UREDBAO NACIONALNOM PROGRAMU PREVENCIJE ŠTETNE UPOTREBE ALKOHOLA I ALKOHOLOM UZROKOVANIH POREMEĆAJA U REPUBLICI SRBIJI ("Sl. glasnik RS", br. 115/2017) |
Ovom uredbom uređuje se Nacionalni program prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji.
Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja, sprovode se po Nacionalnom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.
Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI PROGRAM
PREVENCIJE ŠTETNE UPOTREBE ALKOHOLA I ALKOHOLOM UZROKOVANIH POREMEĆAJA U REPUBLICI SRBIJI
Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. U svetu svake godine 3,3 miliona ljudi umre od posledica štetne upotrebe alkohola. U starosnoj grupi od 15 do 29 godina, 320 000 smrtnih slučajeva u svetu, može se povezati sa upotrebom alkohola, što čini 9% svih uzroka smrti u strukturi umiranja u ovoj starosnoj grupi.1 U 2012. godini 5,9% svih globalnih smrtnih slučajeva u svetu, može se pripisati konzumiranju alkohola (7,6% smrtnih slučajeva među muškarcima i 4,0% smrtnih slučajeva među ženama)2. Štetna upotreba alkohola jedan je od četiri vodeća preventivna faktora rizika oboljevanja od nezaraznih bolesti, a sve veći broj dokaza ukazuje na povezanost štetne upotrebe alkohola i zaraznih bolesti kao što su tuberkuloza i HIV/SIDA.
Posle depresije, to je mentalni poremećaj koji u najvećem broju doprinosi globalnoj invalidnosti. Uzimajući u obzir godine života izgubljene zbog prerane smrti, kao i godine proživljene sa invaliditetom, opterećenje alkoholom je još veće i predstavlja 10,8% opterećenja bolestima u regionu. Posebno značajan zdravstveni, ali i ekonomski problem predstavlja štetna upotreba (zloupotreba) alkohola bez znakova zavisnosti (saobraćajni udesi, druge nesreće, tuče, ubistva, zatim oštećenja jetre, kardiovaskularna oboljenja itd.). Tome treba dodati dugotrajno
-----------
1 SZO, Globalna strategija za smanjenje štetne upotrebe alkohola, Ženeva, 2010. (WHO. Global Strategy to Reduce the Harmful Use of Alcohol. Geneva, 2010).
2 SZO, Globalni informacioni izveštaj o alkoholu i zdravlju 2014. Ženeva, 2014. (WHO. Global Status Report on Alcohol and Health 2014. Geneva, 2014).
lečenje, odsustvovanje s posla, nezaposlenost, smanjena produktivnost, nasilje i kriminal. Sve to utiče na ekonomsko i emocionalno stanje članova porodice i povećanje troškova zajednice. Dakle, stepen potrošnje alkohola u jednoj državi je važan pokazatelj zdravlja i bolesti, a stope umiranja i obolevanja u vezi sa alkoholom imaju tendenciju da rastu i opadaju uporedo sa porastom i padom opšte potrošnje alkohola.
Alkoholizam kao bolest ima odlike klasične socijalno medicinske bolesti u čijem nastanku imaju velikog značaja i socijalni faktori. Zbog toga je, osim medicinskog, u razumevanju alkoholizma neophodan sistemski pristup, koji omogućava bolje tumačenje uticaja socijalnog i porodičnog okruženja u nastajanju i trajanju. U sistemskom modelu zloupotreba alkohola i alkoholizam se vide kao kontinuiran proces čiji se koreni nalaze u veoma rasprostranjenom korišćenju alkoholnih pića u opštoj populaciji, ali i u poremećenim odnosima i sistemu vrednosti u jednom društvu. Iz široko prihvaćenog socijalnog običaja pijenja alkoholnih pića aktivira se i pokreće kompleksan sistemski proces nastajanja i razvoja zloupotrebe alkohola i alkoholizma, u koji su uključeni pojedinci ali i njihovo socijalno okruženje, a pre svega porodica.
Prevencija štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja predstavlja vrlo važnu tačku u zaštiti i unapređenju zdravlja opšte populacije. Nacionalni program prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Program) mora da ima značajno mesto u okviru nacionalne zdravstvene politike. S obzirom na naglašen socijalni aspekt štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja, program prevencije tih poremećaja zahteva angažovanje i uključivanje nadležnih organa državne uprave i razvijanje procesa partnerstva i međusektorske saradnje.
Za sveobuhvatno koncipiran proces prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja, potrebno je angažovanje velikog broja subjekata koji učestvuju u skladu sa svojim nadležnostima, a to su:
1) nadležni organi državne uprave i institucije;
2) jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom - kao važan akter u sprovođenju aktivnosti i pružanju konkretnih usluga i pomoći u prevenciji i smanjenju štete od alkohola, zbog čega je neophodno aktivno uključivanje zdravstvene ustanove osnovane za teritoriju jedinice lokalne samouprave;
3) zdravstveni sistem - zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici u zdravstvenim ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite, institutima i zavodima za javno zdravlje, kroz pružanje usluga vezanih za brigu o zdravlju i oštećenje zdravlja, uključujući prevenciju i lečenje zavisnosti, kao i posledice štetne upotrebe alkohola;
4) sistem socijalne zaštite - s obzirom na naglašenu ulogu društva u nastanku poremećaja, ali i izraženih socijalnih posledica zloupotrebe alkohola, sa primarnom ulogom centara za socijalni rad, i intervencijama vezano za alkoholičare i njihove porodice;
5) naučne institucije i fakulteti - značajni su zbog edukacije kadrova i sprovođenja nezavisnih istraživačkih aktivnosti;
6) udruženja, obezbeđuju učešće pojedinaca, roditelja, članova porodica, vršnjaka, pokreta za samopomoć i zastupničkih grupa. Naime, udruženja mogu imati važnu ulogu u zastupanju i zagovaranju sprovođenja efektivne politike države;
7) mladi ljudi - kroz svoja udruženja predstavljaju važan izvor akcija za promenu postojećih štetnih društvenih i kulturnih obrazaca, s obzirom da čine populaciju koja je najizloženija (ali i najprijemčivija) zloupotrebi alkohola.
U izradi Programa rukovodilo se pre svega "Globalnom strategijom za smanjenje štetne upotrebe alkohola" promovisanom od strane Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), uzeti su u obzir i čitav spektar međunarodnih dokumenata i inicijativa iz oblasti alkoholizma (Okvir za politiku o alkoholu u Evropskom regionu3, Priručnik za aktivnosti na smanjenju štetnih posledica povezanih sa upotrebom alkohola4, Evropski akcioni plan za redukciju štetne upotrebe alkohola u periodu 2012-20205. Pored toga, Program je usklađen i sa nacionalnim strateškim dokumentima iz oblasti alkoholizma - Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja6 i Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma7.
_________
3 SZO, Okvir za politiku o alkoholu u Evropskom regionu, SZO - Regionalna kancelarija za Evropu, Kopenhagen, 2006. (WHO. Framework for Alcohol Policy in the WHO European Region. WHO -Regional Office for Europe, Copenhagen, 2006).
4 SZO, Priručnik za aktivnosti na smanjenju štetnih posledica povezanih sa upotrebom alkohola, SZO - Regionalna kancelarija za Evropu, Kopenhagen, 2009. (WHO. Handbook for Action to Reduce Alcohol Related Harm. WHO-Regional Office for Europe, Copenhagen 2009).
5 SZO, Evropski akcioni plan za redukciju štetne upotrebe alkohola u periodu 2012-2020, SZO - Regionalna kancelarija za Evropu, Kopenhagen, 2012. (WHO. European action plan to reduce the harmful use of alcohol 2012-2020. WHO-Regional Office for Europe, Copenhagen 2012).
6 Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja. Beograd, 2005.
7 Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma. Beograd, 2013.
2. ALKOHOLOM UZROKOVANI POREMEĆAJI NA GLOBALNOM NIVOU I DEFINICIJA ZNAČAJNIJIH POJMOVA VEZANO ZA POLITIKU O ALKOHOLU
2.1. Alkoholom uzrokovani poremećaji na globalnom nivou
SZO procenjuje da širom sveta oko dve milijarde ljudi konzumira alkoholna pića, a oko 76,3 miliona ima dijagnostikovanu zloupotrebu ili zavisnost od alkohola8. Pored hroničnih bolesti koje se javljaju kod osoba koje konzumiraju alkohol u većim količinama nakon niza godina, alkohol je odgovoran za traumatske povrede koje mogu da izazovu smrt ili invalidnost kod osoba svih uzrasta. Osim što je bolest, ne možemo zanemariti i vrlo snažnu socijalnu komponentu alkoholizma i poremećaja povezanih sa alkoholom, uključujući i porast nasilja, problema na poslu i unutar porodica. U poslednjoj dekadi Evropa beleži i porast broja samoubistava, ubistava kao i drugih nezgoda uzrokovanih alkoholom. Alkoholizam je u svim evropskim regijama povezan sa siromaštvom i pothranjenošću. Alkohol u značajnoj meri opterećuje nekoliko aspekata ljudskog života u Evropi, ali u globalu možemo definisati dva velike oblasti i to "štetan uticaj na zdravlje" i "štetne posledice na društvo u celini".
Ekonomski aspekt sa alkoholom povezanog kriminala u Evropskoj Uniji (u daljem tekstu: EU) tokom 2003. godine, procenjen je na 33 milijarde €, a ovaj se trošak deli između policije, sudova i zatvora (15 milijardi €) i aktivnosti na sprečavanju kriminala, osiguravajućih kompanija i štete na imovini (18 milijardi €). Procenjuje se da je na godišnjem nivou oko 23 miliona evropljana zavisno od alkohola, sa nematerijalnom štetom u vidu bola i patnje članova njihovih porodica u visini od oko 68 milijardi €. Razmeru štete na radnom mestu teško je utvrditi, ali skoro 5% muškaraca i 2% žena iz populacije osoba koje piju u EU ističe negativan uticaj alkohola na njihovu produktivnost. Na osnovu analize nacionalnih studija troškova, izgubljena produktivnost povezana sa alkoholom (izostajanje s posla i nezaposlenost) procenjuje se na 9-19 milijardi €. SZO je utvrdila da bi se neograničenom primenom alko-testa prevenirala šteta u EU od 111.000 godina invalidnosti i prerane smrti, i bio bi izbegnut trošak od 233 miliona € svake godine9.
Konzumiranje alkohola povezano je sa više od 60 tipova bolesti i povreda, a alkohol uzrokuje 1,8 miliona smrti (3,2% od ukupnog broja) i gubitak 58,3 miliona (4% od ukupnog broja), godina izgubljenih zbog nesposobnosti (Disability-Adjusted Life Years - DALY). Nesrećni slučajevi su uzrok jedne trećine od 1,8 miliona smrtnih slučajeva, dok su neuropsihijatrijski poremećaji vezani za konzumiranje alkohola odgovorni za 40% od 58,3 miliona DALYs. Upotreba alkohola je vodeći faktor rizika od obolevanja u zemljama u razvoju sa niskom stopom smrtnosti, a treći po redu faktor rizika u razvijenim zemljama. Podaci koji datiraju od pre nekoliko godina pokazuju da je smrtnost uzrokovana alkoholom u Evropi u porastu za oko 15% u periodu od 2000. godine i za sada je još uvek više muškaraca u odnosu na žene.
Trenutna situacija u Evropi ukazuje da žene čine 20-35% od svih konzumenata alkohola i to je u odnosu na svet mnogo veći procenat. Poseban problem u gotovo svim zemljama u EU (i šire) jeste povećanje alkoholne intoksikacije među mladim ljudima. Svake godine preko 55.000 mladih Evropljana umire zbog posledica prekomernog konzumiranja alkohola, tj. jedan od četiri smrtna ishoda u Evropi kod mladih muškaraca (15-29 godina) povezan je s alkoholom.
Ako se pogledaju trendovi upotrebe alkohola po glavi stanovnika tokom poslednjih 40 godina uočava se da su evropski, afrički region i američki region dostigli najveći nivo konzumacije alkohola ranih osamdesetih, mada je taj nivo permanentno značajno viši u Evropi nego u drugim krajevima sveta. U periodu 2001-2005. godine, uočen je relativno stabilan nivo konzumacije u zemljama američkog, evropskog, istočno-mediteranskog i zapadno pacifičkog regiona SZO, dok je tokom istog petogodišnjeg perioda porast registrovan u afričkom i južno-istočno azijskom regionu SZO.10
__________
8 SZO, Globalni informacioni izveštaj o situaciji koja se tiče alkohola 2004. Svetska zdravstvena organizacija - Odeljenje za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci, Ženeva 2004. (WHO. Global Status Report on Alcohol 2004. World Health Organization - Department of Mental Health and Substance Abuse, Geneva, 2004).
9 Anderson P., Baumberg B. Alkohol u Evropi - Perspektiva javnog zdravlja. Institut za studije o alkoholu, London, 2006. (Anderson P, Baumberg B. Alcohol In Europe - A Public Health Perspective. Institute of Alcohol Studies, London, 2006).
10 SZO. dostupno na
http://www.who.int/mediacentre/news/releases/2011/alcohol_20110211/en/index.html
2.2. Definicija značajnijih pojmova vezano za politiku o alkoholu
Radi konstruktivnijeg pristupa problematici prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji, važno je napraviti razliku između "upotrebe", "zloupotrebe" i "zavisnosti od alkohola", ali i definisati druge značajnije pojmove u tom kontekstu.
