PRAVILNIK
O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ŠKOLE ZA MUZIČKE TALENTE U ĆUPRIJI

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2017)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program Škole za muzičke talente u Ćupriji.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o planu i programu muzičkog obrazovanja i vaspitanja dece i omladine sa izrazitim muzičkim sposobnostima ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 2/90).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ŠKOLE ZA MUZIČKE TALENTE U ĆUPRIJI

UVOD

Škola za muzičke talente u Ćupriji (u nastavku teksta Škola) jedina u Republici Srbiji ostvaruje određeni program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog kulturnog, prosvetnog i istorijskog značaja. Osnovana je 1973. godine po uzoru na Centralnu muzičku školu u Moskvi i školu Menjuhin u Londonu. U Školi se istovremeno stiče osnovno i srednje, opšte i muzičko obrazovanje i vaspitanje u uslovima školskog i domskog smeštaja, po jedinstvenom nastavnom planu i programu. Školu pohađaju učenici različitog uzrasta od šest do 18 godina iz svih krajeva Republike Srbije. Ukoliko postoji potreba Škola može da realizuje i pripremni program namenjen deci od šest i sedam godina sa ciljem razvijanja motoričkih i slušnih sposobnosti, odnosno kao vid pripreme za polaganje prijemnog ispita i dalje školovanje u ovoj Školi.

Cilj i zadatak

Osnovni cilj i zadatak Škole je da prati i otkrije izrazito muzički nadarenu decu i da ih po posebnom programu obrazuje, pružajući im izuzetne uslove za njihov pravilan opšti razvoj i optimalni razvitak njihovih talenata. Osim pružanja opšteg osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i pojačanog muzičkog programa koji se odnosi na gudačke instrumente (violina, viola, violončelo i kontrabas), Škola realizuje i zadatke porodičnog vaspitanja, prilagođavajući uslove života porodičnom ambijentu koji će stimulisati slobodni razvitak ličnosti dece i njihovih kreativnih mogućnosti.

Kako populaciju ove škole čine učenici posebnih muzičkih sposobnosti, čiji je tempo napredovanja u stručnoj nastavi dinamičniji od prosečnog, potrebno je ostvariti paralelnost tog napredovanja i u opšteobrazovnoj nastavi adekvatnim vidovima nastave i izborom metoda i tehnička rada. S tim u vezi je i posebno naglašena uloga nastavnika koji u većini programa realizuju individualnim radom ili radom u sasvim malim grupama. To dovodi do razvoja bliskih odnosa sa učenicima i proširivanja uloge nastavnika ulogom roditelja jer se ova deca rano odvajaju od porodice.

NASTAVNI PLAN

 

Red. broj

A1 OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI NASTAVNI PREDMETI

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

Ukupno

ned d.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

 

1.

Srpski jezik

5

185

5

185

5

185

4

148

4

148

3

111

3

108

 

 

 

 

 

 

1070

2.

Srpski jezik i književnost

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

108

3

111

3

105

324

3.

Engleski jezik

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

72

2

72

2

74

2

70

732

4.

Drugi strani jezik

-

 

-

 

 

 

 

 

1

37

1

37

1

36

1

36

1

37

1

35

218

5.

Matematika

3

111

3

111

3

111

3

111

2

74

2

74

2

72

2

72

-

-

-

-

736

6.

Svet oko nas

2

74

2

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

148

7.

Priroda i društvo

-

-

-

-

2

74

2

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

148

8.

Likovna kultura

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

36

 

 

 

 

 

 

258

9.

Fizičko vaspitanje

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

72

2

72

2

74

2

70

732

10.

Istorija

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

2

74

1

36

1

36

 

 

 

 

183

11.

Geografija

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

2

74

1

36

1

36

 

 

 

 

183

12.

Fizika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

1

36

1

36

1

37

 

 

146

13.

Biologija

 

 

 

 

 

 

 

 

2

74

1

37

1

36

1

36

1

37

 

 

220

14.

Hemija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

36

1

36

 

 

 

 

72

15.

Filozofija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

35

35

16.

Sociologija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

35

35

17.

Psihologija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

70

70

18.

Informatika i računarstvo*

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

1

37

 

30

 

30

1

37

 

 

171

19.

Istorija sa istorijom kulture i civilizacije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

74

 

 

74

UKUPNO: A1

15

555

15

555

15

555

14

518

17

629

18

666

16

606

15

570

13

481

12

420

5555

 

A2 OBAVEZNI STRUČNI NASTAVNI PREDMETI

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

 

 

 

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

 

20.

Glavni predmet/instrument

5

185

5

185

5

185

4

148

4

148

4

148

4

144

4

144

4

148

4

140

1575

21.

Kamerna muzika**

 

 

 

 

 

 

2

74

2

74

2

74

2

72

2

72

2

74

2

70

510

22.

Orkestar**

 

 

 

 

 

 

4

148

4

148

4

148

4

144

4

144

4

148

4

140

1020

23.

Uporedni klavir

 

 

 

 

2

74

2

74

2

74

1

37

 

 

 

 

 

 

 

 

259

24.

Solfeđo

3

111

3

111

3

111

2

74

2

74

2

74

2

72

2

72

2

74

2

70

843

25.

Teorija muzike

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

1

36

 

 

 

 

 

 

73

26.

Muzički instrumenti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

36

 

 

 

 

 

 

36

27.

Harmonija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

72

2

74

1

35

181

28.

Kontrapunkt

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

2

70

107

29.

Istorija muzike sa upoznavanjem muzičke kulture

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

72

2

72

2

74

 

 

218

30.

Muzički oblici

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

74

2

70

144

31.

Nacionalna istorija muzike

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

35

35

32.

Čitanje s lista

 

 

 

 

 

 

1

37

1

37

1

37

1

36

1

36

1

37

1

35

255

 

UKUPNO A2

8

296

8

296

10

370

15

555

15

555

15

555

17

612

17

612

20

740

19

665

5256

 

UKUPNO A1 + A2

23

851

23

851

25

925

29

1073

32

1184

33

1221

33

1218

32

1182

32

1221

31

1085

10811

Red. broj

B. IZBORNI PREDMETI

 

 

1.

Verska nastava/građansko vaspitanje ***

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

36

1

36

1

37

1

35

366

UKUPNO A1 + A2 + B

24

888

24

888

26

962

30

1110

33

1221

34

1258

34

1254

33

1218

33

1258

32

1 120

11177

Napomena:

* Realizuje se u sedmom i osmom razredu kroz blok nastavu.
** Fond časova orkestra i kamerne muzike može biti veći od planiranog i tada se nastava odvija subotom ili nedeljom u bloku.
***Učenici obavezno biraju svake školske godine jedan od dva ponuđena izborna predmeta, a nastava se realizuje u skladu sa važećim nastavnim programima za ove predmete za osnovnu školu i srednju muzičku školu.

Red. broj

V. FAKULTATIVNI PREDMETI*

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

Ukupno

ned

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

1.

Korektivna gimnastika

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

36

1

36

1

37

1

35

366

2.

Uvod u orkestarsko dirigovanje**

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

36

1

37

 

 

73

3.

Uporedni klavir

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

36

1

36

 

 

 

 

72

4.

Uvod u aranžiranje**

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

37

1

35

72

Napomena:

* Samo za učenike koji izaberu predmet.
** Učenik može da izabere predmet samo u jednoj školskoj godini.

Red. broj

OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

Ukupno

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

1.

Dodatni rad

do 74

do 74

do 74

do 74

do 74

do 74

do 72

do 72

do 74

do 70

do 732

2.

Pripremni i dopunski rad

do 74

do 74

do 74

do 74

do 74

do 74

do 72

do 72

do 74

do 70

do 732

3.

Koncertne aktivnosti

Prema Godišnjem planu rada Škole

4.

Festivali

Prema Godišnjem planu rada Škole

5.

Takmičenja /domaća i međunarodna

Prema Godišnjem planu rada Škole

 

NASTAVNI PROGRAMI OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

 

SRPSKI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika jeste da se učenici osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika, na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.

Zadaci nastave srpskog jezika:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani;

- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;

- opismenjavanje učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;

- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;

- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;

- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);

- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;

- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;

- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);

- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih rodova i vrsta;

- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;

- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;

- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;

- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);

- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;

- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;

- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;

- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;

- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;

- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);

- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;

- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.

PRVI RAZRED

(5 časova nedeljno, 185 godišnje)

Operativni zadaci:

- usvajanje pravilnog izgovaranja glasova, glasovnih skupova, reči i rečenica;

- savladavanje tehnike čitanja i pisanja na ćiriličkom pismu;

- navikavanje na upotrebu književnog jezika u govoru i pisanju;

- formiranje navike za čitko, uredno i lepo pisanje;

- postupno uvođenje u doživljavanje i razumevanje književnih tekstova;

- uočavanje vrsta književnih dela prema zahtevima programa;

- usvajanje osnovnih književnoteorijskih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa;

- osposobljavanje za usmeno i pismeno prepričavanje, pričanje i opisivanje prema zahtevima programa.

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVE ČITANJA I PISANJA

Prethodna ispitivanja

Ispitivanje sposobnosti svakoga deteta za govorno opštenje (sposobnost za reprodukovanje kraćeg sadržaja, umešnost za slobodno govorno komuniciranje, bogatstvo rečnika, odstupanja od književnog jezika, govorni nedostaci); ispitivanje predznanja iz čitanja i pisanja (poznavanje slova, čitanje i pisanje); formiranje individualnih tabela sa rezultatima ispitivanja radi ujednačavanja odeljenja, izbora metoda i postupaka i praćenja napredovanja učenika.

Priprema za čitanje i pisanje

Vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe) - zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja, tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije.

Vežbe u slušanju (akustičke vežbe) - otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika (govora) nastavnika, druga, glumca i spikera. Negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika.

Razvijanje kulture usmenog izražavanja: pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika; prepričavanje teksta, lutkarske predstave, crtanog filma.

Formiranje i usavršavanje kulture komuniciranja: navikavanje na kulturnu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima.

Usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa. Razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice.

Analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja.

Leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči. Vežbe artikulacije - čist, jasan i pravilan izgovor svih glasova.

Motoričke vežbe: vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture; spontanost, doslednost i funkcionalnost u zahtevima da se učenici umešno služe priborom za pisanje, crtanje i slikanje.

Početno čitanje i pisanje

Osnovni nastavni pristup učenju čitanja i pisanja ostvaruje se primenom glasovne analitičko-sintetičke metode. U njene strukturne delove (pristupne jezičke aktivnosti, analitička i sintetička vežbanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, čitanje odgovarajućeg teksta i razgovor o njemu, pisanje reči i rečenica i sl.) funkcionalno i osmišljeno integrišu se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinovano učenje čitanja i pisanja, pojedinačno i grupno usvajanje slova - prema slobodnom opredeljenju učitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti.

U okolnostima prethodnog stručnog i organizovanog obezbeđenja neophodnih udžbenika i nastavnih sredstava, učitelj se može opredeliti i za kompleksni postupak u učenju čitanja i pisanja.

Uvežbavanje logičkog čitanja na odgovarajućim tekstovima iz bukvara: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje reči, tečno povezivanje reči u rečenici jačinom i tempom prirodnoga govora. Osmišljeno i podsticajno vrednovanje čitanja svakog učenika ponaosob. Razgovor o pročitanom.

Uvežbavanje grafički pravilnog i estetski valjanog (lepog) pisanja: pojedinačnih slova, reči i rečenica. Sistematično i dosledno ostvarivanje higijenskih, tehničkih i praktičnih navika vezanih za pisanje (pravilno sedenje i držanje tela, funkcionalna upotreba pribora za pisanje i sl.). Odmereno, primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob.

Posebna metodička briga usmerava se na učenike koji već imaju izvesna predznanja iz čitanja i pisanja, kao i na one učenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti.

Usavršavanje čitanja i pisanja

Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), nastavlja se uvežbavanje i usavršavanje čitanja i pisanja i tokom drugog polugodišta, do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, jezička kultura, lektira) načelno se omogućuje učeniku da na svakom času govori, čita i piše.

JEZIK

Gramatika

Rečenica; reč; glas i slovo - prepoznavanje.

Uočavanje uloge glasa u razlikovanju značenja reči.

Razlikovanje rečenice kao obaveštenja, pitanja i zapovesti izgovorom (intonacijom) i prepoznavanjem u tekstu.

Izgovor i pisanje glasova ć, č, đ, dž, h i r, ako učenicima pričinjavaju teškoće.

Pravopis

Upotreba velikog slova na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena, imena naselja (jednočlana).

Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime).

Upotreba tačke na kraju rečenice. Mesto i funkcija upitnika i uzvičnika u rečenici.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Slavujak

Narodna pesma: Božić štapom bata

Jovan Jovanović Zmaj: Mati

Desanka Maksimović: Hvalisavi zečevi

Grigor Vitez: Nema za mačke škole

Momčilo Tešić: Slikovnica

Mira Alečković: Vetar sejač

Dušan Radović: Jesenja pesma

Stevan Raičković: Crtanka

Vlada Stojiljković: Sa mnom ima neka greška

Voja Carić: Proleće

Ljubivoje Ršumović: Au, što je škola zgodna

Vladimir Andrić: Hleb

Izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja, Momčila Tešića, Desanke Maksimović i Grigora Viteza

Izbor iz narodne lirike (uspavanke i šaljive pesme)

Epika

Narodna priča: Sveti Sava i đaci (Bukvar)

Narodna priča: Golub i pčela

Dositej Obradović: Dva jarca; Dve koze

Desanka Maksimović: Bajka o labudu

Branko Ćopić: Sunčev pevač

Toma Slavković: Zec i vuk

Božidar Timotijević: Kad proleće dođe, sve nabolje pođe

Dragan Lukić: Jabuka (Bukvar)

Ezop: Lav i miš

Lav Tolstoj: Dva druga

Izbor iz narodne epike (šaljive priče, poslovice, zagonetke, brzalice)

Drama

Dušan Radović: Tužibaba

Laza Lazić: Car i skitnica

Aleksandar Popović: Neće uvek da bude prvi

Popularni i informativni tekstovi

Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu

Čitanje teksta

Pravilno i tečno čitanje naglas reči, rečenica i kratkih tekstova - provera razumevanja pročitanog. Osposobljavanje učenika da u čitanju uočavaju i znake interpunkcije (tačka, upitnik, uzvičnik). Postupno ovladavanje intonacijom obaveštajnih, upitnih i uzvičnih rečenica. Prilagođavanje čitanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo čitanje).

Čitanje dijaloškog teksta - individualno i po ulogama. Sistematsko, dosledno i kritičko vrednovanje učeničkog čitanja.

Uvođenje učenika u čitanje, u sebi, rečenica i kratkih tekstova (nakon savladavanja osnovnih elemenata tehnike čitanja naglas).

Aktivno slušanje umetničkog čitanja teksta (zvučni i video-zapisi).

Navikavanje učenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri čitanju.

Tumačenje teksta

Tekstovi iz lektire koriste se za usavršavanje čitanja i pisanja i uvođenje učenika u osnovne pojmove o književnosti.

Uočavanje naslova, imena autora, sadržaja i ilustracija u knjizi.

Uočavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bića i prirode. Uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapažanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tužno, smešno). Pojmovi dobro, zlo.

Odgovori na pitanja o pročitanom sadržaju (rečenice, odlomka, pesme, priče, basne, bajke, dramskog teksta). Uočavanje i razumevanje karakterističnih rečenica u tekstu.

Sistematično i postupno usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.

Književni pojmovi

Lirika

Pesma; stih i strofa; osnovno osećanje - na nivou prepoznavanja.

Epika

Priča; događaj; mesto i vreme zbivanja.

Književni lik - izgled, osnovne etičke osobine i postupci.

Poslovica, zagonetka - prepoznavanje.

Drama

Dramska igra. Dramska radnja (na nivou prepoznavanja).

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje - slobodno i usmereno: prepričavanje kraćih i jednostavnijih tekstova iz bukvara, čitanke, časopisa za decu, lutkarskih pozorišnih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za decu.

Pričanje o događajima i doživljajima - slobodno i usmereno: teme koje se odnose na bliže i šire okruženje (neposredna okolina, roditeljski dom, škola, igra, izleti; posete, susreti); pričanje na osnovu stvaralačke mašte; pričanje prema nizu slika - postupno otkrivanje slika, po logičnom redosledu.

Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uočavanje i imenovanje izrazitih obeležja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka; opisivanje biljaka i životinja - opisivanje biljaka na osnovu zajedničkog posmatranja; slobodno opisivanje životinje ljubimca i opisivanje životinja na osnovu zajedničkog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu ličnog iskustva/sećanja i znanja iz predmeta svet oko nas.

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: pravilan izgovor glasova, suglasničkih grupa, reči, onomatopeja, brzalica.

Ortografske vežbe: prepisivanje reči i kratkih rečenica sa datim zadatkom; proveravanje i vrednovanje urednosti i čitkosti pisanja.

Diktat za primenu pravopisnih pravila. Autodiktat.

Leksičke vežbe: građenje reči; sinonimi; antonimi; reči sa umanjenim i uvećanim značenjem i sl.

Sintaksičke vežbe: usmereno i samostalno sastavljanje rečenica; rečenice sa dopunjavanjem; rečenice od zadatih reči i sl.

Odgonetanje i rešavanje rebusa.

Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih i epskih).

Scensko improvizovanje dramskog/dramatizovanog teksta.

Služenje rečnikom i pisanje/stvaranje sopstvenog rečnika.

Konvencionalni jezički standardi u usmenom opštenju (sa nepoznatom i odraslim sagovornikom - upotreba lične zamenice Vi iz poštovanja i pristojnosti); pisanje čestitke.

Domaći pismeni zadaci (do pet) i njihova analiza na času - u drugom polugodištu.

DRUGI RAZRED

(5 časova nedeljno, 185 godišnje)

Operativni zadaci:

- uočavanje i shvatanje rečenice kao osnovne jezičke kategorije; prepoznavanje i razumevanje glavnih rečeničnih delova;

- upoznavanje sa fonetskim i morfološkim pojmovima prema zahtevima programa;

- savladavanje novih programskih zahteva iz pravopisa;

- ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja latinicom;

- motivisanje, podsticanje i usmeravanje na čitanje lektire;

- uvežbavanje čitanja naglas; usavršavanje čitanja u sebi u funkciji tumačenja teksta;

- uočavanje i tumačenje bitnih činilaca teksta prema zahtevima programa;

- simultano usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova;

- ovladavanje osnovnim oblicima jezičkog izražavanja i dalja usavršavanja i negovanje jezičke kulture;

- sistematsko i dosledno realizovanje programiranih i njima sličnih vežbanja u govoru i pisanju.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Rečenica - obaveštenje, pitanje i zapovest. Uočavanje potvrdnih i odričnih rečenica. Obeležja rečenice u govoru (intonacija i pauza) i u tekstu (veliko početno slovo i znaci interpunkcije: tačka, upitnik, uzvičnik).

Prepoznavanje glavnih delova rečenice (predikat, subjekat).

Imenice i glagoli (uočavanje i prepoznavanje). Razlikovanje osnovnih glagolskih oblika za iskazivanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena; razlikovanje potvrdnih i odričnih glagolskih oblika. Razlikovanje roda i broja imenica.

Glas i slog, samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reči na slogove u izgovoru (jednostavniji primeri).

Pravopis

Upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, nadimaka uz lično ime, imena životinja, višečlanih geografskih imena i ulica (jednostavniji primeri).

Pisanje adrese.

Rastavljanje reči na kraju reda (osnovna pravila).

Pisanje rečce li u upitnim rečenicama i rečce ne uz glagole u odričnim rečenicama.

Skraćenice za mere (korelacija sa nastavom matematike).

Tačka. Upitnik. Uzvičnik. Dve tačke i zapeta u nabrajanju.

Usvajanje latinice - čitanje i pisanje u drugom polugodištu.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Majka Jova u ruži rodila

Narodna pesma: Smešno čudo

Porodične i šaljive narodne lirske pesme - izbor

Jovan Jovanović Zmaj: Patak i žabe

Momčilo Tešić: Prolećno jutro u šumi

Mira Alečković: Pesma za mamine oči

Branko Ćopić: Bolesnik na tri sprata

Dušan Radović: Lepo je sve što je malo

Stevan Raičković: Kad počne kiša da pada

Dragan Lukić: Škola

Miroslav Antić: Tajna

Ljubivoje Ršumović: Jednoga dana

Vladimir Andrić: Daj mi krila jedan krug

Dobrica Erić: Čuo sam

Izbor iz poezije Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića

Izbor iz Antologije srpske poezije za decu (priredio Dušan Radović)

Epika

Narodna pesma: Marko Kraljević i orao

Narodne pripovetke: Staro lijino lukavstvo; Sedam prutova

Narodna priča: Sveti Sava, otac i sin

Srpske narodne bajke - izbor

Narodne basne: Konj i magarac; Lisica i gavran

Dositej Obradović: Pas i njegova senka

Desanka Maksimović: Slikarka zima

Grozdana Olujić: Šarenorepa

Branko Ćopić: Doživljaji mačka Toše (odlomci)

Hans Kristijan Andersen: Bajke (izbor)

Jakob i Vilhelm Grim: Tri brata

Aleksandar Sergejevič Puškin: Bajka o ribaru i ribici

Lav N. Tolstoj: Vrabac i laste

Feliks Salten: Bambi (odlomak)

Izbor iz narodnog usmenog stvaralaštva (šaljive priče, poslovice)

Drama

Gvido Tartalja: Zna on unapred

Dragan Lukić: Stara slika na zidu

Aleksandar Popović: Dva pisma

Popularni i informativni tekstovi

Izbor iz enciklopedija i časopisa za decu

Čitanje teksta

Uvežbavanje i usavršavanje tehnike čitanja naglas i u sebi s razumevanjem pročitanog. Usklađivanje intonacije i tempa čitanja sa prirodom teksta (pripovedanje, opis, dijalog). Postupno i dosledno uvođenje učenika u način vođenja dnevnika o pročitanim knjigama; povremeno čitanje i komentarisanje zabeleški na posebnim časovima. Čitanje dijaloškog teksta po ulogama.

Čitanje naglas i u sebi, sa ograničenim vremenom i unapred postavljenim zahtevima (usmereno čitanje). Čitanje u sebi kao priprema za samostalno čitanje i učenje.

Tumačenje teksta

Slobodno (samostalno) saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu.

Razumevanje pročitanog teksta. Uočavanje hronologije i povezanosti događaja u pripovedanju. Zapažanje karakterističnih detalja u opisivanju lika i ambijenta. Razumevanje namera i osećanja opisanih u tekstu. Zauzimanje vlastitih stavova prema postupcima likova. Otkrivanje i tumačenje poruka u tekstu.

Shvatanje važnijih celina u tekstu (odeljak) i određivanje podnaslova. Shvatanje odeljka u celini i u njegovim bitnim pojedinostima.

Uočavanje različitih značenja reči u tekstu i tumačenje njihove izražajne funkcije.

Sistematično usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.

Književni pojmovi

Lirika

Pesma, osećanja; stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja.

Epika

Fabula - redosled događaja (prepoznavanje).

Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci.

Poruke.

Epska pesma, bajka, basna - prepoznavanje.

Drama

Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog; pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - slobodno detaljno prepričavanje; detaljno prepričavanje po zajedničkom planu; prepričavanje sadržaja u celini i po delovima (slobodno i po zajedničkom planu).

Pričanje o događajima i doživljajima - individualno i po zajedničkom planu; predmetnost pričanja: bliže i dalje okruženje, stvarnost i mašta, neposredno doživljavanje i sećanje/ranije stečeno iskustvo; pričanje prema nizu slika izloženih u celini, koje predstavljaju celovit, zanimljiv i dinamičan događaj.

Opisivanje predmeta sa kojim se učenik prvi put sreće; vlastiti izbor predmeta za opisivanje - slobodno ili po ranije utvrđenom planu. Opisivanje biljaka i životinja na osnovu neposrednog posmatranja - osobine koje su najuočljivije u trenutku posmatranja. Usvajanje osnovnih elemenata pristupa opisivanju - stvaranje zajedničkog i individualnog plana opisa.

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: pravilan izgovor reči, iskaza, kraćih rečenica i poslovica.

Ortografske vežbe: prepisivanje rečenica i kraćih odlomaka tekstova radi usavršavanja tehnike i brzine pisanja; uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa.

Autodiktat i kontrolni diktat: provera tačnosti zapamćivanja i usvojenosti pravopisnih pravila.

Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči; građenje reči - formiranje porodica reči; sinonimi i homonimi; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom i dr.

Sintaksičke vežbe: samostalno i podsticajno sastavljanje rečenica, proširivanje zadatih rečenica, prilagođavanje reda reči komunikativnim potrebama u kontekstu. Zagonetanje i odgonetanje, rešavanje i sastavljanje rebusa i ukrštenih reči.

Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).

Scensko prikazivanje dramskog/dramatizovanog teksta.

Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.

Slušanje i vrednovanje/kritičko procenjivanje govora/razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.

Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje razglednice i kraćeg pisma.

Domaći pismeni zadaci (do osam) i njihova analiza na času.

TREĆI RAZRED

(5 časova nedeljno, 185 godišnje)

Operativni zadaci:

- ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja na oba pisma;

- savladavanje proste rečenice (pojam, glavni delovi);

- sticanje osnovnih pojmova o imenicama, pridevima i glagolima;

- postepeno uvođenje u tumačenje osnovne predmetnosti književnog dela (osećanja, događaji, radnje, likovi, poruke, jezičko-stilske karakteristike);

- ovladavanje usmenim i pismenim izražavanjem prema zahtevima programa (prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje);

- postepeno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastava.

SADRŽAJ PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Imenice: zajedničke i vlastite; rod i broj imenica.

Glagoli: radnja, stanje, zbivanje; razlikovanje oblika kojima se označava sadašnjost, prošlost i budućnost. Razlikovanje lica i broja glagola. Potvrdni i odrični oblik glagola.

Pridevi: rod i broj prideva; opisni i prisvojni pridevi.

Rečenica: pojam rečenice; vrste rečenica po značenju: obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne; glavni delovi rečenice - predikat i subjekat; reči koje označavaju mesto, vreme i način vršenja radnje; potvrdni i odrični oblik rečenice.

Uočavanje upravnog govora u tekstu.

Reči koje znače nešto umanjeno i uvećano.

Reči istog oblika, a različitog značenja.

Reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja.

Pravopis

Obnavljanje i vežbe u primeni pravopisnih pravila.

Upotreba velikog slova u pisanju imena naroda, višečlanih geografskih imena, praznika, naslova knjiga, časopisa i novina.

Pisanje datuma.

Pisanje naziva ulica.

Pisanje brojeva slovima.

Pisanje rečce NE uz glagole, prideve i imenice.

Pisanje rečce LI.

Azbuka i abeceda - izgovor napamet i uočavanje primene u spiskovima učenika i sl. Interpunkcijski znak na kraju obaveštajnih, upitnih, uzvičnih i zapovednih rečenica.

Pisanje suglasnika j u rečima (otklanjanje grešaka ako ih učenici čine) - između samoglasnika i - o/o - i;

Pisanje skraćenica tipa: br., uč., str., god. i skraćenice za mere.

Ortoepija

Pravilno izgovaranje glasova Č, Ć, Dž, Đ i H.

Intonacija rečenice: ton i jačina glasa u izgovaranju rečenice; isticanje reči u rečenici (rečenični akcenat); intonaciono podešavanje glasa u izgovaranju obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne rečenice; izgovaranje potvrdnog i odričnog oblika rečenice; značaj brzine i pauze u govoru.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Ženidba vrapca Podunavca

Narodna pesma: Dvije seje brata ne imale

Branko Radičević: Cic

Jovan Jovanović Zmaj: Prolećnica

Vojislav Ilić: Prvi sneg

Grigor Vitez: Kakve je boje potok

Desanka Maksimović: Vožnja

Dragan Lukić: Šta je otac

Dušan Vasiljev: Zima

Dušan Radović: Zamislite

Dušan Kostić: Septembar

Branislav Crnčević: Ljutito meče

Ljubivoje Ršumović: Domovina se brani lepotom

Dobrica Erić: Slavuj i sunce

Milovan Danojlić: Ljubavna pesma

Branko Miljković: Pesma o cvetu

Miroslav Antić: Šta je najveće

Običajne narodne lirske pesme (izbor)

Izbor iz poezije Dušana Radovića

Epika

Narodna pesma: Marko Kraljević i beg Kostadin

Narodna basna: Vuk i jagnje

Ezop: Kornjača i zec

Narodna pripovetka: Sveti Sava i seljak bez sreće

Narodne pripovetke: Vetar i sunce; Svijetu se ne može ugoditi

Narodna bajka: Čardak ni na nebu ni na zemlji

Desanka Maksimović: Priča o raku krojaču

Branko Ćopić: Mačak otišao u hajduke

Stevan Raičković: Bajka o belom konju

Branko V. Radičević: Samoća

Grozdana Olujić: Staklareva ljubav

Stojanka Grozdanov Davidović: Priča o dobroj rodi

Arapska narodna pripovetka: Lav i čovek

Braća Grim: Bajke (izbor)

Maksim Gorki: Vrapčić

Oskar Vajld: Sebični džin

Sun Ju Đin: Svitac traži prijatelja

Pjer Gripari: Zaljubljene cipele

Drama

Dušan Radović: A zašto on vežba

Aleksandar Popović: Led se topi

Jovanka Jorgačević: Nikad dva dobra

Dopunski izbor

Pored navedenih dela, nastavnik i učenici slobodno biraju najmanje dva, a najviše još četiri dela za obradu.

Naučnopopularni i informativni tekstovi

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu

Čitanje teksta

Postupno i sistematično navikavanje učenika na doživljajno čitanje teksta kao značajnog preduslova za njegovo valjano tumačenje na času (sa odgovarajućim i primerenim podsticanjem).

Usmereno/istraživačko čitanje u funkciji produbljivanja doživljaja teksta i neposredne pripreme za njegovo tumačenje. Čitanje odlomaka iz teksta radi dokazivanja/obrazlaganja sopstvenih stavova.

Sistematske vežbe u izražajnom čitanju i kazivanju različitih vrsta teksta (postepeno i funkcionalno ovladavanje osnovnim elementima/činiocima dobre dikcije). Čitanje dramskog i dramatizovanog teksta po ulogama radi učenja napamet i scenskog improvizovanja.

Podsticanje i ohrabrivanje učenika da zapisuje svoje utiske o pročitanim tekstovima. Povremeno čitanje i komentarisanje takvih zapisa.

Tumačenje teksta

Slobodno i spontano saopštavanje ličnog doživljaja i prvih utisaka o pročitanom tekstu.

Zapažanje i obrazlaganje osnovne predmetnosti pročitanog teksta (osećanja, pesničke slike, fabula, radnja, informacija). Tumačenje književnih likova. Otkrivanje i slobodno obrazlaganje poruka književnoumetničkog teksta.

Uočavanje i dokazivanje povezanosti/međuzavisnosti kompozicijskih delova teksta. Postepeno uvođenje u razumevanje stilogene funkcije jezika kao sredstva izražavanja u književnoumetničkom tekstu (naročito u lirskoj pesmi).

Simultano usvajanje i upotreba književnih i funkcionalnih pojmova. Dalje negovanje učeničkih navika da svoje stavove dokazuju pojedinostima iz teksta.

Književni pojmovi

Lirika

Ritam; naglašeni i nenaglašeni slogovi; rima. Pesnička slika kao sastavni činilac kompozicije lirske pesme.

Poređenje - prepoznavanje stilskog sredstva.

Porodične narodne lirske pesme, šaljiva pesma, rodoljubiva pesma - osnovna obeležja.

Epika

Fabula: povezanost događaja s mestom, vremenom i likovima.

Književni lik: izgled; govorna karakterizacija književnog lika; odnosi među likovima.

Piščev govor i govor likova.

Razgovor, opis - na nivou prepoznavanja i imenovanja.

Narodna i autorska bajka - prepoznavanje.

Drama

Radnja u drami. Razvoj dramskog sukoba. Dramski lik i glumac. Scenski prostor - na nivou prepoznavanja i spontanog uvođenja u svet dramske/scenske umetnosti.

Funkcionalni pojmovi

Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju sledeće pojmove: slično, različito, suprotno, izražajno; zapažanje, ponašanje, postupak, ubedljivo, neočekivano; snalažljivost, radoznalost.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje sadržine tekstova, igranih i animiranih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - detaljno (opširno), po zajedničkom i individualnom planu; sažeto prepričavanje po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu za prepričavanje.

Pričanje o doživljajima i događajima, stvarnim i izmišljenim (naročito u funkciji stvaranja pogodne atmosfere za čitanje i tumačenje teksta). Pričanje prema slici sa celovitim događajem po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu. Pričanje po zadatim rečima. Nastavljanje priče podstaknuto datim početkom.

Opisivanje ljudi i prirode: spoljašnja obeležja osobe koja se opisuje (fizički portret), njene osnovne karakterne crte (duhovni profil) i ponašanje u konkretnim životnim okolnostima (postupci, reakcije, govor). Kolektivna i samostalna posmatranja prirode (šetnja, izleti, posete, dokumentarni filmovi) na osnovu kojih se uvežbava opisivanje uočljivih i zanimljivih pojedinosti koje su međusobno povezane. Samostalno biranje motiva i izdvajanje detalja koji učenika posebno zaokupljaju i podstiču na opisivanje - najčešće u pismenom obliku. Uvežbavanje planskog pristupa u opisivanju (zajednički i individualni planovi/podsetnici za opisivanje).

Izveštavanje - sažeto informisanje o sebi (kratka autobiografija).

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, snimanje čitanja, analiza snimka i odgovarajuće vrednovanje.

Ortografske vežbe: prepisivanje teksta sa ćirilice na latinicu. Uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa, uz primenu pravopisnih pravila. Prepisivanje teksta sa datim zadatkom.

Diktati: sa dopunjavanjem, autodiktat, izborni diktat, kontrolni diktat.

Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči, građenje reči - formiranje porodica reči; iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom.

Sintaksičke i stilske vežbe: dopunjavanje iskaza različitim mogućnostima u skladu sa ponuđenom govornom situacijom, proširivanje rečenice unošenjem ličnog tona, sažimanje rečenice radi pojačanja njene informativne moći i dr.

Intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) ili nekih njihovih delova (rečenični akcenat). Uvežbavanje podešavanja reda reči prema komunikativnim potrebama u kontekstu.

Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).

Scensko prikazivanje dramskog i dramatizovanog teksta.

Zagonetanje i odgonetanje, sastavljanje i rešavanje rebusa i ukrštenih reči. Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.

Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje pisma, čestitke i razglednice.

Slušanje i vrednovanje govora i razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.

Sistematsko uvođenje u način planiranja (izrada podsetnika) i pisanja tzv. slobodnih pismenih sastava.

Dva pismena zadatka - jedan u prvom i jedan u drugom polugodištu.

ČETVRTI RAZRED

(4 časa nedeljno, 148 godišnje)

Operativni zadaci:

- proširivanje znanja o prostoj rečenici i njenim delovima;

- savladavanje osnovnih pojmova o promenljivim i nepromenljivim rečima;

- osposobljavanje za izražajno čitanje i kazivanje;

- postupno osposobljavanje učenika za samostalno tumačenje osnovne predmetnosti književnog teksta i scenskih dela (osećanja, fabula, radnja, likovi, poruke, stilogenost scenskog izraza);

- navikavanje na sažeto i jasno usmeno i pismeno izražavanje prema zahtevima programa;

- savladavanje osnova metodologije izrade pismenih sastava.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Obnavljanje i utvrđivanje znanja usvojenih u prethodnim razredima. Uočavanje reči koje u govoru i pisanju menjaju svoj osnovni oblik (promenljive reči) - bez definicija i zahteva za promenom po padežima i vremenima. Uočavanje reči koje zadržavaju svoj osnovni oblik u svim situacijama (nepromenljive reči) bez imenovanja vrsta tih reči.

Rečenica - pojam glagolskog predikata (lični glagolski oblik); uočavanje reči i grupe reči (sintagma) u funkciji objekta i priloških odredaba za mesto, vreme i način. Pojam subjekta; uočavanje reči u funkciji atributa uz imenicu i imeničkog skupa reči (imenička sintagma). Red rečeničnih članova u rečenici.

Imenice - zbirne i gradivne; rod i broj - pojam i prepoznavanje. Pridevi - prisvojni i gradivni - uočavanje značenja, roda i broja u rečenici. Zamenice - lične; rod i broj ličnih zamenica; lična zamenica u funkciji subjekta u rečenici - pojam i prepoznavanje. Brojevi - glavni (osnovni) i redni - pojam i prepoznavanje u rečenici. Glagoli - pojam i osnovna značenja prezenta, perfekta i futura; vežbe u rečenici zamenom glagolskih oblika u vremenu, licu i broju. Upravni i neupravni govor. Utvrđivanje i sistematizacija sadržaja obrađenih od I do IV razreda.

Pravopis

Upotreba velikog slova u pisanju: imena država i pokrajina i njihovih stanovnika; imena naselja (gradova, sela) i njihovih stanovnika. Pisanje upravnog i neupravnog govora (sva tri modela). Navodnici. Zagrada. Pisanje prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imena (-ov/-ev, -in/-ski). Pisanje suglasnika j u pridevskim oblicima na -ski, i u ličnim imenima i prezimenima. Pisanje skraćenica tipa: itd., sl., npr. i skraćenica koje označavaju imena država. Ponavljanje, uvežbavanje i proveravanje osposobljenosti učenika za primenu obrađenih pravopisnih pravila.

Ortoepija

Uočavanje naglašenih i nenaglašenih reči: vežbe u izgovaranju akcenatskih celina. Vežbe za otklanjanje grešaka koje se javljaju u govoru učenika. Izgovor svih suglasnika i glasovnih grupa u skladu sa književnojezičkom normom č, ć, dž, đ, h; - ds - (ljudskih), - io, - ao itd. Vežbe za otklanjanje grešaka koje se javljaju u govoru i pisanju učenika. Uočavanje diferencijalne (distinktivne) funkcije akcenta u rečima istog glasovnog sastava, a različitog akcenta.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Nadžnjeva se momak i devojka

Narodna pesma: Jelenče

Jovan Jovanović Zmaj: Ciganin hvali svoga konja

Vojislav Ilić: Jesen

Desanka Maksimović: Paukovo delo

Dušan Radović: Plavi zec

Dragan Lukić: Drug drugu

Miroslav Antić: Junačka pesma

Branislav Crnčević: Mrav dobra srca

Branko Ćopić: Mjesec i njegova baka

Stevan Raičković: Ka da to bude

Milovan Danojlić: Trešnja u cvetu

Dobrica Erić: Svitac pšeničar i vodeničar

Ljubivoje Ršumović: Aždaja svome čedu tepa

Izbor iz poezije Milovana Danojlića

Federiko Garsija Lorka: Luckasta pesma

Epika

Narodna pesma: Jetrvica adamsko koleno

Narodna pesma: Stari Vujadin

Narodna pripovetka: Međed, svinja i lisica

Narodna bajka: Pepeljuga

Narodna priča: Najbolje zadužbine

Janko Veselinović: Grad

Isidora Sekulić: Pozno jesenje jutro

Miroslav Demak: Violina

Branislav Nušić: Prva ljubav

Branko V. Radičević: Priča o dečaku i Mesecu

Branislav Crnčević: Bosonogi i nebo

Grozdana Olujić: Oldanini vrtovi i druge bajke (izbor)

Svetlana Velmar-Janković: Knjiga za Marka (Zlatno jagnje, Stefanovo drvo)

Hans Kristijan Andersen: Ružno pače

Rene Gijo: Bela Griva

Luis Kerol: Alisa u zemlji čuda

Braća Grim: Trnova ružica

Antoan de Sent Egziperi: Mali Princ (odlomak)

Mihael Ende: Beskrajna priča (odlomak)

Drama

Gvido Tartalja: Podela uloga

Aleksandar Popović: Pepeljuga

Dobrica Erić: Čik, da pogodite zbog čega su se posvađali dva zlatna brata

Dopunski izbor

Pored navedenih dela, nastavnik i učenici slobodno biraju najmanje tri, a najviše još pet dela za obradu.

Naučno-popularni i informativni tekstovi

Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove (odlomak)

Mihajlo Pupin: Od pašnjaka do naučenjaka (odlomak)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.

Čitanje teksta

Čitanje naglas i u sebi kao uvod u razgovor o tekstu. Usmereno čitanje (s prethodno datim zadacima): otkrivanje karakteristika likova (postupci, reči, izgled, osobine), radnji, događaja, prirodnih pojava i opisa; uočavanje jezičko-stilskih slika. Čitanje usklađeno s vrstom i prirodom teksta (lirski, epski, dramski, naučno-popularni, novinski itd.). Podsticanje učenika na varijacije u tempu, jačini i intonaciji glasa i na logičko pauziranje pri čitanju. Usmereno čitanje u sebi: brzo shvatanje sadržine, traženje odgovarajućih podataka o liku, opisu, osećanjima i načinu njihovog prikazivanja. Kazivanje napamet naučenih poetskih i proznih celina i odlomaka. Scenske improvizacije.

Tumačenje teksta

Uočavanje i tumačenje pesničkih slika, toka radnje, glavnih likova i osnovnih poruka u književnom delu. Uočavanje značajnih pojedinosti u opisu prirode (otkrivanje čulnih draži: vizuelnih, akustičkih, kinetičkih, taktilnih, mirisnih i drugih). Ukazivanje na značajna mesta, izraze i reči kojima su izazvani pojedini utisci u poetskim, proznim i dramskim tekstovima. Uočavanje i imenovanje sadržinskih celina u proznim tekstovima; stvaranje plana. Zapažanje činilaca koji u raznim situacijama deluju na postupke glavnih junaka (spoljašnje i društvene okolnosti, unutrašnji podsticaji - osećanja, namere, želje). Uočavanje i tumačenje izraza, reči i dijaloga kojima su prikazani postupci, sukobi, dramatične situacije i njihovi uzroci, rešenja i posledice.

Književni pojmovi

Lirika

Osnovni motiv i sporedni motivi u lirskoj pesmi. Vizuelni i auditivni elementi u pesničkoj slici. Pesnička slika kao činilac kompozicije lirske pesme. Dužina stiha prema broju slogova - prepoznavanje. Ponavljanja u stihu, strofi, pesmi - funkcija. Personifikacija kao stilsko sredstvo. Slikovitost kao obeležje pesničkog jezika. Običajne narodne lirske pesme - osnovna obeležja. Lirska pesma - osnovna obeležja.

Epika

Tema i ideja u epskom delu. Fabula: hronološki redosled događaja, elementi fabule (uvod, zaplet, rasplet). Odnosi među likovima; osnovni tipovi (vrste) karakterizacije. Pripovedač, pripovedanje; dijalog, monolog, opis u epskom delu. Priča i roman - razlike. Roman za decu - osnovna obeležja.

Drama

Likovi u dramskom delu. Remarke (didaskalije). Dramska radnja - način razvijanja radnje. Dramski tekstovi za decu.

Funkcionalni pojmovi

Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju pojmove: glavno, sporedno, mašta, zbilja, utisak, raspoloženje, interesovanje, okolnost, situacija, ispoljavanje; podstrek, uslov, poređenje, procenjivanje, tvrdnja, dokaz, zaključak; divljenje, oduševljenje, ljubav (prema čoveku, domovini, radu, prirodi); privlačnost, iskrenost, pravičnost, plemenitost.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje teksta sa promenom gramatičkog lica. Prepričavanje sa izmenom završetka fabule. Prepričavanje teksta u celini i po delovima - po datom planu, po zajednički i samostalno sačinjenom planu. Pričanje u dijaloškoj formi; unošenje dijaloga, upravnog govora u strukturu kazivanja - po zajednički i samostalno sačinjenom planu. Pričanje prema samostalno odabranoj temi. Nastavljanje priče inspirisane datim početkom. Sastavljanje priče po slobodnom izboru motiva. Opisivanje slika koje prikazuju pejzaže, enterijere, portrete. Opisivanje složenijih odnosa među predmetima, bićima i pojavama. Izveštavanje o obavljenom ili neobavljenom zadatku u školi ili kod kuće - u obliku odgovora na pitanja.

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, brzalica, zagonetaka, pitalica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, kazivanje napamet lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja, analiza snimka i vrednovanje.

Diktati: sa dopunjavanjem, izborni, slobodni, kontrolni diktat.

Leksičke i semantičke vežbe: građenje reči - formiranje porodica reči; iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i tuđice - njihova zamena jezičkim standardom; osnovno i preneseno značenje reči.

Sintaksičke i stilske vežbe: sastavljanje i pisanje rečenica prema posmatranim predmetima, slici i zadanim rečima; sastavljanje i pisanje pitanja o tematskoj celini u tekstu, na slici, u filmu; pisanje odgovora na ta pitanja. Prepisivanje rečenica radi savladavanja pravopisnih pravila. Korišćenje umetničkih, naučnopopularnih i učeničkih tekstova kao podsticaja za slikovito kazivanje. Vežbe za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza. Uopšteno i konkretno kazivanje. Promena gledišta. Uočavanje i otklanjanje beznačajnih pojedinosti i suvišnih reči u tekstu i govoru. Otklanjanje praznoslovlja i tuđica. Otklanjanje nejasnosti i dvosmislenosti. Uvežbavanje tehnike izrade pismenog sastava: analiza teme, određivanje njenog težišta; posmatranje, uočavanje i izbor građe; raspoređivanje pojedinosti; elementi kompozicije.

Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času. Četiri školska pismena zadatka - po dva u prvom i drugom polugodištu. Jedan čas za izradu i dva časa za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(od prvog do četvrtog razreda)

Osnove čitanja i pisanja

Priprema za početno čitanje i pisanje - Trajanje priprema za početno čitanje i pisanje zavisi od rezultata prethodnih ispitivanja predznanja učenika, odnosno od sastava svakog odeljenja. Polazeći od tih rezultata, u svakom odeljenju organizuju se posebne vežbe za grupe učenika i pojedince radi ujednačavanja predznanja i pripreme učenika za uspešno prelaženje na učenje čitanja i pisanja. Učenicima koji znaju da čitaju i pišu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogućnostima (čitanje lakših tekstova u slikovnicama, pisanje odgovora na postavljena pitanja o pročitanom tekstu, prepričavanje pročitanog teksta, korišćenje nastavnih listića).

