FISKALNA STRATEGIJA ZA 2018. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2019. I 2020. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 112/2017)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2018. DO 2020. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Očuvanje fiskalne stabilnosti uz podršku rastu

Republika Srbija uspešno privodi kraju sprovođenje trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije kroz Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF). Na kraju 2014. godine deficit sektora države iznosio je 6,6% bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP), dok je dug sektora države iznosio 71,8% BDP sa rastućim trendom. Pred nama su bila dva puta, jedan je vodio u potpunu destabilizaciju javnih finansija i krizu javnog duga, dok je drugi podrazumevao primenu teških ali nužnih mera za ozdravljenje državnih finansija.

Postignuti rezultati u sprovođenju programa su impresivni. Prvobitni cilj potrebnog strukturnog prilagođavanja fiskalnog rezultata od 4% BDP je značajno premašen. U prethodne tri godine ostvareno je trajno poboljšanje rezultata od oko 6% BDP. Javni dug je od 2016. godine na silaznoj putanji, što je postignuto godinu dana ranije nego što je predviđeno programom.

Prioritet u narednom srednjoročnom periodu je očuvanje dostignuća u fiskalnoj oblasti koja su postignuta uz velike napore, uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim nivoom dohotka.

Makroekonomski održiv i inkluzivan rast privrede

Mere umerene fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, kroz povećanje neoporezivog dela zarada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta, dok se kroz rast penzija i plata u delu javnog sektora jača kupovna moć domaćinstava i stimuliše unutrašnja tražnja. Stabilan priliv stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) uz podršku inovacionim aktivnostima još jedna je potpora održivom rastu, dok su reforma obrazovnog sistema, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno ravnopravno budžetiranje i podizanje minimalne cene rada samo neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i pravično distribuiran rast sa krajnjim efektom na smanjenje siromaštva.

Kreiranje makroekonomske politike fokusirano je na izgradnju institucionalnog okvira i otklanjanje barijera rastu. Uspešno sprovedene aktivnosti u prethodnom periodu ogledaju se u podizanju efikasnosti državne administracije, unapređenju zakonskih legislativa, većoj fleksibilnosti tržišta rada, poboljšanoj eksternoj poziciji zemlje, rastu priliva SDI i konkretnoj podršci rastu sektora malih i srednjih preduzeća.

Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija ostaju očuvanje fiskalne stabilnosti, nastavak restrukturiranja privrede (posebno u delu javnog sektora), dalje unapređenje poslovnog okruženja, širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i održavanje kontinuiteta u približavanju Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).

Proces pristupanja EU

Proces evrointegracija pored uspostavljanja institucionalnog okvira i jačanja administrativnih kapaciteta, koji treba da obezbede i garantuju demokratiju i vladavinu prava, podrazumeva i kreiranje stabilnog makroekonomskog okruženja, razvoj tržišne ekonomije i jačanje njene sposobnosti da odgovori izazovima konkurencije u EU. Strateška posvećenost Vlade ka postizanju punopravnog članstva u EU, kao i napredak u ostvarenju ovog cilja, verifikovan je otvaranjem novih pregovaračkih poglavlja tokom 2017. godine. Početkom godine otvoreno je poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura, koje je privremeno zatvoreno. Sredinom 2017. godine otvorena su poglavlja 7 - Pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 - Carinska unija. Do kraja ove godine očekuje se otvaranje još tri poglavlja. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: SSP) između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, usvajanje Programa ekonomskih reformi za period 2017-2019. godine, Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, zatim revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. godine, usklađivanje domaćeg zakonodavstva, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija, uključujući i ovu strategiju, imaju za cilj da Republika Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti unapređenje poslovnog ambijenta. Postignuta fiskalna stabilnost obezbeđuje poboljšanje svih makroekonomskih performansi. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Globalni ekonomski oporavak je ubrzan od početka godine, a procene rasta razvijenih zemalja i zemalja u usponu revidirane su naviše, usled rasta investicija, ubrzanja svetske trgovine, kao i poboljšanja poverenja privrednika i potrošača. Neujednačenost ostaje jedna od glavnih karakteristika globalnog rasta, kako među regionima, tako i unutar zemalja između različitih stratuma populacije. Sa druge strane, prisutna je nestabilnost na finansijskim tržištima, a inflacija je i dalje ispod zacrtanih granica. Sa tim u vezi potrebna je jasna ekonomska politika koja će osigurati oporavak na duži rok. U razvijenim zemljama neophodne su politike koje će ubrzati rast potencijalnog BDP, dok je u zemljama u usponu od presudne važnosti poboljšanje poslovnog ambijenta i intenziviranje investicija. Najavljena postepena normalizacija monetarne politike Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) mogla bi da se odrazi na promenu pariteta svetskih valuta i nivoe javnog duga zemalja u usponu. Globalni oporavak praćen je rastom cena primarnih proizvoda od početka godine, pre svega metala i nafte, a njihova stabilizacija se očekuje krajem 2018. godine. Rast u evro zoni je ubrzan, dok je region centralne i istočne Evrope u uzlaznoj fazi ciklusa. Rast najvažnijih izvoznih tržišta daje zamajac rastu u regionu, ali su ove ekonomije i dalje ranjive na promene na finansijskom tržištu, usled visoke zaduženosti privrede i stanovništva. Republika Srbija je poboljšanjem makroekonomskog ambijenta i otklanjanjem spoljnih i unutrašnjih neravnoteža povećala otpornost na eksterne šokove, dok rast u evro zoni deluje stimulativno na kretanje privredne i izvozne aktivnosti.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda

Ubrzanje globalne ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2016. godine nastavljeno je i tokom 2017. godine kao rezultat jačanja globalne tražnje, usled rasta investicione aktivnosti, proizvodnje prerađivačkog sektora i obima trgovine. Pojačana aktivnost prerađivačkog sektora opredelila je rast cena primarnih proizvoda, pre svega metala. Restrikcije u proizvodnji uvedene od strane Organizacije zemalja izvoznika nafte (u daljem tekstu: OPEK) uslovile su rast cena nafte na međunarodnom tržištu, dok su kumulirane zalihe u proteklom periodu delovale na cene u suprotnom pravcu. Situacija na finansijskim tržištima je i dalje volatilna, mada uz značajno niže rizike nego u prethodnom periodu. Monetarna politika koju sprovode FED i Evropska centralna banka (u daljem tekstu: ECB) je u neku ruku divergentna, dok se u SAD graduelno povećava referentna kamatna stopa, u evro zoni je najavljeno produženje mera kvantitativne relaksacije, doduše u manjem obimu od dosadašnjeg. Od početka godine privredna aktivnost u SAD je blago ubrzana, usled rasta domaće tražnje, a oporavak je podržan i rastom cena nekretnina i nastavkom pozitivnih trendova na tržištu rada, dok je neto izvoz dao negativan doprinos rastu. Domaća tražnja je u ulozi glavnog pokretača oporavka i u evro zoni koji je široko disperzovan kako geografski tako i po sektorima. Inflacija se ubrzava, a stopa nezaposlenosti je najniža još od maja 2009. godine. Viša cena nafte, poboljšanje poslovnog okruženja i pad kamatnih stopa pozitivno su se odrazili na investicionu aktivnost u Rusiji, što je uz nastavak rasta izvoza rezultiralo rastom BDP od 0,5% mg. u prvom, odnosno 2,5% mg. u drugom kvartalu 2017. godine. Istovremeno, privreda Kine beleži veće stope rasta od ranije očekivanih. Intenziviranje kapitalnih investicija uticalo je na rast BDP sa rashodne strane, dok je na strani ponude glavni pokretač prerađivačka industrija. Veća domaća tražnja uticala je na globalno povećanje cena primarnih proizvoda, što je uslovilo veći rast uvoza od rasta izvoza koji je bio podstaknut deprecijacijom juana. Rast zemalja u usponu tokom 2016. godine bio je usporen, pre svega usled niskih cena primarnih proizvoda ali i niza specifičnih faktora karakterističnih za svaku privredu pojedinačno.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2016	2017	2018	2019
Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %
Svet ukupno	3,2	3,6	3,7	3,7
Razvijene ekonomije	1,7	2,2	2,0	1,8
Evro zona	1,8	2,1	1,9	1,7
SAD	1,5	2,2	2,3	1,9
Rusija	-0,2	1,8	1,6	1,5
Zemlje u usponu	4,3	4,6	4,9	5,0
Rast svetske trgovine, %	2,4	4,2	4,0	3,9
Stopa nezaposlenosti, %
Evro zona	10,0	9,2	8,7	8,3
SAD	4,9	4,4	4,1	4,2
Potrošačke cene, prosek perioda, %
Evro zona	0,2	1,5	1,4	1,7
Razvijene ekonomije	0,8	1,7	1,7	2,1
Zemlje u usponu	4,3	4,2	4,4	4,1
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda	1,1	1,1	1,2	/
Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2	-11,8	2,7	8,6	5,6
Cene metala, u dolarima, godišnje promene3	-5,4	20,6	1,4	-1,0
Cena rude gvožđa, u dolarima4	58,6	71,7	62,0	57,1
Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %	-15,7	17,4	-0,2	0,7

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2017.

_______________
1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Prema oktobarskim projekcijama MMF prognoziran je globalni rast od 3,6% u 2017. godini, odnosno po 3,7% u 2018. i 2019. godini, što je poboljšanje prethodnih očekivanja. Rast će biti rezultat cikličnog oporavka investicione aktivnosti, povećanja obima proizvodnje prerađivačkog sektora i ubrzanja globalne trgovine, što će biti podržano oporavkom cena na tržištu primarnih proizvoda, a potvrđuje se kroz zabeleženo povećanje poverenja privrednika i potrošača. Za 2017. godinu rast razvijenih zemalja revidiran je naviše, usled većeg rasta u evro zoni, Kanadi i Japanu, dok se u srednjem roku očekuje blago usporavanje rasta ovih privreda sa 2,2% u 2017. na 1,8% u 2019. godini. Izgledi za zemlje u usponu su blago poboljšani. Značajna revizija rasta Indije naniže kompenzovana je očekivanim snažnijim rastom Kine, Rusije i Brazila. Projektovano je ubrzanje privreda u usponu sa 4,6% u 2017. na 5% u 2019. godini. Rast bi trebalo da bude uravnotežen i prisutan u većini privreda sveta, a pojedinačne recesije u nekim zemljama biće posledica isključivo unutrašnjih problema neekonomske prirode. Evro zona će u 2017. godini rasti po stopi od 2,1%, (za 0,2 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na julsko) podržano rastom izvoza usled jačanja globalne trgovine i rastom domaće tražnje usled povoljnih uslova finansiranja. Rast u SAD je iznad potencijalnog pod uticajem povoljnih finansijskih uslova i visokog nivoa poverenja potrošača. Očekuje se da će američka privreda u periodu 2017-2019. godine rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,1%. Nakon pada ruske privrede od 0,2% u 2016. godini, očekuje se oporavak u 2017. godini i rast od 1,8%. Glavni pokretač rasta u narednom periodu biće domaća tražnja, usled povoljnih monetarnih uslova i jačanja poverenja na tržištu, ali će oporavak biti prigušen očekivanim kretanjem cene nafte i nepovoljnom strukturom privrede.

Tokom srednjoročnog perioda očekuje se blago ubrzanje inflacije, koja će pratiti kretanje cena primarnih proizvoda i energenata na globalnom tržištu. Predviđa se umereni rast cena u razvijenijim ekonomijama od po 1,7% u 2017. i 2018. godini, a u zemljama u usponu ubrzanje, sa 4,2% u 2017. na 4,4% 2018. godini. Odluke OPEK o restrikciji proizvodnje nafte u novembru 2016. godine i Kine da smanji proizvodnju uglja snažno su uticale na rast cena primarnih proizvoda, dok su kumulirane zalihe delovale u suprotnom smeru i dovele do stabilizacije cena nafte na višem nivou. Prema oktobarskim projekcijama MMF, očekuje se da će cena nafte tipa Brent5 u 2017. godini iznositi 50,3 $/barel, što je povećanje od 17,4% u odnosu na 2016. godinu, nakon čega će se stabilizovati na tom nivou tokom 2018. i 2019. godine. Usled snažnije investicione tražnje u Kini, ali i snažnijeg rasta prerađivačkog sektora od prvobitno anticipiranog, cene metala beleže rast od početka godine. Procenjuje se da će se ovakvi trendovi zadržati do kraja godine, pa će rast cene metala u 2017. godini iznositi 20,6% a rude gvožđa 22,4%, uz stabilizaciju cena u srednjem roku. Trend pada cene žitarica će biti prekinut u 2017. godini, a u 2018. godini očekuje se ubrzanje rasta. Stopa na tromesečne depozite denominovane u evrima ostaće na nivou od -0,3%, dok će na šestomesečne depozite denominovane u dolarima iznositi 1,4% i 1,9%, respektivno.

ECB nastavlja sprovođenje programa kvantitativnog popuštanja kupovinom aktive u iznosu od 60 mlrd evra mesečno do kraja 2017. godine. Najavljena je mogućnost produženja ove mere i tokom 2018. godine sa ciljem približavanja inflacije zacrtanom cilju.6 Istovremeno, referentna kamatna stopa ostaje na rekordno niskom nivou od 0,00%, odnosno -0,40% na depozite banaka, a Savet guvernera ECB očekuje da će referentne kamatne stope ostati nepromenjene u dužem razdoblju, odnosno do završetka programa kvantitativnih olakšica.

Sa druge strane, na sastanku guvernera FED u oktobru odlučeno je da se zadrži ciljani raspon za referentnu kamatnu stopu od 1,00% do 1,25% usled napretka privrede SAD, a u skladu sa ciljevima FED u pogledu pune zaposlenosti i stabilnosti cena. Očekuje se da će referentne kamatne stope rasti u narednom periodu s obzirom na umereni rast privredne aktivnosti i zaposlenosti od početka godine. Istovremeno, konstatovano je da nepovoljne vremenske prilike koje su uticale na prekid proizvodnje naftne i petrohemijske industrije neće bitno uticati na ekonomiju SAD.

Tempo finansijske normalizacije i deregulacije, niska inflacija i geopolitički faktori predstavljaju rizike koji se u slučaju materijalizacije, mogu negativno odraziti na projektovani globalni oporavak. Finansijski rizici odnose se na tempo normalizacije monetarne politike u SAD i evro zoni, finansijsku stabilnost u Kini, rizik vezan za bankarski sektor u evro zoni i finansijsku deregulaciju. Kineske vlasti moraju da obuzdaju rast kreditne aktivnosti tokom procesa rebalansiranja privrede ka domaćoj tražnji. U suprotnom, rebalansiranje privrede može rezultirati destabilizacijom globalnog kretanja kapitala i investicija usled usporavanja rasta i protekcionističke trgovinske politike u Kini. Istovremeno, nagla promena monetarne politike FED i vraćanje regulative koja reguliše finansijski sektor na pretkrizni nivo7, može dovesti do povećanja finansijskog rizika, troškova zaduživanja i averzije investitora prema riziku, što posledično može ugroziti likvidnost zemalja u usponu. Takođe, sporiji rast zarada i povećanje nejednakosti u raspodeli dohodaka može ugroziti rast produktivnosti i potencijalnog BDP. Niska inflacija koja je otporna na mere monetarne politike centralnih banaka širom sveta može ugroziti globalni oporavak.

Prema preporukama MMF od posebnog značaja za globalnu ekonomiju je usvajanje politika kojima se ubrzava rast potencijalnog BDP i osigurava fiskalna održivost. Ekonomska realnost razvijenih zemalja suočena je sa izazovima starenja stanovništva, slabog rasta produktivnosti i ograničenog potencijalnog rasta, pa stoga ekonomska politika mora biti okrenuta ka strukturnim reformama kojima se jača otpornost prema šokovima, odnosno jačanju agregatne tražnje. U SAD, gde se rast približava rastu potencijalnog BDP, potrebno je sprovođenje ekonomske politike koja će biti usmerena ka promptnom podizanju limita javnog duga kako bi se izbegla unutrašnja politička previranja oko budžetske politike. Istovremeno, u evro zoni, zemlje sa niskim učešćem javnog duga u BDP i malim deficitima treba da iskoriste stvoreni fiskalni prostor kao podršku strukturnim reformama i jačanju investicija sa ciljem ubrzanja potencijalnog rasta. Takođe, potreban je proaktivan pristup rešavanju problema u bankarskom sektoru u evro zoni. Bankarska regulativa treba da bude usmerena ka rešavanju problema problematičnih kredita, ali i regulisanju poslovanja manjih banaka, modernizaciji i harmonizaciji režima nesolventnosti i završetku procesa formiranja bankarske unije. U cilju stimulacije potencijalnog rasta u srednjem roku potrebno je voditi fiskalnu politiku koja će biti usmerena na ravnomernu distribuciju dohotka. Pored toga, potrebno je povećati investicije u ljudski kapital i obrazovanje, kao i povećati ponudu rada kroz veću participaciju. Za razliku od razvijenih zemalja, zemlje u usponu se nalaze na putanji ubrzanog oporavka. Od izuzetne je važnosti da ekonomska politika ovih zemalja bude usmerena ka uravnoteženom povećanju životnog standarda stanovništva i politikama koje su usmerene ka uklanjanju prepreka rastu. S tim u vezi, potrebno je voditi fiskalnu i socijalnu politiku okrenutu ka povećanju socijalne jednakosti preko smanjenja poreske evazije i prekomponovanja poreskog sistema. Istovremeno, preporuke MMF usmerene su ka unapređenju infrastrukture i sprovođenju institucionalnih reformi sa ciljem poboljšanja poslovnog okruženja, kao i ka kreiranju politika koje će olakšati spoljnu trgovinu, povećati otvorenost ekonomije i unaprediti radno zakonodavstvo.

______________
5 Prosečna cena nafte tipa "Brent", "Dubai Fateks" i "Zapadni Teksas".
6 U oktobru je doneta odluka o primenjivanju programa kvantitativnog popuštanja najmanje do septembra 2018, pri čemu će iznos od 60 milijardi evra mesečno biti smanjen na 30 milijardi evra.
7 Period neposredno pre ekonomske krize 2008. godine je bio okarakterisan, između ostalog, i znatnim merama deregulacije na finansijskim tržištima, posebno u SAD.

Makroekonomske procene Evropske komisije za područje Evropske unije

Prema novembarskim procenama Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) oporavak ekonomske aktivnosti u evro zoni se nastavlja po stopama znatno većim od potencijalnih. Očekivani rast u 2017. godini iznosi 2,2%, a u 2018. i 2019. godini 2,1% i 1,9%, respektivno. Iako je rast privredne aktivnosti ojačao i proširio se na sve države članice, još uvek je prisutna nejednakost u privrednim ciklusima pojedinačnih država, što ugrožava sinhronizaciju monetarne politike ECB. Projekcija rasta za 2017. godinu revidirana je naviše za 0,5 p.p. u odnosu na majsku, usled snažnijeg doprinosa domaće tražnje od početka godine. Akomodativna politika ECB, rast zaposlenosti i značajno ubrzanje investicione aktivnosti pokrenuli su snažan rast domaće tražnje, koja je bila glavni pokretač privredne aktivnosti i u 2016. godini. Rast proizvodnje prerađivačkog sektora, novih porudžbina i pozitivnih očekivanja privrednika daju snažan impuls rastu nemačke privrede koji se u 2017. godini procenjuje na 2,2%, što je za 0,6 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na majsko. Istovremeno, procenjeni rast privrede Italije iznosi 1,5% i vođen je rastom domaće tražnje.

Oporavak privredne aktivnosti u narednom periodu odvijaće se u uslovima niske inflacije iako će proizvodni jaz biti pozitivan. Nakon što evro zona dostigne stopu rasta od 2,2% u 2017. godini, što je i najviša stopa u poslednjih deset godina, privredni rast će se nastaviti i u 2018. i 2019. godini, mada nešto usporenijim tempom. Projektovani rast zasniva se na usporavanju privatne potrošnje i investicija, umerenom ubrzanju državne potrošnje i blago pozitivnom doprinosu neto izvoza. Zahvaljujući odgovarajućoj fiskalnoj i monetarnoj politici, sprovedenim reformama na tržištu rada i niskoj inflaciji, privatna potrošnja je u proteklom periodu bila glavni pokretač rasta. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se normalizacija monetarne politike ECB preko povećanja referentne kamatne stope, što će podstaći štednju i uz usporavanje rasta zarada i raspoloživog dohotka u 2018. i 2019. godini doprineti usporavanju rasta privatne potrošnje sa 1,8% u 2017. godini na 1,5% u 2019. godini. Smanjenjem udela javnog duga u BDP i kamata na međunarodnom tržištu kapitala stvoreni su uslovi za jači uticaj fiskalne politike na ekonomski rast. Očekuje se pozitivan doprinos državnih izdataka od po 0,3 p.p. u narednom periodu. Rast profitnih marži, povećana tražnja i smanjenje pritisaka razduživanja, uz ubrzanu investicionu aktivnost EK (Investicioni plan za Evropu EK), glavni su faktori koji će uticati na rast investicione potrošnje u narednom periodu. U periodu 2017-2019. godine očekuje se prosečni rast investicija od 3,7%, vođen ubrzanjem investiranja u opremu usled uzlazne faze privrednog ciklusa. Rast izvoza će biti potpomognut rastom globalne tražnje i postepenim oporavkom globalne privrede. Globalni oporavak će dati i impuls većoj uvoznoj tražnji za izvoznim proizvodima evro zone, u prvom redu investicionih proizvoda, i pored aprecijacije evra. Nakon pogoršanja odnosa razmene tokom 2017. godine, očekuje se njihov rast od 0,5% u 2018. godini, dok će u 2019. godini ostati nepromenjeni. Ova kretanja, uz stabilnost uvoznih cena rezultiraće smanjenjem deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 3% BDP u 2017. godini na 2,9% BDP u 2019. godini.

Kao rezultat privrednog oporavka očekuje se snažan rast zaposlenosti u narednom periodu, uz nastavak smanjenja stope nezaposlenosti na 9,1% do kraja 2017. godine. Sprovedene reforme tržišta rada u nekim članicama evro zone ali i mere fiskalne politike povoljno su uticale na kreiranje novih radnih mesta. Posredan pozitivan uticaj na tržište rada očekuje se i od oporavka domaće tražnje, dok će rast zarada povećati stopu aktivnosti. Međutim, sa projektovanim rastom produktivnosti u narednom periodu elastičnost zaposlenosti u odnosu na BDP će se smanjiti, pa se u narednom periodu očekuje umereni porast novootvorenih radnih mesta. Trend pada nezaposlenosti će se nastaviti, ali usporenim tempom, tako da se na kraju projektovanog perioda očekuje stopa nezaposlenosti od oko 8%, što predstavlja najnižu stopu posle 2008. godine, međutim još uvek veću u odnosu na pretkrizni nivo.

U narednom srednjoročnom periodu trend inflacije će pratiti cene primarnih proizvoda i energenata, ali će i dalje biti pod uticajem niske bazne inflacije. Predviđena je inflacija od 1,5% u 2017. godini odnosno 1,4% i 1,6% u 2018. i 2019. godini, respektivno. I pored pozitivnog proizvodnog jaza, niska inflaciona očekivanja i cene primarnih proizvoda, kao i sporiji rast zarada ograničavaju veći rast inflacije.

Fiskalna politika će imati neutralan doprinos rastu u narednom periodu, iako će u nekim članicama ona biti blago ekspanzivna. U 2017. godini fiskalni deficit će iznositi 1,1% BDP, što je za 0,3 p.p. manje od prethodno očekivanog, usled snažnijeg rasta BDP. U 2018. i 2019. godini projektovan je deficit od 0,9% i 0,8% BDP, respektivno, uz stabilizaciju strukturnog deficita. Očekivani snažniji oporavak privrede, niske kamatne stope i posledično razduživanje glavni faktori su koji su uticali na projektovano smanjenje fiskalnog deficita u gotovo svim državama članicama evro zone. Istovremeno, predviđeno je smanjenje učešće rashoda u BDP sa 47,2% na 46,5%, usled nižih troškova zaduživanja i uzlazne faze ciklusa i posledično smanjenja socijalnih i drugih izdataka. Udeo javnih prihoda u BDP je projektovan na 46,1% u 2017. godini i umanjivaće se za po 0,2 p.p. godišnje do 2019. godine, što je opredeljeno padom učešća uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u ukupnim prihodima sa 15,3% u 2017. godini na 15% u 2019. godini. Snažniji nominalni rast i niske kamatne stope zadržaće javni dug na opadajućoj putanji, sa 89,3% BDP u 2017. na 85,2% BDP u 2019. godini. Smanjenje učešća javnog duga u BDP će biti i pod uticajem smanjenja spirale javnog duga i primarnih suficita u nekim članicama.

Makroekonomski izgledi su praćeni rizicima, koji su manje izraženi nego u ranijim projekcijama. Rizici koji mogu ugroziti ekonomski rast su eksterne prirode i odnose se na geo-političku situaciju na Korejskom poluostrvu i na brže nego očekivano povećanje restriktivnosti monetarne politike FED. Posledično povećanje finansijskih rizika i averzije prema riziku od strane investitora može ugroziti rast u zemljama u eksternom okruženju EU, a posredno i rast EU28. U srednjem roku, postoji i rizik od rebalansiranja kineske privrede, odnosno rast korporativnih kredita u Kini, što ukazuje na moguće povećanje finansijskog rizika u zemlji, dok vođenje protekcionističke trgovinske politike u SAD može imati negativan uticaj na globalni oporavak. Neizvesnost u pogledu pregovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom (u daljem tekstu: UK) o izlasku zemlje iz EU i snažnija aprecijacija evra od očekivane može imati negativne posledice na ekonomsku aktivnost i predviđeni oporavak.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period od 2018. do 2020. godine

Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva. Privredna aktivnost nastavlja pozitivna kretanja i tokom 2017. godine, za koju se procenjuje realni rast od 2%. U prvoj polovini godine određeni rizici "na dole" su aktivirani, što se negativno odrazilo na ukupnu privrednu aktivnost. Ipak, kratkoročni indikatori iz poslednjih nekoliko meseci ukazuju na njihovu jednokratnu prirodu, te ne postoji rizik da se putanja rasta značajnije uspori u srednjem roku. Budući da su ovi činioci privremenog karaktera osnovni scenario rasta nije ugrožen.

Unapređenje makroekonomskog okruženja ogleda se u smanjenju fiskalnog deficita, punoj pokrivenosti tekućeg deficita platnog bilansa neto prilivom po osnovu stranih direktnih investicija, nastavku poboljšanja na tržištu radne snage, kao i u predvidivosti fiskalne i monetarne politike, kao i inflaciji unutar ciljanog koridora. Mere ekonomske politike su koordinirane, adekvatno odmerene i efektne, sa fokusom na uspostavljanje trajektorije zdravog i inkluzivnog razvoja, koji će biti pravedno distribuiran i kao takav smanjiti socijalne nejednakosti. Uspešnost u sprovođenju reformskih programa verifikovana je kontinuiranim napretkom na međunarodnim listama konkurentnosti, kao i poboljšanjem kreditnog rejtinga zemlje.

Kao mala ekonomija, visokog stepena otvorenosti, i dalje zavisimo od međunarodnih prilika, međutim, značajna smanjenja unutrašnjih i spoljnih neravnoteža slabe uticaj egzogene varijable, što potvrđuje i nastavak poboljšanja indikatora eksterne pozicije zemlje i tokom 2017. godine.

Privredna aktivnost

Privredna aktivnost nastavlja rast i tokom 2017. godine. Revidiranje prvobitno projektovane stope rasta za 2017. godinu sa 3% na 2% posledica je incidentnih šokova u proizvodnji, koji nemaju recesione elemente i ne ugrožavaju osnovni scenario razvoja. Postignuta je fiskalna stabilnost i preokrenut rastući trend javnog duga sa rezultatima značajno iznad prvobitno postavljenih ciljeva. Umesto planiranog deficita od 1,7% BDP u 2017. godini projektuje se suficit od 0,7% BDP, a učešće javnog duga je za oko 10 p.p. niže od projektovanog i iznosiće oko 64% BDP. Inflacija se kreće u granicama novog nižeg inflacionog koridora Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS), dok je privremeni rast deficita tekućeg računa determinisan pre svega rastom cena nafte i osnovnih metala na međunarodnom tržištu, ali i povećanim uvozom energenata. Priliv SDI iznosiće preko dve milijarde evra i u potpunosti će pokrivati deficit tekućeg računa. Neto devizne rezerve na kraju oktobra prelaze devet milijardi evra što predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.

Revizija kretanja osnovnih makroekonomskih agregata za 2017. i 2018. godinu

Realni sektor

Prema konačnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS), u 2016. godini zabeležen je rast BDP od 2,8%. Ubrzanje privredne aktivnosti postignuto je uz jako fiskalno prilagođavanje i značajno je premašilo prvobitne projekcije koje su tri puta revidirane naviše. Posmatrano sa proizvodne strane pozitivan uticaj imali su svi sektori, sa dominantnom ulogom usluga čiji je pozitivan doprinos iznosio 1,4 p.p. i bio je determinisan pre svega rastom trgovine i saobraćaja ali i sve značajnijom ulogom usluga vezanih za informaciono-komunikacione tehnologije. Rast ukupne industrije bio je opredeljen povećanjem proizvodnje električne energije za 6,3% mg, kao i rastom prerađivačke industrije od 2,2% mg. sa diverzifikovanim izvorima u pretežno izvoznim delatnostima. Otklanjanje administrativnih barijera obezbedilo je ubrzanje privatnih investicija u prvoj polovini godine, koje su potpomognute intenziviranjem javnih radova u drugom polugodištu rezultirale međugodišnjim rastom građevinarstva od 3,2%. Poljoprivreda je usled povoljnih agrometeoroloških uslova ali i većih zasađenih površina zabeležila rast od 8,1% i dala doprinos stopi rast BDP od 0,5 p.p.

Posmatrano po agregatima upotrebe pozitivan doprinos rastu BDP u 2016. godini dale su sve komponente. Unapređenje poslovnog ambijenta, poboljšanje finansijske pozicije preduzeća, diverzifikovan priliv SDI u delatnosti koje proizvode razmenljiva dobra, poboljšanje konkurentske pozicije zemlje i nove tržišne niše obezbedile su rast izvoza i investicija od 12% i 5,1%, respektivno. Time su ove dve komponente opredelile polovinu privrednog rasta u 2016. godini, što je model na kome se dugo godina insistiralo i koji predstavlja cilj kreatora mera makroekonomske politike. Kratkoročni negativni efekti fiskalne konsolidacije na privatnu potrošnju ublaženi su rastom zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, smanjenjem troškova finansiranja i većim obimom novoodobrenih kredita, posebno gotovinskih, kao i povoljnijim cenovnim kretanjima.

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, stope realnog rasta, %

	2016	Q1 2017	Q2 2017	Q3 2017*	2017*
Bruto domaći proizvod	2,8	1,0	1,3	2,1	2,0
Rashodni pristup
Privatna potrošnja	1,0	2,0	1,6	1,9	1,8
Državna potrošnja	2,3	0,5	1,7	0,9	1,4
Investicije u osnovne fondove	5,1	1,9	2,0	6,3	4,3
Izvoz robe i usluga	12,0	9,7	11,5	10,9	10,0
Uvoz robe i usluga	9,0	11,7	10,3	10,4	8,6
Proizvodni pristup
Poljoprivreda	8,1	-8,0	-10,0	-10,9	-9,9
Industrija	2,6	1,4	2,8	6,9	4,5
Građevinarstvo	3,2	-3,1	-2,8	5,2	2,0
Usluge	2,7	1,6	2,3	2,0	2,4

Izvor: RZS; Prema redovnom kalendaru RZS 30. novembra 2017. godine očekuju se manje korekcije navedenih podataka.

* Procena Ministarstva finansija

Pozitivna privredna kretanja zabeležena u 2016. godini, nastavljena su i tokom 2017. godine. Međutim, aktiviranje jednokratnih negativnih činilaca imalo je za posledicu usporavanje aktivnosti u pojedinim delatnostima sa značajnim učešćem u BDP i posledično njihov signifikantan negativan doprinos ukupnom privrednom rastu. Loši vremenski uslovi sa početka godine usporili su građevinsku aktivnost ali i ometali proizvodne procese u rudarstvu i proizvodnji električne energije, na šta su se nadovezali nepovoljni agrometeorološki uslovi koji su desetkovali prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura što je imalo za posledicu nešto skromnije stope privrednog rasta u prva dva kvartala.

Prema fleš proceni RZS privredni rast u trećem kvartalu je ubrzan i iznosi 2,1% mg. Vođen je rastom industrijskog i uslužnog sektora, a potpomognut ubrzanjem građevinske aktivnosti. Prerađivačka industrija stabilno raste, uticaj jednokratnih faktora na elektro-energetski sektor slabi, dok poljoprivredna proizvodnja zadržava negativan doprinos. Posmatrano po komponentama upotrebe, dominantan izvor rasta je lična potrošnja, što je rezultat rasta raspoloživog dohotka stanovništva kao i rasta zaposlenosti. Jača pozitivan doprinos investicija, čiji je međugodišnji rast prema proceni Ministarstva finansija preko 6%, dok je doprinos neto izvoza blago negativan.

Aktiviranje negativnih rizika po privredni rast u 2017. godini

"Najbolji način da se predvidi budućnost jeste da se ona kreira."
- Piter Draker

Fiskalnom strategijom za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. koju je Vlada usvojila u decembru 2016. godine projektovan je rast privredne aktivnosti u 2017. od 3%, uz navođenje eksternih i internih rizika za ostvarivanje ove projekcije.

I dok su okidači eksternih rizika ostali neaktivirani, jedan deo internih rizika je realizovan, što je dalo negativan doprinos ukupnom privrednom rastu. Najveći negativan uticaj na privredni rast u 2017. godini imala je poljoprivreda. Učešće ove delatnosti u BDP Republike Srbije je oko 8%, što je značajno iznad proseka zemalja EU. Zastarela mehanizacija, nedovoljno razvijen sistem navodnjavanja, nedovoljna upotreba mineralnih đubriva, usitnjenost i fragmentiranost poseda čine srpsku poljoprivredu visoko zavisnom od agrometeoroloških uslova, a time i kretanje obima njene proizvodnje visoko volatilnim. Ekstremna suša praćena nadprosečnim temperaturama u 2017. godini značajno je umanjila prinose svih važnih biljnih kultura. Prema podacima RZS proizvodnja kukuruza će u odnosu na prošlu godinu biti manja za 45,5%, pšenice za 21%, soje 20%, suncokreta 13% i šećerne repe 6,3%. Nepovoljni agrometeorološki uslovi doveli su i do smanjenja proizvodnje u voćarstvu, gde se očekuje smanjenje proizvodnje šljiva za 28,6% i jabuka za 6,6%, dok je ostvarena proizvodnja malina manja za 6,9% i višanja za 6,5%. Procenjuje se da će delatnost poljoprivrede u 2017. godini zabeležiti realan pad BDV od oko 10%, što će se reflektovati na stopu rasta BDP negativnim doprinosom od 0,8 p.p. Prošlogodišnjom Fiskalnom strategijom, polazeći od pretpostavke prosečne poljoprivredne godine, prognoziran je takođe pad poljoprivredne proizvodnje, ali od 2% i njen negativan doprinos BDP od 0,2 p.p.

Elektro-energetski sektor je u 2017. godini, posle poljoprivrede, imao najznačajniji negativan uticaj na rast. Na osnovu trendnog kretanja i tada raspoloživih kratkoročnih indikatora prognozirano je umereno povećanje privredne aktivnosti u rudarstvu i u proizvodnji električne energije. Vremenske prilike na početku godine, ali i sporija realizacija poslovnih planova vodećih kompanija u okviru energetskog sektora, determinisali su negativna kretanja na ukupni privredni rast od oko 0,3 p.p.

Budući da su vremenski uslovi najvećim delom bili okidači za aktiviranje negativnih rizika, a da su po svojoj prirodi jednokratni i nepredvidivi, posmatrano je kretanje onog dela privrede koji nije bio pod direktnim uticajem ovog faktora. Podaci pokazuju da je ostvareni rast u ostalim delatnostima stabilan i u skladu sa prognozama. Ako se pored direktnog negativnog uticaja kretanja aktivnosti u ova dva sektora u obzir uzme i njihov indirektan uticaj na povezane delatnosti i multiplikativni efekat (npr. poljoprivrede na prehrambenu industriju ili elektroenergetskog sektora na transport), može se zaključiti da bi bez jednokratnih šokova ukupan privredni rast iznosio oko 3%.

Izvor: Procena Ministarstva finansija.

Detaljan opis korišćene metodologije za procenu mesečnog BDP može se pronaći u radu "Model za procenu mesečnog BDP Republike Srbije primenom tehnika temporalne dezagregacije" na linku http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281.

Rast BDP od 2% u 2017. godini dominantno je određen pozitivnim kretanjima u uslužnom sektoru, koji će prema proceni Ministarstva finansija doprineti realnoj stopi rasta sa 1,2 p.p. I pored navedenih usporavanja u rudarstvu i proizvodnji električne energije, ukupna industrija će zabeležiti međugodišnje povećanje BDV od 4,5%, pre svega zahvaljujući stabilnom rastu prerađivačke industrije i zadržati ulogu značajnog izvora rasta sa doprinosom od 0,9 p.p. Blag pozitivan doprinos daje i sektor građevinarstva. Posmatrano na strani upotrebe rast je vođen privatnom potrošnjom i investicijama, dok su se proizvodni šokovi odrazili na spoljnu trgovinu, opredeljujući blago negativan doprinos neto izvoza.

Visokofrekventni indikatori pokazuju stabilan rast najvećeg dela privrede u prvih devet meseci 2017. godine. Negativni rizici aktivirani su u delatnostima rudarstva, proizvodnje električne energije i građevine, što je uticalo na usporavanje aktivnosti u prvoj polovini godine. Početkom drugog polugodišta mesečni podaci ukazuju na oporavak u ovim sektorima, pre svega u građevinarstvu i rudarstvu. Očekuje se da će intenziviranje strukturnih reformi u javnim preduzećima, koja su nosioci proizvodnje u ovim delatnostima, povećati otpornost proizvodnih procesa na spoljne šokove i doprineti većoj efikasnosti, čime će se obezbediti kontinuiran rast kreirane BDV. Prerađivačka industrija, kao najznačajniji segment ukupne industrije sa učešćem u BDP od oko 15%, u prvih devet meseci 2017. godine beleži međugodišnje povećanje fizičkog obima proizvodnje za 6,8%. Rast je diverzifikovan i ima izvore pre svega u izvozno orijentisanim delatnostima, a u osnovi je rezultat efekata SDI. Po značaju se izdvajaju hemijska, gumarska i mašinska industrija, kao i proizvodnja metalnih proizvoda i proizvodnja električne opreme. Stabilan rast, sa sve značajnijom ulogom, ostvaruju i duvanska industrija i proizvodnja osnovnih metala. Negativan uticaj u ovom periodu ima delatnost proizvodnje motornih vozila, dok se u poslednjim mesecima beleži i usporavanje prehrambene industrije, što je posledica loše poljoprivredne godine ali i tržišnih neizvesnosti.