Upotreba alkohola - odnosi se na bilo kakvo unošenje alkohola u organizam.
Zloupotreba alkohola - opšti termin za bilo koju vrstu društveno neprihvatljivog pijenja, od rizičnog, preko štetnog do zavisnosti od alkohola.
Alkoholizam (sindrom zavisnosti od alkohola) - bolest koja se karakteriše grupom kognitivnih, ponašajnih i fizioloških simptoma, uz jasno definisane kriterijume za postavljanje dijagnoze11.
Alkoholičar - osoba koja je zbog dugotrajne i preterane upotrebe alkohola postala zavisna od alkohola (psihički, fizički ili na oba načina) i kod koje su se zbog toga razvila zdravstvena (psihička ili fizička) oštećenja i socijalne poteškoće.
Štetna upotreba alkohola - obrazac pijenja koji je doveo do fizičkog ili mentalnog oštećenja zdravlja, bez zavisnosti od alkohola. Sličan koncept koji nije uključen u MKB-10, ali od ogromnog značaja u prevenciji poremećaja povezanih sa pijenjem alkohola je rizična upotreba alkohola.
Rizično pijenje - obrazac upotrebe alkohola, kod koga aktuelno ne postoje posledice niti zavisnost od alkohola, ali je velika verovatnoća da će u budućnosti razviti problemi povezani sa alkoholom, tj. podrazumeva svako pijenje preko granica niskorizičnog pijenja12. Treba istaći da svako pijenje alkohola kod osoba mlađih od 18 godina predstavlja rizično pijenje, pa čak i potencijalnu zloupotrebu alkohola.
Niskorizično pijenje upotreba alkohola sa malim rizikom ("odgovorno pijenje"13) odnosi se na društveno prihvatljivo pijenje, tj. pijenje u okviru zakonskih i medicinskih granica koje verovatno neće dovesti do problema. Svaka zemlja kvantitativno definiše granice niskorizičnog pijenja, za različite kategorije stanovništva, koristeći termin "standardno piće", koje sadrži na nacionalnom nivou određenu koncentraciju alkohola.
Alkoholno piće - tečnost koja sadrži određenu količinu alkohola. Alkoholi su grupa hemijskih jedinjenja, a u svakodnevnom žargonu pod alkoholom se podrazumeva etil-alkohol (etanol) proizveden fermentacijom sirovine poljoprivrednog porekla.
___________
11 Svetska zdravstvena organizacija Ženeva. ICD - 10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja: Klinički opisi i dijagnostička uputstva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992.
12 Babor T.F., Higins-Bidl J.C., Saunders J.B., Monteiro, M.G.REVIZIJA Test za identifikaciju poremećaja nastalih upotrebom alkohola: Smernice za korišćenje u primarnoj nezi. Drugo izdanje. Svetska zdravstvena organizacija, Ženeva, 2001. (Babor T.F, Higgins-Biddle J.C, Saunders J.B, Monteiro, M.G. AUDIT The Alcohol Use Disorders Identification Test: Guidelines for Use in Primary Care. Second Edition. World Health Organization, Geneva, 2001).
13 Mladenović I. (urednik). Vodič za odgovorno pijenje alkohola. Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 2014.
Drugi alkoholi (metanol, izopropil alkohol, itd.) otrovni su i zabranjeni za ljudsku upotrebu. Etanol u vidu alkoholnih pića, predstavlja društveno prihvatljivu (legalnu) psihoaktivnu supstancu (PAS). Najrasprostranjenija alkoholna pića kod nas su pivo, vino i rakija.
Standardno piće - s obzirom da se sva alkoholna pića razlikuju po jačini (količini alkohola koji sadrže), ali i veličini ambalaže, neophodno je bilo definisati pojam standardnog alkoholnog pića. Standardno piće izjednačava različite vrste alkoholnih pića po količini alkohola koji sadrže. Velika su variranja u jačini alkoholnih pića kao i u veličini istih u različitim zemljama, tako da svaka zemlja ima svoju definiciju standardnog pića, shodno socio-kulturološkim karakteristikama pojedinih zemalja. Tako npr. standardno piće u Kanadi ima 3,6 grama alkohola, a u Japanu 19,75 grama alkohola. Imajući u vidu kulturološke aspekte, ali i preporuke SZO, u Republici Srbiji je prihvatljivo da se kao standardno piće računa alkoholno piće sa 13 grama etanola. Na primer, standardno piće je: jedna flaša piva (330 ml sa 5% alkohola), čaša vina (140 ml sa 12% alkohola) i čaša žestokog pića (40 ml sa 40% alkohola).
Alkoholemija - koncentracija alkohola (etanola) prisutnog u krvi. Normalno u krvi čoveka nema alkohola, odnosno alkoholemija je 0,00 promila (‰)! Koncentracija alkohola u krvi određuje se direktno vađenjem krvi, ili indirektno preko izdahnutog vazduha.
Per capita konzumacija alkohola - ukupna količina popijenog alkohola po glavi stanovnika, podrazumeva konzumaciju po glavi odraslih stanovnika (starosti 15 godina i više) izraženu u litrima čistog alkohola.
Neregistrovani alkohol - alkohol koji se ne oporezuje i koji se proizvodi, distribuira i prodaje izvan sistema državne kontrole, odnosno, izvan formalnih kanala.
Neregistrovana konzumacija alkohola - u državi podrazumeva konzumaciju domaćeg alkohola, odnosno alkohola proizvedenog u domaćinstvima (legalnog ili ilegalnog), zatim švercovanog alkohola, alkohola koji je namenjen za medicinsku ili industrijsku upotrebu, alkohola koji je stečen prekograničnom trgovinom (koji je registrovan u drugim jurisdikcijama), kao i konzumacija alkohola od strane turista.
Recidiv - podrazumeva relativno kraći period ponovnog pijenja nakon perioda apstinencije, pa je prognoza za tretman povoljnija.
Propijanje - podrazumeva povratak na toksikomanski nivo upotrebe supstance, nakon dužeg perioda apstinencije, što u stvari znači gubitak svih prethodno postignutih terapijskih efekata.
3. DOKAZI O EFIKASNOSTI POLITIKA I INTERVENCIJA ZA SMANJENJE ŠTETNE UPOTREBE ALKOHOLA
Postoji značajna baza dokaza o izvodljivosti, efikasnosti i isplativosti različitih politika i intervencija usmerenih na redukciju štetne upotrebe alkohola.
Populacija treba da poznaje i razume štetnost alkohola i rizike po zdravlje koji su povezani sa konzumiranjem alkohola, zbog čega se naglašava značaj edukacije i informisanja populacije. Mnogi edukativni programi uglavnom se fokusiraju na mlade ljude (adolescente), a edukativni programi za mlade i odrasle često se previđaju. Ove grupe često služe kao model (uzor) za mlade pa je stoga važno da se u svim starosnim grupama sprovode edukativne mere14.
Edukacija u okviru škole dovodi do povećanja znanja o alkoholu, ali se ne odražava na ponašanje, ako nije prilagođena dečijem uzrastu15 16. Shodno tome, od značaja su i programi za roditelje, koji dovode do primetnog smanjenja upotrebe alkohola među decom, u školama gde su sprovođeni u kontinuitetu17.
___________
14 Gisbreht N. Smanjivanje negativnih efekata u populaciji prouzrokovanih korišćenjem alkohola: ponovno razmatranje uloga edukacije i intervencija ubeđivanja. Zavisnost, 2007, 102: 1345-1349 (Giesbrecht N. Reducing alcohol-related damage in populations: rethinking the roles of education and persuasion interventions. Addiction, 2007, 102: 1345-1349).
15 Džouns L., Džejms M., Džeferson T. i ostali. Pregled efektivnosti i isplativosti intervencija u osnovnim i srednjim školama u prevenciji i/ili smanjenju upotrebe alkohola među omladinom mlađom od 18 godina. Alkohol i škole: pregled efektvnosti i isplativosti. NICE: glavni izveštaj (PHIAC 14.3a), 2007. (Jones L, James M, Jefferson T, et al. A review of the effectiveness and cost-eff ectiveness of interventions delivered in primary and secondary schools to prevent and/or reduce alcohol use by young people under 18 years old. Alcohol and schools: review of effectiveness and cost-eff ectiveness. NICE: main report (PHIAC 14.3a), 2007).
16 Ekspertska komisija SZO o problemima koji su povezani sa upotrebom alkohola. Drugi izveštaj. Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 2007. (SZO, Serija tehničkih izveštaja, br. 944) (WHO Expert Committee on Problems Related to Alcohol Consumption. Second report. Geneva, World Health Organization, 2007 (WHO Technical Report Series, No. 944)
17 Petri J., Bun F., Birn G. Programi roditeljstva u cilju prevencije zloupotrebe duvana, alkohola i droge od strane dece mlađe od 18 godina: sistematski pregled. Odluka o zdravstvenom obrazovanju 2007.; 22: 177-91 (Petrie J, Bunn F, Byrne G. Parenting programmes for preventing tobacco, alcohol and drug misuse in children <18 years: a systematic review. Health Educ Res 2007; 22: 177-91.)
Edukativne kampanje u zajednici pomažu u mobilisanju svesti i brige o štetnosti alkohola, čime se evidentno smanjuje i štetno delovanje alkohola1819. Projekti koji su se izvodili u zajednicama u cilju smanjenja štetnog dejstva alkohola, a koji su uključivali komponente kao što su mediji i društvena mobilizacija, odgovorno pijenje, smanjenje pristupa maloletnim osobama alkoholu, alkohol i vožnja i pristup da se smanji dostupnost alkohola dovodi značajno do smanjenja nesreća uzrokovanih alkoholom, povreda od napada i štetne upotrebe alkohola. Konačno, analiza troškova i beneficija procenila je da programi dovode do uštede 2,9 € za svaki 1 € potrošen na implementaciju programa20.
Značajna je efikasnost i pozitivan efekat kratkih intervencija u primarnoj zdravstvenoj zaštititi na štetno konzumiranje alkohola, mortalitet, povrede izazvane alkoholom i društvene posledice21.
Prema istraživanju Eurobarometra, 77% stanovništva EU podržava stavljanje informacije na flaše i reklame za alkohol, da upozori trudne žene i vozače na opasnost koje nosi konzumiranje alkohola22.
Definisanje dovoljno niske granice maksimalno dozvoljene koncentracije alkohola u krvi (0.02% do 0.05%) ili nulta tolerancija doprinosi smanjenju broja žrtava u saobraćaju za 7%23. Efikasno smanjenje povreda i smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom (za 23%) utvrđeno je nakon uvođenja kontrolnih punktova sa alkotestiranjem i za 22% nakon uvođenja slučajnog alkotestiranja24. Od ključnog je značaja da se ove mere dosledno sprovode, kao i da sprovođenje bude praćeno efikasnim kaznenim merama.
Čitav niz dokaza potkrepljuje značaj zakonskog okvira za smanjenje fizičke dostupnosti alkohola, koji obuhvata ograničenja u oblasti prodaje i služenja alkohola. Primena zakona koji postavlja donju starosnu granicu za kupovinu alkohola ima direktan uticaj na pad broja žrtava saobraćajnih nesreća pod uticajem alkohola, kao i drugih štetnih posledica upotrebe alkohola.
Uspostavljanje sistema licenciranja u oblasti prodaje alkohola omogućava kontrolu, s obzirom da kršenje ovih zakona povlači ukidanje licence25, 26. Najefikasnija primena regulative je na trgovce, koji imaju poslovni interes da zadrže pravo da prodaju alkohol27. Postoje dokazi i da smanjenje dozvoljenog dnevnog broja sati za prodaju alkohola vodi smanjenju problema povezanih sa alkoholom28. Sa druge strane, povećanje broja prodajnih mesta za alkohol povezano je sa povećanom potrošnjom alkohola, što je praćeno povećanjem nasilja, samopovređivanja, zlostavljanja dece i povređivanja u saobraćajnim nesrećama29.
__________
18 Alamani A. i ostali. Iskustva istraživanja rezultata aktivnosti zajednice na temu alkohola u Skandičiju, Firenca. Nordijske studije o alkoholu i drogama. 2003, 20: 105-109 (Allamani A et al. Experiences from a community alcohol action research in Scandicci, Florence. Nordic Studies on Alcohol and Drugs, 2003, 20: 105-109..)
19 Holmila M. Procena projekta Metropoliten; proces i žrtve. Nordijske studije o alkoholu i drogama, 2003, 20: 81-90 (Holmila M. The evaluation of the Metropolitan project; process and causality. Nordic Studies on Alcohol and Drugs, 2003, 20: 81-90.).
20 Holder HD. i ostali. Ispitivanje na nivou zajednice u cilju smanjenja povreda i smrtnih ishoda prouzrokovanih upotrebom alkohola: pregled. Zavisnost, 1997., 92 (dodatak 2): 155-171 (Holder HD et al. A community prevention trial to reduce alcohol-involved accidental injury and death: overview. Addiction, 1997, 92 (Suppl. 2): 155-171.).
21 Kaner EFS., Bejer F., Dikinson HO. i ostali. Efektivnost kratkih intervencija koje se tiču alkohola u populacijama sa primarnom negom. Kokhrejn baza podataka, sistem rev. 2007; 2: CD004148 (Kaner EFS, Beyer F, Dickinson HO, et al. Eff ectiveness of brief alcohol interventions in primary care populations. Cochrane Database Syst Rev 2007; 2: CD004148.)