U pripremnom periodu za čitanje i pisanje treba organizovati sledeća vežbanja:

- vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe): zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja; tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije;

- vežbe u slušanju (akustičke vežbe): otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje karakteristika govora nastavnika, druga, glumca, spikera; negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika;

- razvijanje kulture usmenog izražavanja - prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu neposrednog posmatranja i stvaralačke mašte; pričanje na osnovu niza slika;

- razvijanje kulture usmenog izražavanja: prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika;

- formiranje i usavršavanje kulture komuniciranja - navikavanje na učtivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima;

- usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa; razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice;

- analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja;

- leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči;

- vežbe artikulacije - čist, jasan i pravilan izgovor glasova;

- motoričke vežbe - vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture.

Sve vežbe, kao i one koje su namenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu učenja glasova i slova i njihovog povezivanja u reči i rečenice.

Početno čitanje i pisanje

Čitanje - Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umenja dece iz oblasti čitanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored čitanja i pisanja.

Prema rezultatima prethodnog ispitivanja poznavanja slova i čitanja i prema individualnom napredovanju učenika u odeljenju, nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa, uz primenu principa individualizacije, bez obzira na postupak (monografski, grupni, kompleksni) za koji se opredelio učitelj. Sa učenicima koji poznaju slova ili već znaju da čitaju, kao i sa onim koji brže napreduju, treba ostvariti sadržaje i oblike rada koji odgovaraju njihovim mogućnostima i potrebama, a učenicima koji teže savladavaju početno čitanje - pružati stalnu i sistematsku pomoć.

Zbog različitih opštih sposobnosti učenika, nejednakog obrazovnog nivoa i socijalnih i drugih uslova, nastavu početnog čitanja i pisanja učitelj mora organizovati tako da uz upoznavanje svakog deteta omogući njegov lični najbrži i najefikasniji napredak i razvoj.

Prilikom izvođenja vežbi u čitanju i pisanju obraća se pažnja na razvijanje higijenskih navika. Udaljenost teksta od očiju treba da je oko 30 cm; po pravilu, svetlost treba da dolazi s leve strane, a čita se i piše pri svežem vazduhu i umerenoj temperaturi; pri čitanju, potrebno je paziti na pravilnost disanja.

U procesu učenja čitanja, pored udžbenika, učenik treba da što više koristi životne situacije: čitanje natpisa, naziva preduzeća, obaveštenja, imena ulica, naslova i podnaslova u novinama i knjigama, potom čitanje slikovnica i nastavnih listića, itd.

Tekstovi za čitanje treba da su kratki (i po sadržaju i po strukturi rečenice), dinamični i interesantni.

Čitanje je pojedinačno. Svako dete čita svojim tempom, prema svojim sposobnostima. U savladavanju tehnike čitanja decu treba postepeno uvoditi vežbama u ščitavanju i logičkom čitanju. U horu se mogu povremeno čitati naslovi, podnaslovi, teže reči, pojedine rečenice, izreke, zagonetke, poneki stih, pitalice, brojalice i slično - pre svega, radi podsticanja i ohrabrivanja onih učenika koji zaostaju u savladavanju čitanja.

Pisanju se deca uče povlačenjem linija (sve linije slova jednake debljine, a slova jednake visine i s podjednakom udaljenošću), dobrom grafitnom olovkom. Elementi slova se ne pišu odvojeno, već se uvežbavaju osmišljenim crtežima. Pojedinačno pisanje slova treba ograničiti na jedan do dva reda, a posebnu pažnju posvetiti vežbama analize pojedinih delova slova, redosledu pisanja elemenata i povezivanju slova. Dnevna opterećenost učenika pisanjem ne treba da je duža od 15 do 25 minuta. Rukopis treba da je individualan, čitak, grafički pravilan i uredan. Levoruki se ne smeju prisiljavati na pisanje desnom rukom. Pisanje se uči: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem rečenica, sastavljanjem priča na osnovu slika, zajedničkim prepričavanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izražavanja. Prema tome, nastava početnog čitanja i pisanja obuhvata i rad na književnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vežbe, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa.

Usvajanje štampanih i pisanih slova načelno se ostvaruje do kraja prvog polugodišta.

Usavršavanje čitanja i pisanja

Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), čitanje i pisanje se uvežbava i usavršava tokom drugog polugodišta do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, lektira, jezička kultura) omogućuje se učeniku da na svakom času govori, čita i piše.

Za usavršavanje čitanja i pisanja koriste se sistematska vežbanja: glasno čitanje protumačenog teksta iz čitanke ili šire lektire, uz analitičku i kritičku procenu takvog čitanja: tiho čitanje teksta i neposredno pre razgovora o njemu; fleksibilno čitanje vančitanačkog teksta; čitanje radi uvida u postignutu brzinu čitanja i stepen razumevanja pročitanog; čitanje po ulogama.

Usavršavanje pisanja postiže se doslednim zahtevima koji se odnose na grafičku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje u rečima i reči u rečenicama, a ostvaruje se sistematskim vežbama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem rečenica i kraćih sastava.

Neophodno je primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob, a naročito prilikom pregledanja domaćih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne časove za lepo pisanje.

I u ovom nastavnom periodu, prema potrebi, organizuju se aktivnosti i ostvaruju zahtevi najmanje na tri nivoa po njihovoj težini: za prosečne učenike, za one sa natprosečnim sposobnostima, kao i za one učenike koji imaju poteškoća u ovladavanju znanjima, umenjima i navikama u čitanju i pisanju.

Učenje drugog pisma (latinice)

Učenje drugog pisma, odnosno latinice, treba ostvariti u drugom polugodištu drugog razreda.

Odvojeno učenje čitanja i pisanja pruža mogućnosti da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Poželjno je, dakle, da se prvo usvajaju štampana slova, pa potom pisana, jer takav metodički pristup pruža više mogućnosti za vežbanje.

Slova drugog pisma ne obrađuju se monografski već po grupama.

Na osnovu savremenih psihološko-didaktičkih saznanja, slova drugog pisma, odnosno latinice, trebalo bi obrađivati sledećim redosledom:

- prvo se obrađuju slova koja su potpuno ili približno ista u ćirilici i latinici (Aa, Ee, Jj, Oo, Kk; približno ista Mm i Tt);

- zatim se obrađuju slova koja su potpuno različita u ćirilici i latinici;

- na kraju treba obraditi slova koja su istog oblika, a različito se izgovaraju (Ss, Vv, Rr, Pp, Hh) u ćirilici i latinici.

Takav redosled treba primeniti za obradu i štampanih i pisanih slova, što je u skladu sa didaktičkim principom postupnosti - od lakšeg ka težem.

Pošto su učenici ovladali izvesnim operacijama usvajajući ćirilicu, lakše će poimati oblike slova latinice. Zbog toga nije potrebno ponavljati ceo postupak obrade slova kao prilikom usvajanja ćirilice, već samo neke neophodne radnje: pokazivanje slova, komentarisanje njihove grafičke strukture, način pisanja, sličnost i razlike s drugim slovima, čitanje. Posebno treba posvetiti pažnju vežbama usvajanja oblika slova, njihovom čitanju i pisanju u rečima i rečenicama.

Tekstove pisane ćirilicom i latinicom treba upoređivati tek kad učenici potpuno usvoje latinicu. Tada treba organizovati vežbe prepisivanja tekstova sa ćirilice na latinicu, i sa latinice na ćirilicu. Veoma je važno da se u nastavi ne prekida sa praksom naizmenične upotrebe ćiriličkog i latiničkog pisma.

Način ostvarivanja programskih celina Jezik, Književnost i Kultura izražavanja treba posmatrati u kontinuitetu, zaključno sa 7. razredom. Stoga se metodičko uputstvo za realizaciju ovih sadržaja nalazi posle nastavnih sadržaja za sedmi razred.

PETI RAZRED

(4 časa nedeljno, 148 godišnje)

Operativni zadaci:

- proveravanje i sistematizovanje znanja stečenih u prethodnim razredima;

- ovladavanje prostom rečenicom i njenim delovima;

- pojam složene rečenice;

- uvođenje učenika u pojam promenljivosti i nepromenljivosti vrsta reči;

- sticanje osnovnih znanja o imenicama, značenjima i funkcijama padeža;

- sticanje osnovnih znanja o imeničkim zamenicama i brojevima;

- sticanje osnovnih znanja o glagolima (vidovima i funkcijama);

- osposobljavanje učenika za uočavanje razlike u kvantitetu akcenta;

- savladavanje elemenata izražajnog čitanja i kazivanja tekstova, određenih programom;

- uvođenje učenika u tumačenje motiva, pesničkih slika i izražajnih sredstava u lirskoj pesmi;

- uvođenje učenika u strukturu epskog dela, s težištem na književnom liku i oblicima pripovedanja;

- uvođenje učenika u tumačenje dramskog dela, sa težištem na dramskoj radnji i licima;

- osposobljavanje učenika za samostalno, plansko i ekonomično prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje, te za objedinjavanje raznih oblika kazivanja (prema zahtevima programa).

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.

Prosta rečenica - obnavljanje znanja o glavnim rečeničnim članovima (konstituentima): predikatu, kao centralnom članu rečenice, i subjektu kao nezavisnom članu rečenice, koji se slažu u rodu i broju. Imenski predikat.

Zavisni rečenični članovi: pravi i nepravi objekat - dopuna glagola i priloške odredbe za mesto, vreme, način, uzrok, meru i količinu; atribut i apozicija. Sistematizacija znanja o članovima rečenice: glavni (nezavisni) i zavisni.

Prilikom usvajanja i obnavljanja znanja o priloškim odredbama uočavanje i prepoznavanje priloga, njihovog značenja i funkcije u rečenici.

Složena rečenica - pojam i prepoznavanje (ukazivanje na funkciju ličnog glagolskog oblika). Uočavanje veznika u složenoj rečenici i ukazivanje na njihovu funkciju.

Pojam promenljivosti i nepromenljivosti reči. Promenljive reči: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli; nepromenljive reči: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, rečce.

Promena imenica (deklinacija): gramatička osnova, nastavak za oblik, pojam padeža. Uz promenu imenica ukazuje se na glasovne alternacije (u ruci), radi pravilnog govora i pisanja, ali se ne obrađuju.

Osnovne funkcije i značenja padeža: nominativ - subjekat i deo imenskog predikata; genitiv - pripadanje i deo nečega; dativ - namena i upravljenost; akuzativ - objekat; vokativ - dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje; instrumental - sredstvo i društvo, upotreba u instrumentalu; lokativ - mesto. Uz obradu padeža, uočavanje i prepoznavanje predloga i njihove funkcije.

Pridevi - obnavljanje i sistematizacija: značenje i vrste prideva; slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu. Promena; komparacija prideva; funkcija prideva u rečenici, pridevski vid.

Imeničke zamenice - lične zamenice: promena, naglašeni i nenaglašeni oblici, upotreba lične zamenice svakog lica sebe, se; nelične imeničke zamenice (ko, što, itd.).

Glagoli - nesvršeni i svršeni (glagolski vid); prelazni, neprelazni i povratni glagoli (glagolski rod). Infinitiv i infinitivna osnova. Građenje i osnovna funkcija glagolskih oblika. Prezent, prezentska osnova; naglašeni i nenaglašeni oblik prezenta pomoćnih glagola; radni glagolski pridev, perfekat, futur I.

Brojevi - pojam i upotreba brojeva; sistematizacija vrsta; glavni (osnovni, zbirni) i redni; značenje brojeva.

Uočavanje razlike u kvantitetu akcenta (na tekstu).

Pravopis

Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pisanje prisvojnih prideva sa nastavnicima) -ov, -ev, -in; i prisvojnih prideva koji se završavaju na glasovne grupe: -ski, -ški, -čki; upravnog govora; višečlanih geografskih imena, osnovnih i rednih brojeva i dr.). Pisanje prideva izvedenih od imenica u čijoj se osnovi nalazi j (npr. armijski). Pisanje naziva raznih organizacija i njihovih tela (organa). Pisanje zamenica u obraćanju: Vi. Pisanje genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa imeničkih odričnih zamenica; odrična rečca ne uz imenice, prideve i glagole; rečca naj u superlativu.

Tačka i zapeta. Zapeta uz vokativ i apoziciju. Tri tačke. Crtica. Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).

Ortoepija

Pravilan izgovor glasova: e, r, s, z. Vežbe u izgovaranju dugih i kratkih akcenata. Uočavanje razlike u intonaciji upitnih rečenica (Ko je došao? Milan je došao?).

Intonacija i pauze vezane za interpunkcijske znakove: zapetu, tačku i zapetu i tri tačke.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Vila zida grad

Narodna pesma: Vojevao beli Vide, koledo

Obredne narodne kalendarske pesme (izbor)

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Jovan Jovanović Zmaj: Pesma o pesmi

Vojislav Ilić: Zimsko jutro

Dušan Vasiljev: Domovina

Jovan Dučić: Polje

Desanka Maksimović: Pokošena livada

Stevan Raičković: Leto na visoravni

Miroslav Antić: Šašava pesma

Branko V. Radičević: Kad mati mesi medenjake, Kad otac bije

Dobrica Erić: Vašar u Topoli (odlomak)

Epika

Narodna pesma: Sveti Savo

Narodna pesma: Ženidba Dušanova

Epske narodne pesme starijih vremena (o Nemanjićima i Mrnjavčevićima) (izbor)

Narodne pitalice, zagonetke i poslovice (izbor)

Narodna pripovetka: Ero s onoga svijeta

Narodna pripovetka: Djevojka cara nadmudrila

Narodne bajke, novele, šaljive narodne priče i priče o životinjama (izbor)

Vuk St. Karadžić: Žitije Ajduk - Veljka Petrovića (odlomak)

Milovan Glišić: Prva brazda

Stevan Sremac: Čiča Jordan (odlomak)

Branislav Nušić: Hajduci

Ivan Cankar: Desetica

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje (izbor priče iz ciklusa Jutra plavog sljeza)

Ivo Andrić: Mostovi

Grozdana Olujić: Nebeska reka

Stevan Raičković: Male bajke ili Veliko dvorište (izbor)

Danilo Kiš: Dečak i pas

Danijel Defo: Robinzon Kruso

Mark Tven: Doživljaji Toma Sojera

Žil Vern: 20.000 milja pod morem (odlomak)

Drama

Branislav Nušić: Kirija

Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks

Ljubiša Đokić: Biberče

Dopunski izbor

Dušan Radović: Antologija srpske poezije za decu

Milovan Vitezović: Šešir profesora Koste Vujića (odlomak)

Goran Petrović: Pronađi i zaokruži (odlomak)

Vida Ognjenović: Putovanje u putopis - odlomak

Tiodor Rosić: Zlatna gora

L. N. Tolstoj: Devojčica i krčag

A. P. Čehov: Šala

Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.

Naučnopopularni i informativni tekstovi

Nikola Tesla: Moji izumi

Milutin Milanković: Uspomene, doživljaji, saznanja (izbor)

Pavle Sofrić Niševljanin: Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba (odeljci o ruži, bosiljku, hrastu, lipi...)

Veselin Čajkanović: Studije iz srpske religije i folklora (Sunce, Mesec, ruža, bosiljak...)

Grčki mitovi (izbor)

 

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.

Tumačenje teksta

Uvođenje učenika u analizu lirskih, epskih i dramskih dela: motivi i pesničke slike u lirskoj pesmi; uočavanje i obrazlaganje postupaka u oblikovanju književnih likova. Sistematsko navikavanje učenika na tumačenje likova sa više stanovišta: epsko (u akciji), čulno (izgled), lirsko (osećanja), dramsko (sukobi), psihološko (motivisanje postupaka); sociološko (uslovi formiranja i ispoljavanja), etičko (procenjivanje stavova i postupaka). Uočavanje i tumačenje formi pripovedanja (oblika izlaganja) u epskom tekstu (naracija, deskripcija, dijalog). Otkrivanje kompozicije epskog i dramskog dela; uviđanje i obrazlaganje značajnih pojedinosti u strukturi dela. Otkrivanje jezičkostilskih sredstava kojima su oblikovane slike i izazvani umetnički utisci u književnom delu i obrazlaganje njihove umetničke funkcije. Čitanje i kritičko procenjivanje odlomaka iz beležaka o pročitanoj lektiri. Usvajanje obrazovnih i vaspitnih vrednosti naučnopopularnog teksta.

Književnoteorijski pojmovi

Radom na tekstu i putem čitalačkog iskustva učenici uviđaju i usvajaju određene književnoteorijske pojmove.

Lirika. Lirski subjekat (uviđanje razlike između lirskog subjekta i pesnika). Kompozicija; motivi i pesničke slike kao elementi kompozicije lirske pesme; analitički uvid u vodeći (glavni) motiv, umetničke pojedinosti pesme. Vrste stihova prema broju slogova u lirskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmičnost. Jezičkostilska izražajna sredstva: epitet, onomatopeja, poređenje. Vrste autorske i narodne lirske pesme: opisna (deskriptivna) pesma, mitološka narodna pesma, obredna narodna lirika.

Epika. Pripovedač (uviđanje razlike između epskog pripovedača i pisca). Oblici pripovedanja (izlaganja): opisivanje, uočavanje i obrazlaganje oblika pripovedanja u prvom i trećem licu; dijalog. Fabula: elementi fabule; umetnički postupci u razvijanju radnje u epskom delu. Vrste stihova prema broju slogova u narodnoj epskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmičnost. Karakterizacija: pojam i vrste; etička i jezička karakterizacija likova. Vrste epskih dela u stihu i prozi: epska narodna pesma, bajka, novela, šaljiva narodna priča, priča o životinjama.

Drama. Dramska radnja (osnovni pojmovi o razvijanju dramske radnje). Dramski dijalog (osnovni pojmovi o dijalogu u dramskom delu). Čin, pojava, lica u drami. Drama i pozorište: dramski pisac, glumac, reditelj, lektor, scenograf, kostimograf i gledalac. Dramske vrste: drama za decu, radio i televizijska drama. Funkcionalni pojmovi. Učenici se podstiču da razumeju, usvoje i u odgovarajućim govornim i nastavnim situacijama primenjuju sledeće funkcionalne pojmove: svest, mašta, doživljaj, raspoloženje, empatija (prenošenje u duševni svet drugog); stav, gledište, zapažanje, poređenje, zaključak; uzrok-posledica, glavno-sporedno, lično-kolektivno, realno-fantastično; stil, slikovitost, izražajnost; odlomak, lokalizovanje; pisac, pesnik, čitalac; iskrenost, pravičnost, solidarnost, čestitost, plemenitost, dosetljivost, duhovitost.

Čitanje. Uvežbavanje čitanja u sebi, doživljajnog i istraživačkog čitanja; čitanje s razumevanjem i sa postavljenim zadacima u funkciji istraživanja, upoređivanja, dokumentovanja, odabiranja primera i tumačenja teksta; čitanje s olovkom u ruci (pisanje podsetnika za rad na tekstu, pripremanje za analizu teksta). Posebno pripremanje proučenog teksta radi uvežbavanja izražajnog čitanja (tematska i emocionalna uslovljenost ritma, tempo, pauziranje i rečenički akcenat). Uvežbavanje izražajnog čitanja u funkciji ubedljivog kazivanja i recitovanja. Učenje napamet i izražajno kazivanje odlomaka iz epske poezije i proze i recitovanje nekoliko lirskih pesama.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje kratkih tekstova. Uočavanje strukture priče građene hronološkim redom (uvod - početak priče, tok radnje - isticanje najvažnijih momenata, vrhunac i završetak). Prepričavanje dinamične scene iz epskog dela, filma i televizijske emisije. Pričanje o događajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja - prema sačinjenom planu. Pričanje o izmišljenom događaju na osnovu date teme - prema samostalno sačinjenom planu, uz konsultovanje sa nastavnikom. Opisivanje: jednostavnog radnog postupka; spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora; pojedinosti u prirodi. Uočavanje uspelih književnih portreta i jezičko-stilskih sredstava kojima su ostvareni. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline prema sačinjenom planu. Uočavanje jezičko-stilskih sredstava u odlomcima deskriptivnog karaktera u lirskim i epskim delima. Izveštavanje; vest; oblikovanje vesti prema pitanjima: ko, šta, kada, gde, kako i zašto.

Usmena i pismena vežbanja. Uočavanje razlike između govornog i pisanog jezika. Kombinovanje govornih i pravopisnih vežbi - govorna interpretacija interpunkcijskih znakova (podizanje tona ispred zapete i ispred tri tačke, a spuštanje ispred tačke i tačke i zapete).

Ortoepske, gramatičke, leksičke i stilske vežbe u usmenom i pisanom izražavanju različitih sadržaja (prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje i dr.). Prepričavanje dinamične scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije - prema zajedničkom planu. Pričanje o događajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja - po samostalno sačinjenom planu. Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, pojedinosti u prirodi - po datom planu. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline - prema datom planu. Pismo (međuškolsko dopisivanje); opšta pravila o pismu kao sastavu i obliku opštenja. Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, brzalica, zagonetaka, pitalica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa, kazivanje napamet lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja, analiza snimka i vrednosti. Leksičke i semantičke vežbe: iznalaženje sinonima i antonima, uočavanje semantičke funkcije akcenta; neknjiževne reči i tuđice - njihova zamena jezičkim standardom; osnovno i preneseno značenje reči. Sintaksičke i stilske vežbe: sastavljanje i pisanje rečenica prema posmatranim predmetima na slici i zadanim rečima; sastavljanje i pisanje pitanja o tematskoj celini u tekstu, na slici, u filmu; pisanje odgovora na ta pitanja.

Korišćenje umetničkih, naučnopopularnih i učeničkih tekstova kao podsticaja za slikovito kazivanje. Vežbe za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza. Uopšteno i konkretno kazivanje. Promena gledišta. Uočavanje i otklanjanje beznačajnih pojedinosti i suvišnih reči u tekstu i govoru. Otklanjanje praznoslovlja i tuđica. Otklanjanje nejasnosti i dvosmislenosti. Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (težište teme, izbor i raspored građe, osnovni elementi kompozicije i grupisanje građe prema kompozicionim etapama).

Uočavanje pasusa kao uže tematske celine i njegove kompozicijsko-stilske funkcije. Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času. Četiri školska pismena zadatka - po dva u svakom polugodištu (jedan čas za izradu zadatka i dva za analizu i pisanje poboljšanje verzije sastava).

ŠESTI RAZRED

(3 časa nedeljno, 111 godišnje)

Operativni zadaci:

− uvođenje učenika u građenje reči;

- upoznavanje sa glasovnim sistemom;

- upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uočavanje u građenju i promeni reči;

- utvrđivanje znanja o značenju i funkciji pridevskih zamenica;

- sticanje osnovnih znanja o građenju i značenjima glagolskih oblika (futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi);

- proširivanje znanja o složenoj rečenici;

- osposobljavanje učenika za uočavanje razlike između dugih akcenata;

- osposobljavanje za uočavanje i tumačenje uzročno-posledičnih veza u umetničkom tekstu, za iskazivanje vlastitih sudova i zaključaka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama;

- razvijanje sposobnosti za uočavanje i tumačenje emocija, motiva i pesničkih slika u lirskom tekstu;

- postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izražavanja - prema zahtevima programa.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.

Podela reči po nastanku: proste, izvedene i složene. Sufiksi - razlikovanje sufiksa od gramatičkih nastavaka; tvorbena osnova; koren reči. Primeri izvedenih imenica, prideva i glagola (pevač, školski, školovati se).

Složenice, primeri složenih reči nastalih srastanjem dveju ili više reči, odnosno njihovih tvorbenih osnova; prosto srastanje i srastanje sa spojnim vokalom (Beo/grad, par/o/brod). Prefiksi; primeri imenica, prideva i glagola nastalih prefiksacijom (praunuk, prevelik, naučiti).

Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva.

Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reči na slogove. Podela suglasnika po mestu izgovora i po zvučnosti. Glasovne promene i alternacije - uočavanje u građenju i promeni reči: palatalizacija i sibilarizacija; nepostojano a; promena l u o; jednačenje suglasnika po zvučnosti (odstupanja u pisanom jeziku); jednačenje suglasnika po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i sažimanje samoglasnika; gubljenje suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima).

Pridevske zamenice: razlikovanje po značenju i funkciji - prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodređene, opšte, odrične; upotreba povratne zamenice svoj.

Građenje i značenja glagolskih oblika: aorist (stilska obeleženost), futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i složeni glagolski oblici. Lični i nelični glagolski oblici.

Rečenica (osnovni pojmovi): komunikativna rečenica (sintaksičko-komunikativna jedinica koja predstavlja celovitu poruku) i predikatska rečenica (sintaksička jedinica koja sadrži glagol u ličnom obliku). Nezavisne i zavisne predikatske rečenice. Vežbe u iskazivanju rečeničnih članova rečju, sintagmom i zavisnom rečenicom. Komunikativne rečenice koje se sastoje od jedne nezavisne predikatske rečenice i od više njih.

Pravopis

Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje pravopisnih pravila obrađenih u prethodnim razredima (pisanje rečce li uz glagole, ne uz glagole, imenice i prideve; naj uz prideve; upotreba velikog slova i dr.).

Pisanje odričnih zamenica uz predloge.

Pisanje zamenica u obraćanju: Vi, Vaš.

Pisanje imena vasionskih tela - jednočlanih i višečlanih.

Pisanje glagolskih oblika koje učenici često pogrešno pišu (radni glagolski pridev, aorist, potencijal, perfekat, futur I).

Interpunkcija posle uzvika. Rastavljanje reči na kraju reda. Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa.

Ortoepija

Proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija rečenice). Vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta. Intonacija vezana za izgovor uzvika.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Narodna pesma: Najveća je žalost za bratom

Porodične narodne lirske pesme (izbor)

Običajne narodne lirske pesme - svadbene (izbor)

Đura Jakšić: Veče

Vojislav Ilić: Sveti Sava

Aleksa Šantić: Moja otadžbina

Milan Rakić: Nasleđe

Jovan Dučić: Selo

Veljko Petrović: Ratar

Desanka Maksimović: O poreklu

Miroslav Antić: Plava zvezda

Dobrica Erić: Čudesni svitac

Stevan Raičković: Hvala suncu, zemlji, travi

Milovan Danojlić: Šljiva

Sergej Jesenjin: Breza

Rabindranat Tagore: Papirni brodovi ili jedna pesma po izboru iz Gradinara

Epika

Narodna pesma: Smrt Majke Jugovića

Epske narodne pesme o Kosovskom boju (izbor)

Narodna pesma: Marko Kraljević ukida svadbarinu

Epske narodne pesme o Marku Kraljeviću (izbor)

Narodna pripovetka: Mala vila

Branislav Nušić: Autobiografija

Petar Kočić: Jablan

Svetozar Ćorović: Bogojavljenska noć (odlomak)

Isidora Sekulić: Bure (odlomak)

Ivo Andrić: Aska i vuk

Branko Ćopić: Čudesna sprava

Stevan Raičković: Bajka o dečaku i Mesecu

Grozdana Olujić: Zlatoprsta ili Sedefna ruža (izbor)

Svetlana Velmar-Janković: Ulica Filipa Višnjića (odlomak)

Vilijem Sarojan: Lepo lepog belca

Anton Pavlovič Čehov: Vanjka

Drama

Kosta Trifković: Izbiračica (odlomak)

Branislav Nušić: Analfabeta (odlomak)

Petar Kočić: Jazavac pred sudom (odlomak)

Dopunski izbor

B. Ćopić: Orlovi rano lete

Danilo Kiš: Verenici

Slobodan Selenić: Očevi i oci (odlomak)

Vladimir Andrić: Pustolov (izbor)

Džek London: Zov divljine

Ferenc Molnar: Dečaci Pavlove ulice

Henrik Sjenkjevič: Kroz pustinju i prašumu

Rej Bredberi: Maslačkovo vino (izbor)

Efraim Kišon: Kod kuće je najgore (izbor)

Anđela Naneti: Moj deka je bio trešnja (odlomak)

Ijan Mekjuan: Sanjar (izbor)

Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.

Naučnopopularni i informativni tekstovi

Vuk Stefanović Karadžić: Život i običaji naroda srpskog (izbor)

Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove (odlomak)

Veselin Čajkanović: Studije iz srpske religije i folklora (izbor)

M. Iljin: Priče o stvarima (izbor)

Vladimir Hulpah: Legende o evropskim gradovima (izbor)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.

Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.

Tumačenje teksta

Tumačenje uslovljenosti događaja i situacija, osećanja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina likova - u epskim i dramskim delima. Upućivanje učenika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zaključaka pojedinostima iz dela, ali sa stanovišta celine. Tumačenje likova kao u prethodnom razredu. Zapažanje, komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, reči i dela, fizičkih i drugih osobina, želja i mogućnosti, ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivrečnosti).

Upućivanje učenika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojava (objektivna deskripcija) i maštovito povezivanje pojava sa stavom i osećanjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje upućivanje učenika u tumačenje pesničkih slika izazvanih čulnim dražima (konkretni motivi), te razmišljanjem i osećanjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije). Otkrivanje glavnog osećanja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uočavanje motivske strukture pesme; način razvijanja pojedinih motiva u pesničke slike i njihovo združeno funkcionisanje.

Razvijanje navike da se zapažanja, utisci i zaključci dokazuju podacima iz teksta i životne stvarnosti, da se umetničke vrednosti istražuju s problemskog stanovišta. Davanje pripremnih zadataka i upućivanje učenika u rad na samostalnom upoznavanju književnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). Čitanje i vrednovanje učeničkih beležaka o pročitanoj lektiri.

Književnoteorijski pojmovi

Lirika

Vrste strofa: stih (monostih); dvostih (distih); trostih (tercet), četvorostih (katren).

Ritam: brz i spor ritam; tempo; intonacija i pauza; naglasak reči i ritam; rima - vrste: muška, ženska, srednja (daktilska); parna, ukrštena, obgrljena, nagomilana i isprekidana; uloga rime u oblikovanju stiha.

Jezičko-stilska izražajna sredstva: kontrast, hiperbola, gradacija.

Vrste autorske i narodne lirske pesme: rodoljubiva, socijalna pesma; običajne i porodične narodne lirske pesme.

Epika

Osnovna tema i ključni motivi.

Fabula: pokretači fabule; zaustavljanje fabule; retrospektivni redosled događaja.

Karakterizacija: sociološka, psihološka; portret: spoljašnji i unutrašnji.

Biografija i autobiografija.

Roman - pustolovni, istorijski i naučnofantastični.

Predanje.

Drama

Komedija - osnovne odlike. Humorističko, ironično i satirično u komediji. Karakterizacija likova u komediji.

Monolog i dijalog u drami.

Funkcionalni pojmovi

Učenici se podstiču da razumeju, usvoje i u odgovarajućim govornim i nastavnim situacijama primenjuju sledeće funkcionalne pojmove: čežnja, naslućivanje, sumnja, zaprepašćenje; savesnost, predostrožnost, humanost, dostojanstvo; objektivno, subjektivno, posredno, neposredno, dramatično; zapažanje, obrazlaganje, argumentovano dokazivanje, analiza, sinteza, upoređivanje; detalj, atmosfera, perspektiva.

Čitanje

Usklađivanje čitanja s prirodom neumetničkog i umetničkog teksta. Dalje upućivanje učenika na proučavanje obrađenog i neobrađenog teksta radi izražajnog čitanja (uslovljenost ritma i tempa; jačina glasa, pauziranje, rečenični akcenat). Kazivanje napamet naučenih različitih vrsta tekstova u prozi i stihu. Čitanje i kazivanje po ulogama. Uvežbavanje čitanja u sebi prema preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i sličnih elemenata; nalaženje reči, rečenica, pravopisnih znakova i dr.) Uvežbavanje brzog čitanja u sebi s proverom razumevanja pročitanog nepoznatog teksta.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Prepričavanje sa isticanjem karakteristika lika u književnom tekstu, filmu, pozorišnoj predstavi. Izborno prepričavanje: dinamične i statične pojave u prirodi (književno delo, film, televizijska emisija). Prepričavanje s promenom gledišta. Uočavanje strukture priče građene retrospektivno. Pričanje sa korišćenjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim kulminacije u izlaganju, završetak). Uočavanje karakteristika hronološkog i retrospektivnog pričanja.

Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora (eksterijera i enterijera) po zajedničkom i samostalnom sačinjenom planu. Opisivanje dinamičkih i statičkih pojava u prirodi; prožimanje i smenjivanje statičkih i dinamičkih slika i scena u opisivanju i pripovedanju. Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize književnih portreta i portreta ličnosti iz naučno-popularne literature.

Izveštavanje: kratak izveštaj o školskoj akciji, svečanosti, društvenoj akciji u selu ili gradu i sl.

Usmena i pismena vežbanja

Ortoepske vežbe: proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija rečenice); vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta; intonacija u izgovoru uzvika. Slušanje zvučnih zapisa; kazivanje napamet naučenih lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i čitanja; analiza snimka i vrednovanje.

Leksičke i semantičke vežbe: razlikovanje oblika po dužini izgovora; semantička funkcija uzlazne intonacije; imenovanje osećanja i ljudskih osobina; jedan predmet - mnoštvo osobina; značenja reči približnih oblika. Neknjiževne reči i tuđice - njihova zamena jezičkim standardom. Sintaksičke i stilske vežbe: situacioni podsticaji za bogaćenje rečnika i traženje pogodnog izraza; određivanje sintagmom i zavisnom rečenicom. Sažimanje teksta uz pojačanje informativnosti. Vežbe u zapažanju; uočavanje značajnih pojedinosti. Sintaksičko-stilske vežbe s različitim rasporedom reči u rečenici, uočavanje nijansiranih razlika u značenju, isticanju i sl. Stvaralačko prepričavanje teksta sa promenom gledišta. Pričanje o događajima i doživljajima sa korišćenjem elemenata kompozicione forme - po samostalno sačinjenom planu. Vežbanje u hronološkom i retrospektivnom pričanju. Portretisanje osobe iz neposredne okoline učenika - po samostalno sačinjenom planu. Izveštavanje: kratak pismeni izveštaj o školskoj akciji (sakupljanje hartije, uređenje dvorišta...). Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor građe, njeno komponovanje, korišćenje pasusa, objedinjavanje pripovedanja i opisivanja). Pisanje službenog i privatnog pisma. Osam domaćih pismenih zadataka, čitanje i analiza zadataka na času. Četiri školska pismena zadatka - po dva u polugodištu (jedan čas za izradu zadatka, dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).

SEDMI RAZRED

(3 časa nedeljno, 108 godišnje)

Operativni zadaci:

- dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramatičke, leksičke i stilske norme srpskog jezika;

- razlikovanje akcenata po kvantitetu i intonaciji;

- dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije književnog jezika, dijalektologije;

- razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (svom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i razvija književni jezik;

- sistematizacija i proširivanje znanja o vrstama reči i gramatičkim kategorijama promenljivih reči;

- sistematizacija i proširivanje znanja o rečeničnim članovima;

- naporedni odnosi među rečeničnim članovima;

- pojam sintagme i sastav imeničke sintagme;

- pojam aktiva i pasiva;

- naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama u okviru komunikativne rečenice;

- osamostaljivanje za analizu lirskih, epskih i dramskih dela;

- informativno čitanje i upućivanje učenika u čitanje "s olovkom u ruci" (podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje);

- razvijanje kritičkog odnosa prema jeziku i sadržini tekstova iz svakodnevnog života;

- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetničkih dela pristupačnih ovom uzrastu;

- sistematizacija znanja o književnoteorijskim pojmovima;

- obnavljanje i sistematizovanje znanja iz svih područja.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Misija Ćirila i Metodija - stvaranje staroslovenskog jezika; osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba i najznačajniji kulturnoistorijski spomenici; reforma jezika i pisma Vuka Karadžića, književni jezik Srba od Vuka Karadžića do danas (osnovni podaci); osnovne jezičke grupe u Evropi i mesto srpskog jezika u porodici slovenskih jezika.

Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci).

Sistematizovanje znanja o akcentima srpskog jezika: glavna pravila standardne akcenatske norme; određivanje mesta akcenta; uočavanje razlike između dugih i kratkih, uzlaznih i silaznih akcenata; osnovni podaci o postakcenatskoj dužini.

Vrste reči (sistematizacija i proširivanje postojećih znanja); gramatičke kategorije promenljivih reči (glasovne alternacije u promeni reči - normativna rešenja).

Osnovni pojmovi o tvorbi reči (glasovne alternacije u vezi sa građenjem reči - normativna rešenja).

Pojam sintagme: sastav imeničke sintagme; apozicija i apozitiv.

Rečenični članovi: subjekat, predikat (glagolski imenski), pravi i nepravi objekat, logički subjekat, priloške odredbe; iskazivanje rečeničnih članova rečju, sintagmom, zavisnom rečenicom.

Naporedni odnosi među rečeničnim članovima - sastavni, rastavni i suprotni (s posebnim osvrtom na interpunkciju).

Osnovne vrste zavisnih rečenica; interpunkcija u vezi sa zavisnim rečenicama.

Pojam komunikativne rečenice.

Pojam aktiva i pasiva; pasiv sa rečcom se i pasiv sa trpnim pridevom.

Jednoznačne i višeznačne reči; homonimija; metafora i metonimija kao načini da reč stekne nova značenja.

KNJIŽEVNOST

Lektira

Lirika

Posleničke narodne pesme (Kujundžija i hitroprelja ili druga pesma po izboru)

Ljubavne narodne lirske pesme (Srpska djevojka ili druga pesma po izboru)

Đura Jakšić: Otadžbina

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići (izbor), Svetli grobovi

Desanka Maksimović: Proletnja pesma ili Opomena

Miroslav Antić: Plavi čuperak (izbor)

Vasko Popa: Očiju tvojih da nije

Oskar Davičo: Srbija

Sergej Jesenjin: Pismo majci

Vladislav Petković Dis: Među svojima

Izbor iz savremene srpske poezije

Epika

Kratke folklorne forme (poslovice, pitalice, zagonetke)

Epske narodne pesme pokosovskog tematskog kruga (izbor)

Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)

Narodne epsko-lirske pesme (Ženidba Milića Barjaktara ili druga pesma po izboru)

Narodne epske pesme novijih vremena (tematski krug o oslobođenju Srbije)

Narodna pesma: Početak bune protiv dahija

Vuk Stefanović Karadžić: Srpski rječnik (izbor); O narodnim pevačima

Narodna pripovetka: Nemušti jezik ili Usud

Teodosije: Žitije Svetog Save (odlomak)

Prota Mateja Nenadović: Memoari (odlomak)

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (izbor kratkih odlomaka)

Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije (odlomci)

Simo Matavulj: Pilipenda

Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti

Petar Kočić: Kroz mećavu

Antoan de Sent Egziperi: Mali Princ

Ana Frank: Dnevnik (odlomak)

Ivo Andrić: Izbor pripovedaka o deci

Dobrica Ćosić: Deobe (odlomak)

Isidora Sekulić: Carsko dostojanstvo jezika (odlomak) ili esej po izboru

Izbor iz savremene srpske proze.

Drama

Branislav Nušić: Sumnjivo lice

Viljem Šekspir: Romeo i Julija

Molijer: Građanin plemić (odlomak)

Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva (odlomak)

Dopunski izbor

Dositej Obradović: Život i priključenija (odlomak)

Radoje Domanović: Mrtvo more (odlomak)

Borisav Stanković: Uvela ruža

Rastko Petrović: Afrika (odlomci)

Grozdana Olujić: Glasam za ljubav

Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu Goru)

Matija Bećković: Priča o Svetom Savi

Dušan Kovačević: Ko to tamo peva

Borislav Mihajlović: Banović Strahinja

Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike.

Robert Grevs: Zlatno runo (odlomci)

Ernest Hemingvej: Starac i more

Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.

Naučnopopularni i informativni tekstovi

Vuk Stefanović Karadžić: Život i običaji naroda srpskog - Običaji o različnijem praznicima.

Petar Vlahović: Srbija - zemlja, ljudi, život, običaji (izbor)

Miodrag Popović: Vuk Stefanović Karadžić (odlomci)

Eva Kiri: Marija Kiri (odlomak)

Š. Kulišić, Ž. Petrović, N. Pantelić: Srpski mitološki rečnik (izbor)

D. Srejović, A. Cermanović: Rečnik grčke i rimske mitologije (izbor)

Mile Nedeljković: Godišnji običaji u Srba (izbor)

Dragomir Antonić: Običajni bonton (izbor)

Jasminka Petrović: Bonton (ili odlomci iz ovakve knjige nekog drugog autora)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu i omladinu.

Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.

Tumačenje teksta

Osposobljavanje učenika za što samostalniji pristup književnom tekstu: istraživanje određenih vrednosti sa stanovišta uočenog problema, dokazivanje utisaka i tvrdnji, zapažanja i zaključaka podacima iz teksta. Analiza književnoumetničkog dela (lirska i epska pesma, lirsko-epska pesma, pripovetka, roman, drama i književnonaučne vrste) uz pomoć razvijenog plana i teza. Procenjivanje idejno-estetskih, jezičko-stilskih i drugih vrednosti umetničkog dela.

Tumačenje epskih dela: uočavanje uzročno-posledičnih veza poetskih motiva i njihove funkcije (logičko i estetsko uslovljavanje svake pojedinosti).

Uočavanje odlika fabule (miran i dinamičan tok radnje) i kompozicije (uvod, zaplet, vrhunac, rasplet - bez književnoteorijskih definicija). Odnos sižea i fabule. Uokvirena fabula. Uvođenje učenika u potpuniju analizu likova (dijalog, unutrašnji monolog, fizičke i karakterne osobine, postupci), tematike (tematska građa, glavna tema; druge teme), motiva i pesničkih slika (psihička stanja, dramatične situacije, atmosfera, pejzaži). Tumačenje idejnog sloja teksta.

Upućivanje učenika u društveno-istorijsku uslovljenost umetničkog dela i odnos pisca prema društvenoj stvarnosti.

Analiza lirskih dela: upućivanje učenika u analizu motiva (međusobni odnos i povezivanje, udruživanje u poetske slike). Uočavanje međusobne uslovljenosti iskazanih osećanja, poetske slike, pesničkog jezika i stila i tumačenje pesničkih poruka.

Proučavanje dramskih dela: upućivanje učenika u analizu bitnih odlika dramskih dela (dijalog, monolog, remarke, dramska radnja, likovi); sličnosti i razlike u odnosu na lirska i epska dela.

Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu književnog teksta. Upućivanje učenika u korišćenje odabrane i pristupačne literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kritičkog odnosa u problemskom pristupu delu i piscu.

Sistematizovanje znanja o narodnoj i autorskoj književnosti (na primerima iz lektire).

Književnoteorijski pojmovi

Lirika - Funkcija motiva u kompoziciji lirske pesme. Jezičko-stilska izražajna sredstva: simbol, metafora, alegorija; figure ponavljanja (asonanca i aliteracija), metonimija, antiteza. Slobodni stih. Osnovne lirske vrste; odnos narodne i autorske lirike. Ljubavna, elegična i refleksivna pesma. Lirske vrste: posleničke narodne lirske pesme; ljubavna narodna lirika; ljubavna narodna i autorska pesma. Sonet.

Epika - Fabula i siže. Statički i dinamički motivi. Kompozicija i motivacija. Epizoda. Idejni sloj književnog teksta. Humor, ironija i satira u epskom delu. Vrste karakterizacije književnog lika. Unutrašnji monolog. Dnevnik. Legendarne priče. Vrste romana. Esej. Putopis. Memoari. Spev. Epsko-lirske vrste.

Drama - Dramska radnja; etape dramske radnje: uvod, zaplet, vrhunac, peripetija, rasplet. Dramska situacija. Didaskalije (remarke) u dramskom delu. Vrste komedije: komedija karaktera i komedija situacije. Tragedija. Tragično (pojam). Protagonist i antagonist. Scenski znakovi. Režija. Televizijska drama.

Sistematizacije književnoteorijskih pojmova.

Funkcionalni pojmovi

Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: romantičarsko, romantično, realistično, realno; dokumentovano, racionalno, teza, činjenica; etičko, estetsko; refleksija, memorija; kreativno, doživljajno, sugestivno, plastično; apsurd, provokacija, protivurečnost, doslednost; samokritičnost, samoinicijativa; agresivnost, sebičnost (egoizam), licemerje, oportunizam; nezavisno, samostalno, zavisno, zavidno.

Čitanje

Usavršavanje izražajnog čitanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje ličnog tona pri čitanju i kazivanju napamet naučenih proznih i poetskih celina.

Vežbanje u "letimičnom" čitanju poznatog teksta, radi nalaženja određenih informacija i uvođenja učenika u "letimično" čitanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li će ga čitati u celini (novinski članak, nepoznata knjiga i sl.).

JEZIČKA KULTURA

Sistematizovanje sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje reči; pisanje skraćenica; rastavljanje reči na kraju reda.

Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (osnovna pravila).

Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa.

Rasprava (argumentativni tekst) i propagandni tekst. Objektivno i pristrasno prikazivanje činjenica. Reklame kao vrsta propagandnih tekstova. Jezičke osobine reklama. Manipulativnost reklama. Popunjavanje različitih obrazaca.

Glavne osobine pisanih stilova javne komunikacije - publicističkog, naučnog, administrativnog. Reportaža kao novinarski žanr.

Kritički prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije ili koncerta.

Sažimanje teksta; pisanje rezimea (sažetka).

Leksičke vežbe: upotreba slikovitih reči radi efektnog izražavanja; prikladna upotreba apstraktnih reči i reči iz intelektualnog rečnika radi preciznog i efikasnog izražavanja. Korišćenje rečnika srpskog jezika.

Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika; proveravanje stepena usvojenosti srpskog književnog akcenta i organizovanje akcenatskih vežbi; pravilan izgovor ijekavskog refleksa dugog jata (ije) i prenošenje akcenta na proklitiku u izražajnom čitanju književnih tekstova (posebno u vezi s dijalekatskom osnovom).

Sintaksičke vežbe: vežbe u upotrebi različitih padeža (predloško-padežnih konstrukcija) za isto značenje (padežna sinonimija). Vežbe u upotrebi odgovarajućih padežnih oblika (s obzirom na različite dijalekatske osnove).

Vežbanja u pričanju o doživljajima (sa efektnim početkom i završetkom). Vežbanja u interpretativnom prepričavanju književnoumetničkih tekstova; prepričavanje teksta sa promenom redosleda događaja; sažeto prepričavanje.

Vežbe na neknjiževnom tekstu: pronalaženje i izdvajanje osnovnih informacija u tekstu. Povezivanje informacija i ideja iznetih u tekstu. Izvođenje zaključka zasnovanog na tekstu. Pronalaženje, izdvajanje i upoređivanje informacija iz dva kraća teksta ili više njih. Čitanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: dijagrami, grafikoni.

Korišćenje indeksom, pojmovnikom i bibliografijom.

Usmene i pisane rasprave o zadatim aktuelnim temama iz savremenog života.