Indeksi fizičkog obima vodećih delatnosti prerađivačke industrije, 2016=100

Posmatrano po namenskim grupama ulogu dominantnog izvora rasta imaju intermedijarni proizvodi čija je proizvodnja u odnosu na prošlu godinu veća za 10,1% i vođena je rastom hemijske i gumarske industrije. Značajan rast od 11,1% ostvaren je i u grupi kapitalnih dobara sa najznačajnijim uticajem mašinske industrije, a pozitivan doprinos daje i proizvodnja trajnih i netrajnih proizvoda. Negativan uticaj na ukupni rast industrije u ovom periodu dala je proizvodnja energije gde je zabeležen međugodišnji pad od 3,9%. Uslužni sektor beleži stabilan rast u uslovima fiskalne stabilizacije, što je potvrda adekvatne odmerenosti preduzetih mera. U periodu januar-septembar 2017. godine maloprodajni promet je zabeležio realni rast od 4%. Najveći rast ostvaren je u prometu neprehrambenih proizvoda od 7,1%. Hranom, pićem i duvanom trgovalo se za 3,4% više, dok je promet motornim gorivom na približno istom nivou kao i prošle godine. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista kojih je u ovom periodu bilo oko 2,4 miliona, što je povećanje od 12,4% u odnosu na isti period prethodne godine uz preko 6,5 miliona ostvarenih noćenja (povećanje za 10,1%). Istovremeno devizni priliv od turizma je veći za 14%, a realni promet u ugostiteljstvu za skoro 8%. Nastavljen je značajan rast fizičkog obima kopnenog i vazdušnog saobraćaja kao i telekomunikacionih usluga.

Visokofrekventni indikatori sektora usluga, 2016=100

Od izvoza znanja do izvoza "digitalne maline"

"Kao rezultat četvrte industrijske revolucije, ekonomski suficit će biti postignut.
Međutim, pitanje je kako će se on ravnomerno raspodeliti između država,
ljudi u različitim ekonomskim slojevima i različitim delovima sveta."
- Satja Nadela, generalni direktor Majkrosofta

Prelaz iz treće u četvrtu industrijsku revoluciju neminovno utiče na sve društveno-ekonomske procese u Republici Srbiji. I dok je u pojedinim segmentima u potpunosti dostignut korak sa razvijenim državama, u nekim sferama je zaostajanje evidentno. Upravo smanjenje ove diskrepance može dati značajan impuls privrednom rastu i razvoju i osetno poboljšati kvalitet života svakog pojedinca.

U okviru Evropske unije informaciono-komunikacione tehnologije (u daljem tekstu: IKT) prepoznate su kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast i inovativnost, a među "vodećim ekonomskim strategijama" u Evropi 2020. nalazi se "Digitalna agenda za Evropu", što pokazuje značaj koji IKT imaju u razvoju moderne ekonomije.

Raspoloživi podaci RZS pokazuju propulzivnost upotrebe IKT kako u domaćinstvima tako i u privredi. Od 2007. godine do danas broj domaćinstava koja poseduju računar je udvostručen, sa 34% na 68,1%. Istovremeno, broj onih koji imaju pristup internetu povećan je sa 26,3% na 68%, dok mobilni telefon poseduje preko 90% populacije. Što se tiče preduzeća upotreba računara i interneta je gotovo stoprocentna.

Može se zaključiti da je u pogledu opremljenosti, informisanosti i infrastrukture uhvaćen korak sa razvijenim zemljama. Međutim, podaci da samo polovina internet populacije koristi mogućnost elektronskog poslovanja, a tek 20,2% preuzima dokumente sa e-uprave, da 41,4% preduzeća naručuje robu ili usluge putem interneta i samo 23,8% prima elektronske porudžbine, jasno pokazuju da nisu iskorišćeni svi potencijali koje digitalizacija nosi, te da postoji ogroman prostor za unapređenje.

Posmatrano sa makroekonomskog aspekta, aktivnosti vezane za IKT učestvuju u ukupnoj BDV sa oko 4,5% i poslednjih nekoliko godina konstantno uvećavaju BDV koju kreiraju. Takođe, značaj ovih delatnosti u izvozu rapidno raste. Uz prehrambenu industriju i poljoprivredu ova delatnost je u 2016. godini najznačajniji neto izvoznik (preko 400 miliona evra).

Izvor: Obračun Ministarstva finansija na bazi podataka iz finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre i podataka Poreske uprave, uz primenu metodologije date u priručniku Evropske komisije "ICT Sector Definition Transition from NACE Rev. 1.1 to NACE Rev. 2".

Dok međunarodno poređenje pokazuje da je učešće BDV delatnosti koje su povezane sa IKT u ukupnoj BDV iznad evropskog proseka, detaljnija analiza otkriva visok značaj delatnosti telekomunikacija, dok je učešće ostalih aktivnosti iz sfere IKT sa stanovišta BDP na niskom nivou. Ovakva struktura je logična ako se uzme u obzir ekspanzija telekomunikacionih usluga u Republici Srbiji poslednjih godina i činjenica da su razvijene zemlje tu fazu prošle početkom dvehiljaditih.

Izvor: Za Republiku Srbiju obračun Ministarstva finansija, za ostale zemlje Evrostat

Država prepoznaje razvojnu šansu u sektoru IKT i pomera fokus na ovu oblast u nameri da ukloni sve postojeće administrativne barijere i podstakne inicijative od krupnog kapitala do startap projekata i preduzetničkih poduhvata. Vlada je usvojila Strategiju za razvoj IT sektora 2017-2020. i osnovala Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije, što su prvi koraci ka osnaživanju ove oblasti. Napor je usmeren na paralelne aktivnosti kako bi pozitivni efekti modernizacije i tehnoloških dostignuća bili u što većoj meri iskorišćeni. Sa jedne strane kroz digitalizaciju, elektronsko poslovanje i e-upravu ubrzaće se proizvodni procesi unutar tradicionalnih privrednih grana, odnosno povećati njihova efikasnost, čime će se obezbediti osetan doprinos rastu BDP. Istovremeno, aktivnim merama podrške preduzećima, preduzetnicima i startap projektima kroz unapređenje administrativnog okruženja, poboljšanje pravnog okvira, jačanje kadrovskih potencijala i podsticajnu poresku politiku omogućiće se prelazak sa "outsourcing" koncepta pružanja usluga na koncept "digitalne maline". Time će kroz razvoj softverskog inženjeringa i sopstvenih softverskih rešenja biti intenzivirano generisanje BDV koju ovaj sektor kreira.

Na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda u Republici Srbiji i međunarodnom okruženju, imajući u vidu postignutu fiskalnu stabilnost kao i planirane ekonomske politike, Aranžman iz predostrožnosti sa MMF i evidentno poboljšanje privrednog ambijenta i eksterne pozicije zemlje, projektovana su kretanja osnovnih makroekonomskih agregata i indikatora za Republiku Srbiju u periodu 2018-2020. godine. Stabilizacija javnih finansija, uz reformske zakone i strukturne reforme, bitno ublažava unutrašnje i spoljne neravnoteže, čineći privredu otpornijom na endogene i egzogene šokove. Incidentna kratkoročna usporavanja rasta BDP ne mogu ugroziti njegovu rastuću putanju u narednom trogodišnjem periodu. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku sa ciljem očuvanja fiskalnih dostignuća. Mere umerene fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, kroz povećanje neoporezivog dela zarada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta, dok se kroz rast penzija i plata u delu javnog sektora jača kupovna moć domaćinstava i stimuliše unutrašnja tražnja. Stabilan priliv SDI uz podršku inovacionim aktivnostima još jedna je potpora održivom rastu, dok su reforma obrazovnog sistema, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno ravnopravno budžetiranje i podizanje minimalne cene rada samo neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i pravično distribuiran rast sa krajnjim efektom na smanjenje siromaštva.

Tabela 3. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Procena	Projekcija
	2017	2018	2019	2020
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	4.469	4.755	5.057	5.417
Realni rast BDP, %	2,0	3,5	3,5	4,0
Deflator BDP, %	2,8	2,8	2,8	3,0
Realni rast pojedinih komponenti BDP, %
Lična potrošnja	1,8	2,7	3,4	3,8
Državna potrošnja	1,4	2,2	1,9	2,7
Bruto investicije u osnovne fondove	4,3	5,1	4,1	5,3
Izvoz robe i usluga	9,8	8,8	8,4	7,9
Uvoz robe i usluga	10,6	7,0	7,2	7,0
Saldo robe i usluga, u EUR, % BDP	-7,7	-6,7	-6,2	-6,0
Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP	-4,6	-4,2	-4,1	-3,9
Inflacija, prosek perioda, %	3,1	2,7	2,8	3,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Za 2018. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti od 3,5%. Uzimajući u obzir opreznost pri projektovanju poljoprivredne proizvodnje i građevinske aktivnosti, odnosno umerena očekivanja vezana za investicije i izvoz, ova projekcija se može smatrati konzervativnom. Nosioci rasta u narednoj godini će biti sektori industrije i usluga, a očekuje se da će ova dva sektora kreirati dve trećine ukupnog rasta. Stabilno povećanje proizvodnje prerađivačke industrije, uz oporavak elektro-energetskog sektora, obezbediće rast ukupne industrije od oko 5,5%. Projektovan je rast uslužnog sektora od 2,2%. U prvih devet meseci 2017. godine sektor usluga stvorio je 2% više BDV u odnosu na isti period prethodne godine, a realno je očekivati njegovo ubrzanje inicirano povećanjem penzija i plata u javnom sektoru. Vraćanje poljoprivredne proizvodnje na prosečan višegodišnji nivo obezbediće stopu rasta poljoprivrede od oko 9%, dok će kod građevinarstva započeti projekti ubrzati aktivnosti za 4,9%. Posmatrano sa rashodne strane BDP najznačajniji izvor rasta biće privatna potrošnja, što je očekivano budući da je to dominantna komponenta rashodne strane BDP, a koja će biti stimulisana merama fiskalne relaksacije. Projektovan rast privatne potrošnje od 2,7%, čime će njen doprinos ukupnom rastu iznositi 2 p.p. zasnovan je na zdravim izvorima, niži je od realnog rasta BDP i neće generisati povećanje unutrašnje i spoljne neravnoteže. U dugoročnom smislu je važnija uloga investicija kao dominantnog izvora rasta. U 2018. godini očekuje se ubrzanje investicione aktivnosti i njihov realan rast od 5,1%, čime će dati doprinos ukupnom rastu privrede od 1 p.p. Izvoz stabilno raste, diverzifikovan je i ne postoje rizici njegovog usporavanja u srednjem roku. Očekuje se povećanje izvoza za 8,8% i rast uvoza za 7% čime će neto izvoz dati blago pozitivan doprinos privrednom rastu. Ovakva kretanja, uz bolje odnose razmene rezultiraće poboljšanjem salda tekućeg računa čije se učešće u BDP smanjuje na 4,2%. Privredni rast sa jedne strane i dobar fiskalni rezultat sa trajnim smanjenjem deficita, sa druge strane, uz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, obezbediće nastavak smanjenja učešća spoljnog i javnog duga u BDP u 2018. godini.

Za period od 2018. do 2020. godine projektovana je kumulativna stopa rasta BDP od 11,4%, determinisana rastom domaće tražnje kroz oporavak privatne potrošnje i intenziviranje investicione aktivnosti. Reformski zakoni uz postignutu makroekonomsku stabilnost i unapređenja javne administracije poboljšali su poziciju zemlje na međunarodnim listama konkurentnosti, dok se od intenziviranja strukturnih reformi očekuje dalje povećanje efikasnosti i produktivnosti privrede. Priliv SDI koji je projektovan na preko dve milijarde evra godišnje obezbediće transfer tehnologije i know-how, doprineti rastu konkurentnosti ukupne privrede i omogućiti prodor na nova tržišta. Sa druge strane, Vlada daje podršku domaćim inicijativama i razvoju privatnog sektora kroz konkretne programe u okviru "Decenije preduzetništva" ali i nizom mera usmerenih pre svega na poljoprivredu, sektor IKT i turizam. Očekuje se i intenziviranje investicija u zaštitu životne sredine kao i u obnovljive izvore energije. Sve aktivnosti uzimaju u obzir neophodnost regionalne ravnomernosti i socijalne pravednosti privrednog rasta.

Srednjoročnom makroekonomskom projekcijom predviđen je prosečan realni rast BDP od 3,7%. Treba imati u vidu činjenicu da će rast biti ostvaren paralelno sa procesom učvršćivanja fiskalne stabilnosti, smanjenja javnog duga i strukturnim reformama. Očekuje se stabilan rast investicija sa postepenim povećanjem njihovog učešća u BDP. Izvoz će rasti po prosečnoj stopi od 8,4%, dok je projektovani prosečni godišnji rast uvoza 7%. Dalje smanjenje nezaposlenosti uz rast zarada, potpomognuto boljim uslovima kreditiranja i merama fiskalne relaksacije daće stimulans domaćoj tražnji pa se očekuje prosečan godišnji rast lične potrošnje od 3,3%, praćen rastom državne potrošnje od 2,3% prosečno godišnje. Posmatrano na strani ponude glavni izvor rasta biće uslužni sektor, a značajan doprinos daće i industrijska proizvodnja za koju se očekuje prosečan rast od oko 6%. Građevinska aktivnost će nakon rasta od oko 5% u 2018. godini ubrzati i ostvarivati stope veće od 6% u 2019. i 2020. godini.

Trogodišnji scenario razvoja kreiran je u skladu sa strateškom orijentacijom Vlade ka uspostavljanju zdrave i održive trajektorije privrednog rasta, potpomognute strukturnim prilagođavanjima i sistemskim unapređenjima, a utemeljene na izvoznim i investicionim aktivnostima. Ciljevi su ambiciozni ali i realni, uzimaju u obzir unutrašnje specifičnosti kao i dinamičke promene međunarodnog okruženja i obezbeđuju zdravu osnovu za što bržu konvergenciju ka razvijenim zemljama poboljšanjem ključnih komponenti BDP. Udeo bruto investicija u osnovne fondove u BDP će na kraju 2020. godine biti za oko 2 p.p. veći u odnosu na 2014. godinu, učešće državne potrošnje u istom periodu će opasti na oko 16%, što je značajno ispod evropskog proseka (oko 20%). Učešće izvoza roba i usluga u BDP u 2017. godini iznosiće 52,5% i očekuje se da na kraju trogodišnjeg perioda ovaj udeo pređe 57%. Uklanjanje barijera obezbediće široku disperziju SDI, koje će stimulativnim merama biti usmeravane ka sektoru razmenljivih dobara, kao i uslužnim delatnostima u kojima se kreira visok nivo BDV po zaposlenom. Održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost biće obezbeđena istovremenim smanjenjem udela deficita robe i usluga i deficita tekućih transakcija u BDP na 6% i 3,9%, respektivno, na kraju 2020. godine.

U srednjoročnom periodu očekuje se ubrzanje rasta potencijalnog BDP. U 2017. godini očekuje se rast potencijalnog BDP od oko 2,5%. Najveći impuls njegovom rastu daće snažan oporavak na tržištu rada, a u manjoj meri faktor kapitala kao rezultat predviđenog intenziviranja investicione aktivnosti u drugoj polovini godine. Procena potencijalnog rasta u srednjoročnom periodu zasnovana je na ubrzanom privrednom oporavku, pri čemu se očekuje da proizvodni jaz bude zatvoren početkom 2019. godine. Prognozira se da će na rast potencijalnog BDP u narednim godinama pozitivno uticati jačanje investicione aktivnosti i nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada. Povoljniji uslovi finansiranja i jača investiciona aktivnost u sektorima saobraćaja, energetike i poljoprivrede povećaće potencijal privrede. Nastavak sprovođenja reformi u pravcu kreiranja podsticajnog ambijenta za investicije i zapošljavanje, omogućiće i efikasnije korišćenje postojećih nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta.

Zaposlenost i zarade

U 2017. godini nastavljeno je poboljšanje stanja na tržištu rada, što je pre svega rezultat rasta privredne aktivnosti i s tim u vezi povećane tražnje za radnom snagom, ali i povoljnijeg radnog ambijenta koji je ostvaren izmenama radnog zakonodavstva, praćeno uspešnim programima prekvalifikacija, podsticajima za samozapošljavanje i aktivnim politikama zapošljavanja. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) broj zaposlenih u prvom polugodištu 2017. godine, na međugodišnjem nivou je povećan za 3,8%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 3,9 p.p. i iznosila je 13,2%. Rast broja zaposlenih u ovom periodu najvećim delom bio je rezultat povoljnih kretanja u sektorima industrije i usluga. Formalna zaposlenost, kao kvalitetniji deo ukupne zaposlenosti, povećana je za 5%, dok je neformalna zaposlenost smanjena za 0,6% pre svega kao rezultat efikasnijeg delovanja inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije. Značajno smanjenje stope dugoročne nezaposlenosti sa 11,2% na 8,1%, još jedan je od pokazatelja koji potvrđuje poboljšanje na tržištu rada. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: CROSO), prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar 2017. godine povećan za 2,9% mg. Rast zaposlenosti u ovom periodu u potpunosti je rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru (5%), dok je u javnom sektoru zaposlenost smanjena za 1,5%.8 Rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Takođe, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), broj aktivno nezaposlenih lica je u periodu januar-septembar 2017. godine smanjen za 8,1%, mg.

Rast zarada u privatnom sektoru i njihovo blago opadanje u javnom sektoru uticali su na nastavak smanjivanja njihovog jaza i tokom 2017. godine. Tako je u periodu januar-septembar prosečna neto zarada u privatnom sektoru bila za 3,6% niža od zarade u javnom sektoru, što je u poređenju sa 2016. godinom smanjenje razlike za 1,7 p.p. Ukupna prosečna neto zarada u periodu januar-septembar povećana je realno za 0,9% mg, što je u potpunosti bilo opredeljeno rastom zarada u privatnom sektoru (1,5%). Posmatrano prema delatnostima, rastu zarada najviše su doprinele prerađivačka industrija i trgovina. Istovremeno, realna prosečna neto zarada u javnom sektoru je blago snižena za 0,1% kao posledica smanjenja plata u administraciji i javnim lokalnim preduzećima, što nije moglo biti kompenzovano rastom zarada u javnim državnim preduzećima, zdravstvu i obrazovanju.

____________
8 U ovoj analizi pod zaposlenima u javnom sektoru podrazumevaju se sva lica koja prema CROSO evidenciji pripadaju kategoriji zaposlenih u državnim sistemima obrazovanja i zdravstva, javnim državnim i javnim lokalnim preduzećima, vojsci i policiji, kao i zaposleni u administraciji na svim nivoima vlasti.

Na osnovu zabeleženih veoma pozitivnih rezultata na tržištu rada u periodu januar-septembar 2017. godine, kao i rasta privredne aktivnosti u prvom polugodištu, ali i očekivanog ubrzanja rasta BDP u drugom delu godine, procenjuje se da će ukupna zaposlenost ostvariti rast u 2017. godini, vođen pre svega rastom zaposlenosti u privatnom sektoru. Unapređenjem regulative o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova, uprkos racionalizaciji u javnom sektoru. Od posebnog značaja u narednom periodu je tzv. produktivno zapošljavanje, sa svrhom prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada, a koje će zavisiti od uspešnosti usaglašavanja politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja. S tim u vezi u narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak rasta zaposlenosti zasnovanog pre svega na projektovanom rastu BDP i investicija, a podržanog reformama iz oblasti tržišta rada i obrazovnog sistema, posebno uvođenjem sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada. U narednom periodu očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi i biće brži nego u javnom sektoru. Projektovan je rast realnih neto zarada, sporiji od realnog rasta BDP, ali u skladu sa rastom produktivnosti, što će uticati na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće predviđeno povećanje zarada u javnom sektoru, kao i povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018. godine sa 130 na 143 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju.

Inflacija

NBS je, u saradnji sa Vladom, zahvaljujući stabilizaciji inflacije na niskom nivou, a uvažavajući znatno popravljanje makroekonomskih performansi i izgleda zemlje, kao i to da su inflaciona očekivanja u dužem periodu usidrena na nižem nivou, donela odluku da snizi cilj za inflaciju sa 4%±1,5 p.p. na 3%±1,5 p.p. od januara 2017. godine Kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazila u granicama dozvoljenog odstupanja od novog cilja NBS. Međutim, pre svega zbog uticaja rasta svetske cene nafte, kao i iznad sezonski uobičajenog rasta cena povrća i čvrstih goriva usled nepovoljnih vremenskih prilika, inflacija se početkom godine kretala na višem nivou poređenju sa 2016. godinom. Međugodišnja inflacija je u oktobru 2017. godine iznosila 2,8%, što je bilo opredeljeno, pre svega, povećanjem cena duvana, povrća i voća, naftnih derivata, svinjskog mesa i usluga mobilne telefonije. Potvrda niskih inflatornih pritisaka, kao i da je viša inflacija početkom godine bila posledica poskupljenja manjeg broja proizvoda, jeste i niska bazna inflacija koja je u oktobru iznosila 1,4% mg. Očekuje se da će se inflacija do kraja 2017. godine kretati u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja NBS. Na usporavanje inflacije do kraja godine uticaće delom i visoka baza cene naftnih derivata.

Tokom 2017. godine, NBS je snižavala referentnu kamatnu stopu dva puta, u septembru i u oktobru, za po 0,25 p.p., tako da je trenutno na istorijski najnižem nivou od 3,5%. Na odluku o monetarnom popuštanju prevashodno je uticalo slabljenje inflatornih pritisaka po osnovu faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Kreditna aktivnost nastavila je da raste tokom 2017. i pored intenzivnih aktivnosti banaka na rešavanju problematičnih kredita, koje su se pre svega odnosile na otpis i prodaju ovih kredita. Otpis i prodaja problematičnih kredita kratkoročno su umanjivali (samo u računskom izrazu) kreditni rast, pri čemu je taj uticaj bio posebno pojačan u septembru, kada je s početkom primene Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, prema kojoj su banke dužne da otpišu sve kredite čije su bruto knjigovodstvene vrednosti u potpunosti na ispravkama vrednosti, otpisan rekordan iznos problematičnih kredita (53,6 mlrd dinara). I pored toga, rast kredita je nastavljen i ukupni plasmani nemonetarnom sektoru u septembru nominalno su bili viši za 0,8% nego pre godinu dana. O oporavku kreditne aktivnosti svedoči i činjenica da po isključenju efekata promene kursa dinara i otpisa problematičnih potraživanja, kreditna aktivnost konstantno ubrzava rast tokom 2017. godine - na 9,8% mg. u septembru, uz rastući pozitivan doprinos kredita privredi, koji u septembru beleže stopu rasta od 6,5% mg. Povoljnije tendencije u kreditiranju privrede prisutne su od juna, čemu doprinosi i ublažavanje kreditnih standarda banaka tokom drugog i trećeg tromesečja, dok je tražnja preduzeća za kreditima rasla tokom cele godine, vođena pre svega finansiranjem investicija, obrtnih sredstava i restrukturiranjem dugova. U skladu s tim, krediti za obrtna sredstva i dalje su najzastupljeniji među kreditima privredi (48,0%), dok se na investicione kredite odnosilo 31,7% ovih potraživanja. Krediti stanovništvu nastavili su snažan rast, kom i dalje najviše doprinose gotovinski krediti (uključujući i kredite za refinansiranje), koji su gotovo u potpunosti u dinarima što doprinosi daljem rastu dinarizacije plasmana stanovništvu koja je tokom trećeg tromesečja premašila 50%. Rastu kredita stanovništvu sve više doprinosi i oporavak stambenog kreditiranja, čiji mesečni prirasti, po isključenju efekta kursa, kao i iznosi novoodobrenih kredita, nadmašuju iznose iz perioda kada je na snazi bio program subvencionisanog stambenog kreditiranja. Takođe, kao rezultat daljih aktivnosti na rešavanju pitanja problematičnih kredita bankarskog sektora, u 2017. godini nastavljeno je snažno smanjivanje njihovog učešća u ukupnim kreditima, koje je započeto u drugoj polovini 2015. godine. U septembru ove godine njihovo učešće palo je na 12,2%, što je najniža vrednost ovog pokazatelja nakon januara 2009. godine. Ublažavanje monetarne politike i rezultujuće snižavanje kamatnih stopa na kredite, uz očekivano ubrzavanje privrednog rasta i oporavak tržišta rada, uticaće na nastavak rasta kreditne aktivnosti u narednom periodu.

Početak godine karakterisalo je postojanje deprecijacijskih pritisaka zbog prisustva neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, pre svega usled odluke FED o nastavku normalizacije monetarne politike, kao i veće tražnje za devizama na domaćem tržištu usled sezonski povećanog uvoza energenata. Međutim, od početka drugog kvartala prisutni su aprecijacijski pritisci, na šta su pre svega uticali bolji izvozni rezultati, visok priliv stranih direktnih investicija, povećana zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u državne dinarske hartije od vrednosti, relativno visok otkup efektivnog stranog novca i rast valutno indeksirane aktive banaka. Relativnoj stabilnosti kretanja na deviznom tržištu već duže vreme doprinosi znatno poboljšanje makroekonomskih fundamenata, koje je rezultiralo daljim padom premije rizika koja se poslednjih meseci na istorijski najnižem nivou. Nakon slabljenja početkom godine, od aprila prisutno je jačanje dinara u odnosu na evro i u oktobru je u odnosu na isti mesec 2016. godine, dinar u proseku zabeležio nominalnu i realnu aprecijaciju (3,3% i 4,7%, respektivno). Radi ublažavanja prekomernih dnevnih oscilacija kursa, NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, i to u Q1 prodajom deviza (345 mil. evra), a u Q2 i Q3 kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara prema evru kupovinom (505 mil. evra i 605 mil. evra, respektivno), dok je u oktobru kupila 15 mil. evra. Devizne rezerve NBS na kraju oktobra 2017. godine iznosile su 10,76 mlrd evra, a njihovom rastu od početka godine doprinele su intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza.

Srednjoročna projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju. Procenjuje se da će se inflacija u srednjem roku kretati u okviru granica cilja NBS (3±1,5%). U 2018. godini inflaciju će usporavati visoka baza cene naftnih derivata, kao i izlazak jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna. Pored toga, na usporavanje inflacije uticaće i jačanje dinara iz prethodnog perioda. Inflatorni pritisci dolaziće od postepenog rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i od veće agregatne tražnje. Projekcija inflacije za 2019. i 2020. godinu predviđa njeno kretanje na stabilnom i niskom nivou u granicama cilja. Ključni rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, a posebno na neizvesnosti u pogledu kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i monetarnih politika centralnih banaka vodećih zemalja.

Eksterni sektor

Nakon značajnih smanjenja spoljnih neravnoteža i rekordno niskog spoljnotrgovinskog deficita u 2016. godini, tokom 2017. dolazi do rasta cena nafte na međunarodnom tržištu, što je uz efekte nepovoljnih vremenskih prilika na tražnju energenata uticalo na rast uvoza i posledično spoljnotrgovinskog deficita. Od početka 2017. godine obim spoljnotrgovinske razmene je međugodišnje uvećan za gotovo 3 mlrd evra. U periodu januar - septembar 2017. godine izvezeno je robe (c.i.f) u vrednosti od 11,3 mlrd evra, a uvezeno robe za 14,1 mlrd evra, što je povećanje od 13,4% i 13,1%, respektivno, u odnosu na isti period 2016. godine. Iako je rast izvoza i dalje brži od rasta uvoza, u apsolutnom iznosu prirast uvoza nadmašio je prirast izvoza, što je rezultiralo povećanjem spoljnotrgovinskog deficita. Rast izvoza robe u ovom periodu rezultat je pre svega značajnog rasta izvoza gvožđa i čelika, usled povećanja proizvodnje, ali i rasta cena čelika na svetskom tržištu. Pozitivan doprinos rastu izvoza nastavio je da daje izvoz električnih mašina i aparata i proizvoda od kaučuka. Kretanje uvoza u ovom periodu karakteriše rast uvoza nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata i metalnih ruda, dok najznačajniji negativan doprinos rastu uvoza potiče od niže vrednosti uvoza drumskih vozila. Rast spoljnotrgovinskog deficita od 306,3 mil. evra u prvih devet meseci opredeljen je u najvećoj meri višim uvozom energenata, usled rasta cene nafte i gasa. Prerađivačka industrija (koja čini 90,6% ukupnog izvoza i 74,6% ukupnog uvoza) doprinela je smanjenju deficita za 344,8 mil. evra, usled višeg izvoza od uvoza u 21 od 23 oblasti, dok je rudarstvo uvećalo deficit za 321,7 mil. evra (prvenstveno usled višeg uvoza sirove nafte, rude gvožđa i prirodnog gasa). Pokrivenost robnog uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 79,6%. Najveći spoljnotrgovinski partneri u periodu januar - septembar 2017. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 66,6% ukupnog izvoza i 62,5% ukupnog uvoza. Najveći deo (45,1%) ukupnog izvoza u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Italija, Nemačka, BiH, Ruska Federacija i Rumunija. Uvoz iz Nemačke, Italije, Kine, Ruske Federacije i Mađarske činio je 42,7% ukupnog uvoza. U razmeni sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom i Velikom Britanijom ostvaren je suficit od preko 1,8 mlrd evra. Oporavak eksterne tražnje, pre svega naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, pozitivno će delovati na naš izvoz. Sa druge strane, rast investicija, povećane potrebe industrije za opremom i repromaterijalima i viša cena energenata, uticali su na porast ukupnog uvoza i očekuje se da će doprinos neto izvoza u 2017. godini biti negativan.

Platnobilansna kretanja karakteriše znatno brži rast uvoza od izvoza robe i usluga, što je uticalo na rast deficita tekućeg računa u prvih devet meseci na nivo koji je za 47,6% viši u odnosu na isti period prethodne godine, pri čemu je i dalje u potpunosti pokriven SDI. Posmatrano u tromesečnoj dinamici, učešće tekućeg deficita u BDP u drugom i trećem kvartalu ove godine kreće se oko 3%, što je nivo zabeležen i u istom periodu 2016. godine i potvrđuje da je njegovo povećanje od početka godine bilo posledica uticaja jednokratnih faktora. U periodu januar - septembar 2017. godine deficit tekućeg računa iznosio je 1.221,8 mil. evra što je za 394,1 mil. evra više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovo pogoršanje je rezultat višeg uvoza robe prvenstveno usled više cene nafte, i u manjoj meri višeg deficita primarnog dohotka usled viših odliva po osnovu dohodaka od direktnih investicija. Sa druge strane, priliv SDI je i dalje značajan i iznosio je 1.639,6 mlrd evra, što je za 12,6% više u odnosu na isti period prethodne godine. Do kraja godine očekuje se oko 2,1 mlrd evra neto SDI, odnosno 5,8% BDP, što je i više nego dovoljno da pokrije deficit tekućeg računa. Najveći neto priliv SDI u prvoj polovini 2017. godine zabeležen je u prerađivačkoj industriji (366,7 mil. evra), finansijskom sektoru (189,2 mil. evra) i građevinarstvu (146,1 mil. evra). Ukupne neto SDI iz EU u istom periodu iznosile su 827,4 mil. evra, što predstavlja 75,9% od ukupno ostvarenih neto SDI. Nakon dve godine odliva po osnovu portfolio investicija, u drugom kvartalu počinje priliv, prvenstveno kao rezultat ulaganja stranih investitora u sedmogodišnje dinarske državne hartije od vrednosti. Istovremeno, strani investitori su u Q2 znatno smanjili prodaju hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu. Kao rezultat toga, u prvih devet meseci 2017. godine odliv portfolio investicija iznosio je 98,8 mil. evra neto, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 684,9 mil. evra. Ovakav tok portfolio investicija doprinosi aprecijacijskim pritiscima od drugog kvartala, kada NBS počinje da kupuje devize i uvećava devizne rezerve. Po osnovu finansijskih kredita, rezidenti su se u prvih devet meseci 2017. godine neto razdužili prema inostranstvu za 44 mil. evra. Država se po istom osnovu neto razdužila za 19,8 mil. evra. NBS je po osnovu dospelih obaveza izvršila plaćanja u iznosu od 8,5 mil. evra. Iako u znatno nižem obimu nego prethodne godine, privredna društva su nastavila da se razdužuju prema inostranstvu (20,9 mil. evra), dok su se banke zadužile u iznosu od 5,2 mil. evra.

Izvozne performanse i potencijali

"Svaki čovek živi od razmene…" - Adam Smit

Republika Srbija je mala i otvorena ekonomija koja danas ima učešće spoljne trgovine u BDP od preko 120%, što je za oko 60% više nego u pretkriznoj 2008. godini. Izvoz je u ovom periodu više nego dupliran i postao je okosnica privrednog rasta, a pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostiže visokih 86,5% i nedvosmisleno potvrđuje poboljšanje konkurentnosti privrede. Za održivost spoljne ravnoteže neophodan je stabilan rast izvoza.

Izvor: RZS, nacionalni računi

Ključnu ulogu u intenziviranju srpskog izvoza imao je priliv SDI, koji je u poslednjih deset godina dostigao nivo od oko 18,5 mlrd evra. Privlačenje stranog kapitala ublažilo je nesklad između nivoa domaće štednje i neophodnosti investiranja, podignuta je efikasnost preuzetih firmi i obezbeđen je transfer tehnologije i know-how. Pored ovih direktnih efekata stranih ulaganja ne treba izostaviti efekte prelivanja, odnosno indirektne uticaje na zemlju domaćina. Konkurentskim pritiskom podignut je nivo efikasnosti u delatnostima koje su privukle strane kompanije, što je intragranski ili horizontalni efekat. Efekti na lokalna preduzeća u svim drugim granama su intergranski ili vertikalni, a korisni su za sve kupce u grani. Domaće firme često imaju ograničene mogućnosti pristupa konkurentnom međunarodnom tržištu, te bi trebale da iskoriste već razvijene izvozne kanale (marketinške i distributivne) multinacionalnih kompanija i postanu njihovi dobavljači. U situacijama kada jaz između stranih investitora i domaćih firmi nije isuviše veliki razvijaju se snažne vertikalne veze od strane firme naniže ka lokalnoj. Vertikalne veze znače da lokalne firme preuzimaju ulogu dobavljača, komponentaša, obavljaju građevinske, transportne i druge usluge. Međutim, podatak da većina inostranih kompanija u Republici Srbiji i dalje ima jaku uvoznu komponentu, jasno pokazuje da postoji još prostora za angažovanje domaćih kooperantskih firmi.

Popravljanje opštih uslova poslovanja i aktivna politika privlačenja investicija u prethodnih par godina doveli su do poboljšanja strukture tokova kapitala. Nakon krize, a naročito u periodu od 2013. godine, započet je nov investicioni ciklus, koji je obezbedio stabilan i visok priliv SDI. Preusmeravanjem SDI u izvozno orijentisane sektore, prvenstveno prerađivačku industriju, obezbeđena je diversifikovanost i rezistentnost srpskog izvoza, što obezbeđuje i osnovu za dalji rast izvoza, a time i za ukupan privredni rast. Pored toga, važno je istaći da je struktura izvoza značajno promenjena u korist proizvoda sa višim fazama prerade čime se kreira veća BDV, ali i otvaraju nove tržišne niše. Republika Srbija je u 2016. godini privukla 12 puta više grinfild SDI nego što se očekuje za tu veličinu privrede, čime je zauzela prvo mesto na rang listi od 94 zemlje po indeksu performansi grinfild SDI za 2016. godinu9, dok je po broju novih radnih mesta proizašlih iz SDI bila šesta u Evropi10.

__________________
9 2016 Performance Index for greenfield FDI, fDi Intelligence, a Financial Times data division, 2016.
10 EY’s Attractiveness Survey Europe, Maj 2017.

Struktura izvoza robe u 2006. godini i u periodu januar - septembar 2017. godine, po sektorima i odsecima SMTK, %

Izvor: RZS

Snažne perspektive daljeg rasta i potencijal da u bliskoj budućnosti postane vodeća industrijska grana ima IKT sektor, koji poslednjih godina povećava izvoz po dvocifrenim stopama i jedna je od oblasti sa najvećim neto izvozom. Intenziviranje SDI ka IKT sektoru nedvosmisleno govori da strani investitori na Republiku Srbiju gledaju kao na zemlju sa kvalitetnim ljudskim kapitalom.

Dobru osnovu za dalji rast izvoza i privlačenje SDI predstavlja i činjenica da Republika Srbija ima sklopljen niz sporazuma o bescarinskoj trgovini11 za tržište od preko milijardu stanovnika, kao i slobodne ekonomske zone koje je Vlada formirala sa ciljem podrške izvozu, a koje pored pogodnosti lokalne samouprave nude i niz fiskalnih, carinskih i finansijskih stimulansa. Trenutno je aktivno 14 slobodnih zona u kojima radi više od 200 multinacionalnih kompanija sa preko 20.000 zaposlenih. Obim investicionih ulaganja u zonama u 2015. godini premašio je milijardu evra, dok izvoz iz zona čini petinu ukupnog izvoza i iz godine u godinu raste.

Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2017. godini iznosi oko 1,7 mlrd evra, ili 4,6% BDP, uz njegovo puno pokriće neto prilivima SDI. Široka disperzija stranih direktnih investicija u različite oblasti prerađivačke industrije rezultirala je bržim rastom izvoza od očekivanog, ali, sa druge strane, i uvoz ubrzava rast što je uz pogoršanje odnosa razmene doprinelo da platnobilansni deficit bude za 0,7 p.p. veći od projektovanog. Nastavak sprovođenja strukturnih reformi u cilju poboljšanja poslovne klime uz očuvanje makroekonomske stabilnosti trebalo bi da obezbedi dalji priliv SDI u sektore razmenljivih dobara, koji će na srednji i dugi rok poboljšati proizvodni potencijal i osigurati održivi rast.