22 Svetska zdravstvena organizacija, Regionalna kancelarija za Evropu. Dokazi efektivnosti i efikasnosti intervencija na smanjenje štetnih posledica alkohola. Svetska zdravstvena organizacija 2009. (World Health Organization Regional Office for Europe. Evidence for the effectiveness and cost-effectiveness of interventions to reduce alcohol-related harm. World Health Organization 2009).
23 Man RE., Mekdonald S., Stoduto LG., Bondi S., Džona B., Šaik A. Efekti uvođenja ili smanjivanja zakonskih ograničenja nivoa alkohola u krvi za vožnju: međunarodni pregled. Analiza prevencija nesreća 2001.; 569-83 (Mann RE, Macdonald S, Stoduto LG, Bondy S, Jonah B, Shaikh A. The effects of introducing or lowering legal per se blood alcohol limits for driving: an international review. Accid Anal Prev 2001; 33: 569-83.).
24 Šults RA., Elder RV., Slit DA. i ostali. Pregledi dokaza u vezi sa intervencijama na smanjenje slučajeva vožnje pod uticajem. AM J Prev med 2001; 21: 66-88 (Shults RA, Elder RW, Sleet DA, et al. Reviews of evidence regarding interventions to reduce alcohol-impaired driving. Am J Prev Med 2001; 21: 66-88.).
25 Jurkievic CL., Peinter MJ. Društvena i ekonomska kontrola alkohola. Boka Raton, Tejlor i Fransis, 2008. (Jurkiewicz CL, Painter MJ. Social and economic control of alcohol. Boca Raton, Taylor and Francis, 2008).
26 Holder H. i ostali. Monopol alkohola i javno zdravlje: potencijalni uticaji privatizacije švedskog maloprodajnog monopola alkohola. Stokholm, Švedski nacionalni institut za javno zdravlje, 2008. (Holder H, ed. Alcohol monopoly and public health: potential effects of privatization of the Swedish alcohol retail monopoly. Stockholm, Swedish National Institute of Public Health, 2008).
27 Vagenar AC., Tumi TK.: Politika u vezi sa alkoholom: razlike između zakonskih aktivnosti i trenutnih istraživanja. Savremeni problemi u vezi sa drogom, 2000, 27: 681-733 (Wagenaar AC, Toomey TL. Alcohol policy: gaps between legislative action and current research. Contemporary Drug Problems, 2000, 27: 681-733.).
28 Anderson P., Baumberg B. Alkohol u Evropi - Perspektiva javnog zdravlja. Institut za studije o alkoholu, London, 2006. (Anderson P, Baumberg B. Alcohol In Europe - A Public Health Perspective. Institute of Alcohol Studies, London, 2006).
29 Holder H. i ostali. Monopol alkohola i javno zdravlje: potencijalni uticaji privatizacije švedskog maloprodajnog monopola alkohola. Stokholm, Švedski nacionalni institut za javno zdravlje, 2008. (Holder H, ed. Alcohol monopoly and public health: potential effects of privatization of the Swedish alcohol retail monopoly. Stockholm, Swedish National Institute of Public Health, 2008).
Kada su drugi krucijalni faktori konstantni, kao što su prihodi i cene ostalih proizvoda, rast cene alkohola dovodi do manje potrošnje i manje štete koju prouzrokuje alkohol, i obrnuto 30,31. Korekcijom cene alkoholnih pića (povećanjem poreza, povećanjem cene alkohola ili podešavanje minimalne cene alkoholnih pića) prolongira se životna dob kada mladi ljudi počnu da piju alkohol, smanjuje se količina alkohola koju popiju u nekoj prilici, što smanjuju akutne i hronične povrede prouzrokovane alkoholom.32, 33
Alkohol se plasira kroz sve sofisticiranije vidove reklamiranja u vodećim medijima, kao što je vezivanje alkoholnih brendova za sportske i kulturne aktivnosti kroz sponzorstva i plasmane proizvoda ali i direktnim marketingom koji koriste nove tehnologije (internet, mobilni telefoni, itd.)34. Oglašavanje alkohola ima pozitivan efekat na njegovu potrošnju35. Eksperimentalne studije su utvrdile da prikazivanje alkohola na televiziji utiče na formiranje obrazaca pijenja alkohola mladih36. Procenjuje se da bi smanjenje reklamiranja alkohola za 28% dovelo do smanjenja upotrebe alkohola kod mladih za 21% do 25% i teška opijanja za 8 do 12%37.
Pojedini pokazatelji govore o tome da se i uređenjem prostora u kome se poslužuje alkohol na način koji odražava sigurnost i zapošljavanje osoblja koje deluje u cilju smanjenja nasilja, može smanjiti šteta povezana sa alkoholom. Gotovo sve evaluacije obuke osoblja u barovima pokazale su poboljšanje znanja i stavova o alkoholu. Ove studije su takođe pokazale da osoblje nije uvek spremno da ovo primeni i u praksi, pa su neophodne redovne kontrole upravo kroz licenciranje i relicenciranje38. Efikasnost intervencija kojima se želi promeniti ponašanje onih koji služe alkohol može se povećati uz adekvatnu podršku policije i inspekcije.
Preduslov za efikasnu primenu i u našoj zemlji napred navedenih mera je izgradnja dobrih naučnih, tehničkih i institucionalnih kapaciteta u cilju planiranja i sprovođenja adekvatnih nacionalnih, regionalnih i internacionalnih mera. Takođe je važno i dobro poznavanje tržišta i uvid u sastav i proizvodnju neregistrovanog alkohola, zajedno sa odgovarajućim zakonskim okvirom i njegovim aktivnim sprovođenjem.
__________
30 Osterberg E. Efekti cene i oporezivanja. U: Heder N., Piters TJ., Stokvel T. i ostali. Međunarodni priručnih o zavisnosti o alkoholu i problemima: Odeljak VI: Prevencija problema u vezi sa alkoholom. Čočester, Džon Vili i sinovi, 2001., 685-698 (Österberg E. Effects of price and taxation. In: Heather N, Peters TJ, Stockwell T, eds. International handbook of alcohol dependence and problems: Part VI: Prevention of alcohol problems. Chichester, John Wiley and Sons, 2001, 685-698.).
31 Kuk PJ., Plaćanje računa. Troškovi i koristi od kontrole alkohola. Prinston, Izdavaštvo Univerziteta u Prinstonu, 2007 (Cook PJ. Paying the tab.The costs and benefits of alcohol control. Princeton, Princeton University Press, 2007).
32 Čalupka FJ,. Grosman M., Safer H. Efekti cene alkohola na upotrebu i probleme u vezi sa alkoholom. Istraživanja u vezi sa alkoholom i zdravljem, 2002, 26: 22-34 (Chaloupka FJ, Grossman M, Saffer H. The effects of price on alcohol consumption and alcohol-related problems. Alcohol Research and Health, 2002, 26: 22-34.).
33 Mejer R. Modeliranje mogućeg uticaja cena i promocije. Verzija modela politike 2008. (1-1) (Meier P. Modelling the potential impact of pricing and promotion Policy Model Version 2008. (1-1).
34 Džeringam D., Ohara J. Reklamiranje alkohola i marketing. U: Boni RJ.; Okonel ME. i ostali. Smanjenje maloletničkog konzumiranja alkohola: kolektivna odgovornost. Vašington, DC, Izdavaštvo Nacionalne akademije, 2004: 625-653 (Jernigan D, O’Hara J. Alcohol advertising and marketing. In: Bonnie RJ, O’Connell ME, eds. Reducing underage drinking: a collective responsibility. Washington, DC, National Academies Press, 2004: 625-653.).
35 Andrerson P., de Brujin A., Angus K., Gordon R., Hejstings G.. Uticaj reklamiranja alkohola i medijske izloženosti na upotrebu alkohola od strane adolescenata: sistematski pregled longitudinalnih studija. Alkohol 2009: 44: 229-43 (Anderson P, de Bruijn A, Angus K, Gordon R, Hastings G. Impact of alcohol advertising and media exposure on adolescent alcohol use: a systematic review of longitudinal studies. Alcohol 2009; 44: 229-43.).
36 Engels RCME. i ostali. Prikaz alkohola na televiziji utiče na stvarno ponašanje u vezi sa upotrebom alkohola. Alkohol i alkoholizam, 2009, 44(3): 244-249 (Engels RCME et al. Alcohol portrayal on television affects actual drinking behaviour. Alcohol and Alcoholism, 2009, 44(3): 244-249.).
37 Safer H., Dejv D. Reklamiranje alkohola i upotreba alkohola od strane adolescenata. Zdravstvena ekonomija, 2006, 15(6): 617-637 (Saffer H, Dave D. Alcohol advertising and alcohol consumption by adolescents. Health Economics, 2006, 15(6): 617-637.).
38 Holder HD., Vagenar AC. Obavezna obuka poslužitelja i smanjivanje saobraćajnih nezgoda uslovljenih alkoholom: analiza slučajeva na primeru iskustva u Oregonu. Analiza i prevencija nezgoda, 1994, 26: 89-97 (Holder HD, Wagenaar AC. Mandated server training and reduced alcohol-involved traffic crashes: a time series analysis of the Oregon experience. Accident Analysis & Prevention, 1994, 26: 89-97.).
4. PREGLED SITUACIJE U REPUBLICI SRBIJI PO PITANJU ALKOHOLIZMA I ALKOHOLOM ZROKOVANIH POREMEĆAJA
Pijenje alkoholnih pića u Republici Srbiji široko je prihvaćeno društveno ponašanje, a aktuelnu situaciju na ovom polju karakteriše visoka učestalost konzumiranja alkohola, posebno među mladima. Ovako visoka učestalost u velikoj meri posledica je kompleksnih društvenih promena koje su nastale tokom tranzicije na našim prostorima, ali i činjenice da je alkohol duboko kulturološki ukorenjen u našem društvu i da je neraskidivi deo većine socijalnih rituala. Istovremeno, zloupotreba alkohola vrlo često nije prepoznata na vreme što dovodi do povećanog morbiditeta i mortaliteta od bolesti izazvanih upotrebom alkoholnih pića, povećanja opterećenja ovom bolešću i povećanja ekonomskih troškova ne samo lečenja, već i indirektno usled drugih posledica alkoholizma kao što su saobraćajni traumatizam, apsentizam i dr.
4.1. Upotreba alkohola u populaciji odraslih stanovnika Republike Srbije
Alkoholna pića najzastupljenija su psihoaktivna supstanca u Republici Srbiji. U populaciji uzrasta od 18 do 64 godine starosti više od 70% stanovnika je barem jedanput u poslednjih 12 meseci konzumiralo alkoholno piće (82,1% muškaraca i 62,4% žena)39.
Trećina odraslog stanovništva u Republici Srbiji (31,6%) je prema podacima iz 2006. godine u 30 dana koja su prethodila istraživanju konzumirala alkohol dva do tri puta. Svakodnevno konzumiranje alkoholnih pića je u Republici Srbiji prema rezultatima istog istraživanja bilo prisutno kod 3,4% stanovništva. Najčešće su se svakodnevno pila "žestoka" pića, a zatim pivo i vino40.
Popularnost piva, vina i žestokih pića je prilično balansirana, međutim ipak skoro polovina konzumenata alkohola u Republici Srbiji naginje pivu. Većina konzumenata alkohola pije sva tri alkoholna pića - oko 40% onih koji konzumiraju alkohol i oko 30% od ukupne populacije, dok mali procenat njih konzumira isključivo žestoka pića - 5% ukupne populacije i 7% onih koji konzumiraju alkohol. Drugi obrasci upotrebe alkohola su manje ili više ravnopravno zastupljeni.
Važan indikator u vezi sa konzumiranjem alkohola je i godišnja konzumacija alkohola izražena u stoprocentnom alkoholu. Na nivou opšte populacije koristi se prosečna godišnja konzumacija po glavi stanovnika. Na osnovu rezultata istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije utvrđena je prosečna godišnja konzumacija za svakog konzumenta alkohola uzrasta između 18 i 64 godina (Tabela 1.). S druge strane, SZO u svom najnovijem izveštaju41, utvrdila je da je prosečna konzumacija alkohola u Republici Srbiji per capita 12,6 l (Grafikon 1.).
__________
39 Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2014. godine: korišćenje psihoaktivnih supstanci i igre na sreću. Beograd, 2014.
40 Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2012. Beograd, 2013.
41 WHO. Global Status Report on Alcohol and Health 2014. Geneva, 2014
Tabela 1. Prosečna konzumacija alkohola izražena u litrima čistog alkohola po glavi stanovnika u poslednjih 12 meseci među populacijom uzrasta od 18 do 64 godine starosti
Izvor: Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2014. godine
Evidentna je diskrepanca između podataka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i podataka SZO, što je najverovatnije uslovljeno različitom metodologijom (i ovaj problem moraće da bude prevaziđen u narednom periodu). Prema SZO naša zemlja je na 12 mestu u Evropi po potrošnji alkohola.
Grafikon 1. Potrošnja alkohola u Evropi, izražena u litrima čistog alkohola po glavi stanovnika među populacijom uzrasta preko 15 godina starosti
Izvor: Global Status Report on Alcohol and Health 2014
Podaci o prosečnoj učestalosti upotrebe alkoholnih pića kao i procenat osoba koje su pile alkoholna pića svaki dan i jednom nedeljno u prethodnih 12 meseci prikazani su u Tabeli 2. Najniža vrednost učestalosti pijenja prisutna je kada je vino u pitanju.
