.

 

Prilog 3

 

ZAHTEVANA MINIMALNA EFIKASNOST PRENOSA I DISTRIBUCIJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

 

Energetska efikasnost (%)
Postrojenje naponskog nivoa do 35 kV	Postrojenje naponskog nivoa višeg ili jednakog od 35 kV
99	98

 

Prilog 4

 

ZAHTEVANE MINIMALNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE

 

		Energetska efikasnost (%)
	Gorivo	Rekonstruisana postrojenja	Nova postrojenja
Gasovita	Prirodni gas	90	94
	Rafinerijski gas/vodonik	/	89
	Biogas	/	70
	Visokopećni gas, drugi otpadni gasovi	/	80
Tečna	Mazut, tečni naftni gas	86	89
	Bio-gorivo	/	89
	Bio-otpad	/	80
	Otpad neobnovljivog porekla	/	80
Čvrsta	Lignit 1), mrki ugalj	85	88
	Kameni ugalj	/	94
	Drvo	84	86
	Poljoprivredna biomasa	/	80
	Komunalni i industrijski otpad	/	80
	Uljni škriljci	/	86

Napomene:

1.	Donja toplotna moć ≈ 6,8 ÷ 8,5 MJ/kg

 

Prilog 5

 

VREDNOSTI ZAHTEVANOG MINIMALNOG STEPENA KORISNOSTI SISTEMA ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

 

Energetska efikasnost (%)
Rekonstruisani sistemi	Novi sistemi
88	90