Makroekonomskom projekcijom predviđen je nastavak bržeg rasta izvoza od uvoza u 2018. godini uz dalje poboljšanje međunarodne konkurentnosti. Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga zasnovana je na širenju domaćih proizvodnih kapaciteta i jačanju eksterne tražnje za domaćim proizvodima, koji će omogućiti rast tržišnog udela na izvoznim tržištima, uz jačanje konkurentnosti. Na povoljne trendove izvoza robe i usluga ukazuje i kretanje udela na svetskom tržištu, koji se povećava od 2013. godine. Brži rast izvoza od uvoza omogućiće smanjivanje robnog spoljnotrgovinskog deficita sa 9,8% BDP u 2017. godini na 9,3% BDP u 2018. godini, dok će u istom periodu deficit tekućih plaćanja biti smanjen sa 4,6% BDP na 4,2%. Pri tome će u strukturi priliva kapitala dominirati udeo stranih direktnih investicija koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa.

_______________
11 Srbija ima sporazume o bescarinskoj trgovini sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, zemljama Jugoistočne Evrope (CEFTA), zemljama Evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (EFTA), Kazahstanom i Belorusijom, koji obezbeđuju bescarinsku trgovinu za većinu ključnih industrijskim proizvoda.

Srednjoročna i dugoročna održivost salda na tekućem računu zavisiće od nastavka sprovođenja strukturnih reformi i povećanja izvozne konkurentnosti, ali i od troškova kamata i cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu. U tom pogledu veoma važnu ulogu ima i održiva fiskalna pozicija. Očekuje se da će smanjenje udela državne potrošnje u BDP u 2018. godini, uticati na postepeno smanjivanje deficita tekućeg računa. U periodu od 2018. do 2020. godine očekuje se nastavak bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga (8,4% prosečno godišnje) od rasta uvoza robe i usluga od 7%, prosečno godišnje. Usled povećanja investicione aktivnosti značajan deo uvoza biće usmeren na kapitalne i intermedijarne proizvode. Brži rast izvoza robe i usluga od uvoza omogućiće smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita robe i usluga na 6% BDP u 2020. godini. Takođe, saldo na računu usluga će biti pozitivan i prognozira se na 3,1% BDP, što je povećanje od 0,5 p.p. u odnosu na suficit ostvaren u 2016. godini. Niži nivo deficita tekućeg računa sa udelom od 3,9% u BDP na kraju 2020. godine, biće u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Očekuje se priliv na tekućem računu platnog bilansa po osnovu tekućih transfera od 7,9% BDP, prosečno godišnje. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka, dok su u okviru faktorskih dohodaka ključni rashodi po osnovu SDI. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i prognozira se da će iznositi oko 0,9 mlrd evra, prosečno godišnje, što će biti dovoljno da pokrije više od trećine deficita spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Na osnovu projektovanog kretanja spoljnotrgovinske razmene, tekućih transfera i neto faktorskih prihoda izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2018-2020. godine u proseku 1,7 mlrd evra. Pri tome, u strukturi priliva kapitala dominiraće udeo stranih direktnih investicija (5% BDP, prosečno godišnje) koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Rast SDI i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara doprineće daljem rastu izvoza i poboljšanju eksterne pozicije zemlje.

Pokazatelj solventnosti posmatran kao racio spoljni dug prema BDP poboljšan je u prvoj polovini 2017. godine u poređenju sa krajem prethodne godine. Nastavljeno je poboljšanje svih indikatora eksterne solventnosti, među kojima je najvažnije dalje značajno smanjenje učešća spoljnog duga u izvozu, što je osnova održivog servisiranja spoljnog duga. Trend opadanja racija spoljni dug/BDP je intenziviran, a nastavljeno je i smanjenje učešća kratkoročnog duga u BDP. Republika Srbija se prema kriterijumima Svetske banke nalazi u kategoriji srednje zaduženih zemalja. Kod indikatora eksterne likvidnosti registrovano je značajno poboljšanje učešća otplate duga u izvozu robe i usluga. Prema podacima NBS ukupan spoljni dug na kraju prve polovine 2017. godine iznosio je 25,4 mlrd evra, i u poređenju sa krajem 2016. godine smanjen je za 374,2 mil. evra. Smanjenje spoljnog duga u ovom periodu rezultat je manje zaduženosti javnog sektora, usled većih otplata od povlačenja, ali i zbog slabljenja američkog dolara u odnosu na evro. Istovremeno u strukturi spoljnog duga, zaduženost privatnog sektora je povećana za 26,5 mil. evra i iznosila je 10,8 mlrd evra, dok je dug javnog sektora smanjen za 1,09 mlrd evra i iznosio je 14,6 mlrd evra. Očekuje se da će ukupan spoljni dug beležiti silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog spoljnog duga.

4. Rizici ostvarivanja makroekonomskih projekcija za Republiku Srbiju

Analizom endogenih i egzogenih faktora i simulacijom različitih alternativa njihovog kretanja, identifikovani su osnovni rizici za realizaciju srednjoročnog scenarija.

Jedan deo eksternih rizika determinisan je dinamikom rasta naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Realizacija poboljšanih izgleda za rast evro zone, ali i Rusije i Kine, može rezultirati većom eksternom tražnjom, što bi kroz rast izvoza i investicija dalo dodatni doprinos rastu. Donošenje politički motivisanih odluka, bez ekonomske pozadine i suprotno potpisanim ugovorima, sa namerom blokiranja izvoza srpskih proizvoda, predstavlja rizik "na dole" koji pored kratkoročnih negativnih efekata može izazvati i dalekosežnije probleme u smislu raskida trgovinskih lanaca, kao i gubitka tržišnih pozicija. Drugi deo rizika određen je kretanjima na tržištima roba i kapitala. Simetričnost rizika vezanih za neizvesnost cena roba određena je ulogom naše zemlje kao neto uvoznika ili neto izvoznika. Jači rast cena nafte od projektovanog nepovoljno bi uticao na privredna kretanja Republike Srbije kao neto uvoznika i to kroz dva kanala. Sa jedne strane kroz poskupljenje proizvodnih procesa i manjom kreiranom BDV, a s druge strane kroz smanjenje raspoloživog dohotka domaćinstava i time kontrahovanu ličnu potrošnju. Suprotan efekat bi imao rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i osnovnih metala na međunarodnom tržištu koji bi, obzirom na poziciju Republike Srbije kao neto izvoznika ovih proizvoda, dao dodatni pozitivan doprinos. Kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri su određena politikama FED i ECB. Geopolitičke tenzije, kao i politička nestabilnost u EU, izazvana procedurom razdruživanja UK i katalonskim referendumom, mogu imati posredan negativan uticaj na srpsku ekonomiju prelivanjem eventualnih nestabilnosti u privredama naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. Nepoznanice u vezi sa budućim koracima kao i nejasno sagledavanje efekata do sada preduzetih mera nosi sa sobom rizik neizvesnosti u pogledu ponašanja stranih investitora kao i dostupnosti izvora finansiranja.

Interni rizici po realizaciju makroekonomskog scenarija najvećim delom su vezani za dinamiku sprovođenja strukturnih reformi. Uspešno reformisanje javnih preduzeća bi proizvodne procese učinilo produktivnijim i efikasnijim, što bi ubrzalo investicionu aktivnost. Ovaj impuls bi se u kratkom roku efektuirao na strani ponude kako je veliki broj ovih preduzeća nosilac privredne aktivnosti u svojoj delatnosti. Dalje unapređenje javne administracije smanjilo bi troškove poslovanja svih ekonomskih subjekata i ubrzalo privredne tokove. U suprotnom, kašnjenje i odlaganje ovih aktivnosti nosi negativan uticaj na privredni rast pa se rizik sprovođenja reformi može smatrati simetričnim. Simetričan rizik sa sobom nosi i tempo izvođenja javnih projekata, koji bi u slučaju usporavanja u odnosu na planirani imao negativan uticaj na investicionu aktivnost, dok bi ubrzanje dalo dodatni pozitivan doprinos ukupnom privrednom rastu. Neizvesnost u vezi sa poslovanjem kompanije Agrokor može se preko dobavljačkih lanaca negativno odraziti i na domaće proizvođače, ali obzirom na elastičnost tražnje za ovim proizvodima, negativnim činiocima prognoziramo kratkoročno dejstvo. Značajno učešće poljoprivrede u srpskoj privredi i visoka zavisnost od vremenskih uslova, koja determiniše volatilnost godišnjih prinosa, kreira konstantno prisutan rizik po realizaciju projekcije rasta BDP. Kako je za sledeću godinu projektovan rast poljoprivredne delatnosti na bazi višegodišnjih proseka ovaj rizik karakterišemo kao simetričan.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2018. DO 2020. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu su ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od oko 0,5% BDP, čime se dodatno ubrzava silazna putanja javnog duga. Osnovni cilj fiskalne konsolidacije, zaustavljanje daljeg rasta duga i njegovo postepeno smanjenje, postignut je već u drugoj godini sprovođenja Aranžmana iz predostrožnosti. Dug opšte države je, nakon dostizanja maksimalne vrednosti od 76% BDP u 2015. godini, počeo da opada, te je već u 2016. godini ostvaren primarni fiskalni suficit i smanjenje duga za tri procentna poena BDP. Planirani deficit od 0,5% BDP godišnje u narednom periodu i primarni fiskalni suficit obezbediće nastavak održanja postignute fiskalne stabilnosti i smanjenje duga na 56,3% BDP u 2020. godini.

Procenjeno strukturno fiskalno prilagođavanje u periodu trajanja aranžmana iznosi 6% BDP, znatno više od inicijalno postavljenog cilja. U prve dve godine sprovođenja programa strukturno prilagođavanje iznosilo je 4,4% BDP. Ključni doprinos strukturnom prilagođavanju potekao je od smanjenja rashoda (penzija i plata), dok je povoljno makroekonomsko okruženje, uz jačanje poreske i finansijske discipline, omogućilo snažan rast prihoda. Iako je fiskalna politika u 2016. godini blago relaksirana, povećanjem penzija i plata zaposlenih u delovima javnog sektora, ostvareni fiskalni deficit bio je tri puta niži od inicijalno planiranog, dok je po prvi put od 2005. godine ostvaren primarni fiskalni suficit. Fiskalna politika u 2017. godini dodatno je relaksirana, a da time nije dovedeno u pitanje ostvarenje primarnog cilja koji se odnosi na smanjenje deficita i duga. Planirani deficit od 1,7% BDP u ovoj godini više puta je revidiran na niže, te se prema aktuelnoj proceni očekuje fiskalni suficit od 0,7% BDP, primarni fiskalni suficit od 3,4% BDP, dok će učešće duga u BDP biti smanjeno za blizu 10 p.p. u odnosu na kraj prethodne godine. Kao rezultat sprovedenih mera procenjuje se da će strukturno fiskalno prilagođavanje u 2017. godini iznositi oko 1,6% BDP. Znatno bolji rezultat u odnosu na plan najvećim delom se duguje boljoj naplati prihoda. Na strani rashoda najznačajniji doprinos potiče od nižih rashoda za kamate. Troškovi otplate kamata niži su i u odnosu na prethodnu godinu, što je dodatno uticalo na veličinu strukturnog fiskalnog prilagođavanja u ovoj godini, imajući u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu ovaj trošak države smanjivao ili neutralisao efekte sprovedenih mera. Završetak procesa racionalizacije i restrukturiranja javnih i bivših društvenih preduzeća će sa svoje strane minimizirati izvesnost realizacije fiskalnih rizika i njihov uticaj na rashode, dok će povoljni makroekonomski trendovi i nastavak borbe protiv sive ekonomije dovesti do rasta prihoda. Na taj način se povećava raspoloživi fiskalni prostor za primenu novih politika i relaksaciju postojećih.

Uspešnost u sprovođenju mera fiskalne konsolidacije potvrdile su i međunarodne rejting agencije, poboljšanjem kreditnog rejtinga, te smanjenjem troškova zaduživanja države na međunarodnom finansijskom tržištu. Snižavanje kamatnih stopa i jačanje poverenja kod kreditora obezbediće jeftinije izvore finansiranja čime se dodatno unapređuje fiskalna pozicija zemlje. Pored direktnog efekta koji se ogleda u lakšem pristupu finansijskim sredstvima uz niže troškove, indirektni uticaj proizilazi iz multiplikativnog efekta investiranja u infrastrukturu, ne samo države već i privatnog sektora, te njihovog doprinosa stabilnom i održivom privrednom rastu.

Na temeljima fiskalnih rezultata ostvarenih u prethodne tri godine stvoren je fiskalni prostor u visini od oko 1,5% BDP godišnje koji će biti upotrebljen za relaksaciju fiskalne politike i intenziviranje investicione aktivnosti države, uz istovremeno zadržavanje silazne putanje duga opšte države. Fiskalni prostor u 2018. godini na rashodnoj strani biće upotrebljen za kapitalne investicije, čime se povećavaju ukupne investicije te daje značajan doprinos privrednom rastu. Deo prostora će biti iskorišćen za povećanje plata i penzija. Na prihodnoj strani fiskalni prostor će biti upotrebljen za smanjenje poreskog opterećenja rada, povećanjem neoporezivog dela zarade.

2. Fiskalna kretanja u 2016. godini

Aranžman sa MMF i program fiskalne konsolidacije nastavljeni su u 2016. godini pri čemu su ciljevi postavljeni aranžmanom značajno nadmašeni. Fiskalni deficit na kraju godine je iznosio 1,3% BDP što je znatno bolje od planiranog koji je iznosio 3,9% BDP. Prvi put od 2005. godine ostvaren je primarni fiskalni suficit na nivou od 1,8% BDP. U 2016. godini ostvareno je strukturno prilagođavanje od 1,4% BDP, a ukupno 4,4% BDP, računajući i prilagođavanje u 2015. godini. Time je, već nakon dve godine, nadmašen cilj od 4% BDP koliko je bilo predviđeno u trogodišnjem periodu. Snažno smanjenje deficita odrazilo se i na putanju duga, te je dug opšte države već u 2016. godini počeo da opada. Dug je na kraju godine iznosio 73% BDP, dok je na kraju 2015. dug bio na nivou od 76% BDP.

Fiskalni prostor stvoren dobrim rezultatima u 2015. godini omogućio je blago relaksiranu politiku penzija i plata u javnom sektoru, dok su na prihodnoj strani sprovedene kompenzatorne mere podizanjem akciza na naftne derivate. Usvojene su mere kojima se na kategoriji subvencija ostvaruju značajne uštede ograničenjem iznosa poljoprivrednih subvencija. Nastavljeni su procesi racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru i restrukturiranja javnih preduzeća.

Dobar fiskalni rezultat u 2016. godini uglavnom je rezultat bolje naplate prihoda. Prihodi su premašili planirani iznos za 131,2 mlrd dinara, što predstavlja 3,1% BDP. Od tog iznosa prebačaj poreskih prihoda je iznosio 72,8 mlrd dinara, a neporeskih 63,3 mlrd dinara. Donacije su bile niže od očekivanih za 4,9 mlrd dinara. Sve poreske kategorije su imale bolju naplatu od planirane, a najveće pozitivno odstupanje zabeleženo je kod poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV), poreza na dobit, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i akciza.

Rast poreskih prihoda u 2016. godini u velikoj meri je odraz pozitivnih makroekonomska kretanja i ubrzanja privrednog rasta. Realni rast BDP je u 2016. godini iznosio 2,8%, a projektovani rast je bio 1,8%. Posebno visok rast su zabeležile komponente koje značajno utiču na prihode kao što su potrošnja, zaposlenost i zarade. Povećanje zaposlenosti i zarada je uticalo na bolje ostvarenje prihoda od doprinosa i poreza na zarade, a rast potrošnje je bio jedan od glavnih generatora bolje naplate PDV. Pored privredne aktivnosti bitnu ulogu u prikupljanju prihoda je imala i borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, koja je za rezultat imala značajno poboljšanje efikasnosti naplate PDV. Osim kod PDV i nameta na zarade, efekti borbe protiv sive ekonomije bili su najizraženiji kod prihoda od akciza na duvanske prerađevine i naftne derivate. Porez na dobit je, posle PDV, poreski oblik koji je najviše prebacio planirani iznos. Ovo je najvolatilnija stavka javnih prihoda, a pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe uvede pretpostavka o nepromenjenoj profitabilnosti. S obzirom da je u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu ostvaren rast profitabilnosti privrede, naplata poreza na dobit je bila znatno iznad plana.

Znatno bolja naplata neporeskih prihoda u odnosu na plan rezultat je neplaniranih jednokratnih uplata. Prilikom utvrđivanja konačne godišnje projekcije prihoda za 2016. godinu, u dogovoru sa predstavnicima MMF, iz načela opreznosti, u planirani iznos neporeskih prihoda su uključeni samo pretpostavljeni strukturni, to jest trajni iznosi neporeskih prihoda koji se odnose na dividende budžeta, dobit javnih preduzeća i ostale slične jednokratne prihode. Planom nije bila obuhvaćena uplata dividendi "Telekom Srbija" a.d. (8,9 mlrd dinara), dobit Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: JP EPS), naplata potraživanja Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije obveznica i dr. U plan nije bio uključen ni prihod po osnovu licence za mobilnu 4G mrežu u iznosu od 12,8 mlrd dinara, kao ni prihod po osnovu prodaje zemljišta na lokalnom nivou u iznosu od 4 mlrd dinara. Usled metodoloških promena na lokalnom nivou, čime je proširen obuhvat lokalnih budžeta, došlo je do porasta ukupnog nivoa prihoda i rashoda, ali bez uticaja na fiskalni rezultat.

Rashodi opšte države bili su veći u odnosu na plan za 22,4 mlrd dinara, što predstavlja oko 0,5% BDP. Došlo je do značajne izmene u samoj strukturi rashoda u odnosu na inicijalni plan s obzirom da su neke kategorije rashoda izvršene ispod plana, neke rashodne kategorije su znatno premašile planski iznos, a bilo je i neplaniranih jednokratnih rashoda. Kao najveće jednokratno isplaćene stavke ističu se preuzimanje duga HIP Petrohemija u iznosu od 12,9 mlrd dinara, što je klasifikovano kao subvencija, i isplata jednokratnih isplata penzionerima u iznosu od 8,6 mlrd dinara (po 5.000 dinara svakom korisniku penzije), koja je prikazana kao deo ostalih transfera stanovništvu, na poziciji socijalnih davanja.

Pojedine rashodne kategorije su izvršene manje od plana zato što su u manjoj meri isplaćena sredstva namenjena ublažavanju posledica prouzrokovanih procesima racionalizacije i restrukturiranja. To se pre svega odnosilo na mnogo manju isplatu otpremnina sa kategorije rashoda za zaposlene. Osim toga, već drugu godinu zaredom, broj penzionera je smanjen kao rezultat parametarskih reformi - faznog podizanja starosne granice i uvođenja penala za prevremeni odlazak u penziju, kao i pojačanih kontrola prilikom odlučivanja o invalidskim penzijama.

Otplata kamata je niža u odnosu na plan za oko 0,3% BDP. Efekat mera fiskalne konsolidacije u 2016. godini se odrazio i na visinu rashoda za kamate, te je njihovo učešće u BDP smanjeno u odnosu na 2015. godinu. Znatno niži fiskalni deficit smanjio je potrebe za finansiranjem i doveo do smanjenja učešća javnog duga u BDP. Kretanje kursa dolara i evra (s obzirom da ino dug izražen u ove dve valute čini skoro ¾ duga opšte države) i uslovi na finansijskom tržištu, odnosno niže kamatne stope, takođe su doprineli nižim izdacima za kamate.

Najveće odstupanje naviše zabeleženo je kod kapitalnih rashoda - oko 0,5% BDP. Ovakvo izvršenje rezultiralo je učešćem kapitalnih rashoda u BDP u iznosu od 3,3% što smatramo poželjnim trendom, jer se radi o realizaciji velikih infrastrukturnih projekata (Koridori 10 i 11, železnička infrastruktura, itd.).

Rashodi za kupovinu roba i usluga su veći u odnosu na plan za oko 0,3% BDP. Najveći rast ovih rashoda se beleži na lokalnom nivou i on je metodološke prirode, a odnosi se na proširenje obuhvata izveštaja o izvršenju lokalnih budžeta, što sa metodološkog stanovišta smatramo dobrom praksom. Ostali tekući rashodi veći su za 0,3% BDP u odnosu na plan zbog održavanja vanrednih parlamentarnih izbora i većih izdataka po osnovu prinudne naplate i plaćenih penala i kazni po odlukama sudova. Prevremena otplata garantovanog dela duga ("Galenika" a.d. i JP "Srbijagas") uzrokovala je veće izvršenje otplata po osnovu garancija u odnosu na plan, ali je time obezbeđena određena ušteda na kamatama u narednim godinama.

Pregled revizija Aranžmana iz predostrožnosti sa MMF

"Melius non incipient, quam desinunt"
- Bolje ne počinjati, nego stati na pola
- latinska poslovica

Program ekonomskih reformi započet krajem 2014. godine zaokružen je trogodišnjim Aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF u februaru 2015. godine.12 U trenutku sklapanja aranžmana javni dug je imao uzlaznu putanju preteći da prevaziđe granicu od 80% BDP, dok je deficit bio na nivou od 6,6% BDP na kraju 2014. godine. Saradnja sa ovom institucijom je dodatno ojačala kredibilitet politike koju je Vlada sprovela u domenu javnih finansija i obezbedila povoljniji status i percepciju investitora na međunarodnom finansijskom tržištu.

Tokom aranžmana, a praktično tokom svake revizije, MMF je revidirao nabolje projekcije najznačajnijih fiskalnih i makroekonomskih indikatora: fiskalnog rezultata, javnog duga, stope rasta BDP, stope inflacije i platnog bilansa.

Fiskalni rezultat. Aranžmanom je predviđeno trogodišnje strukturno fiskalno prilagođavanje od 4% BDP, što je podrazumevalo da fiskalni rezultat do 2017. godine dostigne nivo od 3,8% BDP a javni dug nivo od 78% BDP. Najveći deo ovog prilagođavanja od oko 3% BDP je postignut već tokom 2015. godine, kada je deficit opšte države sa 6,6% BDP u 2014. godini smanjen na 3,7% BDP. Povoljnim fiskalnim kretanjima u 2015. godini su doprineli faktori kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani. Najveći doprinos na prihodnoj strani dali su povoljnije makroekonomsko okruženje, dobri rezultati u borbi protiv sive ekonomije i povećanje finansijske discipline kod korisnika javnih sredstava. Značajnih promena poreske politike, osim uvođenja akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju, nije bilo. Na rashodnoj strani na snazi su bile mere fiskalne konsolidacije (smanjenje plata u javnom sektoru i penzija).

Procene fiskalnih kretanja revidirane su nabolje tokom svake revizije aranžmana u 2016 godini. Šestom revizijom aranžmana projektovan je deficit od 2,5% BDP za kraj 2016. godine. Ministarstvo finansija je procenilo da će deficit u 2016. godini iznositi 2,1% BDP, dok je ostvareni deficit iznosio 1,3% BDP. Bolji fiskalni rezultat u 2016. godini u odnosu na procene (MMF i Ministarstvo finansija) se većim delom duguje boljoj naplati javnih prihoda i manjim delom smanjenju javnih rashoda. Veći javni prihodi u odnosu na plan uglavnom su posledica nastavka pozitivnih makroekonomskih trendova tokom 2016. godine, preciznije, rasta zaposlenosti i zarada što je uticalo na bolju naplatu prihoda od doprinosa i PDV, ali i jednokratnih uplata vanrednih neporeskih prihoda.

Tokom 2017. godine procena ukupnog fiskalnog rezultata dva puta je korigovana, a poslednjom osmom revizijom predviđen je suficit od 0,2% BDP, dok je procena Ministarstva finansija da će u 2017. godini suficit dostići nivo od 0,7% BDP13. Bolji fiskalni rezultat u 2017. godini je delom posledica fiskalno povoljnijih makroekonomskih trendova a delom jednokratnih uplata neporeskih prihoda. Veći rast zaposlenosti i relativno snažnija aprecijacija kursa dinara u odnosu na očekivanu, uticali su na bolju naplatu prihoda od doprinosa i poreza na zarade kao i na smanjenja rashoda za kamate. Uplata dobiti NBS u budžet Republike kao i znatno bolja naplata prihoda po osnovu poreza na dobit, predstavljaju privremene činioce, koji su uticali na poboljšanje rezultata, ali na koje se ne može u istom iznosu trajno računati. Na rashodnoj strani povoljnijem rezultatu su doprineli i manji rashodi za kamate od planiranih kao posledica povoljnijih uslova zaduživanja usled ostvarenog boljeg fiskalnog rezultata ali i povoljnijeg kretanja kursa dinara.

______________
12 Aranžman iz predostrožnosti sa MMF je sklopljen u februaru 2015.godine. Prva, druga i treća revizija aranžmana sprovedene su tokom 2015. godine, četvrta, peta i šesta tokom 2016. godine, sedma i poslednja, osma, tokom 2017. godine.
13 Sedmom revizijom aranžmana procena deficita za 2017. godinu je korigovana na niže u odnosu na šestu reviziju sa 1,7% BDP na 1,1% BDP (prva korekcija), dok je osmom revizijom projektovan suficit od 0,2% BDP (druga korekcija).

Izvor: Ministarstvo finansija i MMF

Javni dug. Inicijalni aranžman sa MMF predviđao je nivo javnog duga od 78% BDP u 2017. godini, dok je osmom revizijom aranžmana predviđen nivo javnog duga u iznosu od 67,1% BDP. Već na kraju septembra 2017. godine ostvareni nivo javnog duga iznosio je 65,3% što je 12,7 p.p. manje u odnosu na nivo predviđen inicijalnim programom i za 1,8 p.p. manje u odnosu na nivo predviđen poslednjom revizijom. Ministarstvo finansija procenjuje da će na kraju 2017. godine javni dug iznositi 63,7% BDP. Smanjenje javnog duga tokom 2017. godine posledica je znatno boljeg fiskalnog rezultata, s jedne, i povoljnih međuvalutnih promena, s druge strane. Kako je najveći deo javnog duga Republike Srbije denominovan u dolarima i evrima, osetna aprecijacija kursa dinara u odnosu na te valute dovodi do značajnijeg umanjenja njegovog učešća u BDP. Trajno smanjenje javnog duga je usko vezano za smanjenje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, pri čemu su dinamika spuštanja deficita i održavanje njegovog odgovarajućeg nivoa ključni faktori za preokretanje trenda javnog duga i održavanje njegove željene trajektorije. U narednom periodu se očekuje stabilizacija deficita opšte države na nivou od oko 0,5% BDP što predstavlja održiv nivo koji bi uz očekivane makroekonomske performanse doveo do pada javnog duga na nivo od 56,3% BDP do 2020. godine.

Izvor: Ministarstvo finansija i MMF

Makroekonomski indikatori. Aranžmanom sa MMF bilo je predviđeno postepeno ubrzanje privrednog rasta u narednom srednjoročnom periodu uz poboljšanje i drugih makroekonomskih fundamenata. Projekcije privrednog rasta su tokom prve dve godine sprovođenja aranžmana više puta revidirane naviše i to sa -0,5% na 0,8% u 2015. godini, odnosno sa 1,5% na 2,8% u 2016. godini. Inicijalnom projekcijom, prilikom sklapanja aranžmana, bilo je predviđeno dostizanje stopa rasta BDP od 2% u 2017. godini, ali je ova projekcija postepeno revidirana naviše na 3% kao rezultat uspostavljene makroekonomske stabilnosti. Međutim, nakon osme revizije očekivanja za ovu godinu spuštena su na prvobitnih 2% usled negativnog dejstva jednokratnih faktora nerecesione prirode.

Adekvatnim merama monetarne politike inflacija je tokom 2013. godine svedena na nizak nivo, a zatim i održana na tom nivou uz punu koordinaciju monetarne i fiskalne politike. U 2016. godini inflacija je dostigla 1,1% (znatno niže u odnosu na inicijalni plan koji je predviđao 4%), dok je u 2017. godini bila niža nego što se očekivalo pre tri godine i u granicama je novog nižeg cilja.

Izostanak negativnih efekata fiskalne konsolidacije, oporavak najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera i akomodativna monetarna politika ECB, uz pad cena nafte pozitivno su se odrazili na platnobilansna kretanja koja su u prve dve godine aranžmana bila bolja od očekivanih, a naročito u 2016. godini kada je deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio rekordno niskih 3,1% BDP (za 1,5 p.p. niže od inicijalne projekcije). Očekuje se da će platnobilansni deficit u 2017. godini biti nešto iznad prvobitnih projekcija, međutim biće u potpunosti pokriven SDI, čiji priliv je čak za trećinu viši nego što se očekivalo prilikom sklapanja aranžmana.

Putanja oporavka u srednjem roku nije ugrožena i prema trenutnim projekcijama, inflacija će ostati niska i stabilna, a deficit tekućeg računa nizak i u potpunosti pokriven stabilnim prilivom SDI.

3. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2017. godinu

U 2017. godini uspešno je nastavljeno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije u okviru realizacije aranžmana sa MMF. Procenjeno strukturno primarno prilagođavanje u 2017. godini iznosiće 1,6% BDP, dok je tokom prve dve godine sprovođenja aranžmana ostvareno kumulativno strukturno prilagođavanje od 4,4% BDP. Ukupno strukturno prilagođavanje od 6% tokom tri godine sprovođenja programa fiskalne konsolidacije znatno je više od cilja predviđenog aranžmanom sa MMF koji iznosi 4% BDP prilagođavanja u istom periodu.

Tokom 2017. godine nisu sprovođene dodatne mere konsolidacije na prihodnoj strani dok je na strani rashoda došlo do određene relaksacije fiskalne politike kojom nije ugrožen nivo strukturnog prilagođavanja. Program ekonomskih reformi sprovodi se tokom 2017. godine uz neznatne izmene. Tokom 2015. i 2016. godine relaksirane su politika zarada i penzija, dok su na prihodnoj strani sprovedene minimalne kompenzatorne mere. Strukturno prilagođavanje u 2017. godini nastavljeno je i putem racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, pre svega kroz zabranu novog zapošljavanja, čime su ukupni ciljevi ove mere ostvareni. Nastavljeno je umereno opadanje broja korisnika penzija, usled sprovedene parametarske reforme penzionog sistema. Na prihodnoj strani u 2017. godini, nastavljen je trend rasta efikasnosti naplate poreskih prihoda.

Fiskalni rezultat opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće 0,7% BDP i biće za 2,4% BDP bolji od planiranog, s tim što će po prvi put od 2005. godine istovremeno biti ostvaren i ukupan i primarni fiskalni suficit. Tokom osme i poslednje revizije aranžmana sa MMF usaglašen je novi makroekonomski i fiskalni okvir predstavljen u ovoj Fiskalnoj strategiji. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i rezultata opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni rezultat bolji za oko 107 mlrd dinara od planiranog. U obzir su uzeta najnovija makroekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja od početka 2017. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom. Usled mogućeg nižeg izvršenja na određenim kategorijama rashoda od maksimalno utvrđenih, kao i mogućeg boljeg ostvarenja prihoda, postoji mogućnost da fiskalni rezultat u 2017. godini bude povoljniji od planiranog ovim okvirom.

Procenjuje se da će primarni fiskalni suficit od 3,4% BDP u 2017. godini biti jedan od osnovnih faktora koji utiče na smanjenje učešća nivoa javnog duga u BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. S druge strane, povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga već su obezbedili smanjenje apsolutnog nivoa izdataka za kamate kao i njihovog učešća u BDP. Time je stvoren prostor za određeni obim fiskalne relaksacije, koji neće ugroziti osnovne srednjoročne ciljeve fiskalne politike.

Nakon usporavanja rasta učešća javnog duga u BDP tokom 2015. godine i početnog pada u narednoj godini, u 2017. godini ostvarena je značajna redukcija učešća javnog duga u BDP. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga bude smanjeno sa 73% BDP, koliko je iznosilo u 2016. godini, na 63,7% BDP na kraju 2017. godine. Ukupni i primarni suficit u 2017. godini su najznačajniji faktori koji utiču na ubrzanu opadajuću putanju učešća duga u BDP. Povoljna kretanja na međunarodnom deviznom tržištu uticala su ne samo na rashode za kamate već i na nižu vrednost dinarski izraženog iznosa duga u 2017. godini. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu deluju u suprotnom pravcu, planirana putanja fiskalnog rezultata obezbediće nastavak pozitivnog trenda započetog u 2016. godini. S druge strane, planirana su značajno veća povlačenja sredstava po osnovu finansiranja projektnih zajmova, što se smatra poželjnim imajući u vidu njihovu razvojnu komponentu.

Znatno boljem fiskalnom rezultatu u 2017. godini, u najvećoj meri, doprineće bolje izvršenje javnih prihoda u odnosu na plan. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 96,6 mlrd dinara, pri čemu su najveći doprinos boljoj realizaciji dali poreski prihodi, pre svega naplata poreza na dobit. Projekcija rashoda revidirana je naniže u nešto manjem iznosu, ali sa značajnijim izmenama u strukturi. Najveći doprinos nižem izvršenju ukupnih rashoda potekao je od manjih izdataka za otplatu kamata. Promene u strukturi rashodne strane nastale su i usled izmena pojedinačnih kategorija, njihove dinamike izvršenja i predviđene realizacije određenih jednokratnih rashoda koji nisu inicijalno planirani.

Tabela 4. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2017. godini - budžet i procena zasnovana na osmoj reviziji aranžmana sa MMF, u mlrd dinara*

	Budžet 2017	Nova procena 2017	Razlika	Promena, %	Nova procena, % BDP
JAVNI PRIHODI	1.865,9	1.962,5	96,6	5,2	43,9
Tekući prihodi	1.850,9	1.954,2	103,3	5,6	43,7
Poreski prihodi	1.638,5	1.716,7	78,2	4,8	38,4
Porez na dohodak građana	162,7	167,3	4,6	2,8	3,7
Porez na dobit pravnih lica	81,0	110,6	29,7	36,6	2,5
Porez na dodatu vrednost	466,0	480,0	14,0	3,0	10,7
Akcize	271,4	279,5	8,1	3,0	6,3
Carine	38,6	39,7	1,1	2,9	0,9
Ostali poreski prihodi	65,1	73,4	8,4	12,8	1,6
Doprinosi	553,7	566,1	12,4	2,2	12,7
Neporeski prihodi	212,4	237,5	25,1	11,8	5,3
Donacije	15,0	8,3	-6,7	-44,8	0,2
JAVNI RASHODI	1.941,0	1.930,9	-10,2	-0,5	43,2
Tekući rashodi	1.756,6	1.753,8	-2,7	-0,2	39,2
Rashodi za zaposlene	434,5	437,7	3,2	0,7	9,8
Kupovina robe i usluga	300,7	305,4	4,7	1,6	6,8
Otplata kamata	138,4	122,3	-16,1	-11,7	2,7
Subvencije	107,0	107,8	0,8	0,7	2,4
Socijalna pomoć i transferi	724,9	721,8	-3,1	-0,4	16,2
od čega penzije	510,0	498,5	-11,5	-2,3	11,2
Ostali tekući rashodi	51,1	58,9	7,8	15,2	1,3
Kapitalni rashodi	144,9	133,0	-11,9	-8,2	3,0
Neto budžetske pozajmice	4,7	15,0	10,3	217,5	0,3
Otplata po osnovu garancija	34,8	29,0	-5,8	-16,6	0,6
Rezultat	-75,2	31,6	106,8		0,7
Rezultat u % BDP	-1,7	0,7	2,4

Izvor: Ministarstvo finansija

*Procena fiskalnog okvira urađena je u dogovoru i tokom osme revizije aranžmana sa MMF, pri čemu se obostrano pošlo od principa opreznosti. Konstatovano je da postoje "pozitivni rizici" i prostor da krajnji rezultat u vidu ostvarenja fiskalnog suficita bude povoljniji.

Fiskalna kretanja u periodu januar - septembar 2017. godine uglavnom odražavaju povoljne tekuće makroekonomske trendove, pre svega na tržištu rada, ali i druge faktore koji su doprineli boljoj naplati javnih prihoda. Suficit opšte države od 82 mlrd dinara u posmatranom periodu je znatno povoljniji rezultat, kako od planiranog, tako i od rezultata ostvarenog u istom periodu prethodne godine.

Kretanja na tržištu rada tokom 2017. godine, efektuirana u rastu prosečnih zarada, zaposlenosti kao i rastu potrošnje, snažno se manifestuju na fiskalne agregate kroz uticaj na naplatu poreza na dohodak, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i PDV. Rast isplaćene mase zarada tokom devet meseci 2017. godine od 7,2% u skladu je sa ostvarenim rastom prihoda od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade. Izuzimajući sezonska kretanja, mesečne stope rasta ovih prihodnih oblika beležile su stabilnu uzlaznu putanju. Do kraja 2017. godine procenjuje se ukupna naplata na nivou nešto višem od prvobitnog plana, na šta je delom uticala i bolja realizacija na kraju 2016. godine, ali i ukupni rast mase zarade veći od prvobitno planiranog.

U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, tokom 2015. i 2016. godine, dok je tokom tekuće godine došlo do daljeg, nešto skromnijeg povećanja. Glavne determinante naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C- efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i faktori kao što su kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura potrošnje i spoljnotrgovinska kretanja. Za potrebe projektovanja i kratkoročnih analiza ovog poreskog oblika, neophodno je odvojeno posmatrati kretanje bruto naplate i PDV povraćaja.

Bruto naplata PDV beleži snažan rast od 11,3%, što prevazilazi rast mase zarada. Razlozi ovog odstupanja leže u tome što zarade nisu jedini izvor raspoloživog dohotka već su to i penzije, krediti, doznake, štednja, socijalna davanja itd. Kretanje bruto naplate takođe je, u dobroj meri, vođeno i izvoznom tražnjom i to preko domaće i uvozne komponente u realizovanom izvozu. Rast potrošnje akciznih proizvoda (pre svega naftnih derivata) takođe je obezbedio dodatni rast prihoda po osnovu PDV. Poslednju grupu faktora koja deluje na bruto naplatu čine struktura potrošnje (efektivna poreska stopa) i poboljšana efikasnost naplate (C-efficiency). Kada se posmatra struktura naplaćenog PDV uočava se brži rast uvozne u odnosu na domaću bruto naplatu što je pre svega rezultat bržeg rasta dinarski izraženog uvoza od planiranog.