Tabela 2. Učestalost pijenja onih koji konzumiraju alkohol, prema vrsti alkoholnog pića
Izvor: Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Republike Srbije 2014. godine
Distribucija količine konzumiranog alkohola po nivoima konzumacije prikazana je u Tabeli 3. Najveći broj ispitanika konzumira do 1,2 litre čistog alkohola godišnje. Procenat ispitanika smanjuje se, kako se količina konzumiranog alkohola povećava. U kategoriju sa najvišom vrednošću, kada je u pitanju količina konzumiranog alkohola (više od 12 litara čistog alkohola), spada 5,4% ukupne populacije.
Tabela 3. Distribucija količine konzumiranog alkohola po nivoima konzumacije, na godišnjem nivou
Izvor: Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2014. godine
Prosečna količina konzumiranog alkohola u velikoj meri razlikuje se po polovima. Prosečna količina konzumiranog alkohola je 6,5 puta veća među osobama muškog pola u odnosu na žene. Prosečna količina konzumiranog alkohola kod žena smanjuje se sa godinama. Kada su muškarci u pitanju ovaj trend nije primećen. Zbog toga, razlike u prosečnoj količini konzumiranog alkohola između muškaraca i žena značajno su veće u starijoj populaciji u poređenju sa mlađim starosnim grupama (Grafikon 2.).
Grafikon 2. Prosečna godišnja upotreba alkohola (u mililitrima stoprocentnog alkohola) po polu i starosnim grupama
Izvor: Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Republike Srbije 2014. godine
Razlike se ne mogu uočiti kada je u pitanju prosečna konzumacija alkohola u ruralnim i urbanim pordručijima (Grafikon 3.). Ipak, ukoliko se razlike prema polu uzmu u obzir, muškarci u gradskim sredinama piju u proseku istu količinu kao i muškarci u seoskim područijima. Međutim, među ženama je primetna značajnija razlika. U proseku, žene u gradskim sredinama piju dvostruko više nego žene u seoskim sredinama. Najveća prosečna vrednost količine konzumiranog alkohola zabeležena je na jugu Republike Srbije, a najniža u centralnim područjima Republike Srbije.
Grafikon 3. Prosečna godišnja upotreba alkohola (izražena u mililitrima stoprocentnog alkohola) prema tipu naselja i polu
Izvor: Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2014. godine
4.2. Upotreba alkohola među mladima u Republici Srbiji
Upotreba alkohola kod mladih ima svoje specifičnosti. Svako korišćenje alkohola među maloletnim osobama rizično je i može se smatrati zloupotrebom alkohola zbog potencijalnih posledica na njihov rast i razvoj. Nažalost najveći broj mladih probao je alkoholna pića tokom života, s tim da je kod dečaka primećena veća učestalost, raniji početak i veće količine konzumiranog alkohola.
Najznačajnije podatke o raširenosti upotrebe alkoholnih pića u populaciji mladih u Republici Srbiji daje ESPAD (Evropsko školsko istraživanje o zloupotrebi alkohola i drugih droga), a sprovodi se u populaciji šesnaestogodišnjaka.
Prema rezultatima ESPAD istraživanja iz 2008. godine sprovedenom u populaciji mladih uzrasta od 16 godina u Beogradu, Novom Sadu i Nišu devet od deset adolescenata (89.1%) bar jednom tokom života popilo je jedno ili više alkoholnih pića. 42 Mladići su u nešto većem procentu od devojaka probali da piju alkohol, 89,9% mladića, prema 88,3% devojaka navodi da je bar jednom u toku života probalo neko alkoholno piće. Učenici gimnazija i srednjih stručnih škola češće navode upotrebu alkohola tokom života od učenika srednjih zanatskih škola. Najveći procenat mladih koji je konzumirao alkohol je u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (90,7%), a zatim u Beogradu (90,6%), dok je najmanje adolescenata iz centralnih područja Republike Srbije (87,9%) bar jednom tokom života probalo da pije alkohol. Učenici iz velikih i malih gradova u većem procentu probaju da piju alkohol od učenika iz seoskih sredina. Mladići su većem procentu upotrebljavali alkohol od devojaka, a takođe su i pili veće količine alkohola. Dok je 61,7% mladića pilo alkohol tokom proteklih 30 dana, to je činilo 47,4% devojaka (Grafikon 4).
Grafikon 4. Broj situacija u kojima su učenici pili alkoholna pića u poslednjih 30 dana, po polu
Izvor: ESPAD. Republika Srbija, Beograd, 2008. godine
Bar jednom u životu bilo je pijano 42,2% učenika prvih razreda srednje škole u Republici Srbiji. Mladići su u toku poslednjih 30 dana u značajno većem procentu bar jednom popili pet i više pića zaredom od devojaka (40,8% mladića prema 24,5% devojaka). Uočavaju se značajne razlike vezane za učestalost konzumiranja, tako da je upotrebu pet ili više pića za redom deset ili više puta u toku prethodnih 30 dana prijavilo 2,7% učenika, i to znatno više mladića (4,9%), nego devojaka (0,8%) (Grafikon 5).
Grafikon 5. Upotreba pet ili više alkoholnih pića zaredom u toku poslednjih 30 dana, po polu
Izvor: ESPAD. Republika Srbija, Beograd, 2008. godine
__________
42 Ministarstvo zdravlja Srbije. ESPAD - Evropsko školsko istraživanje o zloupotrebi alkohola i drugih droga. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Beograd, 2008.
I pored zabrana i restrikcija, više od polovine učenika misli da bi veoma lako mogli da kupe neko od alkoholnih pića ukoliko bi to želeli (Grafikon 6).
Grafikon 6. Učenici koji smatraju da su im veoma lako dostupna alkoholna pića (pivo, vino, žestoko i alkopops) po polu, i u globalu
Izvor: ESPAD. Srbija, Beograd, 2008. godine
Jedna trećina dece i omladine u Republici Srbiji uzrasta 12-19 godina u svom bližem socijalnom okruženju ima osobu koja konzumira alkohol, a čak 60,2% nema poželjan stav prema konzumiranju alkohola.
Svi napred navedeni podaci upućuju da je naša najvulnerabilnija populacija u velikoj meri izložena alkoholu, i da su preventivne aktivnosti kod mladih prioritet.
4.3. Prevencija alkoholom uzrokovanih poremećaja
Preventivne aktivnosti koje se sprovode u Republici Srbiji u velikoj meri su iz domena univerzalne prevencije. Na nacionalnom nivou u okviru programa promocije zdravlja usmerenih na različite ciljne grupe obuhvaćene su i aktivnosti na prevenciji zloupotrebe alkoholnih pića, koje se uglavnom sprovode kao integralni deo programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
U oblasti prevencije zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci uključujući i alkohol aktivne su brojne institucije i organizacije kao što su: mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, zdravstvene ustanove (ustanove primarne zdravstvene zaštite, ustanove koje pružaju usluge lečenja od alkoholizma), udruženja, jedinica lokalne samouprave, obrazovne institucije itd.
Veliki broj preventivnih aktivnosti su produkt lične inicijative, sa manje ili više dobrom metodologijom, i uglavnom bez evaluacije. Neophodno je sistematizovati postojeće aktivnosti i koordinisano na svim nivoima organizovati prevenciju, a nakon analize stanja u Republici Srbiji po pitanju zloupotrebe alkohola.
4.4. Organizacija i kadrovski kapaciteti zdravstvene službe
Zdravstvenu zaštitu u 2008. godini za stanovnike starije od 19 godina, na primarnom nivou u Republici Srbiji u službama opšte medicine pružalo je 3666 doktora medicine, od kojih je 1455 (40%) specijalisti opšte medicine, 289 (8% na specijalizaciji) a 1922 (52%) su doktori opšte medicine. Dom zdravlja obavlja i specijalističko konsultativnu delatnost koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem i to u oblasti interne medicine, pneumoftiziologije, otorinolaringologije, oftalmologije, psihijatrije i fizikalne medicine i rehabilitacije.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", 2009. godine u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova radilo je 873 specijalista psihijatrije, neuropsihijatrije, dečije i sudske psihijatrije, dok je još 105 doktora medicine započelo neku od navedenih specijalizacija. Ukupan broj postelja u stacionarnoj zdravstvenoj zaštiti bez dnevnih bolnica na odeljenjima psihijatrije iznosio je 5290, od čega je 150 postelja bilo namenjeno samo za lečenje alkoholizma i narkomanije i to najviše u specijalnim bolnicama. Ukupan broj ispisanih bolesnika na psihijatriji iznosio je 26986 od čega je na odeljenjima za alkoholizam i narkomaniju lečeno 2418 pacijenata. U zdravstvenim ustanovama koje imaju dnevne bolnice 2009. godine na odeljenjima psihijatrije bilo je 611 mesta, 3232 ispisanih bolesnika i 160532 bolnička dana.43
Aktuelna organizacija zdravstvene službe nije u mogućnosti da adekvatno odgovori izazovima pred kojima se nalazi Republika Srbija, u oblasti prevencije i tretmana alkoholom uzrokovanih poremećaja. Ne postoji dobra povezanost između primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, što je uslovljeno neadekvatnom organizacijom službe u ovoj oblasti pri domovima zdravlja, ali i deficitom kadra koji se aktuelno bavi ovom psihopatologijom. Simboličan broj specijalista psihijatrije radi na lečenju zavisnika od alkoholizma, a takođe se prepoznaju nepovoljni procesi u oblasti edukacije i motivisanosti stručnjaka za rad u oblasti bolesti zavisnosti:
U ovakvim okolnostima, primetan je pad motivacije mladih doktora medicine i drugih zdravstvenih radnika i saradnika za rad u oblasti zaštite mentalnog zdravlja. U mnogim velikim gradovima u kojima je nekada postojala solidna tradicija u oblasti lečenja alkoholičara ponestalo je entuzijazma, pa i elementarnog interesovanja za rad sa zavisniscima. Savremeni principi i zahtevi u edukovanju stručnjka za savremeno lečenje zavisnika postaju sve kompleksniji i teže ostvarivi.
Shodno navedenom, neophodno je uraditi situacionu analizu u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, u kontekstu prevencije i lečenja alkoholom uzrokovanih poremećaja, redefinisati organizaciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (savetovališta i timovi), uz istovremeno razvijanje dnevnobolničkog modaliteta lečenja u većim centrima, i izgradnju horizontalne i vertikalne povezanosti među elementima zdravstvenog sistema Republike Srbije.
___________
43 Izveštaj o unapređenju kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije u 2009. godini, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
5. IZAZOVI U KREIRANJU I SPROVOĐENJU POLITIKE U OBLASTI SMANJENJA ŠTETNE UPOTREBE ALKOHOLA
Jasno i nedvosmisleno opredeljenje javne politike ka smanjenju štetnog konzumiranja alkohola predstavlja esencijalni uslov za unapređenje zdravstvenog i socijalnog stanja u društvu u kontekstu smanjenja učešća alkoholom uzrokovanog tereta obolevanja. Međutim, postoje značajni izazovi koje, prema preporuci SZO, treba uzeti u obzir pri kreiranju inicijativa i programa, koji uključuju:
1) Unapređenje globalnih aktivnosti i međunarodne saradnje
Aktuelni zdravstveni, kulturni i tržišni trendovi u svetu nagoveštavaju da štetna upotreba alkohola i dalje predstavlja globalni zdravstveni problem. Te trendove treba prepoznati i odgovoriti primenom adekvatnih i efikasnih intervencija na svim nivoima. Zato je potrebna globalna koordinacija i pojačana regionalna i međunarodna saradnja u cilju podrške i dopune nacionalnim aktivnostima.
2) Obezbeđivanje intersektorske akcije
Raznovrsnost problema povezanih sa uzimanjem alkohola i neophodnih mera za smanjenje štetnih posledica ukazuje na potrebu sprovođenja sveobuhvatnih aktivnosti u različitim područjima. Politika smanjenja štetne upotrebe alkohola mora izaći iz okvira zdravstva i na odgovarajući način uključiti i ostale sektore - obrazovanje, saobraćaj, pravosuđe, socijalnu zaštitu, poresku politiku, trgovinu, poljoprivredu, potrošačku politiku, zapošljavanje, kao i udruženja i privredne subjekte.
3) Uspostavljanje ravnoteže različitih interesa
Proizvodnja, distribucija, oglašavanje i prodaja alkohola osigurava radna mesta i omogućava značajne prihode privrednim subjektima, kao i poreske prihode državi na različitim nivoima. Ponekad se javnozdravstvene mere koje su usmerene na smanjenje štetne upotrebe alkohola ocenjuju kao suprotstavljene ostalim ciljevima poput slobodnog tržišta i slobodnog izbora potrošača, i percipiraju kao štetne po ekonomske interese zemlje jer smanjuju državne prihode. Kreatori politika u oblasti smanjenja štetnog konzumiranja alkohola suočavaju se sa izazovom pružanja adekvatnog prioriteta promociji i zaštiti zdravlja populacije, istovremeno uzimajući u obzir druge ciljeve i obaveze uključujući i međunarodne zakonske obaveze i interese. Treba naglasiti da međunarodni trgovinski sporazumi u načelu prihvataju pravo svake države da preduzme mere u cilju zaštite zdravlja populacije, pod uslovom da se ne primjenjuju kao metode nepravedne ili arbitražne diskriminacije ili prikrivene restriktivne mere u trgovini.