Osam domaćih pisanih zadataka i njihova analiza na času.

Četiri školska pismena zadatka (preporučuje se jedan čas za izradu i dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(od petog do sedmog razreda)

Jezik (gramatika i pravopis)

U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme, već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).

Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.

Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.

Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.

Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VII razreda. Isti principi, međutim, dosledno su sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnika k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.

Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči, a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke, već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lični glagolski oblici - predikat - rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.

Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme, a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč, a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.

Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja, elementarnih i složenih, koja se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na korišćenje pravopisa i pravopisnih rečnika.

Sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora se određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.

U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:

- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;

- suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;

- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;

- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;

- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;

- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;

- korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;

- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;

- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezičkih pojava;

- negovanje primenjenog znanja i umenja;

- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;

- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;

- pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;

- ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;

- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.

U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.

Upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim.

Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu sistematskih vežbanja, odnosno da nastavni sadržaji nisu usvojeni dok se dobro ne uvežbaju. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnih sadržaja, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.

Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje na to da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.

Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.

Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava, na taj način, postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.

Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.

Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.

Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:

- Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika.

- Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija.

- Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.

- Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novih nastavnih sadržaja. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta.)

- Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja.

- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju.

- Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...).

- Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje.

- Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa.

- Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti.

- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena usvojenih sadržaja programa u novim okolnostima i u primerima koje navode učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).

- Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).

Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja sadržaj iz gramatike bude ranije poznat učenicima, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.

Književnost

Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (naučnopopularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.

Lektira

Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na domaću i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored čitanki, postaju knjige lektire za određeni uzrast i sva ostala pristupačna literatura.

Lektira je razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama.

Nastavnik ima načelnu mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.

Razlike u ukupnoj umetničkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiču na odgovarajuća metodička rešenja (prilagođavanje čitanja vrsti teksta, opseg tumačenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove unutrašnje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajućim sadržajima iz drugih predmetnih područja - gramatike, pravopisa i jezičke kulture i sl.).

Nastavniku je data mogućnost i dopunskog izbora tekstova u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog odeljenja sa kojim ostvaruje program.

Čitanje

Tumačenje teksta zasniva se na njegovom čitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom čitanja. Zato su razni oblici usmerenog čitanja osnovni preduslov da učenici u nastavi stiču saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.

Izražajno čitanje neguje se sistematski, uz stalno povećavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti učenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini čitanja. Vežbanja u izražajnom čitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i učenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno proučava one njegove osobenosti koje utiču na prirodu izražajnog čitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajući stav i određuje situacionu uslovljenost jačine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, rečeničnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio-snimcima uzornih interpretativnih čitanja.

Pošto se izražajno čitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obrađenom i dobro shvaćenom tekstu, to je konkretno i uspešno tumačenje štiva neophodan postupak u pripremanju učenika za izražajno čitanje. U okviru neposredne pripreme u VI i VII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihološki i jezičko-stilski činioci koji zahtevaju odgovarajuću govornu realizaciju. U pojedinim slučajevima nastavnik (zajedno sa učenicima) posebno priređuje tekst za izražajno čitanje na taj način što u njemu obeležava vrste pauza, rečenične akcente, tempo i glasovne modulacije.

Izražajno čitanje uvežbava se na tekstovima različite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posvećuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatičnosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.

U odeljenju treba obezbediti odgovarajuće uslove za izražajno čitanje i kazivanje - učenicima u ulozi čitača i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalačku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritički i objektivno procenjuje kvalitet čitanja i kazivanja. Posredstvom audio-snimka, učenicima, povremeno, treba omogućiti da čuju svoje čitanje i da se kritički osvrću na svoje umenje. Na časovima obrade književnih dela primenjivaće se učenička iskustva u izražajnom čitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.

Čitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživačko; pomoću njega se učenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za učenje.

Primena tekst-metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog čitanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti učenika da čitaju fleksibilno, da usklađuju brzinu čitanja sa ciljem čitanja i karakteristikama teksta koji čitaju.

Kvalitet čitanja u sebi podstiče se prethodnim usmeravanjem učenika na tekst i davanjem odgovarajućih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pročitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitičko čitanje najuspešnije se podstiču samostalnim istraživačkim zadacima koji se učenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapređuju logika i brzina čitanja, a naročito brzina shvatanja pročitanog teksta, čime se učenici osposobljavaju za samostalno učenje.

Učenici starijih razreda uvode se u "letimično" čitanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pročitanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i značenja u tekstu, pri čemu se ne pročita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok (međunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaključak). Pri vežbanju učenika u "letimičnom" čitanju, prethodno se zadaju odgovarajući zadaci (traženje određenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. "Letimičnim" čitanjem učenici se takođe osposobljavaju da radi podsećanja, obnavljanja, memorisanja, čitaju podvučene i na drugi način označene delove teksta prilikom ranijeg čitanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja učenika za samostalan rad i učenje.

Izražajno kazivanje napamet naučenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu značajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture učenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom času, naizmenično uvežbava i upoređuje govorenje tekstova u prozi i stihu.

Napamet će se učiti razni kraći prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od načina učenja i logičkog usvajanja teksta. Ako se mehanički uči, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na način kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da učenike navikne na osmišljeno i interpretativno učenje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teče "oči u oči", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posvećuje svim vrednostima i izražajnim mogućnostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.

Tumačenje teksta od III do VII razreda

Sa obradom teksta počinje se posle uspešnog interpretativnog čitanja naglas i čitanja u sebi. Književnoumetničko delo se čita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i proučavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog čitanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno će se primenjivati u obradi lirske pesme i kraće proze.

Učenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju činjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaključcima.

Nastavnik će imati u vidu da je tumačenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlađim razredima, u načelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem terminologije. To, međutim, nimalo ne smeta da i običan "razgovor o nastavnim sadržajima" u mlađim razredima bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Vrednije je projektovanje učenika povodom neke umetničke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u učenikovoj mašti, nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poređenja.

U svim razredima obrada književnog dela treba da bude prožeta rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetničkim doživljavanjem. Na taj način stimulisaće se učenička radoznalost, svesna aktivnost i istraživačka delatnost, svestranije će se upoznati delo i pružati mogućnost za afirmaciju učenika u radnom procesu.

Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, često i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slučajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototipsku i psihološku realnost, iz koje potiču tematska građa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tumačenje.

Savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu učenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati "naučene nastavne sadržaje", odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekat koji istraživački, stvaralački i satvorački učestvuje u proučavanju književnoumetničkih ostvarenja.

Učenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi sve tri radne etape; pre časa, u toku časa i posle časa. U svim etapama učenik se mora sistematski navikavati da u toku čitanja i proučavanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji će ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživačku radoznalost. Takvi zadaci biće najmoćnija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predviđeni interpretativni dometi. Nastavnik treba da postavi zadatke koji će učenika podsticati da uočava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaključuje.

Proučavanje književnoumetničkog dela u nastavi je složen proces koji započinje nastavnikovim i učenikovim pripremanjem (motivisanje učenika za čitanje, doživljavanje i proučavanje umetničkog teksta, čitanje, lokalizovanje umetničkog teksta, istraživački pripremni zadaci) za tumačenje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom času, a u oblicima funkcionalne primene stečenih znanja i umenja nastavlja se i posle časa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obrađenim nastavnim sadržajima, u poredbenim izučavanjima književnoumetničkih dela i istraživačko-interpretativnim pristupima novim književnoumetničkim ostvarenjima.

Savremena metodika nastave književnosti opredelila se za unutrašnje (imanentno) izučavanje umetničkog teksta, ali ona nikako ne previđa nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetničko delo bilo valjano i pouzdano protumačeno.

U nastavnoj interpretaciji književnoumetničkog dela objedinjavajući i sintetički činioci mogu biti: umetnički doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetničke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezičko-stilski postupci i literarni (književnoumetnički) problemi.

Književni pojmovi

Književne pojmove učenici će upoznavati uz obradu odgovarajućih tekstova i pomoću osvrta na prethodno čitalačko iskustvo. Tako, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pročitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biće pogodno tek kada su učenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforičkih slika, kad neke od njih već znaju napamet i nose ih kao umetničke doživljaje. Jezičko-stilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta; polaziće se od izazvanih umetničkih utisaka i estetičke sugestije, pa će se potom istraživati njihova jezičko-stilska uslovljenost.

Funkcionalni pojmovi

Funkcionalni pojmovi se ne obrađuju posebno, već se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena značenja. Učenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekućim informacijama na časovima, a uz paralelno prisustvo reči i njome označenog pojma. Potrebno je samo podsticati učenike da navedene reči (a i druge slične njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajućim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoče i objasne okolnosti koje utiču na ponašanje nekog lika, učenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuću reč shvatio u punom značenju.

U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno će se proveravati da li učenici pravilno shvataju i upotrebljavaju reči: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih vežbi, nastojaće se da učenici otkrivaju što više osobina, osećanja i duševnih stanja pojedinih likova, pri čemu se te reči beleže i tako spontano bogati rečnik funkcionalnim pojmovima.

Funkcionalne pojmove ne treba ograničiti na pojedine razrede. Svi učenici jednog razreda neće moći da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali će zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programsko-tematskih područja.

Jezička kultura

Operativni zadaci za realizaciju nastavnih sadržaja ovog područja jasno ukazuju na to da je kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaćenju učeničke jezičke kulture jedna od primarnih metodičkih obaveza, počev od uočavanja sposobnosti svakog deteta za govorno komuniciranje u tzv. prethodnim ispitivanjima dece prilikom upisa u prvi razred, pa preko različitih vežbi u govoru i pisanju do učeničkog samostalnog izlaganja misli i osećanja u toku nastave, ali i u svim ostalim životnim okolnostima u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Pravilna artikulacija svih glasova i grafički uzorna upotreba pisma, napuštanje lokalnog govora i navikavanje na standardni književni jezik u govoru, čitanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepričavanje, pričanje i opisivanje, i uz funkcionalnu primenu usvojenih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena vežbanja koja imaju za cilj bogaćenje učeničkog rečnika, sigurno ovladavanje rečenicom kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrednosti upotrebe jezika u govoru i pisanju i dr. - osnovni su nastavni zadaci u ostvarenju programskih sadržaja iz jezičke kulture.

Postoje jezički pojmovi koje učenik treba postupno, sistematično i valjano (a to znači - trajno) da usvoji, pa su i zamišljeni kao programski sadržaji (zahtevi). A do njihovog trajnog i funkcionalnog usvajanja, skoro bez izuzetaka, put vodi preko brojnih i raznovrsnih oblika usmenih i pismenih jezičkih ispoljavanja učenika, a to su najčešće: jezičke igre, vežbe, zadaci, testovi i sl. Opisivanje se kao programski zahtev (sadržaj) javlja u četiri prva razreda. A ostvaruje se, usvaja kao znanje i umenje primenom onih oblika koji će efikasnim, ekonomičnim i funkcionalnim postupanjima u nastavnim okolnostima učeničku i jezičku kulturu učiniti pouzdanom i trajnom. A to su: govorne vežbe, pismene vežbe (ili osmišljeno kombinovanje govora i pisanja), pismeni radovi, izražajno kazivanje umetničkih opisnih tekstova, autodiktat i sl. A to važi, u manjoj ili većoj meri i za sve ostale vrste učeničkog jezičkog izražavanja.

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

CILJ I ZADACI

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste unapređivanje jezičke i funkcionalne pismenosti i obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su da učenici:

- upoznaju književnu umetnost;

- razvijaju humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima srpske i svetske kulturne baštine;

- usavršavaju literaturnu recepciju, razvijaju književni ukus i stvaraju trajne čitalačke navike;

- razvijaju istraživački i kritički odnos prema književnosti i produbljuju sposobnost za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književnoumetničkih dela;

- stiču funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- usavršavaju sposobnost da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- usaglašeno sa opštim ishodima učenja, kao i usklađeno sa uzrastom i sposobnostima, dalje razvijaju znanja, vaspitne vrednosti i funkcionalne veštine koje će moći da koriste u daljem obrazovanju, u profesionalnom radu i u svakodnevnom životu;

- razvijaju i neguju metodičnost i metodička postupanja prilikom ovladavanja složenim i obimnim znanjima;

- usvoje humanističke stavove, uverenja i sistem vrednosti;

- razvijaju lični i nacionalni identitet i osećanje pripadnosti državi Srbiji;

- poštuju maternji jezik, neguju srpski jezik, tradiciju i kulturu srpskog naroda, nacionalnih manjina, etničkih zajednica i drugih naroda;

- formiraju vrednosne stavove kojima se čuva nacionalna i svetska kulturna baština;

- budu osposobljeni za život u multikulturalnom društvu;

- poštuju rasnu, nacionalnu, kulturnu, jezičku, versku, rodnu, polnu i uzrasnu ravnopravnost, razvijaju toleranciju i uvažavanje različitosti;

- unapređuju kulturu jezičkog opštenja, stavove poštovanja i uvažavanja drugih jezika i drugih kultura;

- stiču funkcionalna znanja i komunikacijske veštine koje će omogućiti uspešno uključivanje u svet rada.

OSMI RAZRED

(3 časa nedeljno, 108 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST

I. UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA

Umetnost: pojam umetnosti; umetnička izražajna sredstva; vrste umetnosti; umetnički (estetski) doživljaji.

Priroda i smisao književnosti: pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pisana književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Struktura književnog dela. Integracioni (objedinjavajući) činioci književnog dela: umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu; stvaralačka građa; teme, motivi; sadržaj dela; fabula, siže; pripovedač, pripovedanje, pripovedački postupak; književni lik; kompozicija; jezik književnoumetničkog dela; estetska značenja književnog dela.

Književni rodovi i vrste: lirika; lirska pesma; epika; epska pesma; umetnička pripovetka; novela; roman; drama; razvoj drame; drama i pozorište; dramske vrste.

Smisao i značaj književnosti: uloga književnosti u društvu i individualnom životu.

Dela za obradu

Lijepi Ive, narodna lirska pesma

Stevan Raičković: Septembar, lirska pesma

Banović Strahinja, narodna epska pesma

Laza Lazarević: Prvi put s ocem na jutrenje, umetnička pripovetka

Anton P. Čehov: Tuga, novela

Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve, roman

Ljubomir Simović: Putujuće pozorište Šopalović, drama (ili drama po izboru)

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade: O priči i pričanju (ceo tekst)

II. KNJIŽEVNOST STAROG VEKA

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Dela za obradu

Izbor iz lirike starog veka

Ep o Gilgamešu (odlomak, osma ploča)

Mitovi o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip...

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje, susret Hektora i Andromahe)

Sofokle: Antigona

Biblija. Iz Starog zaveta: Legenda o potopu. Iz Novog zaveta: Stradanje i vaskrsenje Hristovo

III. SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST

Glavne vrste srednjovekovne književnosti (crkvena poezija, žitija i pohvale, slovo).

Dela za obradu

Sveti Sava: Žitije Sv. Simeona (odlomak)

Jefimija: Pohvala knezu Lazaru

Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve

IV. NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST

Poetika narodne (usmene) književnosti. Kolektivnost, formulativnost i varijantnost kao osnovne odlike usmenih tvorevina. Sinkretizam, animizam, animatizam. Proces oblikovanja usmenih tvorevina. Odnos: stvaralac - delo - slušaoci; individualnost usmenog stvaraoca i nasleđivanje obrazaca; pevač kao čuvar društvenog, moralnog i nacionalnog kodeksa.

Tipologija usmenih oblika. Trajnost vrsta usmene književnosti. Njihova osnovna obeležja i razlike u funkciji. Tematski krugovi epske poezije. Narodna poezija kao usmena istorija višeg reda u formiranju i trajanju istorijske svesti - sa širim izborom usmene poezije i proze.

Dela za obradu

Ovčar i devojka, Zao gospodar, narodna lirska pesma (predlog)

Zmija mladoženja, narodna epska pesma

Zmija mladoženja, narodna pripovetka

Komadi od različnijeh kosovskijeh pjesama, narodna epska pesma

Marko pije uz ramazan vino, narodna pesma

Dioba Jakšića, narodna epska pesma

Hasanaginica, narodna balada

Boj na Mišaru, narodna epska pesma

Kratke narodne prozne vrste (izbor)

V. HUMANIZAM I RENESANSA

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas - (pojmovi, osobenosti, značaj).

Dela za obradu

Dante Aligijeri: Pakao (prikaz dela, odlomak: peto povanje, Paolo i Frančeska).

Frančesko Petrarka: Kanconijer (izbor soneta)

Đovani Bokačo: Dekameron (izbor).

Vilijem Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

VI. BAROK I KLASICIZAM

Barok i klasicizam i njihovi glavni predstavnici u Evropi i kod nas. Geopolitički i duhovni okviri srpskog naroda (Velika seoba Srba). Između srednjovekovnih i modernih pojava u srpskoj književnosti (barokne tendencije, G. St. Venclović, Z. Orfelin).

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Gavril St. Venclović: Crni bivo u srcu (odlomak)

VII. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena za izučavanje u ovom razredu ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi. Lirsko, epsko, dramsko pesništvo. Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Vrste narodne lirske poezije, tematski krugovi epske poezije. Lirsko-epska pesma, balada.

Epska poezija (odlike i podela na stih i prozu): epska poezija u stihu: epska pesma, ep (epopeja); epski junak; epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča; žitije (životopis, biografija), pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči; renesansna komedija; farsa; drama i pozorište: dramski junak.

Stih: metrika, heksametar, deseterac, cezura, sonet.

Sredstva umetničkog izražavanja: epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, lirski paralelizam; simbol.

JEZIK

Raslojavanje jezika: teritorijalno raslojavanje - dijalekti srpskog jezika; socijalno raslojavanje - sociolekti; funkcionalno raslojavanje - funkcionalni stilovi. Književni (standardni) jezik prema nestandardnim jezičkim varijetetima.

Tipovi književnih jezika kod Srba do 19. veka (staroslovenski, srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski).

Jezički sistem i nauke koje se njime bave; jezičke jedinice različitih nivoa (fonema, morfema, leksema, rečenica).

Gramatike i rečnici srpskog jezika i način njihove upotrebe.

Akcenatski sistem srpskog standardnog jezika (i njegovo obeležavanje); neakcentovana dužina.

Fonetika - artikulaciona (izgovor i podela glasova) i akustička (visina, jačina, boja glasa); fonologija (osnovni podaci); slog.

Morfofonologija; normativni aspekt morfofonoloških alternacija (ponavljanje i sistematizacija).

JEZIČKA KULTURA

Pravopis i priručnici za negovanje jezičke kulture (i služenje njima).

Pisanje velikog slova.

Popunjavanje različitih formulara i obrazaca, sastavljanje službenog pisma, molbe, žalbe, oglasa.

Usmeno i pisano rezimiranje jednostavnijeg književnog i neumetničkog teksta.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Pauza - logička i psihološka, izražajna funkcija pauze; izražajno kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova.

Govorne vežbe na jednostavne teme iz oblasti jezika, književnosti i kulture; govorne vežbe praćene PP prezentacijom.

Određivanje značenja nepoznate reči na osnovu konteksta i tvorbenog modela; naglašavanje uloge čitanja u bogaćenju leksičkog fonda.

DEVETI RAZRED

(3 časa nedeljno, 111 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST

I. PROSVETITELJSTVO

Prosvetiteljstvo - reformatorski pokret u Evropi: kult razuma, progresa, prirodnog prava, osećajnosti; verska tolerancija. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dela za obradu

Dositej Obradović: Život i priključenija (odlomci)

Jovan Sterija Popović: Tvrdica

II. ROMANTIZAM

Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedije i mešovitih oblika.

Dela za obradu

Aleksandar Sergejevič Puškin: Cigani

Henrih Hajne: Lorelaj, ili Šandor Petefi: Sloboda sveta

Vuk Stefanović Karadžić: književni kritičar i polemičar (Kritika na roman Ljubomir u Jelisiumu); pisac, istoričar, biograf (Žitije Hajduk-Veljka Petrovića, odlomak).

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (humanističko-filozofske misli, tumačenje gnomskih izraza po izboru)

Branko Radičević: Kad mlidija’ umreti

Đura Jakšić: Na Liparu

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići uveoci

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

III. REALIZAM

Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Poetika realizma u srpskoj književnosti (Svetozar Marković: Pevanje i mišljenje - odlomak).

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor (odlomak)

Milovan Glišić: Glava šećera

Laza Lazarević: Vetar

Radoje Domanović: Danga

Branislav Nušić: Gospođa ministarka

Simo Matavulj: Povareta

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

IV. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovnost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; stih; strofa; rima.

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja: metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra rečima.

Pismo, autobiografija.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

JEZIK

Razvoj srpskog književnog jezika u 19. i 20. veku (povezivanje sa nastavom književnosti).

Reči i morfeme. Morfologija u užem smislu (promena reči); vrste reči; promenljive i nepromenljive reči; gramatičke kategorije reči.

Osnovni tipovi tvorbe reči (derivacija, kompozicija, kombinovana tvorba, pretvaranje).

Pojam lekseme i značenjski (semantički) odnosi među leksemama: polisemija, homonimija, sinonimija i antonimija; leksički mehanizmi: metafora, metonimija i sinegdoha.

Sastav leksike srpskog književnog (standardnog) jezika; poreklo (narodne reči i pozajmljenice) i sfera upotrebe reči (istorizmi, arhaizmi, neologizmi, termini, dijalektizmi i regionalizmi, žargonizmi, vulgarizmi).

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama.

JEZIČKA KULTURA

Osnovni principi jezičke kulture; priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči; pravopisni znaci; skraćenice.

Ćirilica i latinica u službenoj, javnoj i kulturnoj delatnosti (ukazivanje na tipične greške u pisanju).

Osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u vezi sa kucanim tekstom (razmak, tip sloga i sl.).

Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Četiri školska pismena zadatka.

DESETI RAZRED

(3 časa nedeljno, 105 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST

I. MODERNA

Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti. Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Anton Pavlovič Čehov: Roman o kontrabasu

Bogdan Popović: Antologija novije srpske lirike (Predgovor)

Aleksa Šantić: Veče na školju

Jovan Dučić: Blago cara Radovana (izbor), lirska pesma po izboru

Milan Rakić: lirska pesma po izboru

Vladislav Petković Dis: Možda spava, ili Sima Pandurović: Svetkovina

Borisav Stanković: Koštana

Borisav Stanković: Nečista krv

II. MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam osobenosti i značaj); manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima izmeću dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna književnost). Ratna književnost.

Dela za obradu

Rabindranat Tagore: Gradinar (izbor)

Franc Kafka: Proces

Milutin Bojić: Plava grobnica

Dušan Vasiljev: Čovek peva posle rata

Miloš Crnjanski: Seobe I

Ivo Andrić: Eh Ronto (izbor)

Ivo Andrić: Most na Žepi

Rastko Petrović: Ljudi govore

Isidora Sekulić: delo po izboru

Momčilo Nastasijević: Frula

III. PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA

Metodologija proučavanja književnosti (osnove). Slojevita struktura književnog dela.

Dela za obradu

Vilijem Šekspir: Hamlet

Fjodor Mihajlovič Dostojevski: Zločin i kazna

Semjuel Beket: Čekajući Godoa

Alber Kami: Stranac

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

IV. SAVREMENA KNJIŽEVNOST

Pojam savremene književnosti.

Dela za obradu

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (izbor)

Vasko Popa: Spisak (izbor pesama)

Stevan Raičković: Kamena uspavanka

Branko Miljković: Poeziju će svi pisati

Dušan Matić: Da imenuješ senke zvezda

Ivo Andrić: Prokleta avlija

Vladan Desnica: Proljeća Ivana Galeba (odlomak)

Ranko Marinković: Ruke

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih (naslovna pripovetka)

Dušan Kovačević: Balkanski špijun

V. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika: moderna lirska pesma (struktura); pesma u prozi. Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih; sredstva književnoumetničkog izražavanja: metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika: oblici umetničkog izražavanja (pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar: kazivanje u prvom, drugom i trećem licu).

Drama: drama u užem smislu (osobine); moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustički scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, scenograf.

JEZIK

Osnovni pojmovi o sintaksi; sintaksičke jedinice: komunikativna rečenica, predikatska rečenice, sintagma i reč.

Sistem nezavisnih rečenica; vrste nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične rečenice).

Sintagma; vrste sintagmi (imeničke, pridevske, priloške i glagolske sintagme).

Osnovne rečenične konstrukcije (i njihovi modeli); glavni rečenični konstituenti (subjekat i predikat); zavisni rečenični konstituenti (dopune i odredbe).

Apozitivne odredbe (apozitiv i apozicija).

Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi.

Sistem zavisnih rečenica; glavne vrste zavisnih rečenica: izrične (sa upravnim i neupravnim govorom), odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene i posledične.

Osnove padežne sinonimije i sinonimije glagolskih oblika.

Glavni tipovi naporednih odnosa: sastavni, rastavni, suprotni, isključni, zaključni i gradacioni.

JEZIČKA KULTURA

Sistematizacija znanja iz pravopisa; osnovna načela transkripcije reči iz stranih jezika; interpunkcija.

Osnovni elementi tehnike naučnog rada: pravilno citiranje i parafraziranje, upotreba fusnota, sastavljanje sadržaja i bibliografije (za potrebe pisanja maturskog rada); procenjivanje pouzdanosti podataka koji se preuzimaju sa interneta.

Pisanje biografije (portfolio, CV).

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(od osmog do desetog razreda)

Sadržaji programa srpskog jezika i književnosti raspoređeni su tako da je za područje književnosti izdvojeno oko 60 odsto, a za druga dva (jezik i kultura izražavanja) oko 40 odsto časova.

U okviru tog fonda planirani sadržaji se obrađuju sa 80 odsto časova. Ostalih 20 odsto časova predviđeno je za ponavljanje, utvrđivanje, vežbanje i sistematizovanje programa.

Svi sadržaji raspoređeni su po razredima, područjima, oblastima i temama primenom načela postupnosti, korelacije, integracije i primerenosti uzrastu.

Sadržaji književnosti konkretizovani su po razredima, segmentima, a obuhvataju književnoteorijsko i književnoistorijsko proučavanje književnoumetničkih dela i književnosti žanrovski raspoređenih.

Područje jezik obuhvata izučavanje jezika kao sistema.

Područje kultura izražavanja obuhvata oblike i vrste u oblasti usmenog i pismenog izražavanja (po razredima). U ovoj oblasti planirane su govorne i pismene vežbe, domaći zadaci i pismeni zadaci. U sadržajima ovog područja podrazumeva se i pravopis.

Radi što uspešnije realizacije mnogih sadržaja i ispunjenja zahteva neophodna je i stalna saradnja nastavnika srpskog jezika i književnosti s nastavnicima drugih predmeta, stručnim saradnicima (školskim bibliotekarom-medijatekarom, pedagogom, psihologom) i organima (stručnim većima), roditeljima učenika, lokalnom zajednicom i prosvetno-pedagoškim službama i drugim stručnim institucijama; takođe je korisna saradnja nastavnika sa određenim institucijama (bibliotekom, domom kulture, bioskopom, medijima).

Kvalitet i trajnost znanja, umenja, veština i stavova učenika umnogome zavise od principa, oblika, metoda i sredstava koji se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Zbog toga savremena nastava srpskog jezika i književnosti pretpostavlja ostvarivanje bitnih zadataka i sadržaja programa uz pojačanu misaonu aktivnost učenika, poštovanja i uvažavanja didaktičkih principa (posebno: svesne aktivnosti učenika, naučnosti, primerenosti, postupnosti, sistematičnosti i očiglednosti), kao i adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava čiju su vrednost utvrdile i potvrdile savremena praksa i metodika nastave srpskog jezika i književnosti (pre svega, razni vidovi organizacije rada i korišćenje komunikativnih, logičkih i stručnih - specijalnih - metoda primerenih sadržajima obrade i mogućnostima učenika). Izbor određenih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava, pre svega, uslovljen je nastavnim sadržajima i ciljevima koje treba ostvariti na jednom času srpskog jezika i književnosti.

Redovna nastava srpskog jezika i književnosti izvodi se u specijalizovanim učionicama i kabinetima za ovaj predmet, koji treba da budu opremljeni u skladu sa normativima. Delimično, ona se organizuje i u drugim školskim prostorijama (biblioteci-medijateci, čitaonici, audiovizuelnoj sali i sl.).

U nastavi srpskog jezika i književnosti koriste se udžbenici i priručnici (koje je odobrio Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije) i bibliotečko-informacijska građa značajna za ostvarivanje zadataka i sadržaja programa ovog predmeta, odnosno za sistematsko osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje.

U odnosu na dosadašnji, ovaj program donosi izvesne promene i novine, koje treba imati u vidu prilikom planiranja i realizacije predviđenih zadataka i sadržaja. Oblast lektire više se ne posmatra izolovano, već je sastavni deo programa književnosti, uključeni su novi autori i naslovi; određeni su osnovni književnoteorijski pojmovi koji se usvajaju tokom obrade odgovarajućih dela: stvoreni su preduslovi za kreativno ispoljavanje nastavnika i prilagođavanje vaspitno-obrazovnog rada različitim situacijama u praksi, kao i za pojačavanje stvaralačke saradnje nastavnika i učenika.

KNJIŽEVNOST

Ovo programsko-tematsko područje obuhvata najznačajnija dela iz srpske i svetske književnosti, koja su raspoređena u književnoistorijskom kontinuitetu od starog veka do danas.

Od istorijskog kontinuiteta odstupa se samo u poglavlju uvod u proučavanje književnog dela u VIII razredu.

Sadržaji programa na početku VIII razreda predviđaju uvod u proučavanje književnog dela (književnoteorijski pristup) kako bi se izbeglo naglo prelaženje sa tematskog proučavanja, karakterističnog za nastavu ovog predmeta, na proučavanje istorije književnosti, tj. izučavanje književnoumetničkih dela u istorijskom kontekstu kako je koncipirano u ovom programu. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i druga preimućstva ovakvog pristupa: znanja će se sistematizovati, proširiti i produbiti, čime će se ostvariti valjaniji put za složeniji i studiozniji pristup književnim delima koji zahteva program književnosti u višim razredima.

Učenik je do osmog razreda stekao osnovna znanja iz teorije književnosti: tema, motiv, fabula; lik, karakter; struktura proznog književnog dela; književni rodovi i vrste; osnovna jezičkostilska izražajna sredstva; usmena i pisana književnost, struktura lirske pesme; stih, strofa, rima, ritam; struktura dramskog dela; dijalog, monolog, dramska vrsta, drama i pozorište, film, radio-drama, televizijska drama. Iz osnova scenske i filmske kulture: slika, reč, zvuk, filmska muzika, situacija, radnja, junaci filma, elementi filmskog izraza, filmske vrste, od sinopsisa do scenarija; film, televizija, književnost (sličnost i razlike).

Sa stečenim znanjima, koja se u ovom programu proširuju i produbljuju, učenik može aktivno da učestvuje u interpretaciji književnog dela.

Interpretativno-analitički metodički sistem je osnovni vid nastave književnosti i njega treba dosledno primenjivati prilikom upoznavanja izabranih književnih dela koja su predviđena programom. Ne treba očekivati da se sva programom predviđena dela obrađuju na nivou interpretacije kao najpotrebnijeg analitičko-sintetičkog pristupa književnom delu. Nastavnik treba da proceni na kojim će delima raditi interpretaciju, a na kojima osvrt, prikaz ili pak problemsko-stvaralački metodički sistem.

Ovakav program književnosti povremeno traži i primenu eksplikativnog metodičkog sistema kada se mora čuti nastavnikova reč, i to najčešće prilikom davanja informacija o epohama koje se proučavaju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne može računati na učenikova predznanja (na primer, osnovne informacije o počecima pismenosti i književnosti). Nastavnik književnosti ne sme zaboraviti da je njegov govor model pravilnog, čistog i bogatog jezika kakvom treba da teže njegovi učenici.

JEZIK

Program nastave jezika koncipiran je tako da omogući učenicima sticanje znanja i o jeziku kao društvenoj pojavi i jeziku kao sistemu znakova. Cilj je da učenici steknu osnovna znanja o svom maternjem jeziku. Insistiranje na jednom teorijski i metodički višem nivou izučavanja jezičkih pojava daje novi kvalitet nastavi koja obuhvata i znanja s kojima su se učenici sretali u nižim razredima. Ova znanja, pored svoje opšteobrazovne vrednosti i značaja za olakšavanje i poboljšavanje nastave srpskog jezika, treba da posluže i lakšem savlađivanju sadržaja iz stranih jezika.

Deo programa književni jezik (osmi i deveti razred) višestruko je značajan. Njegovom realizacijom učenici treba da steknu znanja i izgrade odgovarajuće stavove o srpskom književnom jeziku, o jezičkoj politici i toleranciji, kao i o značaju književnojezičke norme i jezičke kulture. Ovaj deo programa uključuje i nastavu o razvoju književnih jezika na srpskom jezičkom području i posebno o postupku i razvoju modernog srpskog književnog jezika, što je posebno značajno i za nastavu književnosti.

Poseban značaj dat je leksikologiji (koja se nadovezuje na deo o građenju reči), i to ne samo da bi učenici stekli više znanja o rečničkom blagu jezika nego i da bi razvili pravilan odnos prema različitim pojavama u leksici.

U obradi svih segmenata programa treba se nadovezivati na znanja koja su učenici stekli tokom prethodnog školovanja. Ovde, međutim, nije reč o prostom obnavljanju i utvrđivanju ranije stečenih znanja, nego o dobijanju slike o srpskom jeziku i usvajanju jednog kvalitativno višeg pristupa proučavanju jezičke organizacije i jezičkih zakonitosti.

Veoma je važno da se nastava jezika poveže sa ostalim delovima ovog nastavnog predmeta. Ovaj segment pruža lingvistička znanja koja će biti podloga za tumačenje jezika i stila književnih dela, s tim što ova dela pružaju i odgovarajući materijal za uočavanje estetske funkcije jezika. S druge strane, nastava jezika se mora povezati i sa nastavom kulture izražavanja. Time će lingvistička znanja (o akcenatskom sistemu, građenju reči, leksikologiji, sintaksi itd.), kao i proučavanje pravopisa, doprineti da učenici bolje i potpunije usvoje književnojezičku normu i da poboljšaju svoje izražajne sposobnosti.

JEZIČKA KULTURA

Vežbe u usmenom izražavanju treba da daju određeni stepen pravilne artikulacije, dikcije, intonacije, ritma i tempa u čitanju i kazivanju lirskog, epskog i dramskog teksta. Ove se vežbe, po pravilu, realizuju u toku obrade književnog teksta na taj način što će nastavnik, direktno, svojim čitanjem, govorenjem ili uz pomoć zvučnog zapisa, analizirati odgovarajuće elemente pravilnog usmenog izražavanja kako bi ih učenici uočili. Stečena znanja transformišu se u veštine i umenja na taj način što učenici interpretiranjem književnih tekstova nastoje da sami dostignu odgovarajući stepen veštine i umenja ove vrste. Stečene sposobnosti se dalje uvežbavaju različitim oblicima usmenog izražavanja učenika (izveštavanje, raspravljanje, polemika, debata i dr.). Većina predviđenih oblika ove nastave neposredno se uključuje u nastavu književnosti ili pripreme za izradu pismenih sastava.

U osmom razredu (delimično i u devetom) veoma je uputno da nastavnik učenicima demonstrira metodologiju izrade pismenog sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i dedukciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izveštaj i dr.), treba analizirati njegovu kompoziciju, funkciju odeljka i ostale elemente (primerenost stila i sl.). Zatim se učenicima može dati zadatak da pripreme građu o jednoj temi, ali da prikupljenu građu ne oblikuju, već da se to uradi na času. Vežba u metodologiji izrade pismenog sastava na osnovu prikupljene građe trebalo bi da bude demonstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od analize teme, određivanja njenog težišta, selekcije prikupljene građe, rasporeda pojedinosti s gledišta dobre kompozicije, do oblikovanja građe i rada na usavršavanju teksta.

Racionalizacija nastave postiže se na taj način što će uzorak primerenog teksta biti u vezi s književnim delom iz programa za određeni razred.

I diferenciranje funkcionalnih stilova valja obavljati na primerima koje je nastavnik odabrao. Da bi učenik bio osposobljen da svoj jezik i način izražavanja podesi vrsti pismenog sastava (izlaganja), treba da napiše konkretan sastav (pripremi izlaganje). Vežbe ove vrste treba ponavljati sve dok svaki učenik ne bude osposobljen da se služi određenim oblicima izražavanja. Da bi se postigao veći nastavni učinak, korisno je naći neophodnu psihološku motivaciju. Zbog toga učenike treba obavestiti ne samo o konačnom cilju koji se želi postići određenim sistemom vežbanja nego i o svrsishodnosti pojedinih parcijalnih vežbanja koja čine integralnu celinu. Tako, na primer, ako su učenici obavešteni da će sledeći pismeni zadatak biti u formi rasprave ili prikaza, onda i konkretne vežbe treba da budu podređene tom cilju. Nastavnik će na odabranom modelu konkretnog oblika izražavanja pokazati njegove bitne karakteristike, podrazumevajući tu i primerenost jezika i stila. Posle toga, učenici, u formi domaćeg zadatka, treba da pokušaju da samostalno napišu sastav određene vrste. Čitanjem i komentarisanjem domaćih zadataka učenici se dalje osposobljavaju u pismenom izražavanju i ovladavanju određenim vrstama sastava. Kad je nastavnik stekao utisak da su svi učenici relativno ovladali određenom vrstom pismenog izražavanja, utvrđuje čas izrade školskog pismenog zadatka. Rezultati takvog postupka pokazuju se u školskom pismenom zadatku, pa se na osnovu njih planira dalji rad na usavršavanju kulture izražavanja učenika. Ako više učenika ne postigne određeni uspeh, ceo se proces ponavlja (preporučuje se organizovanje većeg broja kraćih vežbi s precizno određenim ciljevima).

Tokom nastavne godine učenicima treba dati pismene zadatke (u skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izražavanja). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira zadatke svih učenika. Odabrani zadaci (ne samo najuspešniji) čitaju se i komentarišu na času (delu časa). Pored pismenih, u skladu sa zahtevima programa, nastavnik daje učenicima i druge vrste konkretnih domaćih zadataka (usmenih, praktičnih - primerenih mogućnostima učenika i njihovoj opterećenosti raznim obavezama).

Izrada školskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan čas. Izuzetno, kad to pojedini oblici pismenog izražavanja iziskuju, izrada zadataka može trajati i duže od jednog časa.

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave stranog jezika je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja.

Zadaci nastave stranog jezika od prvog do četvrtog razreda su da:

- podstakne potrebu za učenjem stranih jezika;

- podstakne razvijanje komunikativnih veština;

- podstakne razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika;

- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika;

- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;

- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost;

- podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Komunikativne funkcije se prožimaju i iste su u svih deset razreda škole. One se iz godine u godinu usložnjavaju prateći progresiju vokabulara, jezičkih struktura i ostalih kompetencija.

Sadržaj komunikativnih funkcija može biti jednostavan ili složen, u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo jezičkih kompetencija, nivo obrazovanja). Iako su komunikativne funkcije iste, one su strukturalno i leksički u skladu sa programom za strane jezike za odgovarajući razred škole.

1. Predstavljanje sebe i drugih;

2. Pozdravljanje;

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva itd. (u vezi sa temama);

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi;

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja;

6. Molbe i izrazi zahvalnosti;

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti;

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja;

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba;

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama);

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...);

12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima;

13. Traženje i davanje obaveštenja;

14. Opisivanje lica i predmeta;

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu;

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja;

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku;

18. Skretanje pažnje;

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja;

20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja.

TEMATSKE OBLASTI

Tematske oblasti se prožimaju i iste su u prva četiri razreda škole i obrađuju se u skladu sa interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima u svetu:

Škola

Ja i moji drugovi

Porodica i blisko okruženje

Praznici i proslave

Moj dom/mesto u kom živim

Ishrana

Odeća

Okruženje, okolina

Ostalo

PRVI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;

- razume verbalni sadržaj uz pomoć oblika neverbalne komunikacije;

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, korektno akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru;

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;

- opisuje kratkim i jednostavnim iskazima sebe i druge u poznatim situacijama;

- reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;

- postavlja jednostavna pitanja;

- izražava dopadanje i nedopadanje;

- učestvuje u zajedničkim aktivnostima na času (u paru, u grupi, itd.);

- postavlja pitanja i traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Znanja o jeziku1

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

_____________
1 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.

DRUGI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;

- razume verbalni sadržaj uz pomoć oblika neverbalne komunikacije;

- razume kraće dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- prepoznaje slova, napisane reči i kratke proste rečenice u vezi sa poznatim pojmovima;

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova (jedna do dve rečenice) o poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;

- opisuje kratkim i jednostavnim iskazima sebe i druge u poznatim situacijama;

- reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;

- postavlja jednostavna pitanja;

- izražava dopadanje i nedopadanje;

- učestvuje u zajedničkim aktivnostima na času (u paru, u grupi, itd.);

- postavlja pitanja i traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

TREĆI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;

- razume i reaguje, na odgovarajući način, na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- prepoznaje slova, napisane reči i rečenice koje je usmeno već usvojio i poštuje pravopisne znake prilikom čitanja;

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova o poznatim temama.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju;

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;

- opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju, koristeći usvojene reči i rečenične modele.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- poštujući pravopis prepisuje, dopunjava i piše reči i kraće rečenice u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;

- piše svoje lične podatke (ime, prezime i adresu);

- pravi spiskove sa različitim namenama (kupovina, proslava rođendana, obaveze u toku dana...);

- dopunjava čestitku.

Interakcija

Učenik treba da:

- razmenjuje sa sagovornicima nekoliko osnovnih iskaza u vezi sa konkretnom situacijom;

- razmenjuje informacije o hronološkom i meteorološkom vremenu;

- učestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.);

- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

ČETVRTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume opšti sadržaj kratkih i prilagođenih tekstova posle nekoliko slušanja;

- razume kraće dijaloge (do pet replika/pitanja i odgovora), prilagođene priče i pesme u okviru tema predviđenih programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa i adekvatno reaguje na pojedinačne delove usmenih poruka izdvajajući bitne informacije (datum, vreme, mesto, osobe, količinu...);

- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti i planovi za budućnost itd.).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume kraći tekst (do 50 reči), napisane reči i rečenice sastavljene uglavnom od poznatih jezičkih elemenata (reči i jezičke strukture predviđene programom);

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova o poznatim temama;

- razume i reaguje, na odgovarajući način, na pisane poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti i planovi za budućnost itd.).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju;

- samostalno daje informacije o sebi i okruženju;

- opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju, prepričava opšti sadržaj pročitanog ili saslušanog teksta, koristeći usvojene jezičke elemente i strukture.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dopunjava i piše rečenice i kraće tekstove (do pet rečenica, odnosno 20 reči), prema modelu ili u vezi sa poznatim tekstom ili vizuelnim podsticajem, koristeći poznate tematske i jezičke elemente;

- prepričava tekst, piše čestitku ili razglednicu, poruku, pozivnicu i dr.;

- popunjava formular ili prijavu (ime, prezime, ulica i broj, mesto i poštanski broj, datum rođenja).

Interakcija

Učenik treba da:

- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi sa kontekstom učionice, aktivnostima u učionici, svakodnevnim aktivnostima i dogovorima (u sadašnjosti i budućnosti), kao i događajima iz neposredne prošlosti;

- razmenjuje informacije o hronološkom i meteorološkom vremenu;

- učestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi itd.) poštujući sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge...);

- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje i koristi predviđene gramatičke sadržaje (glagolska vremena: sadašnje, prošlo i buduće vreme u jasno kontekstualizovanim strukturama, odnosno bez teorijskog objašnjavanja i insistiranja na apsolutnoj gramatičkoj tačnosti);

- poštuje red reči u rečenici;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja, a njihovo poznavanje se vrednuje i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

1. Upotreba određenog i neodređenog člana u rečeničnom kontekstu (osnovni principi i najčešće kombinacije) - i receptivno i produktivno:

I have a new book.

The book is very interesting.

2. Slaganje imenica i zamenica sa glagolima u licu i broju (osnovni principi i najčešće kombinacije) - i receptivno i produktivno:

I speak, you speak, he / she / it speaks, etc.

Do you speak English? Does she speak English?

3. Oblici ličnih zamenica - i receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju):

I, you, he / she / it, we, you, the, me, you, him / her / it, us, you, them

4. a) Receptivno i produktivno:

- The Simple Present Tense, the Present Continuous Tense

She goes to school every day. They are watching TV now.

- Prošlo vreme, samo određeni broj najfrekventnijih glagola i receptivno i produktivno, kao kompletne fraze (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

- The Past Simple Tense, the Present Perfect Tense

She made a cake yesterday. She has never been in London.

- Buduće vreme pomoću going to i the Future Tense

I am going to see my grandparents.

They will come tomorrow.

b) Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno

I am hungry. He is cold. They feel thirsty.

I like cooking.

v) Najčešći modalni glagoli - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici ne insistiraju)

- must, can, may

I must go. You mustn’t touch it! Can I sit here? I had to go earlier.

g) Imperativ - receptivno i produktivno kao kompletne fraze (bez gramatičkih objašnjenja, ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

Come in. Stop talking. Let’s go.

d) Bezlične konstrukcije sa infinitivom

It is important to study English.

PETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Cilj nastave stranog jezika je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja i sfere interesovanja.

Zadaci nastave stranog jezika od petog razreda su:

- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova;

- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji;

- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika;

- osposobljavanje učenika za usmenu i pisanu, odnosno verbalnu i neverbalnu komunikaciju i sporazumevanje sa ljudima iz drugih zemalja, u skladu sa specifičnostima jezika koji uči.

TEMATSKE OBLASTI

Tematske oblasti se prožimaju i iste su u svim razredima počev od petog razreda i obrađuju se u skladu sa uzrastom, predznanjima, interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima:

- Svakodnevni život (porodica, organizacija vremena, slobodno vreme, prostor u kojem živimo, obaveze u kući, kupovina);

- Škola (pribor, predmeti, zajedničke aktivnosti i interesovanja u školi, slobodne i vannastavne aktivnosti, ekskurzije i izleti);

- Generacijske razlike, vršnjačke i druge socijalne grupe;

- Interesantne životne priče i događaji;

- Živi svet i zaštita čovekove okoline (razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj sredini i drugim bićima);

- Hrana i zdravlje (navike u ishrani, zdrava ishrana, karakteristična jela i pića u drugima zemljama, kupovina hrane);

- Sportovi i sportske manifestacije;

- Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni i zemlje u kojima se govori ciljni jezik;

- Regionalne specifičnosti jezika (dijalekti, narečja);

- Život i dela slavnih ljudi (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike i drugo).