Neto naplaćeni PDV u prvih devet meseci 2017. godine beleži sporiji rast od bruto naplate, za razliku od prethodne godine, pre svega zbog rasta nivoa PDV povraćaja uzrokovanih rastom spoljnotrgovinske razmene. Već nekoliko godina postoji bliska veza između kretanja povraćaja i spoljnotrgovinske aktivnosti, delimično narušena prethodne godine, tako da PDV povraćaji beleže snažniji rast u odnosnu na bruto uplatu. Uticaj na neto naplatu je takav da se ona tokom 2017. godine kreće približno u skladu sa rastom raspoloživog dohotka stanovništva. Kretanja tokom prvih devet meseci ukazuju na to da će prvobitni plan biti premašen za preko 14 mlrd dinara.

Prihodi od akciza beleže veći rast u odnosu na plan zbog rasta potrošnje pojedinih akciznih proizvoda, a delom i zbog bolje naplate ostvarene krajem prethodne godine. Prihodi od akciza mogu se podeliti na četiri glavne kategorije i to na naftne derivate, duvan, električnu energiju i ostale (alkohol i kafa). Budžetska projekcija prihoda za 2017. godinu nije pretpostavljala rast potrošnje akciznih proizvoda, već se zasnivala na redovnom usklađivanju akciznog opterećenja. Velike godišnje oscilacije legalnog obima potrošnje pojedinih akciznih proizvoda, posebno duvanskih, zahtevaju opreznost prilikom procene ovog poreskog oblika. Drastičan pad legalnog tržišta duvana se materijalizovao u 2013. i 2014. godini uz određeni oporavak u 2015. i 2016. godini. Uz to, tržište duvanskih proizvoda godinama beleži određeni prirodan pad koji se mora uzeti u obzir pri projekciji potrošnje. Tržište naftnih derivata je takođe podložno, u nešto manjoj meri, promenama u obimu potrošnje, kako pod uticajem sive ekonomije, tako i usled cenovnih razlika između zemalja u okruženju. U proteklih nekoliko godina, prodaja alkoholnih pića bila je nestabilna, dok je akciza na električnu energiju, uvedena u drugoj polovini 2015. godine, prema dosadašnjim rezultatima u naplati, u značajnoj meri zavisna od potrošnje struje u toku zimskog i letnjeg perioda.

Revidirana projekcija prihoda od akciza uglavnom je rezultat rasta potrošnje naftnih derivata i električne energije. Pri proceni prihoda od akciza na naftne derivate pretpostavljen je nivo potrošnje iz prethodne godine uz primenu novih viših specifičnih iznosa akciza po osnovu redovnog usklađivanja. Podaci o naplaćenim akcizama u periodu januar - septembar 2017. godine implicitno ukazuju na porast potrošnje u tom periodu. Pri projekciji do kraja godine korišćena je pretpostavka o rastu potrošnje od preko 3,5%, koliko i iznosi rast naplate akcize preko nivoa uzrokovanog redovnom indeksacijom za rast potrošačkih cena iz 2016. godine. Na makro nivou, međutim, teško je pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (cenovna elastičnost i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije. Revidirane su naviše i procene naplate akciza na električnu energiju usled povećanja potrošnje u odnosu na isti period prethodne godine, najverovatnije uslovljenim lošijim vremenskim prilikama. Prihodi od akciza na duvan su minimalno revidirani i trenutno se kreću u očekivanim iznosima. Rast u odnosu na prethodnu godinu rezultat je kombinovanog uticaja kretanja potrošnje, koja se kreće po putanji prirodnog pada, i novih iznosa specifičnih akciza na cigarete. Prihod od ovog poreskog oblika u velikoj meri zavisi i od cenovne politike proizvođača, kao i od dinamike kretanja zaliha u momentu izmene akciznih stopa. Ono što je važno jeste da nije došlo do vidljivog pogoršanja u obimu sive ekonomije na tržištu akciznih proizvoda. Ukupni prihodi od akciza revidirani su naviše za 8,1 mlrd dinara.

Prihodi od carine beleže rast veći od planiranog, ali za razliku od prethodnih godina dinamika ne prati kretanje uvoznog PDV. Prihodi od carina, u slučaju da nema izmena u carinskim stopama, standardno prate kretanje uvoza i promene deviznog kursa. Međutim, tokom 2017. godine primetno je da je stopa rasta carina dosta niža od stope rasta uvoznog PDV. Dok uvozni PDV prati opšti nivo kretanja uvoza i zavisi kako od obima, tako i od uvoznih cena i kretanja kursa, kod kretanja prihoda od carina značajan faktor je i sama struktura uvoza. Različiti trgovinski ugovori, režimi bescarinskog uvoza određenih kategorija roba, izmene carinske tarife i sl, kao i promena u strukturi uvoza deluju na nivo naplate prihoda od carina. Tokom 2017. godine u velikoj meri je došlo do rasta uvoza robe na koju se ne naplaćuju carinske dažbine, pa je stoga odstupanje od ukupne stope rasta uvoza i stope rasta PDV znatno veće. U skladu sa kretanjima tokom prvih devet meseci, projekcija prihoda od carina revidirana je naviše za 1,1 mlrd dinara.

Projekcija poreza na dobit pravnih lica značajnije je povećana u odnosu na plan, pa će naplata ovog poreskog oblika biti veća za skoro 30 mlrd dinara. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2016. godini iznosi 534,4 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2015. godinu za 17,5%. Rast naplate poreza na dobit u odnosu na prethodnu godinu će prevazići 35%. Jedan deo prihoda u 2017. godini, međutim, rezultat je primene računovodstvenih propisa koji regulišu tretman povećanja (upisa) vrednosti imovine u poslovnim knjigama. Stoga se ovaj deo naplaćenog poreza može smatrati jednokratnim prilivom, jer je računovodstvenog karaktera, a ne posledica rasta stvarne profitabilnosti. Kada se iz ukupne uplate isključi ovako identifikovan deo jednokratnih prihoda, stopa rasta u mnogo manjoj meri prevazilazi rast profitabilnosti. Ove razlike proističu iz poreskog tretmana pojedinih kategorija rashoda i još uvek važećih poreskih olakšica, kao i od visine poreskih kredita i povraćaja koji se realizuju u periodu pre podnošenja završnih računa za prethodnu poslovnu godinu.

Neporeski prihodi su kategorija prihoda čiji je plan, pored poreza na dobit, u najvećoj meri revidiran naviše, kako u apsolutnom, tako i u procentualnom iznosu. Korekcija neporeskih prihoda izvršena je u iznosu od 25,1 mlrd dinara. Revizija je najvećim delom posledica opreznog planiranja, s obzirom da se odustalo od uključivanja pojedinih potencijalnih prihoda u budžetski plan. Pri utvrđivanju konačne godišnje projekcije prihoda za 2017. godinu, sa predstavnicima MMF dogovoreno je da se u plan prihoda uključi samo pretpostavljeni strukturni tj. trajni deo neporeskih prihoda koji se odnosi na dividende budžeta, dobit javnih preduzeća i ostale slične vidove jednokratnih prihoda. Taj iznos je određen u nivou od 17 mlrd dinara, pri čemu svaki višak iznad tog iznosa ne bi bio tretiran kao deo strukturnog prilagođavanja. Ukupno povećanje procene neporeskih prihoda koji pripadaju republičkom budžetu iznosi 19,7 mlrd dinara i predstavlja kombinaciju kretanja redovnih neporeskih prihoda (takse, kazne i naknade) i inicijalno neplanirane uplate dobiti JP EPS, naplaćena potraživanja Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije obveznica, dobit NBS itd. Projekcija redovnih neporeskih prihoda republičkog budžeta je nešto niža, usled izmena u regulativi koja se odnosi na naplatu sudskih i administrativnih taksi. Projekcija neporeskih prihoda na lokalnom nivou je povećana, jednim delom usled naplate jednokratnih prihoda, a većim delom usled poboljšane naplate lokalnih taksi i ostalih oblika prihoda. Za razliku od prethodne godine, tokom 2017. godine nije bilo metodoloških promena koje bi uticale na obuhvat neporeskih prihoda na lokalnom nivou.

Prema novoj proceni javnih rashoda, ukupan nivo rashoda bi trebalo da bude niži za 10,2 mlrd dinara ili 0,5%, pri čemu se menja struktura u odnosu na budžetski plan za 2017. godinu. Najveće smanjenje u odnosu na plan beleže rashodi za kamate, otplate po garancijama, penzije i kapitalni rashodi. Najveće povećanje sa druge strane će biti ostvareno kod rashoda za kupovinu roba i usluga, budžetskih pozajmica i ostalih tekućih rashoda. U periodu januar - septembar 2017. godini javni rashodi rastu po stopi 0,9%, a do kraja 2017. godine se očekuje ubrzanje rasta na 1,8%. Razlozi za ovo ubrzanje do kraja godine su promena u dinamici izvršenja pojedinih stavki rashoda, u odnosu na prethodne godine, kao i izvršenje tzv. jednokratnih rashoda krajem godine. Ubrzanje dinamike rashoda do kraja godine se očekuje kod rashoda za zaposlene, usled predviđene isplate bonusa u delu javnog sektora, kao i ubrzanje realizacije kapitalnih rashoda u poslednjem kvartalu.

Postoji mogućnost da javni rashodi u ukupnom iznosu budu niži od predviđenog. Poslednji kvartal je sezonski period sa najvećom potrošnjom, posebno na strani kapitalnih rashoda, pa se u trenutku ocene ukupnog nivoa javnih rashoda za 2017. godinu pošlo od njihovog maksimalno mogućeg nivoa. Može se pretpostaviti da do potpune realizacije tekućih rashoda neće doći (robe i usluge, kamate i subvencije), što bi moglo da utiče na ostvarenje povoljnijeg fiskalnog rezultata od predviđenog ovim okvirom.

Procena rashoda za zaposlene povećana je za 3,2% u odnosu na budžet za 2017. godinu, prvenstveno zbog predviđene isplate bonusa pojedinim kategorijama zaposlenih. Pri projekciji ovog oblika rashoda u budžetu za 2017. godinu korišćeni su sledeći elementi: 1) povećanje nominalnog iznosa zarada za određene kategorije zaposlenih, 2) obim i dinamika racionalizacije broja zaposlenih i 3) obim i dinamika isplate otpremnina za zaposlene koji ostaju bez posla u ovom procesu. Za razliku od prethodnog perioda, drugi i treći faktor su i tokom planiranja i u izvršenju ovih rashoda imali znatno manji uticaj. Iz tog razloga odstupanje od planskog iznosa je neznatno i prouzrokovano samo jednokratnim faktorima.

Po poslednjim raspoloživim podacima, do četvrtog kvartala 2017. godine broj zaposlenih je smanjen za oko 28.500 u odnosu na kraj 2014. godine. Planom racionalizacije u javnom sektoru bilo je predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine. Nakon analiza broja i strukture zaposlenih od strane nadležnih domaćih i međunarodnih institucija, plan racionalizacije je revidiran na 25.000 - 30.000 ljudi. Na obim i isplatu sredstava za otpremnine uticao je i veći prirodni odliv zaposlenih. Uštede po ovom osnovu ostvarene su usled sporije dinamike zamene zaposlenih na tim radnim mestima. Pretpostavlja se da po ovom osnovu neće doći do strukturnog povećanja izdataka za penzije jer su zaposleni već ostvarili uslove za odlazak u penziju, a postojeći sistem penala destimuliše prevremeno penzionisanje. Sprovedene mere na polju racionalizacije dovele su do pada učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP. Međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko, s obzirom da je trenutno učešće ovako definisanih zarada 8,3% BDP.

Rashodi za kupovinu roba i usluga, beleže umeren rast u odnosu na budžetski plan za 2017. godinu. Nova procena rashoda za robe i usluga veća je za 4,7 mlrd dinara ili 1,6% u odnosu na prvobitni plan, a trenutni rast iznosi 6,4%. Najveći rast ovih rashoda beleži se na lokalnom nivou, pri čemu je jedan od faktora koji je doveo do većeg izvršenja prostor koji je stvoren boljom naplatom prihoda, a drugi leži u delimičnoj prekompoziciji rashodne strane usled metodoloških promena i obuhvata budžeta lokalnih samouprava. Porast ove kategorije rashoda u odnosu na plan beleži se i kod JP "Putevi Srbije", zbog većih izdataka za održavanje putne infrastrukture, a usled većeg priliva na strani prihoda. Rashodi za robe i usluge na nivou Republike su neznatno povećani u odnosu na iznos planiran budžetom.

Rashodi za kamate su kategorija kod koje se očekuju značajne uštede u odnosu na budžetom planiran iznos. Kretanje ukupnog fiskalnog rezultata posredno deluje i na kretanje izdataka za kamate. Pored visine deficita, na iznos kamata utiču i kamatni i rizik deviznog kursa za obaveze izražene u stranoj valuti. Prilikom planiranja izdataka za kamate svi navedeni rizici uzeti su u obzir. Znatno niži fiskalni deficit uticao je na opšti nivo novog zaduživanja. Sa druge strane, povoljno kretanje kursa američkog dolara i stabilan kurs evra neutralisali su devizni rizik, što je uz niže kamatne stope na međunarodnom tržištu, smanjilo izdatke za kamate. Tokom 2017. godine skoro svi navedeni faktori imali su povoljno dejstvo, tako da je po prvi put od 2008. godine, zabeleženo nominalno smanjenje iznosa rashoda za kamate, dok se pad učešća u BDP nastavio i na kraju 2017. godine će iznositi oko 2,7% BDP. Nova procena rashoda za kamate predviđa iznos koji je za preko 16 mlrd niži u odnosu na prvobitni plan.

Kretanje izdataka za penzije tokom 2017. godine i pad broja penzionera umesto očekivanog rasta uticali su na reviziju naniže planiranih rashoda za penzije. Pri projekciji ove kategorije rashoda krajem 2016. godine, ostavljena je određena rezerva s obzirom da se očekivao ubrzaniji priliv novih penzionera po osnovu procesa racionalizacije u javnom sektoru (uključujući i javna preduzeća) i završetka restrukturiranja preostalih preduzeća u procesu privatizacije. Drugi faktori koji su uticali na procenu ukupnih izdataka za penzije su povećanje nominalnog iznosa penzija, i predviđen rast broja korisnika penzije iznad 1%, što je bilo u skladu sa dinamikom iz prethodnih godina, ali istovremeno odražava određenu dozu opreza pri projekciji ovako velike rashodne kategorije.

Trend pada broja korisnika penzija nastavljen je i tokom 2017. godine. Nakon desetogodišnjeg perioda rasta broja penzionera, u 2015. godini se prvi put smanjio ukupan broj penzionera. Takav trend nastavljen je i tokom 2016. i 2017. godine, a ukupan broj korisnika manji je za 24.000, što je pad od 1,4%. Pored toga, promenjena je i struktura po oblicima, te je smanjen broj korisnika invalidskih penzija i u nešto manjoj meri broj korisnika porodičnih penzija. Tome su doprinele mere na sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti. Broj starosnih penzija i dalje raste, ali po primetno nižoj stopi. Ovakva kretanja rezultat su i parametarskih mera, kao što je fazno podizanje starosne granice, ali i uvođenje penala prilikom prevremenog odlaska u penziju. U skladu sa ovim kretanjima revidirana je procena ukupnih rashoda za penzije naniže za 2,3% u odnosu na planiran iznos uz napomenu da predviđena jednokratna isplata penzionerima nije prikazana kao deo ukupnih rashoda za penzije, već se tretira kao oblik ostalih transfera stanovništvu. Učešće rashoda za penzije opada sa 11,6% BDP u 2016. godini na 11,2% BDP na kraju 2017. godine, što je blisko cilju koji je utvrđen aranžmanom sa MMF i Zakonom o budžetskom sistemu.

Drugi rashodi za socijalna davanja i ostale transfere stanovništvu biće uvećani u odnosu na planiran iznos, pre svega zbog isplate jednokratne pomoći penzionerima. Svakom pojedinačnom primaocu penzije isplaćeno je po 5.000 dinara bez obzira na visinu penzije koju prima. Ukupan efekat jednokratne isplate po ovom osnovu je 8,9 mlrd dinara. Kada se jednokratne isplate za penzionere isključe, ostali oblici socijalnih davanja su na približnom nivou kao i planirani iznos, ali sa izmenama u strukturi. Pojedini oblici rashoda u okviru socijalnih davanja i transfera stanovništvu izvršiće se u manjem iznosu od prvobitnog plana. Usled očekivano većeg priliva korisnika Nacionalne službe za zapošljavanje (kao rezultat privođenja kraju procesa restrukturiranja i racionalizacije u javnom sektoru), naknade za nezaposlene planirane su na nešto većem nivou. Izvršenje ovih rashoda u dosadašnjem delu 2017. godine znatno je ispod planiranog nivoa. Povoljnija situacija na tržištu rada i pad broja nezaposlenih su faktori koji su doprineli ovakvom kretanju. Takođe, u manjem obimu će biti izvršene i otpremnine koje se isplaćuju za radnike preduzeća u restrukturiranju. Opada i iznos isplata duga vojnim penzionerima po osnovu sudskih odluka, gde je, zbog teškoće u proceni mogućeg iznosa i brzine izvršavanja odluka, planiran veći iznos. Sa druge strane, socijalna davanja na lokalnom nivou su povećana u skladu sa većim opštim rastom rashoda na lokalnom nivou.

Rashodi za subvencije zadržavaju iznos planiran budžetom, jer za razliku od prethodnih perioda, do kraja 2017. godine nisu predviđene stavke sa jednokratnim karakterom. Iz tog razloga nivo realizovanih subvencija opada i u apsolutnom i u relativnom iznosu. Još jedan razlog za postepeno opadanje nivoa subvencija su i izmene u domenu subvencionisanja poljoprivrednog zemljišta, donete u prethodnom periodu, a koje su imale za cilj produktivniju i efikasniju upotrebu ukupnog iznosa subvencija za ove potrebe. Rashodi za subvencije na lokalnom nivou beleže rast u odnosu na planirani iznos, a jedan od razloga je metodološke prirode. Nakon izlaska institucije zadužene za investicije iz sistema korisnika budžeta grada Beograda došlo je do metodološki izazvanog smanjenja kapitalnih rashoda i povećanja subvencija po tom osnovu14.

Ukupna otplata po osnovu garancija i rashodi za budžetske pozajmice će odstupiti u odnosu na iznose planirane budžetom za preko 4 mlrd dinara. Ove dve kategorije se kreću različito u odnosu na planske iznose. Rashodi po garancijama niži su u odnosu na plan i to za 5,8 mlrd dinara. Najveći razlog je to što je planom bilo predviđeno da se iz budžeta Republike otplaćuje deo duga JP "Srbijagas" prema poveriocima, međutim usled poboljšanja likvidnosne pozicije ovog preduzeća, ono je u mogućnosti da samostalno izvršava deo svojih obaveza. Nasuprot tome rashodi za budžetske pozajmice su viši u odnosu na planirane za preko 10 mlrd dinara. Najveći deo ovog povećanja odnosi se finansiranje modernizacije preduzeća iz oblasti namenske industrije.

Ostali tekući rashodi su povećani u odnosu na budžetski plan, najviše zbog izmena u proceni nivoa ovih rashoda na lokalnom nivou. Procena izvršenja ostalih tekućih rashoda na republičkom nivou nije menjana u odnosu na budžetski plan. Rast ove kategorije u odnosu na planirani nivo, na lokalnom nivou, je rezultat jednim delom prenetog efekta većeg izvršenja na kraju 2016. godine, dok je opšti rast prihoda i rashoda na lokalnom nivou dodatno doprineo većem izvršenju od planiranog.

Javne investicije neće biti realizovane u planiranom obimu. Izvršenje kapitalnih rashoda za prvih devet meseci 2017. godine u odnosu na prethodnu godinu manje je za 10,5%. Ovakvo kretanje kapitalnih rashoda države delom je uslovljeno promenom institucionalnog obuhvata budžeta jednog dela lokalnih samouprava. Konkretno, izlaskom institucije zadužene za investicije iz sistema korisnika budžeta grada Beograda, a samim tim i iz institucionalnog obuhvata opšte države, obim kapitalnih rashoda koji je pokriven izveštajima o izvršenju je značajno opao. Ova metodološka promena može da objasni skoro polovinu realizovanog pada javnih investicija. Sa druge strane, po istom osnovu došlo je do porasta subvencija kojima se finansiraju rashodi ove institucije. Jedan manji deo pada realizacije u odnosu na prethodnu godinu se može objasniti novim sistemom praćenja realizacije projektnih zajmova. Od 2017. godine oni čine deo kapitalnih rashoda budžeta Republike, a sistem praćenja njihove realizacije se u punom kapacitetu uspostavio tokom drugog kvartala. Iz tog razloga postoji određeno vremensko kašnjenje u izveštavanju o samoj realizaciji i potrošnji sredstava u okviru projekata. Poslednji faktor koji je doprineo padu kapitalnih rashoda u odnosu na prethodnu godinu su izuzetno nepovoljni vremenski uslovi tokom prvog kvartala tekuće godine. U drugoj polovini godine dolazi do brže realizacije, ali jedan deo kašnjenja iz objektivnih razloga ne može biti nadoknađen.

____________
14 Odlukom skupštine grada Beograda "Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda" izgubila je status indirektnog budžetskog korisnika i postala je javno preduzeće. Dok je bila korisnik budžeta grada investicije Direkcije evidentirane su kao kapitalne investicije gradskog budžeta, a nakon promene statusa u javno preduzeće, sredstva koja se iz budžeta prebacuju Direkciji evidentiraju se kao subvencija.

Tabela 5. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, u mlrd dinara

	I - IX 2016	I - IX 2017	I-IX % rasta	2017/2016 % rasta
JAVNI PRIHODI	1.352,4	1.451,1	7,3	6,5
Tekući prihodi	1.344,6	1.446,8	7,6	6,6
Poreski prihodi	1.163,6	1.270,0	9,1	8,3
Porez na dohodak građana	112,7	121,6	7,9	7,9
Porez na dobit pravnih lica	62,6	89,5	43,1	37,6
Porez na dodatu vrednost	331,5	356,1	7,4	5,8
Akcize	198,1	208,4	5,2	5,2
Carine	26,6	28,9	8,7	9,1
Ostali poreski prihodi	48,2	52,9	9,6	9,1
Doprinosi	383,9	412,7	7,5	7,3
Neporeski prihodi	181,0	176,8	-2,3	-4,0
Donacije	7,8	4,4	-44,2	-11,9
JAVNI RASHODI	1.356,7	1.369,2	0,9	1,8
Tekući rashodi	1.239,7	1.260,7	1,7	2,3
Rashodi za zaposlene	308,1	317,1	2,9	4,8
Kupovina robe i usluga	193,0	205,3	6,4	7,7
Otplata kamata	109,6	104,1	-5,0	-7,1
Subvencije	62,5	67,5	8,1	-4,3
Socijalna pomoć i transferi	526,5	526,1	-0,1	1,1
od čega penzije	369,1	371,6	0,7	0,9
Ostali tekući rashodi	40,0	40,7	1,7	6,0
Kapitalni rashodi	86,2	77,2	-10,4	-4,6
Neto budžetske pozajmice	2,6	10,5	300,2	350,0
Otplata po osnovu garancija	28,1	20,7	-26,5	-25,7
REZULTAT	-4,3	82,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje docnji budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana septembra 2017. godine iznosilo je 4,4 mlrd dinara (oko 0,1% BDP), što je manje u odnosu na kraj 2016. godine za 2,1 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" smanjili su docnje u plaćanju za 2,3 mlrd dinara, dok je stanje docnji organizacija obaveznog socijalnog osiguranja povećano za 0,2 mlrd.

Tabela 6. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, u mlrd dinara

	31. decembra 2016.	30. septembra 2017.
Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"	5,1	2,8
OOSO	1,4	1,6
UKUPNO	6,5	4,4

Povoljnija fiskalna pozicija u 2017. godini u najvećoj meri je rezultat boljeg ostvarenja javnih prihoda. Faktori koji su doprineli revidiranju procene fiskalnog rezultata u 2017. godini svrstani su u sledeće grupe: uticaj bazne vrednosti (ostvarenje u 2016. godini), kretanja na tržištu rada i njihov uticaj na potrošnju i poreze na rad, procena uplate jednokratnih neporeskih prihoda, kretanje potrošnje akciznih proizvoda, znatno bolja naplata poreza na dobit.

Ukupno naplaćeni prihodi u 2016. godini bili su za 23 mlrd dinara veći od procene koja je poslužila kao osnova za izradu plana za 2017. godinu. Od toga, 7 mlrd dinara nema trajni uticaj na rezultat, te je kao bazni efekat u 2017. godini procenjen iznos od 16 mlrd dinara tj. 0,36% BDP.

Naniže revidirana stopa realnog rast BDP u 2017. godini u odnosu na planiranu, nije se negativno odrazila na fiskalna kretanja usled izmena u strukturi rasta, kao i zbog jednokratnih faktora koji su uticali na reviziju BDP naniže. U strukturi rasta blago je povećano učešće privatne potrošnje usled čega je ostvaren brži nominalni rast potrošnje od planiranog, što je direktno delovalo na naplatu prihoda. Poboljšano stanje na tržištu rada i brži rast zaposlenosti uticalo je na povećanje ukupne isplaćene mase zarada. Isplaćene zarade čine najveći deo raspoloživog dohotka stanovništva, pa je u skladu sa tim postojao pozivan efekat na nominalni rast privatne potrošnje. Pored toga, na rast potrošnje delovao je i brži rast kreditne aktivnosti. Brži rast uvoza uticao je na veću naplatu indirektnih poreza tokom 2017. godine, kada je istovremeno povećan i obim uvoza i zabeležen rast uvoznih cena veći od prvobitno planiranog. Pored indirektnog uticaja na kretanje PDV, povoljnija situacija na tržištu rada direktno je delovala na naplatu poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Snažniji rast privredne aktivnosti odražava se pre svega na rast doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na dohodak, ali i na ostale oblike prihoda. Treba napomenuti da je prilikom originalne projekcije prihoda od akciza potrošnja akciznih proizvoda uzeta kao konstantna (osim za duvanske proizvode).

Ostali faktori koji su uticali na bolju fiskalnu poziciju zemlje su i kretanje ukupne efikasnosti naplate poreskih prihoda, kretanje visine i dinamike PDV povraćaja u odnosu na prvobitno planirane, znatno bolja naplata poreza na dobit, uplata vanrednih neporeskih prihoda i podbačaj izvršenja na pojedinim kategorijama rashoda.

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

"Onoliko koliko možeš da sagledaš prošlost, toliko možeš da spoznaš budućnost" - Vinston Čerčil

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji anticipirati fiskalni stres15 u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa16. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti17. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen od strane Ministarstva finansija, bazira se na metodologiji Evropske komisije18. Iako je vrednost S0 indikatora u 2014. godini bila niža od definisanog praga, vrednost fiskalnog podindeksa nedvosmisleno je ukazivala na potencijalne izazove u fiskalnoj sferi. Pozitivni efekti mera fiskalne konsolidacije, započete 2014. godine u okviru realizacije aranžmana sa MMF, ogledaju se u nižoj vrednosti fiskalnog podindeksa već za 2015. godinu, koji tada, iako i dalje sa vrednošću iznad definisanog praga, počinje da opada, što značajno snižava i vrednost ukupnog S0 indikatora. Dalje sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, uz značajno popravljanje makroekonomskog okruženja, dovodi do još snažnijeg pada fiskalnog podindeksa u odnosu na definisani prag u 2016. godini. U toj godini ispod definisanih pragova našli su se celokupan kompozitni indikator kao i oba podindeksa.

___________
15 Fiskalni stres postoji u sledećim situacijama: 1) godišnja stopa inflacije prelazi 35% što smanjuje mogućnost otplate duga, 2) stopa prinosa na inostrane obveznice je u intervalu od dve standardne devijacije iznad proseka za konkretnu zemlju, što ukazuje na značajan pritisak na finansijskim tržištima, 3) vrši se restrukturiranje ili je proglašen otpis duga na osnovu S&R definicije, 4) u toku je značajna primena MMF programa podrške.
16 Ocene kratkoročne fiskalne održivosti dobijene na bazi proračuna S0 indikatora moraju se tumačiti s oprezom, a prilikom tumačenja rezultata moraju se uzeti u obzir i specifične makroekonomske okolnosti konkretne zemlje.
17 Podindeksi su sastavljena od ukupno 25 varijabli (12 fiskalnih i 13 makro-finansijskih). Pragovi se ponovo uspostavljaju na svakih nekoliko godina.
18 Evropska komisija ʺFiscal Sustainability report 2015ʺ 25, Januar 2016, 157-158.

Izvor: Ministarstvo finansija

Vrednosti S0 indikatora i podindeksa za Republiku Srbiju u 2016. godini ukazuju da načelno ne postoji kratkoročna opasnost od fiskalne nestabilnosti, kao i da nema izraženih rizika koji potiču iz sfera koje pokrivaju podindeksi. Doslednim sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanjem makroekonomske i fiskalne stabilnosti u prethodnom periodu obezbeđen je prostor za relaksaciju mera fiskalne politike tokom 2017. godine.

Analiza komponenti podindeksa S0 indikatora pokazuje da su ostvarena značajna fiskalna unapređenja u posmatranom periodu. Uzimajući u obzir signalnu moć varijabli19, najveći doprinos povoljnijoj vrednosti S0 indikatora dali su sa fiskalne strane smanjenje ciklično prilagođenog fiskalnog balansa i primarnog balansa, a sa makro finansijske strane smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

_____________
19 Signalna moć varijable se definiše formulom : 1-(greška-I vrste + greška-II vrste). Greška prve vrste je verovatnoća da kretanje varijable signalizira krizu, a ona se ne dogodi, dok je greška druge vrste verovatnoća da kretanje varijable ne signalizira krizu, a kriza se dogodi. Signalna moć varijable predstavlja verovatnoću sa kojom njeno kretanje iznad ili ispod praga, tačno detektuje stresne odnosno nestresne situacije, odnosno da varijabla signalizira krizu koja se i dogodi, varijabla ne signalizirala krizu i kriza se ne dogodi. Drugim rečima, signalna moć varijable meri njenu prediktivnu moć.

Tabela 7. S0 indikator i njegove komponente, vrednosti za Republiku Srbiju, za period od 2014-2016. godine.

Naziv varijable	Kriterijum	Prag	Signalna moć*	Vrednosti za Srbiju, %
				2014	2015	2016
Fiskalni podindeks	<	0,36	0,28	0,54	0,41	0,31
1. Fiskalni balans, % BDP	>	-9,61	0,07	-6,60	-3,69	-1,27
2. Primarni balans, %BDP	>	0,23	0,13	-3,66	-0,48	1,82
3. Ciklično prilagođeni balans, % BDP	>	-2,5	0,23	-6,21	-3,17	-1,10
4. Stabilizujući primarni balans, % BDP	<	2,34	0,08	0,55	0,81	0,03
5. Bruto dug opšte države, % BDP	<	68,44	0,12	71,85	75,98	72,99
6. Bruto dug opšte države, mg promena % BDP	<	8,06	0,12	10,73	4,13	-2,99
7. Kratkoročni dug opšte države, % BDP	<	13,2	0,20	9,10	12,14	13,05
8. Neto dug opšte države, % BDP	<	59,51	0,20	71,85	75,98	72,99
9. Ukupne potrebe za finansiranjem, % BDP	<	15,95	0,26	15,94	14,87	13,11
10. Diferencijal kamatne stope i stope rasta BDP	<	4,8	0,08	4,03	1,17	-1,12
11. Javni rashodi opšte države, mg promena, % BDP	<	1,9	0,11	2,92	-2,47	-1,10
12. Finalna potrošnja opšte države, mg promena, % BDP	<	0,61	0,07	-0,56	-8,47	-1,23
Podindeks finansijske konkurentnosti	<	0,49	0,55	0,30	0,27	0,27
1. Međunarodna investiciona pozicija, neto, % BDP	>	-19,8	0,29	-98,28	-102,93	-103,99
2. Neto štednja domaćinstava, % BDP	>	2,61	0,33	24,96	26,52	26,21
3. Dug privatnog sektora, % BDP	<	164,7	0,18	45,99	47,67	47,47
4. Krediti privatnom sektoru, % BDP	<	10,7	0,37	-2,40	2,04	1,39
5. Kratkoročni dug nefinansijskih institucija, % BDP	<	15,4	0,2	11,85	7,88	6,39
6. Kratkoročni dug domaćinstava, % BDP	<	2,9	0,21	2,65	1,70	1,17
7. Građevinarstvo, % BDV	<	7,46	0,22	5,07	5,13	5,50
8. Saldo tekućeg računa, trogodišnji pokretni prosek, % BDP	>	-2,5	0,34	-9,55	-7,89	-5,60
9. Realni efektivni kurs, trogodišnja promena, %	<	9,67	0,11	9,54	-2,73	-0,80
10. Nominalni jedinični trošak rada, trogodišnja promena, %	<	7	0,18	-0,50	0,90	-5,60
11. Stopa prinosa na državne HoV	>	0,59	0,37	2,72	4,55	5,00
12. BDP, realni rast	>	-0,67	0,1	-1,83	0,76	2,80
13. BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći	>	72,7	0,22	26,09	25,29	25,11
S0 indikator	<	0,46	0,55	0,39	0,32	0,29

Izvor: Kalkulacija Ministarstva finansija

Na osnovu podataka Evrostata za zemlje EU i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, u 2016. godini ni jedna od posmatranih zemalja nije izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag. Pojedine zemlje se suočavaju sa fiskalnim odnosno makro-finansijskim izazovima, dok se Republika Srbija zajedno sa većinom zemalja EU nalazi unutar definisanih pragova S0 indikatora.

Izvor: Evrostat za EU, Ministarstvo finansija za Republiku Srbiju20.

___________
20 Evropska komisija nije uzela u razmatranje Grčku za koju se primenjuje posebna procedura praćenja.

4. Fiskalne projekcije u periodu od 2018. do 2020. godine

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni su na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP do 2020. godine i pad učešća javnog duga na oko 56% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2018. do 2020. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i reforme velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike, koji će u 2018. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Tabela 8. Fiskalni agregati u periodu 2016-2020. godine, %PDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2016	2017	2018	2019	2020
Javni prihodi	43,2	43,9	42,4	41,8	41,1
Javni rashodi	44,5	43,2	43,1	42,3	41,6
Konsolidovani fiskalni rezultat	-1,3	0,7	-0,7	-0,5	-0,5
Primarni konsolidovani rezultat	1,8	3,4	1,9	1,8	1,6
Dug opšte države	73,0	63,7	62,8	59,8	56,3
Realna stopa rasta BDP	2,8%	2,0%	3,5%	3,5%	4,0%

Izvor: Ministarstvo finansija

Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Glavni ciljevi fiskalne konsolidacije i programa sa MMF su bili stabilizacija javnih finansija i smanjenje učešća javnog duga u BDP. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe, mogu doprineti daljem snižavanju duga.

U narednom periodu deficit opšte države će se stabilizovati na nivou od oko 0,5% BDP, što je održivi nivo koji omogućava nastavak smanjenja javnog duga. Uz očekivane makroekonomske performanse, u narednom srednjoročnom periodu, nivo javnog duga bi trebalo da se spusti na oko 56% BDP. Dobri rezultati fiskalne konsolidacije omogućili su relaksaciju fiskalne politike, pre svega na rashodnoj strani, u vidu povećanja plata i penzija, ali tako da se njihovo učešće u BDP ne povećava. Na prihodnoj strani glavna mera će biti povećanje neoporezivog dela dohotka što će smanjiti poresko opterećenje zarada i blago povećati progresivnost oporezivanja. Proces restrukturiranja javnih i nekadašnjih društvenih preduzeća se nastavlja kako bi se smanjilo opterećenje javnih finansija i cele privrede. U slučaju povoljnih makroekonomskih i fiskalnih kretanja i ostvarivanja boljih rezultata stvoreni fiskalni prostor bi mogao da se iskoristi za dalje poresko rasterećenje privrede i stanovništva ili prevremenu otplatu skupljeg duga.

Projekcija prihoda u periodu od 2018. do 2020. godine izrađena je na osnovu:

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

- važeće i planiranih izmena poreske politike;

- procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 9. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2016-2020. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2016	2017	2018	2019	2020
JAVNI PRIHODI	43,2	43,9	42,4	41,8	41,1
Tekući prihodi	43,0	43,7	42,0	41,5	40,8
Poreski prihodi	37,2	38,4	37,3	37,0	36,6
Porez na dohodak građana	3,6	3,7	3,6	3,6	3,5
Porez na dobit pravnih lica	1,9	2,5	2,0	2,0	2,0
Porez na dodatu vrednost	10,6	10,7	10,6	10,5	10,4
Akcize	6,2	6,3	6,0	5,8	5,6
Carine	0,9	0,9	0,9	0,9	0,9
Ostali poreski prihodi	1,6	1,6	1,6	1,5	1,4
Doprinosi	12,4	12,7	12,7	12,7	12,7
Neporeski prihodi	5,8	5,3	4,7	4,5	4,2
Donacije	0,2	0,2	0,3	0,3	0,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Deo budžetskog prostora od oko 0,2% BDP, odnosno oko 10 mlrd dinara, iskoristiće se za smanjenje poreskih nameta u 2018. godini. Osim povećanja neoporezivog dela zarade nisu predviđene druge promene poreske politike. Projekcija prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Porez na dohodak projektovan je na stabilnom nivou od oko 3,6% BDP tokom celog srednjoročnog perioda u skladu sa očekivanim efektima strukturnih i fiskalnih mera, politikom zarada u javnom sektoru i povoljnim kretanjima na tržištu rada, pre svega, zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru. Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Mere koje će uticati na nivo i oporezivanje zarada su povećanja neoporezivog cenzusa i minimalne zarade. Neoporezivi deo dohotka će se povećati sa 11.790 na 15.000 dinara i imaće negativan efekat na prihode od poreza i doprinosa na zarade, koji se procenjuje na 11,6 mlrd dinara. S obzirom da se na nivou opšte države ostvaruju uštede po osnovu smanjenja bruto zarada, efekat na fiskalni rezultat je manji i iznosi 9 mlrd dinara ili oko 0,2% BDP. Sa druge strane, procenjuje se da će povećanje minimalne zarade uglavnom nadoknaditi prihode opšte države izgubljene po osnovu povećanja cenzusa. Drugi oblici poreza na dohodak su porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak itd, i prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada. Kod poreza na zarade ključna je borba protiv sive ekonomije, s obzirom na znatan broj neprijavljenih radnika i isplate zarada "na ruke". U poslednje tri godine intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je značajno da se na ovom polju nastavi sa kontinuiranim angažmanom i u narednom periodu.