4) Posvećivanje odgovarajuće pažnje problemu štetne upotrebe alkohola
Uprkos neospornim dokazima o ozbiljnosti javnozdravstvenih posledica štetne upotrebe alkohola, prevencija i smanjenje štetne upotrebe alkohola često nije prioritet donosilaca odluka. Pored toga, postoji jasan nesklad između sve veće dostupnosti alkohola u mnogim zemljama u razvoju sa jedne strane, i njihovog kapaciteta da se nose sa dodatnim javnozdravstvenom teretom koji iz toga proizlazi sa druge strane. Ukoliko se ovom problemu ne posveti odgovarajuća pažnja u skladu sa njegovim razmerama, porast štetne upotrebe alkohola će se verovatno nastaviti.
5) Fokusiranje na jednakost
Stopa upotrebe alkoholnih pića u populaciji evidentno je niža u siromašnijim društvima nego u bogatijim. Međutim, i pored toga siromašniji će iskusiti neproporcionalno više štete povezane sa upotrebom alkohola. Postoji izražena potreba da se razviju i implementiraju efikasne politike i programi kojima bi se ovakvi socijalni dispariteti umanjili, kako unutar države, tako i između država. Takav pristup je neophodan i za sticanje i širenje novih saznanja o složenom odnosu između štetnog konzumiranja alkohola i socijalne i zdravstvene nejednakosti, naročito među marginalizovanim grupama i u zemljama u razvoju.
6) Uvažavanje specifičnosti i konteksta pri planiranju aktivnosti
Najviše dokaza o efikasnosti politika u oblasti redukcije štetne upotrebe alkohola potiče iz visoko razvijenih zemalja. Efikasnost mera, međutim, zavisi od društvenog kontekstu u državi, pa se mere i aktivnosti ne mogu uvek sa istim rezultatima primeniti u svim zemljama. Ipak, postoje brojne intervencije u cilju smanjenja štetne upotrebe alkohola koje su primenjene u različitim kulturama i okruženjima, i koje su dale rezultate u skladu sa teorijama na koje se oslanjaju i u skladu sa dokazima iz različitih područja javnog zdravlja. Neophodno je politiku i intervencije u borbi protiv alkoholizma na adekvatan način prilagoditi lokalnom kontekstu, te sprovesti odgovarajući monitoring i evaluaciju kako bi se obezbedila povratna informacija za dalju akciju.
7) Jačanje kapaciteta za sakupljanje informacija
Postoje velike praznine u dostupnosti informacija u zemljama u razvoju i srednje razvijenim zemljama, i veoma je važno da se pažnja usmeri na prikupljanje i protok informacija, kako bi se osigurao napredak u ovoj oblasti. Globalni informacioni sistem o alkoholu i zdravlju SZO i integrisani regionalni informacioni sistemi predstavljaju sredstvo za praćenje napretka u smanjenju štetnog uticaja alkohola na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, ali nacionalni sistemi zahtevaju dalje unapređenje i usavršavanje.
6.1. Opšti cilj Programa je smanjenje štetnih posledica upotrebe alkohola na pojedinca i na društvo u celini.
Opšti ciljevi programa su:
1) značajno smanjenje obolevanja i smrtnosti uzrokovane štetnim uzimanjem alkohola, kao i druge društvene posledice koje iz toga proizlaze;
2) podrška aktivnosti usmerene ka stvaranju okruženja u kome deca i mladi odrastaju zaštićeni od negativnih posledica konzumiranja alkohola. Posebno obraćanje pažnje na vulnerabilne grupe: žene, trudnice, ljude nepovoljnog socio-ekonomskog položaja;
3) promovisanje i podrška lokalne, nacionalne i regionalne aktivnosti na prevenciji i smanjenju štetnog uticaja alkohola;
4) rad na podizanju opšte svesti o rasprostranjenosti i karakteristikama zdravstvenih, društvenih i ekonomskih problema koje uzrokuje štetna upotreba alkohola, i pojačavanje opredeljenja države da preduzme akcije usmerene ka smanjenju štetne upotrebe alkohola;
5) osnaživanje i unapređenje resursea za smanjenje štetnog uzimanja alkohola, prevenciju i lečenje poremećaja povezanih sa konzumiranjem alkohola;
6) osnaživanje uloge zdravstvenog sistema u vezi sa ranim intervencijama, prevencijom i tretmanom poremećaja povezanih sa upotrebom alkohola;
7) kontinuiran i sistematski rad na praćenju rasprostranjenosti i pojavnih oblika zloupotrebe alkohola kao i posledica povezanih sa njom, uz definisanje efikasnih intervencija u cilju sprečavanja i smanjenja ovih posledica;
8) unapređivanje partnerstva i poboljšanje koordinacije između donosilaca odluka i pojačavanje mobilizacije resursa koji su neophodni za sprovođenje usaglašene akcije u cilju smanjenja štetne upotrebe alkohola;
9) definisanje i poboljšanje nacionalnog sistema praćenja i nadzora i obezbeđivanje efikasnog protoka informacija u cilju zastupanja, razvoja i evaluacije politika;
10) obezbeđivanje efikasne implementacije i upravljanje Programom zajedno sa stručnim telima koja se obrazuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
6.2. Specifični ciljevi i ključna podučja Programa i planirane aktivnosti
Mnogo je dokaza o primeni efikasnih politika i intervencija kojima se smanjuju štetne posledice uzimanja alkohola na pojedinca, porodicu i zajednicu. Shodno tome definisane su oblasti u kojima su ovakve intervencije najefikasnije, a u skladu sa preporukama SZO uspešno se primenjuju u mnogim zemljama. U skladu sa tim dokazima, ali i dosadašnjim iskustvom drugih zemalja, definisane su i oblasti i intervencije u Programu.
Deset je ključnih područja u kojima je neophodno preduzeti potrebne mere, a koja su u skladu sa postavljenim specifičnim ciljevima Programa, i to:
1) podizanje svesti i posvećenosti problemu i preuzimanje obaveza;
2) jačanje odgovora i uloge zdravstvenog sistema;
3) jačanje aktivnosti u zajednici i u radnoj sredini;
4) definisanje efikasne politike i sprovođenje efikasnih mera u oblasti vožnje pod uticajem alkohola;
5) smanjenje dostupnosti alkohola;
6) kontrola reklamiranja alkoholnih pića u skladu sa zakonom;
7) inicirati definisanje i sprovođenje politike u oblasti cena alkoholnih pića u skladu sa zakonom;
8) smanjenje negativnih posledica konzumiranja alkohola i opijanja;
9) smanjenje javnozdravstvenog uticaja nelegalnog i neregistrovanog alkohola;
10) učestvovanje praćenju sprovođenja.
6.2.1. specifični cilj: Podizanje svesti i posvećenosti problemu i preuzimanje obaveza
Da bi Program bio uspešno implementiran i da bi se osigurala održivost Programom predviđene politike, od ključnog je značaja da postoji svest o važnosti i veličini problema, te posvećenost, volja i jasno opredeljenje nadležnih institucija da nedvosmisleno preuzmu obaveze i odgovornost za sprovođenje planiranih intervencija. Značajni benefiti koji se mogu postići implementacijom efikasne politike na polju smanjenja štetne upotrebe alkohola, dostižni su samo ukoliko postoji odgovarajuća saradnja jedinica lokalne samouprave i organa državne uprave kako bi se osigurala puna posvećenost svih sektora i svih slojeva društva smanjenju štetne upotrebe alkohola.
Neophodno je da u podizanju svesti i posvećenosti problemu i preuzimanju obaveza, kao i u implementaciju i evaluaciju Programa, u skladu sa svojim nadležnostima svoj doprinos daju i da se uključe nadležni organi državne uprave (zdravstvo, finansije, trgovina, poljoprivreda, obrazovanje, pravda, omladina i sport, unutrašnji poslovi i dr.), zdravstvene ustanove, privredni subjekti, jedinca lokalne samouprave, stručna tela koja se obrazuju na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita, odgovarajuća udruženja koja su od velikog značaja i dr.
Međusektorska saradnja i uključivanje ostalih navedenih subjekata i zainteresovanih strana dovelo bi do efikasnije implementacije i upravljanja programom i preduzimanja zajedničkih mera i aktivnosti, kao i njihovo učešće i konsultovanje pri donošenju odluka o politici u oblasti alkohola.
Tokom perioda važenja Programa, u ovoj oblasti borbe protiv alkohola cilj je da se izradi i usvoji relevantna nacionalna politika u oblasti prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja, i da se uspostavi adekvatni mehanizam koordinacije implementacije Programa.
Indikator postignuća cilja bio bi usvojen Program i njegova implementacija prevencije štetne upotrebe alkohola i alkoholom uzrokovanih poremećaja u Republici Srbiji.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) uključenje predstavnika svih navedenih organa državne uprave kroz međusektorsku saradnju, zdravstvene ustanove, jedinice lokalne samouprave, privredni subjekti, stručna tela koja se obrazuju na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita, udruženja i dr. kako bi se sprovela implementacija Programa;
2) sprovođenje detaljne ekspertske analize kompletne postojeće regulative u oblasti alkohola, i unapređenje regulative na osnovu preporuka ove analize;
3) dobijanje pokazatelja znanja, stavova i mišljenja o alkoholu i politici na polju alkohola u populaciji kroz barometar istraživanja i anketiranje slučajnih uzoraka populacije;
4) razvoj i unapređenje postojećih nacionalnih i lokalnih planova i aktivnosti u cilju smanjenja štetne upotrebe alkohola i sa njom povezanih posledica;
5) sprovođenje efikasnih programa edukacije i podizanja svesti svih slojeva društva o rizicima povezanim sa upotrebom alkohola, niskorizičnom pijenju alkohola, o dostupnosti pomoći i lečenja, kao i o potrebi za efikasnim preventivnim merama;
6) sprovođenje programa edukacije javnosti kao podrške merama politike u oblasti alkohola, i to naročito intenzivno onda kada se uvode nove mere, kao smanjenje limita za koncentraciju alkohola u krvi kod vozača, povećanje donje starosne granice za kupovinu alkohola, ili mere u oblasti poreza;
7) sprovođenje programa podizanja javne svesti o šteti koju konzumiranje alkohola prouzrokuje i konzumentu i onima koji alkohol ne uzimaju; o potrebi zaštite posebno osetljivih grupa, o neophodnosti izbegavanja stigmatizacije i diskriminacije.
6.2.2. Specifični cilj: Jačanje odgovora i uloge zdravstvenog sistema
Poremećaji povezani sa upotrebom alkohola, uključujući štetnu upotrebu alkohola i zavisnost od alkohola, klasifikovani su kao mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10). Zdravstvena služba treba da pruži prevenciju, ranu intervenciju i tretman pojedincima i porodicama koje su pod rizikom ili koje su već pogođene poremećajima uzrokovanim upotrebom alkohola, kako bi se izbegle ozbiljnije komplikacije problema povezanih sa alkoholom. Druga značajna uloga zdravstvenog sistema i zdravstvenih radnika je informisanje javnosti o javno-zdravstvenim i socijalnim posledicama štetne upotrebe alkohola, potom podrška zajednici u nastojanjima usmerenim na smanjenje štetne upotrebe alkohola, te zastupanje efikasnog društvenog odgovora, pri čemu zdravstveni sistem treba da mobiliše i uključi širok raspon učesnika van zdravstvenog sektora.
U svim državama gde je rađeno istraživanje, identifikovan je značajan jaz između broja osoba kojima bi koristilo savetovanje o konzumiranju alkohola ili uključivanje u programe socijalne rehabilitacije ili tretmana, i broja onih koji ovakav vid pomoći zapravo i dobiju. Procenjuje se da se samo jedna od dvadeset osoba sa opasnom ili štetnom upotrebom alkohola identifikuje i podvrgava savetovanju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i to da manje od 5% osoba sa dijagnozom zavisnosti od alkohola javlja psihijatru radi tretmana. U lečenju osoba zavisnih od alkohola, treba pratiti trend koji postoji u Evropi da se dugotrajno bolničko lečenje skrati i u najvećoj mogućoj meri zameni dnevnobolničkim i/ili vanbolničkim tretmanom u okviru zajednice, tj. u centrima za mentalno zdravlje u zajednici. Potrebno je inicirati i predložiti da se prinudno lečenje smanji na minimum, a u okviru predloga zakonske regulative koja definiše prisilnu hospitalizaciju i prinudno lečenje alkoholičara u slučajevima auto i heteroagresivnosti ili teških somatopsihičkih stanja koja ugrožavaju život i zdravlje pacijenta, kao i u slučaju izricanja mera obaveznog lečenja koje propisuje sud po raznim osnovama (porodično nasilje, recidivantni vozači pod dejstvom alkohola i sl.). Ginekološke i akušerske službe treba da pružaju informacije i gde je to potrebno, savete o konzumiranju alkohola tokom trudnoće. Službe socijalne zaštite treba da pruže zaštitu, podršku i pomoć članovima porodica alkoholičara, a naročito deci, od štetnih posledica alkoholizma i poremećaja povezanih sa upotrebom alkohola.
Tokom trajanja Programa, u ovoj oblasti cilj je progresivno smanjiti jaz između broja osoba kojima bi koristilo savetovanje o konzumiranju alkohola u cilju smanjenja ili prevencije štete ili uključivanja u programe rehabilitacije ili tretmana alkoholom uzrokovanih poremećaja i broja onih koji takvo savetovanje ili tretman zaista i dobijaju.