Operativni zadaci po jezičkim veštinama

Operativni zadaci po jezičkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume kraće dijaloge (do sedam replika/pitanja i odgovora), priče i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;

- razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle dva-tri slušanja;

- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru ili neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume kraće tekstove (do 80 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;

- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

- pored informacija o sebi i svom okruženju, opisuje, u nekoliko rečenica, poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);

- prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);

- u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

Interakcija

Učenik treba da:

- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);

- učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd.).

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- piše rečenice i kraće tekstove (do 50 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;

- izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;

- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, i sl.).

Doživljaj i razumevanje književnog teksta

Učenik može da izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma).

Znanja o jeziku i strategije učenja

Učenik treba da:

- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom; poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine; koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima;

- uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranog jezika koji uči;

- razume značaj upotrebe internacionalizama;

- primenjuje kompenzacione strategije tako što:

• usmerava pažnju, pre svega, na ono što razume;

• pokušava da odgonetne značenje na osnovu konteksta i proverava pitajući nekog ko zna (druga, nastavnika, itd.);

• obraća pažnju na reči/izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima;

• obraća pažnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenoj komunikaciji; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pisanim tekstovima);

• razmišlja da li je određena reč koju ne razume slična nekoj koja postoji u maternjem jeziku;

• traži značenje u rečniku;

• pokušava da upotrebi poznatu reč približnog značenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo);

• pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom/mimikom;

• uz pomoć nastavnika, kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija učenja (generalizacija, indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer).

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju. Njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja, ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, season, year;

b) Množina imenica na -y, -f, -fe: body, bookshelf, wife. Nepravilna množina imenica: feet, people, mice. Sinkretizam jednine i množine: sheep, fish;

v) Saksonski genitiv sa imenicom u množini (pravilna i nepravilna množina) a girls’ basketball team, the men’s tennis championship.

2. Član

a) Neodređeni član, u izrazima: have a party, go for a walk, ride a bicycle;

b) Određeni član

- uz nazive muzičkih instrumenata: play the guitar,

- u izrazima: go to the seaside / to the mountains,

- razlika između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu - My brother is a football player and he is the captain of the school football team.

v) Nulti član

- uz doba dana: at noon, at midnight,

- godišnja doba: in spring, in summer,

- uz nazive sportova: play football, do gymnastics,

- u izrazima go on foot / by bus, go to school, go to bed, at home.

3. Pridevi - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja, ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested);

b) Pridevi koji izražavaju nacionalnu pripadnost (Canadian, British, Chinese, French, Greek);

v) Poređenje prideva:

- analitički komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous,

- nepravilno poređenje prideva (good/bad; much/many).

4. Zamenice - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

- Objekatski oblik ličnih zamenica - ask me, listen to him/her, tell us, write them, down;

- Prisvojne zamenice mine, yours, his/hers.

5. Determinatori some, any, no.

6. Predlozi - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju)

a) pozicija u prostoru: on, under, next to, in front of, in, at, between, behind, opposite

b) pravac kretanja - to, towards, over, away, from, into

v) vreme - at 10, on the fourth of July, in March, in 1941

g) doba dana, godišnje doba - in the morning, at noon, in spring

d) poreklo - from England

đ) sredstvo - with a pen, by bus

e) namena - for children, for painting.

7. Glagoli

a) Razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.

b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno.

v) The Present Perfect pravilnih i najfrekventnijih nepravilnih glagola uz priloge just, ever, never.

g) The Future Simple i BE GOING TO.

d) Modalni glagoli

- can, could - značenje sposobnosti,

- mustn’t - izražavanje zabrane,

- can, can’t, must, mustn’t - iskazivanje pravila ponašanja.

e) Najfrekventniji prepozicioni glagoli look at, listen to, put on, find out, talk to, sit down, get up, get in.

g) Konstrukcija I like swimming; I am crazy about driving.

8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) za vreme - yesterday, last week/year, ago; tomorrow,

b) za mesto i pravac kretanja - beside, by, upstairs/downstairs; to,

v) za način - well,

g) za učestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u rečenici every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.

9. Brojevi - Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 30. Godine.

10. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno)

a) koje zahtevaju odgovore da/ne;

b) sa upitnim rečima where, when, who, what, how, why, how many, much.

11. Veznici and, but, or, first, then, after, because.

ŠESTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci po jezičkim veštinama

Operativni zadaci po jezičkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume dijaloge (do 10 replika/pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;

- razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz prilagođenih tekstova posle dva-tri slušanja;

- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume tekstove (do 150 reči), koji sadrže pretežno poznate jezičke elemente, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;

- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, specijalizovani časopisi, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom;

- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi) i iz kraćih književnih formi (pripovetke, poezija, dramski tekstovi) primerenih uzrastu i interesovanju učenika;

- može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta o temi iz svakodnevnog života.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

- pored informacija o sebi i svom okruženju, opisuje ili izveštava, u nekoliko rečenica, o licima, događajima i aktivnostima u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);

- prepričava, upoređuje i interpretira, u nekoliko rečenica, sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova o temama, sadržaju i komunikativnim funkcijama predviđenih nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);

- u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove u skladu sa predviđenim komunikativnim funkcijama, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

Interakcija

Učenik treba da:

- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);

- učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd.);

- odgovori na direktna pitanja koja se nadovezuju, uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- piše rečenice i kraće tekstove (do 70 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;

- izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;

- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu i sl.).

Medijacija

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, učenik treba da:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji;

- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja.

Doživljaj i razumevanje književnog teksta

Učenik može da izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (ilustracije i izrada namenskih rekvizita, gluma).

Znanja o jeziku i strategije učenja

Primenjuje se sadržaj kao u petom razredu.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju. Njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - receptivno i produktivno

a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food;

b) Složenice: make-up, tracksuit, sweatshirt;

v) Imenice izvedene od glagola, najčešći sufiksi: -ation, -ment, -y

- brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of;

- imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with;

- imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John.

2. Član

a) Razlika u upotrebi određenog i neodređenog člana

- u širem kontekstu My brother is a football player and he is the captain of the school football team;

- prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new;

- poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big;

- u imeničkoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt.

b) Nulti član u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch.

3. Pridevi - receptivno i produktivno

a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested);

b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija;

v) Sufiksi za građenje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful, west - western, comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive);

g) Najčešći negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy);

d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventnije kolokacije: good at, bad at, interested in.

4. Zamenice - receptivno i produktivno

a) Neodređene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere;

b) one, ones, another, another one.

5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of.

6. Predlozi - receptivno i produktivno

a) Različita značenja najfrekventijih predloga u kontrastu - from, in, of, to, at, on, in;

b) pravac kretanja - into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down;

v) pozicija u prostoru - between, inside, in the middle of, next to, outside, around.

7. Glagoli

a) Razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.

b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno.

v) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno.

g) Upotreba vremena u prošlom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense.

d) The Present Perfect, razlika između The Present Perfect i The Simple Past Tense.

đ) The Future Simple:

- predviđanje,

- prvi kondicional.

e) Iskazivanje namere i planova pomoću BE GOING TO i The Present Continuous Tense.

ž) Modalni glagoli

- can, can’t,

- have to, don’t have to

- should, shouldn’t

- will - ponuda - I’ll do that for you.

z) Kolokacije sa have (have a shower, have dinner) i get (get nervous, get scared, get angry).

i) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up, take off.

j) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want.

8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) za vreme: yesterday, last week/year, ago, tomorrow

b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/downstairs, to

v) za način: well

g) za učestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u rečenici: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.

9. Brojevi - Prosti brojevi preko 1000, redni brojevi preko 30.

10. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno)

a) How + pridev; How much - how many;

b) Građenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?).

11. Veznici

a) because, so, too, for example, like,

b) veznici i veznički izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when.

SEDMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci po jezičkim veštinama

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume kraće dijaloge (do 15 replika/pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa,

- razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih autentičnih tekstova iz svakodnevnog života posle jednog do dva slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili školi),

- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.),

- razume kraće reklame, radio i TV emisije o temama predviđenim nastavnim programom.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika,

- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.), koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom,

- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi),

- može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta o temi iz svakodnevnog života,

- razume kraće tekstove u vezi sa nastavnim sadržajima drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i prethodno stečena znanja.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije,

- pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava, u nekoliko rečenica, o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture),

- prepričava i interpretira, u nekoliko rečenica, sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, kao i o temama iz drugih nastavnih predmeta, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture),

- u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture),

- jednostavnim rečima, opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja, kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.

Interakcija

Učenik treba da:

- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku),

- učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd.),

- odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem,

- zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao,

- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.),

- u kratkim formalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja,

- zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.

Medijacija

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, učenik treba da:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji,

- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja,

- prepričava sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije,

- započinje kraći razgovor o poznatim temama, održava kontinuitet i završava razgovor.

Doživljaj i razumevanje književnog teksta:

- može da izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma),

- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja čiji jezik uči.

Znanja o jeziku i strategije učenja

Učenik treba da:

- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom (na primer, prepoznaje i koristi glagolske oblike koji izražavaju sadašnjost, prošlost i budućnost, upotrebljava priloge i prideve),

- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine (na primer, poznaje i upotrebljava veznike za koordinaciju),

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti),

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima,

- uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji uči,

- razume značaj upotrebe internacionalizama,

- primenjuje kompenzacione strategije.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju. Njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - receptivno i produktivno:

a) Brojive i nebrojive imenice;

b) Složenice;

v) Imenice izvedene od glagola, najčešći sufiksi,

- brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of,

- imenice uz postmodifikatore the man in / the woman with,

- imenice kao direktni i indirektni objekat.

2. Član

a) Razlika u upotrebi određenog i neodređenog člana:

- U širem kontekstu,

- Prvopomenuti, drugi put pomenut,

- Poznat iz konteksta,

- U imeničkoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator.

b) Nulti član u određenim izrazima: by plane, by taxi, have breakfast, after lunch.

3. Pridevi - receptivno i produktivno:

a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing.

b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija.

v) Sufiksi za građenje prideva od imenica i glagola.

g) Negativni prefiksi.

d) Pridevi kao delovi predikata, kolokacije: good at, bad at, interested in.

đ) Nepravilno poređenje little, far.

4. Zamenice - receptivno i produktivno:

a) Neodređene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere;

b) one, ones, another, another one;

v) Odnosne zamenice: za lica - who, whom, whose, that, what za stvari - which,whose, that, what.

5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of, a little / little, a few / few, a bit

6. Predlozi - receptivno i produktivno:

a) Različita značenja najfrekventijih predloga u kontrastu: from, in, of, toat, on, in;

b) pravac kretanja;

v) pozicija u prostoru.

7. Glagoli:

a) Razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.

b) Razlika između The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense, upotreba vremena u prošlom narativu.

v) Upotreba used to za prošlu naviku, postupak: I used to play tennis when I was younger.

g) Razlika između The Present Perfect i The Simple Past Tense.

d) Načini izražavanja budućnosti (The Future Simple, BE GOING TO, The Present Continuous Tense).

đ) Modalni glagoli:

- can, can’t, could,

- have to, don’t have to, had to,

- should, shouldn’t,

- will - ponuda - I’ll do that for you.

- would - značenje želje - Would you like to go to the cinema tonight?

- need’t - značenje neobaveznosti - You needn’ do it right now.

- must - značenje obaveze - Must you go home now?

e) Predviđanje i spekulacije (It can happen... it will happen... it could happen).

ž) Prvi i drugi kondicional.

z) Izražavanje dopadanja i nedopadanja (like, hate, love, mind, prefer, I’d rather, I’d like, I can’t stand).

i) Pasiv (samo the Present Simple i the Past Simple Tense) English is spoken here. He was elected president.

j) Indirektni govor - naredbe, molbe i saveti.

k) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up, take off.

l) Izrazi i konstrukcije: good to do, looks interesting, sounds OK, let/make somebody do something.

8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno):

a) Za vreme - yesterday, last week/year, ago; tomorrow.

b) Za mesto i pravac kretanja - beside, by, upstairs/downstairs; to.

v) Za način - well.

g) Za učestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u rečenici - every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.

d) Poređenje priloga (receptivno) - I playbasketball more often than football.

Nepravilno poređenje priloga - well/badly; little/much; far.

He can speak French better than German. I can work best in the morning. You must eat more. I’m dead tired. I can’t walk any farther/further.

đ) Mesto priloga u rečenici. She goes to school by bus. Last night he played the piano at the school concert.

9. Brojevi - Prosti brojevi do 10.000, redni brojevi do 100.

10. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):

a) How + pridev; How much - how many.

b) Građenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?).

v) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?

11. Veznici:

a) because, so, so that, too, for example, like, while, although, either... or, neither....nor, both …and, not only … but also.

b) Veznici i veznički izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when.

v) Konektivi actually, luckily, however, also, as well.

OSMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci po jezičkim veštinama

Operativni zadaci po jezičkim veštinama postepeno se proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.

Razumevanje govora

Učenik treba da:

a) Globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije) razume različite usmene tekstove (dijaloge, monologe, pesme i drugo) o temama predviđenim nastavnim programom u trajanju od tri do pet minuta (u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta), koje čuje uživo ili sa audio-vizuelnih zapisa.

b) Razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času (govor nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijali u nastavi).

v) Razume reklame, radio i TV emisije bliske interesovanjima učenika ili značajne za mlade, kao i o temama obrazovnog karaktera iz popularne nauke.

g) Razume usmene tekstove koje iskazuju govornici različitih standardnih varijeteta o temama iz svakodnevnog života bližeg i daljeg učenikovog okruženja, a koje se odnose na uzrasno specifična interesovanja.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da razume globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije i ličnih potreba) različite pisane tekstove (pisma, novinske članke, jasna ilustrovana uputstva, oglase, prilagođene književne tekstove, tekstove u vezi sa nastavnim programima drugih nastavnih predmeta i slično) o temama iz svakodnevnog života i popularne nauke, bližeg i daljeg učenikovog okruženja, a koje se odnose na uzrasno specifična interesovanja i čija dužina zavisi od činjenice u kolikoj meri učenik poznaje datu temu i kontekst.

Uviđajući nameru autora teksta i konteksta u kojem je tekst nastao (emocionalni i drugo), učenik čita:

a) da bi se informisao;

b) da bi pratio uputstva;

v) radi zadovoljstva.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da prilagođavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta, na strukturisani način:

a) govori o sebi i svom okruženju, o događajima i aktivnostima u školi i izvan nje;

b) izrazi svoje utiske, osećanja i argumentovano mišljenje i stavove u vezi sa temama koje su programom predviđene.

Interakcija

Učenik treba da:

- poštujući sociokulturne norme komunikacije, sa sagovornicima razmenjuje informacije, mišljenja i stavove o temama iz svakodnevnog života, bliske njegovom interesovanju ili iz popularne nauke i kulture,

- započinje i vodi razgovor o poznatim temama, održava njegov kontinuitet i završava razgovor.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da piše:

- strukturisane i koherentne tekstove dužine od 140 do 160 reči u kojima, koristeći poznatu leksiku i morfosintaksičke strukture, opisuje događaje i lična iskustva,

- poruke i pisma (u elektronskoj i tradicionalnoj formi) različitog sadržaja (zahvaljivanje, pozivanje, izvinjenje, traženje i davanje informacija).

Medijacija

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, učenik treba da:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji,

- pismeno prenosi poruke i objašnjenja,

- prepričava sadržaj pisanog ili usmenog teksta.

Doživljaj i razumevanje književnog teksta

Učenik može da:

- izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu i tekstu iz oblasti književnosti za mlade (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma),

- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja čiji jezik uči,

- uviđa sličnosti i razlike sa sopstvenom kulturom i ostalim kulturama.

Znanja o jeziku i strategije učenja

Učenik treba da:

- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom,

- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine,

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti),

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima,

- uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranog jezika i stranih jezika koje uči,

- razume značaj upotrebe internacionalizama,

- primenjuje kompenzacione strategije.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

U osmom razredu nastavniku se preporučuje da vrši česte sistematizacije gramatičkih sadržaja, čije je usvajanje i učenje bilo predviđeno u prethodnim razredima. Obim novih sadržaja koji se uvode u osmom razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti prethodno obrađivanih gramatičkih sadržaja, ali i od kognitivnog stila učenika.

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - receptivno i produktivno

a) Složenice - downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework;

b) Kolokacije - city centre, global worming, heart attack, climate change, brand name;

v) Sufikse za građenje imenica od glagola i prideva (-ion, -ity, -ation, -ment, -ence, -y, -ness, -er, -or).

2. Pridevi - receptivno i produktivno

a) Složeni pridevi (breathtaking, hard-working, top-quality, well-off, part-time, freshwater).

b) Sufiksi za građenje prideva od imenica i glagola (-ive, -ful, -less, -ing, -ed, -ent, -ous, ious, -al,-ive).

v) Negativni prefiksi (un-, in-, il-).

3. Predlozi - receptivno i produktivno

a) Posle prideva afraid of, keen on, allergic to.

b) Posle glagola apologize for, pay for, agree with, argue with, complain about, use as, arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of, suffer from.

v) U izrazima by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move.

4. Glagoli

a) The Past Perfect Tense.

b) Indirektni govor - iskazi i pitanja.

v) Pasiv:

- The Present Simple, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense, the Future Tense - produktivno i receptivno;

- Pasiv uz modalne glagole, pasiv uz glagol get (get interviewed) samo receptivno.

g) The Future Continuous Tense - receptivno.

d) Modalni glagoli:

- Modalnost u prošlosti (had to, was able to, should have done);

- Spekulisanje o sadašnjim događajima (receptivno i produktivno) He may be … He might be … He can’t be …

- Spekulisanje o prošlim događajima (receptivno) He may have been...

đ) Prvi i drugi kondicional (obnavljanje), treći kondicional (receptivno).

e) Prepozicionalni i frazalni glagoli: get down to, get on with, fall in love with, keep in touch with, hang around.

5. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) intenzifikatori: extremely, quite, rather.

6. Brojevi

Veliki brojevi (million, billion), čitanje decimala (one point seven) i razlomaka (a half, a third), davanje brojčanih procena (nearly 80%, over a half) i poređenja (twice, three times as many / as much).

7. Veznici:

a) since, for, after, before, so… that, such a … that, because, because of, as, although, despite, in case, in order that,

b) as well as, apart from, instead of.

8. Rečenične konstrukcije:

- I’d rather, I’d rather not;

- To have / get something done;

- Look like, be like;

- After/before + -ing;

- Having done…

- Didn’t you … Haven’t you…

9. Idiomatski izrazi

- safe and sound, spitting image,

- be a light sleeper, heavy music, heavy rain.

DEVETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.

Učenik treba da:

- reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času (govor nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijali u nastavi), učestvujući u interakciji sa nastavnikom i drugim učenicima, spontano ili uz njihovu pomoć;

- razume frekventne fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije i specifičnosti govorne situacije (buka na ulici, intervju licem u lice, telefonskim putem ili putem skajpa itd.);

- oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;

- uz eventualnu prethodnu pripremu, prati kraća izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor;

- razume jednostavnija uputstva za upotrebu određenih sredstava ili predmeta bez mnogo stručnih elemenata;

- razume opšti smisao informativnih radijskih i televizijskih emisija o bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor, razgovetan izgovor i nešto sporiji ritam izlaganja;

- prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije) u kojima se obrađuju relativno bliske teme, pretežno se oslanjajući na vizuelne elemente;

- može da prati govorni iskaz u kojem dominiraju standardni jezički elementi, uz ponavljanje, pojašnjavanje i preformulaciju određenih delova;

- razume informacije koje dobija u svakodnevnim komunikativnim situacijama o relativno poznatim i bliskim sadržajima iz svakodnevnog života;

- razume glavni sadržaj pojedinačnih iskaza većeg broja govornika koji diskutuju o bliskim temama u cilju razmene informacija ili traženja i dobijanja uputstva;

- uz eventualnu pomoć, razume sagovornike u većini situacija vezanih za svakodnevne aktivnosti, poput kupovine, putovanja, organizovanja slobodnog vremena, ukoliko se govori jasno i razgovetno;

- posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja 5-7 minuta u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta) postavi hipoteze u vezi sa:

• vrstom usmenog teksta koji sluša, npr. poruku na telefonskoj sekretarici, meteorološki izveštaj na radiju i televiziji, razgovori u prodavnici i drugo;

• brojem sagovornika, njihovim međusobnim odnosom i namerama,

• opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente;

- posle drugog i po potrebi narednih slušanja (ukoliko je u pitanju audio ili audio-vizuelni zapis):

• proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, namere i međusobne odnose sagovornika;

• razume bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja;

• pokušava da shvati elemente koje nije u potpunosti razumeo, primenjujući strategije adekvatne situaciji u kojoj se nalazi i proverava ispravnost svojih zaključaka;

• rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i zapamti, reprodukuje i kontekstualizuje u skladu sa opštim znanjima i iskustvima ključne elemente poruke.

Razumevanje pisanog teksta

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).

Učenik treba da:

- razlikuje najučestalije vrste tekstova, poznaje njihovu standardnu strukturu i razume njihovu svrhu i ulogu;

- razume kraće tekstove o konkretnim i svakodnevnim temama u kojima se pojavljuju uobičajene i naučene reči, izrazi, fraze i formulacije;

- razume kraće stručne tekstove relativno bliske tematike u kojima se pojavljuju uobičajene reči, izrazi, fraze i formulacije;

- razume tekstove utemeljene na činjenicama, vezane za domene njegovih opštih interesovanja;

- ume da u tekstu o poznatoj temi pronađe, izdvoji i razume suštinsku informaciju/suštinske informacije;

- uz eventualnu prethodnu pripremu ili dodatna objašnjenja, razume opšti sadržaj, osnovnu poruku i relevantne delove informativnih tekstova, razume opise osećanja, želja, potreba u ličnim porukama (pismima, elektronskoj korespondenciji, SMS porukama);

- razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove, ukoliko su pisani jasnim jezikom, bez velikog broja stručnih izraza, i/ili praćena upotrebom vizuelnih elemenata;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume kraće tekstove o uobičajenim temama, pojavama i događajima, ukoliko u njima dominira standardnojezička leksika i frekventne fraze i izrazi;

- u pisanim prototipskim dokumentima (pismima, prospektima) i drugim tekstovima (novinskim vestima, reportažama i oglasima) pronalazi i shvata relevantne informacije;

- prepoznaje osnovnu nit argumentacije u jednostavnijim tekstovima ovog tipa (npr. novinskim kolumnama ili pismima čitalaca);

- u tekstovima poznate tematike i bliskog sadržaja shvata značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta;

- razume kraće literarne forme u kojima dominira konkretna, frekventna i poznata leksika (konkretna poezija, kratke priče, anegdote, skečevi, humoreske, stripovi).

Usmeno izražavanje

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.

Učenik, prilagođavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od tri do pet minuta, treba da na strukturisani način:

- koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici, kako sa nastavnikom tako i sa ostalim učenicima, radeći u paru, grupi ili plenumu;

- tečno govori o sebi i svom okruženju, o događajima u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti u svom okruženju i izvan njega;

- izrazi svoje utiske, osećanja i argumentovano mišljenje i stavove u vezi sa programom i predviđenim temama;

- vodi rutinske dijaloge bez većeg napora, pod uslovom da sagovornik sarađuje, postavlja pitanja, odgovara, razmenjuje mišljenje o temama vezanim za svakodnevnicu i interesovanja;

- opiše događaje, saopšti sadržaj neke knjige ili filma prenoseći svoje utiske i mišljenja;

- izloži unapred pripremljenu kraću prezentaciju o određenoj temi (iz domena ličnog interesovanja ili struke), istakne značaj određenih iskaza prigodnom gestikom i mimikom ili naglašavanjem i intonacijom.

Pismeno izražavanje

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.

Učenik treba da:

- na razložan i jednostavan način piše o raznovrsnim temama iz svog područja interesovanja;

- u jednostavnom i vezanom tekstu opiše osećanja i reakcije;

- opiše detaljno neku osobu ili neki stvarni ili izmišljeni događaj;

- vodi beleške i piše lična pisma da bi tražio ili preneo informacije od trenutne važnosti;

- napravi kraći rezime, na osnovu pročitanih/preslušanih tekstova, o bliskim temama i o tome napiše izveštaj i iznese sopstveno mišljenje;

- primi i napiše jednostavnu poruku saopštavajući na pregledan način ono što smatra bitnim;

- piše kraća formalna pisma (pisma čitalaca, prijave za prakse, stipendije ili omladinske poslove, osnovna poslovna korespondencija) i popunjava formulare i upitnike;

- piše elektronske poruke, sms poruke, učestvuje u diskusijama na blogu.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.

Učenik treba da:

- u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepoznaje i razume sličnosti i razlike u pogledu kulturnih i svakodnevnih navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči;

- prepoznaje i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči;

- prepoznaje i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije;

- prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava;

- prepoznaje i adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u maternjem jeziku (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva - gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.);

- učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, sms poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže);

- koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama.

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.

Učenik treba da u situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koji ne mogu da se sporazumevaju, u neformalnim situacijama, sažimajući i delom prevodeći:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na strani jezik i obrnuto;

- pismeno prenosi poruke dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja;

- sadržaj kraćeg teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

- prepričava sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga sagovorniku;

- koristi odgovarajući kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer, prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu perifraza, parafraza i sl.

- koristi rečnike, posebno jednojezične, za pismeno prenošenje poruka uz konsultacije sa nastavnikom.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Uvodi se malo novih gramatičkih sadržaja imajući u vidu potrebu da se znanja i veštine učenika, stečeni u prethodnim razredima:

- sistematizuju, tako da predstavljaju čvrstu osnovu za dalje učenje;

- utvrde i automatizuju, tako da ih učenici spontano i bez većih grešaka (koje bi dovele do zabune ili onemogućile sporazumevanje), receptivno i produktivno koriste u komunikaciji.

Imenička grupa:

- Brojive i nebrojive imenice: friends, parties; food (beans, cereals, coffee, cheese, etc.), abstract nouns (happiness, time, money).

- Složenice: acid rain, solar energy, video conferencing.

- Kvantifikatori: much, many, a lot of, few, a few, little, a little, some, too much, too many.

- Neodređeni i određeni član; nulti član.

Glagolska grupa:

- Glagoli stanja - agree, hate, understand, want, like.

- Modali should, must, have to; needn’t; can.

- Upotreba gerunda i infinitiva:

• I hate getting up early; I want to go out;

• I remember posting his birthday card;

• I remember to post his birthday card.

- Frazalni glagoli: cut down, cut off, cut out; get ahead, get about, get away with; come across, come back, come up.

- Sadašnja vremena (Present Simple, Present Continuous, Present Perfect).

- Prošla vremena (Past Simple, Past Continuous, Past Perfect); konstrukcija used to.

- Načini izražavanja budućnosti (going to, will - predictions, Present Continuous, going to for plans and intentions).

- Pasiv osnovnih glagolskih vremena (Present Simple, Present Perfect, Past Simple, Future Simple).

- Nulti, prvi i drugi kondicional.

- Indirektni govor - iskazne rečenice; molbe i naredbe.

Pridevi:

- Razlika između boring, bored; interested, interesting.

- Građenje prideva od imenica - arrogance-arrogant, romance-romantic, culture-cultural.

- Konstrukcije too good / expensive; not good enough.

Predlozi:

- Posle prideva - fond of, good at, disgusted with

- Posle glagola - train for, speak to, work for

- U izrazima - go for a ride/swim, on the contrary, in my opinion, in connection with.

Kompleksne rečenice:

- Relativne klauze - who, that, which;

- Vremenske klauze - when, while, until, before, after, as soon as where;

- Uzročne - because, since, as, for;

- Posledične - so that, (in order) to;

- Namerne - so, so... that, such... that;

- Kondicionalne - if, unless;

- Dopusne - although, while, whereas.

DESETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.

Govor u učionici

Učenik treba da u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa uobičajenim i novim aktivnostima na času.

Audio i video materijali - globalno razumevanje

Posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja oko pet minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta, učenik treba da postavi hipoteze u vezi sa:

a) vrstom usmenog teksta koji se sluša, npr. obaveštenja, uputstva i upozorenja, anketiranje prolaznika i drugo;

b) brojem sagovornika, njihovim statusom i namerama;

v) opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonacija, govor tela i dr.).

Audio/video materijali - detaljno/selektivno razumevanje

Posle drugog i po potrebi narednih slušanja (u zavisnosti od težine teksta i naloga za slušanje) učenik treba da:

a) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, na status, namere i međusobne odnose sagovornika;

b) razume najbitnije elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.

Monološka izlaganja

Uz eventualnu prethodnu pripremu, učenik treba da prati izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor.

Mediji - informativne emisije

Učenik:

- razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o poznatim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;

- prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju relativno poznate teme;

- razume opšti sadržaj reklamnih poruka i radio emisija (do 12 minuta) o temama iz svakodnevnog života i života mladih.

Mediji - zabavne emisije

Učenik:

- prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju relativno poznate teme;

- razume temu i delove pesama koje sluša.

Spontana interakcija

Učenik razume fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji u vezi sa poznatim situacijama, uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka na ulici, telefonski razgovori, intervju licem u lice, telefonskim putem, preko skajpa itd.).

Strategije

Učenik:

- oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;

- oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;

- uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.

Razumevanje pisanog teksta

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).

Razlikovanje tekstualnih vrsta

Učenik treba da uočava i prepoznaje razliku u strukturi i sadržaju tekstualnih vrsta koje koristi u privatnom i školskom domenu.

Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova
- nivo globalnog razumevanja

Učenik treba da:

- razume pojedinačne informacije dužih autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;

- razume tekstove dužine do 200 reči o konkretnim temama iz oblasti neposrednog interesovanja (porodični život, svakodnevnica, škola, posao, slobodno vreme, dnevni događaji), izvodeći zaključke o nepoznatim značenjima na osnovu konteksta, jezičkih znanja i drugih predznanja.

Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova

Učenik treba da:

- razume celinu i pojedinačne delove obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume opise događaja, osećanja, namera u meri koja mu omogućuje redovnu prepisku s prijateljima i poznanicima;

- razume glavnu nit argumentacije u predstavljanju nekog problema, iako ne razume svaki pojedinačni detalj;

- razume suštinske informacije iz nekog informativnog teksta (npr. vesti, izveštaja, biografije), napisanog jednostavnim stilom, o relativno poznatim temama.

Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija
- nivo selektivnog razumevanja

Učenik treba da u uobičajenim pisanim dokumentima (pismima, prospektima, obaveštenja) pronađe i razume veći broj relevantnih informacija.

Razumevanje stručnih tekstova

Učenik treba da:

- razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove ukoliko su pisani jasnim jezikom i/ili praćeni vizuelnim elementima, bez velikog broja stručnih izraza;

- razume kraće tekstove o savremenoj društvenoj problematici, razaznajući autorov generalni stav ili gledište.

Razumevanje književnog teksta

Učenik razume jednostavne literarne tekstove različitih žanrova (poeziju, prozu, dramu), ukoliko u njima nema simboličkih i intertekstualno specifičnih elemenata.

Usmeno izražavanje

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.

Monološko izlaganje

Opisivanje

Učenik treba da:

- na jednostavan način opisuje i izveštava o različitim temama iz domena ličnih interesovanja, koristeći poznate jezičke elemente (leksičke i morfosintaksičke strukture);

- opisuje ili reprodukuje, s priličnom lakoćom, sadržaj manje komplikovanih priča i opisa događaja, ređajući hronološki zbivanja i koristeći određene leksičke strukture;

- opiše neki stvarni ili izmišljeni događaj i govori o nadanjima, snovima i ciljevima;

- opiše svakodnevne radnje i navike, govori o realizovanim aktivnostima kao i o pripremanju i planiranju neke buduće aktivnosti.

Argumentovanje

Učenik treba da:

- argumentuje lične stavove tako da ga sagovornik bez poteškoća razume skoro tokom celog izlaganja;

- ukratko obrazloži i objasni šta misli, planira i radi.

Izlaganje pred publikom

Učenik treba da:

- opisuje i izlaže o temama iz oblasti ličnog iskustva i obrazovanja ili struke, sa prethodnom pripremom i uz pomoć vizuelnih sredstava koja mu olakšavaju prezentaciju;

- odgovori na jednostavna i neposredna pitanja koja se odnose na prezentaciju, pod uslovom da se mogu ponoviti i da mu se pruži pomoć pri formulisanju odgovora;

- interpretira radnju nekog filma ili knjige.

Interakcija

Razumevanje izvornog govornika

Učenik prati govor sagovornika kada mu se obraća razgovetno, koristeći uobičajene izraze, ali ponekad je potrebno da mu se iskazi ponove radi pojašnjenja određenih reči ili izraza.

Neformalni razgovor (između prijatelja)

Učenik treba da:

- iznosi lični stav ili zatraži nečiji stav ili mišljenje o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja i obrazovanja, koristeći poznate jezičke elemente;

- u rešavanju određenog problema snađe se, npr. u svakodnevnim situacijama, postavljajući praktična pitanja tipa - Kuda ići? Šta raditi? Kako se organizovati? (planovi za izlazak i sl.);

- prepozna temu nekog razgovora ukoliko se priča polako i razgovetno;

- izrazi slaganje ili neslaganje sa sagovornikom.

Formalna komunikacija

Učenik treba da:

- prati osnovni smisao formalne diskusije o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja, obrazovanja ili struke ako se govori standardnim jezikom i koriste poznati jezički elementi;

- izrazi lični stav, ali se teško snalazi u pokretanju rasprave;

- razmeni određene informacije i kaže svoje mišljenje o nekim praktičnim pitanjima, ukoliko se to od njega traži na direktan način, pod uslovom da mu se pomogne u formulisanju iskaza i da mu se, ako zatreba, ponove najvažniji delovi;

- snalazi se u većini situacija koje su vezi sa nekim putovanjem ili organizacijom putovanja (rezervisanje smeštaja, kupovina krata, traženje informacija od drugih putnika...).

Funkcionalna saradnja

Učenik treba da:

- prati šta se govori i, ako zatreba, ponovi reči sagovornika, kako bi se uverio da su se dobro razumeli;

- prenese jednostavne i direktne informacije.

Intervjuisanje

Učenik koristi pripremljeni upitnik za vođenje organizovanog razgovora, uz spontano postavljanje nekoliko dodatnih pitanja.

Pismeno izražavanje

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.

Teme

Učenik treba da:

- piše na razložan i jasan način o raznovrsnim temama iz svog područja interesovanja i okruženja;

- u jednostavnom i vezanom tekstu može jasno da opiše osećanja i reakcije;

- opiše i rezimira video i audio poruke u vezi sa poznatim situacijama i sadržajima iz svakodnevnog života mladih, kao i sadržaje informativnog i dokumentarnog karaktera.

Tekstualne vrste i dužina teksta

Učenik treba da:

- piše kratke formalne i neformalne tekstove (do 100 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka);

- piše beleške u vezi sa svakodnevnim potrebama i planovima;

- vodi beleške i piše lična pisma da bi tražio ili preneo informacije i da na razumljiv način piše o elementima koje smatra bitnim;

- parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima i svojim domenom interesovanja.

Leksika i komunikativne funkcije

Učenik treba da:

- iskazuje dobro vladanje elementarnom leksikom, ali dolazi do čestih grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;

- opiše stvari koje su mu bliske;

- upotrebljava jednostavno i opisno izražavanje da bi kratko pričao o predmetima i stvarima koje ima i poredi ih sa drugima;

- opisuje svoje utiske upotrebljavajući jednostavne izraze, daje kraći opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo, kao i planove za budućnost;

- pravilno koristi pravopis, interpunkciju i organizaciju teksta.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.

Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura

Učenik treba da prepoznaje i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije.

Interkulturna znanja i aktivnosti

Učenik treba da gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.

MEDIJACIJA I PREVOĐENJE

Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.

Usmena medijacija

Učenik treba da:

- prepričava sadržaj dužeg adaptiranog teksta, audio ili video zapisa i kraće interakcije na ciljni jezik;

- sažima sadržaj kratkog adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa ciljnog jezika na maternji jezik i sa maternjeg jezika na ciljni jezik, prilagođavajući ga sagovorniku.

Pisana medijacija i prevođenje

Učenik treba da:

- pisano prenosi poruke na ciljni jezik ili na maternji jezik (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku) dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);

- koristi dvojezične rečnike za pisano prenošenje poruka uz konsultacije sa nastavnikom;

- koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa ciljnog jezika na maternji jezik kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. U nastavi engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.

Imenice

Rod imenica

Imenice u funkciji prideva

Saksonski genitiv

Član (upotreba i izostavljanje određenog i neodređenog člana)

Zamenice i determinatori

Pokazne zamenice

Prisvojne zamenice

Povratne zamenice

Pridevi i prilozi

Građenje, vrste, mesto u rečenici

Prilozi učestalosti

Komparativi i superlativi

Veznici

Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so.

Tvorba reči

Sufiksi za imenice koje označavaju zanimanja -er / -or, -ist, -ician.

Glagoli

Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena sa posebnim akcentom na upotrebi prošlih vremena:

- Past Simple, Past Continuous, Present Perfect, Past Perfect, Present Perfect Continuous;

- Used to/would za uobičajene radnje u prošlosti;

- Will/going to za predviđanje;

- Modalni glagoli (may / might; must / have to; must / mustn’t / needn’t);

- Pasivni glagolski oblici i konstrukcije.

Predlozi

Breme, mesto i kretanje

Predlozi posle imenica (npr. reason for, difference between)

Predlozi posle glagola (npr. talk to, look at)

Frazalni glagoli sa on, off, up, down… (npr. go on, turn on / off, turn up / down …)

Rečenica

Red reči u rečenici

Pitanja (WH - questions, Tag questions)

Pogodbene rečenice (potencijalne, irealne)

Neupravni govor (sa i bez slaganja vremena)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima interesantnim za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi; govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke, uključujući njene kulturološke i vaspitne elemente, kao i elemente koji vode što boljoj socijalizaciji učenika;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- nastavnik i dalje učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- u cilju unapređivanja kvaliteta i kvantiteta jezičkog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio-materijal), kao i rešavanjem, manje ili više, složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja ciljanim i osmišljenim učestvovanjem u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnog materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika/aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici - crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.).

3. Manuelne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.).

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.).

5. Igre primerene uzrastu.

6. Pevanje u grupi.

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...).

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti.

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika.

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz.

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili imenovanje naslova.

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije).

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...),

- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova,

- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor,

- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi.

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije - igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova,

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom,

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično),

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama,

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili slično, nalepnice za kofer),

- pisanje čestitki i razglednica,

- pisanje kraćih tekstova.

Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako, ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da težište bude na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora,

- razumevanje kraćeg pisanog teksta,

- usmeno izražavanje,

- pismeno izražavanje,

- usvojenost leksičkih i sintaksičkih sadržaja,

- usvojenost gramatičkih struktura,

- pravopis,

- zalaganje učenika na času,

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

Načini provere i utvrđivanja usvojenog znanja moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.

DRUGI STRANI JEZIK

 

NEMAČKI JEZIK

Cilj nastave drugog stranog jezika je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja i sfere interesovanja oslanjajući se na znanja i veštine koje je stekao učeći prvi strani jezik.

Zadaci nastave stranog jezika su:

- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova;

- razvijanje strategija i metoda učenja stranog jezika;

- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji;

- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika;

- osposobljavanje učenika za usmenu i pisanu, odnosno verbalnu i neverbalnu komunikaciju i sporazumevanje sa ljudima iz drugih zemalja, u skladu sa specifičnostima jezika koji uči;

PETI I ŠESTI RAZRED

- modul za prvu i drugu godinu učenja -
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- prepoznaje strani jezik koji uči među drugim stranim jezicima;

- prepoznaje glasove u govornom lancu, naročito one kojih u maternjem jeziku nema;

- razume one izraze koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do pet rečenica, koje iskazuje prirodnim tempom nastavnik, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog i šestog razreda;

- razume jednostavne dečje pesme i brojalice u vezi sa obrađenom tematikom.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;

- razume smisao kratkih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (od 50 do 80 reči).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- stupi u dijalog i u okviru četiri-pet replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomoć pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;

- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;

- postavlja jednostavna pitanja;

- izražava dopadanje ili nedopadanje;

- učestvuje u zajedničkim aktivnostima na času (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- dopunjava i piše reči i kratke rečenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- dopunjava čestitku;

- piše lične podatke (ime, prezime i adresu);

- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

SEDMI I OSMI RAZRED

- modul za treću i četvrtu godinu učenja -
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume izraze koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do 10 rečenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim tempom, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom dotadašnjeg školovanja;

- razume jednostavne pesme u vezi sa obrađenom tematikom;

- razume i reaguje, na odgovarajući način, na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- razume uputstva za vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;

- razume smisao kraćih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oko 100 reči);

- izdvaja osnovne informacije iz kraćeg prilagođenog teksta u vezi sa nekom osobom ili događajem (ko, šta, gde, kada...).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- stupi u dijalog i u okviru šest-sedam replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog i šestog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak rečenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomoć pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice, predmet, životinju i situaciju;

- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;

- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;

- izražava dopadanje ili nedopadanje;

- učestvuje u komunikaciji na času (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dopunjava i piše reči i kratke rečenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše prigodne čestitke, poruke i elektronska pisma koristeći model;

- piše svoje lične podatke i podatke drugih osoba (ime, prezime i adresu);

- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- pravi spiskove s različitim namenama (kupovina, proslave rođendana, obaveze u toku dana...).

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

DEVETI I DESETI RAZRED

- modul za petu i šestu godinu učenja -
(1 čas nedeljno, 37/35 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- razume izraze i uputstva koje nastavnik upotrebljava i prati obična i kraća obaveštenja;

- razume kraće usmene tekstove (do 15 rečenica i ne duže od tri minuta) koje iskazuju govornici na već obrađene i novouvedene teme u vezi sa svakodnevnim životom, bližim i daljim učenikovim okruženjem i uzrasno specifičnim interesovanjima;

- razume globalno sadržaj tekstova savremenih muzičkih kompozicija iskazanih jednostavnim jezičkim sredstvima;

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i interesovanjima sa aktivnostima na času.

- u zavisnosti od komunikativnog cilja učenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:

• njegov opšti sadržaj,

• važne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),

• suštinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi;

- razume smisao kraćih autentičnih adaptiranih tekstova, pisanih poruka i ilustrovanih tekstova dužine do 130 reči iz domena već obrađenih i novouvedenih tema u skladu sa uzrastom i interesovanjima (iz domena svakodnevnog života, bližeg i daljeg učenikovog okruženja, društvenih pojava značajnih za mlade);

- izdvaja osnovne informacije iz kraćeg prilagođenog teksta u vezi sa nekom osobom ili događajem (ko, šta, gde, kada...);

- u zavisnosti od komunikativnog cilja, učenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:

• njegov opšti sadržaj,

• važne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),

• suštinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- stupi u dijalog i u okviru deset replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom dotadašnjeg obrazovanja;

- jednostavnim jezičkim sredstvima (usvojenim rečima, izrazima, rečenicama) da osnovne informacije o sebi, svojoj porodici, svom okruženju, školi i drugovima i ostalim uzrasno adekvatnim temama, kao i da se kod sagovornika raspita o sličnim informacijama.

- uz nastavnikovu pomoć i uz upotrebu usvojenih jezičkih sredstava, vodi kratak razgovor o poznatim, već obrađivanim temama.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;

- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;

- izražava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;

- učestvuje u komunikaciji na času (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume;

- ostvaruje jednostavnu interakciju uz stalno ponavljanje i ponovno formulisanje iskaza i vrši korekcije.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;

- piše rečenice i kraće tekstove na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja (biografije, kraće opise događaja iz svakodnevnog života);

- piše prigodne čestitke, razglednice, poruke i elektronska pisma sa sadržajem lične prirode, koristeći model;

- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- zapisuje kratke beleške na osnovu nastavnikovog izlaganja.

- samostalno piše kratke tekstove o poznatim, uzrasno adekvatnim i bliskim temama, dužine do 70 reči.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima;

- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom;

- uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranih jezika koje uči;

- razume značaj upotreba internacionalizama;

- primenjuje kompenzacione strategije.

Medijacija

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koji ne mogu da se sporazumevaju, učenik treba da:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i obrnuto,

- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja,

- prepričava sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije,

- započinje kraći razgovor o poznatim temama, održava kontinuitet i završava razgovor.

TEMATSKE OBLASTI

Tematske oblasti se prožimaju i iste su u svim razredima. Autori udžbenika i nastavnici obrađuju ih u skladu sa uzrastom, predznanjima, interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima:

- Svakodnevni život (porodica, organizacija vremena, slobodno vreme, prostor u kojem živimo, obaveze u kući, kupovina);

- Škola (pribor, predmeti, zajedničke aktivnosti i interesovanja u školi, slobodne i vannastavne aktivnosti, ekskurzije i izleti);

- Generacijske razlike, vršnjačke i druge socijalne grupe;

- Interesantne životne priče i događaji;

- Živi svet i zaštita čovekove okoline (razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj sredini i drugim bićima);

- Hrana i zdravlje (navike u ishrani, zdrava ishrana, karakteristična jela i pića u drugima zemljama, kupovina hrane);

- Sportovi i sportske manifestacije;

- Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni i zemlje u kojima se govori ciljni jezik;

- Regionalne specifičnosti jezika (dijalekti, narečja);

- Život i dela slavnih ljudi (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike i drugo).

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

1. Predstavljanje sebe i drugih;

2. Pozdravljanje;

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama);

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi;

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja;

6. Molbe i izrazi zahvalnosti;

7. Primanje i upućivanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti;

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja;

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba;

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama);

11. Iskazivanje prostornih odnosa, relacija i veličina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...);

12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima;

13. Traženje i davanje obaveštenja;

14. Opisivanje lica i predmeta;

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu;

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja;

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku;

18. Skretanje pažnje;

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja;

20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju. Njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji sa primerima

PETI I ŠESTI RAZRED

Rečenica

Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku.

Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura slobodnim podacima. Bezlične rečenice tipa Esist... Svesno usvajanje negacija nicht i kein. Upitne rečenice. Peterliest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch? Was liest er?