Projektovano je stabilno učešće doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u BDP za naredni srednjoročni period. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. Jedinu razliku predstavljaju doprinosi koji se naplaćuju po osnovu osiguranja poljoprivrednika i preduzetnika. U obzir su uzeti i efekti povećanja cenzusa i minimalne zarade jer ove promene utiču i na prihode po osnovu doprinosa. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika, te se posledice eventualnog povećanja fiskalne nediscipline najviše osete kod ovih prihoda.

Projektovani su stabilni prihodi od poreza na dobit u periodu 2018-2020. godine (2,0% BDP). Realizacija prihoda od poreza na dobit u predstojećem trogodišnjem periodu zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu može biti neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja. U 2017. godini ostvarena je rekordna naplata poreza na dobit (2,5% BDP), uglavnom kao rezultat visoke profitabilnosti iz 2016. godine. Jedan deo ovogodišnjeg prihoda, međutim, rezultat je primene računovodstvenih propisa i može se smatrati jednokratnim, te nije uzet u obzir pri projekciji poreza na dobit u 2018. godini. Srednjoročnom projekcijom nisu predviđene veće izmene zakonskih propisa. Projekcija prihoda po ovom osnovu je konzervativna i ne uključuje efekte ukidanja poreskih olakšica iz 2013. godine, koji se usled postojanja prelaznog perioda od nekoliko godina, sada efektuiraju.

Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše blagi pad učešća u BDP, s obzirom da je projektovan sporiji rast privatne potrošnje u odnosu na nominalni rast BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. U narednom periodu veći značaj imaće i prihodi po osnovu potrošnje inostranih turista. Takođe, relaksacija fiskalne politike u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Ipak, usled rebalansiranja privrede predviđeno je postepeno smanjenje učešća prihoda od PDV u ukupnom BDP sa 10,7% BDP u 2017. godini, na 10,4% koliko se očekuje u 2020. godini. Istovremeno, projektovani rast izvoza uticaće i na rast povraćaja PDV, a samim tim i na nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu su slični kao i kod poreza na dohodak i odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju.

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost dalo je određene rezultate u proteklom periodu. U ovom segmentu postoji prostor za dalja poboljšanja, kroz jačanje i modernizaciju poreske administracije. Prema procenama poboljšanje efikasnosti naplate za oko 5 p.p. u narednom četvorogodišnjem periodu, omogućilo bi kumulativno povećanje prihoda po osnovu PDV od 1,9% BDP.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU u skladu sa srednjoročnim planom postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji prirodan pad tržišta duvanskih proizvoda u proseku od oko 3% godišnje. Ukoliko dođe do poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni "pozitivni rizik" u pogledu naplate ovog oblika prihoda.

Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata smanjili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata iako se može očekivati da će ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje. I u ovom slučaju postoji određeni "pozitivni rizik" po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na potrošnju električne energije. Za period 2018-2020. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od oko 17 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene.

Prihodi od carina trenutno čine 0,9% BDP i može se očekivati da se u budućnosti zadrže na ovom nivou. Polazeći od projektovanog kretanja uvoza, deviznog kursa i potrošnje, kao i završetka procesa usklađivanja carinskih tarifa usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, planirano je postepeno nominalno povećanje ovih prihoda, ali se ne predviđa promena njihovog učešća u BDP.

Kod ostalih poreskih prihoda reakcije na ekonomsku aktivnost nisu u značajnoj meri izražene, njihov nivo je relativno stabilan i prognozira se blagi pad učešća ovih prihoda u BDP. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. U okviru projekta "Reforma poreza na imovinu" u toku je popis nepokretnosti u 40 jedinica lokalne samouprave, što naplatu poreza na imovinu u pojedinim opštinama može povećati i do nekoliko puta. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika.

Projekcija neporeskih prihoda u narednom srednjoročnom periodu isključuje vanredne (jednokratne) uplate, dok su redovni neporeski prihodi projektovani u skladu sa kretanjem činilaca koji ih određuju. Neporeski prihodi smanjuju učešće u BDP tokom srednjoročnog perioda, nakon skoka u 2015. i 2016. godini. Ovaj skok je rezultat uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru (javna preduzeća i lokalne samouprave), većih prihoda od dividendi i dobiti od javnih preduzeća, kao i uvođenja naknade za obavezne rezerve nafte. Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,8% koliko je prihodovano u 2016. godini na 4,2% koliko se očekuje da će iznositi u 2020. godini. Razlozi za smanjenje projektovanog učešća su isključenje iz bazne 2017. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se najviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Restriktivna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora koji će se, između ostalog, iskoristiti za nove politike na rashodnoj strani, pre svega za povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Nepovoljnu strukturu rashoda u prethodnom periodu karakterisali su visoki izdaci za subvencije i otplate po osnovu garancija proistekle iz neefikasnog poslovanja delova javnog sektora, zatim visoke kamate, a nedovoljna je bila i realizacija kapitalnih investicija. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Takođe, socijalna komponenta budžeta će se poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Do 2020. godine plate i penzije će se stabilizovati u smislu učešća u BDP što će biti još jedan od faktora koji će omogućiti pravedniju preraspodelu dohotka uz smanjenje pritiska na javne finansije.

Tabela 10. Ukupni rashodi u periodu 2016-2020. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2016	2017	2018	2019	2020
JAVNI RASHODI	44,5	43,2	43,1	42,3	41,6
Tekući rashodi	40,3	39,2	38,9	38,2	37,7
Rashodi za zaposlene	9,8	9,8	9,8	9,7	9,6
Kupovina robe i usluga	6,7	6,8	7,0	7,0	7,0
Otplata kamata	3,1	2,7	2,5	2,3	2,1
Subvencije	2,6	2,4	2,4	2,3	2,2
Socijalna pomoć i transferi	16,8	16,2	15,7	15,5	15,3
od čega penzije	11,6	11,2	11,1	11,0	11,0
Ostali tekući rashodi	1,3	1,3	1,4	1,4	1,4
Kapitalni rashodi	3,3	3,0	3,6	3,7	3,7
Neto budžetske pozajmice	0,1	0,3	0,1	0,1	0,1
Otplata po osnovu garancija	0,9	0,6	0,4	0,3	0,1

Izvor: Ministarstvo finansija

Zahvaljujući fiskalnom prostoru koji je kreiran merama fiskalne konsolidacije, a u sklopu aranžmana sa MMF, doći će do povećanja zarada opšte države u iznosu od 35 mlrd dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini, a u narednom srednjoročnom periodu je predviđeno dodatno smanjenje nivoa zarada u odnosu na BDP. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Prosečan nivo zarada na nivou opšte države u EU je oko 10% BDP, te je za Republiku Srbiju adekvatno učešće zarada od oko 9,5% BDP (zarade bez doprinosa na teret poslodavca oko 8% BDP) što bi bilo dostignuto već 2020. godine. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata zaposlenih u javnom sektoru, ali ne bi značajno trebalo da utiče na ukupnu masu zarada. Primena ovog sistema počeće 2019. godine.

Učešće rashoda za robe i usluge će se stabilizovati na 7% BDP. Rast ove grupe rashoda je jednim delom rezultat metodoloških promena na nivou lokalnih samouprava kojima je proširen obuhvat za deo prihoda i pripadajućih rashoda. Sa druge strane povećanje ove grupe rashoda omogućiće unapređenje širokog spektra usluga državnih organa.

Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Izuzetno visok nivo javnog duga i visoki fiskalni deficiti doveli su do toga da kamate postanu jedna od najvećih kategorija javnih rashoda. Dobri rezultati u prethodnom periodu smanjili su potrebe za zaduživanjem što je dovelo do promene trenda kretanja kamata. U 2017. godini nominalni iznos kamata je po prvi put smanjen nakon što je dostigao vrhunac u 2016. godini. U 2020. godini nivo rashoda za kamate će pasti na skoro 2% BDP. Poboljšanje pozicije Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu dovešće do daljeg smanjivanja iznosa kamata.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Smanjenje iznosa penzija i reforma penzionog sistema dali su značajan doprinos smanjenju učešća rashoda za penzije u BDP. Njihovo učešće u BDP opada sa 13%, koliko je iznosilo 2014. godini, na 11% u 2019. godini, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Osim nominalnog smanjenja penzija ovakvoj putanji doprineo je i izostanak indeksacije, kao i izmene penzionog sistema koje su usvojene tokom 2014. godine. U 2016. godini penzije su povećane za 1,25%, a u 2017. godini za 1,5%. U 2018. godine penzije će biti povećane za 5%. Masa penzija povećaće se 25 mlrd dinara, što iznosi 0,5% BDP. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Tokom poslednje tri godine povećano je trošenje sredstava za određene vidove socijalne pomoći s obzirom na sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, kao što su sredstva namenjena za otpremnine. Učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 17,8% BDP, koliko je iznosilo u 2014. godini, na 15,3% BDP u 2020. godini.

Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućilo bi povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi, pre svega poljoprivredi, i koje bi dovele do ubrzanja privrednih aktivnosti. U narednom trogodišnjem periodu predviđeno je i smanjenje subvencija po osnovu restrukturiranja i racionalizacije broja zaposlenih. Cilj je da se subvencionisana sredstva preusmere ka razvojnim programima u privredi i poljoprivredi.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije nevladinim organizacijama, političkim partijama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio između 1% i 1,3% BDP, a do 2020. godine ovi rashodi će biti na nivou od 1,4% BDP.

U narednom srednjoročnom periodu svi napori biće usmereni na dostizanje prihvatljivog i poželjnog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu. Nivo učešća kapitalnih investicija u BDP koji je u prethodnom periodu bio oko 3% smatra se nedovoljnim i poželjno je povećanje na bar 4%. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvorio se fiskalni prostor koji bi se morao delom iskoristiti za povećanje investicija. Kod kapitalnih izdataka prisutno je neefikasno i nedovoljno korišćenje sredstava iz potpisanih međunarodnih kredita koji se ne povlače u dovoljnoj meri. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita. Nakon snažnog rasta u 2016. godini i završetka većine planiranih radova na putnoj infrastrukturi došlo je do usporavanja tokom 2017. godine. Pad kapitalnih investicija delom je rezultat metodološke promene, odnosno promene obuhvata institucionalnih jedinica opšte države. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda promenila je status i postala javno preduzeće čime je izašla iz institucionalnog obuhvata opšte države. Sa otpočinjanjem nove faze infrastrukturnih projekata u 2018. godini očekuje se ubrzanje izvršenja kapitalnih izdataka te dostizanje nivoa od 3,6% BDP.

Nivo budžetskih pozajmica i otplate duga po osnovu garancija je dobar pokazatelj uspeha fiskalne konsolidacije. Ukupno učešće ove dve kategorije u BDP u 2014. godini je iznosilo 2,2%, a u 2018. godini biće svedeno na 0,5% BDP. Do kraja 2020. godine ovi izdaci će biti minimalni, sa učešćem do 0,2% u BDP.

U slučaju rešenja strukturnih problema u javnom sektoru budžetske pozajmice neće prelaziti 0,1% BDP. U prethodnom periodu to su bila sredstva koja su se, u najvećoj meri, koristila za obezbeđenje likvidnosti i dokapitalizaciju državnih preduzeća i banaka, dok se u 2017. godini većina ovih rashoda odnosila na finansiranje i modernizaciju vojne industrije.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da te kompanije nisu mogle samostalno da ih izvršavaju. Ovi rashodi predstavljaju veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. Najveći izdaci po ovom osnovu odnose se na JP "Srbijagas", "Železnice Srbije" a.d, "Železara Smederevo" a.d, JAT i "Galenika" a.d. Treba napomenuti da se značajna sredstva po ovom osnovu plaćaju i za JP "Putevi Srbije", ali da se ovi izdaci klasifikuju kao klasična otplata duga s obzirom da je ovo preduzeće deo opšte države. Slično kao i kod budžetskih pozajmica i ovde će doći do snižavanja značaja ovih rashoda ukoliko se na pravi način reše problemi neefikasnosti javnih preduzeća. U 2017. godini ovi rashodi su značajno sniženi, a planom otplate predviđeno je da će u 2020. godini ovi rashodi iznositi samo oko 0,1% BDP.

5. Fiskalni rizici

Republika Srbija se u prethodnim godinama suočavala sa značajnim rashodima koji su rezultat realizovanih fiskalnih rizika. Reč je pre svega o otplatama po osnovu garancija, isplatama po osnovu sudskih odluka, rešavanje pitanja državnih finansijskih institucija, preuzimanje obaveza javnih preduzeća u javni dug i sl.

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Makroekonomske pretpostavke i osetljivost fiskalnih agregata

Odstupanja makroekonomskih pretpostavki od osnovnog scenarija mogu dovesti do odstupanja fiskalnih agregata od projektovanog nivoa.

Negativni scenario koji u narednom periodu podrazumeva pad privredne aktivnosti ili manji rast, doveo bi do značajnog smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljnotrgovinske razmene. U tom slučaju došlo bi do manjih prihoda, i posledično većeg deficita, ukoliko se ne bi išlo na dodatno prilagođavanje na rashodnoj strani. U skladu sa ocenama osetljivosti fiskalnog balansa, svaka promena realnog rasta za 1 p.p. BDP dovodi do promene fiskalnog rezultata od oko 0,36% BDP. U slučaju da se u narednom trogodišnjem periodu ostvare niže stope realnog rasta BDP (po 1 p.p. manje prosečno godišnje) od planiranih, kumulativno povećanje fiskalnog deficita bi iznosilo oko 50 mlrd dinara.

Inflacija je osnovna determinanta opšte makroekonomske stabilnosti. Usled modifikacije fiskalnih pravila o indeksaciji plata i penzija, u narednom periodu inflacija će u manjoj meri opredeljivati kretanje ukupnog nivoa rashoda, nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Što se tiče prihodne strane uticaj inflacije na indirektne poreze može biti kratkoročno povoljan, ali usled neminovnog prilagođavanja realnog nivoa potrošnje taj efekat se gubi ukoliko je nivo dohotka ograničen. Sličan kratkoročni efekat ima i devizni kurs. Pojedine prihodne stavke se usklađuju godišnje sa inflacijom (uglavnom neporeski prihodi i visina pojedinih akciznih stopa), pa sa te strane postoji određeni rizik, ali usled niskih projektovanih vrednosti inflacije on nije visok. Inflacija sa druge strane može indirektno da utiče na visinu deficita i javnog duga. U slučaju da se kreće značajno iznad targetiranih vrednosti, tokom procesa usklađivanja relevantnih kamatnih stopa, može doći do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Sa druge strane indeks potrošačkih cena velikim delom utiče na kretanje ukupnog deflatora BDP, samim tim i na visinu nominalnog BDP, kao imenioca učešća deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Na izdatke za kamate, osim visine i strukture javnog duga utiču i faktori kao što su devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu. S obzirom na nepredvidivost kretanja pojedinih varijabli, moguće je povećanje potrebnih sredstava za kamate u narednom periodu. Kamatna politika koju vode određene međunarodne institucije (FED, ECB itd.) može uticati na opšti nivo kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, što za Republiku Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju predstavlja dodatni fiskalni rizik.

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu21 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug22. Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija dala su rezultate te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjuje. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 8,6% u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2016. godine. Učešće ovih obaveza u javnom dugu opada i u tekućoj godini, te na kraju septembra 2017. godine one čine 7,6% ukupnog javnog duga. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14% u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine.

________________
21 Zakon o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15).
22 Definicija duga, prema kriterijumima iz Mastrihta, između ostalog, različito tretira izdate garancije, u odnosu na definiciju javnog duga prema domaćem zakonodavstvu. U javni dug (dug opšte države) ulaze, prema kriterijumima iz Mastrihta, samo aktivirane garancije. Domaće zakonodavstvo, po ovom pitanju ima konzervativniji pristup, i sve izdate garancije uključuje u javni dug.

Na kraju 2016. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 2,1 mlrd evra, odnosno 6,2% BDP. Stanje duga po ovom osnovu smanjeno je za oko 300 miliona evra, u odnosu na kraj 2015. godine. Do septembra tekuće godine stanje duga po garancijama smanjeno je za dodatnih 300 miliona evra.

Tabela 11. Stanje duga po osnovu izdatih garancija u mil. evra

Korisnik	31. decembra 2016.	30. septembra 2017.
JP "Srbijagas"	430,6	266,6
JP "Putevi Srbije"	393,5	367,2
"Železnice Srbije" a.d.	305,6	278,6
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	-	10,6
"Srbija Voz" a.d.	-	0,0
"Air Serbia" a.d. Beograd	22,5	16,9
"Galenika" a.d.	21,0	15,3
"EMS" a.d.	41,6	39,7
JP "EPS"	382,8	379,8
Građevinska direkcija Srbije	0,0	0,0
RTB Bor	120,5	92,3
Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore	16,8	12,1
JP Jugoimport - SDPR	33,4	19,0
FIAT d.o.o.	96,0	80,4
Aerodrom "Nikola Tesla"	6,5	6,0
JAT Tehnika d.o.o.	4,8	4,3
JP "Emisiona tehnika i veze"	16,7	15,6
Jedinice lokalne vlasti (gradovi i opštine)	245,9	239,8
Fond za razvoj Republike Srbije	0,8	0,0
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza	5,4	0,0
UKUPNO	2.144,3	1.844,2

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Ukupna planirana otplata po osnovu garantovanih kredita u 2017. godini iznosi 48 mlrd dinara. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija23. Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta24. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

_______________
23 Otplata po osnovu garancija iz republičkog budžeta je u rashode uključena po gotovinskoj osnovi. Međunarodni standardi, koji se zasnivaju na obračunskoj osnovi, u rashode uključuju ceo iznos preostalog duga, u momentu aktiviranja garancije, dok se sama otplata duga po tom osnovu tretira kao finansijska transakcija.
24 Deo rashoda po osnovu otplate po garancijama za JP "Putevi Srbije" ne uključuje se u rashode budžeta, jer je ovo preduzeće deo sektora opšte države, te su rashodi koji su finansirani garantovanim kreditima bili deo rashoda opšte države u momentu trošenja sredstava, dok se sama otplata tretira kao finansijska transakcija ("ispod crte").

Tabela 12. Ukupno plaćene obaveze po osnovu garancija po korisnicima, mlrd dinara

	2016			2017 (do 30. septembra)
Korisnik	Glavnica	Kamata	Ukupno	Glavnica	Kamata	Ukupno
JP "Srbijagas"	23,5	2,9	26,4	16,2	0,5	16,7
JP "Putevi Srbije"	4,4	1,7	6,1	4,2	1,6	5,8
"Železnice Srbije" a.d.	6,1	0,8	7,0	2,7	0,5	3,1
JAT	1,3	0,2	1,4	0,7	0,0	0,7
"Galenika" a.d.	4,5	0,4	4,9	0,7	0,0	0,7
Lokalna samouprava	0,2	0,0	0,3	0,4	0,0	0,4
"Železara Smederevo"	3,8	0,0	3,8	0,4	0,0	0,4
RTB Bor	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Drugi korisnici	5,5	0,0	5,5	0,0	0,0	0,0
UKUPNO	49,2	6,0	55,3	25,3	2,7	28,0

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Realizacija rashoda po osnovu otplate po garancijama do kraja 2017. godine biće niža od prvobitno planirane. Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u budžetu za 2017. godinu iznosi 48 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 34,4 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama. Pošto je JP "Srbijagas" tokom 2017. godine samostalno otplaćivao obaveze po osnovu garantovanih kredita, izvršenje ove kategorije do kraja godine procenjuje se na oko 29 mlrd dinara.

Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Godišnjim budžetom za 2017. godinu planirano je izdavanje garancija najviše do 200 mil. evra, i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata. U prvoj polovini godine izdate su garancije Nemačkoj razvojnoj banci, usvajanjem relevantnih zakona, u iznosu od 60 mil. evra za projekte JP EPS i EMS a.d.25

__________________
25 Nove indirektne obaveze Republike Srbije po osnovu datih garancija u 2017. godini regulisane su sledećim zakonima: 1) Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, po zaduženju JP EPS, Beograd (Projekat "modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A"); 2) Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, po zaduženju akcionarskog društva "Elektromreža Srbije", Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu).

Tabela 13. Plan izdavanja garancija u 2017. godini

	Iznos u dinarima	Originalna valuta	Iznos u originalnoj valuti
Evropska banka za obnovu i razvoj
Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika Srbija Voz, Beograd - Inovacija kompleksa tehničko-putničke stanice Zemun - Prva faza	3.735.000.000	EUR	30.000.000
Ukupno:	3.735.000.000	EUR	30.000.000
Nemačkoj razvojnoj banci (KfW)
JP EPS - Rekonstrukcija sistema za transport pepela i šljake, TENT A	5.602.500.000	EUR	45.000.000
JP EPS - Program za obnovljivu energiju - Vetropark Kostolac	9.960.000.000	EUR	80.000.000
Elektromreža Srbije - Energetska efikasnost u prenosnim sistemima (Faza I - Transbalkanski koridor)	1.867.500.000	EUR	15.000.000
Ukupno:	17.430.000.000	EUR	140.000.000
Poslovnim bankama
JP Srbijagas - Izgradnja razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin (II faza)	2.490.000.000	EUR	20.000.000
Ukupno:	2.490.000.000	EUR	20.000.000
Izvozno-uvoznim bankama
Češka eksportna banka
JP PEU Resavica - Glavni rudarski projekat eksploatacije ležišta uglja istočnog polja jame RMU Soko	1.245.000.000	EUR	10.000.000
Ukupno:	1.245.000.000	EUR	10.000.000
UKUPNO:	24.900.000.000	EUR	200.000.000

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje i struktura javnog duga po osnovu indirektnih obaveza, te rastući budžetski troškovi po osnovu garancija ukazuju da postoje određeni fiskalni rizici koji se mogu materijalizovati u narednih nekoliko godina. U narednim godinama takođe je planirana otplata po osnovu garancija, ali sa opadajućim trendom tako da njihovo učešće u BDP opada sa 0,6% BDP u 2017. godini na 0,1% BDP u 2020. godini. Zahvaljujući preduzetim merama u prethodnom periodu, kao i pregovorima sa domaćim poslovnim bankama u kojima su snižene kamatne stope po osnovu garantovanih obaveza JP "Srbijagas" i "Galenika" a.d, smanjena je izloženost srpskih javnih finansija prema ovom riziku26.

Strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

_________________
26 Evro denominovani krediti rezidualne ročnosti ispod dve godine od 18. novembra 2016. godine imaju kamatnu stopu 1,75%+tromesečni Euribor; Evro denominovani krediti rezidualne ročnosti iznad dve godine od 18.11.2016. godine imaju kamatnu stopu 2,75%+tromesečni Euribor; krediti denominovani u američkim dolarima od 18.11.2016. godine imaju kamatnu stopu 3,00%+tromesečni USD Libor.

Preuzimanje obaveza u javni dug Republike Srbije

Značajan izvor rizika za javne finansije predstavlja preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća što direktno utiče na rast javnog duga i deficita države. U prethodnom periodu u više navrata dolazilo je do preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća. Preuzimanje obaveza, direktno povećava javni dug u iznosu u kome su preuzete obaveze dužnika. Istovremeno, taj iznos postaje rashod budžeta i tako utiče na povećanje deficita opšte države.

Pored preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća, na povećanje javnog duga i deficita po ovom osnovu uticale su i sudske odluke, ali i neadekvatno planiranje određenih rashoda (subvencija). U 2015. godini na povećanje duga i deficita uticale su i odluka Ustavnog suda o povećanju penzija vojnim penzionerima, te neadekvatno planiranje subvencija poljoprivrednicima, što je prouzrokovalo da se dug po ovom osnovu uključi u javni dug i u ratama isplati poljoprivrednicima.

Tabela 14. Preuzimanje obaveza u javni dug u 2015. godini, mlrd dinara

Opis	2015
JP "Srbijagas"	23,4
Vojni penzioneri	10,0
Subvencije za poljoprivredu	10,1
UKUPNO	43,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Krajem 2016. godine, u sklopu finansijskog restrukturiranja preduzeća HIP Petrohemija preuzete su obaveze ove kompanije u javni dug u iznosu od 105 mil. evra, što je bilo i dogovoreno u okviru programa sa MMF. Preuzimanjem duga uz finansijsko restrukturiranje kompanije, eliminišu se mogući fiskalni rizici i budući budžetski troškovi za podršku ovom preduzeću.

Ni prema budžetskom planu, niti u revidiranim procenama za 2017. godinu nisu predviđena preuzimanja obaveza preduzeća u javni dug.

Javna preduzeća

Poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite javnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet.

Javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede, koji zapošljava više od 73 hiljade ljudi. Javna preduzeća se osnivaju kao društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, usvojenim u februaru 2016. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr).

U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća ("Železnice Srbije" a.d, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d, "Srbija Voz" a.d, "Srbija Kargo" a.d, JP EPS i JP "Srbijagas"). Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama - MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja.

Ključni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2016. godini

Ukupan kapital republičkih javnih preduzeća na kraju 2016. godine iznosio je 1.681 mlrd dinara, dok je kao krajnji rezultat u 2016. godini ostvarena neto dobit u iznosu od 4,6 mlrd dinara.

Tabela 15. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća*, mlrd din.

Opis	2015	2016
Ukupna imovina	2.481,0	2.714,3
Sopstveni kapital	1.530,7	1.680,9
Ukupni prihodi	499,7	516,8
Neto dobit (gubitak)	-2,7	4,6
Subvencije	23,4	29,6
Subvencije, bez JP "Putevi Srbije"	16,5	22,5
Prinos na sopstveni kapital (ROE), u %	-0,2%	0,3%
Prinos na ukupna sredstva (ROA), u %	-0,1%	0,2%
Subvencije, % ukupnih prihoda	4,7%	5,7%

Izvor: Zvanični finansijski izveštaji objavljeni na sajtu Agencija za privredne registre

* zbirni podaci se odnose na preduzeća navedena u tabeli 20.

Poslovanje republičkih javnih preduzeća je dodatno unapređeno u 2016. godini. Javna preduzeća su, zbirno posmatrano, ostvarila neto dobit u iznosu od 4,6 mlrd dinara, što je veliki napredak poredeći sa gubitkom od 2,7 mlrd dinara u 2015. godini, odnosno 65,3 mlrd dinara gubitka iz 2014. godine.

U 2016. godini subvencije beleže rast i čine 5,7% ukupnih prihoda javnih preduzeća. Primljene subvencije porasle su najviše zbog rasta subvencija železničkim preduzećima za sprovođenje procesa restrukturiranja, posebno isplatu stimulativnih otpremnina, kao i usled dodatnih subvencija JP PEU "Resavica" za regulisanje zaostalih obaveza prema radnicima. Broj preduzeća primalaca subvencije je 22, pri čemu je "Srbija Kargo" a.d. (preduzeće koje nije redovni korisnik subvencija) dobilo sredstva iz budžeta za isplatu otpremnina. Određene subvencije imaju kapitalni karakter kao što su subvencije za JP "Putevi Srbije", u iznosu od 7,1 mlrd dinara, koje su namenjene rekonstrukciji putne infrastrukture.

Tabela 16. Pregled pojedinih pozicija finansijskih izveštaja za 2016. godinu

Javno preduzeće	Neto rezultat, hiljade dinara	Ukupna imovina, hiljade dinara	Kapital, hiljade dinara	RoA, %	RoE, %
JP "EPS" (grupa)	5.849.902	1.190.928.831	866.257.905	0,5	0,7
JP "Srbijagas"	2.168.997	129.014.802	-66.246.549	1,7	-
"Srbija Kargo" a.d.	384.315	23.296.565	16.133.080	1,5	2,2
"Srbija Voz" a.d.	-656.356	37.606.250	23.560.996	-1,9	-2,6
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	-3.110.590	248.916.762	210.119.511	-1,3	-1,5
"Železnice Srbije" a.d.	3.742.318	24.297.507	-48.432.218	15,3	-
JP "Putevi Srbije"	-13.120.890	539.859.042	404.998.841	-2,5	-3,2
Koridori Srbije d.o.o.	0	121.185.646	29.034	0,0	0,0
"EMS" a.d.	1.416.227	90.805.638	58.348.109	1,5	2,4
JP PEU Resavica	-1.058.714	9.148.036	-6.303.639	-12,1	-
JP "Pošta Srbije"	3.473.670	33.575.923	26.154.344	10,3	13,4
JP "Jugoimport - SDPR"	4.427.972	42.986.797	12.168.421	11,7	43,9
JP "Transnafta"	270.632	4.855.648	4.635.510	5,7	5,9
JP "Srbijašume"	498.332	133.703.927	128.903.381	0,5	0,5
JP "Srbijavode"	21.059	20.721.208	5.360.814	0,1	0,4
JP "Skijališta Srbije"	101.786	10.311.418	2.650.691	1,0	3,9
"Državna lutrija Srbije" d.o.o.	148.928	2.269.224	1.234.681	6,8	12,7
"DIPOS" d.o.o.	125.750	851.041	729.203	14,4	17,3
"Prosvetni pregled" d.o.o.	27.046	76.676	64.909	39,1	46,2
JP "Službeni glasnik"	86.492	3.143.204	2.587.635	2,8	3,4
JP "Zavod za udžbenike"	-151.118	3.017.019	2.867.662	-4,8	-5,1
JP "Emisiona tehnika i veze"	-25.484	5.614.429	1.451.052	-0,5	-1,7
"JAT Tehnika" d.o.o.	33.003	2.330.498	926.875	1,4	3,5
JP za skloništa	-124.389	11.460.004	10.777.574	-1,0	-1,0
JP "Stara planina"	4.243	4.590.227	3.186.298	0,1	0,1
JP "Nuklearni objekti Srbije"	1.478	336.439	202.542	0,4	0,7
JP NP "Tara"	37.587	8.193.918	8.061.349	0,5	0,5
JP NP "Fruška Gora"	7.204	2.264.170	2.065.560	0,3	0,3
JP NP "Đerdap"	9.713	4.821.506	4.731.215	0,2	0,2
JP NP "Kopaonik"	19.775	3.683.826	3.631.005	0,5	0,5
"Park prirode Mokra gora" d.o.o.	91	202.960	9.906	0,0	0,9
"Rezervat Uvac" d.o.o.	1.015	40.476	13.019	2,5	8,0
JP "Mreža most"	5.555	34.077	18.889	17,3	34,5
"Park Palić" d.o.o.	1.098	164.185	2.782	0,7	39,3
"Tvrđava Golubački grad" d.o.o.	0	8.136	394	0,0	0,0
"Metohija" d.o.o.	2.249	11.563	4.708	17,3	44,1
Ukupno	4.618.896	2.714.327.578	1.680.905.489	0,2	0,3

Izvor: Zvanični finansijski izveštaji objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2017. godini

U 2017. godini je nastavljen pozitivan trend poslovanja republičkih javnih preduzeća, zbirno posmatrano.

Tabela 17. Procena rezultata poslovanja javnih preduzeća* za prvih 9 meseci 2017. godine, mlrd dinara

Pokazatelji poslovanja	30. septembra 2016. realizacija	30. septembra 2017. realizacija
Poslovni prihodi	317,9	327,6
Operativni troškovi	229,3	292,0
EBITDA	88,6	81,0
Amortizacija	40,8	45,4
Poslovni rezultat (EBIT)	47,8	35,6
Rezultat pre poreza	31,1	28,9
Neto rezultat	22,5	22,2
Primljene subvencije	18,7	17,7
Broj preduzeća koja su ostvarila dobit	26	26

*zbirni podaci se odnose na preduzeća navedena u tabeli 16.

Realizovani rezultati poslovanja su nešto niži u odnosu na isti period prethodne godine, ali i dalje pozitivni. Neto rezultat utvrđen za prvih devet meseci je dobit u iznosu od 22,2 mlrd dinara, dok je ostvarena dobit u istom periodu prošle godine iznosila oko 22,5 mlrd dinara. Ipak, rezultat u oba posmatrana perioda je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije" (oko 9 mlrd dinara), jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu. Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu ima JP "Srbijagas", koje je ostvarilo neto dobit u iznosu od 9,5 mlrd dinara. Na drugom mestu je JP "Jugoimport - SDPR" sa 4,7 mlrd dinara dobiti, dok je EMS a.d. realizovalo dobit od 2,9 mlrd dinara, a JP EPS 2,1 mlrd dinara. Ovakav rezultat JP EPS je dosta niži u odnosu na isti period prethodne godine (15,3 mlrd dinara) i posledica je viših poslovnih rashoda uzrokovanih uvozom struje u zimskom periodu.

Postojeći neto rezultat javnih preduzeća je ostvaren sa manjim iznosom subvencija i to pre svega za JP "Putevi Srbije" (za 0,9 mlrd) i železnička preduzeća - "Srbija Voz" a.d. i "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. za 0,3 mlrd dinara.

Uplata dobiti u budžet Republike

Uplata dobiti od strane javnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju značajan deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Prihodi budžeta po osnovu uplate dobiti javnih preduzeća, kako redovne, tako i iz neraspoređene dobiti prethodnih godina, u 2016. godini iznosila su 0,6% ukupnih budžetskih prihoda27. Budžetom za 2015. godinu, određeno je da su republička javna preduzeća dužna da uplate u budžet 50% od ostvarene dobiti u prethodnoj godini. Ista obaveza postoji i za društva kapitala za pripadajući deo dobiti državi kao jednom od vlasnika. Pored redovne dobiti Vlada je zahtevala isplatu neraspoređene dobiti koja potiče iz perioda pre 2013. godine, do iznosa koji ne bi ugrozio redovno poslovanje javnih preduzeća. Po ovom osnovu (dobit javnih preduzeća) u budžet je u 2015. godini uplaćeno oko 6,5 mlrd dinara.

________________
27 Ukupno uplaćena dobit javnih preduzeća, javnih agencija i dividende društava kapitala, u kojim država ima vlasništvo, u 2016. godini, iznosila je 20 mlrd dinara. Ovde se zadržavamo na dobiti javnih preduzeća sa stanovišta sagledavanja fiskalnih rizika.

Tabela 18. Neto dobit JP uplaćena u budžet, u mlrd dinara

	2015	2016
Uplata tekuće dobiti	4,1	4,5
Uplata neraspoređene dobiti	6,5	1,4
Ukupno	10,6	5,9
% od ukupnih prihoda budžeta	1,1	0,6
% od BDP	0,3	0,1

Izvor: Ministarstvo finansija

Obaveza za javna preduzeća da uplate najmanje 50% dobiti ostvarene u prethodnoj godini propisana je i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu. Samo po ovom osnovu planirana je uplata u budžet u 2017. godini u iznosu od oko 5 mlrd dinara. Prvobitni plan je premašen i u budžet je zaključno sa septembrom uplaćeno 5,5 mlrd dinara.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja javnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Naime, početkom 2016. godine je usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji će ojačati strukturu upravljanja i odgovornost javnih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u JP EPS, JP "Srbijagas" i "Železnice Srbije" a.d, pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

Bankarski sistem i osiguranje depozita

Osiguranje depozita je mehanizam očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu28 isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita Agencija naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osigurane sume u slučaju stečaja ili likvidacije banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od početka 2014. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava države za isplate po osnovu osiguranih depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem29, sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbije, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Takođe, reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive - BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a tokom 2017. se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora Republike Srbije na kraju 2016. i tokom 2017. godine ukazuju na trend rasta profitabilnosti banaka. Bankarski sektor Republike Srbije je u 2016. godini poslovao profitabilno, sa neto finansijskim rezultatom pre oporezivanja u iznosu od 21,3 mlrd dinara, dok je u prvih devet meseci 2017. godine ostvaren pozitivan neto finansijski rezultat pre oporezivanja u iznosu od 53,5 mlrd dinara, što predstavlja porast od 63,1% u odnosu na ostvareni neto dobitak pre oporezivanja u istom periodu prethodne godine.

Visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala, dodatno je uvećana, garantujući otpornost bankarskog sektora. Na kraju septembra 2017. godine, vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosi 22,46%, (porast od 0,63 p.p. u odnosu na početak godine), što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8% i više nego dovoljno za pokriće svih rizika kojima je sektor izložen, što potvrđuju i makroprudencijalni stres testovi koje NBS redovno sprovodi.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Implementacija mera za rešavanje pitanja problematičnih kredita nastavlja da daje dosta dobre rezultate. U devet meseci 2017. godine, ukupni bruto problematični krediti smanjeni su za 94,4 mlrd dinara, ili za 27,3%. Rezultat toga, kao i rasta kreditne aktivnosti, jeste dalji pad učešća problematičnih u ukupnim kreditima, na 12,2% u septembru, što je najniža vrednost ovog pokazatelja nakon januara 2009. godine. Ovo učešće niže je za 4,8 p.p. u odnosu na kraj 2016. godine, a za 10,1 p.p. u odnosu na avgust 2015. godine, kada je doneta Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Jačanje kapaciteta banaka za rešavanje NPL i dalji razvoj tržišta ovih kredita bili su među glavnim ciljevima Strategije, a postignut napredak u tim oblastima potvrđuje i činjenica da su na smanjenje iznosa problematičnih kredita najviše uticali otpis i ustupanje ovih kredita. Od 30. septembra 2017. primenjuje se Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke ("Službeni glasnik RS", broj 77/17), prema kojoj su banke dužne da prebace u vanbilansnu evidenciju sve kredite koji su u potpunosti obezvređeni. Samo u septembru otpisano je 53,6 mlrd dinara problematičnih kredita ili za 7,9 mlrd dinara više nego u celoj 2016. godini, a dodatni pozitivni efektni donete Odluke očekuju se u narednom periodu.

Smanjenje rizika i fiskalnih troškova povezanih sa šemom osiguranja depozita podrazumeva potpuno usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.

________________
28 Zaštićeni deponenti su: fizička lica (rezidenti i nerezidenti), preduzetnici (rezidenti), mikro, mala i srednja pravna lica (rezidenti).
29 Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama, kao i novi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Sa izmenom seta finansijskih zakona, nametnulo se i usvajanje dopune Zakona o ministarstvima.

Ostali fiskalni rizici

Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje ukoliko se realizuju mogu dovesti do fiskalnih troškova. Za pojedine rizike ne postoje sistematizovani podaci, ali imajući u vidu da su se pojedini ostvarili u bližoj prošlosti može se sagledati veličina njihovog uticaja na javne finansije. Samo njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u narednom periodu.