Indikator ostvarenja ovog cilja je: procenat populacije odraslih sa rizičnom i štetnom upotrebom alkohola u opštoj populaciji, i odnos populacije sa rizičnom ili štetnom upotrebom alkohola kojoj je pružen tretman i savetovanje od strane zdravstvenih službi u cilju smanjenja štete i prevencije alkoholizma.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) Jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite za pružanje prevencije, tretmana i nege kod štetne upotrebe alkohola i poremećaja uzrokovanih alkoholom i komorbiditetnih stanja, uključujući podršku i tretman porodica sa članom alkoholičarem kroz:
(1) razvoj i uvođenje programa skrininga i kratkih intervencija za osobe sa štetnom i rizičnom upotrebom alkohola na nivou primarne zdravstvene zaštite, i obezbeđivanje treninga za ove intervencije;
(2) razvoj i uvođenje programa dnevnobolničkog lečenja zavisnika od alkohola pri većim medicinskim centrima u Republici Srbiji;
(3) razvoj i uvođenje programa edukacije timova izabranih doktora u cilju rane identifikacije osoba sa rizičnim i štetnim obrascima pijenja alkohola na nivou primarne zdravstvene zaštite i njihovog pravilnog i pravovremenog upućivanja na lečenje u odgovarajuće službe;
(4) edukaciju, podizanje svesti i intenziviranje aktivnosti timova izabranih ginekologa u oblasti rane identifikacije i kontrole štetne upotrebe alkohola kod trudnica i žena u fertilnom periodu, u cilju prevencije komplikacija trudnoće i fetalnog alkoholnog sindroma;
(5) edukaciju, podizanje svesti i intenziviranje aktivnosti timova pedijatara u oblasti prevencije rane identifikacije i kontrole štetne upotrebe alkohola kod dece i mladih;
(6) edukaciju i senzitizaciju srednjeg medicinskog kadra za rad sa zavisnicima od alkohola;
(7) edukaciju i senzitizaciju zdravstvenih saradnika za rad sa korisnicima alkohola;
2) Obezbeđivanje uslova za adekvatan tretman žena zavisnica od alkohola, kroz specijalizovane programe u većim medicinskim centrima;
3) Iniciranje i podsticanje osnivanja i pružanje podrške programima socioterapije i rehabilitacije (klubovi lečenih alkoholičara) pri domovima zdravlja, uz obezbeđivanje edukacije stručnog kadra i stručne supervizije;
4) Uspostavljanje i održavanje efikasnog sistema registracije i praćenja morbiditeta i mortaliteta uzrokovanog alkoholom, a na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje i drugih značajnih indikatora po preporuci SZO.
6.2.3. Specifični cilj: Jačanje aktivnosti u zajednici i u radnoj sredini
Aktivnosti preduzete u jedinicama lokalne samouprave, u radnoj i obrazovnoj sredini, kad se primenjuju koordinisano i usaglašeno, mogu smanjiti štetnu upotrebu alkohola promenom kolektivnog ponašanja i stavova. Raspoloživo znanje i stručnost iz lokalne samouprave treba iskoristiti za usvajanje efikasnih pristupa prevenciji i smanjenju štetne upotrebe alkohola, uz primereno uvažavanje kulturnih normi, uverenja i sistema vrednosti.
Razvoj i efikasna implementacija Programa za redukciju štetne upotrebe alkohola, jedna je od vrlo značajnih aktivnosti koje su se pokazale efikasnim u smanjenju štetne upotrebe alkohola u lokalnoj samoupravi i sa njom povezanih posledica. Programi prevencije pokazali su se efikasni u redukciji vožnje pod uticajem alkohola, saobraćajnih nesreća i povreda usled nasilja pod dejstvom alkohola.
Štetna upotreba i epizodično opijanje alkoholom na radnom mestu povećavaju rizik od absentizma, smanjenog postignuća na poslu, kašnjenja, napuštanja posla, povreda, smanjene produktivnosti, neodgovarajućeg ponašanja, loših odnosa među saradnicima, itd. Sa druge strane, strukturalni faktori na radnom mestu, uključujući visok nivo stresa i nizak nivo zadovoljstva poslom, mogu povećati rizik od nastanka poremećaja povezanih sa upotrebom alkohola i alkoholizma na radnom mestu.
Cilj u ovoj oblasti je da se u periodu implementacije Programa čine progresivni napori u pravcu povećanja broja programa i aktivnosti u zajednici koje su usmerene smanjenju štetne upotrebe alkohola.
Indikatori u ovoj oblasti uključuju broj programa prevencije i smanjenja štetnih posledica upotrebe alkohola u zajednici, zastupljenost škola, opština i radnih organizacija koje primenjuju politike i programe za smanjenje štetne upotrebe alkohola i prevenciju poremećaja povezanih sa alkoholom.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) jačanje programa prevencije upotrebe psihoaktivnih kontorlisanih supstanci, uključujući alkohol, u osnovnim i srednjim školama;
2) predlog za osnaživanje kapaciteta za prepoznavanje štete prouzrokovane alkoholom na lokalnom nivou, izrada i promovisanje odgovarajućih efikasnih programa u skladu sa lokalnim determinantama štetne upotrebe alkohola i povezanih problema;
3) iniciranje i preduzimanje aktivnosti radi sprečavanja prodaje i konzumiranja alkohola maloletnim osobama, podrška okruženju bez alkohola, naročito za mlade i grupe pod povećanim rizikom;
4) podrška programima prevencije upotrebe alkohola na radnom mestu i promocija radnih mesta u javnim službama bez alkohola, uključujući obrazovne institucije;
5) edukacija poslodavaca o prepoznavanju štetne upotrebe alkohola kod zaposlenih, i senzitizacija da preduzmu mere da uvedu pogođenog pojedinca u tretman;
6) obezbeđivanje zaštite i podrške za pojedince koji su pogođeni štetnom upotrebom alkohola i njihovih porodica, u okviru zajednice;
7) podrška i podsticanje inicijativa za formiranje udruženja po principu samopomoći/uzajamne pomoći kod zloupotrebe alkohola (Klubovi lečenih alkoholičara, Anonimni alkoholičari, itd.);
8) razvoj i podrška programa i politika namenjenih populacionim grupama koje su pod naročitim rizikom, kao što su mladi uopšte, mladi koji su van školskog sistema, nezaposlene osobe;
9) razvoj i podrška programa i aktivnosti usmerenih na smanjenje prekomernog uživanja alkohola na javnim mestima, na sportskim događajima, koncertima i svim drugim javnim okupljanjima kao i na smanjenje neželjenih događaja povezanih sa konzumiranjem alkohola (tuče, saobraćajne nezgode i nesreće, porodično i drugo nasilje, ugrožavanje javnog reda i mira, itd.), i promocija "odgovornog pijenja";
10) rad nadležnih organa u skladu sa zakonom u smanjenju posledica štetne upotrebe alkohola, kroz redovni obilazak i kontrolu ulica, zgrada, kvartova, okoline diskoteka, barova i drugih javnih mesta gde se mladi pojačano okupljaju kao i kontrolu navedenih javnih mesta u kojima je prijavljeno ili primećeno češće remećenje javnog reda i mira usled upotrebe alkohola.
6.2.4. Specifični cilj: Definisanje efikasne politike i sprovođenje efikasnih mera u oblasti vožnje pod uticajem alkohola
Vožnja pod uticajem alkohola predstavlja značajan javno-zdravstveni problem koji pogađa ne samo konzumenta već i nedužne osobe koje ne konzumiraju alkohol. Ovaj problem takođe se ne vezuje samo za dugoročno pijenje - i osoba koja je samo jednom u životu konzumirala alkohol, možda čak prvi put, predstavlja veliki rizik i za sebe i za druge kao učesnik u saobraćaju. Mnoge žrtve vožnje pod uticajem alkohola nisu sami konzumenti.
Alkohol značajno utiče na rasuđivanje osobe koja ga konzumira, na koordinaciju pokreta, brzinu refleksa i druge motorne funkcije. Vreme reakcije se pod dejstvom alkohola može usporiti do 30%. Sposobnost da se obavljaju dve ili više radnji u isto vreme je redukovana, a noćni vid može biti redukovan i do 25%. Smanjena je sposobnost praćenja događanja na putu. Pored toga, alkohol može stvoriti osećaj preteranog samopouzdanja, što rezultira rizičnim ponašanjem u vožnji.
Važno je naglasiti da je apsolutno svaka povreda i smrt koja je uzrokovana vožnjom pod dejstvom alkohola preventabilna. Postoje nedvosmislene, na dokazima bazirane intervencije za kontrolu vožnje pod uticajem alkohola, a zajednički imenilac uspešnih intervencija u ovoj oblasti su rigorozne mere sa ciljem da se osoba pod dejstvom alkohola odvrati od ideje da upravlja motornim vozilom. Činjenice govore da kada je u pitanju vožnja pod uticajem alkohola, sama percepcija neposredne i sigurne kazne ima veći značaj nego težina kazne.
U definisanju prioritetnih intervencija, ne treba zanemariti ni pešake pod dejstvom alkohola, koji ne predstavljaju manju opasnost od vozača.
Redovno zaustavljanje slučajnim izborom i kontrola vozača izdisajnim testovima od strane policije, kako bi se proverila koncentracija alkohola u krvi, kao i selektivno zaustavljanje usled sumnje na vožnju pod dejstvom alkohola, su intervencije koje su dokazano smanjile alkoholom uzrokovane povrede i smrtne slučajeve. Postoje takođe dokazi efikasnosti intervencija poput određivanja donje granice alkohola u krvi, uključujući i nultu toleranciju za mlade vozače, odnosno vozače početnike bez obzira na starost, povećanje kazni i pretnja kaznom zatvora za vožnju pod dejstvom alkohola, potom oduzimanje vozačke dozvole u slučaju vožnje pod uticajem alkohola, oduzimanje registarskih tablica, obavezno savetovanje ili tretman za stanja povezana sa upotrebom alkohola, i upotreba sistema imobilizacije vozila za vozače povratnike u vožnji pod dejstvom alkohola.
Tokom implementacije Programa, cilj u ovoj oblasti je progresivno smanjiti i održavati na što nižem nivou posledice vožnje pod dejstvom alkohola - povrede i smrtne ishode. Da bi se efikasno smanjio broj povreda i smrtnih ishoda nastalih usled vožnje pod uticajem alkohola, neophodna je zajednička akcija državnih vlasti, saobraćajne policije, sudstva, zdravstvenog sektora, lokalne samouprave i drugih zainteresovanih strana.
Indikator uspešnosti bio bi povećan broj testiranja na prisustvo alkohola kod vozača a smanjen broj onih nađenih da su pod dejstvom alkohola; smanjen broj saobraćajnih nesreća pod dejstvom alkohola; kao i smanjen broj povreda i smrtnih slučajeva uzrokovanih vožnjom pod uticajem alkohola.
Cilj se sprovodi kroz inicijative i predloge za sprovođenje sledećih aktivnosti:
1) inicijativu da se, u skladu sa propisima, uspostavi i unapređuje sistem evidencije o učešću saobraćajnih nesreća pod dejstvom alkohola u ukupnom broju saobraćajnih nesreća, o broju smrtnih ishoda u nesrećama pod dejstvom alkohola, itd.;
2) inicijativa da se uvede zakonska odredba o nultoj toleranciji na prisustvo alkohola u krvi za profesionalne vozače i mlade vozače, odnosno za vozače početnike;
3) predlog zabrane prodaje alkohola na benzinskim pumpama i u prodavnicama lociranim pored puteva;
4) razvoj i implementacija programa korekcije društvenih stavova u vezi sa vožnjom pod dejstvom alkohola sa ciljem ispravljanja pogrešne percepcije (npr. da malo alkohola ne predstavlja rizik, da većina ljudi ponekad vozi pod uticajem alkohola, da dobar vozač dobro vozi i pod dejstvom alkohola, i sl.);
5) podsticanje aktivnog uključivanja vozača u identifikaciju i prijavljivanje pijanih učesnika u saobraćaju saobraćajnoj policiji jednostavnim pozivanjem specijalnog broja sa mobilnog telefona;
6) uvođenje edukacije o alkoholu i opasnostima vožnje pod uticajem alkohola u kurikulum obavezne obuke budućih vozača, praćeno testiranjem znanja o ovoj temi prilikom polaganja vozačkog ispita;
7) konstantno unapređenje i promovisanje sistema nadzornih punktova i nasumičnog testiranja vozača na prisustvo alkohola (izdisajni testovi);
8) predlog za sprovođenje mera za redukciju vožnje mladih tokom noćnih sati;
9) osmišljavanje i implementacija edukativnih kampanja za mlade o načinima prevencije vožnje pod uticajem alkohola kod sebe i kod drugih ("dežurni trezvenjak" u društvu, podsticanje na upotrebu taksija, javnog prevoza i sl.);
10) predlog za uvođenje obaveze edukacije o alkoholu, savetovanja i tretmana za povratnike u izvršavanju saobraćajnih prekršaja pod dejstvom alkohola;
11) uvođenje mehanizama za onemogućavanje pokretanja automobila za povratnike u izvršavanju saobraćajnih prekršaja pod dejstvom alkohola;
12) uvođenje obaveze konzilijarnog pregleda od strane odgovarajućih specijalističkih službi u cilju preispitivanja vozačke sposobnosti, odnosno suspenzije vozačke dozvole povratnicima u izvršavanju saobraćajnih prekršaja pod dejstvom alkohola i hroničnim alkoholičarima i osobama koje ekscesivno piju, a koje nisu u tretmanu u skladu sa zakonom;
13) sprovođenje pažljivo planiranih intenzivnih medijskih kampanja i kampanja jačanja javne svesti u cilju podrške mera za kontrolu vožnje pod uticajem alkohola kako bi se pojačao opšti učinak odvraćanja od ove vrste rizičnog ponašanja.