Imenice (zajedničke, vlastite)

Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv. Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?

Član

Receptivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!

Negacija

Kein u nominativu i akuzativu.

Nein, nicht. Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.

Zamenice

Lične zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?

Pridevi

Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).

Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.

Predlozi

Dativ - bei, mit, aus, vor, akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).

Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.

Prilozi

Prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.

Glagoli

Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola, prostih, izvedenih i složenih, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa značenjem buduće radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).

Ich heiße Peter. Gibst du mir deine Telefonnummer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Möchtest du Basketball spielen? Mariawarkrank, siehatte Grippe.

Brojevi

Osnovni do 20 (produktivno) i do 100 (receptivno).

Kazivanje vremena po časovniku (puni časovi i polovine).

SEDMI I OSMI RAZRED

Imenice (zajedničke, vlastite)

Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.

Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?

Član

Receptivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno i produktivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!

Negacija

Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.

Nein, das weiβ ich nicht. Ich habe keine Ahnung.

Zamenice

Lične zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Er heiβt Peter. Wann besuchst du uns?

Pridevi

Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).

Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groβ.

Predlozi

Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).

Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.

Prilozi

Najfrekventniji prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.

Glagoli

Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola - prostih i glagola sa naglašenim ili nenaglašenim prefiksom, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa značenjem buduće radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).

Ich heiβe Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Sie fährt gern Rad. Kannst du schwimmen? Ich fahre im Sommer nach Österreich. Wo warst du gestern? Möchtest du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe. Perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola.

Brojevi

Osnovni do 100.

Kazivanje vremena po časovniku (u neformalnoj upotrebi).

Rečenica

Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura (subjekat - predikat - objekat) podacima o propratnim okolnostima. Produktivno korišćenje negacija nicht i kein. Upitne rečenice uvedene upitnom rečju. Neuvedene upitne rečenice.

Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest heute ein Buch. Peter liest nicht. Peter liest keine Zeitung. Liest Peterein Buch? Wasliester?

DEVETI I DESETI RAZRED

Imenice (zajedničke, vlastite)

Receptivno i produktivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, genitiva, dativa i akuzativa jednine i množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.

Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter? Ich fahre mit den Freunden zum See. Wie gefällt dir das Auto meines Bruders?

Član

Razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato - određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.

Upotreba određenog člana:

- uz glagole kretanja - ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren

- uz godišnja doba - im Sommer

- uz doba dana - am Vormittag

- uz datume - am 6. März

Upotreba nultog člana:

- uz nazive sportova - Fußball spielen, Gymnastik treiben

- uz nazive muzičkih instrumenata - Klavier spielen

- u izrazima zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

- uz geografske pojmove - nach Italien fahren, in Berlin leben

Upotreba neodređenog, nultog, negacionog, upitnog, prisvojnog i pokaznog člana: Ich habe ein Buch. Er trinkt gern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir dein Buch. Gibt mir dieses Buch.

Upotreba kontrahovanog člana: imBuch, amStrand, ansMeer.

Negacija

Kein u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu. Nein, nicht.

Nein, das weiβ ich nicht. Ich habe keine Ahnung.

Zamenice

Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno i produktivno).

Er heiβt Peter. Wann besuchst du uns? Wie geht es Ihnen?

Pridevi

Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).

Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groβ.

Pridevi u komparativu i superlativu:

- pravilne poredbene oblike billig, billiger, der (die, das) billigste

- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der (die, das) längste).

Pridevi izvedeni od imena grada (Belgrader, Hamburger).

Predlozi

Predlozi sa dativom, akuzativom i dativom i akuzativom koji se koriste:

a) Za označavanje položaja u prostoru - auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.

b) Za pravac kretanja - zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt.

v) Za vreme - vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde.

d) Za poreklo - aus der Schweiz.

đ) Za sredstvo - mitdemTaxi.

e) Za namenu - fur Kinder.

Prilozi i priloške odredbe (receptivno i produktivno):

a) Za vreme - gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.

b) Za mesto i pravac kretanja - da hinten, geradeaus, nach links.

v) Za način - zufällig.

g) Za učestalost - oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

Glagoli (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:

a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima, prezent modalnih glagola (receptino i produktivno);

b) preterit pomoćnih i modalnih glagola;

v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima;

g) futur;

d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja) - Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?

đ) glagoli sa predložnom dopunom - warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf;

e) povratni glagoli - sich waschen, sich die Hände waschen.

Brojevi

Osnovni preko 1.000.

Redni brojevi do 31.

Kazivanje vremena po časovniku.

Rečenica:

a) Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku.

b) Veznici za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.

Er lernt Deutsch, denn er möchte in Berlin studieren. Er hat einen Führerschein aber er fährt nicht.

g) Veznici za zavisno-složene rečenice (dass, ob, w-..., weil, obwohl, wenn), (receptino i produktivno). Rečenični okvir.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Drugi strani jezik se uči od petog do desetog razreda sa fondom od jednog časa nedeljno. S obzirom na znatno manji broj časova, ali uvažavajući uslove u kojima se realizuje nastava (mali broj učenika), program je koncipiran u obliku dvogodišnjih modula. Oni omogućavaju fleksibilnije savladavanje postavljenog cilja preko operativnih zadataka. U zavisnosti od karaktera grupe, njihove motivacije i postignuća, nastavnik može da organizuje nastavu drugog stranog jezika određujući tempo i oblike rada.

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima interesantnim za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi; govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke, uključujući njene kulturološke i vaspitne elemente, kao i elemente koji vode što boljoj socijalizaciji učenika;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- nastavnik i dalje učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- u cilju unapređivanja kvaliteta i kvantiteta jezičkog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio-materijal), kao i rešavanjem, manje ili više, složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja ciljanim i osmišljenim učestvovanjem u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnog materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto;

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika/aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici - crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.).

3. Manuelne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.).

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.).

5. Igre primerene uzrastu.

6. Pevanje u grupi.

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...).

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti.

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika.

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz.

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili imenovanje naslova.

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije).

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...),

- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova,

- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor,

- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi.

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije - igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova,

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom,

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično),

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama,

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili slično, nalepnice za kofer),

- pisanje čestitki i razglednica,

- pisanje kraćih tekstova.

Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako, ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da težište bude na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora,

- razumevanje kraćeg pisanog teksta,

- usmeno izražavanje,

- pismeno izražavanje,

- usvojenost leksičkih i sintaksičkih sadržaja,

- usvojenost gramatičkih struktura,

- pravopis,

- zalaganje učenika na času,

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

Načini provere i utvrđivanja usvojenog znanja moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike jesu:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;

- sticanje osnovne matematičke kulture potrebne za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;

- razvijanje učenikove sposobnosti posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, analitičkog i apstraktnog mišljenja;

- razvijanje kulturnih, radnih, etičkih i estetskih navika učenika, kao i matematičke radoznalosti;

- sticanje sposobnosti izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;

- usvajanje osnovnih činjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;

- savlađivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;

- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata - linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;

- osposobljavanje učenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;

- priprema učenika za razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih i tehničkih nauka;

- izgrađivanje pozitivnih osobina učenikove ličnosti, kao što su sistematičnost, upornost, tačnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;

- sticanje navika i umešnosti u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.

PRVI RAZRED

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prepoznaju, razlikuju i ispravno imenuju oblike predmeta, površi i linija;

- posmatranjem i crtanjem upoznaju tačku i duž i steknu umešnost u rukovanju lenjirom;

- na jednostavnijim, konkretnim primerima iz svoje okoline uočavaju odnose između predmeta po obliku, boji i veličini;

- uspešno određuju položaj predmeta prema sebi i predmeta prema predmetu;

- uočavaju razne primere skupova, pripadanje elemenata skupu i koriste reči: "skup" i "element", usvajajući značenje vezivanjem za primere iz prirodnog okruženja deteta;

- nauče da broje, čitaju, zapisuju i upoređuju brojeve do 100, kao i da ispravno upotrebljavaju znake jednakosti i nejednakosti;

- savladaju sabiranje i oduzimanje do 100 (bez prelaza preko desetice), razumeju postupke na kojima se zasnivaju ove operacije, shvate pojam nule i uočavaju njeno svojstvo u sabiranju i oduzimanju, upoznaju termine i znake sabiranja i oduzimanja; nauče da pravilno koriste izraze "za toliko veći" i "za toliko manji";

- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost sabiranja (bez upotrebe ovih naziva);

- savladaju tablicu sabiranja i da do nivoa automatizacije usvoje tehniku usmenog sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve oduzimanja;

- određuju nepoznati broj u odgovarajućim jednakostima isključivo putem "pogađanja";

- uspešno rešavaju tekstualne zadatke (s jednom i dve operacije) u okviru sabiranja i oduzimanja do 100 (pomoću sastavljanja izraza, kao i obratno, da na osnovu datog izraza umeju da sastavljaju odgovarajuće zadatke);

- upoznaju metar i dinar.

SADRŽAJI PROGRAMA

Predmeti u prostoru i odnosi među njima

Posmatranje predmeta: položaj i veličina predmeta. Relacije među predmetima: veći, manji; levo, desno; ispred, iza; ispod, iznad; gore, dole, itd.

Predmeti oblika kruga, pravougaonika i kvadrata.

Linija i oblast

Kriva i prava linija. Zatvorena i otvorena linija. Unutrašnjost i spoljašnjost, reči u, na i van. Spajanje tačaka pravim i krivim linijama. Duž. Upotreba lenjira.

Klasifikacija predmeta prema svojstvima

Upoređivanje predmeta po dužini i boji.

Prirodni brojevi do 100
(Desetica, brojevi 11-20, brojevi 21-100)

Opis skupa navođenjem članova ili svojstva. Član skupa. Prikazivanje skupova. Brojanje unapred i unazad i sa preskokom. Skupovi sa različitim i skupovi sa istim brojem elemenata.

Cifre, pisanje i čitanje brojeva. Prikazivanje brojeva pomoću tačaka na brojevnoj pravoj. Upoređivanje brojeva. Znaci: <, >, =. Redni brojevi.

Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva: u prvoj desetici, u okviru 20 (sa prelazom preko desetice) i od 20 do 100 (bez prelaza preko desetice); znaci + i -; reči: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, veći za, manji za. Svojstva sabiranja. Nula kao sabirak i rezultat oduzimanja.

Određivanje nepoznatog broja u najprostijim jednakostima u vezi sa sabiranjem i oduzimanjem pogađanjem.

Prostiji zadaci s primenom sabiranja i oduzimanja.

Merenje i mere

Dinar. Metar i para.

DRUGI RAZRED

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- savladaju sabiranje i oduzimanje do 100;

- shvate množenje kao sabiranje jednakih sabiraka, upoznaju i koriste termine i znak množenja;

- upoznaju operaciju deljenja, koriste termine i znak deljenja;

- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost računskih operacija (bez upotrebe ovih naziva);

- primenjuju svojstva nule kao sabirka, činioca i deljenika, a jedinice kao činioca i delioca;

- savladaju tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja;

- savladaju množenje i deljenje u okviru 100, upoznaju funkciju zagrade i redosled izvođenja računskih operacija;

- umeju da pročitaju i zapišu matematičkim simbolima zbir, razliku, proizvod i količnik, kao i da znaju da odrede vrednost izraza sa dve operacije;

- upoznaju upotrebu slova kao oznaku za nepoznati broj (odnosno, kao zamenu za neki broj) u najjednostavnijim primerima sabiranja i oduzimanja;

- znaju da rešavaju tekstualne zadatke s jednom i dve računske operacije, kao i jednačine s jednom operacijom;

- shvate pojam polovine;

- uočavaju i stiču određenu spretnost u crtanju prave i duži kao i raznih krivih i izlomljenih linija;

- uočavaju i crtaju pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mreži;

- upoznaju i primenjuju mere za dužinu (m, dm, cm) i vreme (čas, minut, dan, sedmica, mesec).

SADRŽAJI PROGRAMA

Prirodni brojevi do 100

Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva do 100 (s prelazom preko desetice). Komutativnost i asocijativnost sabiranja.

Množenje i deljenje prirodnih brojeva; znaci za množenje i deljenje (·, :); reči: činioci, proizvod, deljenik, delilac, količnik. Nula i jedinica kao činioci; nula kao deljenik. Komutativnost i asocijativnost množenja.

Izrazi (dve operacije); zagrade, redosled računskih operacija.

Slovo kao zamena za neki broj.

Određivanje nepoznatog broja u jednakostima tipa: x + 5 = 9; 7 · x = 35; x : 5 = 3; 12 : x = 4.

Pojam polovine.

Rešavanje jednostavnijih zadataka (najviše dve operacije).

Geometrijski oblici

Predmeti oblika lopte, valjka, kvadra i kocke. Upoređivanje predmeta po obliku, širini, visini i debljini.

Duž, poluprava i prava. Crtanje raznih krivih i izlomljenih linija. Otvorena i zatvorena izlomljena linija. Uočavanje i crtanje pravougaonika i kvadrata na kvadratnoj mreži.

Merenje i mere

Merenje duži pomoću metra, decimetra i centimetra. Mere za vreme: čas, minut, dan, sedmica - nedelja, mesec.

Odnos između jedinica upoznatih mera.

TREĆI RAZRED

 

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- savladaju čitanje, pisanje i upoređivanje prirodnih brojeva do 1000;

- upoznaju rimske cifre (I, V, X, L, C, D, M) i princip čitanja i pisanja brojeva pomoću njih;

- uspešno obavljaju sve četiri računske operacije do 1.000;

- upoznata svojstva operacija koriste za racionalnije (lakše) računanje;

- upoznaju zavisnost rezultata od komponenata operacije;

- znaju da izračunaju vrednost brojevnog izraza sa najviše tri operacije;

- umeju da pročitaju i zapišu svojstva računskih operacija pomoću matematičkih simbola;

- znaju da odrede vrednost izraza sa promenljivom (bez upotrebe ovog termina) za datu vrednost promenljive;

- znaju da rešavaju jednostavnije jednačine u skupu brojeva do 10.00;

- upoznaju i pravilno zapisuju razlomke čiji je brojilac 1, a imenilac manji ili jednak 10;

- uspešno rešavaju tekstualne zadatke;

- formiraju predstave o pravoj i polupravoj;

- uočavaju i umeju da crtaju prav, oštar i tup ugao;

- znaju da crtaju paralelne i normalne prave, kvadrat, pravougaonik, trougao i kružnicu (pomoću lenjira, trougaonika i šestara);

- stiču predstave o podudarnosti figura (preko modela i crtanja);

- znaju da odrede obim pravougaonika, kvadrata i trougla;

- upoznaju merenje mase tela i zapremine tečnosti, kao i nove jedinice za vreme (godina, vek).

SADRŽAJI PROGRAMA

Blok brojeva do 1.000

Dekadno zapisivanje i čitanje brojeva do 1.000. Upoređivanje brojeva prema njihovim dekadnim zapisima. Pisanje brojeva rimskim ciframa.

Sabiranje i oduzimanje brojeva u bloku do 1.000. Deljenje sa ostatkom u bloku brojeva do 100 (uključujući i usmene vežbe). Množenje i deljenje trocifrenog broja jednocifrenim.

Izrazi. Korišćenje zagrada i njihovo izostavljanje. Svojstva računskih operacija i njihova primena na transformisanje izraza i za računske olakšice.

Upotreba znakova za skup i pripadnost skupu: {}, ∈.

Jednostavnije jednačine u skupu brojeva do 1.000 (oblika x ± 13 = 25, 125 - x = 25, 5 · x = 225, x : 3 = 321, 522 : x = 9). Nejednačine sa sabiranjem i oduzimanjem. Skup rešenja nejednačine.

Tekstualni zadaci.

Razlomci oblika 

1

, n ≤ 10.

n

Geometrijski objekti i njihovi međusobni odnosi

Kružnica (kružna linija) i krug. Crtanje pomoću šestara. Ugao. Vrste uglova - oštar, prav, tup. Paralelne i normalne prave i njihovo crtanje pomoću običnog i trougaonog lenjira.

Pravougaonik i kvadrat. Trougao. Crtanje ovih figura pomoću lenjira i šestara.

Poređenje i grafičko nadovezivanje duži. Obim pravougaonika, kvadrata i trougla.

Merenje i mere

Milimetar i kilometar. Kilogram. Litar. Godina i vek. Odnosi između manjih i većih jedinica koji ostaju u okviru bloka brojeva do 1.000.

ČETVRTI RAZRED

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- uspešno savladaju čitanje i pisanje prirodnih brojeva u dekadnom brojevnom sistemu;

- upoznaju skup prirodnih brojeva;

- nauče da prirodne brojeve prikazuju tačkama brojevne poluprave;

- umeju da čitaju i zapisuju osnovna svojstva računskih operacija;

- upoznaju i uočavaju zavisnost između rezultata i komponenata operacije (na primerima);

- primenjuju upoznata svojstva računskih operacija pri transformisanju izraza i u slučaju računskih olakšica;

- znaju da čitaju, sastavljaju i izračunavaju vrednost izraza sa više operacija;

- znaju da rešavaju jednostavnije jednačine i nejednačine (upoznatih oblika) u skupu prirodnih brojeva;

- uspešno rešavaju zadatke date u tekstualnoj formi;

- upoznaju razlomke (navedene u programu), njihovo čitanje, pisanje i značenje, uz korišćenje odgovarajućih termina;

- znaju da crtaju mreže i prave modele kocke i kvadra;

- upoznaju jedinice za površinu i primenjuju ih pri izračunavanju površine kvadrata, pravougaonika, kvadra i kocke.

SADRŽAJI PROGRAMA

Skup prirodnih brojeva

Pisanje i čitanje prirodnih brojeva u dekadnom sistemu.

Brojevna poluprava.

Razlomci oblika   

a

a < b, b ≤ 10.

b

Računske operacije u skupu prirodnih brojeva i njihova osnovna svojstva (izražena formulom).

Zavisnost zbira, razlike i proizvoda od članova.

Izrazi sa više operacija.

Jednačine i nejednačine u skupu prirodnih brojeva.

Rešavanje tekstualnih zadataka.

Merenje i mere

Mere za površinu.

Površina

Površina pravougaonika i kvadrata. Površina kocke i kvadra.

Napomena: Obavezna su dva jednočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (4 časa).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Zbog specifičnosti škole predviđen je manji broj časova za realizaciju programa u odnosu na program osnovne škole. Pravilnom organizacijom nastave i dobrom pripremom časa može se postići realizacija programa sa manjim fondom časova. Određeni sadržaji (Predmeti u prostoru, Linija i oblast, Klasifikacija predmeta prema svojstvima i Geometrijski oblici) mogu se obraditi na integrisanim časovima matematike i likovne kulture i na taj način se smanjuje vreme potrebno za obradu i ostvaruje korelacija među predmetima. Utvrđivanje i ponavljanje se može ostvariti i na časovima fizičkog vaspitanja: relacije među predmetima (levo, desno; ispred, iza; gore, dole), sabiranje i oduzimanje (npr. ponoviti vežbu 3 + 5 puta). Pri uvođenju pojmova polovina, četvrtina i osmina, kao i pojma paralelne prave, koristiti zapise nota u notnom sistemu. Pored toga, značajno manji broj učenika u odeljenju pogodan je za primenu različitih metoda i oblika rada i veći stepen individualizacije nastave.

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog časova po temama:

Prvi razred

Predmeti u prostoru i odnosi među njima - 6 časova;

Linija i oblast - 9 časova;

Klasifikacija predmeta prema svojstvima - 4 časa;

Prirodni brojevi do 100 - 88 časova;

Merenje i mere - 4 časa.

Drugi razred

Prirodni brojevi do 100 - 89 časova;

Geometrijska tela i figure - 15 časova;

Merenje i mere - 7 časova.

Treći razred

Blok brojeva do 1000 - 84 časa;

Geometrijske figure i njihovi međusobni odnosi - 20 časova;

Merenje i mere - 7 časova.

Četvrti razred

Skup prirodnih brojeva - 84 časa;

Merenje i mere - 7 časova;

Površina - 20 časova.

Skupovi. Elementarni skupovni pojmovi u I razredu shvataju se kao didaktički materijal (a ne kao logičko-pojmovna osnova) za nastavu o brojevima. Formiranje ovih pojmova treba zasnivati na igri i praktičnoj aktivnosti učenika (preko konkretnih primera).

Pri izdvajanju grupa objekata, koji se posmatraju kao samostalne celine, treba voditi računa o tome da učenicima bude jasan ključ po kojem je izvršeno izdvajanje i time u njihovoj svesti potpuno određena realizacija pripadnosti. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobrazno i da bi se time podsticala apstrakcija, predviđa se aktivna upotreba reči skup i elemenat, bez pokušaja da se ideja skupa učini eksplicitnom. Od trećeg razreda treba koristiti simbole za skup i pripadnost elementa skupu.

Grafičko predstavljanje raznih stvarnih situacija ima važnu ulogu: isticanje bitnog i zanemarivanje nebitnog i osposobljavanje učenika za rešavanje problemskih zadataka. Istovremeno, time se ostvaruju razna pridruživanja i podstiče razvoj ideje o funkciji. Zato treba koristiti dijagramske slike i rad sa njima - spajanje, preslaganje elemenata i sl.

Brojevi. Program matematike u razrednoj nastavi predviđa da učenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu kako bi na kraju IV razreda u potpunosti savladali sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.

Izdvajanje različitih grupa objekata, po prirodi elemenata i njihovom rasporedu, vrši se prebrojavanje i zapisivanje brojeva ciframa (do 10). Na taj način se uči "aritmetička azbuka" i ističe nezavisnost broja od prirode elemenata koji se broje i njihovog rasporeda.

Pri brojanju učenici upoznaju ideju preslikavanja; uzastopno brojanje navodi ih na otkrivanje zakonitosti formiranja niza prirodnih brojeva. Već prilikom izučavanja brojeva prve desetice otkriva se kako se formira svaki broj.

Pri uvođenju operacija sa brojevima treba izabrati pogodne prirodne i didaktički pripremljene situacije koje daju značenje operacijama i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata.

U I i II razredu brojevi se vezuju za realne grupe objekata za koje se vezuju i reči iz prirodnog jezika (stado, jato, gomila itd.), a paralelno se usvaja značenje univerzalnije reči "skup" i relacijskog odnosa "član skupa". Izlaganje te teme deli se na didaktičke blokove. Iz pedagoških razloga, u početku, preporučuje se blok brojeva do 5, koji se zbirovima sa komponentama do 5 i vrednostima preko 5 širi na brojeve 6 do 10. Vrednost zbirova u tom najmanjem bloku odmah se vidi, pa je akcenat na vežbama pravilnog zapisivanja izraza i relacija koje se tu javljaju. Blok brojeva do 20 je prirodna celina zatvorena za zbirove jednocifrenih brojeva. Akcenat se stavlja na metodu prelaza preko 10 pri sabiranju i oduzimanju, a cilj je spontano zapamćivanje tablica sabiranja i oduzimanja.

Blok brojeva do 100 formira se pomoću zbirova desetica i jedinica. Posle obrade operacija sabiranja i oduzimanja, uvode se operacije množenja i deljenja. Ovaj blok je prirodna celina zatvorena za množenje jednocifrenih brojeva. Zamena mesta činilaca i množenje zbira i razlike brojem koriste za izgradnju tablice množenja radi njenog spontanog zapamćivanja.

Program predviđa da se prvo upoznaju svojstva operacija, a zatim, na toj osnovi, objasne načini računanja. Time se povećava efikasnost nastave i učenicima znatno olakšava usvajanje tablica sabiranja i množenja, kao i formiranje drugih računskih umenja. Isto tako, blagovremeno izučavanje svojstava operacija i veza između njih podiže teorijski nivo celog rada iz matematike i potpunije otkriva smisao operacije. Usvajanje svakog svojstva operacije prolazi kroz nekoliko etapa: pripremna vežbanja, odgovarajuće operacije na odabranim primerima, formulisanje svojstva, primena svojstva u određivanju vrednosti izraza i načinu računanja, zapis svojstva matematičkim jezikom. Posebno je važno da se utvrdi kako promene komponenata računskih operacija utiču na rezultat, kao i da se ukaže na značaj ovih činjenica u praktičnom računanju. Tako, na primer, nije dovoljno da učenici samo znaju da proizvod dvaju brojeva ne menja vrednost ako se jedan od njih pomnoži nekim brojem, a drugi podeli tim istim brojem, već to treba i da primene na konkretnim primerima.

U I i II razredu operacije se vrše usmeno, uz zapisivanje odgovarajućih izraza i jednakosti.

Pored pismenog računanja, u III razredu treba i dalje poklanjati pažnju usmenom računanju, jer ono često brže i jednostavnije dovodi do rezultata i ima prednost u praktičnom životu kad se računa s malim brojevima. Tako, na primer, umesto da učenici pismeno izračunavaju 8 x 39, mnogo je brže i jednostavnije da usmeno izračunavaju 8 x 40, a zatim oduzmu 8. Za ovakav rad neophodno je da učenici dobro shvate svojstva računskih operacija. Ovo će biti ostvareno tek kada učenicima postane potpuno jasna zavisnost između komponenata računskih operacija. Deljenje jednocifrenim brojem, sa i bez ostatka, zaokružuje minimum sadržaja obaveznih za usmeno računanje.

Pri izučavanju operacija treba predvideti dovoljan broj vežbanja, kako bi učenici izgradili sigurnost i spretnost usmenog i pismenog računanja. Sama ta tehnika, međutim, nije dovoljna. Tek razumevanjem šta koja računska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odlučivanje, a ne nagađanje kada koju operaciju treba primeniti, pretvara tu tehniku u stvarno, a ne formalno znanje.

Brojevne izraze treba obrađivati uporedo sa uvežbavanjem računskih operacija. Treba insistirati na tome da učenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da rečima iskazuju brojevne izraze, odnosno da ih čitaju. Ovakvim načinom obrađivanja brojevnih izraza učenici se sigurno snalaze u redosledu računskih operacija i lako shvataju značaj zagrada u zadacima.

Počeci formiranja matematičkog jezika. Slovo u svojstvu matematičkog znaka pojavljuje se već u II razredu. Njime se zamenjuju razni simboli za zapisivanje nepoznatog broja (tačka, crtica, kvadratić) pri rešavanju zadataka oblika: "Ako zamišljenom broju dodamo 5, onda dobijemo 9. Koji je broj zamišljen?".

Kod učenika se postupno izgrađuje predstava o promenljivoj, pri čemu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljive. Učenici, najpre, određuju vrednosti najprostijih izraza (oblika: a + 3, b - 4, a + b, a - b) za različite brojevne vrednosti promenljivih koje u njima figurišu. Kasnije postepeno upoznaju složenije izraze.

Program predviđa da se jednačine rešavaju paralelno sa vršenjem odgovarajućih računskih operacija. Rešavanje jednačina u II razredu zasniva se na poznavanju računskih operacija i njihove međusobne povezanosti. Pri rešavanju jednačina s nepoznatim elementom množenja i deljenja treba uzimati samo primere s celobrojnim rešenjima.

Paralelno sa slučajevima jednakosti dvaju izraza, u III razredu učenici upoznaju i slučajeve nejednakosti, koji dozvoljavaju ne samo uvođenje mnogih raznovrsnosti u sistem vežbanja, nego i upoznavanje novih slučajeva kada postoji samo neki određeni broj vrednosti nepoznate koje zadovoljavaju postavljeni uslov (npr. određujući vrednost nepoznate za koju je istinit zapis a + 4 < 8, učenici se uveravaju da u njima poznatom skupu brojeva datim uslovima udovoljavaju samo vrednosti 0, 1, 2, 3). Treba razmatrati i slučajeve kada nijedan broj iz poznatog skupa brojeva ne ispunjava zadate uslove (na primer: Odrediti vrednosti slova za koje je istinit zapis: a + 5 < 5 i sl.). Kod rešavanja nejednačina u razrednoj nastavi, treba koristiti način "pogađanja" na pogodno odabranim primerima. Isto tako, uz datu nejednačinu, treba posmatrati i odgovarajuću jednačinu, a zatim na osnovu rešenja jednačine odrediti skup rešenja date nejednačine.

Jednačine i nejednačine pružaju velike mogućnosti za još potpunije sagledavanje svojstava računskih operacija i funkcionalne zavisnosti rezultata operacije od njenih komponenata.

Kada određeni broj zadovoljava (ne zadovoljava) datu jednačinu ili nejednačinu, onda to učenici treba da iskazuju i zapisuju rečima "tačno" ("netačno") ili na neki drugi, kraći način.

Ideja funkcije. Ideja funkcije prožima sve programske sadržaje, počevši od formiranja pojma broja i operacije. Najveći značaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. svakoj duži, pri određenoj jedinici merenja, odgovara jedan određeni broj itd.). Izgrađivanju pojma preslikavanja pomaže uvođenje tablica i dijagrama. Tablice treba koristiti počev od I razreda. Na primer, u vidu tablice pregledno se može zapisati rešenje zadatka: "U dvema kutijama nalazi se ukupno 8 olovaka. Koliko olovaka može biti u jednoj, a koliko u drugoj kutiji?" Pri tome, učenici uočavaju sve odnose (u prvoj kutiji broj olovaka povećava se za 1, u drugoj se smanjuje za 1, a ukupan broj olovaka u obe kutije se ne menja).

Tablični način izražavanja preslikavanja koristi se za utvrđivanje promene rezultata operacija u zavisnosti od promene jedne od komponenata, kao i za ustanovljavanje proporcionalnosti promena pojedinih elemenata operacije.

U procesu sistematskog rada s tablicama učenici ovladavaju samim načinom korišćenja tablica za utvrđivanje odgovarajućih zavisnosti između podataka (veličina) što je, samo po sebi, posebno važno.

Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vežbanja s brojevnim nizovima. Na primer, može se dati zadatak: "Produžiti niz 10, 15, 20... Koji će broj biti u nizu na osmom mestu? Da li je u datom nizu broj 45? Na kojem će mestu u datom nizu biti broj 55?"

Tekstualni zadaci. Tekstualni zadaci predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa životom. Učenici u raznim životnim situacijama uočavaju odgovarajuće matematičke relacije i obratno - matematičke apstrakcije primenjuju u odgovarajućim životnim odnosima. U procesu rešavanja zadataka učenici izgrađuju veštine koje su im neophodne u životu.

Pri rešavanju tekstualnih zadataka u I razredu treba navikavati učenike da rešavanje zapisuju u vidu brojevnog izraza, s tim što se izostavlja imenovanje podataka (to daje mogućnost da se prema jednom istom izrazu sastavljaju zadaci različitog konkretnog sadržaja i da tako učenici uviđaju da se različiti zadaci rešavaju jednom istom operacijom). U II razredu rešavaju se zadaci sa slovnim podacima, što još više pomaže učenicima da shvate da se jednom istom operacijom mogu rešiti zadaci s različitim konkretnim sadržajem. U III i IV razredu razmatraju se jednostavni zadaci koji se odnose na otkrivanje uzajamnih veza između direktnih i obratnih operacija (zadaci za određivanje nepoznate komponente). Složene zadatke treba rešavati postupno, prema njihovoj komplikovanosti: prvo zadatke s dve, pa zatim s tri i, na kraju, sa više operacija.

Upotreba izraza predviđa se i pri rešavanju složenih zadataka. Pri rešavanju zadataka s prethodnim sastavljanjem izraza pažnja se usredsređuje na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog rešenja. U strukturi izraza prikazuje ceo tok rešenja zadataka: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvršavaju te operacije.

Sastavljanje izraza predstavlja dobru pripremu za sastavljanje najprostijih jednačina prema uslovu zadatka. U svakoj konkretnoj situaciji zadatke treba rešavati najracionalnijim načinom, uz upotrebu dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja. Neophodno je takođe da učenik prethodno procenjuje rezultat i da proverava tačnost samog rezultata. Proveri treba posvećivati veliku pažnju; ukazati učenicima na njenu neophodnost, na razne načine proveravanja i navikavati ih da samostalno vrše proveru rezultata.

Geometrijski sadržaji. Sadržaj programa u oblasti geometrije možemo podeliti na geometriju oblika i na geometriju merenja (merenje duži, površi, tela). Izučavanje sadržaja iz geometrije povezuje se s drugim sadržajima početne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja pojma broja i operacija s brojevima; i obratno, koriste se brojevi za izučavanje svojstva geometrijskih figura. Na primer: komutativno svojstvo množenja prikazuje se na pravougaoniku koji je rastavljen na jednake kvadrate, zadaci o kretanju ilustruju se na dužima, pojam razlomka uvodi se pomoću deljenja duži i kruga na jednake delove; distributivno svojstvo množenja ilustruje se izračunavanjem obima pravougaonika (ili površine pravougaonika podeljenog na dva manja pravougaonika), itd.

Učenici, najpre, upoznaju oblike geometrijskih tela, što im je pristupačnije od osnovnih geometrijskih pojmova. Zatim upoznaju različite najprostije geometrijske figure: linije, tačku i duž, a tek onda dobijaju prve predstave o pravougaoniku i kvadratu, uglu, trouglu, krugu, pravoj i ravni, kvadru, kocki i nekim njihovim svojstvima.

Početna nastava geometrije mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome, učenici uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih figura koja ne zavise od vremena, materijala, boje, težine i dr. Tako učenici stiču elementarne geometrijske predstave, apstrahujući nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari.

Iako osnovu nastave geometrije u mlađim razredima čine organizovano posmatranje i eksperiment, ipak je neophodno da se učenici navikavaju, u skladu sa uzrastom, ne samo da posmatraju i eksperimentišu već da i sve više rasuđivanjem otkrivaju geometrijske činjenice, kako bi se stvorila osnova za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u narednim razredima.

Merenje i mere. Za upoznavanje metarskog sistema mera treba koristiti očigledna sredstva i davati učenicima da mere predmete iz okoline (u učionici, školskom dvorištu, kod kuće itd.). Isto tako, neophodno je i da učenici vežbaju da procenjuju (npr. razdaljinu između dva predmeta, masu i sl.), pa da po završenom merenju izračunavanjem utvrde koliku su grešku napravili. Prilikom obrade mera za površinu treba koristiti modele u veličini kvadratnog metra, kvadratnog decimetra, kvadratnog centimetra kao i crteže ovih modela. Mere za površinu treba obrađivati uporedo sa odgovarajućim sadržajima iz geometrije.

Pretvaranje jedinica u manje i veće jedinice treba pokazivati i uvežbavati na primerima, ali u zadacima ne treba preterivati s velikim brojem raznih jedinica. Blagovremenim uvođenjem metarskog sistema mera izostaje potreba da se višeimeni brojevi izdvajaju u poseban odeljak, odnosno računske operacije sa višeimenim brojevima treba izvoditi uporedo s računanjem s prirodnim brojevima na taj način što će se višeimeni brojevi pretvarati u jednoimene brojeve najnižih jedinica.

PETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- formiraju i grafički prikazuju skupove i njihove podskupove;

- izvode skupovne operacije i pravilno upotrebljavaju odgovarajuće oznake;

- pravilno koriste reči "i", "ili", "ne", "svaki", "neki";

- razlikuju geometrijske objekte (pravu, duž, polupravu, ravan, kružnicu, krug, ugao i dr.);

- razlikuju osnovne vrste uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni, uglovi na transverzali, uglovi sa paralelnim kracima) i primenjuju njihove odnose;

- upoznaju deljivost prirodnih brojeva i osnovna pravila deljivosti;

- odrede najmanji zajednički sadržalac i najveći zajednički delilac;

- čitaju i zapisuju razlomke, prevode decimalni broj u razlomak i obrnuto;

- uporede razlomke i predstave ih na brojevnoj pravoj;

- čitaju, sastavljaju i izračunaju vrednosti jednostavnijih brojevnih izraza;

- reše jednostavnije jednačine i nejednačine s razlomcima;

- reše jednostavan realan problem koristeći brojevni izraz, linearnu jednačinu ili nejednačinu;

- uoče osno simetričnu figuru, njenu osu simetrije i simetrično preslika tačku, duž i jednostavniju figuru i konstruišu simetralu duži i simetralu ugla.

SADRŽAJI PROGRAMA

Skupovi

Skup, elementi, podskup, jednakost skupova, prazan skup (s odgovarajućim znacima).

Venovi dijagrami.

Skupovne operacije: unija (∪), presek (∩), razlika (\). Reči: "i", "ili", "ne", "svaki", "neki".

Osnovni geometrijski objekti

Prava, duž, poluprava, ravan.

Izlomljene linije; oblasti.

Kružnica (kružna linija), krug. Kružnica i prava; tetiva i tangenta.

Ugao

Ugao (pojam, elementi, obeležavanje).

Centralni ugao; kružni luk i tetiva. Prenošenje uglova.

Vrste uglova (opružen, prav, oštar, tup, pun ugao).

Upoređivanje uglova.

Merenje uglova (jedinice: stepen, minut, sekund; uglomer).

Sabiranje i oduzimanje uglova.

Pojam komplementnih i suplementnih uglova.

Susedni, uporedni i unakrsni uglovi.

Paralelne prave s transverzalom i uglovi koje one čine.

Uglovi s paralelnim kracima.

Deljivost brojeva

Deljenje u skupu N0 (jednakost a = bq + r, 0 ≤ r < b).

Pojam deljivosti; činioci i sadržaoci prirodnog broja.

Deljivost dekadnim jedinicama. Deljivost sa 2, 5, 3. Deljivost sa 4 i 9.

Prosti i složeni brojevi. Rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce.

Zajednički delilac i najveći zajednički delilac. Zajednički sadržalac i najmanji zajednički sadržalac.

Razlomci

Pojam razlomka oblika . Proširivanje i skraćivanje razlomaka.

Upoređivanje razlomaka.

Decimalni zapis razlomka. Prevođenje decimalnog zapisa razlomka u zapis oblika (a, b∈N). Zaokrugljivanje brojeva.

Pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima.

Osnovne računske operacije s razlomcima (u oba zapisa - običnom i decimalnom) i njihova svojstva. Izrazi.

Jednačine i nejednačine u skupu pozitivnih racionalnih brojeva.

Aritmetička sredina.

Razmera i njene primene (algebarska i geometrijska interpretacija).

Osna simetrija

Osna simetrija u ravni. Simetrične tačke; simetričnost dveju figura u odnosu na pravu. Osa simetrije figure.

Simetrala duži i simetrala ugla; konstrukcije.

Napomena: Obavezna su dva jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 4 časa).

ŠESTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- pročitaju, zapišu, uporede i predstave na brojevnoj pravoj cele i racionalne brojeve;

- odrede suprotan broj, apsolutnu vrednost i recipročnu vrednost racionalnog broja;

- izvode osnovne računske operacije u skupovima Z i Q, uz korišćenje njihovih svojstava;

- čitaju i sastavljaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima i izračunaju njihovu brojevnu vrednost;

- rešavaju jednostavnije jednačine i nejednačine u skupu racionalnih brojeva;

- primene procente u realnim situacijama;

- razlikuju i klasifikuju trouglove odnosno četvorouglove na osnovu njihovih svojstava;

- utvrde da li su dva trougla podudarna na osnovu stavova podudarnosti i konstruišu trougao odnosno četvorougao na osnovu zadatih elemenata (stranice i uglovi);

- izračunaju površinu trougla i četvorougla koristeći obrazac ili razložive i dopunske jednakosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

Celi brojevi

Pojam negativnog broja. Skup celih brojeva (Z). Celi brojevi na brojevnoj pravoj.

Suprotan broj. Apsolutna vrednost celog broja. Upoređivanje celih brojeva.

Osnovne računske operacije s celim brojevima i njihova svojstva.

Racionalni brojevi

Skup racionalnih brojeva (Q). Prikazivanje racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj. Uređenost skupa Q.

Računske operacije u skupu Q i njihova svojstva.

Izrazi s racionalnim brojevima.

Jednačine i nejednačine upoznatih oblika - rešavanje i primena.

Procenat i primene.

Trougao

Trougao; odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama. Uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova prema uglovima. Odnos između stranica i uglova trougla.

Konstrukcije nekih uglova (60°, 120°, 30°, 90°, 45°).

Podudarnost trouglova (interpretacija). Osnovna pravila o podudarnosti trouglova; zaključivanje o jednakosti analognih elemenata. Osnovne konstrukcije trouglova.

Opisana kružna linija oko trougla i upisana u njega, visina i težišna duž. Četiri značajne tačke u trouglu i njihova konstrukcija.

Četvorougao

Četvorougao; vrste četvorouglova (kvadrat, pravougaonik, paralelogram, romb, trapez, deltoid); uglovi četvorougla.

Paralelogram, svojstva; pojam centralne simetrije. Vrste paralelograma; pravougli paralelogrami. Konstrukcije paralelograma.

Trapez, svojstva, srednja linija; vrste trapeza, jednakokraki trapez. Osnovne konstrukcije trapeza.

Površina četvorougla i trougla

Pojam površine figure - površina pravougaonika.

Jednakost površina figura. Površina paralelograma, trougla, trapeza. Površina četvorougla s normalnim dijagonalama.

Napomena: Obavezna su dva jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama ukupno 4 časa).

SEDMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- izračunaju stepen i kvadratni koren datog broja i primene odgovarajuća svojstva operacija;

- odrede približnu vrednost broja (a ∈Q, a > 0);

- odrede brojevnu vrednost jednostavnijeg izraza sa realnim brojevima;

- na osnovu realnog problema postave i reše jednostavniju jednačinu i nejednačinu sa jednom nepoznatom;

- izvode osnovne računske operacije s polinomima, kao i druge identične transformacije ovih izraza;

- primene Pitagorinu teoremu;

- poznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga; konstruišu pravilne mnogouglove (sa 3, 4, 6 i 8 stranica);

- primene obrasce u vezi s mnogouglom i krugom;

- odrede položaj tačke u koordinatnom sistemu i primene koordinatni sistem u realnom kontekstu;

- primene direktnu i obrnutu proporcionalnost pri rešavanju realnog problema;

- uoče slične trouglove i primene proporcionalnost stranica sličnih trouglova na rešavanje realnih problema;

- koriste elemente deduktivnog zaključivanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

Realni brojevi

Kvadrat racionalnog broja.

Rešavanje jednačine x2 = a, a > 0; postojanje iracionalnih brojeva (na primer rešenja jednačine x2 = 2). Realni brojevi i brojevna prava.

Kvadratni koren, jednakost .

Decimalni zapis realnog broja; približna vrednost realnog broja. Osnovna svojstva operacija s realnim brojevima.

Pitagorina teorema

Pitagorina teorema. Važnije primene Pitagorine teoreme.

Celi i racionalni algebarski izrazi

Stepen čiji je izložilac prirodan broj; operacije sa stepenima; stepen proizvoda, količnika i stepena.

Algebarski izrazi. Polinomi i operacije (monomi, sređeni oblik, zbir, razlika, proizvod polinoma).

Operacije s polinomima (transformacije zbira, razlike i proizvoda polinoma u sređeni oblik polinoma). Kvadrat binoma i razlika kvadrata i primene.

Rastavljanje polinoma na činioce.

Mnogougao

Mnogougao - pojam i vrste. Zbir uglova mnogougla. Broj dijagonala mnogougla. Pravilni mnogouglovi (pojam, svojstva, konstrukcije). Obim i površina mnogougla.

Zavisne veličine i njihovo grafičko predstavljanje

Pravougli koordinatni sistem u ravni.

Proporcija. Primeri praktične primene direktne i obrnute proporcionalnosti (proporcionalna podela sume, procenti i dr.).

Krug

Centralni i periferijski ugao u krugu.

Obim kruga, broj π. Dužina kružnog luka.

Površina kruga, kružnog isečka i kružnog prstena.

Sličnost

Proporcionalne veličine. Trouglovi sa jednakim uglovima - slični trouglovi - i proporcionalnost njihovih stranica. Primene sličnosti.

Napomena: Obavezna su dva jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 4 časa).

OSMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- uoče i primene sličnost trouglova u geometriji i realnim situacijama;

- rešavaju linearne jednačine, nejednačine i sisteme linearnih jednačina s jednom i dve nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija i rešenja tumače grafički;

- odgovarajuće tekstualne zadatke izraze matematičkim jezikom i reše ih koristeći jednačine;

- uoče funkcionalne zavisnosti i prikazuju ih na različite načine, tj. da shvate pojam funkcije i njenog grafika;

- crtaju i čitaju grafik linearne funkcije;

- tumače podatke predstavljene različitim dijagramima i tabelama;

- sastavljaju tabele i crtaju odgovarajuće grafikone raznih stanja, pojava i procesa; izračunaju medijanu;

- uoče međusobne odnose tačaka, pravih i ravni u prostoru;

- odrede projekcije tačke, duži i prave na ravan;

- koriste i primene formule za izračunavanje površine i zapremine pravilne prizme, piramide, valjka, kupe i lopte;

- primenjuju elemente deduktivnog zaključivanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

Sličnost trouglova

Talesova teorema. Sličnost trouglova, primena sličnosti na pravougli trougao.

Tačka, prava i ravan

Odnos tačke i prave, tačke i ravni. Elementi koji određuju položaj prave i ravni. Odnosi pravih; mimoilazne prave. Odnosi prave i ravni, normala na ravan, rastojanje tačke od ravni. Odnosi dve ravni.

Ortogonalna projekcija na ravan (tačke, duži i prave).

Poliedar.

Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom

Linearna jednačina. Ekvivalentnost jednačina.

Rešavanje linearnih jednačina s jednom nepoznatom.

Linearna nejednačina. Ekvivalentnost nejednačina. Rešavanje jednostavnijih primera linearnih nejednačina s jednom nepoznatom.

Primena.

Prizma

Prizma: pojam, vrste, elementi.

Mreža prizme. Površina prizme: površina prave četvorostrane, pravilne trostrane i pravilne šestostrane prizme.

Zapremina prizme. Zapremina prizme: prave četvorostrane prizme, pravilne trostrane i pravilne šestostrane prizme; masa tela.

Piramida

Piramida; pojam, vrste, elementi.

Mreža piramide. Površina piramide; izračunavanje površine četvorostrane, pravilne trostrane i pravilne šestostrane piramide.

Zapremina piramide. Zapremina četvorostrane piramide, pravilne trostrane i pravilne šestostrane piramide.

Linearna funkcija

Linearna funkcija. Grafik linearne funkcije; nula funkcije. Implicitni oblik zadavanja linearne funkcije. Crtanje i čitanje grafika linearnih funkcija.

Grafičko predstavljanje podataka

Predstavljanje zavisnih veličina tabelarno i u koordinatnom sistemu. Grafičko predstavljanje statističkih podataka u obliku dijagrama (stubičastih, kružnih,...). Računanje srednje vrednosti imedijane. Poređenje vrednosti uzorka sa srednjom vrednošću.

Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate

Pojam linearne jednačine s dve nepoznate. Pojam sistema od dve linearne jednačine s dve nepoznate. Ekvivalentnost sistema linearnih jednačina. Rešavanje sistema metodom zamene i metodom suprotnih koeficijenata; grafički prikaz rešavanja. Raznovrsni primeri primene sistema linearnih jednačina u rešavanju realnih problema.

Valjak

Valjak i njegovi elementi. Mreža valjka. Površina i zapremina pravog valjka.

Kupa

Kupa i njeni elementi. Mreža kupe. Površina i zapremina prave kupe.

Lopta

Pojam lopte i sfere. Preseci lopte (sfere) i ravni. Površina i zapremina lopte.

Napomena: Obavezna su dva jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 4 časa).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Zbog specifičnosti škole predviđen je manji broj časova za realizaciju programa u odnosu na program osnovne škole. Pravilnom organizacijom nastave i dobrom pripremom časa može se postići realizacija programa sa manjim brojem časova. Značajno manji broj učenika u odeljenju pogodan je za primenu različitih metoda i oblika rada i veći stepen individualizacije nastave. Pri obradi tema koje sadrže brojevne i algebarske izraze, jednačine i nejednačine težište treba da bude na svrsi i suštini transformacija, a ne na radu sa komplikovanim izrazima i jednačinama. U zadacima iz geometrije zadržati se na jednostavnijim konstrukcijama i dokazima. Na časovima predviđenim za vežbanje i utvrđivanje predvideti što veći broj zadataka koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija.

Zbog lakšeg planiranja nastave sastavni deo uputstva je orijentacioni predlog broja časova po temama za svaki razred.

PETI RAZRED

Skupovi - 8 časova;

Osnovni geometrijski objekti - 5 časova;

Ugao - 10 časova;

Deljivost brojeva - 8 časova;

Razlomci - 33 časova;

Osna simetrija - 6 časova.

Skupovi. Nastava o skupovima u V razredu treba da predstavlja izvestan korak napred u odnosu na ono što je učenicima već poznato. Potrebno je na raznovrsnim primerima koristiti odgovarajuće simbole (znake) i uočavati zakonitosti skupovnih operacija uz pomoć Venovih dijagrama. Na odgovarajućim primerima treba ilustrovati upotrebu reči: svaki, neki, ili, i, ne, sledi. Pri radu s dijagramima ove reči će se vezivati za skupovne operacije i relacije. Zadržati se na dva skupa.

Osnovni geometrijski objekti. Geometrijski objekti se razvijaju kao ideje koje nastaju u procesu opažanja modela realnog sveta, kao i putem njihovog predstavljanja geometrijskim slikama. Treba napomenuti da se pod pojmovima "krug" i "mnogougao" podrazumevaju delovi ravni koje čine granične linije s njihovim unutrašnjim oblastima.

Ugao. Ugao treba shvatiti kao deo ravni koji čine dve poluprave sa zajedničkom početnom tačkom zajedno s oblašću između njih. Bez fiksiranja jedinice mere treba pokazati kako se upoređuju dati uglovi i kako se oni klasifikuju. Odnos između centralnog ugla i odgovarajućeg luka, odnosno tetive, treba utvrditi eksperimentalno ("prenošenjem"). Definisati prave uglove kao uglove jednake svojim uporednim uglovima. Istaći činjenicu da kraci pravog ugla određuju normalne prave.

Korišćenjem odnosa uglova koje čini par paralelnih pravih s transverzalom, izvoditi odnose uglova s paralelnim kracima. Ne treba uvoditi posebne nazive za parove nekih uglova uz transverzalu paralelnih pravih (saglasni, suprotni i naizmenični).

Deljivost brojeva. Podsetiti da deljenje u skupu prirodnih brojeva bez ostatka nije uvek moguće. Objašnjavajući relaciju a = bq + r, 0 ≤ r < b, gde je a deljenik, b delilac, q količnik, a r ostatak, dobro podvući značaj nejednakosti 0 ≤ r < b. Uvesti pojam deljivosti, činilaca i sadržalaca prirodnog broja.

Učenici treba dobro da ovladaju pravilima deljivosti, pojmovima prost i složen broj, rastavljanjem prirodnih brojeva na proste činioce i određivanjem NZD i NZS zbog primene kod razlomaka.

Razlomci. Razlomci su osnovna tema u V razredu i neophodno je da je učenici dobro savladaju. Najveću pažnju posvetiti operacijama s razlomcima i decimalnim zapisima brojeva.

Ranije su učenici upoznali razlomak kao deo celine, a sada se ovaj pojam proširuje: razlomak se uvodi i kao količnik dva prirodna broja, a zatim i kao razmera. Upoređivanje razlomaka i osnovne operacije s njima važno je obavljati uporedo u običnom i decimalnom zapisu. Uvežbavati i isticati svojstva ovih operacija. Kod operacija s tzv. mešovitim brojevima dovoljno je uzimati samo najprostije slučajeve i izbegavati glomazne razlomke.

Ilustrovanje operacija na brojevnoj pravoj (polupravoj) povećava stepen razumevanja i svesnog usvajanja ovih složenih sadržaja za učenike petog razreda.

Odgovarajućim jednačinama i nejednačinama treba posvetiti dovoljnu pažnju. Voditi računa o ograničenjima (npr. 0 ≤ x + a < b).

Važno je pravilno formiranje i razumevanje pojma razmere (preko upoređivanja istoimenih veličina). Osposobiti učenike za njeno korišćenje u praksi: pri crtanju i čitanju raznih planova, karata, grafikona; pri određivanju rastojanja (korišćenjem mapa ili slično); pri rešavanju problema podele u datoj razmeri (i ništa više) i pri povećavanju i smanjivanju slika (geometrijskih i drugih). Obradu ovih sadržaja podrediti praktičnom cilju, uz povezivanje s već upoznatim sadržajima matematike i drugih oblasti (geografija, tehničko obrazovanje, likovno vaspitanje i dr.).

Realizacija svih sadržaja ove teme treba u najvećoj meri da bude povezana s rešavanjem raznih praktičnih problema.

Osna simetrija. Bitni sadržaji koje obuhvata ova tema su: ilustrovanje osne simetrije uz pomoć modela, korišćenjem prirodnih situacija i kvadratne mreže (kao uvodni korak), uočavanje svojstava koja ostaju nepromenjena, konstrukcija osno-simetričnih tačaka i figura, konstrukcije simetrale duži i simetrale ugla, kao i neke njihove jednostavnije primene.

ŠESTI RAZRED

Celi brojevi - 9 časova;

Racionalni brojevi - 26 časova;

Trougao - 15 časova;

Četvorougao - 10 časova;

Površina četvorougla i trougla - 10 časova.

Celi brojevi. Proširivanjem sistema N0, prirodnih brojeva sa nulom, nastaje sistem celih brojeva Z, kao skup koji je proširen negativnim celim brojevima i na koji se, sa N0, takođe, proširuje značenje operacija i relacija. Didaktička motivacija da se krene sa ovim proširenjem kao prvim, a ne da se odmah ide na proširenje do skupa Q racionalnih brojeva, sastoji se u tome što je to proširenje jednostavnije i što su interpretacije na brojevnoj pravoj jasnije. S druge strane, prsten Z celih brojeva je značajna matematička struktura sama po sebi, pa i tu njegovu autonomnost treba imati u vidu.

Prvi korak u ovom proširenju čini dodavanje negativnih celih brojeva skupu N0, a prirodni brojevi u tom širem skupu slove kao pozitivni celi brojevi. Uz to treba istaći značenje tih brojeva koje oni imaju na raznim skalama (termometarskoj, tabli lifta, itd.).

Poređenje celih brojeva oslanja se intuitivno na njihovom predstavljanju tačkama na brojevnoj pravoj i prati predstavu o rasporedu tih tačaka. Uz tu predstavu ide i ona o usmerenoj duži kao "hodu" od tačke nula do tačke koja predstavlja taj broj. Termin "usmerena duž" ne treba koristiti jer to predstavljanje ostaje na nivou grafičkih tehnika.

Sabiranje u skupu Z uvesti kao nastavljanje usmerenih duži. Posle rada sa konkretnim primerima prelazi se na definisanje zbira izdvajanjem tipičnih primera.

Obraditi i zakone komutativnosti i asocijativnosti sabiranja. Oduzimanje u sistemu Z definiše se kao sabiranje sa suprotnim brojem, pa je potrebno istaći da je sada, u ovom sistemu, ta operacija uvek izvodljiva.

Posle izgradnje sistema (Z, +) - aditivne grupe celih brojeva, prelazi se na uvođenje množenja i izgradnju sistema (Z, +, ·) - prstena celih brojeva. Prvo se definiše množenje sa pozitivnim brojem, koje se shvata kao ponovljeno sabiranje. Zatim se osmišljava množenje sa -1, kao preusmeravanje duži (tj. kao simetrija u odnosu na tačku 0). Množenje sa -n uvodi se kao preusmeravanje i povećanje apsolutne vrednosti n puta.

Svojstva komutativnosti i asocijativnosti množenja izvode se na osnovu ove definicije. uvek treba prvo obraditi konkretne primere množenja, a nakon toga uvesti navedene opšte formulacije. Na sličan način treba izvesti distributivni zakon.

Na kraju ove teme treba dati pregled osnovnih svojstava (koja ističu strukturu uređenog prstena) koristeći a, b, c kao oznake za promenljive (a ne one kojima se ističe znak celog broja).

Racionalni brojevi. Proširenje skupa Q + pozitivnih racionalnih brojeva uvodi se na potpuno analogan način kao i proširenje skupa N0, pri čemu se treba pozivati na odgovarajuće postupke primenjene u slučaju konstrukcije sistema Z i time skraćivati izlaganje. Deljenje u sistemu racionalnih brojeva Q uvodi se kao množenje recipročnim brojem, pa treba istaći da je sad ta operacija uvek izvodljiva (sem deljenja sa 0, kad treba reći da takvo deljenje nema smisla). Na kraju, sistematizuju se osnovna svojstva karakteristična za sistem Q kao za strukturu koja je uređeno polje.

Jednačine i nejednačine obraditi nakon obrade skupa racionalnih brojeva, jer je tek u ovom skupu rešavanje izvodljivo bez poznatih ograničenja. Pri rešavanju jednačina i nejednačina koristiti veze računskih operacija. Uzeti u obzir da kod složenijih primera promenljiva treba samo jedanput da figuriše (na primer 3·(7x - 4) = 25 i sl.). Prilikom obrade ove teme akcenat treba da bude na rešavanju problemskih zadataka, kako bi se učenici osposobili za primenu jednačina i nejednačina u svakodnevnom životu.

Procentima treba posvetiti posebnu pažnju kao načinu iskazivanja količinskih odnosa koji se javljaju u svakodnevnoj upotrebi. Ne treba, međutim, od tog stvarati "procentni račun", izvodeći i pamteći posebna pravila i obrasce. Jednostavno, procente treba shvatiti kao razlomke sa imeniocem 100, a učenici treba da nauče značenje izraza kao što su "čini 60%", "sniženo za 7%", "proizvodnja je povećana za 12,5%" itd.

Geometrija. Geometrijske figure: trougao, kvadrat, pravougaonik, romb, paralelogram, trapez i četvorougao definisati isticanjem njihovih karakterističnih svojstava. Treba isticati i logičku klasifikaciju ovih figura (kvadrat je pravougaonik, pravougaonik je paralelogram). U klasi trouglova, uvesti relaciju podudarnosti izražavajući je preko jednakosti elemenata - strana i uglova trougla. Izvesti jednostavna tvrđenja o zbiru uglova u trouglu i spoljašnjem uglu trougla, o visini kao simetrali jednakokrakog trougla, o odnosu strana i uglova trougla.

Koristiti podudarnost za izvođenje svojstava pojedinih vrsta četvorouglova: jednakost dijagonala pravougaonika, normalnost dijagonala kod romba, uzajamno polovljenje dijagonala paralelograma i sl. Pošto će ovo biti prvi primeri deduktivnog zaključivanja, dokaze treba izvoditi po jasnom planu i sa jasno istaknutim pretpostavkama i procedurama dokazivanja.

Treba se oslanjati na karakteristična (i izvedena) svojstva pri izvođenju jednostavnijih konstrukcija pomenutih geometrijskih figura i konstrukcije sa njima povezanim elementima (značajnim tačkama, dužima, uglovima). Konstrukcije u geometriji imaju veliki obrazovno-razvojni značaj, jer se time, na ovom nivou nastave, dokazuje egzistencija geometrijskih objekata čiji su elementi zadati.

Površine geometrijskih figura uvode se korišćenjem razložive i dopunske jednakosti. Polazeći od površine pravougaonika, dopunjavanjem i razlaganjem, izvode se formule za površinu paralelograma, trougla i trapeza. Uključiti dovoljan broj primera praktične primene izračunavanja površina realnih objekata.

Pri obradi ove teme treba navesti zanimljivosti iz istorije matematike, ukazujući na vreme, prilike i značajne stvaraoce u tim dalekim vremenima.

SEDMI RAZRED

Realni brojevi - 9 časova;

Pitagorina teorema - 10 časova;

Celi i racionalni algebarski izrazi - 20 čas;

Mnogougao - 8 časova;

Zavisne veličine i njihovo grafičko predstavljanje - 9 časova;

Krug - 7 časova;

Sličnost - 5 časova.

Realni brojevi. Uvesti pojam kvadrata racionalnog broja p/q i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je (p/q)2 > 0 i kada je (p/q) < 0. Tema realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Kao primer duži čiji merni broj nije racionalan koristiti sledeći zadatak: koliki je merni broj stranice kvadrata čija je površina 2 i dokazati (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan.

Upoznati učenike sa činjenicom da racionalni brojevi imaju konačan ili periodičan decimalan zapis, a iracionalni brojevi beskonačan i neperiodičan decimalni zapis. Na konkretnom primeru pokazati kako se dolazi do približnih racionalnih vrednosti za npr. √2, uobičajenim postupkom: odgovarajući odsečak brojevne prave s celobrojnim krajevima podeliti na deset jednakih delova i taj postupak uzastopno ponavljati. Tačka koja predstavlja taj iracionalni broj uvek ostaje unutar jednog od dobijenih intervala. Krajevi intervala su označeni decimalnim razlomcima za koje se kaže da su približne vrednosti tog iracionalnog broja. Za grešku koja se tako čini treba govoriti da je manja od jednog celog, jednog desetog, jednog stotog itd. Kad se gornji postupak deljenja intervala zamisli da se neograničeno nastavlja, nastaju decimalni razlomci sa neograničenim brojem decimala koji će predstavljati izabrani iracionalni broj.

Napomenuti da za računanje sa realnim brojevima važe ista pravila kao za polje racionalnih brojeva.

Pitagorina teorema. Ova teorema izražava jednu značajnu vezu stranica pravouglog trougla i ima široke primene u računskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti odgovarajuću pažnju (poznavanje formulacije, jednostavnijeg dokaza i razumevanje suštine Pitagorine teoreme), kao i primeni kod raznih figura u kojima se pojavljuje pravougli trougao. Navesti i neke primere praktične primene (na primer, da provere da li su dva susedna zida prostorije ortogonalna ili da pomoću konopca sa čvorovima na 3, 7. i 12. metru iscrtaju na tlu prav ugao).

Celi i racionalni algebarski izrazi. Osnovni cilj ove teme jeste da se kod učenika izgradi veština (na osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identične transformacije polinoma. Realizacija ove teme započinje se daljom izgradnjom pojma stepena: upoznavanje stepena čiji je izložilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim stepenima, s primerima primene u fizici i drugim oblastima. Posle toga se može preći na upoznavanje pojma algebarskog izraza, uz izračunavanje vrednosti jednostavnijih izraza. Među algebarskim izrazima posebno se obrađuju polinomi (pri čemu se monom tretira kao poseban slučaj polinoma).

Računske operacije s polinomima (u sređenom obliku), odnosno identične transformacije zbira i proizvoda polinoma vrše se na osnovu poznatih zakona računskih operacija s brojevima. Od ostalih identičnih transformacija polinoma obraditi samo rastavljanje na činioce polinoma tipa ax + bx, a2 - b2, a2 + 2ab + b2; pri tome je bitno da se na konkretnim primerima vidi svrha tih transformacija. Rastavljanje na činioce može se iskoristiti i za rešavanje jednačina oblika ax2 + bx = 0 i x2 - c2 = 0.

Mnogougao. Polazeći od ranije stečenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama (oblast, izlomljena linija, konveksna oblast, trougao, četvorougao), mnogougao treba definisati kao deo ravni ograničen mnogougaonom linijom. Treba obraditi zavisnost zbira uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od broja njegovih stranica, pa zavisnost među elementima pravilnog mnogougla, kao i njegovu simetriju. Osim konstrukcija nekih pravilnih mnogouglova (sa 3, 4, 6 i 8 stranica), mogu se crtati i drugi pravilni mnogouglovi (sa 7, 9, 10,... stranica), uz korišćenje uglomera. Pri tome treba naglasiti razliku između konstrukcije i crtanja.

Zavisne veličine i njihovo grafičko predstavljanje. Obraditi koordinatni sistem, koordinate tačke i rastojanje dve tačke izraženo preko njihovih koordinata. Navesti primere zavisnih veličina (vreme i temperatura, vreme punjenja bazena vodom i dubina vode, itd.) i osposobiti učenike za njihovo grafičko predstavljanje i čitanje svojstava s grafika. Za dve promenljive veličine x i u definisati direktnu (i obrnutu) proporcionalnost vezom y = kx (x·y = k, x ≠ 0 i u ≠ 0). Obraditi svojstva proporcija - rešavanje po jednom nepoznatom članu, kao i predstavljanje direktne proporcionalnosti grafički. Ne uvodi se opšti pojam funkcije, ali može se govoriti o linearnoj funkciji (u pomenutom posebnom slučaju). Direktnu proporcionalnost vezivati za razmere na geografskim kartama i računanje stvarnog rastojanja.

Krug. Pored uvođenja pojmova centralnog i periferijskog ugla kruga i uočavanja i dokazivanja njihovog odnosa, centralna tema treba da bude određivanje obima i površine kruga. To treba započeti kroz praktične aspekte problema (put koji pređe točak,...). eksperimentalnim putem utvrditi stalnost odnosa obima i prečnika kruga, uz uvođenje broja π i upoznavanje učenika s njegovom iracionalnom prirodom. Po obradi obima i površine kruga izvesti obrasce za dužinu kružnog luka, površinu kružnog isečka i površinu kružnog prstena.

U praktičnim izračunavanjima za π ne treba uvek uzimati približnu vrednost 3,14, nego povremeno raditi i s drugim približnim vrednostima (3,142; 3,1427; 22/7 ili manje tačnim 3,1).

Sličnost. Ponoviti razmeru duži i definisati proporcionalnost duži. Trouglove sa jednakim uglovima definisati kao slične i bez dokaza navesti da su kod sličnih trouglova odgovarajuće stranice proporcionalne. Kao primere primene navesti priču o Talesu i faraonu, određivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do nepristupačnih mesta, itd.

Stavovi sličnosti i njihova primena predviđeni su za osmi razred.

OSMI RAZRED

Sličnost trouglova - 7 časova;

Tačka, prava i ravan - 4 časa;

Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom - 13 časova;

Prizma - 6 časova;

Piramida - 9 časova;

Linearna funkcija - 6 časova;

Grafičko predstavljanje statističkih podataka - 4 časa;

Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate - 8 časova;

Valjak - 4 časa;

Kupa - 4 časa;

Lopta - 3 časa.

Sličnost trouglova. Ponoviti da je sličnost trouglova uvedena preko jednakosti uglova. Talesovu teorema obraditi bez dokaza. Uvesti pojam koeficijent sličnosti. Primeniti sličnost na pravougli trougao i na taj način izvesti Pitagorinu teoremu.

Tačka, prava, ravan. Učenike upoznati s međusobnim odnosima tačaka, pravih i ravni u prostoru i korišćenjem modela i objekata u realnom okruženju i na slikama (crtežima) kojima se predstavljaju. Elemente koji određuju ravan (tri nekolinearne tačke, dve prave koje se seku ili su paralelne) i odnos dveju ravni predstavljati slikama i razvijati tu vrstu prostornog sagledavanja.

Posebno posvetiti pažnju odnosu prave i ravni. Obraditi ortogonalnu projekciju tačke na ravan i ortogonalno projektovanje duži (tačka-po-tačka).

Linearne jednačine i nejednačine. Do osmog razreda učenici su rešavali samo jednostavne primere jednačina i nejednačina, oslanjajući se na veze među operacijama i na svojstva zbira i proizvoda. U osmom razredu se rešavaju i složeniji primeri, primenom pravila kojima se jednačine i nejednačine transformišu u njima ekvivalentne. Zato je potrebno obnoviti pojam algebarskog izraza sa promenljivom i osnovna pravila računanja s brojevima. Istaći da ova pravila važe i kad se brojevi zamene izrazima sa promenljivom.

Istaći činjenicu da su dva izraza ekvivalentna (identički jednaka) ako se jedan od njih dobija iz drugog primenom pravila računanja u konačnom broju koraka i da su vrednosti dvaju ekvivalentnih izraza jednake za sve dopustive vrednosti promenljivih.

Treba istaći da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax + b, i jednačina (nejednačina) je linearna ako je ekvivalentna jednačini (nejednačini) oblika ax + b = 0 (ax + b > 0, ax + b < 0).

Geometrijska tela. Da bi učenici što lakše upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu), njihove elemente i svojstva i naučili da izračunavaju površine i zapremine ovih tela, treba koristiti njihove modele, mreže, skice i slike. Preporučljivo je da i sami učenici crtaju mreže i izrađuju modele proučavanih tela. Izračunavati površine i zapremine samo onih tela koja su navedena u programu. Izvođenje formule za zapreminu vezivati za prihvaćenu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima iz fizike pokazati vezu između zapremine, mase i gustine tela.

Računati površine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovarajućim formulama) kao i s njima zavisnih elemenata (dužine ivica, bočne visine, poluprečnika opisanog ili upisanog kruga,...). Praktično primenjivati ova znanja kroz različite konkretne primere računanja površina i zapremina objekata iz okruženja.

Linearna funkcija. Definisati linearnu funkciju ne uvodeći opšti pojam funkcije. Detaljno obraditi linearnu funkciju i njena svojstva i naučiti učenike da crtaju grafike i čitaju svojstva.

Grafičko predstavljanje statističkih podataka. Za primere statističkih podataka navedenih u sadržaju programa birati podatke koje učenici ovog uzrasta razumeju i koji za njih imaju relevantno značenje: školske ocene i proseci, rezultati medicinskih merenja i slične podatke iz svakodnevnog života.

Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate. Učenici treba da upoznaju linearnu jednačinu s dve nepoznate, grafik jednačine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jednačina. Grafički prikaz i interpretacija sistema linearnih jednačina s dve nepoznate imaju značajnu ulogu. Rešavati jednostavnije oblike sistema metodama zamene i suprotnih koeficijenata.

Pri obradi linearnih jednačina s jednom nepoznatom i sistema linearnih jednačina značajnu pažnju treba posvetiti u njihovoj primeni na rešavanju raznih jednostavnih problema.

SVET OKO NAS - PRIRODA I DRUŠTVO

Opšti cilj nastavnog predmeta svet oko nas/priroda i društvo jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu.

Ostali ciljevi i zadaci predmeta su:

- razvijanje osnovnih pojmova o prirodnom i društvenom okruženju i povezivanje tih pojmova;

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje okruženja;

- osposobljavanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija;

- integrisanje iskustvenih i naučnih saznanja u sistem pojmova iz oblasti prirode i društva;

- sticanje elementarne naučne pismenosti i stvaranje osnova za dalje učenje;

- usvajanje civilizacijskih tekovina i upoznavanje mogućnosti njihovog racionalnog korišćenja i dograđivanja;

- razvijanje ekološke svesti i navika zdravog življenja.

SVET OKO NAS

 

PRVI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

Ciljevi i zadaci:

- razvijanje tehnika saznajnog procesa - posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;

- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa poja-vama, procesima i situacijama u okruženju, u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;

- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;

- podsticanje uočavanja jednostavnih uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, slobodnog iskazivanja svojih zapažanja i predviđanja;

- rešavanje jednostavnih problem-situacija kroz oglede, samostalno i u timu;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju i uvažavanje drugih;

- razumevanje činjenice da je čovek deo prirode i da svojim postupcima utiče na prirodu, kao i razvijanje sposobnosti prepoznavanja čovekovog uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

SADRŽAJ PROGRAMA

JA I DRUGI

Ja kao prirodno i društveno biće.

Ambijent u kome živim: dom, ulica, škola, naselje.

Grupacije ljudi u neposrednom okruženju i moje mesto u njima: porodica, rođaci, vršnjaci, susedi, meštani...

Praznici i običaji u porodici i školi.

Dečija prava (uvažavanje različitosti i prava drugih).

Zadovoljavanje svojih potreba i osećanja uvažavajući potrebe i osećanja drugih.

ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA

Šta čini prirodu - razlikovanje žive od nežive prirode

Živa priroda

Biljke i životinje karakteristične za neposredno okruženje (izgled, značaj).

Razlike i sličnosti među životinjama na osnovu spoljašnjeg izgleda (delovi tela i razlike prema načinu kretanja - lete, hodaju, trče, skaču, gmižu...).

Razlike i sličnosti među biljkama na osnovu spoljašnjeg izgleda (delovi biljke).

Negovanje biljaka i briga o životinjama u okruženju.

Neživa priroda - voda, vazduh, zemljište

Osnovna svojstva vode: različita stanja, ukus, miris, providnost...

Oblici pojavljivanja vode u prirodi u neposrednom okruženju (reke, bare, jezera..., padavine).

Voda kao rastvarač u domaćinstvu (so, šećer…).

Osnovna svojstva vazduha: miris, providnost. Strujanje vazduha (vetar).

Osnovna svojstva zemljišta: boja, rastresitost, vlažnost.

Izgled neposrednog okruženja (ravnica, brdo, planina).

Raznovrsnost materijala (drvo, kamen, metal, staklo, razne vrste plastike, guma, papir, karton, plastelin...).

Materijali i njihova svojstva (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo-glat-ko).

Veza žive i nežive prirode

Značaj i uloga sunčeve svetlosti i toplote za živi svet.

Uticaj prirodnih pojava na živa bića: smena obdanice i noći, smena godišnjih doba, vremenske prilike i njihov uticaj na biljke, životinje i čoveka.

Značaj vode, vazduha i zemljišta za živi svet.

Uticaj čoveka na zagađivanje vode, vazduha i zemljišta.

Gajenje biljaka pod različitim uslovima (odsustvo ili prisustvo vode, zemljišta i svetlosti).

ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU

Kretanje - promena položaja u prostoru i vremenu: prostorne (napred-nazad, gore-dole, levo-desno) i vremenske (pre, sada, posle) odrednice.

Različiti oblici kretanja u neposrednom okruženju (hoda, skače, trči, pada, leti, kotrlja se, klizi...).

Pokretanje i zaustavljanje predmeta: gura, vuče, podiže.

Uticaj oblika predmeta na njegovo kretanje - klizanje i kotrljanje.

Orijentacija u prostoru u odnosu na karakteristične objekte u neposrednom okruženju.

Snalaženje u vremenu - kada je šta bilo: sada, pre, posle; juče, danas, sutra; dan, sedmica, mesec; godišnje doba.

KULTURA ŽIVLJENJA

Elementi kulture življenja: stanovanje, ishrana, odevanje, očuvanje zdravlja i životne sredine.

Svojstva materijala određuju njihovu upotrebu i unapređuju kulturu življenja.

Korišćenje različitih izvora informacija.

Saobraćaj i pravila ponašanja.

Opasne situacije po život, zdravlje i okolinu - prevencija i pravilno pona-šanje (saobraćaj, nepravilno korišćenje kućnih aparata, alata i različitih materijala, elementarne nepogode).

DRUGI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

Ciljevi i zadaci:

- razvijanje tehnika saznajnog procesa: posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;

- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;

- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;

- podsticanje uočavanja uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, na osnovu različitih parametara;

- opisivanje i simuliranje nekih pojava i modelovanje jednostavnih objekata u svom okruženju;

- slobodno iskazivanje svojih zapažanja i predviđanja i samostalno rešavanje jednostavnih problem-situacija;

- razvijanje različitih socijalnih veština i prihvatanje osnovnih ljudskih vrednosti za kriterijum ponašanja prema drugima;

- razvijanje odgovornog odnosa prema okruženju kao i interesovanja i spremnosti za njegovo očuvanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA

Neživa priroda

Kako prepoznati vazduh (kroz sopstveno kretanje i pokretanje tela).

Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlađenju vode i vazduha (promena temperature, isparavanje i zamrzavanje vode, nastajanje oblaka, magla, padavine, vetar...).

Voda, vazduh i zemljište - neophodni uslovi za život.

Sunce - izvor svetlosti i toplote i uslov života.

Živa priroda

Zajedničke osobine živih bića (disanje, ishrana, rast, ostavljanje potomstva).

Funkcije (uloga) delova tela živih bića.

Raznovrsnost biljaka u mojoj okolini (zeljaste i drvenaste; jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke).

Raznovrsnost životinja u mojoj okolini (domaće i divlje; biljojedi, mesojedi i svaštojedi).

Značaj biljaka i životinja za čoveka.

Čovek kao deo žive prirode i njegova uloga u očuvanju prirode.

Veza žive i nežive prirode

Godišnja doba (trajanje) i promene u prirodi i aktivnosti ljudi u zavisnosti od godišnjih doba.

Oblik tela živih bića u zavisnosti od sredine u kojoj ona žive.

Brzina kretanja organizama u zavisnosti od oblika tela i sredine u kojoj žive.

Bez čega ne mogu živa bića - neraskidiva veza žive i nežive prirode.

Zagađivanje vode, vazduha i zemljišta (načini i posledice zagađivanja) i mogućnosti zaštite.

GDE ČOVEK ŽIVI

Naselja (pojam i vrste naselja).

Oblici reljefa i površinske vode (tekuće i stajaće vode, delovi rečnog toka) u naselju sa okolinom.

Živimo u naselju (grupe ljudi, uloge pojedinaca i grupa).

Pravila ponašanja u grupi (prava i obaveze pripadnika grupe, praznici i običaji u naselju).

Snalaženje u naselju (ulica i broj, karakteristični objekti...).

Saobraćaj u naselju (vrste saobraćaja i komunikacije, saobraćajna sredstva, red i bezbednost i kultura ponašanja u saobraćaju...).

LJUDSKA DELATNOST

Čovek stvara (uslovi za život i rad, potrebe ljudi, proizvodi ljudskog rada).

Isti materijal - različiti proizvodi, različiti materijali za isti proizvod.

Osnovna svojstva materijala (tvrdoća, elastičnost, plastičnost...) i njihov značaj za ljudsku delatnost.

Ponašanje materijala pod različitim spoljašnjim mehaničkim uticajima (istezanje, sabijanje, savijanje, uvrtanje).

Uticaj toplote na različite materijale (širenje i skupljanje, topljenje i očvršćavanje, sagorevanje...).

Toplotna provodljivost materijala.

Mogućnost naelektrisavanja tela i svojstva naelektisanih tela.

Električna provodljivost materijala (provera pomoću strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom).

Kombinovanje materijala i pravljenje novih celina.

KRETANJE U PROSTORU I VREMENU

Dan, određivanje doba dana prema položaju Sunca, trajanje dana.

Šta sve utiče na brzinu kretanja tela (oblik i veličina tela, materijal od koga je načinjeno, podloga, sredina, jačina delovanja).

Merenje vremena (pojam časa i korišćenje časovnika).

Vremenske odrednice: dan, sedmica, mesec, godina.

Kretanje u prostoru i vremenu (promena položaja tela u toku vremena; praćenje, merenje i beleženje rastojanja i vremena).

Snalaženje na vremenskoj lenti (lična i porodična istorija).

PRIRODA I DRUŠTVO

 

TREĆI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

Ciljevi i zadaci:

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje osnovnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- razvijanje osnovnih pojmova o širem prirodnom i društvenom okruženju - zavičaju;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno poznavanje okruženja;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;

- sticanje elementarne naučne pismenosti, njena funkcionalna primenljivost i razvoj procesa učenja;

- osposobljavanje za snalaženje u prostoru i vremenu;

- razumevanje i uvažavanje sličnosti i razlika među pojedincima i grupama;

- korišćenje različitih socijalnih veština, znanja i umenja u neposrednom okruženju;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, okruženju i kulturnom nasleđu.

SADRŽAJ PROGRAMA

PRIRODA ↔ ČOVEK ↔ DRUŠTVO

Zavičaj

Oblici reljefa u zavičaju: ravnice, kotline, brda i planine (podnožje, strane, obronci, vrh planine).

Oblici pojavljivanja vode u zavičaju (reka i njene pritoke i određivanje leve i desne obale; bara, jezero - razlike i sličnosti...).

Životne zajednice u zavičaju (svojstva zemljišta, vlažnost, uticaj svetlosti i toplote, biljni i životinjski svet, lanac ishrane) i međusobni uticaji u životnoj zajednici.

Kopnene životne zajednice (šume i travnate oblasti).

Kultivisane životne zajednice: obradivo zemljište (voćnjaci, povrtnjaci, njive...) i parkovi.

Značaj i zaštita zemljišta i kopnenih životnih zajednica.

Vodene životne zajednice (bare, jezera, reke...).

Značaj i zaštita voda i vodenih životnih zajednica.

Neživa priroda

Razlike i sličnosti vode i drugih tečnosti (providnost, gustina, voda i druge tečnost i kao rastvarači).

Ponašanje tela (materijala) u vodi i različitim tečnostima (pluta-tone, rastvara se-ne rastvara se; zavisnost brzine rastvaranja od usitnjenosti materijala, temperature i mešanja).

Promene pri zagrevanju i hlađenju tečnosti (promena temperature, uticaj promene temperature na brzinu isparavanja; zamrzavanje...).

Osnovna svojstva tečnosti (promenljivost oblika; prostor koji zauzima; slobodna površina; uslovi toka...).

Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlađenju vazduha (promena temperature, zapremine, strujanje vazduha...).

Materijali u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju - razlike i sličnosti (oblik, zapremina, ponašanje pri mehaničkim i toplotnim uticajima, rastvorljivost).

Promene na materijalima: povratne (isparavanje, kondenzovanje, elastične promene oblika) i nepovratne (sagorevanje, rđanje).

Veza žive i nežive prirode

Svojstva zemljišta i njihov značaj za živi svet.

Svojstva vode i vazduha koja su značajna za živi svet i ljudsku delatnost (uticaj vode i vazduha na biljni i životinjski svet, snaga vode i vetra...).

Kruženje vode u prirodi.

Vremenske prilike i njihov značaj za život u okruženju.

Različiti zvuci u prirodi kao posledica kretanja.

Povezanost životnih zajednica i uloga čoveka u očuvanju prirodne ravnoteže.

KRETANJE U PROSTORU I VREMENU

Različiti oblici kretanja i njihove osnovne karakteristike (kretanje po pravoj liniji, kružno kretanje, kretanje tela na opruzi, klatna, talasno kretanje...; uočavanje uzroka nastanka nekih kretanja i periodičnog ponavljanja).

Kretanje proizvodi zvuk (treperenje zategnute žice, gumice, zategnute kože...).

Kada i kako tela padaju, klizaju se i kotrljaju naniže.

Orijentacija prema Suncu i određivanje glavnih strana sveta.

Orijentacija pomoću plana naselja.

Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (strane sveta; zavičaj na karti Srbije - uočavanje oblika reljefa, voda, naselja, saobraćajnica...).

Vremenske odrednice (datum, godina, decenija i vek - bliža i dalja prošlost).

NAŠE NASLEĐE

Kako otkrivamo prošlost - istorijski izvori (materijalni, pisani i usmeni).

Čuvamo i negujemo ostatke prošlosti.

Malo istorijsko istraživanje: prikupljanje podataka o ličnoj prošlosti, prošlosti porodice, naselja ili zavičaja i njihovo predstavljanje na različite načine (usmeno, pomoću lente vremena, izrada postera...).

Moj zavičaj i njegova prošlost - kulturna i istorijska (način života, zanimanja, odevanje, ishrana, igre, zabave...).

Znameniti ljudi našeg zavičaja (naučnici, književnici, umetnici...).

Praznici u zavičaju danas i u prošlosti.

MATERIJALI I NJIHOVA UPOTREBA

Specifične promene materijala pod toplotnim i mehaničkim uticajima (metal, plastelin, voda, plastika različite tvrdoće, drvo, vosak, krzno...).

Električna provodljivost vode, vodenih rastvora i vazduha (provera pomoću strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom).

Vazduh - toplotni izolator.

Magnetna svojstva materijala (prirodni magneti; mogućnost namagnetisavanja tela i svojstva namagnetisanih tela; upotreba magneta u svakodnevnom životu).

Svojstva materijala određuju njihovu upotrebu.

LJUDSKA DELATNOST

Stanovništvo našeg zavičaja (sličnosti, razlike, suživot).

Dečija prava, pravila grupa (poznavanje, uvažavanje i življenje u skladu sa njima).

Proizvodne i neproizvodne delatnosti ljudi i njihova međuzavisnost.

Selo i grad, njihova povezanost, zavisnost i međuuslovljenost.

Ponašanje na saobraćajnicama u zavičaju: prelazak preko ulice - puta, kretanje duž puta, istrčavanje na kolovoz, korišćenje javnog prevoza, vožnja biciklom, igra pored saobraćajnica.

Međusobni uticaji čoveka i okruženja (način na koji čovek menja okruženje), uticaj na zdravlje i život.

ČETVRTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

Ciljevi i zadaci:

- razvijanje osnovnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- razvijanje osnovnih pojmova o širem prirodnom i društvenom okruženju - zavičaju i domovini;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje okruženja;

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava materijala, objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje elemenata logičkog mišljenja;

- sticanje elementarne naučne pismenosti, njena funkcionalna primenljivost i razvoj procesa učenja;

- osposobljavanje za snalaženje u prostoru i vremenu;

- razumevanje i uvažavanje različitosti među pojedincima i grupama;

- korišćenje različitih socijalnih veština, znanja i umenja u komunikaciji i drugim interakcijskim odnosima;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, drugima, okruženju i kulturnom nasleđu;

- čuvanje nacionalnog identiteta i ugrađivanje u svetsku kulturnu baštinu.

SADRŽAJ PROGRAMA

MOJA DOMOVINA DEO SVETA

Osnovne odrednice države Srbije, državni praznici (teritorija, granice, stanovništvo, glavni grad, simboli).

Geografski položaj Srbije (fizičko-geografski i saobraćajno-geografski položaj na Balkanskom poluostrvu, Evropi i svetu).

Prirodno-geografske odlike Srbije - reljef (Panonska nizija, brdsko-planinski predeli, najveće planine).

Prirodno-geografske odlike Srbije - vode (reke - ravničarske i planinske, jezera, banje).

Prirodno-geografske odlike Srbije - klima (odlike klime u ravničarskim i brdsko-planinskim krajevima).

Ugrožena i zaštićena područja u Srbiji (nacionalni parkovi, rezervati spomenici prirode).

Stanovništvo Srbije: broj i struktura stanovništva (starosna, nacionalna, verska, jezička...); smanjenje broja stanovnika u Srbiji (pojava "bele kuge", iseljavanje).

Srbija - demokratska država, deo multietničkog i multikulturalnog sveta.

Mi smo deca jednog Sveta - Konvencija o pravima deteta (UNICEF, UNESKO, "Radost Evrope"...).

SUSRET SA PRIRODOM

Biljni i životinjski svet u Srbiji

Grupisanje živog sveta na biljke, životinje, gljive i bakterije (razlike i sličnosti).

Flora naše zemlje (raznovrsnost, bogatstvo, značaj; tipične, retke i ugrožene biljke; zaštita).

Fauna naše zemlje (raznovrsnost, bogatstvo, značaj; tipične, retke i ugrožene životinje; zaštita).

Osobine biljaka i životinja kao rezultat prilagođavanja delovanju nežive prirode (rađanje, cvetanje, plodonošenje, linjanje - mitarenje, seobe...).

Domaće životinje i gajene biljke (značaj, potrebe i mogućnosti; potencijali za proizvodnju zdrave hrane).

Čovek deo prirode

Čovek, deo prirode - svesno i društveno biće.

Uočavanje polne različitosti prema spoljašnjem izgledu.

Osnovi zdravog življenja - kako mogu da utičem na kvalitet života (ishrana, higijena, odevanje, stanovanje, zdravstvena kultura, očuvanje prirode...).

Odgovoran odnos prema sebi i drugima (vršnjacima, starim licima, bolesnim licima, kućnim ljubimcima, napuštenim životinjama...).

ISTRAŽUJEMO PRIRODNE POJAVE

Istraživanje i uočavanje uzročno-posledičnih veza, izdvajanje parametara, njihov međusobni odnos, ogled.

Pravila koja važe za sva kretanja (pokretanje, zaustavljanje, promena brzine...).

Šta utiče na pređeni put nekog predmeta (klizanje i kotrljanje po ravnoj podlozi).

Šta utiče na brzinu padanja predmeta različitih oblika i težine (padanje kroz vazduh i vodu).

Šta utiče na brzinu kretanja klatna.

Ispitivanje svojstava materijala

Materijali i njihova svojstva: mehanička, toplotna, električna, magnetna, rastvorljivost.

Električna provodljivost materijala (provodnici i izolatori).

Magnetna svojstva materijala (veštački magneti, magnetni polovi i svojstva koja tada ispoljavaju).

Materijali i svetlosna propustljivost.

Smeše - identifikovanje i opisivanje smeša u okruženju (voda u prirodi, vazduh, zemljište, hrana...).

Razdvajanje sastojaka smeše različitim postupcima, koji se biraju na osnovu svojstava sastojaka (prosejavanjem, ceđenjem, isparavanjem vode iz rastvora...).

Promene materijala

Identifikovanje promena materijala pri kojima nastaju drugi materijali, različitih svojstava (sagorevanje, rđanje, truljenje, kuvanje...).

Sagorevanje materijala - vazduh (kiseonik), zapažanje promena pri sagorevanju.

Zapaljivi materijali, oznake za zapaljive materijale; opasnost i zaštita od požara, gašenje požara.

RAD, ENERGIJA, PROIZVODNJA I POTROŠNJA

Rad - svesna aktivnost čoveka (porediti rad ljudi i aktivnosti različitih životinja).

Uticaj prirodnih i društvenih faktora na život i rad ljudi.

Prirodna bogatstva (vode, goriva, rude i minerali, zemljište, šume, biljni i životinjski svet) i njihovo odgovorno korišćenje.

Sunce, vazduh, voda - obnovljivi izvori energije.

Ugalj, nafta, gas - neobnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine.

Nedovoljno iskorišćeni ekološki izvori energije.

Delatnosti ljudi u različitim krajevima Srbije (ravničarskim, kotlinskim, brdsko-planinskim).

Održivi razvoj (štednja, reciklaža i revitalizacija obnovljivih resursa).

OSVRT UNAZAD - PROŠLOST

Život u dalekoj prošlosti (dolazak Slovena na Balkansko poluostrvo, oblasti koje su Srbi naselili, način života).

Srbija za vreme Nemanjića (Raška, Srpsko carstvo; najznačajniji vladari, način života).

Slabljenje Srpskog carstva i dolazak Turaka (Kosovska bitka, pad Smedereva; najznačajniji vladari).

Život pod turskom vlašću (način života, oblici pružanja otpora).

Nastanak moderne srpske države (Prvi i Drugi srpski ustanak - uzrok i tok; najznačajniji vladari; razvoj Srbije - kultura, školstvo, promene u načinu života).

Srbija u savremeno doba (Prvi svetski rat, nastanak jugoslovenske države, Drugi svetski rat, promena oblika vladavine, raspad jugoslovenske države i osamostaljenje Srbije; promene u načinu života).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Način ostvarivanja programa je sastavni deo nastavnog programa. Odnosi se na način realizacije programa radi ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta svet oko nas i priroda i društvo, kao i ciljeva i zadataka razrađenih po razredima. Učitelj je dužan da se upozna sa ciljevima i zadacima, koncepcijom, svrhom i strukturom programa i da ih uz navode date u uputstvu dosledno primenjuje u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu sa učenicima. Programom su određeni samo opšti ciljevi i zadaci predmeta svet oko nas i priroda i društvo, u celini, i po razredima, a dalja operativna razrada ciljeva i zadataka prepuštena je učiteljima kao svojevrsni vid slobode u kreiranju nastavnog procesa.

Osnovna intencija nastave predmeta svet oko nas i priroda i društvo nije samo na usvajanju programskih sadržaja već na podsticanju razvojnih potencijala učenika. Navedeni sadržaji su usmereni na razvoj intelektualnih, psihofizičkih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera ličnosti učenika, što se odražava u navedenim ciljevima.

Program predmeta svet oko nas i priroda i društvo zadržao je postojeći okvir, nastavni plan od 72 časa godišnje ili dva časa nedeljno po razredu, kao i dosadašnji princip zavičajne nastave. Program, postupno, razvija princip zavičajnosti koji se proteže kroz od prvog do četvrtog razreda. On podrazumeva da se svi nastavni sadržaji realizuju u određenom prostoru:

- I razred Neposredno okruženje (dom, škola, naselje/deo naselja u kome učenik živi)

- II razred Naselje sa okolinom

- III razred Zavičaj2 (prirodno i društveno okruženje, kraj3 odnosno krajina4)

- IV razred Domovina - država Srbija.

Pri izboru programske građe primenjena je koncepcija uzlaznih spiralnih krugova radi formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mreže za sistem pojmova iz navedenih oblasti, u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. Stvarnost (prirodna i društvena), koja nas okružuje i iz koje je proizašao sadržaj ovih nastavnih predmeta, zasnovana je na povezanosti različitih pojava i procesa. Zbog toga sadržaji predmeta svet oko nas i priroda i društvo moraju da budu odraz te celovitosti i povezanosti pojava koje se izučavaju. Izgradnja sistema u nastavi posledica je postojanja sistema u stvarnosti. Uloga učitelja je upravo da kod učenika osvetli i stvori tu celovitu sliku, a ne da nastavne sadržaje tumači samo kao biološke, geografske, istorijske i dr. sadržaje. Pored toga, nastavni pristup treba da bude povezan i sa logikom i metodologijom naučne discipline odakle proizlazi određeni sadržaj. Tako izučavanje bioloških sadržaja, nužno, treba da uključi posmatranje i praćenje bioloških fenomena; izučavanje istorijskih sadržaja - analiziranje istorijskih izvora; izučavanje sadržaja hemije i fizike - zaključivanje na osnovu sprovedenog eksperimenta itd. Razvijanje sistema pojmova podrazumeva kontinuiran rad učitelja na uspostavljanju horizontalne (unutar jednog razreda) i vertikalne povezanosti (između razreda) sadržaja unutar sveta oko nas i prirode i društva. Važno je da se kadgod je moguće primeni korelacija i multidisciplinarni pristup sadržajima na međupredmetnom nivou, uvažavajući sve nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u školi i izvan nje.