Postoje značajni fiskalni rizici po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni, naknadi štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu sudskih odluka u periodu 2009-2016. godine iz budžeta platila 55,2 mlrd dinara30. Dug vojnim penzionerima koji je preuzet u 2015. godini u iznosu od 10 mlrd dinara, iako po sudskoj odluci nije evidentiran na ovim računima, računovodstveno je tretiran kao otplata duga, dok je u izveštajima o fiskalnim agregatima opšte države raspoređen kao rashod za socijalnu zaštitu (penzije). Nezavisno od načina evidentiranja ovaj rashod predstavlja realizovan fiskalni rizik po osnovu sudskih presuda. Odluka međunarodnog suda u Strazburu obavezala je Republiku Srbiju da isplati javni dug po osnovu neisplaćene devizne štednje koju su državljane bivših republika SFRJ i državljani Republike Srbije položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. U fiskalne rizike čiji izvor predstavljaju sudske odluke spada i presuda međunarodnog arbitražnog suda, po kojoj je Republika Srbija je dužna da plati 40 mil. dolara kao odštetu grčkoj kompaniji "Mitilineos"31. Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz presuda međunarodnog suda u Strazburu po osnovu tužbi radnika nekadašnjih društvenih preduzeća (za neisplaćene plate i doprinose).

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa obavezuje ulaganje u programe prevencije kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje štete nastale po tom osnovu. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra32. U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji sredstva za obnovu obezbeđivala su se iz budžetskih izvora, na svim nivoima vlasti, donacija, priloga i poklona, zaduživanjem, finansijskom pomoći EU i dr. Za obnovu su obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 220,7 mil. evra i oko 300 mil. američkih dolara sredstava iz kredita Svetske banke. Imajući u vidu stalno prisutne rizike od elementarnih nepogoda, smanjenje fiskalnih rizika koji mogu nastati po ovom osnovu podrazumeva ulaganje u preventivne programe. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenih nacija i EU. Za realizaciju programa prevencije obezbeđeno je, do sada, 70 mil. evra.

________________
30 Obuhvaćeni su rashodi na kontima: novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela i naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa.
31 Kako presuda još uvek nije pravosnažna potencijalni rashod po ovom osnovu nije uključen u predstavljeni fiskalni okvir za period 2018-2020. godine.
32 http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Kancelarija-za-pomoc-poplavljenih-podrucja-infograf-15-04-2016-srb.pdf

6. Ciklično prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći33:

FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj.

Ciklično prilagođen primarni deficit se ubrzano smanjuje od 2012. godine a u 2015. godine ulazi u zonu suficita. Strukturni primarni bilans očišćen od jednokratnih faktora u 2017. godine beleži impozantnu pozitivnu vrednost. Strukturne promene u poreskom i u sistemu rashoda tokom 2012. i 2013. godine su počele da daju rezultate i proces fiskalne konsolidacije je tada efektivno počeo. Naredna faza fiskalne konsolidacije, sprovedena tokom aranžmana sa MMF značajno je popravila fiskalnu poziciju zemlje. Analizom i kvantifikacijom strukturnog primarnog bilansa mogu se izolovati, pre svega, jednokratni efekti na strani rashoda iako u pojedinim godinama nisu beznačajni i jednokratni efekti na prihodnoj strani. Strukturni primarni bilans ocenjen na ovaj način je efikasan alat za konačnu ocenu fiskalne pozicije, a posebno u periodu od 2014. do 2017. godine kada je fiskalna pozicija značajno poboljšana. Upravo analiza strukturnog primarnog bilansa omogućava sagledavanje uspeha programa konsolidacije kao i kvantifikovanje mogućeg fiskalnog prostora za dalju relaksaciju fiskalne politike.

_____________
33 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626

Tabela 19. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005-2020. godine, % BDP*

	Proizvodni jaz	Fiskalni bilans	Primarni fiskalni bilans	Ciklična komponentna fiskalnog bilansa	Ciklično prilagođeni fiskalni bilans	Ciklično prilagođeni primarni fiskalni bilans	Strukturni primarni fiskalni bilans**	Karakter fiskalne politike - fiskalni impuls
2005	0,2	1,1	2,0	0,1	1,0	1,9	2,2
2006	-0,1	-1,5	-0,2	0,0	-1,5	-0,1	0,6	2,0
2007	1,5	-1,9	-1,3	0,6	-2,5	-1,9	-1,5	1,8
2008	3,9	-2,6	-2,1	1,5	-4,1	-3,5	-3,6	1,6
2009	-0,9	-4,4	-3,8	-0,3	-4,1	-3,4	-3,5	-0,1
2010	-1,0	-4,6	-3,6	-0,4	-4,2	-3,2	-3,3	-0,2
2011	0,1	-4,8	-3,6	0,0	-4,8	-3,6	-3,8	0,4
2012	-1,0	-6,8	-5,0	-0,4	-6,5	-4,6	-4,6	1,0
2013	1,3	-5,5	-3,1	0,5	-6,0	-3,6	-3,4	-1,0
2014	-1,1	-6,6	-3,7	-0,4	-6,2	-3,3	-2,3	-0,4
2015	-1,4	-3,7	-0,5	-0,5	-3,2	0,0	0,7	-3,3
2016	-0,4	-1,3	1,8	-0,1	-1,1	1,9	2,0	-1,9
2017	-0,8	0,7	3,4	-0,3	1,0	3,8	3,7	-1,8
2018	-0,4	-0,7	1,9	-0,2	-0,5	2,0	2,0	1,7
2019	-0,3	-0,5	1,8	-0,1	-0,4	1,9	1,9	0,1
2020	0,2	-0,5	1,6	0,1	-0,6	1,5	1,5	0,4

* Za period od 2018 - 2020. godine prikazane su projektovane vrednosti.

** Strukturni primarni bilans dobijen isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Rezultati koji prikazuju promenu strukturnog primarnog deficita ne isključuju eksplicitno efekte povećanja efikasnosti naplate prihoda, pa ocena strukturnog prilagođavanja u 2015. i 2016. godini se delimično razlikuje od prethodno prikazanih efekata.

Izvor: Ministarstvo finansija

Pozitivan efekat privrednog ciklusa vidljiv je u 2007, 2008. i 2013. godini, gde je prisutan pozitivan proizvodni jaz. Dejstvo ciklusa je takvo da dovodi do fiskalnog rezultata koji je bolji nego što bi bio da je privreda bila na nižoj putanji potencijalnog rasta34. Obrnuto, u periodu najizraženije krize od 2009. do 2012. godine uticaj ciklusa je negativan, proizvodni jaz beleži negativne vrednosti, a stvarni fiskalni bilans je viši nego ciklično prilagođeni. U 2014. i 2015. godini, proizvodni jaz dostiže relativno visoke negativne vrednosti koji se nakon toga smanjuju, a nakon 2017. godine proizvodni jaz se zatvara.

________________
34 Uključivanjem proizvodnog jaza može se oceniti efekat fiskalne politike u smislu njene procikličnosti ili kontracikličnosti. Procikličnu politiku karakteriše prisustvo ekspanzivne fiskalne politike u periodima rasta iznad potencijalnog (ili restriktivna politika u uslovima recesije), a obrnuto važi za kontracikličnu. Kao rezultat prociklične fiskalne politike, promene u javnim rashodima prate kretanje nominalnog BDP. Ciklično kreirana komponenta rasta prihoda se tada koristi ili za smanjenje poreskog opterećenja ili u najvećem broju slučajeva za povećanje rashoda, pre nego u cilju smanjenja fiskalnog deficita.

Mere koje su usvojene u prethodnom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije sprovedene u periodu od 2015. do 2017. godine, uticale su na značajno strukturno unapređenje fiskalne pozicije zemlje. Negativan fiskalni impuls u 2016. i 2017. godini delimično je ublažen relaksacijom fiskalne politike u vidu povećanja penzija i dela zarada u javnom sektoru. U periodu od 2016. do 2020. godine efekti reforme javnog sektora, završetak procesa restrukturiranja i ukidanje pojedinih subvencija imaće za rezultat trajne uštede na rashodnoj strani. Istovremeno, otvara se prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike prvo na rashodnoj, a nakon toga i na prihodnoj strani. Ostvaren rezultat u 2017. godini i signifikantan primarni suficit daju prostor da se fiskalna politika relaksira, i to na način koji neće ugroziti održivost i opadajuću putanju duga. Predviđeni fiskalni deficit od 0,5% BDP u narednom periodu i dalje omogućava ostvarenje visokih nivoa primarnog suficita. Taj činilac će pored ubrzanja privrednog rasta preovlađujuće delovati na ubrzano spuštanje nivoa javnog u BDP.

Negativan proizvodni jaz nije onemogućio uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije u periodu od 2014. do 2017. godine. Određeni unutrašnji i spoljni faktori su ublažili efekte fiskalne konsolidacije. Kao najvažniji faktori mogu se navesti: 1) značajno poboljšanje efikasnosti naplate poreskih prihoda, 2) naplata jednokratnih neporeskih prihoda koji su u velikoj meri neutralisali izdvajanja po osnovu jednokratnih rashoda, 3) relaksacija monetarne politike NBS, 4) povoljno međunarodno okruženje (cena nafte, ekonomski rast spoljnotrgovinskih partnera, politika ECB), 5) relativno niske vrednosti fiskalnih multiplikatora.

U periodu 2018-2020. godine, fiskalni impuls je pozitivan jer je konsolidacija u prethodnom periodu stvorila značajan fiskalni prostor. Određeni minimalni stepen restriktivnosti potiče od daljeg poboljšanja efikasnosti naplate na centralnom i lokalnom nivou. Približavanje ostvarenih stopa rasta potencijalnom nivou u sprezi sa ostvarenim fiskalnim rezultatima, u znatnoj meri smanjuje potrebu za restriktivnom fiskalnom politikom u budućnosti. I pored relativno niskih vrednosti fiskalnog multiplikatora određeni efekat pozitivnog fiskalnog impulsa na privredna kretanja će svakako postojati u narednom srednjoročnom periodu. Pažljivim dizajniranjem prihodne i rashodne politike u narednom periodu moguće je takav efekat i pojačati. Stvoreni fiskalni prostor može da se iskoristi i za simplifikaciju i ujednačavanje poreskog sistema, čime se dodatno unapređuje poslovno okruženje i stvara prostor za ubrzanje potencijalnog rasta.

7. Program za smanjenje duga

U skladu sa principom fiskalne odgovornosti, ukoliko dug opšte države pređe 45% BDP, Vlada je dužna da predloži mere kojima će se dug približiti ciljanom nivou i vratiti u održive okvire35. Istovremeno, Paktom za stabilnost i rast je propisana gornja granica učešća javnog duga u BDP od 60%, kao i obaveza za zemlje članice EU da zvaničnim dokumentom predstave kredibilan plan dostizanja propisanog nivoa zadovoljavajućom brzinom, ukoliko je ova granica prekoračena.

U periodu od 2008. do 2014. godine deficit opšte države porastao je sa 2,6% na 6,6% BDP, dok je istovremeno javni dug ušao u eksplozivnu putanju rasta, pri čemu je odnos duga i BDP više nego udvostručen. Ekonomska kriza koja je započela krajem 2008. godine imala je za posledicu pad ili usporenje rasta budžetskih prihoda i rast rashoda kojima se ublažavaju posledice krize. U uslovima izostanka ili nedovoljnog nivoa strukturnih mera došlo je do uvećanja godišnjeg nivoa fiskalnog deficita. Javni dug je sa oko 30% BDP krajem 2008. godine dostigao nivo od 71,8% BDP na kraju 2014. godine. Mere fiskalne konsolidacije usvojene krajem 2012. i tokom 2013. godine delimično su ublažile ovaj trend, ali je nivo javnog duga i dalje značajno rastao.

Smanjivanje primarnog deficita u periodu 2012-2014. godine nije bilo dovoljno da stabilizuje učešće nivoa javnog duga u BDP. Efekti prvog talasa fiskalne konsolidacije, koja se odnosila uglavnom na prihodnu stranu izostali su, usled povećanog obima sive ekonomije. Nivo javnog duga, a naročito dinamika njegovog kretanja u prethodnom periodu, nisu bili fiskalno održivi. Na rashodnoj strani, visoke kamate i određeni jednokratni rashodi su pogoršavali fiskalnu poziciju. Mere fiskalne konsolidacije započete tokom 2015. godine spustile su primarni deficit na 0,5% BDP i usporile rast javnog duga.

Smanjenje javnog duga u BDP, što je primarni cilj programa fiskalne konsolidacije, ostvareno je tokom 2016. godine, godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno aranžmanom sa MMF. U 2016. godini ostvaren je primarni suficit od 1,8% BDP, čime su se konačno stekli uslovi za pad učešća javnog duga u BDP. Fiskalna kretanja u 2017. godini i procenjen primarni suficit od 3,4% BDP dovode do još značajnijeg pada učešća duga za čak 9,3% BDP. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga dostigne 63,7% BDP u 2017. godini naspram 76% BDP na kraju 2015. godine. Pored primarnog suficita, ubrzanje privrednog rasta uticaće pozitivno na kretanje učešća javnog duga u BDP.

Fiskalni deficit, iako presudan, nije jedini faktor koji utiče na visinu javnog duga i stoga je neophodno sprovesti mere koje dodatno unapređuju upravljanje i održivost javnog duga:

- ograničenje izdavanja novih garancija;

- ograničenje zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

- otkup jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

- identifikacija i bolje upravljanje fiskalnim rizicima.

U skladu sa fiskalnim pravilima neophodno je programom predvideti dinamiku spuštanja nivoa javnog duga na 45% BDP. Pored toga, program mera za smanjenje fiskalnog deficita i fiskalni okvir u periodu 2018-2020. godine, kojim je predviđena stabilizacija konsolidovanog fiskalnog deficita na 0,5%, predstavljaju osnovni scenario i sastavni su deo ovog programa za smanjenje javnog duga. U ovom programu data je simulacija spuštanja nivoa duga na zakonski nivo do 2025. godine, dinamika dostizanja granice od 60% i pretpostavke na kojima se zasniva. Nešto duži vremenski period prilagođavanja je nužan kako bi se umanjile negativne implikacije dodatne fiskalne konsolidacije po stanovništvo i privredu.

Pretpostavke u osnovnom scenariju su:

- nakon dostizanja suficita u 2017. godine kombinacijom mera na prihodnoj i rashodnoj strani dolazi do relaksacije fiskalne politike čime se dostiže za trenutne uslove primereniji i održiv nivo fiskalnog deficita;

- dostizanje fiskalnog deficita od 0,5% BDP u 2020. godini i njegovo održavanje u periodu nakon toga;

- sporiji rast fiskalnih prihoda u odnosu na nominalni BDP usled promene strukture privrede, jačanja investicione aktivnosti i rasta izvoza. Ovo važi pod uslovima da nema značajnijih promena u poreskoj politici i da se značajnije ne pogoršava obim sive ekonomije;

- izostanak neto prirasta izdatih garancija nakon 2019. godine;

- prosečna stopa realnog rasta BDP od 4% u dugom roku;

- godišnja inflacija od oko 3% prosečno u posmatranom periodu;

- realno nepromenjen kurs dinara;

- izostanak značajnih priliva od privatizacije u periodu 2020-2027. godine. Eventualni veći privatizacioni prihodi dodatno će smanjiti potrebu za finansiranjem i dodatno smanjiti učešće javnog duga.

_______________
35 Javni dug u ovom dokumentu ne obuhvata dug po osnovu restitucije u skladu sa definicijom duga iz Zakona o budžetskom sistemu.

Tabela 20. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2025. godine, % BDP

Osnovni scenario	2016	2017	2018	2019	2020	2021	2022	2023	2024	2025
Prihodi	43,2	43,9	42,3	41,7	41,0	40,8	40,6	40,3	40,1	39,9
Rashodi	44,5	43,2	42,9	42,2	41,5	41,3	41,1	40,8	40,6	40,4
pad učešća rashoda		-1,3	-0,3	-0,7	-0,7	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2
Fiskalni rezultat	-1,3	0,7	-0,7	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5
Javni dug u BDP	73,0	63,7	62,8	59,8	56,3	53,7	51,3	49,0	46,8	44,7
BDP realni rast, %	2,8	2,0	3,5	3,5	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Osnovni scenario pretpostavlja da se nivo javnog duga spusti na oko 60% BDP krajem 2019. godine. Zakonska granica od 45% BDP, pod datim pretpostavkama se dostiže u 2025. godini. Na grafikonu su prikazane simulacije alternativnih scenarija kretanja javnog duga, u zavisnosti od promena određenih pretpostavki u osnovnom scenariju. Radi boljeg poređenja, izvršena je varijacija samo jedne varijable, kao faktora rizika koji utiče na nivo duga.

Scenario "usporeni rast nakon 2020" podrazumeva prosečan realni rast BDP od oko 0,7% u posmatranom periodu, uz isti nivo fiskalnog deficita u odnosu na osnovni scenario. Ovo ne podrazumeva i isti nivo fiskalnog prilagođavanja jer je potrebna veća akomodacija na rashodnoj strani u situacijama kada se beleži niži privredni rast. Na kraju perioda javni dug prema ovom scenariju dostiže nivo od 51,4% BDP. Jedna od opasnosti koju nosi scenario produženog usporenog rasta, leži u tome što i pored održavanja nivoa fiskalnog deficita na niskom nivou, nivo javnog duga ne pada dovoljno brzo. Sa druge strane, usporeni rast, putem automatskih stabilizatora, produkuje više nivoe fiskalnog deficita, pa su neophodna veća smanjenja rashoda kako bi se zadržala opadajuća putanja učešća javnog duga. Prisutan je rizik ulaska u spiralu usporenog rasta i neophodnost za dodatnim merama štednje. I pored ovih rizika, scenario omogućava postepeno smanjenje učešća javnog duga i održavanje na nivou ispod 60%, pri ostalim datim pretpostavkama.

Scenario "fiskalna ekspanzija nakon 2020. godine" podrazumeva značajnije odstupanje od mera koje su vodile ka smanjenju fiskalnog deficita. U ovom slučaju smanjenje nivoa učešća javnog duga je nešto sporije i pored prethodno sprovedenih mera fiskalnog prilagođavanja u periodu pre 2019. godine. Javni dug ne dostiže zakonsku granicu od 45% u posmatranom periodu, iako je njegova putanja opadajuća. Učešće javnog duga ispod 60% održava se u celom posmatranom periodu, jer je i pored pogoršanja fiskalnih performansi i dalje prisutan primarni fiskalni rezultat koji omogućava smanjenje učešća duga pri datim stopama rasta BDP.

Scenario "više izdate garancije" podrazumeva napuštanje mere koja se odnosi na prirast neto izdatih garancija. U ovom slučaju uvedena je pretpostavka o godišnjem neto prirastu izdatih garancija od oko 0,8% BDP. Na kraju posmatranog perioda nivo javnog duga viši je za oko 3,4% BDP u odnosu na osnovni scenario. Evidentno je da se brojni pozitivni efekti mogu ostvariti boljom kontrolom i uvođenjem strožijih kriterijuma za izdavanje novih garancija.

Scenario koji kombinuje manji realni rast BDP i podizanje nivoa fiskalnog deficita na 2,2% BDP ima najnepovoljniju putanju javnog duga. Pri tome jedino u ovom scenariju dug ima rastuću putanju u periodu nakon 2020. godine, a učešće javnog duga se približava nivou od 60% na kraju posmatranog perioda.

Mere sprovedene u okviru aranžmana sa MMF i ostvarena fiskalna konsolidacija su omogućile znatno relaksiraniju poziciju u pogledu visine i dinamike kretanja učešća javnog duga u BDP u budućem periodu. Najvažnija pretpostavka za to je bila dostizanje fiskalnog rezultata koji omogućava ostvarivanje primarnog fiskalnog suficita. Jedino u slučaju izrazito niskih stopa realnog rasta sa nešto višim fiskalnim deficitom (nižim primarnim suficitom) ne dolazi do daljeg pada učešća javnog duga ali i tada se ne može govoriti o njegovoj značajnoj ekspanziji.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2018. DO 2020. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Osnovni princip upravljanja javnim dugom predstavlja obezbeđivanje redovnog servisiranja budžetskih potreba po najniže mogućim troškovima uz prihvatljiv nivo rizika.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Analizirajući moguće strategije zaduživanja, model Svetske banke MTDS ukazuje da struktura zaduživanja koja se zasniva na hartijama od vrednosti emitovanim u dinarima i evrima predstavlja najbolju opciju sa aspekta troškova (rizika). Strategija zaduživanja Republike Srbije koja je primenjivana u proteklih pet godina i koja se zasnivala na kombinaciji finansiranja iz tržišnih izvora najvećim delom i delimično iz koncesionalnih izvora finansiranja pokazala je da u situacijama kada se mogu obezbediti koncesionalni izvori finansiranja treba iskoristiti ta sredstva, jer se na taj način smanjuju troškovi finansiranja uz prihvatljiv rizik, čime se ostvaruje osnovni cilj upravljanja javnim dugom. Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike u poslednje dve godine dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti na istorijski minimum. Novi okvir analize mogućih strategija zaduživanja zasniva se na komparaciji strategije primenjivane u proteklih pet godina sa strategijama koje se zasnivaju isključivo na tržišnim finansijskim instrumentima denominovanim u dinarima i evrima.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga opšteg nivoa države u narednom periodu do 2020. godine na nivo od 56,3% BDP, pri čemu se u skladu sa Smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i MMF, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih pet godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna kuponska stopa dinarskih državnih hartija od vrednosti smanjena sa 12,4% na 6,9%. Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti, jer će se razvojem ovog tržišta stvoriti jedan od neophodnih preduslova za povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije i smanjenje izloženosti javnog duga prema deviznom riziku.

1. Stanje i struktura javnog duga u periodu 2014. - 30. septembar 2017. godine

Na kraju septembra 2017. godine ukupno stanje javnog duga opšteg nivoa države iznosilo je 2.913,2 mlrd dinara, odnosno 65,2% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 2.651,7 mlrd dinara, na indirektne obaveze 220,1 mlrd dinara, dok se 41,0 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne vlasti i 389,6 miliona dinara na negarantovani dug JP "Putevi Srbije".

Tabela 21. Javni dug opšteg nivoa države Republike Srbije u periodu kraj 2014. godine - 30. septembar 2017. godine

	2014	2015	2016	2017/IX
Javni dug (u mlrd dinara)	2.808,2	3.072,3	3.110,8	2.913,2
Javni dug (u mil. evra)	23.216,0	25.260,1	25.194,3	24.405,2
Javni dug (u mil. dolara)	28.233,0	27.616,9	26.557,3	28.749,4

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

U prvih devet meseci 2017. godine primetno je smanjenje javnog duga centralnog nivoa vlasti po osnovu gotovo svih valuta u kojima je originalno denominovan. Javni dug denominovan u američkim dolarima za prvih devet meseci 2017. godine je ostao skoro nepromenjen, dok se javni dug denominovan u evrima smanjio za 25,0 miliona evra, a javni dug denominovan u dinarima smanjio za 6,3 mlrd dinara u odnosu na kraj 2016. godine.

Tabela 22. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu od 2014. godine - 30. septembar 2017. godine, u milionima

	2014	2015	2016	2017/IX
EUR	9.493,4	9.885,4	9.862,6	9.837,6
USD	8.717,8	8.934,6	8.861,4	8.864,9
RSD	588.570,0	668.939,4	639.844,1	633.572,7
CHF	199,1	173,2	146,4	138,6
Specijalna prava vučenja	801,2	760,2	713,1	673,8
Druge valute (u RSD)	13.776,4	16.613,5	40.270,4	54.836,7

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

U skladu sa težnjom da se smanji izloženost valutnom riziku, produži ročnost i nastavi sa razvojem novih instrumenata zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, osnovni izvor finansiranja u periodu 2014-2017. godine su emisije dinarskih hartija od vrednosti, što je uticalo na povećanje učešća javnog duga u dinarima sa 21,4% na kraju 2014. godine na 22,1% javnog duga Republike Srbije na kraju septembra 2017. godine, odnosno sa 588,6 mlrd dinara koliko je iznosio javni dug u dinarima na kraju 2014. godine na 633,6 mlrd dinara na kraju septembra 2017. godine.

Prema podacima od 30. septembra 2017. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je i dalje denominovan u evrima i iznosi 41,5%. Zatim su najviše zastupljeni američki dolar sa 30,8% i dinar sa 22%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 3,3% i ostalim valutama 2,4%. Zahvaljujući ostvarenom budžetskom suficitu tokom 2017. godine dospeće evroobveznice Srbija 2017 u novembru 2017. godine biće finansirano iz tekuće likvidnosti, bez novog zaduživanja čime će doći do smanjenja učešća dolara u strukturi javnog duga i povećanja učešća dinara i evra.

Na dan 30. septembar 2017. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom - 79,3%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 20,7% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše su zastupljeni EURIBOR i LIBOR na evro koji čine 74,4%, zatim LIBOR na američki dolar koji čini 8,9%, dok se na obaveze vezane za referentnu kamatnu stopu NBS odnosi 2,8%, a na ostale obaveze 14% (najvećim delom na varijabilnu kamatnu stopu za specijalna prava vučenja).

Tokom 2017. godine došlo je do daljeg pada troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu dinarskih i evro denominovanih hartija od vrednosti zahvaljujući padu kreditnog rizika zemlje odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i padu referentne kamatne stope NBS, koja trenutno iznosi 3,5%, čime je nastavljen trend započet u poslednjem kvartalu 2012. godine.

 

Servisiranje javnog duga Republike Srbije (centralni nivo vlasti36) u periodu 2017-2020. godine

_____________
36 Centralni nivo vlasti uključuje budžet Republike Srbije, fondove obaveznog socijalnog osiguranja i JP "Putevi Srbije".

Tabela 23. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2020. godine, u mlrd dinara

 

	2017p	2018p	2019p	2020p
Glavnica	554,0	453,0	406,4	446,2
Kamata	119,0	117,8	111,9	111,3
Ukupno	673,0	570,8	518,3	557,5
U odnosu na javni dug na dan 30. septembra 2017. godine, %	23,4	19,9	18,0	19,4

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Tabela 24. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2020. godine

	2017p	2018p	2019p	2020p
Glavnica, % BDP	12,4	9,5	8,0	8,2
Kamata, % BDP	2,7	2,5	2,2	2,1
Ukupno, % BDP	15,1	12,0	10,2	10,3

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države u periodu 2017 - 2020. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2017-2020. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 55,2% BDP na kraju 2020. godine.

Tabela 25. Osnovna projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države do 2020. godine

	2017p	2018p	2019p	2020p
Primarni suficit (centralni nivo vlasti), mlrd dinara	142,1	84,2	88,5	89,6
Kamate (centralni nivo vlasti), mlrd dinara	119,0	117,8	111,9	111,3
Javni dug (centralni nivo vlasti), mlrd dinara	2.807,5	2.938,7	2.979,7	2.995,1
Dug centralne države, % BDP	62,8	61,8	58,8	55,2
Negarantovani dug lokalne vlasti, %BDP	0,9	1,0	1,0	1,1
Dug opšte države, % BDP	63,7	62,8	59,8	56,3

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

U 2017. godini se očekuje pad racija koji pokazuje učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP na 63,7%, dok se u 2018. godini očekuje dalji pad na 62,8%, a u 2020. godini nakon nekoliko godina konstantnog pada očekuje se da ovaj racio bude na nivou od 56,3%. Predviđa se da će negarantovani dug lokalnog nivoa vlasti u narednom periodu biti na relativnom nivou od oko 0,9% BDP u 2017. godini do 1,1% BDP u 2020. godini.

Stanje javnog duga prema kriterijumima iz Mastrihta

Važno je napomenuti da, prema nacionalnoj metodologiji, u stanje javnog duga ulaze direktne obaveze centralnog nivoa vlasti, kao i sve indirektne obaveze, odnosno garantovani dug u korist javnih preduzeća, lokalnih vlasti i drugih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija. U takvo stanje ulaze sve garancije, bez obzira da li će biti plaćanja po osnovu njih u narednom periodu.

S obzirom na to da je jedan od glavnih ekonomskih i političkih ciljeva Republike Srbije priključenje EU, kao preduslov se nameće usklađivanje domaće metodologije u skladu sa evropskim standardima. Iz tog razloga, stanje javnog duga se analizira redovno i na osnovu kriterijuma postavljenih Ugovorom u Mastrihtu, koji predstavlja sistematizovane smernice u cilju održivosti javnog duga i fiskalnog sistema, odnosno makroekonomske stabilnosti. Prema ovim kriterijumima, u stanje javnog duga treba uključiti, pored direktnih obaveza centralnog nivoa vlasti i negarantovani dug lokalnih vlasti, ali isključiti dug po osnovu direktnih i indirektnih obaveza za koje se od strane Republike (centralnog nivoa vlasti) ne vrše plaćanja.

Ovaj dug se meri po nominalnoj vrednosti koji je jednak ugovorenim iznosima duga koji Vlada treba da vrati kreditorima o roku dospeća, što znači da javni dug nije pod uticajem promene tržišnih prinosa i isključuje neplaćenu obračunsku kamatu.

Tabela 26. Struktura i projekcija stanja javnog duga prema Mastriškom kriterijumu do 2020. godine

	2016	30. septembar 2017.	2017p	2018p	2019p	2020p
			u mlrd dinara
Ukupne direktne obaveze	2.700,8	2.567,2	2.510,2	2.615,4	2.651,9	2.665,6
Garantovani dug	145,3	114,0	114,6	103,9	100,1	105,2
Ostali dug sektora države	0,8	0,4	0,4	0,4	0,4	0,0
Dug lokalne vlasti	75,7	69,6	70,0	87,8	104,4	127,1
Dug institucija socijalnog osiguranja	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Javni dug Republike Srbije	2.922,6	2.751,2	2.695,2	2.807,5	2.856,8	2.898,3
Javni dug Republike Srbije u % BDP	68,6	61,6	60,3	59,0	56,4	53,4

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je da se osiguraju sredstva potrebna za finansiranje budžetskih izdataka, sa minimalnim troškovima finansiranja na srednji i dugi rok i prihvatljivim nivoom rizika. Minimizacija dugoročnih troškova servisiranja javnog duga je ograničena strukturom duga i ostvarivanje smanjenja troškova će biti uslovljeno nizom faktora i rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) Potrebno je osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) Potrebno je definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) Potrebno je razvijati tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, kako bi razvijeno tržište pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) Potrebno je omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom treba da bude podržana i konzistentna sa opštim Vladinim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu baziraće se na finansiranju izdataka budžeta Republike Srbije uglavnom putem emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala. Tržište državnih hartija od vrednosti je još uvek u razvoju i jedan od principa upravljanja javnim dugom je nužnost postojanja fleksibilnosti, kako bi finansiranje izdataka budžeta Republike Srbije bilo obezbeđeno. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenta finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Trenutna situacija upućuje na to da, uprkos čvrstoj odlučnosti ka razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, jedan deo finansiranja može biti obezbeđen na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kurseva dinar - evro i evro - američki dolar, te je iz tog razloga neophodno razmotriti i koristiti mogućnost hedžinga ukoliko se pozajmljivanje ne vrši u dinarima ili evrima.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Finansijski i fiskalni rizici mogu dovesti do rasta javnog duga većeg nego što ga predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

- povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

- ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

- produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

- nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

- korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

- nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

- nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

- emitovanje indeksiranih obveznica (indeksacija kamatnih stopa);

- nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

- permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

- adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

- sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

- korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

- davanje garancija i odobravanje novog duga lokalnim vlastima samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da lokalna vlast postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

- uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

- kreiranje novog informacionog sistema za praćenje javnog duga i operacija sa njim;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

- adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

- izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Uprava za javni dug je koristila kvantitativni pristup za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. Prilikom analiziranja troškova i rizika razmatraju se sve izvodljive alternative finansiranja. Udeo svakog instrumenta u ukupnim potrebama za finansiranjem u datoj godini određen je u skladu sa ciljevima Strategije.

U svrhu analize korišćeni su dole opisani instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti

- Zajmovi stranih vlada i međunarodnih finansijskih institucija - prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

- Domaći dug denominovan u evrima iskazan kroz dva instrumenta - državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu;

- Evroobveznica (Eurobond) - emitovana u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti

Sve državne hartije od vrednosti denominovane u dinarima grupisane su u nekoliko grupa, i to: u kratkoročne državne zapise (sa rokovima dospeća do 53 nedelje), dvogodišnje, trogodišnje i dugoročne (petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje) državne obveznice.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Prilikom izrade srednjoročne strategije upravljanja javnim dugom za period 2017-2020. godine korišćene su kvantitativne analize troškova i rizika zasnovane na različitim scenarijima i projekcijama.

Polazi se od osnovnog scenarija koji se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima. Zatim, identifikovane su tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na dinare. Buduće tržišne stope mogu se izvesti analizom dostupnih predviđanja pariteta kupovne snage ili predviđanjem pariteta kamatnih stopa. Pretpostavljeno je kretanje kursa dinara u odnosu na evro i u odnosu na američki dolar u skladu sa makroekonomskim okvirom u posmatranom periodu i zadržan je relativno stabilan odnos evra i američkog dolara, kako bi se dobila čista slika datog efekta primenjenog šoka. U šokovima su testirani efekti promena tržišnih kamatnih stopa. Pristup za dinarske i evro kamatne stope zasniva se na trenutnim stopama prinosa ostvarenim tokom 2017. godine.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su još tri vrste scenarija - šokova.

Deprecijacija dinara u odnosu na američki dolar od 15%. Pri ovoj vrsti šoka ne menja se odnos evra i dinara u projekciji. Ovakav scenario ima veliki uticaj na javni dug Republike Srbije zbog udela duga denominovanog u američkim dolarima koji je na kraju septembra 2017. godine činio 31,3% javnog duga centralnog nivoa vlasti Republike Srbije.

Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15%. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute. Makroekonomske okolnosti za takav scenario bi se odnosile na veliki tekući deficit platnog bilansa i nizak priliv stranih direktnih i portfolio investicija.

Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu. Trenutne kamatne stope u svetu su na istorijski veoma niskom nivou. Ukoliko dođe do oporavka svetske ekonomije kamatne stope će se verovatno povećati za oko 2 p.p. u srednjoročnom roku.

Povećanje kamatnih stopa na domaćem tržištu do 4 p.p. Ovakav scenario bio bi moguć ukoliko inflacija bude iznad dozvoljenog odstupanja na više u odnosu na ciljanu inflaciju, kao u periodu do 2012. godine i ukoliko bude prisutna velika volatilnost kursa dinara prema evru usled povećanja premije rizika zemlje.

Svaki od gore navedenih stres testova ili scenarija rizika je korišćen za pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2018 - 2020. godine

Optimalni izbor između troškova i rizika, na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model - MTDS, definisao je izbor osnovne strategije zaduživanja za naredni srednjoročni period. Analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja pokriva potrebe za finansiranjem emisijama državnih hartija od vrednosti u dinarima i evrima na domaćem finansijskom tržištu (80%), dok je 20% obezbeđeno iz koncesionalnih kredita.

Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljavaju se emisijom državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, u domaćoj valuti (50%) i stranoj valuti (50%). Ova strategija u odnosu na strategiju S1 nema finansiranje iz koncesionalnih kredita.

Strategija zasnovana na emisijama evroobveznica (S3): strategija S3, u odnosu na strategiju S1, predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama evroobveznica u evrima ročnosti pet i deset godina.

Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti.

Finansiranje izdataka budžeta Republike Srbije po svim strategijama vršiće se uglavnom putem emisija državnih hartija od vrednosti na međunarodnom i domaćem tržištu kapitala.

Poređenje alternativnih strategija

Kvantitativna analiza predstavlja učinke svake od četiri alternativne strategije zaduživanja, gde se na vertikalnoj osi nalazi učešće duga u BDP, odnosno troška kamata u BDP pri osnovnom makroekonomskom okviru, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa). Primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2020. godine.

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom - strategija S3 imaju relativno najveću izloženost riziku deviznog kursa. Strategija S4 ima najveću izloženost mogućim oscilacijama dinarskih kamatnih stopa, jer se celokupno dodatno finansiranje obezbeđuje emisijama dinarskih hartija od vrednosti. Sa druge strane, strategije S1 i S3 pri osnovnom makroekonomskom okviru imaju najniži racio učešća duga u BDP na kraju 2020. godine. Kod strategije S3 prisutan je najmanji rizik kod kamatnih stopa u odnosu na sve četiri posmatrane strategije usled niskog fiksnog troška evroobveznica u evrima, ali se pokazuje kao relativno dosta rizična u pogledu racija dug-BDP. Strategija S4 se pokazuje kao relativno skuplja, ali najmanje rizična sa aspekta deviznog rizika, s obzirom da se po ovoj strategiji finansiranje budžeta vrši emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti.

Prilikom analize odnosa javnog duga i BDP ocenjeno je da strategija S3 iako pri osnovnom scenariju ima najniži racio dug i BDP, predstavlja najrizičniji izbor zbog rizika koji proizilazi iz promene deviznog kursa. Strategija S4 ima najviše troškove kamata usled većeg učešća dinarskih hartija od vrednosti, kao i rizik prouzrokovan mogućim rastom domaćih kamatnih stopa. Na osnovu ovih analiza evidentno je da će se u narednom, srednjoročnom periodu osnovne operacije zaduživanja zasnivati na strategijama S1 i S2. Primenom diskontnih stopa koje odražavaju granični trošak zaduživanja Republike Srbije na finansijskom tržištu dobija se da je optimalna strategija zaduživanja S3 sa aspekta neto sadašnje vrednosti.