6.2.5. Specifični cilj: Smanjenje dostupnosti alkohola
Studije pokazuju da što je alkohol dostupniji, to se više konzumira i to je veća šteta koju proizvodi. Postizanje čak i manjeg smanjenja dostupnosti alkohola može doneti zdravstvenu korist i smanjiti nasilje i štetu koju upotreba alkohola uzrokuje. Postizanje ovog cilja zahteva usaglašenu akciju između svih nadležnih organa.
U cilju smanjenja ukupnog nivoa štetnog konzumiranja alkohola, važno je osmisliti i sprovesti intervencije koje imaju za cilj da regulišu komercijalnu ili javnu dostupnost alkohola, čime se prevenira laka dostupnost alkohola vulnerabilnim populacijama ili populacijama pod povećanim rizikom. Kontrolisana komercijalna i javna dostupnost alkohola može uticati na društvenu dostupnost alkohola i na taj način doprineti promeni društvenih i kulturnih normi koje podstiču štetnu upotrebu alkohola.
Nivo regulacije dostupnosti alkohola zavisi od mnogih faktora uključujući socijalni, kulturni i ekonomski kontekst, zatim nacionalne propise, ali i obavezujuće međunarodne konvencije. Pri proceni dostupnosti alkohola kod mladih i osmišljavanju mera ograničavanja dostupnosti alkohola, ne smeju se zanemariti ni sekundarni izvori alkohola, kao što su prijatelji ili roditelji.
Još jedan način za smanjenje štete je nametanje situacionih zabrana na upotrebu alkohola na određenim mestima (kao što su parkovi, ulica, bolnice, radna mesta) i u određenim okolnostima (kao na primer tokom fudbalskih utakmica). Pojedine države imaju vladavinu monopola na prodaju alkohola, što u principu znači manje prodavnica i kraće radno vreme za prodaju alkohola nego što je to slučaj u zemljama u kojima se alkohol prodaje u prodavnicama u privatnom vlasništvu.
Tokom implementacije Programa, cilj u ovoj oblasti je, ograničiti ili smanjiti dostupnost alkohola i osigurati da sve uključene strane primenjuju regulative na polju ograničavanja prodaje alkohola pijanim osobama i maloletnicima.
Indikatori uspešnosti implementacije aktivnosti na ovom polju uključuju složene mere dostupnosti alkohola, uključujući procenu broja mesta na kojima se alkohol prodaje, gustinu i veličinu prodajnih mesta, kao i dane i sate dozvoljene prodaje alkohola. Pristup alkoholu od strane maloletnih lica meri se sprovođenjem redovnih istraživanja među mladima (kao što je na primer Evropsko školsko istraživanje o alkoholu i drugim drogama - ESPAD).
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) uspostavljanje i sprovođenje odgovarajućeg sistema regulacije proizvodnje, veleprodaje, maloprodaje i služenja alkoholnih pića kojim se postavljaju konstruktivna ograničenja na distribuciju alkohola i funkcionisanje prodajnih mesta za alkohol u skladu sa kulturnim normama, sledećim merama:
(1) detaljna ekspertska analiza, revizija i unapređenje kompletne zakonske regulative koja se odnosi na dostupnost alkohola;
(2) sprovođenje zakonske odredbe da je, osim zabrane služenja alkoholnih pića osobama mlađim od 18 godina, zabranjena i prodaja alkohola;
(3) predlog da se uvede sistem licenciranja maloprodajnih objekata u kojima se alkohol može prodavati sa jasno definisanim kriterijumima za obnovu licence;
(4) inicijativa i predlog za uvođenje zakonske regulative broja i lokacije (gustine) mesta gde se alkohol može kupiti ili konzumirati;
(5) iniciranje i predlog da se zakonski uredi i utvrdi dan i vremene u kome je dozvoljena prodaja alkoholnih pića u maloprodajnim objektima, kao i načina prodaje alkohola;
(6) predlog da se propisima reguliše prodaja alkohola na specifičnim mestima ili tokom trajanja posebnih događaja (npr. sportski događaji, koncerti, javni skupovi, i sl.);
(7) predlog da se reguliše sprovođenje obaveze isticanja natpisa na vidnom mestu o zabrani prodaje, služenja i konzumiranja alkoholnih pića u prodajnim i ugostiteljskim objektima, licima mlađim od 18 godina;
2) unapređenje kontrole sprovođenja zakonske regulative o minimalnoj starosnoj granici za kupovinu i konzumiranje alkoholnih pića i drugih mera u svrhu onemogućavanja prodaje alkohola maloletnicima, odnosno, ograničavanja dostupnosti alkoholnih pića ovoj starosnoj grupi;
3) inicijativa sprečavanja prodaje i služenja alkoholnih pića osobama koje su pod dejstvom alkohola, uz uvođenje mehanizama odgovornosti onih koji prodaju i služe alkohol (ukidanje licence, i sl.);
4) obuka ugostiteljskog osoblja u cilju osposobljavanja da se odupru pritiscima za služenje alkohola maloletnim osobama i pijanim gostima;
5) predlog za usvajanje zakonskih odredaba koje se odnose na konzumiranje alkohola na javnim mestima ili na radnom mestu, posebno na radnim mestima u javnim i obrazovnim ustanovama.
6.2.6. Specifični cilj: Kontrola reklamiranja alkoholnih pića
Ne treba potceniti stepen i obim reklamnih poruka o alkoholnim pićima i njihov uticaj, posebno na konzumiranje alkohola od strane mladih. Masovni mediji i marketing, istorijski gledano, predstavljaju značajan faktor u propagiranju i širenju potrošnje alkoholnih pića kao i drugih proizvoda potencijalno štetnih po ljudsko zdravlje. Istraživanja ukazuju da je marketing alkoholnih pića povezan s konzumiranjem alkohola kod mladih, posebno sa inicijacijom pijenja i opasnim obrascima pijenja.
Alkohol se reklamira i promoviše putem sve sofisticiranijih marketinških tehnika, među kojima su i povezivanje alkoholnih brendova sa sportskim i kulturnim aktivnostima, sponzorstvom i plasmanom proizvoda, kao i nove tehnike reklamiranja poput elektronske pošte, tekstualnih poruka na mobilnom telefonu, društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter, My Space i Yotube, kao i drugih komunikacionih tehnika. Pored toga, kompletna industrija zabave ima ulogu u oblikovanju očekivanja mladih prema upotrebi alkohola, kroz predstavljanje alkohola u filmovima, TV emisijama, popularnim pesmama i drugim proizvodima masovne kulture.
U skladu sa tim, svi napori da se reguliše neodgovorno marketinško predstavljanje alkohola treba da budu sveobuhvatni i treba da uzmu u obzir sve navedene elemente. Smanjenje tog uticaja, naročito na adolescente i mlade ljude je vrlo važan aspekt smanjenja štetne upotrebe alkohola. Postoje brojni načini da se ograniči izloženost komercijalnim komunikacijama, koji se kreću od izbegavanja upotrebe humora, glamura i drugih aspekata koji su mladima privlačni, izbegavanje sponzorstava i oglašavanja na televiziji, bioskopima i sl., sve do potpune zabrane. Prema podacima iz 2000. godine, zemlje OEBS-a koje su zabranile reklamiranje alkoholnih pića imaju 16% manje stope konzumiranja alkohola i 23% manji broj saobraćajnih nesreća, nego zemlje u kojima je reklamiranje dozvoljeno. Istraživanje je pokazalo da samo pet minuta dodatnog gledanja televizijskih reklama za alkoholna pića znači dnevno povećanje unosa alkohola od pet grama.
Veoma je teško selektivno usmeriti reklamiranje alkoholnih proizvoda na mlade odrasle konzumente, a da se pri tome istim reklamnim porukama ne izlože i maloletnici. Izuzetno je zabrinjavajuće izlaganje dece i mladih privlačnom reklamiranju alkohola. Sadržaj reklamnih poruka, obim izloženosti mladih tim reklamnim porukama i korišćenje mladih pri reklamiranju predstavljaju ključne probleme kad je u pitanju reklamiranje alkoholnih pića. Zato je potrebno razmotriti zaštitne mere kojima bi se mladi zaštitili od marketinških tehnika i poruka. Koji god sistem kontrole da bude usvojen, od ključnog je značaja zajednička akcija između vlade, zdravstvenog sistema, medija i svih oblika telekomunikacija.
Neophodno je sprovoditi monitoring marketinga u oblasti alkohola, a najbolji način sprovođenja je kroz nezavisno telo ili agenciju, i to kao deo sistematske i rutinske prakse. S obzirom da može biti prilično teško u pravnoj regulativi koja se odnosi na oglašavanje alkohola specifikovati sve aspekte koji ne bi trebalo da budu dozvoljeni, dobra praksa je da se specifikuje šta sve oglašavanje marketinga može da uključi, s obzirom da je to mnogo jasnije za praćenje i primenu.
Tokom trajanja ovog programa, a naročito u cilju zaštite dece i mladih, cilj je da se uspostave sistemi prevencije neodgovarajućeg i neodgovornog marketinga alkohola, i marketinga koji je usmeren na decu i mlade.
Indikator postignuća cilja bila bi izloženost dece i mladih punom obimu marketinga u oblasti alkohola, a što bi se procenjivalo putem redovnih istraživanja.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) sprovođenje detaljne ekspertske analize i revizija/modifikacija zakonskih odredaba kojima se reguliše /ograničava sadržaj, količina i obim direktnog ili indirektnog reklamiranja alkoholnih pića u medijima;
2) regulisanje područja sponzorstva od strane proizvođača alkohola i ostalih sponzorskih aktivnosti kojima se promoviše alkohol;
3) uvođenje i sprovođenje strožijih zabrana na reklamiranje vina i piva;
4) izrada i usvajanje Kodeksa odgovorne marketinške komunikacije od strane nacionalnih proizvođača alkohola, uz poštovanje visokih etičkih standarda marketinške komunikacije;
5) razvoj i uspostavljanje efikasnih sistema nadzora nad reklamiranjem alkoholnih proizvoda u skladu sa zakonom.
6.2.7. Specifični cilj: Definisanje i sprovođenje efikasne politike u oblasti cena alkoholnih pića.
Konzumenti alkohola, naročito hronični alkoholičari i mladi ljudi, osetljivi su na promene cena alkoholnih pića. Pri nepromenjenim drugim faktorima, kao što su prihodi ili cena drugih roba, porast cena alkohola vodi smanjenju konzumiranja alkohola i smanjenju štete povezane sa upotrebom alkohola, i obratno.
Politika određivanja cena alkoholnih pića može se iskoristiti kao jedna od mera za smanjenje maloletničkog konzumiranja alkohola, za zaustavljanje progesije ka prekomernom pijenju alkohola i/ili teškom epizodičnom opijanju, i za uticanje na sklonosti potrošača. Povećanje cene alkoholnih pića je jedna od najefikasnijih mera za smanjenje njihove zloupotrebe. Još jedna mera koja se pokazala efikasnom je određivanje minimalne cene alkohola, kojom se definiše minimalna cena po jedinici alkohola, što znači da se ne može prodavati po nižoj ceni. Određivanje minimalne cene ne predstavlja oporezivanje, to je ciljani način da se osigura da se jača pića prodaju po razumnoj ceni, odnosno da se ne prodaju po ceni koja je ponekad i niža od proizvodne cene. Što više jedinica alkohola piće sadrži, jače je i samim tim treba da bude skuplje. Određivanje minimalne cene alkohola ima uticaja samo na prodaju alkohola u ugostiteljskim objektima koji služe alkohol.
Ključni faktor uspeha politike regulisanja cena u cilju smanjenju štetne upotrebe alkohola je potreba za postojanjem efikasnog sistema oporezivanja koji mora biti praćen odgovarajućim prikupljanjem poreza i sprovođenjem zakona.
U ovoj oblasti, cilj koji treba ispuniti tokom trajanja Programa je da se politika definisanja cena alkoholnih pića inkorporira kao deo sveobuhvatne strategije za suzbijanje štetne upotrebe alkohola i sa njom povezanih posledica u populaciji. Sa druge strane novac dobijen korekcijom cena alkoholnih pića bio bi upotrebljen za realizaciju ovog programa.