Program sveta oko nas i prirode i društva rasterećen je faktografije i ponavljanja. Koncepcija predmeta podrazumeva osposobljavanje učenika za korišćenje različitih izvora znanja, grafičkih i elektronskih medija, s ciljem da se kod učenika razvije funkcionalna pismenost kao podloga za dalje učenje. Zbog prirode nastavnih sadržaja, poželjno ih je što češće realizovati izvan učionice, odnosno u bližem prirodnom i društvenom okruženju. Za potrebe ovih predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi, zimovanja i letovanja učenika.

Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta, u realizaciji programa za predmet svet oko nas i priroda i društvo preporučuje se i korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija; posebno autentičnih prirodnih i društvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u svetu ukome živimo.

Praćenje i vrednovanje treba obavljati kontinuirano, uvažavajući interesovanja i aktivnosti učenika u procesu učenja, a u skladu sa individualnim razvojnim sposobnostima. Obaveza učitelja je da organizovanjem nastave i učenja, utiče motivaciono i podsticajno na razvoj sposobnosti učenika, uz maksimalno korišćenje diferenciranih zahteva i interesantnih načina rada. Na ovaj način poštuje se pravo deteta na različitost, kako u nivou predznanja i iskustva učenika tako i dinamike razvoja njegovih potencijalnih sposobnosti. Pri procesu praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, kao i postizanju postavljenih standarda na tri nivoa težine, poželjno je što manje koristiti klasične pismene provere znanja - kontrolne i pismene vežbe. Pored motivacionog značaja, ocena bi trebalo da predstavlja i odraz kvaliteta ispunjenosti standarda.

Ocenjivanje učenika neophodno je usaglasiti sa odredbama Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Pravilnikom o ocenjivanju učenika osnovne škole.

Učitelj je dužan da postavljene ciljeve i zadatke programa realizuje kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u školi, bez dodatnog opterećenja roditelja i njihovog obaveznog angažovanja u ostvarivanju programa. Roditelji kao potencijalni učesnici u realizaciji programa mogu biti dobrovoljno angažovani kao raspoloživi potencijal lokalne sredine, u zavisnosti od njihovih znanja, mogućnosti i htenja.

______________
2 Zavičaj predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u čijim granicama se kreće svih pet programskih tema.
3 Kraj - dva ili više susednih predela koji se međusobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju određenu teritorijalnu celinu (Mačva sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gruža, Pešter...).
4 Krajina - dva ili više krajeva sličnih geografskih karakteristika koji zajedno sačinjavaju određenu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Bačka, Šumadija, Negotinska krajina...).

SPECIFIČNOSTI REALIZACIJE NASTAVNIH
SADRŽAJA SVETA OKO NAS I PRIRODE I DRUŠTVA

Pri ostvarivanju ciljeva i zadataka predmeta svet oko nas i prirode i društva mora se imati uvidu da su sadržaji i aktivnosti učenika neodvojivi u nastavnom procesu. Aktivnosti učenika potrebno je primeriti specifičnostima sadržaja koji se izučavaju, kao i uzrastu učenika, tako što će se postepeno povećavati nivo zahteva i samostalnosti učenika prilikom savlađivanja prirodnih i društvenih pojava. U nastavnom procesu polazi se od nesistematizovanih iskustvenih saznanja učenika i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. U procesu učenja/nastave učenik će razjasniti predstave, graditi pojmove i postaviti osnove za formiranje sistema pojmova, naučiti kako se uočava razlika između pretpostavke - tvrdnje - činjenice i sticati uvid u strukture i spletove uzajamnih veza u svetu kome pripada.

Koncepcija sadržaja koji se odnose na živi svet razvija se postepeno, od biljaka i životinja, koje su karakteristične za neposredno okruženje učenika i klasifikacija, koje su bazirane na čulno dostupnim kriterijumima (delovi tela, razlike u načinu kretanja - prvi razred), ka apstraktnijim formama (životni procesi zajednički za sva živa bića, funkcija delova biljaka - drugi razred) i biološki kompleksnim fenomenima (odnosi unutar različitih životnih zajednica - treći razred i razlike i sličnosti datih carstva živih bića - četvrti razred).

Slična logika može se prepoznati i kod izučavanja nežive prirode, bez obzira da li se elementima nežive prirode pristupa iz ugla geografije, fizike, hemije, ekologije i sl. Tako se pojam voda razvija preko uočavanja oblika pojavljivanja vode u okruženju, osnovnih (čulima dostupnih svojstava) ka sve složenijim i apstraktnijim svojstvima (razlike i sličnosti vode i drugih tečnosti, promenljivost oblika vode, promene pri zagrevanju i hlađenju vode, voda kao smeša itd.). Prilikom izučavanja prirodnih fenomena (i o živoj i o neživoj prirodi) nužno je postepeno uvoditi učenike u različite načine prikupljanja podataka (posmatranje, praćenje, izvođenje ogleda), njihovu analizu, vođenje beleški i zaključivanja.

Materijali su tematska celina koja se razvija na sličan način kao i prethodne dve teme. U prvom razredu akcenat je na prepoznavanju i imenovanju materijala koji se koriste u svakodnevnom životu, i osnovnih, neposredno čulno dostupnih svojstava (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo-glatko). U drugom razredu izučavaju se nešto složenija svojstva (elastičnost, plastičnost, toplotna provodljivost materijala), kao i svojstva koja nisu neposredno čulno dostupna (električna provodljivost materijala). Navedene sadržaje neophodno je stalno dovoditi u vezu sa predmetima napravljenim od tih materijala koji su bliski učenicima, odnosno povezati svojstva koja se izučavaju sa upotrebnom vrednošću određenih predmeta, kao i pažljivom upotrebom i reciklažom upotrebljenih proizvoda i ambalaže, u skladu sa materijalima od kojih su napravljeni. U trećem razredu učenici se upoznaju sa povratnim i nepovratnim promenama materijala, odnosno rasvetljuje se proces različitih promena materijala koje (ne)rezultiraju trajnim promenama oblika i sastava materijala. Četvrti razred sistematizuje prethodno usvojena znanja, uz izučavanje još nekih specifičnih svojstava materijala (svetlosna propustljivost) i upoznavanje sa smešama i postupcima za razdvajanje smeše. Sadržaji o materijalima su takvi da omogućavaju visok nivo aktivnosti učenika prilikom njihovog savladavanja, odnosno primenu posmatranja, praćenja, beleženja, izvođenje ogleda, opisivanje itd.

Sadržaji koji se odnose na kretanje u prostoru, u vremenu su važni u učenikovom svakodnevnom životu kao priprema za učenje sadržaja iz istorije i fizike u starijim razredima.

Upoznavanje učenika sa različitim vrstama/oblicima kretanja u prostoru, kao i faktorima koji utiču na kretanje, brzinu kretanja, zaustavljanje i sl. poželjno je praktično istraživati, kako u učionici tako i van nje. Ovo su sadržaji o kojima učenici imaju dosta iskustva, a zadatak nastavnika je da ta nesistematizovana, iskustvena znanja budu strukturisana i osvešćena. U prvom razredu učenici se upoznaju sa osnovnim oblicima kretanja (prepoznaju ih i imenuju), kao i načinima za pokretanje i zaustavljanje tela. U drugom razredu ispituju se faktori koji utiču na brzinu kretanja tela, dok se u trećem učenici upoznaju sa specifičnijim i složenijim oblicima kretanja (pravolinijsko, krivolinijsko kretanje; talasno kretanje; padanje; kretanje tela na opruzi i klatnu) i zvukom koji čujemo koji, takođe, nastaje kao posledica kretanja. U četvrtom razredu se do tada usvojena znanja sistematizuju, uz uvođenje još nekih faktora koji utiču na brzinu kretanja ili pređeni put.

Snalaženje u vremenu koncipirano je tako da se polazi od osnovnih pojmova kojima se opisuje vreme (sada, pre, posle, juče, danas, sutra) u prvom razredu, ka složenijim zahtevima (trajanje dana, sata, minute i korišćenje časovnika) u drugom razredu i upoznavanjem decenije i veka kao najvećih mernih jedinica za vreme na mlađem osnovnoškolskom uzrastu. Za uvežbavanje snalaženja u vremenu veoma korisno nastavno sredstvo je lenta vremena, jer na očigledan način prikazuje apstraktni fenomen vremena, odnosno trajanje i redosled određenih zbivanja iz života učenika, njegove porodice, škole, zavičaja i države.

Sadržaji geografije i kartografsko opismenjavanje učenika mlađih razreda osnovne škole, takođe se postepeno razvijaju. Ovaj proces započinje još u prvom razredu, upoznavanjem izgleda okoline i imenovanjem geografskih pojmova u neposrednoj okolini (brdo, ravnica, reka, jezero), kao i osposobljavanjem za snalaženje u neposrednoj okolini pomoću karakterističnih objekata, a zatim se nastavlja, u drugom razredu, uvođenjem novih geografskih pojmova (naselja, reljef, tekuće i stajaće vode) i upoznavanjem sa snalaženjem u naselju pomoću naziva ulice, kućnog broja i karakterističnih objekata. U trećem razredu učenici se uvode u simboličko predstavljanje prostora putem osposobljavanja za čitanje plana naselja i geografske karte Srbije. U četvrtom razredu država Srbija je okvir unutar koga se izučavaju fizičko-geografske karakteristike, stanovništvo, život i tolerancija u multikulturalnom okruženju. Geografska karta Republike Srbije predstavlja jedan od osnovnih izvora informacija prilikom savlađivanja nastavnih sadržaja o strateškom položaju Srbije, fizičko-geografskim karakteristikama, stanovništvu Srbije, delatnostima ljudi i sl.

Učenje istorijskih sadržaja je veoma kompleksan zahtev za učenike nižih razreda osnovne škole. Zato se izučavanje istorijskih sadržaja započinje od događaja koji su najbliži učenicima, odnosno od lične i porodične prošlosti. Od samog početka, izučavanje istorijskih sadržaja treba približiti logici istorijske nauke, odnosno upoznati učenike sa načinom na koji se dolazi do saznanja o prošlosti. Zbog toga se u trećem razredu kreće od upoznavanja istorijskih izvora i planiranja i realizacije malih istorijskih istraživanja, prikupljanjem i analizom istorijskih izvora, koji se odnose na ličnu i porodičnu istoriju (fotografije, igračke, pisma, sveske itd.). Upoznavanje prošlosti u trećem razredu organizuje se regresivno, od sadašnjosti ka bližoj prošlosti (kojoj je učenik često bio i svedok), odnosno poštovanjem didaktičkog principa od bližeg ka daljem, od poznatog ka nepoznatom. Nakon upoznavanja učenika sa osnovnim pojmovima vezanim za prirodu istorijskog istraživanja, učenici se upoznaju sa prošlošću zavičaja, i to prvenstveno sa načinom života, zanimanjima u prošlosti, načinom odevanja, ishrane, igre, zabave, transporta... Nije potrebno da učenici upoznaju sve navedene aspekte svakodnevnog života, već učitelj bira jednu ili dve od navedenih tema, u skladu sa dostupnim istorijskim izvorima i interesovanjima učenika.

Za razliku od trećeg razreda, u četvrtom razredu se prati hronološki tok razvoja države Srbije. Praćenje hronološkog toka u razvoju države Srbije omogućava jasnije praćenje istorijskih promena, toka događaja, rodbinskih (naslednih) odnosa, uzročno-posledičnih veza. Ne treba sadržaje istorije, na ovom uzrastu, shvatiti (samo) kao vojno-političku istoriju. Ona je samo okvir unutar kojeg je nužno pratiti promene u svakodnevnom životu. Bilo bi poželjno da se učitelj, u dogovoru sa učenicima, opredeli za praćenje jednog (ili dva) aspekta svakodnevnog života (izgled kuća, način školovanja dece, način odevanja, ishrane, transporta, zanimanja ljudi) tokom različitih vremenskih perioda, paralelno sa upoznavanjem osnovnih činjenica o razvoju države Srbije. Ovakvim pristupom, učenicima se omogućava da razumeju čime je bilo "popunjeno" vreme između dva značajna istorijska događaja, što najčešće predstavlja problem kada se nastava istorije svede na istoriju važnih događaja.

Učenike ne treba opterećivati istorijskim činjenicama, datumima i godinama, već učitelj treba da se opredeli samo za one sadržaje koji su nužni da učenik stekne elementarnu sliku o razvoju zavičaja i države Srbije. Prilikom učenja sadržaja o prošlosti, potrebno je koristiti lentu vremena kako bi učenici lakše uočili hronološki tok istorijskih promena (značajni događaji, znamenite ličnosti, promene u načinu života). S obzirom na to da su učenici upoznati sa vremenskim odrednicama do veka, potrebno je prilikom izrade lente vremena koristiti sve navedene vremenske jedinice (meseci i godine za ličnu istoriju, godine i decenije za porodičnu istoriju, decenije i vekove za prošlost zavičaja i države Srbije).

Poželjno je povezivati događaje iz prošlosti sa sadašnjošću, kako bi učenici uvideli da istorija nisu samo prošli događaji, već da ona utiče na naš život danas. U tom smislu, mogu se uspostaviti različite veze: običaji koji su opstali do danas, praznici koje obeležavamo kao uspomenu na značajne događaje iz prošlosti, nazivi različitih ustanova koji su dati u čast ljudi ili događaja iz prošlosti itd.

U nastavnim predmetima svet oko nas i priroda i društvo obuhvaćeni su i sadržaji interdisciplinarnog karaktera, koji se odnose na učenika kao društveno biće, njegova prava i obaveze u okruženju i društvenim grupama kojima pripada (porodica, škola, vršnjaci, naselje, narod, nacionalna manjina, država). Bez obzira o kojim društvenim grupama je reč, neophodno je stalno ukazivati na dualizam prava i obaveza učenika. Svest ne samo o svojim potrebama već i uvažavanje potreba i osećanja drugih, takođe, predstavlja jednu od suštinski važnih vaspitnih komponenti u realizaciji sveta oko nas i prirode i društva.

Prisustvo različitih nacionalnih zajednica treba predstaviti kao bogatstvo naselja/zavičaja/države u kojima učenici žive. Kada se prilikom obrade sadržaja koji se odnose na praznike i običaje pominju verski praznici, ne treba stavljati u prvi plan verske obrede. Aktivnosti u nastavi poželjno je organizovati putem malih projekata koji se baziraju na prikupljanju podataka i uporednom prikazu specifičnosti većinskog stanovništva i manjinskih zajednica (običaji, kultura stanovanja, ishrana, odevanje, značajne ličnosti i sl.).

LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj nastave likovne kulture je osposobljavanje za vizuelnu komunikaciju i razvijanje kritičkog i stvaralačkog mišljenja, estetskih kriterijuma i odgovornog odnosa prema očuvanju kulture i umetničkog nasleđa.

Zadaci nastave su da učenici:

- razvijaju motoriku, vizuelno opažanje i pamćenje, estetske kriterijume, kreativnost, stvaralačko i kritičko mišljenje, radoznalost, imaginaciju, samostalnost i samopouzdanje;

- steknu funkcionalna znanja o kompoziciji, elementima kompozicije i principima komponovanja;

- upoznaju odabrana dela nacionalne i svetske vizuelne umetnosti, spomenike kulture i zanimanja iz oblasti vizuelne umetnosti;

- koriste različite vrste informacija kao podsticaj za stvaralački rad;

- budu osposobljeni za vizuelnu i neverbalnu komunikaciju i javni nastup, za rešavanje problema, saradnju i timski rad, za procenu i predstavljanje svojih i radova/ideja drugih;

- poštuju svoj i radove drugih, različite kulture, mišljenja, ideje i individualni

doživljaj umetničkog dela;

- primenjuju stečena znanja i umenja u unapređivanju životne i radne sredine, u nastavi drugih predmeta, svakodnevnom životu, daljem školovanju i budućem zanimanju;

- steknu naviku da prate dešavanja u kulturi putem različitih medija, da posećuju izložbe, muzeje, lokalitete, predstave... i da budu motivisani za različite vidove učešća u aktivnostima iz oblasti kulture;

- realizuju zadatke i učestvuju u aktivnostima koji će im pričinjavati zadovoljstvo i razviti interesovanje za vizuelnu umetnost.

PRVI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- nauče kako da pravilno i odgovorno pripremaju, koriste i održavaju pribor i materijal i zaštite radnu površinu i odeću;

- upoznaju odabrani crtački i vajarski materijal i tehnike;

- razvijaju vizuelno opažanje i pamćenje uočavanjem i poređenjem vizuelnih karakteristika prostora, oblika i linija;

- upoznaju ustanove kulture (bioskop, muzej, galerija, pozorište, biblioteka), spomenik kulture u najbližem okruženju, odabranog umetnika, njegovo poznato delo i zanimanja u vizuelnoj umetnosti: slikar, vajar, dizajner (upotrebnih predmeta);

- učestvuju u postavljanju izložbe radova.

SADRŽAJI PROGRAMA

PROSTOR

Otvoreni prostor. Priroda (šuma, livada, pustinja...) i prostor koji je čovek oblikovao (park, ulica, plaža, njiva...) - vizuelne odlike po kojima se prepoznaje vrsta prostora. Spomenik u okruženju. Ustanove kulture (bioskop, muzej, galerija, pozorište, biblioteka).

Zatvoreni prostor. Prostor različitih namena (dnevna soba, kuhinja, učionica, kancelarija...). Upotrebni predmeti koje su dizajnirali umetnici.

Prirodni i veštački izvori osvetljenja. Promena osvetljenja u toku dana i godine.

OBLICI

Vrste oblika (prirodni, veštački, pravilni, nepravilni). Svojstva oblika (celo, deo, veliko, malo, visoko, nisko, kraće, duže, usko, široko, svetlo, tamno, obojeno, bezbojno, jednobojno, šareno, meko, tvrdo, glatko, hrapavo, oblo, rogljasto). Boja oblika (imenovanje boja).

Položaj oblika u prostoru i u ravni (gore, dole, između, ispod, u, na, ispred, iza, uspravno, položeno, koso, levo, desno).

Pokretni i nepokretni oblici. Kretanje bića i mašina. Smer kretanja oblika (nalevo, nadesno, nagore i nadole).

Poređenje oblika posmatranjem sa svih strana (kada je to moguće). Komponovanje pomoću pravilnih dvodimenzionalnih oblika (pravougaonik, kvadrat, krug, trougao) preko celog formata papira. Crtanje pokretnih i nepokretnih oblika. Oblikovanje trodimenzionalnih oblika (figura).

LINIJE

Vrste linija u slobodoručnom crtanju (otvorena, zatvorena, prava, kriva, svetla, tamna, široka, uska, dugačka, kratka, neprekinuta, isprekidana, gruba, nežna, spiralna, talasasta, stepenasta...).

Šaranje i crtanje raznovrsnim linijama na različitim formatima papira - zavisnost kvaliteta linije od materijala/pribora i podloge.

ANIMACIJA

Animirani film (pokretne slike). Tradicionalno urađeni (slobodoručno oblikovani ili nacrtani likovi) i savremeni (urađeni u aplikativnom programu).

Opisivanje izgleda mesta i likova, slobodno kraće prepričavanje radnje i iznošenje utisaka. Uočavanje odnosa muzika - radnja i zvuk - lik.

SPORAZUMEVANJE

 

Znak - grafički (note, slova i cifre), gestovni i zvučni znaci. Pisanje i ukrašavanje nota, slova i cifara.

Strip (priča u slikama). Crtanje radnje u nizu (priče, bajke ili događaja) - prikazivanje ključnih događaja i likova (do četiri kadra).

PREOBLIKOVANJE

Preoblikovanje predmeta - menjanje izgleda i funkcije upotrebnih predmeta. Spajanje materijala prema zamisli i sposobnosti učenika.

NEVERBALNO SPORAZUMEVANJE

Prikazivanje bića, jednostavnih pojmova ili poznate radnje neverbalnom komunikacijom (performans, pantomima, igre).

DRUGI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- razvijaju naviku da pravilno i odgovorno pripremaju, koriste i održavaju pribor i materijal i zaštite radnu površinu i odeću;

- upoznaju odabrane crtačke, slikarske i vajarske tehnike;

- porede kompozicije, ambijent, kretanje, svetlost i senke, boje, oblike i linije i prikazuju teme od ličnog značaja i interesovanja;

- upoznaju odabrane nacionalne spomenike kulture, umetnika i njegovo delo i zanimanja: fotograf i grafički dizajner;

- porede različitosti u opažanju, tumačenju i doživljavanju umetničkih dela i vizuelnih informacija;

- stiču samopouzdanje u neverbalnoj komunikaciji;

- upoznaju prihvatljive modele ponašanja u različitim ustanovama kulture;

- stiču naviku da se dogovaraju i pomažu prilikom postavljanja izložbe radova i oblikovanja školskog prostora.

SADRŽAJI PROGRAMA

BOJA

Primarne (osnovne) boje - crvena, žuta i plava. Bojenje i slikanje (razlika).

Slikanje odabranim i/ili zadatim bojama (korišćenje samo omiljenih boja, samo svetlih ili samo tamnih boja, samo slučajno odabranih boja, samo osnovnih boja...). Istraživanje izražajnih mogućnosti vodene boje po izboru.

OBLICI

Vrste oblika (dvodimenzionalni i trodimenzionalni). Svetlost i senka - bačena senka.

Kontrast (vizuelne suprotnosti u prirodi, okruženju i umetničkim delima).

Nepokretni oblici - nacionalni spomenici kulture (do tri primera). Kretanje oblika u prirodi. Kretanje oblika usled strujanja vazduha. Kretanje više oblika u prostoru. Kretanje jednog oblika u prostoru.

Komponovanje preko celog formata papira. Dorada mrlja, šara, opcrtane senke, fotografije... Crtanje i slikanje, kolaž. Oblikovanje figura bez upotrebe pribora/alatki.

AMBIJENT

Arhitektura u okruženju. Ambijent unutrašnjeg prostora građevine i elementi koji ga čine - dizajn (izgled koji čine unutrašnja arhitektura i oprema), atmosfera (utisak koji ostavljaju svetlost, zvuk i miris) i korisnici (izgled i ponašanje).

Ravnoteža. Oblikovanje školskog prostora (izrada instalacije ili mobilne skulpture - zajednički rad).

RECIKLAŽA

Značaj razvrstavanja otpada. Predmeti i materijali pogodni za reciklažu i preoblikovanje.

Preoblikovanje - menjanje izgleda i funkcije upotrebnih predmeta za reciklažu. Spajanje različitog materijala prema zamisli i sposobnosti učenika (preplitanje, vezivanje, obmotavanje...)

SPORAZUMEVANJE I IZRAŽAVANJE

Poređenje najčešćih vizuelnih znakova u okruženju (saobraćajni znaci, pošta, sportski klub, oznake na proizvodima...).

Ilustrovanje pisanih informacija (pesma, bajka, basna, informacije iz udžbenika i dečjih časopisa...) - izdvajanje i prikazivanje bitnih informacija.

Crtanje i pisanje materijalima koji ostavljaju širok trag (četka i boja, krede, grančice...), na manjem i većem formatu podloge. Crtanje raznovrsnim linijama dobijenim kombinovanjem materijala/pribora. Izražavanje emocija linijama.

NEVERBALNO SPORAZUMEVANJE

Prepoznavanje i prikazivanje (mimikom) emocija i stanja - radostan, tužan, uplašen, zbunjen, ljut, pospan... Prikazivanje kretanja u prirodi (na primer, povijanje krošnji), kretanja životinja (ptica, zec...), kretanje mašina (voz, vrteška...) ili neke radnje (sviranje različitih instrumenata, pletenje, pecanje...).

TREĆI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- samostalno pripremaju, koriste, čiste i odlažu pribor i materijal na bezbedan i odgovoran način;

- istražuju izražajne mogućnosti materijala i tehnika koje su već koristili i upoznaju nove tehnike i materijal;

- porede kompozicije, prostor, kretanje, svetlost i senku, linije, teksture i boje;

- koriste umetnička dela i odabrane informacije kao podsticaj za stvaralački rad; prikazuju odabrane motive na osnovu opažanja i pamćenja opaženog i na osnovu imaginacije;

- stiču samopouzdanje u neverbalnoj komunikaciji;

- upoznaju poznate simbole (spomenike) gradova ili država, vizuelne odlike odabranih etno-kultura, odabrana umetnička dela i zanimanja: arhitekta, dizajner odeće, scenograf;

- koriste jednostavne stručne izraze kada porede svoje i tuđe radove, iznose utiske i opažanja i opisuju događaj kulture kojem su prisustvovali;

- stiču naviku da se dogovaraju i pomažu prilikom postavljanja izložbe radova i oblikovanja školskog prostora.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEKSTURA

Slobodno komponovanje raznovrsnim teksturama - pravljenje šara i tekstura otiskivanjem i/ili utiskivanjem predmeta i materijala (zgužvanja folija ili plastična kesa, spužva, dno plastične flaše...) ili prirodnih oblika karakteristične teksture (list, kora drveta...). Materijal: tempera ili akrilna boja, uljani pastel, plastelin, glinamol ili beolin, prirodni i veštački materijal.

OBLIK I LINIJA

Trodimenzionalni oblici (insekti, ptice, cveće, predmeti...) - opažanje i prikazivanje karakterističnih detalja i/ili pokreta. Oblik i položaj bačene senke u odnosu na izvor osvetljenja. Tehnike: kombinovana, tempera, akvarel ili modelovanje u mekom materijalu bez upotrebe pribora/alatki.

Linija - kreiranje linija različitog karaktera pomoću jednog materijala/pribora za crtanje (promena ugla i pritiska olovke). Oznake na grafitnim olovkama.

KOMPOZICIJA

Sadržaj umetničkog dela - teme i motivi (pejzaž, portret, autoportret). Pejzaž - gradski i seoski. Portret - profil i anfas. Poređenje iste teme ili istog motiva prikazanog na različite načine.

Kreiranje nestvarnih prizora, scena i likova na osnovu individualne imaginacije. Tehnike: kombinovana, tempera, akvarel, kolaž, asamblaž ili modelovanje u mekom materijalu.

Sekundarne (izvedene) boje - narandžasta, zelena i ljubičasta. Mehaničko mešanje osnovnih boja u proizvoljnom odnosu. Boja i muzička kompozicija (muzičko delo kao podsticaj za rad). Crtanje i slikanje četkom i bojom bez upotrebe olovke i crne boje.

Ritam (ponavljanje elemenata/motiva i razmaka između njih). Pravilan ritam (na primeru ornamenata, ukrasa, šara ili nizova).

SPORAZUMEVANJE

Način sporazumevanja - govor, tekst, mimika, gest, zvuk, muzika, slike, vizuelni znaci, boje, šare... Znak i simbol (razlika). Poznati spomenici (statue) - simboli grada/države.

Izvori informacija: knjige, udžbenici, časopisi, novine, plakati, reklame, bilbordi, televizija, radio, internet, umetnička dela... Način obaveštavanja o aktuelnim dešavanjima u kulturi, u zemlji i u lokalnom okruženju. Značajni događaji/festivali kulture u zemlji. Vizuelne poruke - reklame u dečjim časopisima, na bilbordima i na televiziji (estetski doživljaj i tumačenje poruke).

Objedinjavanje slike i teksta (izrada plakata, pozivnice, čestitke, reklamnog materijala...). Materijal: tempera ili akrilne boje, samolepivi kolaž papir, razne vrste papira, materijali za reciklažu, permanentni markeri... Tehnike: tempera, kolaž i/ili dekolaž.

VIZUELNA OBELEŽJA

Vizuelna obeležja etno-kultura različitih naroda (Srbija - opanak, šajkača, šljiva...; Meksiko - sombrero, pinjata...; Australija - slikanje tačkama, bumerang, didžeridu...; Afrika - oslikavanje lica, maske i nakit...).

Uniforme u različitim zanimanjima. Svečana odeća kroz istoriju i prilike u kojima se nosila/nosi.

PROSTOR I SCENA

Realan prostor, prikazani prostor (na dvodimenzionalnoj podlozi) i virtuelni prostor (igrice, 3D filmovi). Ambijent i scenski prostor u savremenoj evropskoj umetnosti (cirkus, pozorište, opera...). Kretanje na sceni (ples, performans, drama...). Lutkarsko pozorište, pozorište senki.

Izrada skica za maske, lutke, kostime ili scenu (realizacija skice u materijalu i tehnici prema dogovoru).

ČETVRTI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- istražuju izražajne mogućnosti materijala i tehnika koje su već koristili i upoznaju nove tehnike;

- izražavaju svoja interesovanja, sećanja, utiske i opažanja i koriste odabrane informacije kao podsticaj za stvaralački rad;

- upoznaju vizuelne odlike odabrane prošle kulture, umetnike i njihovo delo i zanimanja: kostimograf, stilista, scenski šminker;

- koriste jednostavne stručne izraze kada iznose utiske i opažanja, porede svoje i tuđe radove i opisuju događaj kulture kojem su prisustvovali;

- poštuju dogovorena pravila ponašanja prilikom posete događaja ili ustanova kulture i u zajedničkom radu, ispoljavaju poštovanje prema svom i radovima drugih i prema različitosti u vizuelnom izražavanju i doživljaju umetničkih dela.

SADRŽAJI PROGRAMA

OBLIK

Apstraktna i figurativna umetnost. Svođenje poznatih oblika na apstraktne (izostavljanje karakterističnih delova/detalja). Prevođenje apstraktnih oblika u figurativne (docrtavanje i/ili doslikavanje mrlja, započetih oblika, šara...). Komponovanje apstraktnih oblika prema položenoj, kosoj ili uspravnoj liniji (zamišljena prava). Tehnike: kombinovana, lavirani tuš, tempera, akvarel, kolaž, dekolaž, asamblaž ili modelovanje u glini.

BOJA

Tople i hladne boje. Osnovne i izvedene boje. Mehaničko mešanje osnovnih boja u odnosu 1:1. Uticaj materijala na dobijanje željenog tona izvedene boje. Tonovi.

Prikazivanje određenog pojma, scene, atmosfere ili raspoloženja toplim ili hladnim bojama. Tehnika: gvaš.

DIZAJN

Proizvodi umetničkih zanata (nakit, ornamenti, umetničke lutke, šeširi, tapiserije, oslikani tekstil, sobne svetiljke i senila, grnčarija, duborez, gravure...).

Smišljanje nacrta i izrada odabranog proizvoda materijalom po izboru učenika.

PROŠLE KULTURE

Zaštićeni spomenici kulture, UNESKO. Značaj spomenika kulture.

Projektni zadatak prema odabranoj/dogovorenoj temi: Virtuelna poseta pećini Lasko (Lascaux); Skulpture Lepenskog vira; Egipatski hijeroglifi; Legenda o Minotauru i lavirinti palate u Knososu; Keramika antičke Grčke; Srednjovekovne freske i mozaici...

KOMPOZICIJA I PROSTOR

Sadržaj umetničkog dela - teme i motivi, poruke i ideje.

Likovni elementi - oblik, linija, boja i tekstura. Dominanta (istaknuti element u kompoziciji). Komponovanje pomoću raznovrsnih tekstura. Tehnika: kombinovana (crtež, kolaž i frotaž).

Prikazivanje prostora - prednji, srednji i zadnji plan.

SCENA

Scenografija, scenska šminka, frizure, kostimi i dodatni detalji.

Idejna rešenja za scenu i kostime za zadato ili dogovoreno muzičko ili dramsko delo. Oblikovanje scenskog prostora (oblikovanje scene u školskom prostoru ili izrada diorame). Materijal: kombinovani, uključujući materijal za reciklažu.

PETI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- istražuju izražajne mogućnosti materijala i tehnika, izražavaju svoje zamisli, interesovanja, utiske i opažanja i koriste odabrane informacije kao podsticaj za stvaralački rad;

- steknu naviku da od odbačenih radova prave nove, da preoblikuju materijal i predmete za reciklažu i koriste improvizovani pribor;

- upoznaju jednostavne postupke za razvijanje imaginacije i kreativnosti;

- koriste osnovne stručne izraze kada porede svoje i tuđe radove i umetnička dela i iznose utiske, opažanja i zaključke;

- poštuju dogovorena pravila ponašanja i oblačenja prilikom posete događaja ili ustanova kulture, poštuju svoj i radove drugih i različitosti u izražavanju i doživljaju umetničkih dela;

- ispoljavaju elementarne veštine saradnje u zajedničkom radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

RITAM

Ritam - princip komponovanja. Pravilan i nepravilan ritam. Ritam u prirodi, okruženju i umetničkim delima.

Slobodno ritmičko komponovanje. Kreiranje raznovrsnih ritmova zadatim ili slučajno odabranim elementima/motivima.

OBLIK I PROSTOR

Oblik - element kompozicije. Vrste i svojstva oblika. Odnosi veličina oblika. Svođenje složenih oblika na geometrijske figure.

Volumen. Figura i figurina. Oblikovanje mekim materijalom.

Oblici u prostoru i ravni - dodirivanje, mimoilaženje, preklapanje, prožimanje, usecanje oblika. Prikazivanje iluzije dubine prostora podešavanjem veličina oblika prema planovima.

DIZAJN

Dvodimenzionalni i trodimenzionalni ornamenti. Stilizacija. Šabloni i pečati - upotreba. Kreiranje ornamenta za određenu namenu (nakit, majica, ukras za kutiju...).

LINIJA

Linija - element kompozicije. Linije u prirodi, okruženju i umetničkim delima. Konturna, teksturna i strukturna linija. Skica i studija. Linearni crtež, lavirani crtež, obojeni crtež. Linija kao ivica trodimenzionalnog tela.

KOMPOZICIJA

Teme i motivi u vizuelnoj umetnosti (istorijske, mitološke, religiozne, žanr-scena, pejzaž, enterijer, mrtva priroda, portret). Vrste pejzaža (gradski, seoski, marina, nokturno, veduta). Vrste portreta u slikarstvu i vajarstvu (glava, autoportret, figura, grupni portret, bista, konjička statua).

Različite informacije kao podsticaj za rad: priroda, okruženje, reprodukcije, muzička dela, odbačeni radovi... Menjanje svoje i/ili tuđe ideje da bi se kreiralo novo, originalno delo.

Princip komponovanja - ravnoteža (simetrična i asimetrična).

SVETLOST I SENKA

Pozorište senki - indonezijski wayang kulit; fantazmagorija iz 19. veka (kombinacija svetla i senke); grčki Karađoz iz 20. veka; savremeno kinesko pozorište. Teme, likovi i proces izrade. Kombinovanje svetlosti i senke u savremenoj umetnosti.

Projektni zadatak.

ŠESTI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- istražuju izražajne mogućnosti materijala i tehnika, prave nove radove od odbačenih radova, preoblikuju materijal i predmete za reciklažu i koriste odabrani pribor (standardni ili improvizovani);

- izražavaju svoje zamisli, interesovanja, utiske, opažanja i saznanja i koriste odabrane informacije kao podsticaj za stvaralački rad;

- primenjuju jednostavne postupke za razvijanje imaginacije i kreativnosti;

- koriste osnovne stručne izraze kada porede svoje i tuđe radove i umetnička dela i iznose utiske, opažanja i zaključke;

- uče na razlikama u opažanju i izražavanju.

SADRŽAJI PROGRAMA

VIZUELNA METAFORIKA

Znak i simbol. Alegorija i personifikacija. Državni simboli, grbovi, zastave, obeležja... Vizuelno sporazumevanje kroz istoriju. Tumačenje vizuelnih poruka. Smišljanje znaka ili simbola određenog značenja.

BOJA

Hromatske i ahromatske boje. Boje prvog, drugog i trećeg reda. Tople i hladne boje. Komplementarne boje. Lokalna boja i ton (poređenje individualnih razlika u opažanju). Valer. Gradacija svetlina. Kontrast tonaliteta. Boja kao materijal za rad (pigmentna boja), mehaničko mešanje boja. Optičko mešanje boja (informativno).

Apstraktno i figurativno slikanje. Lazurno i slojevito slikanje.

SVETLOST

Izvor osvetljenja, ugao i daljina osvetljenja, bačena i sopstvena senka. Promena izgleda oblika pri različitom osvetljenju.

Digitalna fotografija - vežbe kadriranja pomoću Direrovog prozora ili kamere na mobilnom uređaju. Osnovne greške pri kadriranju. Snimanje celine i detalja pri različitom osvetljenju.

Svetlinski objekti i svetlost kao sredstvo izražavanja - vitraž, senila, instalacije urađene LED trakama, crtanje i slikanje svetlom, oblikovanje otvorenog i zatvorenog prostora svetlom...

KOMPOZICIJA

Osnovni elementi kompozicije - oblik, linija, boja, svetlina, tekstura.

Tekstura - šare i teksture na prirodnim oblicima. Prikazana tekstura - realistično prikazana tekstura prirodnih i veštačkih oblika/materijala i imaginarna tekstura. Tekstura napravljena otiskivanjem, frotažom, utiskivanjem, graviranjem, rezbarenjem, u aplikativnom programu...

Trodimenzionalni oblik - konkavno-konveksne forme.

Principi komponovanja: ritam, kontrast, dominanta, ravnoteža, jedinstvo, harmonija i gradacija.

TEME I IDEJE

Opažanje oblika senke, mrlje, šare, izbočine ili pukotine u neposrednom okruženju - asocijacije na poznate oblike. Korišćenje slučaja u radu - komponovanje pomoću nasumično odabranih pojmova, boja, oblika, materijala; dorađivanje mrlja, šara, amorfnih oblika...

Različite vrste informacija kao izvor za kreativne ideje - snovi, bajke, mitovi, sećanja, fotografije, filmovi, igrice, informacije iz časopisa...

Realni oblici u nerealnim odnosima i prostoru. Imaginarni oblici u realnom prostoru. Imaginarni oblici u nerealnom prostoru.

SCENA

Povezivanje vizuelne umetnosti, drame, plesa i muzike u savremenoj sceni.

Postavljanje na scenu (otvorenu ili zatvorenu) jednostavne priče, muzičkog dela, skeča, igre ili performansa. Skice, planovi, ideje za detalje, svetlosni i zvučni efekti, dekor, maske, kostimi.

SEDMI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci su da učenici:

- koriste izražajne mogućnosti materijala i tehnika, rešavaju problemske zadatke primenjujući stečena znanja, izražavaju svoje zamisli, interesovanja, utiske, opažanja, saznanja, iskustvo ili emocije i koriste različite informacije kao podsticaj za stvaralački rad;

- identifikuju kreativne i inovativne ideje u arhitekturi, umetničkim radovima i delima i porede umetničke i neumetničke radove (šund, kič);

- samostalno primenjuju odabrane postupke za dolaženje do kreativnih rešenja;

- koriste osnovne stručne izraze kada porede svoje i tuđe radove i umetnička dela i diskutuju o raznovrsnim temama;

- razmatraju primenu stečenih znanja i umenja u budućoj profesiji.

SADRŽAJI PROGRAMA

LINIJA I BOJA

Linija u slobodoručnom crtežu i crtežu urađenom u aplikativnom programu. Psihološko dejstvo linije. Prikazivanje zvuka, raspoloženja ili stanja linijama različitog kvaliteta.

Boja kao materijal za rad i boja kao svetlost. Opažanje boje. Simbolika boje u različitim kulturama. Primena simbolike boje (fotografija, film, slikarstvo, ambalaža, dizajn enterijera, odeća...).

PROPORCIJE

Proporcije u arhitekturi. Proporcije glave. Proporcije tela. Položaj tela i kontrapost. Viziranje. Crtanje i/ili vajanje prema modelu.

STRIP I ANIMACIJA

Pojmovi: strip, kadar, junak, radnja, grafički roman, manga. Evropska, japanska i američka škola stripa - osnovna obeležja. Savremeni srpski strip. Teme i junaci. Proporcije tela. Način izrade (slobodoručno nacrtani i urađeni u aplikativnom programu).

Animacija. Crtani filmovi, animirani filmovi, anime.

KREATIVNE IDEJE

Identifikovanje kreativnih ideja u savremenoj arhitekturi, dizajnu eksterijera i enterijera i upotrebnih predmeta, umetničkim delima izrađenim od neuobičajenih materijala...

Tehnike i postupci za dolaženje do ideja: korišćenje slučaja, asocijacije, uklapanje naizgled nespojivih elemenata u jedinstvenu celinu, prevođenje informacija iz jednog medija u drugi (dizajniranje predmeta na osnovu elemenata arhitekture, oblikovanje skulpture na osnovu informacije iz udžbenika...), oluja ideja itd.

PERSPEKTIVA

Perspektiva. Oblici u skraćenju. Prikazivanje oblika i prostora.

URBANA UMETNOST

Murali, grafiti, dalekovodi, autobuske stanice, trotoari, kiosci, ograde, prozori, ulična rasveta, parkovi, skulpture u pleneru, bandere, fasade...

Izrada skice za mural ili grafit, slobodoručno ili u aplikativnom programu. Prenošenje skice na veći format (natron papir ili zid). Materijal: tempere ili akrilne boje.

SPECIJALNI EFEKTI

Optičke iluzije u slikarstvu (iluzija trodimenzionalnosti, kretanja, utisak da oči na dvodimenzionalnoj slici uvek gledaju u posmatrača, oblici koji izgledaju manji manji ili veći nego što jesu...).

Mehanički efekti na sceni i kod mobilnih skulptura (mehanizmi za pokretanje, pirotehnika, veštačka magla...)

Vizuelni efekti u filmu, video igricama i drugim vrstama umetnosti. "Matte" slike imaginarnih pejzaža na staklu i u aplikativnom programu.

Iluzija dubine prostora na sceni.

FILM I FOTOGRAFIJA

Vrste fotografija i filma prema žanru. Trejleri. Reklame i promotivni spotovi. Filmska muzika.

Projektni zadatak - kreiranje i realizovanje promotivnog spota za individualni nastup. Postavljanje scene, svetla, odabir kostima, šminke, ugla snimanja.... Probne fotografije, snimanje izvođenja, montaža. Individualni i zajednički rad.

PREDLOG PRIMERA SAVREMENE UMETNOSTI

Objedinjavanje različitih vrsta umetnosti: Blue Man Group; Anne Teresa De Keersmaeker; Danser Sa Vie; Adrian Mondot; Dominic Snyder; Black Label Movement & Trisha Brown; Teamilluminate; Fighting gravity; Wushu shadow fight performance; Kagemu; Wrecking crew orchestra; Flowmotion - trejler iz 2013.

Crno pozorište i pozorište senki: Image Theatre iz Praga; WOW Black Light Theater iz Praga; All Colours Theatre iz Praga; Raymond Crowe; Gruppe Pilobolus; Enra - primitive; Fireflies - Aladin...

Pantomima: Marko Stojanović, Bojan Mijatović, Žerom Mura (Jérôme Murat); Parallel Exit; Jamie Adkins; Makoto Inoue...

Lutkarsko pozorište: Lutkarsko pozorište Pinokio; Handspring Puppet Company; Thang Long Water Puppet Theater; State Puppet Theatre of Bourgas; Noel Lambert Theater; Prague National Marionette Theatre; Little Angel Theatre; Bob Baker Marionette Theater; The National Bunraku Theatre...

Umetničke lutke: Jim Henson; Ana Salvador; Danita; Jill Willich; Dima RV; Fuego Fatuo; Vlada Hom...

Scenski spektakli: scenografija za cirkusku predstavu Batman Live; snimak odlomka predstave Cirkusa Sunca (Cirque Du Soleil); Z3D - CdS...

Scenografija za muzička dela: Scenografija za Legendu o nevidljivom gradu Kiteže, za Amsterdamsku operu; scenografija za Evgenija Onjegina, za Krakovsku operu; scenografija za koncert Muzika, ples, avantura u Nacionalnoj operi u Rigi; scenografija za Travijatu, za pozorište "Lučiano Pavaroti" u Modeni…

Ambijentalne instalacije: Tadaši Kavamata (Tadashi Kawamata), instalacije od ambalaže i odbačenih predmeta; Sakir Gukčeba (Sakir Gökçebağ), instalacije od rolni toalet-papira; Tara Donovan, instalacije od papirnih čaša; Rebeka Vard (Rebecca Ward), instalacije od selotejpa, Enrik Oliveira (Henrique Oliveira)...

Oblikovanje prostora svetlom: LED instalacije u Longvud baštama (Longwood Gardens) u Pensilvaniji - Bruce Munro; Do Lab; Michael Christian; Janet Echelman; Jim Campbell; Jack Sanders, Robert Gay and Butch Anthony; JB Public Art; Edwin Cheong...

Arhitektura: Petar Milivojević; Friedensreich Hundertwasser; Javier Senosiain; Zaha Hadid; Dietmar Koering; Kenrick Kellogg; Yongho Shin; Sarah Schneider; Chris Cunningham; Hubbell & Hubbell; Dionisio Gonzales; Michael Hansmeyer; Mareines & Patalano; Toranj za pročišćavanje vode u Džakarti; Urbani Epicentar na Menhetenu; Vodeni toranj u Čikagu; Stairscraper i Metropol Parasol u Španiji; Farmscraper u Kini; Precinct 4 u Maleziji; BedZED u Engleskoj; Crescent Hydropolis i Toranj koji pleše u Dubaiju; Arka Aleksandera Ramizova; Gwanggyo u Južnoj Koreji...

Ilustratori: Maurice Sendak (Where the wild things are); Ivan Bilibin (ilustracije za bajke); Bob Živković, Tihomir Čelanović (ilustracije za udžbenike); Elle J Wilson; GenndyTartakovsky; Jill Barklem; Arthur Rackham; David Wiesner; Lydia Monks; Holly Hatam; Lucinda Mc Queen; Fred Gambino; Emma Florence Harrison, Calef Brown...

Murali i grafiti: Banksy; Blu; Edgar Mueller; Julian Beever; Oakoak; Francois Abelane; Leonardo Delafuente; Etam Cru; L7m; Wild Drawing (Grčka); Skurktur (Norveška); Taso (Nemačka); Gaser (Španija); Levalet (Francuska); Reverse Graffiti Project...

Skulptura: fontana "Metamorfoza" Dejvida Černija u Šarloti; zabavni park u Tbilisiju; Antony Gormley; Odani Motohiko; skulpture u Jedahu (Saudijska Arabija); Eduardo Catalano (Argentina); ma3 (Brazil), Christine Kaiser; Elisaveta Sivas..