Tabela 27. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2020. godine

Scenariji	C1	C2	C3	C4
Osnovni scenario	52,9	53,0	52,6	53,3
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	59,0	59,2	59,5	58,7
Kamatni šok (scenario 1)	53,3	53,5	53,0	53,8
Kamatni šok (scenario 2)	53,7	54,0	53,4	54,3
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok 1)	55,8	56,1	55,6	56,3
Maksimalni rizik	6,1	6,2	6,8	5,5

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Tabela 28. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2020. godine

Scenariji	C1	C2	C3	C4
Osnovni scenario	1,9	2,0	1,7	2,2
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	2,1	2,2	1,9	2,4
Kamatni šok (scenario 1)	2,2	2,3	2,0	2,6
Kamatni šok (scenario 2)	2,5	2,6	2,2	2,9
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok 1)	2,3	2,4	2,1	2,7
Maksimalni rizik	0,5	0,6	0,5	0,7

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije:

Tabela 29. Indikatori rizika za alternativne strategije

Indikatori rizika		na kraju 2020. godine
		S1	S2	S3	S4
Nominalni dug (% BDP)		52,9	53,0	52,6	53,3
Neto sadašnja vrednost (% BDP)*		44,4	44,2	38,0	50,6
Primenjena kamatna stopa (%)		3,7	3,8	3,3	4,2
Rizik refinansiranja	ATM37 spoljni portfolio (u godinama)	6,6	6,5	6,5	6,5
	ATM domaći portfolio (u godinama)	3,3	4,8	2,4	5,1
	ATM ukupan portfolio (u godinama)	5,6	6,0	6,2	5,7
Rizik kamatnih stopa	ATR38 (u godinama)	5,0	5,4	5,6	5,1
	Refiksiranje (% ukupnog duga)	27,5	25,8	21,8	29,8
	Dug po fiksnim stopama (% ukupnog duga)	89,1	89,9	89,9	90,0
Rizik deviznog kursa	Ino-valutni dug (% ukupnog duga)	69,1	69,8	92,8	46,5

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

* Primenjena diskontna stopa odražava granični trošak zaduživanja Republike Srbije na finansijskom tržištu

____________________
37 ATM (Average Time to Maturity) - engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.
38 ATR (Average Time to Refixing) - engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Fiskalno pravilo, definisano Zakonom o budžetskom sistemu, propisuje obavezu da javni dug opšteg nivoa države ne može biti veći od 45% BDP. U slučaju da iznos duga pređe taj nivo, Vlada je dužna da donese program za smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, tj. za vraćanje duga u zakonski okvir.

Na kraju 2016. godine stanje duga centralnog nivoa vlasti dostiglo je 71,9% BDP, a opšte države 73,0% BDP. Racio javni dug/BDP centralnog nivoa vlasti na kraju septembra 2017. godine iznosio je 64,3% BDP, a opšte države 65,2%. Očekuje se dalji pad racija do kraja 2017. godine na nivo od oko 62,8% BDP na centralnom nivou, odnosno 63,7% BDP na nivou opšte države.

Zbog visokog učešća duga denominovanog u stranoj valuti (77,9%), evidentno je da će devizni rizik determinisati ponašanje racija javni dug/BDP u narednom periodu i bitno uslovljavati uspeh mera fiskalne politike na konsolidaciji javnih finansija i smanjenju učešća javnog duga u BDP-u.

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika (prvenstveno deviznog rizika), javni dug, bez negarantovanog duga lokalne vlasti, bi do 2020. godine trebalo da bude na nivou od 55,2% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, primarni deficit, kurs dinara prema ino-valutama i visina kamata. Planiranim merama fiskalne politike očekuje se primarni suficit, pa je time osnovni faktor rasta duga umanjen, te se pri ovakvim okolnostima očekuje konstantan pad javnog duga.

Tabela 30. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države)/BDP, u %

	2015	2016	2017p	2018p	2019p	2020p
Dug centralne države u % BDP	74,7	71,9	62,8	61,8	58,8	55,2
Promena u odnosu na prethodnu godinu	4,3	-2,8	-9,1	-1,0	-3,0	-3,6
Uticaj primarnog deficita/suficita	-0,3	-2,8	-3,2	-1,8	-1,7	-1,7
Kamata	3,1	3,0	2,7	2,5	2,2	2,1
Rast nominalnog BDP	-2,3	-3,8	-3,3	-3,8	-3,8	-3,9
Ostali faktori koji utiču na racio	3,8	0,8	-5,3	2,1	0,3	-0,1

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP-a u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 20% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2020. godinu kretao u rasponu od 50,9% do 63,8%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 55,2%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora. Počev od 2015. godine, garancije se izdaju samo za projektne (investicione) zajmove, odnosno prekinuto je izdavanje garancija za zajmove za tekuću likvidnost javnim preduzećima, što je u prethodne tri godine smanjilo stanje garantovanog javnog duga.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

- da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi oko 25% ukupnog javnog duga na srednji rok;

- da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 60% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

- da dođe do smanjenja učešća duga sa varijabilnom kamatnom stopom na ispod 20% u srednjoročnom intervalu;

- da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 4,5 godine, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

- da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na unutrašnji javni dug ne prelazi 7,00%;

- da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 15% ukupnog javnog duga;

- da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje četiri godine na srednji rok;

- da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 6±0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2018-2020. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do septembra 2017. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju septembra 2017. godine iznosilo 81%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiče na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. U 2014. godini po prvi put su emitovane desetogodišnje obveznice čime se zaokružio razvoj ročnosti na krivi prinosa, kako dinarskih tako i evro denominovanih državnih hartija od vrednosti. U februaru 2015. godine po prvi put je emitovana benčmark emisija na domaćem finansijskom tržištu ročnosti sedam godina u iznosu od 50 mlrd dinara. Tokom 2015. godine emitovane su i dve trogodišnje obveznice u iznosu od po 50 mlrd dinara. Usled uspešne realizacije benčmark emisija tokom 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su benčmark trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja benčmark obveznica obima emisije u iznosu od 110 mlrd dinara. Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovih instrumenata što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija.

U cilju daljeg razvoja sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti od 12. novembra 2015. godine omogućeno je trgovanje dugoročnim državnim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi.

U periodu za koji se donosi ova strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pruža dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem benčmark emisija obveznica ostvario se pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2011. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti je iznosila 272 dana (0,75 godine), na kraju 2012. godine je iznosila 394 dana (1,1 godina), na kraju 2013. godine je iznosila 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine je iznosila 645 dana (1,8 godina), na kraju 2015. godine je iznosila je 749 dana (2,1 godina), na kraju 2016. godine iznosila 789 dana (2,2 godine), dok je na dan 30. septembar 2017. godine iznosila 864 dana (2,4 godine). U periodu do 2020. godine predviđa se da prosečna ročnost bude u rasponu od 2,5 do 3,0 godine. Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti biće od strane Republike Srbije potpomognut sledećim merama:

- Uključivanjem državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti u neki od globalnih indeksa državnih obveznica zemalja u usponu (Local Currency Government Bond Emerging Market Index). Uključivanje obveznica Republike Srbije u neki od globalnih indeksa značajno bi povećalo bazu investitora i pospešilo sekundarno trgovanje, što bi doprinelo daljem smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

- U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala. Razmotriće se u narednom periodu mogućnost da se kliring i saldiranje transakcija sa domaćim hartijama od vrednosti vrši preko međunarodnog kliring sistema;

- U narednom periodu radiće se na uvođenju sistema primarnih dilera;

- U cilju povećanja ulaganja domaćih fizičkih lica učiniće se dodatni napori u domenu edukacije stanovništva Republike Srbije, kako bi investirali u štedne obveznice Republike Srbije čija prva emisija treba da bude 27. decembra 2017. godine.

IV STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2018. DO 2020. GODINE

Vlada i Ministarstvo finansija posvećeni su ostvarivanju ciljeva ekonomske politike dogovorenih sa MMF, zacrtanih trogodišnjom Fiskalnom strategijom i Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici. Kredibilan srednjoročni plan strukturnih reformi, zajedno sa merama fiskalne konsolidacije, sa ciljem privlačenja stranih investicija, podrške rastu i rebalansiranju privrede na putu ka ubrzanju EU integracija predstavlja ključni osnov u (1) održanju stabilnosti javnih finansija, (2) pokretanju privredne aktivnosti na bazi povećanja investicija, izvoza i zapošljavanja. Strukturnim prilagođavanjem privrede stvara se trajnija osnova za brži i održiv privredni rast, povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.

Sa tim u vezi, krajem 2016. godine i u 2017. godini sprovedene su brojne reforme koje imaju za cilj razvoj privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje poslovnog ambijenta i konkurentnosti privrede:

- Nastavljena je široka reforma državnih i društvenih preduzeća u cilju poboljšanja operativne održivosti i ograničenja fiskalnih rizika, kao i smanjenja državne pomoći i akumuliranja docnji;

- Sa ciljem efikasnijeg sprovođenja reformskih politika, unapređenja konkurentnosti i atraktivnosti Republike Srbije stranim investitorima, Vlada je zajedno sa Savetom stranih investitora u januaru 2017. godine formirala radnu grupu za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora;

- Program "Godina preduzetništva" usmeren na podsticanje preduzetničkog duha i olakšavanje pristupa kreditiranju za mala i srednja preduzeća započet prošle godine, tokom 2017. godine prerastao je u program "Decenija preduzetništva", koji okuplja različite inicijative, mere i projekte usmerene na razvoj preduzetničkog duha, naročito kod mladih, obuke, stručna usavršavanja, dokvalifikacije, prekvalifikacije i podršku zapošljavanju, kao i stručnu i konsultantsku pomoć za unapređenje poslovanja. Program objedinjuje mere nadležnih institucija koje treba da doprinesu stvaranju jasnog, pouzdanog i predvidivog poslovnog okruženja, koje obezbeđuje pravnu sigurnost i uklanja nepotrebne prepreke rastu poslovanja malih i srednjih preduzeća;

- Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) predstavlja glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošljavanja tokom procesa evropskih integracija;

- Završena je dijagnostička analiza Fonda za razvoj Republike Srbije i Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza Republike Srbije od strane nezavisnog konsultanta na osnovu koje će upravni odbori ovih tela preduzeti dalje korake ka unapređenju upravljanja i poboljšanja operativnih procedura;

- Nastavljena je intenzivna harmonizacija i implementacija tehničkih propisa i standarda u oblasti Sloboda kretanja roba, što direktno utiče na smanjenje prepreka trgovini, podstiče razvoj privrede Republike Srbije i konkurentnost izvoza malih i srednjih preduzeća;

- Razvojna agencija Srbije (u daljem tekstu: RAS) osnovana početkom 2016. godine, jedan je od kreatora programa podrške privredi čiji je cilj osnaživanje privrede Republike Srbije, podrška direktnim ulaganjima i promocija izvoza, podizanje ugleda Republike Srbije i regionalni razvoj. Tokom 2016. godine RAS je zabeležila značajne rezultate: realizovano je 22 investiciona ugovora koji će doneti 236,8 miliona evra i otvoriti 16 hiljada radnih mesta, dok je u istom periodu podrška od oko 900 miliona evra dodeljena za 1.100 projekata;

- Usvojen je Zakon o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti kojim su određene mere zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima;

- Usvojen je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju kojim se izjednačava papirni i elektronski dokument, čime se stvara mogućnost da se sa klasičnog pređe na elektronsko poslovanje.

Implementacija strukturnih reformi iz oblasti radnog zakonodavstva i građevinarstva, uz stabilizaciju javnih finansija i unapređenje makro-fiskalnog okruženja, povoljno se odrazila na poslovni ambijent i napredak Republike Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti. Prema Indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Republika Srbija je napredovala za 12 pozicija i sa 90. mesta dospela na 78. mesto od 137 zemalja, a najveći napredak je ostvaren u delu koji se odnosi na makroekonomsko okruženje zahvaljujući smanjenju budžetskog deficita. Svetska banka je vrednovala proces strukturnih reformi, tako što je svrstala Republiku Srbiju na 43. mesto liste Doing business 2018, koja je sačinjena prema kriterijumu lakoće poslovanja. Takođe, Svetska banka je proglasila Republiku Srbiju najboljom zemljom u Jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima.

1. Strukturne reforme realnog sektora

U cilju jačanja privatnog sektora nastaviće se sa poboljšanjem poslovne i investicione klime radi smanjenja troškova i rizika poslovanja i investiranja u Republici Srbiji. Obezbediće se bolja zaštita konkurencije, podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, otklanjanje rigidnosti na tržištu rada i efikasnije sprovođenje stečaja. Posebna pažnja posvetiće se strukturnim reformama koje podstiču jačanje kapaciteta privrede za povećanje proizvodnje i efikasnosti, izvoza i zaposlenosti, što će rezultirati poboljšanjem konkurentnosti privrede, uz poseban fokus na završetak procesa restruktuiranja državnih preduzeća.

Strukturne reforme koje unapređuju poslovno okruženje

U cilju poboljšanja konkurentnosti i poslovnog okruženja Republike Srbije nastaviće se razvijanje sveobuhvatnog programa podrške investiranju, otvaranju novih radnih mesta i razvoju privatnog sektora. Konkretne akcije će biti fokusirane na sledeće oblasti:

- Nastaviće se podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kroz implementaciju Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine. Kroz program "Decenija preduzetništva" u 2017. godini privrednicima je na raspolaganju bilo više od 30 programa, kroz finansijsku podršku od ukupno preko 18 mlrd dinara, kao kroz i nefinansijsku podršku, koja obuhvata različite programe edukacije, obuka, seminara, ali i niz zakonodavnih aktivnosti koje su usmerene ka razvoju preduzetništva i stvaranju boljeg privrednog okruženja. U narednom periodu, posebna pažnja biće usmerena na poboljšanje pristupa finansijskim sredstvima za mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike (u daljem tekstu: MMSPP) kroz paket mera koji obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za MMSPP, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenje sposobnosti MMSPP za pristup različitim izvorima finansiranja;

- Unaprediće se okvir za dalju harmonizaciju i implementaciju tehničkog zakonodavstva donošenjem Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode, što će doprineti efikasnijoj primeni tehničkih propisa i standarda, smanjenju prepreka u trgovini, jačanju konkurentnosti domaće privrede i povećanju izvoza;

- Nastaviće se sa sprovođenjem Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, a 2017. i 2018. godina su proglašene "Godinama borbe protiv sive ekonomije". Donet je Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za 2017. godinu sa projekcijom za 2018. godinu, koji ima za cilj efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema, smanjenje administrativnog opterećenja za privredu i građane, podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacije za poštovanje propisa. U 2018. godini će, pored posebnih ciljeva, biti definisan i poseban cilj koji se odnosi na jačanje Poreske uprave, kao ključne institucije u borbi protiv sive ekonomije;

- U narednom periodu će se sprovesti temeljna revizija industrijske politike. U skladu sa strukturnom reformom br. 7 iz Programa ekonomskih reformi za period 2017-2019. godine "Podizanje konkurentnosti prerađivačke industrije" biće pripremljene fokusirane i bolje koordinisane politike razvoja sektora industrije. Tokom 2016. godine Ministarstvo privrede je, u okviru projekta Svetske banke: "Konkurentnost i zapošljavanje", otpočelo pripremne aktivnosti u oblasti razvoja sektorskog pristupa unutar buduće industrijske politike. Dubinska analiza karakteristika realnog sektora i lanaca vrednosti za četiri izabrana prioritetna sektora sa preporukom mera pretočenih u akcioni dokument, uključujući i preporuke za jačanje lanaca vrednosti biće završena do kraja 2017. godine. Pored toga, u toku je i analiza lanaca vrednosti sa preporukama za preostale sektore prerađivačke industrije;

- Do kraja godine na javnoj raspravi će se naći Nacrt zakona o naknadama koji će zameniti postojeće zakone i podzakonske akte i regulisati naknade na svim nivoima države, kako bi se omogućila veća predvidivost i transparentnost. Usvajanje ovog zakona je planirano u prvoj polovini 2018. godine;

- Nastaviće se unapređenje efikasnosti u upravljanju stečajnim postupcima, a u skupštinskoj proceduri je donošenje izmena i dopuna Zakona o stečaju;

- U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, čije donošenje ima za cilj usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, unapređenje poslovanja privrede i rasterećenje privrednih društava bespotrebnih birokratskih i administrativnih procedura;

- U cilju unapređenja efikasnosti javnih preduzeća i stvaranja snažnog okvira za nadgledanje njihovog poslovanja u toku je rad na izradi podzakonskih akata Zakona o javnim preduzećima. Nastaviće se rad na procesu uvođenja korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, sa ciljem obezbeđenja nepristrasnosti, transparentnosti i odgovornosti u korporativnom ponašanju;

- Nastaviće se unapređenje elektronskog rada javne uprave kroz digitalizaciju javnih usluga i javne uprave. U avgustu 2017. godine formirana je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja će u narednom periodu biti fokusirana na razvoj različitih projekata e-uprave, sa ciljem stvaranja moderne, integralne, efikasne i svima dostupne javne uprave. Nastaviće se rad na izradi jedinstvenog javnog registra administrativnih procedura, elektronske dokumentacije i elektronskog arhiviranja, kako bi se privrednim subjektima i građanima omogućilo blagovremeno planiranje troškova pružanja određene usluge javne uprave. Takođe, nastaviće se rad na uvođenju elektronskog plaćanja taksi i naknada i elektronskog potpisa, kao i ukidanje pečata, a pažnja će se posvetiti unapređenju digitalne bezbednosti, što su preduslovi za puno uvođenje elektronske uprave. U toku je i javna rasprava o Zakonu o elektronskoj upravi;

- U narednom periodu radiće se na otvaranju podataka u posedu javnih institucija, čime će se postići formiranje baze podataka pogodnih za preuzimanje putem interneta na javan i transparentan način;

- Sa ciljem omogućavanja pristupa alternativnim nebankarskim izvorima finansiranja sektoru MMSPP u pripremi je novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima;

- Sa ciljem unapređenja efikasnosti i boljeg targetiranja novčane pomoći, u pripremi je nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti koji će zameniti postojeću regulativu.

Reforma sistema obrazovanja i tržišta rada

Reformski procesi fokusirani na srednje stručno obrazovanje se sprovode sa ciljem unapređenja obrazovnog sistema koji će odgovarati zahtevima modernog tržišta rada. Kako tehnika i tehnologija u današnjem društvu napreduju velikom brzinom, a obrazovni sistem ima teškoće da isprati tehnološke promene, u novembru 2017. usvojen je Zakon o dualnom obrazovanju sa ciljem osposobljavanja mladih za brže uključivanje na tržište rada i podizanja preduzetništva među mladima, tako što reguliše učenje kroz rad i povezujući školu i kompanije obezbediće da sam rad ne predstavlja za učenike samo niz povezanih manuelnih stručnih zadataka, već da oni budu upoznati sa programiranjem, projektovanjem i rukovođenjem savremenim poslovnim procesima. Fokus reforme sistema obrazovanja u narednom periodu će biti na jačanju kapaciteta stručnih škola i kompanija za implementaciju dualnog obrazovanja i učenja kroz rad, smanjenju stope ranog napuštanja škole u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja, bržem prelazu od škole do posla i smanjenju stope nezaposlenosti mladih i povećanju atraktivnosti stručnog obrazovanja i učenja kroz rad kao karijernog puta za mlade.

U oktobru 2017. godine je usvojen Zakon o visokom obrazovanju kojim se predviđa formiranje Saveta poslodavaca u svakoj visokoškolskoj ustanovi kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede. Ovim zakonskim rešenjem daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju spinof i startap kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperta iz privrede, te se postavlja temelj kvalitetnijem obrazovanju.

Sa ciljem boljeg povezivanja obrazovnog sistema sa stvarnim potrebama tržišta rada potrebno je dalje unapređenje postojećih zakonskih rešenja. Kako bi se uspostavio jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču, pripremljen je Nacrt zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: NOKS). NOKS predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada i osnova je za primenu koncepta celoživotnog učenja i od uticaja je na unapređenje sistema obrazovanja Republike Srbije, kao i na razvoj pojedinca.

Unapređenje efikasnosti i efektivnosti mera Akcionog plana zapošljavanja (u daljem tekstu: APZ) na osnovu analize potreba tržišta rada i položaja pojedinih kategorija nezaposlenih lica, kao i efekata sprovedenih mera APZ, treba da doprinese blagovremenoj, adekvatnoj i kvalitetnoj integraciji ili reintegraciji nezaposlenih lica u svet rada. Razvojem sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica, kao integralnog dela reforme NSZ (kroz unapređenje metoda i tehnika savetodavnog rada i procene zapošljivosti) i uključivanjem kroz pakete usluga za mlade, viškove i dugoročno nezaposlene u mere APZ, doprinosi se podizanju zapošljivosti i zapošljavanju, odnosno konkurentnijem istupanju na tržištu radne snage. Mere APZ sprovode se u skladu sa godišnjim Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja, kao osnovnim instrumentom operacionalizacije strateških ciljeva utvrđenih Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine. Ova reforma usklađena je i sa ciljevima definisanim u Programu reforme politike zapošljavanja i socijalne politike.

U skladu sa opštim ciljem politike zapošljavanja do 2020. godine, utvrđenim Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine, nastaviće se sa realizacijom aktivnosti radi uspostavljanja efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti do 2020. godine. S tim u vezi, u narednom periodu planira se unapređivanje postojećeg zakonodavnog okvira politike zapošljavanja i bolja realizacija postojećih, kao i uvođenje novih mera aktivne politike zapošljavanja, uz poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada, podsticanje zapošljavanja i uključivanje teže zapošljivih lica na tržište rada, podršku regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja, unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital. Takođe, intenziviraće se napori za otvaranje novih radnih mesta, sa posebnim fokusom na sektor proizvodnje, informacionih tehnologija, mala i srednja preduzeća, podsticanje novih preduzetnika i poboljšanje pristupa finansijama. Kao deo inicijative za otvaranje novih radnih mesta, nastaviće se unapređivanje i proširivanje obuhvata aktivnih mera zapošljavanja, shodno situaciji na tržištu rada i rezultatima analize efekata realizovanih mera, sa posebnim fokusom na mlade i dugoročno nezaposlene.

Program za podršku inovacijama i tehnološkom razvoju

Sa ciljem obezbeđivanja kontinuiranog razvoja inovacionog i startap ekosistema i razvoja inovacione i tehnološke infrastrukture koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima, Vlada je u avgustu 2017. godine formirala Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Vlada će na taj način učiniti dodatne napore za veće učešće sektora informacionih tehnologija u privredi preko uvođenja informatike i računarstva u osnovne škole, povećanje kvota za upis na tehničko-tehnološkim fakultetima, podršku prekvalifikacijama u IKT zanimanja i druge mere. Budući da je Vlada prepoznala oblast inovacija, digitalizaciju i razvoj informacionih tehnologija kao prioritet, postizanju viših investicija u inovacije, kao i ostanku mladih naučnika i inovatora u zemlji i povratku onih koji su već otišli doprineće i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

Nastaviće se sa implementiranjem Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine - "Istraživanja za inovacije", koja ima za cilj uspostavljanje delotvornog nacionalnog istraživačkog sistema integrisanog u Evropski istraživački prostor, koji kroz razvoj inovacija doprinosi ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Urađen je Nacrt akcionog plana za sprovođenje Strategije.

Pored podrške inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučnoistraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru, ova reforma uključuje i uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javnih naučnoistraživačkih organizacija i privatnih kompanija, kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost. Kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj ugovoren je zajam u iznosu od 100 miliona dolara za finansiranje projekta, koji će se sprovoditi do 30. juna 2019. godine. Program sprovodi Fond za inovacionu delatnost kroz Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija. Cilj Programa ranog razvoja je podsticanje stvaranja inovativnih preduzeća zasnovanih na znanju, kroz osnivanje startap i/ili spinof kompanija u privatnom sektoru, tako što će obezbediti finansiranje za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom koje poseduju veliki potencijal za komercijalizaciju. Cilj Programa sufinansiranja inovacija je podsticanje komercijalizacije istraživanja i razvoja, kao i dalji razvoj postojećih inovativnih kompanija zasnovanih na znanju, podsticanje uspostavljanja saradnje sa međunarodnim partnerima i povećanje broja tehnoloških kompanija i njihova priprema za dodatne investicije.

Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija javnih istraživačko-razvojnih instituta u Republici Srbiji u narednom periodu, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte.

U pripremi je Nacrt zakona o širokopojasnoj komunikaciji koji će biti usklađen sa Direktivom 2014/61/EU o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina. Strukturna reforma obuhvata i konsolidaciju širokopojasne mreže u vlasništvu javnog sektora, povezivanje javnih ustanova na nacionalnu mrežu, kao i izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture sa pristupnom mrežom u naseljima. Izgradnjom infrastrukture širokopojasnog pristupa u svim regionima Republike Srbije stvoriće se uslovi za smanjenje ekonomskog jaza tj. za ujednačen regionalni razvoj, rast BDP, zaposlenosti i produktivnosti, kao i za ostvarivanje međusektorske sinergije koja smanjuje potrebu za građevinskim radovima za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža.

Reforme u oblasti građevinarstva

Reforma u oblasti građevinarstva i izdavanja akata za građenje započeta je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 17. decembra 2014. godine, čime je stvoren zakonodavni osnov za reforme u oblasti građevinskih dozvola. Zajednička grupa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing business (u daljem tekstu Zajednička grupa) osnovana je 20. decembra 2014. godine sa zadatkom da definiše konkretne mere za unapređenje poslovnog okruženja u Republici Srbiji. Plasman Republike Srbije na rang listi Doing business 2018 predstavlja najbolji rezultat od 2007. godine, kada je naša zemlja debitovala na ovoj listi. Od 2007. do 2014. godine, Republika Srbija bi jedne godine napredovala, a sledeće pogoršavala plasman na listi. U protekle tri godine, odnosno od formiranja Zajedničke grupe i izveštaja za 2015. godinu, Republika Srbija beleži kontinuiran rast. Konkretno, ostvaren je kumulativni napredak od čak 48 pozicija. U oblasti izdavanja građevinskih dozvola Republika Srbija je ušla u prvih deset zemalja sveta i to je ujedno najbolji rezultat i najveći napredak koji smo ostvarili u ovogodišnjem izveštaju (skok sa 36. na 10. mesto). Od 2015. godine u oblasti dobijanja građevinskih dozvola preskočili smo čak 176 zemalja i pomerili se sa začelja u sam vrh liste.

Tabela 31. Vreme izdavanja građevinskih dozvola nakon reforme

Procedura	Prosečno vreme izdavanja izraženo u radnim danima
Lokacijski uslovi	16
Građevinske dozvole	6
Rešenja iz člana 145.	6
Upotrebna dozvola	8

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Pre sprovođenja reformi i uvođenja elektronskog sistema CEOP za izdavanje građevinske dozvole bilo je potrebno 264 dana. Prema podacima RZS u tekućem periodu 2017. godine izdato je 15.333 građevinskih dozvola, što je više u odnosu na celu 2016. godinu kada je izdato 12.444 građevinske dozvole. Istovremeno, prema podacima iz CEOP sistema u 2016. godini bilo je aktivno 16.216 gradilišta, dok ih je u tekućem periodu 2017. godine aktivno 20.344. Očekuje se dalje povećanje ovog broja do kraja 2017. godine. Uzimajući u obzir ove podatke, kao i velike infrastrukturne projekte koji se trenutno realizuju (završetak radova na Koridoru 10, Koridoru 11 i obnova železničke infrastrukture), kao i to da četvrti kvartal 2017. godine još nije okončan, možemo očekivati i veći udeo građevinarstva u BDP u 2017. godini.

Takođe, očekuje se veći broj izdatih građevinskih dozvola u narednim godinama, okončanje radova na završetku izgradnje Koridora 10, Koridora 11, modernizacija pruge Beograd - Budimpešta i drugih značajnih infrastrukturnih projekata što će rezultirati značajnijim udelom građevinarstva u BDP i ostvarivanjem cilja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da udeo građevinarstva u BDP dostigne 7% u narednom periodu.

Unapređenje saobraćajne infrastrukture

U dokumentu Transport master plan do 2027. godine, koji je urađen u saradnji sa EU definisana su ulaganja u transportnu infrastrukturu po različitim vidovima saobraćaja i prioritetima. Osnovni cilj master plana transporta za Republiku Srbiju je da pruži doprinos u pogledu ostvarivanja bolje i bezbednije transportne mreže koja će privući investicije u nerazvijenije oblasti, poboljšati kvalitet života u tim oblastima i unaprediti trgovinu. Prostornim planom Republike Srbije do 2020. godine utvrđuju se osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora Republike Srbije u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim potencijalima.

U cilju razvoja saobraćajne infrastrukture radiće se na razvijanju logističkih centara regionalnog i lokalnog karaktera na multimodalnim Koridorima 10 i 7, u velikim privrednim regionalnim čvorištima i njihovim gravitacionim zonama. Istovremeno, radovi na autoputu E-80 (prema granici sa Bugarskom - projekat Istok) se privode kraju, a nastavljaju se i radovi na autoputu E-75 (prema granici sa Makedonijom - projekat Jug) i obilaznici oko Beograda. Radovi napreduju i na tzv. Koridoru 11, odnosno autoputu E-763 Beograd-Južni Jadran, a usvojen je prostorni plan i napravljen finalni dogovor sa Evropskom Investicionom Bankom o finansiranju izgradnje prve deonice autoputa Niš- Merdare-Priština (koji bi preko Drača povezao Koridor 10 sa Jadranom), čija bi izgradnja trebalo da počne 2018. godine. Idejni projekat za brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma (Fruškogorski koridor) je finalizovan i u toku je izrada planova detaljne regulacije, a početak radova se očekuje sredinom 2018. godine. Celokupna tehnička dokumentacija za Intermodalni terminal i logistički centar "Batajnica" je završena, a tender za njegovu izgradnju je planiran do kraja 2017. godine. Budući terminal će omogućiti smanjenje udela logističkih troškova u ceni proizvoda, a proizvodi i roba će krajnjim kupcima stizati brže, kvalitetnije i ekonomičnije, čime će se stvoriti i preduslovi za privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Radovi na železničkom Koridoru 10 koji podrazumevaju rekonstrukciju i modernizaciju pruge su u toku. Projekat rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta jedan je od ključnih infrastrukturnih projekata u narednom periodu, a za čiju rekonstrukciju i modernizaciju je u maju 2017. godine potpisan sporazum o zajmu sa kineskom Eksim bankom u iznosu od 297,6 mil. evra. Započeti su radovi na modernizaciji pruge Stara Pazova-Novi Sad. Tokom 2016. godine rekonstruisano je 120 kilometara pruga, a za 2017. godinu je planirano dodatnih 223 kilometra. Napredak je vidljiv i kod izgradnje Žeželjevog mosta u Novom Sadu i modernizacije i rehabilitacije pruge Niš-Preševo, Niš- Dimitrovgrad, kao i rekonstrukcije pruge Beograd-Bar.

U toku je izrada tri sistemska zakona iz oblasti železnice: Nacrt zakona o železnici, Nacrt zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Nacrt zakona o interoperabilnosti železničkih sistema, a izrađen je i Nacrt zakona o upisima u katastar.

Sa ciljem podrške unapređenju lokalne i regionalne infrastrukture, u 2018. godini Ministarstvo privrede će realizovati program "Gradimo zajedno".

Unapređenje energetske infrastrukture

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine konstatovano je da je razvoj elektroenergetskog sektora ključna karika u razvoju kompletnog energetskog sistema Republike Srbije i prikazano je stanje proizvodnih kapaciteta i elektroenergetskih sistema. Istovremeno, energetska politika je usmerena na jačanje regionalne saradnje iz oblasti energetike i regionalne projekte koji obezbeđuju energetsku stabilnost. U tom smislu, kako bi se osiguralo nesmetano snabdevanje gasom, dva projekta su rangirana kao glavni prioriteti - interkonekcija Grčka-Bugarska i interkonekcija Bugarska-Srbija. Od prioritetne je važnosti da se ovi projekti sprovode ubrzanom dinamikom, uporedo sa projektima Južni gasni koridor i LNG terminali.

U oktobru 2017. godine usvojena je Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine (u daljem tekstu: POS), za period od 2017. do 2023. godine, kojom se detaljnije definišu mere, projekti i aktivnosti koje je potrebno sprovesti za period od 2017. do 2023. godine za sve oblasti energetike: električna energija, toplotna energija, obnovljivi izvori energije, ugalj, nafta, prirodni gas i energetska efikasnost. Pored toga, posebno poglavlje ove uredbe je vezano za implementaciju Uredbe 347-2014-E3 o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu, a odnosi se na način definisanja strateških energetskih projekata i neophodne aktivnosti u vezi sa donošenjem odluke o tome da je neki projekat strateški i osnovne obaveze Vlade, njenih ministarstava i Agencije za energetiku Republike Srbije u vezi sa strateškim energetskim projektima. Sastavni deo navedene uredbe je i određivanje prioriteta projekata koje je izvršeno korišćenjem posebne Metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata koju je usvojila Vlada. Na osnovu valorizovane strateške relevantnosti svakog projekta, formiran je predlog dopune Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike - dokumenta koji je Vlada usvojila i čija se revizija očekuje u 2018. godini. U tom smislu redefinisan je sistem ocena i parametara za ocenjivanje, kao i težinskih faktora pojedinih ocena da bi se adekvatno sagledao uticaj projekata na realizaciju ciljeva definisanih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine i formirana je posebna rang lista projekata definisanih u okviru POS koja bolje pokazuje njihov valorizovani uticaj na ostvarenje ciljeva.

U cilju povećanja sigurnosti snabdevanja i uspostavljanja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi rad energetskog sektora uopšte, a u saglasnosti o Zakonu o robnim rezervama i utvrđenim merilom za otvaranje pregovora o Poglavlju 15 - Energetika, planirana je izgradnja novih skladišnih kapaciteta u javnoj svojini za potrebe skladištenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Takođe, planirana je nabavka opcijskih ugovora (finansijskih derivata) - pravo na kupovinu sirove nafte i derivata nafte i nabavka neophodnih količina nafte i derivata nafte, sve u cilju ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza.

U oblasti transevropskih energetskih mreža, Republika Srbija nastavlja da pruža podršku za realizaciju projekta gasnog prstena u Jugoistočnoj Evropi. Potpisan je Memorandum o razumevanju za izgradnju gasnog interkonektora Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Bugarske, u dužini od 108 km, čijom izgradnjom se obezbeđuje diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz unapređenje sigurnosti snabdevanja Srbije, Bugarske i celog regiona i značajno se rasterećuje severni deo gasovodnog sistema. Pored poboljšanja sigurnosti snabdevanja srpskog tržišta prirodnim gasom i daljeg razvoja distributivne mreže kroz Republiku Srbiju, projekat omogućava integrisanje postojećih i budućih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa u jedinstven energetski sistem, što je smisao uspostavljanja integrisanog regionalnog tržišta i odredaba Ugovora o energetskoj zajednici. Izgradnja elektroenergetske interkonekcije između Rumunije i Republike Srbije, u okviru transbalkanskog koridora za prenos električne energije je u završnoj fazi.

Izgradnja dalekovoda i dogradnja transformatorskih stanica u okviru Transbalkanskog koridora obuhvata skup projekata za obnavljanje zastarele infrastrukture za prenos električne energije, povećavanje prekograničnih prenosnih kapaciteta, kao i podizanje nivoa sigurnosti napajanja električnom energijom potrošača u Republici Srbiji. Ukupna dužina 400 kV dalekovoda planiranih za izgradnju u prvoj fazi projekta Transbalkanski koridor u narednom desetogodišnjem planskom periodu iznosi oko 320 km. Ova strukturna reforma obuhvata sledeće infrastrukturne objekte (sekcije za prenos električne energije): Sekciju 1 Dvostruki interkonektivni dalekovod 2×400 kV Pančevo - Rešica, između Srbije i Rumunije; Sekciju 2 Dalekovod 400 kV TS Kragujevac 2 - TS Kraljevo 3, sa podizanjem naponskog nivoa u TS Kraljevo 3 na 400 kV, što podrazumeva izgradnju 400 kV postrojenja u TS Kraljevo 3; Sekciju 3 Podizanje naponskog nivoa prenosne mreže zapadne Srbije na 400 kV naponski nivo između TS Obrenovac i TS Bajina Bašta, što podrazumeva: novi dvostruki 2×400 kV dalekovod TS Obrenovac - TS Bajina Bašta, rekonstrukciju postojeće TS Obrenovac i TS Bajina Bašta, kao i potencijalno podizanje naponskog nivoa na 400 kV u TS Valjevo 3 i Sekciju 4 Dvostruki interkonektivni dalekovod 2×400 kV Bajina Bašta (Republika Srbija) - Višegrad (BiH) - Pljevlja (Crna Gora). Strateški i pravni okvir koji podržava izgradnju koridora obuhvata Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kV naponskog nivoa Transbalkanski koridor - prva faza i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

Da bi JP EPS mogao da zadovolji povećane potrebe za električnom energijom, završena je rekonstrukcija blokova A, B1 i B2 u termoelektrane u Kostolcu, a započeta je izgradnja bloka B3 koji će biti zamenski proizvodni kapacitet umesto starih blokova TEKO A1 i A2 sa ciljem obezbeđenja sigurnosti u snabdevanju električnom i toplotnom energijom.

Razvoj sektora poljoprivrede

Poljoprivredni sektor karakteriše tehničko-tehnološka zastarelost, kao i nepovoljna struktura gazdinstava (najveći broj gazdinstava je male ili srednje veličine), što može biti ograničavajući faktor razvoja uzimajući u obzir povoljne uslove za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Liberalizacijom poljoprivrednog sektora država je izgubila uticaj na veličinu gazdinstava. Stoga, u narednom periodu, država će nastojati da merama utiče na smanjivanje cene inputa proizvodnje i podsticati udruživanje malih i srednjih poljoprivrednika i da na taj način pomogne malim gazdinstvima, što će povećati njihovu konkurentnost na tržištu. Istovremeno, projektnim aktivnostima i programima finansiranim od strane donatora uticaće se na organizaciju poljoprivrednih proizvođača, promociju izvoza i obuku poljoprivrednika.

U prethodnom periodu realizovane su neke od aktivnosti predviđene u okviru tih programa i projekata. U julu 2017. godine osnovan je Poljoprivredni klub u Beogradu, koji će biti mesto organizovanog okupljanja, razmene iskustava i uspostavljanja saradnje poljoprivrednih proizvođača, udruženja, prerađivača, investitora i ostalih činilaca u poljoprivrednom lancu. Ovaj, ali i drugi klubovi koji će biti otvoreni u Republici Srbiji biće mesto gde će se okupljati proizvođači, udruženja i eksperti iz oblasti poljoprivrede kako bi razmenjivali iskustva i savremena znanja. Na ovaj način će se podstaknuti poljoprivredna proizvodnja i izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i doprineti većem rastu BDP. U narednom periodu će se sprovoditi i projekat Programa za razvoj Ujedinjenih nacija koji je usmeren ka podršci razvoju izvoznih kapaciteta agrobiznis kompanija, a nastaviće da se razvija novouspostavljeni elektronski sistem za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi, što će doprineti boljem planiranju radova, smanjenju rada na crno i većoj produktivnosti u poljoprivredi.