Indikator ispunjenja mera u ovoj oblasti bio bi pristupačnost alkohola, merena upoređivanjem indeksa relativne cene alkohola naspram indeksa stvarne potrošačke moći domaćinstva.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) uspostavljanje i sprovođenje sistema specifičnog nacionalnog oporezivanja alkohola praćenog efikasnim sprovođenjem zakona koji bi u odgovarajućim okolnostima uzeo u obzir sadržaj alkohola u alkoholnim pićima - niže takse za pića sa manjim sadržajem alkohola i obratno;
2) zabrana ili ograničenje korišćenja direktne ili indirektne promocije cena alkohola, popusta na količinu, cena manjih od vrednosti proizvoda te paušalnih cena za neograničeno pijenje ili druge vrste volumne prodaje alkohola;
3) iniciranje određivanja specijalnih taksi na proizvode koji su naročito privlačni mladima (breezer, alcopop, i sl.);
4) utvrđivanje minimalne cene po litru alkohola, u skladu sa zakonom;
5) predlog za pružanje podsticaja prilikom određivanja cena za bezalkoholna pića kako bi im se povećala konkurentnost u odnosu na alkoholna;
6) iniciranje za smanjenje ili onemogućavanje ostvarivanja subvencija privrednim subjektima koji se ne pridržavaju politike u oblasti alkohola, u skladu sa propisima;
6.2.8. Specifični cilj: Smanjenje negativnih posledica konzumiranja alkohola i opijanja
Alkohol se najviše konzumira po obrascu teškog epizodičnog opijanja, što predstavlja najrizičniji oblik pijenja koji nanosi štetu ne samo osobi koja pije, već i osobama u njegovom/njenom okruženju.
Ova oblast sadrži mere koje su direktno usmerene na smanjenje štete uzrokovane pijenjem alkohola i opijanjem. Postojeći naučno i u praksi utemeljeni dokazi i primeri dobre prakse naglašavaju komplementarnu upotrebu ovih intervencija u okviru šire strategije za sprečavanje i smanjenje negativnih posledica pijenja alkohola i opijanja.
Uvođenje zdravstvenih upozorenja na ambalažama alkoholnih pića pokazalo se kao dobra praksa. Kada se ovakva upozorenja jednom postepeno uvedu, ne koštaju mnogo, a imaju svrhu da podsete konzumenta i društvo na činjenicu da alkohol nije obična namirnica. Kao i kod drugih namirnica, gde su obično na poleđini odštampane informacije o proizvodu, u oznakama na ambalažama alkoholnih pića treba da bude naveden sadržaj alkohola na jednostavan, razumljiv način, kao i standardne smernice o umerenoj, niskorizičnoj konzumaciji alkohola za muškarce i za žene.
Tokom trajanja Programa, cilj je smanjiti broj smrtnih slučajeva uzrokovanih alkoholom, i posebno broj namernih i nenamernih povreda uzrokovanih alkoholom, kao i sve druge posledice konzumiranja alkohola.
Indikator postignuća cilja u ovoj oblasti bio bi smanjenje stope alkoholom uzrokovane smrtnosti, odnosno smrtnosti usled namernih i nenamernih povreda uzrokovanih alkoholom.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) izrada i distribucija informacija o štetnom dejstvu alkohola sa promocijom apstinencije od alkohola i smernicama za niskorizično ("odgovorno") pijenje na svim mestima gde se služi alkohol;
2) iniciranje obaveznog obeležavanja ambalaža alkoholnih pića jasnim zdravstvenim upozorenjima o šteti koja može nastati usled prekomerne upotrebe alkohola;
3) regulisanje konteksta konzumiranja alkohola, sa ciljem smanjenja nasilja i problematičnog i agresivnog ponašanja, uključujući služenje alkohola u plastičnim ambalažama ili ambalažama od nelomljivog stakla i utvrđivanje pravila vezanih za konzumiranje alkohola na javnim događajima koji okupljaju veliki broj ljudi;
4) uvođenje i sprovođenje regulative u cilju onemogućavanja služenja alkohola do stanja intoksikacije i utvrđivanje zakonske odgovornosti za posledice štete nastale opijanjem u takvim okolnostima;
5) sprovođenje obuke osoblja kako da preveniraju, prepoznaju i odgovore na zahteve pijanih ili agresivnih gostiju;
6) obezbeđivanje svake vrste podrške i podsticanje udruženja na aktivniji i efikasniji pristup problemu smanjenja štete povezane sa upotrebom alkohola;
7) uspostavljanje "treznilišta" za osobe koje su u stanju teške alkoholne intoksikacije, kao i komuna za hronične alkoholičare, bez socijalne podrške, koji ne mogu da uspostave apstinenciju.
6.2.9. Specifični cilj: Smanjenje javno-zdravstvenog uticaja nelegalnog i neregistrovanog alkohola
Konzumiranje neregistrovanog alkohola ima veliki uticaj na javno zdravlje, mada dimenzije ovog problema nisu u potpunosti poznate. U mnogim kulturama je proizvodnja i prodaja "domaćeg", neregistrovanog alkohola duboko ukorenjena, negde čak dotle da predstavlja deo identiteta nacije. Međutim, konzumiranje nelegalnog ili neregistrovanog alkohola može imati dodatne negativne zdravstvene posledice zbog veće koncentracije etanola i potencijalne kontaminacije toksičnim supstancama, kao što je metanol. Ovakva proizvodnja alkohola otežava sprovođenje mera oporezivanja i kontrole nad legalno proizvedenim alkoholom. Od ključnog je značaja i dobro poznavanje tržišta i uvid u sastav i proizvodnju neregistrovanig alkohola, zajedno sa odgovarajućom zakonskom regulativom i njenim aktivnim sprovođenjem.
Aktivnosti na smanjenju dodatnih negativnih efekata treba preduzeti u skladu sa prevalencom konzumiranja nelegalnog ili neregistrovanog ("domaćeg") alkohola i posledične štete. Poznavanje stepena i prirode problema povezanih sa upotrebom alkohola i obrazaca konzumiranja nelegalnog i neformalnog alkohola u populaciji zahteva implementaciju dobro osmišljenih populacionih istraživanja među odraslima i među mladima. Za planiranje i sprovođenje odgovarajućih mera potrebni su odgovarajući naučni, tehnički i institucionalni kapaciteti.
Ove intervencije treba da dopunjuju, a ne da zamene druge intervencije koje se primjenjuju u cilju redukcije štetne upotrebe alkohola, i treba uvek da budu udružene sa podizanjem svesti i mobilizacijom zajednice.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) inicirati regulisanje oblasti proizvodnje, kontrole kvaliteta i distribucije neformalno proizvedenih alkoholnih pića;
2) preduzimanje mera za procenu veličine tržišta neformalno proizvedenog alkohola;
3) razvijanje efikasnog sistema praćenja proizvodnje neformalno proizvedenog alkohola;
4) ekstenzivno hemijsko testiranje uzoraka neformalno proizvedenog alkohola, u cilju identifikacije najrizičnijih sastojaka i njihovog štetnog potencijala;
5) izrada i distribucija relevantnih upozorenja za javnost o kontaminantima i drugim zdravstvenim opasnim supstancama koje se mogu naći kod nelegalnog ili neformalno proizvedenog alkohola;
6) izrada i distribucija smernica za neformalne proizvođače alkohola o tome kako da se izbegnu problemi sa kontaminantima i poboljša kvalitet neformalno proizvedenog alkohola.
6.2.10. Specifični cilj: Praćenje i nadzor
Implementacija ovog strateškog dokumenta i postignuti uticaj u smanjenju štete povezane sa upotrebom alkohola biće efikasniji ukoliko se uspostave i sprovedu adekvatni mehanizmi monitoringa i evaluacije. To zahteva veliki stepen koordinacije i upravljanja procesom kao i adekvatne resurse kako bi se osigurala dostupnost neophodnih podataka, i zajednički rad različitih sektora u cilju izrade redovnih detaljnih izveštaja o nadzoru i praćenju.
Razvoj održivog informacionog sistema, uz kontinuirano sakupljanje, praćenje, upoređivanje i analiziranje podataka, širenje informacija i usmeravanje povratnih informacija prema odgovornim telima i drugim zainteresovanim stranama trebalo bi da bude sastavni deo sprovođenja svake politike i svake intervencije usmerene na smanjenje štetne upotrebe alkohola. Ovi podaci mogu biti dostupni u drugim sektorima, pa je dobar sistem koordinacije, razmene informacija i saradnje neophodan kako bi se prikupio što širi opseg informacija potrebnih za sveobuhvatni sistem nadzora i praćenja.
Komitet Evropske komisije za sakupljanje podataka o alkoholu, indikatore i definicije, predložio je tri ključna indikatora za monitoring promena konzumiranja alkohola i štete povezane sa alkoholom. Ovi indikatori i mere su:
1) količina potrošenog alkohola (ukupna registrovana i neregistrovana konzumacija u litrima čistog alkohola po glavi stanovnika starosti 15 godina i više, sa podindikatorima za pivo, vino i žestoka pića);
2) obrasci štetne konzumacije (konzumiranje najmanje 60 g alkohola u jednoj prilici najmanje jednom mesečno u prethodnih 12 meseci);
3) štetne posledice na zdravstvenom nivou koje se mogu pripisati alkoholu, sa pod-indikatorima za izgubljene godine života usled hroničnih bolesti i povreda koje se mogu pripisati alkoholu.
Tokom perioda implementacije ovog programa, cilj u ovoj oblasti je da se izgrade kapaciteti za prikupljanje podataka o konzumiranju alkohola i povezanoj šteti u skladu sa standardnim indikatorima, a kako bi se sačinio sveobuhvatni izvještaj na polju štetne upotrebe alkohola u Republici Srbiji.
Indikator ostvarenja ovog cilja bio bi izrađen široko dostupan sveobuhvatni izveštaj o alkoholu i šteti povezanoj sa upotrebom alkohola na nacionalnom nivou.
Cilj se sprovodi kroz sledeće aktivnosti:
1) definisanje i praćenje jedinstvenog seta indikatora štetne upotrebe alkohola i politike i intervencija u cilju prevencije i redukcije takve upotrebe;
2) obezbeđivanje kontinuirane podrške i resursa za implementaciju redovnih nacionalnih istraživanja o konzumiranju alkohola i povezanoj šteti u opštoj populaciji, kao i u populaciji mladih (kao što je Globalno istraživanje o alkoholu, Evropsko školsko istraživanje o alkoholu i drugim drogama, Istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece, itd.);
3) poboljšanje analitičkih metoda koji se koriste u generisanju podataka o alkoholu, tako da podaci o morbiditetu i mortalitetu uključe kalkulaciju dela koji se može pripisati alkoholu;
4) kreiranje nacionalne baze podataka o upotrebi alkohola i posledičnoj šteti, u skladu sa međunarodno usaglašenim indikatorima;
5) razvoj evaluacionih mehanizama kako bi se utvrdio uticaj mera i aktivnosti na smanjenju štetne upotrebe alkohola.
7. UPRAVLJANJE I KOORDINACIJA AKTIVNOSTIMA
Pored u Programu navedenih organa državne uprave, i ostalih subjekata, koji učestvuju u obezbeđivanju implementacije i evaluacije Programa, instituti i zavodi za javno zdravlje i Republička stručna komisija za prevenciju i zloupotrebu alkohola i alkoholizma učestvuju i u upravljanju i koordinaciji aktivnostima.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", preko instituta/zavoda za javno zdravlje organizuje i koordinira prikupljanje podataka koji obezbeđuju uvid u aktivnosti i rezultate Programa.
Instituti i zavodi za javno zdravlje određuju svog predstavnika koji prati sprovođenje Programa za određeni upravni okrug, učestvuje u izradi plana aktivnosti domova zdravlja, obavlja stručne konsultacije za potrebe sprovođenja Programa sa domom zdravlja. Instituti i zavodi za javno zdravlje, pripremaju izveštaj o sprovođenju Programa za određeni upravni okrug.
Dom zdravlja pokreće, organizuje i sprovodi Program u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji za koju je osnovan. Dom zdravlja obrazuje tim za sprovođenje Programa koga čine: rukovodilac tima i načelnici službe za zdravstvenu zaštitu školske dece, službe za zdravstvenu zaštitu žena, načelnik službe za psihijatriju, načelnik službe za socijalnu medicinu i druge specijalističke službe koje učestvuju u sprovođenju Programa. Spoljni članovi tima su predstavnici Centra za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou, volonteri, udruženja i dr. Tim je zadužen za dostavljanje izveštaja institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje.
8. PRAĆENJE I PROCENA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Praćenje i procenu sprovođenja Programa, na osnovu prikupljanja, obrade i analize propisanih zdravstveno-statističkih i drugih podataka, odnosno pokazatelja predviđenih Programom, kao i na osnovu neposrednog uvida za područje pojedinih jedinica lokalne samouprave i upravnog okruga, odnosno filijala Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje, vrše nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje. Njihove aktivnosti usmerava i koordinira Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Za razmatranje analiza, odnosno izveštaja o sprovođenju Programa, za stručno-metodološko uputstvo, kao i za druga pitanja nadležna je Republička stručna komisija za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma.
Izveštaje o sprovođenju Programa, kontinuirano, na šest meseci pripremaju i dostavljaju Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" nosioci programskih celina: dom zdravlja za nivo jedinice lokalne samouprave; odnosno instituti i zavodi za javno zdravlje za određeni upravni okrug.
Na osnovu dostavljenih izveštaja, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" sačinjava zbirni izveštaj koji dostavlja ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
9. FINANSIRANJE AKTIVNOSTI PREDVIĐENIH PROGRAMOM
Za sprovođenje ovog programa nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije za 2017. godinu.
Potrebno je obezbediti sredstva u budžetu za 2018. i 2019. godinu u iznosu od 2.000.000,00 dinara, za sprovođenje aktivnosti: edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i drugih subjekata: Ova sredstva će se obezbediti u skladu sa limitima koje utvrdi Ministarstvo finansija za Razdeo 25 - Ministarstvo zdravlja, u okviru Programa 1802 - Preventivna zdravstvena zaštita.