Unapređenju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje doprineće uspostavljanje institucionalnog okvira za realizaciju IPARD programa 2015-2020, Nacionalnog programa za poljoprivredu 2016-2020. i Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2016-2020, u kojima su definisane mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava na srednjoročnom nivou. IPARD programom su definisani prioritetni sektori u kojima je moguće postići najviši nivo konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu (sektori: mleko, meso, voće i povrće, ratarske kulture). Nacionalni programi i IPARD program su komplementarni, jer su IPARD mere namenjene ekonomski snažnijim poljoprivrednim gazdinstvima, dok nacionalne mere u fokusu imaju male poljoprivredne proizvođače, što do sada nije bio slučaj (nacionalne mere koristila su sva registrovana poljoprivredna gazdinstva). Sprovođenje reforme definisano je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kroz mere ruralnog razvoja, dok je plan njihovog usklađivanja sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom sadržan u Akcionom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, čije se usvajanje očekuje.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu usvojenim u avgustu 2017. godine omogućiće se unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije; regulisanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta; otklanjanje nedostataka i ograničenja koja onemogućavaju ukupnu efikasnost upravljanja poljoprivrednim zemljištem; ekonomičnije i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta; preciziranje prava prečeg zakupa; prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, domaćim državljanima; uvođenje napredne pretrage podataka o poljoprivrednom zemljištu; propisivanje rokova i sankcija za nedonošenje godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, oglasa i javnog poziva; propisivanje novčanih sankcija za bespravno korišćenje zemljišta; uvođenje obaveze vođenja knjige polja i uspostavljanja plodoreda; uvođenje mogućnosti besplatnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje nije izdavano u zakup.

Paket mera za unapređenje prihoda od turizma

U okviru sektora usluga, među prioritetima će biti podsticanje turizma kroz ulaganja u razvoj infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama, u projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, unapređenja turističkog prometa domaćih turista i privlačenja organizovanih grupa stranih turista. Sprovođenje ovih mera podržano je kroz dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude, dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma, dodelom vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u domaćem turizmu, kao i drugim aktivnostima predviđenim u okviru podsticajnih mera definisanih Zakonom o turizmu. Očekuje se da će privatizacija banja i specijalnih bolnica biti sprovedena u narednom periodu i da će dati pozitivan impuls rastu i razvoju ovog segmenta turizma. Nastaviće se implementacija Strategije za razvoj turizma za period 2016-2025. godine. Projekat podsticanja razvoja domaćeg turizma dao je povoljne rezultate u 2015. i 2016. godini i nastavljen je i u tekućoj godini.

Finansijska stabilnost

U prethodnom periodu postignuti su značajni rezultati u segmentu jačanja i očuvanja stabilnosti bankarskog sistema i finansijskog sistema u celini, uz kontinuirano unapređenje pravnog okvira u skladu sa međunarodnim standardima i regulativom EU.

Prepoznato je da je u cilju jačanja otpornosti bankarskog sektora na eventualne šokove, uz istovremeno unapređenje finansijskog posredovanja, od naročitog značaja bilo dalje smanjivanje problematičnih kredita i unapređenje standarda računovodstvenog izveštavanja i rezervisanja. Takođe, posebna pažnja biće posvećena i jačanju nadzora, unapređenju regulatornog okvira u skladu sa standardima EU kao i sprovođenju strategije za banke u državnom vlasništvu.

Sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita i akcionih planova Vlade i NBS ključno je opredelilo snažan pad problematičnih kredita u bankama. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka je na kraju trećeg kvartala 2017. godine palo na nivo od 12,2%, što je za 7,3 p.p. niže na mg. nivou i za čak 11 p.p. niže u odnosu na početak primene Strategije i predstavlja najniži nivo problematičnih kredita u poslednjih gotovo devet godina.

Akcioni plan NBS za sprovođenje Strategije realizovan je u celini, u predviđenim rokovima, a uspešno se realizuju predviđene aktivnosti iz Akcionog plana Vlade. Kapaciteti poslovnih banaka za rešavanje problematičnih kredita su ojačani, značajan napredak ostvaren je u oblasti primene računovodstvenih standarda, transparentnosti poslovanja banaka, prakse restrukturiranja potraživanja i razvoja tržišta problematičnih kredita. U decembru 2016. godine usvojen je Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, a sredinom 2017. godine, izmenom podzakonskih akata pored banaka i proceniteljima je omogućen pristup bazi podataka o procenama vrednosti hipotekovanih nepokretnosti, čime se daje podrška adekvatnoj proceni vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja kredita i daje doprinos smanjenju rizika nastanka novih problematičnih kredita. NBS je nastavila sa sprovođenjem dodatnih regulatornih i supervizorskih aktivnosti u cilju daljeg smanjenja nivoa problematičnih kredita. U tom cilju u 2017. doneta je i Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke koja ima za cilj podsticanje banaka da nastave sa aktivnostima na rešavanju problematičnih kredita kroz uvođenje obaveznog prebacivanja najlošijeg dela problematičnih kredita u vanbilansnu evidenciju. U narednom periodu biće usvojene izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana, u cilju bližeg definisanja poreskog tretmana otpisa kredita. Kao rezultat sprovedenih aktivnosti opravdano je očekivati dalje smanjenje problematičnih kredita u narednom periodu.

Posebna pažnja posvećena je politici rezervisanja, jačanju nadzora i unapređenju regulatornog okvira u skladu sa standardima EU. Primena Bazel III standarda kojima se jača otpornost bankarskog sektora unapređenjem kvaliteta kapitala uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, boljim praćenjem i kontrolom izloženosti banke riziku likvidnosti, daljim jačanjem tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka, počela je od 30. juna 2017. godine. Od tog datuma, minimalni zahtevi za kapitalom su smanjeni sa 12% na 8%, a uvedeni su i novi zaštitni slojevi kapitala, u skladu sa Direktivom EU o kapitalnim zahtevima za kreditne institucije. U junu 2017. Izvršni odbor NBS je usvojio i odluke kojima se utvrđuju stope zaštitnih slojeva kapitala: 1) Odluku o stopi kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju; 2) Odluku o stopi i načinu održavanja zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik; i 3) Odluku o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke. Usvajanje navedenih propisa je u skladu sa strateškim opredeljenjem NBS, da uvažavajući specifičnosti domaće regulative i tržišta, kontinuirano unapređuje pravni okvir u skladu sa međunarodnim standardima i regulativom EU, na način da obezbedi očuvanje i jačanje stabilnosti bankarskog sistema i finansijskog sistema u celini.

U toku je i aktivno sprovođenje višegodišnjih akcionih planova za jačanje nadzora NBS nad sektorom osiguranja i bankarstva, što će NBS omogućiti i dodatni uvid u spremnost finansijskog sektora da se suoči sa iznenadnim šokovima. Svakako da potvrdu daljeg povećanja otpornosti bankarskog sektora predstavlja i iskazani prosečni pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,5, koji je znatno iznad regulatornog minimuma.

S obzirom na značaj promena u poslovanju i finansijskom izveštavanju banaka koje zahteva primena MSFI 939, NBS sarađuje sa bankama i spoljnim revizorima u cilju praćenja priprema banaka za primenu ovog standarda od početka 2018. godine, a nedavno je uvojen set podzakonskih akata kojima je omogućena primena tog standarda u bankama.

Reforme državnih finansijskih institucija napreduju uz pojačani nadzor. Vlada je početkom avgusta 2017. godine ažurirala već ranije usvojenu Strategiju za banke u državnom vlasništvu. Upravni odbor Banke Poštanska Štedionica usvojio je izveštaj nezavisnog konsultanta koji podržava primenu nove strategije, sa posebnim osvrtom na reorijentaciju poslovanja banke ka novoj ciljnoj grupi (stanovništvo i MMSPP), unutrašnjoj organizaciji, unapređenju IKT infrastrukture i izradi srednjoročnog biznis plana. Odluka o privatizaciji kapitala Dunav osiguranja i odluka o početku privatizacije Komercijalne banke biće usvojene do kraja godine.

U cilju očuvanja postignute finansijske stabilnosti NBS i Vlada nastaviće sa sprovođenjem Strategije dinarizacije. Strategija se zasniva na aktivnostima koje se mogu objediniti u tri međusobno povezana stuba: 1) održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti - što je ujedno i ključni stub ove Strategije i gde su i zabeleženi ključni rezultati koji doprinose dinarizaciji; 2) stvaranje povoljnih uslova za razvoj tržišta dinarskih instrumenata i 3) dalje promovisanje instrumenta zaštite od postojećih deviznih rizika u nebankarskom sektoru. Rezultati Strategije dinarizacije su već vidljivi, kako na strani kredita stanovništvu tako i na starni dinarizacije depozita koji beleže trend rasta, što je rezultat niske inflacije, relativno stabilnog deviznog kursa i znatno nižih kamatnih stopa na dinarske kredite u odnosu na period pre četiri godine.

_________________
39 Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

2. Strukturne reforme javnog sektora

Mere fiskalne konsolidacije, podržane aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF, čija je osma revizija završena u toku pisanja ovog dokumenta, i koji se nalazi pri kraju svog trogodišnjeg plana, uspešno su sprovedene, imajući za rezultat povratak javnih finansija na zdrave osnove, kroz ostvareno strukturno prilagođavanje od 6% u trogodišnjem periodu i postavljanje javnog duga na silaznu putanju. Rezultati fiskalne konsolidacije - smanjenje deficita i duga, postignuti su godinu dana ranije u odnosu na rok koji je bio predviđen programom sa MMF.

Republiku Srbiju u narednom srednjoročnom periodu očekuje nastavak procesa strukturnih reformi uz održavanje stabilnih javnih finansija. Te reforme imaju za cilj da obezbede efikasniju, funkcionalniju i ekonomičniju javnu upravu kao servis građana, da poboljšaju performanse kompanija u državnom vlasništvu, redefinišu ulogu države i veličinu uticaja u pojedinim segmentima i smanje fiskalne rizike koji su predstavljali pretnju po stabilnost javnih finansija u proteklom periodu.

Najvažnije strukturne reforme predviđene u narednom srednjoročnom periodu odnose se na:

1. Nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je smanjenje rashoda za zaposlene na održiv nivo. Zakonom o budžetskom sistemu definisan je nivo mase plata bez doprinosa na teret poslodavaca od 7% BDP, što je potrebno revidirati i prilagoditi kako bi se obezbedio maksimalan kvalitet pruženih usluga uz održiv nivo rashoda koji su za to potrebni. Prosečan nivo zarada opšte države u EU je oko 10% BDP, a za Republiku Srbiju adekvatnim se smatra učešće zarada od 9,5% BDP, dok procena za 2017. godinu iznosi 9,8% BDP to jest 8,3% BDP, bez doprinosa na teret poslodavaca. U skladu sa predstavljenim fiskalnim okvirom u ovom dokumentu, željeni nivo će biti postignut u 2020. godini. Uspešne mere fiskalne konsolidacije stvorile su dovoljno fiskalnog prostora za povećanje zarada u sektoru države u sledećoj godini. Funkcionalnom analizom od strane Svetske banke identifikovani su manji viškovi nego što se inicijalno pretpostavljalo što je smanjilo potrebu za drastičnim rezovima u broju zaposlenih. Umesto linearnih otpuštanja kojima se često narušava kvalitet pruženih usluga vrši se dubinska analiza po sektorima javne uprave, kako bi proces racionalizacije pored smanjenja troškova obezbedio očuvanje strukture u pogledu kvaliteta kadrova. Na osnovu podataka s kraja septembra 2017. godine utvrđeno je da se broj zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na kraj 2014. godine smanjio za oko 28.500 što je u skladu sa najnovijom revizijom aranžmana sa MMF. Nakon kratkoročne mere, smanjenja nominalnog iznosa plata u sektoru države, koje je bilo nužno na početku fiskalne konsolidacije, u narednom srednjoročnom periodu akcenat je na strukturnim merama, koje bi preko racionalizacije broja zaposlenih s jedne strane, i uspostavljanja novog sistema plata u sektoru države s druge strane, doprinelo kretanju mase plata ka održivom nivou.

Proteklih godina usvojeni su brojni zakoni i podzakonski akti kako bi se precizno odredio obuhvat i broj i omogućila analiza zaposlenih u javnom sektoru. Zakonom o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava koji je usvojen krajem jula 2015. godine stvorena je pravna osnova za precizno utvrđivanje broja zaposlenih u širem javnom sektoru na koji se zakon odnosi (pored sektora države40, zakon se odnosi i na javna preduzeća, NBS, javne agencije i na privredna društva u većinskom državnom vlasništvu). Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je usvojen u julu 2015. godine uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje maksimalnog godišnjeg broja zaposlenih u periodu od 2015. do 2018. godine po pojedinačnim institucijama. Da bi se podržali dalji napori na ovom planu u junu 2017. godine je usvojena Odluka o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave kojom se detaljno utvrđuje broj zaposlenih na neodređeno vreme u navedenim sistemima javnog sektora41. Od januara 2016. godine, za organizacione oblike na koje se primenjuje Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru obnavljanje ugovora za zaposlene na neodređeno vreme, zbog povećanog obima posla, lica angažovana po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenih neposredno preko omladinske zadruge ili studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama je dozvoljeno samo ako je to u skladu sa ograničenjima koja su predviđena Zakonom i ukoliko je broj zaposlenih po ovim osnovama 10% od broja zaposlenih na neodređeno vreme ili u drugim izuzetnim slučajevima predviđenim Zakonom. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru nastaviće se i u 2018. godini uz izuzetke koje razmatra Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava uzimajući u obzir maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionih oblika, sredstva u budžetu, kao i potrebe za stručnim kadrom konkretnog organizacionog oblika.

_______________
40 Direktni i indirektni korisnici budžeta na svim nivoima vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
41 Izuzev profesionalnih pripadnika Vojske čiji se broj utvrđuje Dugoročnim planom razvoja sistema odbrane Republike Srbije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova čiji se broj utvrđuje posebnom Odlukom Vlade za svaku kalendarsku godinu.

Krovni Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kojim se uspostavljaju ključni principi novog sistema i utvrđuju rokovi za postepenu implementaciju je usvojen u februaru 2016. godine. Ovim sistemskim zakonom stvara se pravni osnov za ujednačavanje osnovice, smanjenje broja koeficijenata i njihovo pojednostavljenje, jačanje kontrole budžeta i upravljivost masom plata i povećanje transparentnosti sistema, a sve to u krajnjoj instanci treba da ima za rezultat jednaku platu za isti rad, bez obzira u kom segmentu javnog sektora zaposleni radi. Vlada je usvojila Uredbu o šifarniku radnih mesta u februaru 2016. godine, kako bi se omogućila bolja analiza i uporedivost zarada zaposlenih u opštoj državi. Uredba o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru je usvojena u julu 2017. godine. Nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, odnosno usvajanja Zakona o zaposlenima u javnim službama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave biće usvojena i podzakonska akta kojima se bliže uređuje ova oblast (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, kultura, sport, turizam, lokalna samouprava). U toku 2018. godine biće doneta i uredba kojom se definišu koeficijenti u skladu sa novim sistemom plata u javnom sektoru. Donošenje zakonskih i podzakonskih akata, u ovoj oblasti, za ostale delove javne uprave (uključujući policiju i vojsku) se očekuje tokom 2018. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo je aktivnosti koje se odnose na unapređenje oblasti stručnog usavršavanja u sistemu javne uprave. U oktobru 2017. godine donet je Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, koji uređuje osnivanje Nacionalne akademije za stručno usavršavanje u javnoj upravi i druga pitanja od značaja za njen rad i obavljanje stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Takođe, radi usklađivanja sa ovim zakonom, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kojim su dodatno unapređeni elementi stručnog usavršavanja državnih službenika, kao polazne osnove daljeg unapređenja kadrovskih kapaciteta, njihovih znanja, veština i sposobnosti, koje treba da doprinesu ukupnom rastu efikasnosti uprave.

Razvoj sistema elektronske uprave ima za cilj da poveća delotvornost, efikasnost i ekonomičnost sistema javne uprave, a sve u cilju povećanja kvaliteta javnih usluga. E-uprava na najbolji način nastoji da identifikuje potrebe korisnika javne uprave sistematskim praćenjem rezultata upravnih postupaka i analizom postojećih statistika kako bi se otkrili nedostaci u postojećim procedurama.

2. U cilju smanjenja različitih oblika budžetske podrške javnim i državnim preduzećima nastavlja se sa reformama najvećih javnih i državnih preduzeća. Smanjenje budžetske podrške ovim preduzećima podrazumeva: a) ograničenje direktnih i indirektnih subvencija, b) striktno ograničenje u izdavanju garancija za nove kredite i v) jačanje odgovornosti i transparentnosti u poslovanju ovih preduzeća. U toku su reforme koje se odnose na tri velike grupe javnih i državnih preduzeća:

U prvu grupu preduzeća spada preko 500 preduzeća iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, čiji status će se rešiti kroz postupak stečaja ili privatizacije. Do septembra 2017. godine proglašen je stečaj za preko 275 preduzeća, a više od 45 je privatizovano od kraja 2014. godine. Oko 26.000 zaposlenih iz oko 320 preduzeća primilo je otpremnine. Neophodno je da se nađe rešenje za još oko 120 preduzeća sa gotovo 50.000 zaposlenih.

Iz druge grupe preduzeća, koju je Odlukom Vlade najpre činilo 17 strateških kompanija iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, pronađeno je rešenje za 7 kompanija, dok se za preostale traži rešenje ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj, odnosno unapred pripremljene planove reorganizacije (UPPR). Za PKB će biti pokrenut tenderski postupak u toku sledeće godine. Izabran je privatizacioni savetnik za metalurški kompleks RTB Bor, i u toku su razgovori s potencijalnim investitorima, dok kompanija za sada samostalno plaća sve tekuće obaveze. Uz podršku Svetske Banke razvija se akcioni plan za JP PEU "Resavica", koji obuhvata pronalaženje rešenja za zatvaranje ekonomski neodrživih rudnika i plana racionalizacije, što će smanjiti subvencije koje se isplaćuju iz budžeta. HIP Petrohemija se nalazi u postupku reorganizacije kako bi se smanjili fiskalni rizici i privukli potencijalni investitori, dok je javni poziv za privatizaciju ove kompanije planiran u sledećoj godini. Traži se rešenje i za ostala preduzeća iz hemijskog kompleksa - HIP Azotara i MSK Kikinda, za koja postoji interes od strane potencijalnih strateških partnera. Istovremeno, obezbeđeno je da se eliminišu kašnjenja u plaćanjima obaveza prema JP "Srbijagas", glavnog snabdevača ovih kompanija prirodnim gasom, koji se u ovoj industriji koristi kao sirovina. "Galenika" a.d. je privatizovana - u novembru je prihvaćena ponuda za kupovinu 93,73% akcija od strane kompanije "Elius" iz Luksemburga, za iznos od 16 mil. evra, uz obavezu da izmiri dugovanja prema bankama u iznosu od 25 mil. evra. Takođe, obaveze investitora su da isplati otpremnine u iznosu od 200 evra po godini staža za sve zaposlene koji su se dobrovoljno prijavili za socijalni program, da investira 5,5 mil. evra i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne bude ispod 900.

Takođe, za određeni broj kompanija u državnom vlasništvu se traže strateški partneri ili drugi modeli privatizacije, dok se za neke, poput "Aerodroma Nikola Tesla", pristupilo traženju koncesionog partnera.

U treću grupu preduzeća spadaju veliki javni i državni sistemi iz oblasti energetike, železničkog saobraćaja i putne infrastrukture. Proces korporativnog i finansijskog restrukturiranja, koji ima za cilj povećanje efikasnosti i smanjenje državne pomoći, sprovodi se u srednjem roku za sledeća preduzeća: JP EPS, "Železnice Srbije" a.d, JP "Srbijagas" i JP "Putevi Srbije":

1) JP "Elektroprivreda Srbije". Uz saradnju sa stručnjacima iz Svetske Banke, JP EPS je usvojio plan optimizacije poslovanja za period 2016-2019. godine, koji uključuje i plan racionalizacije broja zaposlenih. Do kraja 2016. godine kompaniju je napustilo 2.000 zaposlenih, od čega oko 1.500 kroz dobrovoljni odlazak, a 500 prirodnim odlivom. U planu je smanjenje broja prirodnim odlivom, za još 1.000 zaposlenih do kraja tekuće godine. Nakon povećanja cene električne energije za krajnje kupce u ukupnom iznosu od 12% tokom avgusta 2015. godine, od čega se 4,5% odnosilo na povećanje cene po kilovat- času, a 7,5% na akcizu, usledilo je poskupljenje od 3,8% u oktobru 2016. godine i dodatnih 2% poskupljenja od oktobra 2017. godine, što će obezbediti sredstva potrebna za investiciono održavanje. Uz pomoć Svetske Banke i EBRD sagledavaju se mogućnosti daljeg unapređenja upravljanja kompanijom u pogledu menadžmenta, sistema planiranja i nabavki. Planirano je da se kompanija transformiše u akcionarsko društvo, kao i da se sagledaju ostale mogućnosti za dalji razvoj u cilju poboljšanja performansi kompanije i obezbeđenja profesionalnog menadžmenta.

2) JP "Srbijagas". Od avgusta 2015. godine izmenjena je organizaciona struktura kompanije. Osnovani su posebni delovi koji se bave transportom i distribucijom gasa, sproveden je plan kojim je predviđena prodaja imovine koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti, dok se za preduzeća koja su bila glavni dužnici (HIP Azotara, HIP Petrohemija i MSK Kikinda) traži trajno rešenje, čime se ubuduće smanjuje rizik od gomilanja dugova, te samim tim i potreba za sredstvima iz republičkog budžeta. Nakon usvajanja plana finansijskog restrukturiranja u martu 2016. godine, a koji je pripremljen uz podršku Svetske banke, i primene mera iz novembra 2016. godine, kojima se poboljšava stepen naplate došlo je do poboljšanja u naplati potraživanja. Usvajanje novog metodološkog okvira, koji je predložen od strane Svetske banke, a zasnovan je na ekonomskom i finansijskom okviru troškova i koristi, uključujući i druge relevantne kriterijume omogućiće procenu svih budućih projekata. Cilj ovih mera je poboljšanje finansijskog položaja JP "Srbijagas", postavljanje kompanije na održiv put, te eliminisanje potrebe za dodatnom finansijskom podrškom iz budžeta.

3) Železnička preduzeća42 . U toku je sprovođenje plana finansijske reorganizacije, koji je usvojen u oktobru 2015. godine, u saradnji sa Svetskom bankom, EBRD i nadležnim institucijama EU. Na osnovu predloga nove organizacione strukture, u konsultacijama sa Svetskom bankom, usvojen je izmenjeni plan racionalizacije u junu ove godine. Nakon sprovedene racionalizacije, krajem 2016. godine broj zaposlenih je smanjen za 3.146, a novi plan predviđa dodatno smanjenje za 2.344 zaposlenih do kraja tekuće godine. Takođe, u 2016. i 2017. godini došlo je do obustave saobraćaja na oko 1.099,7 km pruga koje su van eksploatacije ili su označene kao nerentabilne, što će bitno uticati na finansijske performanse kompanije. Kompanije nastale reformisanjem "Železnica Srbije" a.d. su u obavezi da u potpunosti izmiruju svoje obaveze za električnu energiju prema JP "EPS", što podrazumeva i da neće biti rasta docnji u plaćanjima prema ovom javnom preduzeću.

______________
42 "Železnice Srbije" a.d, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d, "Srbija Voz" a.d i "Srbija Kargo" a.d.

4) JP "Putevi Srbije". Sa ciljem obezbeđenja adekvatnog održavanja infrastrukture, od 1. januara 2017. godine putarina je povećana za deset procenata. Dalje usklađivanje putarine će se odvijati fazno, a procena potrebnih iznosa biće razmotrena u saradnji sa Svetskom bankom. Usvojen je plan kojim je unapređen sistem ugovaranja poslova na održavanju puteva, po kome će ovi poslovi po prvi put biti dodeljivani na osnovu tendera. Prvim takvim ugovorom je obuhvaćeno održavanje 3.000 km državnih puteva u 2017. godini, što za cilj ima ostvarenje značajnih ušteda, uz obezbeđenje kvaliteta i poštovanje rokova izgradnje. Za izgradnju novih deonica autoputa E-763 (Koridor 11) i održavanje postojećih deonica razmatraju se opcije putem izdavanja koncesija. Planovi korporativnog i finansijskog restrukturiranja će se dalje razvijati u saradnji sa Svetskom bankom tokom 2017. i 2018. godine.

3. Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore. Reformske aktivnosti u okviru različitih podsistema upravljanja javnim finansijama (UJF) obuhvaćene su Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. godina (Program RUJF). Cilj Programa RUJF je da pruži sveobuhvatni i integrisani okvir za planiranje, koordinaciju, sprovođenje i praćenje napretka u realizaciji održivih aktivnosti kako bi se unapredila makroekonomska stabilnost, obezbedilo efikasno i svrsishodno raspoređivanje i korišćenje javnih resursa za realizaciju nacionalnih prioriteta i unapredile usluge koje pruža državna uprava u Republici Srbiji, uz istovremeno povećanje transparentnosti i ukupne funkcionalnosti upravljanja javnim finansijama i ispunjenje neophodnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Vlada je u maju 2017. godine donela Strategiju razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine, dok je Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine (Anti-Fraud Strategy) usvojena u oktobru 2017. godine.

Jedna od oblasti upravljanja javnim finansijama kojoj je ozbiljno posvećena pažnja i na čijem se unapređenju radi je upravljanje javnim investicijama. Neefikasnost sprovođenja planiranih javnih investicija, za koje su obezbeđena sredstva i koje su ekonomski opravdane, predstavlja prepreku u unapređenju konkurentnosti tj. podizanju kapaciteta infrastrukture i ostalih pozitivnih efekata realizacije ovih projekata. Većina pojedinačnih projekata je sprovođena uz brojne probleme: od neodgovarajuće projektne dokumentacije, poteškoća u eksproprijaciji zemljišta, nedovoljno dobre kontrole izvođača koja je dovodila ne samo do probijanja ugovorenih rokova već i do povećanja cene radova, sporog izdavanja dozvola i drugo.

U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama usvojen je regulatorni okvir kojim se uređuje ova oblast. U junu ove godine je usvojena Uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata sa ciljem da se bliže uredi sadržina, način pripreme i evaluacija, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata kako bi se obezbedila evaluacija svih pozitivnih i negativnih efekata tih projekata i osiguralo delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima. Nastavlja se i sa pronalaženjem načina za ubrzanje javnih investicija i jačanjem okvira za upravljanje javnim investicijama.

Program transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine usvojen je u junu 2015. godine, s ciljem povećanja efikasnosti naplate prihoda. Prioriteti u daljem sprovođenju Programa su: jačanje upravljanja PU, pojednostavljenje organizacione strukture u centrali i filijalama, odnosno ekspoziturama, smanjivanje onih aktivnosti koje nisu ključne za poslovanje PU, implementacija modernog pristupa upravljanja rizicima, jačanje upravljanja docnjama u plaćanju obaveza, odnosno poreskim dugom, uključujući i procedure otpisa, modernizacija informacionih tehnologija i poslovnih procesa i poboljšanje koordinacije i razmene informacija sa drugim državnim organima. Do kraja 2017. godine Vlada Republike Srbije obavezala se da usvoji Akcioni plan Programa transformacije koji će reformu voditi u smeru organizacionog razdvajanja osnovnih od sporednih aktivnosti Poreske uprave. Poreski oblici i aktivnosti koje se smatraju osnovnim i one aktivnosti koje se smatraju sporednim, biće sastavni deo Akcionog plana. Cilj je da se ove reforme sprovedu do sredine 2019. godine, a da se Poreska uprava do 2023. godine reorganizuje, tako da se osnovnim aktivnostima bavi ne više od 14 organizacionih jedinica. Takođe, izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je predviđeno povećanje roditeljskog dodatka, uz istovremeno ukidanje povraćaja PDV za bebi opremu, što će značajno rasteretiti službenike PU i omogućiti im da svoje usluge građanima pružaju efikasnije i kvalitetnije.

4. U narednom trogodišnjem periodu nastaviće se sa unapređenjem sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, kroz ostvarivanje prioritetnih ciljeva.

- Unapređenje zakona i odgovarajućih podzakonskih akata u cilju planirane reforme zdravstvenog sistema Republike Srbije - donošenje strateškog dokumenta Plana razvoja zdravstvene zaštite 2018-2022. godine, kojim se definiše politika zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, odnosno donošenje sistemskih zakona, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju kao i drugih zakona iz oblasti zdravstva i odgovarajućih podzakonskih akata.

- Unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite radi održivog zdravstvenog sistema unapređenjem primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Jačanje primarne zdravstvene zaštite unapređenjem rada u oblasti prevencije i ranog otkrivanja kao i lečenja hroničnih nezaraznih bolesti koje u najvećoj meri opterećuju zdravlje stanovništva u Republici.

- U skladu sa donetim strateškim dokumentima i sistemskim zakonima u oblasti zdravstva nastaviće se reforme kojima se obezbeđuje povećanje efikasnosti zdravstvenog sistema, kao i povećanje finansijske održivosti sistema zdravstvene zaštite, unapređenje zdravlja stanovništva i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite. U sklopu fiskalne konsolidacije sprovešće se optimizacija strukture zaposlenih u zdravstvenom sistemu, unapređenje mehanizama za odabir prioriteta u pogledu nabavki nove opreme i bolju kontrolu rashoda za medicinske usluge. Time će se povećati efikasnost zdravstvenih ustanova, obezbediti vrednovanje njihovih stvarnih učinaka i povećati kvalitet zdravstvene zaštite.

- Unapređenje finansiranja zdravstvenog sistema kroz uvođenje sistema za uspostavljanje Nacionalnog zdravstvenog računa (NZS) - koji obezbeđuje pouzdane informacije o finansijskim sredstvima izdvojenim za zdravstvenu zaštitu i načinima njihovog korišćenja. Radi boljeg uvida u tokove novca u zdravstvu (budžetska izdvajanja za zdravstvo, privatno zdravstvo, donacije u zdravstvu i dr.) izradiće se nacionalni zdravstveni račun. Nacionalni zdravstveni račun je instrument za praćenje protoka novca kroz zdravstveni sistem zemlje, povećanje efikasnosti zdravstvenih usluga i ravnopravne raspodele raspoloživih sredstava u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

- Nastavak informatizacije zdravstvenog sistema - sastoji se u povezivanju zdravstvenih ustanova u jedinstveni informacioni sistem, koji je započet u 2015. godini.

- Unapređenje baze kadrova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova radi sagledavanja kadrovske obezbeđenosti u skladu sa normativima i standardima.

- Definisanje uloge privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga stanovništvu.

V ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove fiskalne strategije čine Prilog 1 - Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora i Prilog 2 - Fiskalni okvir opšte države u 2018. godini, koji su odštampani uz ovu fiskalnu strategiju.

Ovu fiskalnu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1

PROJEKCIJA OSNOVNIH MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA

 

Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno	2017	2018	2019	2020
Stopa realnog rasta BDP	2,0	3,5	3,5	4,0
BDP po tekućim tržišnim cenama (u mlrd dinara)	4.469,8	4.755,7	5.057,1	5.417,1
Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama
Lična potrošnja	1,8	2,7	3,4	3,8
Državna potrošnja	1,4	2,2	1,9	2,7
Investicije u fiksni kapital	4,3	5,1	4,1	5,3
Promena zaliha kao % BDP	0,0	0,0	0,0	0,0
Izvoz robe i usluga	10,0	8,8	8,4	7,9
Uvoz robe i usluga	8,6	7,0	7,2	7,0
Doprinos rastu BDP
Finalna domaća tražnja	2,4	3,4	3,7	4,4
Investiciona potrošnja	0,8	1,0	0,9	1,1
Lična potrošnja	1,4	2,0	2,5	2,8
Državna potrošnja	0,3	0,4	0,3	0,5
Promena u zalihama	0,0	0,0	0,0	0,0
Spoljno-trgovinski bilans robe i usluga	-0,4	0,1	-0,2	-0,4
Rast bruto dodate vrednosti delatnosti
Poljoprivreda	-9,9	9,0	1,0	0,0
Industrija	4,5	5,5	6,1	6,5
Građevinarstvo	2,0	4,9	6,2	6,6
Usluge	2,4	2,4	2,9	3,6
Doprinos rastu BDP
Poljoprivreda	-0,8	0,7	0,1	0,0
Industrija	0,9	1,2	1,3	1,4
Građevinarstvo	0,1	0,2	0,3	0,3
Usluge	1,2	1,2	1,5	1,8
Neto porezi	0,5	0,3	0,4	0,4
Kretanje cena
BDP deflator	2,8	2,8	2,8	3,0
Potrošačke cene (godišnji prosek)	3,1	2,7	2.8	3,0
Kretanja u spoljnom sektoru
Izvoz robe (% BDP)	39,0	40,3	42,1	42,9
Uvoz robe (% BDP)	48,8	49,6	51,1	52,0
Saldo robne razmene (% BDP)	-9,8	-9,3	-9,1	-9,0
Saldo tekućeg računa (% BDP)	-4,6	-4,2	-4,1	-3,9
Fiskalni indikatori
Deficit sektora opšte države (% BDP)	0,7	-0,7	-0,5	-0,5
Konsolidovani prihodi (% BDP)	43,9	42,3	41,8	41,1
Konsolidovani rashodi (% BDP)	43,2	43,0	42,3	41,6
Bruto dug sektora opšte države (% BDP)	63,7	62,8	59,8	56,3

 

Prilog 2

FISKALNI OKVIR OPŠTE DRŽAVE U 2018. GODINI*

 

	Opšta država	Budžet Republike (uključujući sredstva iz projektnih zajmova)	Lokalna samouprava	Gradovi i opštine	AP Vojvodina	JP "Putevi Srbije"	OOSO	Fond PIO	RFZO	NSZ	Fond SOVO
	1=2+3+6+7	2	3=4+5	4	5	6	7=8+9+10+11	8	9	10	11
Javni prihodi	2.014,9	1.125,3	252,7	233,8	18,9	24,0	612,9	421,8	164,2	24,6	2,4
Tekući prihodi	1.999,2	1.111,1	251,7	232,8	18,9	24,0	612,4	421,8	164,2	24,1	2,4
Poreski prihodi	1.776,0	988,6	184,7	170,9	13,8	0,0	602,6	420,9	156,8	22,9	2,1
Porez na dohodak	169,8	56,8	113,1	107,6	5,5	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Doprinosi	602,6	0,0	0,0				602,6	420,9	156,8	22,9	2,1
Porez na dobit	96,3	88,0	8,3		8,3		0,0
PDV	503,4	503,4	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Akcize	286,3	286,3	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Carine	42,9	42,9	0,0				0,0
Ostali poreski prihodi	74,6	11,3	63,3	63,3			0,0
Neporeski prihodi	223,3	122,5	67,0	61,9	5,1	24,0	9,8	0,9	7,5	1,2	0,3
Donacije	15,7	14,2	1,0	1,0			0,5			0,5
Javni rashodi	2.046,9	847,3	329,2	278,6	50,6	38,6	831,7	559,2	245,5	21,8	5,1
Tekući rashodi	1.847,4	697,5	293,9	244,7	49,1	25,4	830,6	559,0	244,9	21,6	5,0
Rashodi za zaposlene	394,5	214,6	75,7	46,9	28,8	1,3	102,9	3,0	98,3	1,6	0,0
Doprinosi na teret poslodavca	72,0	39,8	13,7	8,0	5,7	0,2	18,3	0,5	17,4	0,3	0,0
Kupovina roba i usluga	330,6	91,8	90,7	89,0	1,7	23,3	124,8	2,1	119,2	0,9	2,7
Otplata kamata	120,9	117,8	3,0	2,8	0,2	0,1	0,0
Subvencije	113,6	81,0	32,6	25,6	7,0		0,0
Socijalna pomoć i transferi	747,1	112,3	53,3	52,6	0,6	0,0	581,5	552,5	9,0	17,9	2,2
od čega penzije	527,0	0,0	0,0				527,0	527,0
Ostali tekući rashodi	68,8	40,2	24,9	19,9	5,0	0,6	3,1	1,0	1,0	1,0	0,1
Kapitalni rashodi	172,1	123,2	34,6	33,1	1,5	13,1	1,1	0,2	0,6	0,2	0,1
Neto budžetske pozajmice	6,3	5,6	0,7	0,7	0,0		0,0	0,0
Aktivirane garancije **	21,0	21,0
Fiskalni rezultat isklj. transfere	-32,0	278,0	-76,5	-44,8	-31,7	-14,6	-218,8	-137,4	-81,3	2,7	-2,8
Transferi od drugih nivoa vlasti	368,9	0,0	78,3	47,2	31,0	6,6	284,1	192,2	84,8	4,2	2,8
Budžet Republike	306,4	0,0	78,3	47,2	31,0	6,6	221,6	185,8	31,1	4,2	0,5
Gradovi i opštine	0,0	0,0	0,0				0,0
AP Vojvodina	0,0	0,0	0,0				0,0
Fond PIO	54,8	0,0	0,0				54,8		52,5		2,3
RFZO	3,5	0,0	0,0				3,5	3,5
NSZ	4,2	0,0	0,0				4,2	3,0	1,2
Fond SOVO	0,0	0,0	0,0				0,0
Ostali nivoi	0,0	0,0	0,0				0,0
Transferi drugim nivoima vlasti	368,9	306,4	0,0	0,0	0,0	0,0	62,4	54,8	3,5	4,2	0,0
Budžet Republike	0,0	0,0	0,0				0,0
Gradovi i opštine	47,2	47,2	0,0				0,0
AP Vojvodina	31,0	31,0	0,0				0,0
Fond PIO	192,2	185,8	0,0				6,4		3,5	3,0
RFZO	84,8	31,1	0,0				53,7	52,5		1,2
NSZ	4,2	4,2	0,0				0,0
Fond SOVO	2,8	0,5	0,0				2,3	2,3
Ostali nivoi	6,6	6,6	0,0				0,0
Neto transferi drugim nivoima vlasti	0,0	-306,4	78,3	47,2	31,0	6,6	221,6	137,4	81,3	0,1	2,8
Fiskalni rezultat	-32,0	-28,4	1,7	2,5	-0,7	-8,0	2,8	0,0	0,0	2,8	0,0

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2018. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući.
* budžet je prikazan bez indirektnih korisnika.