Kinetičke (mobilne) skulpture: Bob Potts; Theo Jansen; Anthony Howe - OCTO; Tonkin Liu Architects (Majk Tonkin i Ana Liu) - Thesinging, ringing, tree; Clayton Boyer; Lyman Whitaker...

Skulpture od papira: Li Hongbo; Peter Dahmen; Calvin Nicholls; papir maše tutorijali.

Reciklaža: Subodh Gupta; Robert Bradford; Jonathan Callan; Daniel Clemmett; James Corbett; Emma Whiteside; Michel de Broin; Aurora Robson; Lucy Norman; Nek Chand; Clare Graham; Ralf Schmerberg...

Kratki crtani i animirani filmovi: Diznijevi kratkometražni crno-beli crtani filmovi; Constantine Krystallis - Mariza - the Stubborn Donkey; Juri Norštejn - Jež u magli; Blender Institute - Big Buck Bunny; Pixar - Forthe Birds, The Power of Teamwork, One Man Band, Geri’s Game, Day & Night; Thiago S. Aranha - Going Green...

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(od prvog do sedmog razreda)

Program je posebno pripremljen za učenike Škole za muzičke talente u Ćupriji. Iz redovnog programa su odabrani sadržaji koji su neophodni za dostizanje standarda i formiranje kompetencija, a dopunjeni su sadržajima koji su fokusirani na vizuelnu komunikaciju, razvijanje kreativnih ideja i pripremu učenika za javni nastup.

Imajući u vidu specifičnost škole, struktura programa je fleksibilna - redosled celina je moguće promeniti, a neke sadržaje je moguće obraditi u okviru drugih celina, posebno ako se planira interdisciplinarna/integrisana tematska nastava. Nastavnik bira i način učenja, rukovodeći se interesovanjima i mogućnostima učenika. Neke sadržaje moguće je obraditi u usputnom razgovoru, a neke kao istraživački zadatak ili projekat. Od nastavnika se očekuje da bude podsticajan, da primenjuje inovativne metode i postupke i omogući učenicima da steknu znanja i umenja korisna za svakodnevni život i buduću profesiju, na način koji će im pričinjavati zadovoljstvo, podstaći radoznalost i interesovanje za vizuelnu umetnost.

Integrisana tematska nastava je poželjna u svim razredima. Potrebno je, međutim, obratiti posebnu pažnju na značaj i prirodu predmeta kako bi se izbegla negativna pojava da se časovi koji su predviđeni za učenje likovne kulture koriste isključivo za učenje sadržaja drugih predmeta - aktivnosti učenika se svode na elementarne postupke (bojenje, rezanje, lepljenje) i na zadatke koji ne doprinose ostvarivanju ciljeva predmeta i dostizanju standarda.

Nastavnik priprema nastavni materijal (vizuelne primere u elektronskom obliku koji se mogu besplatno preuzeti sa interneta) i, za sebe, listu internet adresa na kojima je objavljen materijal pogodan za nastavu (kratki animirani filmovi, snimci atraktivnih scenskih nastupa, edukativne igrice...). Program je dopunjen predlozima primera iz savremene umetnosti kako bi se nastavniku olakšala internet pretraga. Učenici mogu da koriste udžbenike za likovnu kulturu za osnovnu školu, ali je neophodno da uz to koriste i dodatni nastavni materijal. Poželjno je da škola formira zbirku udžbenika za likovnu kulturu za sve razrede osnovne škole.

Realizacija sadržaja

Na početku svakog časa neophodno je naglasiti šta se uči, u okviru kojih predmeta se uči (ako se isti sadržaji dva predmeta obrađuju na jednom času), šta se očekuje od učenika (postavljanje problema) i zašto to uče (gde se može primeniti). Ovo je naročito važno kada se sadržaji obrađuju kroz igru ili van škole.

Teorija oblikovanja obuhvata sadržaje o prostoru i kompoziciji. Preporuka je da se obrade samo osnovni elementi i principi komponovanja oko kojih postoji većinska saglasnost. Sadržaji se usvajaju kroz razgovor, vežbe opažanja (na očiglednim primerima iz prirode, okruženja i umetnosti) i problemske zadatke.

Vizuelno sporazumevanje podrazumeva osposobljavanje učenika da vizuelno prenesu drugima svoje zamisli, ideje, emocije, utiske, iskustvo, poruke, saznanja, doživljaje... i da protumače vizuelne informacije, naročito one koje direktno utiču na njihove stavove i postupke (reklamne i propagandne poruke, pouke i poruke u dečjim, animiranim i crtanim filmovima...).

Neverbalno sporazumevanje podrazumeva izražavanje telom, pokretom, mimikom, gestom, bez govora. U prvom razredu se može početi igrom "Ledena kraljica" i pantomimom. U drugom razredu se može planirati i kraći performans sa porukom. Od trećeg razreda performans se može kombinovati sa dramom i/ili plesom. Poželjno je ove aktivnosti planirati za kraj godine kako bi se učenici rasteretili, a istovremeno pripremili za javni nastup. U starijim razredima ovi časovi se realizuju kao projekat koji učenici i nastavnik zajedno planiraju.

Nacionalna, savremena i moderna umetnost uče se od prvog razreda, kao primeri koji ilustruju sadržaje iz teorije oblikovanja i kao podsticaj za stvaralački rad. U nastavi se prikazuju i dela iz različitih perioda istorije, ukoliko su očigledan primer problema koji se razmatra. Dešavanja u kulturi, ustanove kulture, promene u umetnosti, položaj i značaj umetnosti u društvu (naročito za razvoj turizma i privrede, smanjenje siromaštva, očuvanje životne sredine i recikliranje), uticaj tehnologije na promene u umetnosti, komercijalizacija umetnosti (pozitivni i negativni aspekti), pravci, škole, pojave i stilovi obrađuju se kroz kontinuiran, neobavezan razgovor. Istorijski razvoj umetnosti može se prikazati i u jednoj elektronskoj prezentaciji u toku godine, a ovaj čas se može integrisati sa časom prirode i društva, odnosno istorije. Potrebno je uvek imati u vidu da fokus nije na memorisanju podataka - važnije je da učenici razvijaju senzibilitet za doživljavanje i razumevanje umetničkih dela. Istorijski razvoj umetnosti se može učiti i kroz teme kako bi učenici imali uvid u celinu (na primer, Odevanje kroz istoriju, Geometrija u umetničkim delima...).

U sadržajima programa su navedene neke tehnike i postupci za razvijanje kreativnih ideja zato što učenike treba osposobiti da ih svesno primenjuju u različitim situacijama.

Likovne tehnike treba objasniti kratko i informativno, kao uputstvo za rad i savete. U sadržajima su prikazane samo osnovne tehnike, a nastavniku je ostavljena mogućnost da bira dodatne tehnike koje će pokazati učenicima. U starijim razredima poželjno je razgovarati i o savremenim i neuobičajenim sredstvima izražavanja (crtanje svetlom, peskom, vatrom...). Fotografija i film se obrađuju kroz praktičan rad.

Po završetku zadatka ili programske celine izlažu se svi radovi kako bi učenici mogli da porede rešenja i uče jedni od drugih.

Upotreba materijala, pribora i sredstava

Prilikom izbora tehnika i materijala za rad u mlađim razredima potrebno je pažljivo osmisliti aktivnosti koje omogućavaju pravilan razvoj motorike, vodeći računa o tome da učenici ne smeju da povrede ruke.

Lenjir, šestar i šabloni se koriste samo izuzetno, na primer, kada se crtaju ornamenti.

Flomasteri blede na svetlosti, imaju neprirodne tonove, boje se ne mogu mešati, probijaju papir, brzo se troše i zamaraju ruku kada se koriste za prekrivanje većih površina. Služe isključivo za bojenje. Za razliku od flomastera, permanentni markeri su prihvatljivi za kaligrafiju, strip, ornament, skice i crtanje po različitim podlogama (majice, keramika, plastika, staklo...). Treba imati u vidu da permanentni markeri mogu biti toksični.

Voštane bojice teško prianjaju na podlogu. Mogu se koristiti u nekim tehnikama, na primer za frotaž, u kombinaciji sa vodenom bojom (voditi računa o izboru vrste, jer su bojice na bazi sintetičkih voskova rastvorljive u vodi). Uljani pastel ima više tonova, boje su intenzivnije, lakše prianjaju na podlogu i bolje se kombinuju sa drugim materijalom.

"Organske boje" (boje za jaja, jestive boje, sok od povrća...) boje kožu. Mogu se koristiti uz upotrebu plastičnih rukavica. So za kupanje koja u kombinaciji sa vodenom bojom daje atraktivne efekte može biti štetna. Može se zameniti krupnom morskom solju. Praškaste materije (uključujući i brašno koje je neophodno za pravljenje lepka, boja i masa za oblikovanje) mogu izazvati alergije. Mlađi učenici mogu koristiti brašno uz pomoć nastavnika.

Lakovi, lepkovi, sprejevi, razređivači i druga štetna, zapaljiva i izuzetno toksična sredstva nisu dozvoljena. Nožići, skalpel, pribor za linorez, ekseri, čekić... nisu dozvoljeni jer učenici ne smeju da povrede šake. Ako je potrebno da učenici nešto dube ili urezuju, mogu koristiti vrh šestara, kašiku ili štapić. Materijal iz prirode i upotrebljena ambalaža za hranu pre rada se moraju dezinfikovati (pranje, prskanje asepsolom, termička obrada...).

Od šestog razreda učenici mogu da crtaju i slikaju i u aplikativnom programu.

Zadaci i aktivnosti

Karakteristični zadaci za praktičan rad su problemski zadaci različite težine.

S obzirom na to da fond časova nije optimalan, treba voditi računa da se u prvom i drugom razredu ne utroši više od 20% časova (vremena) na nekarakteristične zadatke/aktivnosti, a u trećem i četvrtom razredu ne više od 10%. Nekarakteristični zadaci/aktivnosti su: usvajanje programskih sadržaja kroz dečje igre; bojenje bojanki koje prikazuju poznata dela vizuelne umetnosti; pravljenje figura, ukrasa i umetničkih predmeta prema modelu i uputstvu (na primer, savijanje jednostavne origami figure); ilustrovanje reči, rečenice i književnog teksta radi provere razumevanja pročitanog; igranje edukativnih igrica i sl. Treba voditi računa i da aktivnosti i zadaci ne budu u suprotnosti sa prirodom predmeta - tehničko crtanje, kopiranje, crtanje u svesci, jednolični zadaci, ilustrovanje sadržaja drugih predmeta, pravljenje neumetničkih predmeta kao što su, na primer, proizvodi domaće radinosti i sl.

Primer zadatka koji se može zadavati od drugog razreda.

Pojmovi: linija i oblici; zadatak: crtanje i kolažiranje zvukova iz okruženja (buka saobraćaja, svađa, plač bebe, smeh, zvuk usisivača, cvrkut ptica...). Učenici šaraju i izvlače linije različitih vrsta (u zavisnosti od odabranog zvuka) koristeći najmanje dva crtačka materijala; režu nepravilne trake od raznovrsnog papira, uvijaju trake u zanimljive oblike, spajaju ih i lepe na crtež kako bi dočarali utisak koji na njih ostavlja odabrani zvuk. Zadatak je težak za učenike koji nisu naviknuti na ovakav tip zadatka, tako da je potrebno od prvog razreda smišljati zadatke i aktivnosti koji su za učenike izazov, vodeći računa o odgovarajućem motivacionom razgovoru i o postepenom povećavanju zahteva u skladu sa mogućnostima, odnosno iskustvom učenika.

Primer zadatka koji se može zadavati od petog razreda.

Pojam: ritam; zadatak: kreiranje originalnog ritma. Nastavnik nudi učenicima kesu sa papirićima na kojima su ispisani pojmovi (nazivi predmeta, životinja, biljaka, boja...). Učenik nasumično izvlači dva-tri pojma. Ponavljanjem slučajno izvučenih pojmova treba da kreira zanimljiv ritam. Učenik sam smišlja da li će kreirati dizajn za tapete, ornament za majicu, fantastičan prizor, skulpturu, nacrt za nameštaj, neobičan muzički instrument... Zamena izvučenih pojmova nije poželjna. Nastavnik nudi minimalnu pomoć (na primer, ako su izvučeni pojmovi složeni za prikazivanje, možete da ih stilizujete...).

Zadaci su navedeni samo kao podsticaj za osmišljavanje originalnih zadataka.

FIZIČKO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom); razvoju motoričkih sposobnost; sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:

- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;

- sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;

- sticanje i razvijanje svesti o zdravlju, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine;

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave fizičkog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizičkog vaspitanja budu u punoj meri realizovani.

PRVI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- zadovoljavanje osnovnih dečjih potreba za kretanjem i igrom;

- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i eksplozivne snage;

- sticanje motoričkih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u različitim uslovima - elementarnim igrama, ritmici, plesnim vežbama i vežbama na tlu; upoznavanje sa kretnim mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela;

- stvaranje pretpostavki za pravilno držanje tela, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika;

- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoričko opismenjavanje";

- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivan život i rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

HODANJE I TRČANJE

Hodanje u mestu sa opružanjem kolena stajne noge uz pravilno držanje tela i sa radom ruku; u kretanju kratkim i dugim koracima, u različitom ritmu, uz pravilno postavljanje stopala (koristiti obeležene linije na sportskim terenima); na prstima, uz uzručenje, sa istezanjem tela.

Trčanje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena (koristiti prepreke - palice i vijače poređane na jednom delu sale ili spoljnih terena), sa zabacivanjem potkolenice; sa ukrštanjem nogu i unazad; brzo trčanje do 20 metara sa polaskom iz stajanja, ležanja, upora čučećeg i drugim načinima polaska.

Igre sa korišćenjem naučenih oblika hodanja i trčanja.

SKAKANJE I PRESKAKANJE

Poskoci u mestu: sunožnim odskokom i sunožnim doskokom sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad, u doskok raznožno i ponovo sunožno; sa vijačom (sa međuposkokom i bez međuposkoka); jednonožnim odskokom i doskokom na jednu nogu, sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok sunožnim odskokom pruženim telom sa okretom za 90° i sunožnim doskokom. Sunožnim odskokom doskok na povišenu površinu (do visine švedske klupe), na naslagane strunjače ili gornju površinu švedskog sanduka. Sunožni doskok sa iste površine, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i završni položaj. Sunožni poskoci na odskočnoj dasci (jedan učenik je na tlu, licem prema drugom i za vreme poskoka drži za ruke učenika koji radi poskoke).

Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednonožni poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednonožni poskok drugom nogom i naizmenično; posle nekoliko koraka jednonožni odskok i meki sunožni doskok do počučnja ("da se ne čuje"). Ponoviti isto posle nekoliko trčećih koraka. Jednonožni naskok na povišenu površinu čeonim i bočnim zaletom (dva okvira švedskog sanduka, niska greda, kocka) i sunožni doskok na meku površinu. Skakanje preko poredanih vijača jednonožnim i sunožnim odskokom. Školica, igra "lastiša".

Skok udalj: povezati zalet od nekoliko trčećih koraka sa jednonožnim odskokom sa obeleženog prostora (šira površina, ili linije) i doskok na meku površinu (strunjača, pesak).

Skok uvis: iz zaleta pravo jednonožnim odskokom preskočiti kratku vijaču koju drže dva učenika, noge pogrčiti i meki sunožni doskok (u grupi od tri do četiri učenika); preskočiti lastiš (postavljen po širini) sa istovremenim polaskom dva do tri učenika.

Preskakanje duge vijače koja se okreće: pojedinačno iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogućnostima učenika. Igre uz korišćenje različitih oblika skakanja i preskakanja.

BACANJE I HVATANJE

Bacanje loptice (jačom i slabijom rukom) iz mesta i u cilj (okvir od švedskog sanduka, obeleženi cilj na zidu, kvadrati od vijača na rukometnom golu...).

Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla, hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja očiju, čučnja, seda...; zakotrljati loptu po tlu i hvatanjem je podići obema rukama.

VOĐENJE LOPTE U MESTU I HODANJU

Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave. Igre sa vođenjem i dodavanjem lopte i gađanjem u cilj.

VIŠENJE, UPORI I PENJANJE

Penjanje: uz ripstol, uz mornarske ljestve, čeono, naizmeničnim prehvatanjem, penjanje i provlačenje kroz okna, penjanje i spuštanje na i sa različitih sprava. Na dohvatnom vratilu: u visu ležećem opruženim telom, pomicanje ulevo i udesno, vis zavesom o potkolena, pomicanje levo i desno. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis može izvesti. Upor aktivni na svim spravama, na kojima se upor može izvesti.

Za naprednije učenike: njihanje uz pomoć.

Klek, usprav bez pomoći ruku; klek sunožni na strunjače, klek jednonožni, usprav; četvoronožno kretanje u uporu čučećem i uporu sklonjeno, licem i leđima ka tlu; iz čučnja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor čučeći ("žablji poskoci"). Klek, uzručenje, zaklon. Povaljka na leđima. Stav na lopaticama ("sveća"), grčenjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu površinu. Kolut napred, iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu, (na ripstolu okačene švedske klupe i prekrivene strunjačama). Kolut napred, iz čučnja u čučanj, i iz čučnja do stava uspravno i uzručenja. Povaljka na stomaku (ležanje na trbuhu, obuhvatiti rukama skočne zglobove - povaljka). Kombinaciju na tlu od sledećih vežbi: najmanje četiri takta vežbi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, čučanj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva dečja poskoka.

Za naprednije učenike: kolut nazad iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu.

Poligoni i igre sa vežbama na tlu i odeljenjsko takmičenje sa zadatom kombinacijom vežbi.

Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama

Bokom pored švedske klupe, upor i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći, isto, preskočiti klupu.

Vežbe ravnoteže (rade učenici i učenice)

Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnastičkim korakom), i unazad sa opruženom upornom nogom, kraćim koracima, koracima u usponu i sa različitim položajem ruku (o bok, odručenje, uzručenje). Hodanje po širokom delu švedske klupe: napred - odručenje; unazad sa opružanjem uporne noge uzručenje; u stranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa privlačenjem do stava spetnog i uzručenja, zibom počučnjem, korak u stranu - odručiti, stav spetni, uzručiti. Lagano trčanje na prednjem delu stopala sa pravilnim držanjem tela, rukama o bok ili u odručenju (švedska klupa ili niska greda).

Naučiti kombinaciju: iz stava spetnog na početku švedske klupe, trčanje do polovine klupe, odručiti; stav - jedna noga iza druge, uzručiti, odručiti; hodanje do kraja klupe, odručiti; stav - jedna noga iza druge uzručiti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90° hodanje u stranu koracima sa privlačenjem zibom počučnjem, odručiti; na kraju grede stav spetni, uzručiti, saskok, predručiti, stav spetni, priručiti, završiti leđima prema klupi. Ako škola nema klupu, kombinaciju naučiti na tlu, na liniji. Takmičenje sa zadatom kombinacijom.

Vežbe rekvizitima

Vežbe rekvizitima koristiti prilikom savladavanja sledećih sadržaja:

- Vežbe oblikovanja - palica, obruč i vijača - u uzručenju, suručni hvat - otkloni i zasuci trupom; palica - u uzručenju palica iza vrata i ispred nadlaktica, vodoravni pretklon, oslanjajući se na ribstol; iz ležanja, noge zakačiti za ribstol ili sa partnerom, palica iza vrata suručni pothvat, podizati se do seda - iz seda suručni hvat u predručenju, provlačenje jedne pa druge noge i sunožni provlak; iz visa ležećeg nadhvatom za palicu, koju za krajeve pridržavaju dva učenika, zgib; kocke - iz stava raznožnog vodoravni pretklon i zib oslanjajući sa na kocki; na dve spojene kocke iz ležanja na leđima, jedan učenik pridržava noge partneru, koji se podiže do seda; vijača - pretkloni, otkloni i kruženje telom suručnim hvatom vijače u uzručenju.

- Trčanja, poskoci i skokovi - vijače, palice i obruči poređani na kraćem i dužem odstojanju - preskakanje kratke i duge vijače; ritmičke vežbe; kocke - penjanje i silaženje sa kocke nagaznim korakom i sunožnim doskokom u čučanj i počučanj; sunožni naskok na kocku i doskok u čučanj i počučanj; čunjevi i obruči - vijugavo trčanje.

- Dizanje i nošenje - kocke na različite načine; postavljanje i skupljanje čunjeva.

- Elementarne igre sa korišćenjem palica, vijača, obruča, kocki i čunjeva.

Ritmičke vežbe i narodni plesovi

Ritmičko hodanje i trčanje sa promenom ritma, tempa i dinamike uz pljesak i odgovarajuću muzičku pratnju. Osnovni položaji pokreta ruku, trupa i nogu. Galop napred i strance. Dečji poskok. Sačiniti kompoziciju sa muzičkom pratnjom od naučenih elemenata.

Vijača: njihanje i kruženje vijačom u bočnoj i čeonoj ravni; sunožni skokovi kroz vijaču sa obrtanjem napred i nazad. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav.

Plesovi: "Ja posejah lan". Jedno kolo po izboru.

Preventivno-korektivne vežbe

Jačanje mišića trupa, sa težištem na jačanju leđne i trbušne muskulature kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta.

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Trčanje na 20 m preko poređanih palica ili vijača do 10 m sa polaskom iz čučnja. Iz zaleta, jednonožnim odrazom meki sunožni doskok u pesak ili na strunjaču. U paru, povezati vođenje lopte u mestu, levom i desnom rukom, dodavanje sa dve ruke. Kombinacija na tlu. Kombinacija na švedskoj klupi - liniji (ili niskoj gredi). Vežba sa vijačom - obavezni sastav.

DRUGI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- zadovoljavanje osnovnih dečjih potreba za kretanjem i igrom;

- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i eksplozivne snage;

- sticanje motoričkih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u različitim uslovima - elementarnim igrama, ritmici, plesnim vežbama i vežbama na tlu;

- upoznavanje sa kretnim mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela;

- stvaranje pretpostavki za pravilno držanje tela, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika;

- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoričko opismenjavanje";

- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivan život i rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

HODANJE I TRČANJE

Ponoviti vežbe iz prvog razreda i kombinovati ih sa hodanjem u kretanju, opružanjem kolena stajne noge, prednožno pogrčenom zamajnom (sa zgrčenim prednoženjem) i pravilnim radom ruku. Hodanje, i na znak, promena pravca.

Poređati palice (obruče, vijače) na uzdužnu liniju sportskih terena: trčanje preko prepreka sa postavljanjem prednjeg dela stopala na uzdužnu liniju. Brzo trčanje do 10 metara i prelazak u sporije trčanje sa mekim i postepenim zaustavljanjem (bez topota stopalima). Trčanje sa promenom pravca, brzo-sporije; brzo trčanje do 30 metara.

Igre sa različitim oblicima hodanja i trčanja.

SKAKANJE I PRESKAKANJE

Ponoviti vežbe iz prvog razreda. Preskakanje vijača i palica poređanih na tlu, jednonožnim i sunožnim odskokom, kombinacije: (skokovi sa jedne na drugu nogu) jednonožni skokovi naizmeničnom nogom preko poređanih vijača ili palica; po dve vijače ili palice sukcesivno poređane kao "kanali": jednonožnim odrazom ispred vijače preskočiti "kanal" doskočiti sunožno i na isti način sledeći (tri do četiri "kanala" u jednom redu - formirati više grupa); sunožnim odskokom preskočiti sukcesivno poređana tri do četiri "kanala".

Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama

Ponoviti vežbu iz prvog razreda, sa malo izraženijim osloncem na ruke.

Bokom pored švedske klupe (niske grede), upor i odskokom jedne noge preskočiti klupu, doskočiti na drugu nogu. Isto, sa makazicama iznad klupe.

Skok udalj i uvis: ponoviti i usavršavati vežbe iz prvog razreda; uvežbavati doskoke sa povišene površine, kombinovati uvinutim telom, zgrčenim nogama i sa okretom sa 90° i 180°.

Preskakanje kratke vijače u mestu sa međuposkokom i kombinovati sa skokovima bez međuposkoka; preskakanje vijače s noge na nogu; preskakanje duge vijače sa ulaskom i izlaskom (odrediti broj skokova u mestu), kombinovati sa sukcesivnim ulaskom tako da se vijača ne okreće u "prazno": ulazak u parovima; protrčavanje.

Igre od naučenih vežbi.

Pripremna vežba za preskok

Sunožni skokovi sa odskočne daske i spojeno doskok na strunjaču. Iz malog zaleta odrazom sa jedne noge naskok na odskočnu dasku ili obeleženu površinu na tlu, odskok uvis i doskok na tlo.

BACANJE I HVATANJE

Ponoviti bacanje loptice iz mesta u odgovarajući cilj; kombinovati vežbu iz hodanja. Vežbe rukovanja loptom ponoviti i kombinovati na sledeći način: baciti loptu uvis, okrenuti se za 360°, ili pljesnuti rukama, loptu uhvatiti posle odskoka od tla; loptu uhvatiti i voditi u mestu jednom pa drugom rukom; isto, ali loptu posle hvatanja i vođenja u mestu, dodati paru sa jednom rukom ako je lopta manjeg obima i sa dve ruke loptu ako je lopta većeg obima. Vođenje lopte u hodanju i trčanju. Dodavanje sa dve ruke u paru u hodanju. Gađati loptom u improvizovani koš ili gol (jednom i sa obe ruke).

Igre sa korišćenjem vežbi hvatanja i dodavanja, vođenja i gađanja.

VIŠENJE I PENJANJE

Dohvatno vratilo: pomicanje ulevo i udesno pogrčenim nogama u visu prednjem; pomicanje ulevo i udesno, u visu prednjem sa okretom 180° ukrštenim hvatom. Uzmak koracima uz kosu površinu, naglasiti pravilan završni položaj - upor. Njihanje uz pomoć.

Penjanje: uz lestve - ponoviti iz prethodnog razreda i kombinovati sa penjanjem bočno, sa naizmeničnim prehvatanjem i opiranjem istovremeno sa obe noge.

Vežbe na tlu

Upor čučeći, pomeranjem ruku napred, upor ležeći za rukama; pomeranjem ruku nazad, upor ležeći pred rukama.

Dva povezana koluta napred; kolut napred i spojeno skok pruženim telom; kolut napred iz upora stojećeg opruženih nogu (posle kolutova obavezno uraditi nekoliko vežbi za jačanje mišića leđa).

Iz upora za rukama (lopta - medicinka na tlu iza šaka), oslanjanjem nogu na pritku ripstola, gredu ili kocku, tako da su noge u zglobu kuka savijene za 90°: opružanjem nogu i odgurivanjem kolut preko lopte; iz počučnja na kraju povišene površine (dva okvira poklopca od sanduka, dve naslagane strunjače), opružanjem u zglobovima kolena i malim odskokom, kolut napred preko medecinke. Kombinovati dva spojena koluta napred: jedan iz čučnja u čučanj, a drugi povezati opružanjem nogu preko lopte, do stava uspravno, skok uvito. Kolut nazad, iz čučnja u čučanj.

Dalje uvežbavati kombinaciju iz prvog razreda i dodati dva povezana koluta napred i kolut nazad.

Poligoni i odeljenjsko takmičenje u obaveznoj vežbi.

Vežbe ravnoteže

Na tlu i gredi: upor klečeći na jednoj nozi, zanožiti drugom "mala vaga".

Niska greda, klupa: ponoviti hodanja iz prvog razreda; hodanje sa privlačenjem na celom stopalu i u usponu - istom nogom celom dužinom klupe, istom nogom sa nekoliko koraka, naizmenično, jednom pa drugom; hodanje na celom stopalu, opružene stajne i sa prednoženjem druge noge (visina prednoženja prema mogućnostima). Naskok: korakom, levom ili desnom nogom na početak grede (bočno) do stava zanožno drugom nogom. Na kraju grede, kod svake vežbe, čučanj opružanjem potiljačnog zgloba i kičmenog stuba, okret u čučnju za 180°, stav uspravno.

Kombinaciju iz prvog razreda dopuniti sa: umesto hodanja, hodanje sa prednoženjem i hodanjem u nazad, a posle hodanja unazad dodati čučanj i okret u čučnju za 90°.

Odeljenjsko takmičenje u obaveznom sastavu.

Vežbe rekvizitima

Rekvizite (palice, vijače, obruči, kocke i obruči) koristiti prilikom vežbi oblikovanja, obučavanja i uvežbavanja pojedinih sadržaja, kako je navedeno u programu za prvi razred.

Ritmičke vežbe i narodni plesovi

Ponoviti elemente hodanja i trčanja iz prvog razreda. Dečji poskok sa dokorakom.

Vijača: ponoviti elemente iz programa za prvi razred i povezati ih u kompoziciju: njihanje u bočnoj ravni nazad-napred, kruženje, otvoriti je u predručenju, dva sunožna poskoka sa međuposkokom, dva sunožna poskoka bez međuposkoka sa okretanjem vijače napred, njihanje i kruženje u bočnoj ravni na suprotnoj strani, isti skokovi, ali sa okretanjem vijače nazad, zaustaviti vijaču u predručenju i nastaviti četiri poskoka s noge na nogu obrtanjem vijače napred, stav spetni, predručenje.

Plesovi: "Mi smo deca vesela". Jedno kolo po izboru.

Preventivno-korektivne vežbe

Težište staviti na vežbe za jačanje leđne i trbušne muskulature kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta.

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Trčanje na 30 metara, sa polaskom iz uspravnog stava: prvih 20 metara trči se po linijama i preko prepreka, a iza cilja lagano zaustavlja, bez topota stopalima.

Zaletom i sa jednonožnim odskokom naskok na povišenu površinu, odskok, hitrim savijanjem nogu, obuhvatanjem kolena i hitrim opružanjem (zgrčeni položaj), meko doskočiti na strunjaču ili pesak.

Skokovi u dubinu sa sanduka, kozlića i grede: iz uspravnog stava, stava spetnog i uzručenja spuštanjem u mali počučanj, zaručenje, zamahom ruku napred i gore, skok u dubinu pruženim telom, meki doskok, predručenje ili uzručenje.

Bacanje loptice u cilj, posle nekoliko koraka.

Obavezna vežba na gredi i vežba na tlu.

Obavezni sastav sa vijačom. Vođenje lopte levom i desnom rukom u hodanju.

TREĆI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- zadovoljavanje osnovnih dečjih potreba za kretanjem i igrom;

- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i eksplozivne snage;

- sticanje motoričkih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u različitim uslovima - elementarnim igrama, ritmici, plesnim vežbama i vežbama na tlu;

- upoznavanje sa kretnim mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela;

- stvaranje pretpostavki za pravilno držanje tela, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika;

- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoričko opismenjavanje";

- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivan život i rad.

 

SADRŽAJI PROGRAMA

ATLETIKA

Tehnika trčanja: ponoviti vežbe iz prethodnih razreda; iz upora mešovitog sa rukama na zidu, ribstolu ili nekoj spravi, telo koso opruženo: naizmenično podizanje pete (vrhovi prstiju opiru se o tlo) i spuštanja na celo stopalo, sa opružanjem kolena; podizanje prednožno pogrčene jedne noge (zamajne), opružanje kolena stajne noge (odrazne); isto, ali nekoliko puta ponoviti istom nogom, podizanje pete i drugom opružanje kolena i obrnuto; iste vežbe ponoviti u mestu i laganom kretanju, sa palicama ispod pogrčenih laktova i iza leđa. Deonicu od 40 metara podeliti na četiri dela, polazak iz uspravnog položaja sa malim nagibom u pravcu trčanja: prvih 10 metara lagano pretrčati sa podizanjem prednožno pogrčene (zamajne) noge i opružanje kolena odrazne; drugih 10 metara pretrčati preko poređanih prepreka i postavljanjem stopala na liniju; trećih 10 metara brzo trčanje, poslednjih 10 metara lagano trčanje i iza ciljne linije meko zaustavljanje.

Brzo trčanje na 40 metara sa polaskom iz visokog položaja i čučnja.

Skokovi: ponoviti vežbe skakanja i preskakanja (u dubinu, preko prepreka, kratke i duge vijače) i kombinovati sa vežbama trčanja.

Skok uvis: prekoračnom tehnikom.

Skok udalj: zgrčnom tehnikom.

Bacanja

Bacanje loptice u cilj: ponoviti iz prethodnog razreda; bacanje levom i desnom rukom.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Vežbe na tlu (za učenike i učenice): ponovite elemente iz prethodna dva razreda; povaljka na leđima sa obuhvatanjem kolena na ravnoj i kosoj površini. Za naprednije: kolut nazad na kosoj površini; kolut nazad iz čučnja ili seda (sa i bez pretklona) do upora; stav na lopaticama - sveća; mala vaga; priprema za stav o šakama - penjući korak uz zid ili ripstol (leđima okrenut); iz upora stojećeg zamah jednom do visokog zanoženja i odraz druge i sa promenom nogu. Predvežbe za premet strance.

Obaveznu vežbu na tlu iz prethodnog razreda dopuniti kolutom nazad i stavom na lopaticama diferencirano prema sposobnostima učenika. Za učenike dečje poskoke zameniti sa: tri trčeća koraka, sunožni doskok i skok uvito.

Preskok (za učenike i učenice). Priprema za preskok kozlića: ponoviti žablje skokove i vežbe skokova u dubinu (sa sprava, iz prednjiha na krugovima, vratilu ili dvovisinskom razboju); sunožni skokovi iz suručnog hvata na ripstolu u visini grudi; sunožni odskok i doskok na povišenu površinu; sunožni uzastopni poskoci na dasku držeći se za ruke pomagača; sa nekoliko koraka zaleta, jednonožni odskok ispred daske, doskok sunožno na dasku, sunožni doskok na strunjaču; iz upora na kozliću, nekoliko uzastopnih odskoka podići kukove uz pomoć dva pomagača; iz čučnja, na početku švedskog sanduka, visine dva okvira - opružanjem zglobova nogu, žablji skok, doskok na kraj sanduka i sunožnim odskokom i opružanjem tela sunožni doskok na strunjaču.

Vratilo (za učenice i učenike): uzmak koracima uz kosu površinu do upora stražnjeg, premah odnožno do upora jašućeg, spust unazad do visa zavesom o potkoleno, provlakom do visa uznetog i kroz vis stražnji saskok.

Klupa, niska greda, (za učenice): ponoviti vežbu iz prethodnog razreda i dodati naskok: licem prema klupi, gredi - bočno, zalet i odrazom jedne noge naskok u stav na drugoj nozi, slobodnom zanožiti, odručiti; saskok pruženim telom.

Paralelni razboj do visine grudi (za učenike): naskok u upor pomicanje napred raznoručno, suručno, saskok; naskok, njih u potporu, saskok u zanjihu; na početku razboja, naskok u upor, njih u uporu, saskok u zanjihu (za naprednije učenike).

Dohvatni krugovi (učenici): sunožnim odrazom vis uzneto, spust napred do sunožnog stava.

Međurazredno takmičenje u obaveznom sastavu na tlu i spravama prema programu stručnog veća.

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Ponavljanje i utvrđivanje gradiva iz prethodnog razreda. Elastično i meko hodanje i trčanje.

Estetsko oblikovanje tela: vežbe za oblikovanje trupa (pretklon, zaklon, otklon);

Okreti (istoimeni na obe noge, za 90° i 180°) sa pokretima ruku;

Skokovi: makazice i mačji skok;

Vijača: galop i povezati sa elementima iz prethodnog razreda.

Lopta: bacanja i kotrljanja. Povezati u ritmički sastav sa loptom do 16 3/4 taktova.

Plesovi: "Savila se bela loza vinova". Jedno kolo prema izboru.

OSNOVI TIMSKIH IGARA

Osnovni stavovi u mestu i kretanju - napred, nazad, levo desno, cik-cak, sa položajem ruku karakterističnim za pojedine sportske igre; okretanje oko jedne noge (pivotiranje).

Rukomet: držanje lopte, uz radni položaj tela, sa dve ruke i zamahom na gore, u visini ramena odvajanje lopte na jednoj šaci - naizmenično sa obe strane; dodavanje i hvatanje u paru jednom rukom u mestu; u trojkama, dva učenika, jedan iza drugog, s jedne strane i jedan sa loptom na suprotnoj strani 3-4 metara udaljenosti - vežbač bez lopte se kreće sa nekoliko koraka u susret vežbaču sa loptom, zauzima osnovni stav, prima loptu i vraća vežbaču sa suprotne strane, posle čega se kreće unazad do polaznog položaja, iza saigrača, koji ponavlja istu vežbu; u trojkama sa dve lopte - dva učenika, svaki sa loptom bočno, jedan naspram drugog, sa 3-4 metara odstojanja, a treći je na suprotnoj strani bez lopte, na kraćem odstojanju, kreće se u osnovnom stavu ulevo ili udesno, i uvek kada se nalazi nasuprot vežbača sa loptom, zaustavlja se u osnovni stav, prima i vraća loptu, nakon čega nastavi kretanje bočno naspram drugog igrača sa loptom i ponavlja vežbu; šutiranje iz mesta; vođenje lopte u mestu i kretanju; igra sa korišćenjem naučenih elemenata 3:3.

Košarka: podizanje lopte sa poda, sa dve ruke, gornjim hvatanjem i zauzimanje radnog položaja tela; isto, posle nekoliko trčećih koraka prema lopti; prehvatanje lopte iz ruke u ruku, posle kruženja lopte oko kukova; baciti loptu uvis i posle odbijanja od tla, uhvatiti loptu sa dve ruke i zauzeti osnovni stav (paralelni, dijagonalni); u paru, potiskivati loptu sa dve ruke, u visini grudi, naizmeničnim opružanjem i savijanjem ruku; dodavanje i hvatanje sa dve ruke, sa kraćeg odstojanja, u mestu i posle kretanja prema lopti i zaustavljanja u osnovni stav; dodavanje u trojkama, licem prema košu, s leva na desno i obrnuto, preko srednjeg vežbača; pivotiranje sa loptom; vođenje lopte u mestu i kretanju sa zaustavljanjem i pivotiranjem; šutiranje iz mesta, sa i bez korišćenja table, posle vođenja lopte u kretanju i zaustavljanja. Igra 3:3 uz korišćenje naučenih elemenata.

Odbojka: osnovni stav u mestu, sa položajem ruku za odbijanje, iznad glave i podlakticama; u kretanju (napred, nazad, bočno) i sa zaustavljanjem; u mestu - učenik podbaci sebi loptu iznad glave, zauzme osnovi stav i primi loptu u "gnezdu", bez odbijanja; ista vežba, ali posle 2-3 koraka; ista vežba sa odbijanjem iznad glave; u paru: osnovni stav, učenik sebi podbaci loptu i odbija napred partneru, ovaj uhvati loptu i izvede istu vežbu; ista vežba, sa odbijanjem podlakticama; iste vežbe izvoditi preko lastiša; jedan učenik podbaci loptu visoko uvis, i posle odbijanja lopte od tla, drugi učenik je odbije iznad glave (podvlačenjem ispod lopte); donji čeoni servis; igra 1:1 i 2:2, početi podbacivanjem ili serviranjem, sa različitim zadacima u igri.

Preventivno-korektivne vežbe

Težište staviti na jačanje leđne i trbušne muskulature kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta.

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

Zdravstveno vaspitanje:

- tvoja fizička forma,

- lična higijena i higijena zdravlja,

- pravilna ishrana,

- pravilan ritam rada i odmora,

- prva pomoć.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika: trčanje na 40 metara, na različite načine po deonicama od 10 metara; prekoračna tehnika skoka uvis, zgrčna tehnika skoka udalj.

Vežbe na spravama i tlu: obavezni sastav na tlu, niskoj gredi i vratilu; paralelni razboj - njih u potporu, saskok; preskok - posle nekoliko koraka zaleta, sunožnog odskoka sa daske, uz pomoć dva učenika (za naprednije bez pomoći), vertikalno usmeren skok, doskok na povišenu površinu, opružanjem tela, odskok i saskok na strunjaču.

Ritmička gimnastika: obavezni sastav sa loptom.

Osnovi timskih igara: osnovni stavovi u mestu i kretanju; držanje lopte u rukometu i košarci, dodavanje u paru, vođenje u mestu; odbojka - iz osnovnog stava u obruču - podbacivanje lopte iznad glave, odbijanje prstima, hvatanje, podbacivanje, (ponoviti, 6-8 puta uzastopno, naizmenične visine - nisko-visoko).

Zdravstveno vaspitanje: pravilno držanje tela, lična higijena i higijena zdravlja, pravilna ishrana, ritam rada i odmora.

ČETVRTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;

- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;

- estetsko izražavanje kretnjom i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

ATLETIKA

Tehnika trčanja:

- Rad na tehnici trčanja u mestu i u kretanju. Rad ruku sa savijenim laktovima (napred, napred šaka do visine brade, a nazad 5 do 10 cm iza zgloba kuka). Stopala paralelna i trči se na prednjem delu stopala. Trup uspravan, glava podignuta i disanje slobodno (na nos i na usta). Varijanta trčanja: napred, bočno i leđima okrenuti u pravcu kretanja. Trčanje kraćim i dužim korakom (uz nagib trči se kratkim korakom i na prednjem delu stopala). Kod kros trčanja i na slobodnim površinama (trava, šuma i sl.) obratiti pažnju na neravnine zbog mogućih povreda;

- Savlađivanje brzog trčanja kroz ubrzanja (2 do 3 ubrzanja na 30-40 m). Tehnika visokog i niskog starta. Sprint na deonicama do 50 m.

Za razvoj izdržljivosti koristiti intervalni metod rada, umerenog intenziteta (npr. na stazi dužine najviše do 800 metara naizmenično 100 m trčanja, 100 m hodanja, ili u ukupnom trajanju od 5 do 10 minuta).

Skok uvis

Usavršavanje prekoračene tehnike na većim visinama.

Skok udalj

Usavršavanje tehnike zgrčne i predvežbe za tehniku uvinuća.

Bacanje

Bacanje loptice od 200 grama u dalj jačom i slabijom rukom, tehnikom iz mesta i tehnikom iz zaleta. Bacanje medicinke od 2 kg, sa dve i jednom rukom na različite načine (napred, uvis i nazad preko glave).

Štafetno trčanje.

Igre, deonice do 20 m sa dodirom (ruka dodirne rame, leđa, ruku).

VEŽBE NA TLU I SPRAVAMA

U realizovanju programa vežbi na spravama značajno je iskoristiti sve sprave koje su na raspolaganju, na kojima se mogu, bez obzira na pol, izvesti vežbe u visu i uporu, vežbe na smanjenoj površini oslonca i preskoci. Individualni pristup učenicima postiže se diferenciranim pristupom, na svakoj spravi posebno uzimajući u obzir sposobnosti učenika.

Tlo (učenici i učenice): 1) ponoviti obavezni sastav (kombinaciju vežbi) iz trećeg razreda; 2) kolut napred do čučnja, okret u čučnju za 180 i spojeno kolut nazad do čučnja; 3) sunožnim odrazom kolut napred preko prepreke; 4) stav na šakama uz pomoć; 5) predvežbe za premet uporom strance; 6) iz ležanja na leđima most i ponovo leći na leđa (uz pomoć - posle mostova uraditi pretklone); 7) vaga pretklonom i zanoženjem. 8) Kombinacije savladanih vežbi (obavezni sastav iz prvog, drugog i trećeg razreda dopuniti novim vežbama, diferencirano prema polu i sposobnostima učenika. Za naprednije učenike i učenice, pored prethodnih vežbi, dodati: iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; kolut leteći (na sunđer strunjače); premet uporom strance; most zaklonom i usklon uz pomoć.

Preskok (učenici i učenice): 1) ponoviti pripremne vežbe za preskok, prvo fazu doskoka; 2) pripremne vežbe za raznošku i raznoška preko kozlića 110 cm.

Dvovisinski razboj (ukoliko škola nema spravu, učenice mogu vežbati na jednoj pritki razboja, vežbe u visu izvesti na vratilu, a vežbe u uporu na dočelnom vratilu): 1) odrazom jedne noge uzmak do upora prednjeg i sp. zanjihom saskok; 2) ispod više pritke, licem prema nižoj pritki naskok u vis prednji (uz pomoć); klim i trećim klimom premah desnom (levom) u vis ležeći jašući; prehvat raznoručno do seda jašućeg; pothvatom desne (leve) saskok odnoška sa okretom za 90, završiti desnim bokom prema razboju. Za naprednije učenice: obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.

Greda (učenice): ponoviti kombinacije vežbi i sastave iz prethodnih razreda. U sastav ukomponovati korake unazad zibom počučnjem, slobodna noga pored grede; okret u usponu za 90° i saskok pruženim telom (čeono). Za naprednije učenice saskok uvitim telom; delovi iz obaveznog sastava za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda. Učenici: hodanjem, trčanjem, okretima i izdržajima u određenom položaju treba da razvijaju osećaj za ravnotežu.

Paralelni razboj (učenici): 1) ponoviti vežbe iz trećeg razreda; 2) prednjihom sed raznožno pred rukama; prinožiti jednom (levom) nogom do seda van (udesno); saskok udesno desnoručke sa okretom za 180 (uz pomoć), doskok desnim bokom prema razboju; 3) njih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama; sasedom njih u uporu prednjem. Za naprednije učenike obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda. Učenice: njih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama; sasedom njih u uporu prednjem.

Vratilo (učenici): ponoviti vežbe iz trećeg razreda - dočelno vratilo; naskok u upor prednji aktivni (sa povišene površine ili odskokom), zanjihom saskok. Za naprednije učenike obavezan sastav za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.

Krugovi

Dohvatni krugovi (učenici i učenice):

1) sunožnim odrivom vis uzneto, vis stražnji, saskok;

2) Učenici, doskočni krugovi: vis prosti prednji, njih u visu uz pomoć.

Konj sa hvataljkama (učenici i učenice):

1) upor prednji aktivni;

2) upor stražnji aktivni;

3) upori mešovito odnožno;

4) učenici - iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike: iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji i delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje od prvog do četvrtog razreda.

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Obnoviti program iz prethodnog razreda. Povezati različite pokrete ruku, trupa i nogu u kompleks vežbi oblikovanja.

Ravnoteže usponom na dve i jednoj nozi.

Okreti za 180° i 360° osloncem na dve i jednoj nozi. Skokovi: visoko-daleki skok i povezivanje sa galopom.

Vijača: povezivanje galopa sa dečjim poskokom i elementima iz prethodnog razreda.

Lopta: bacanja i hvatanja povezati sa ravnotežama, okretima i skokovima i dopuniti obavezni sastav iz trećeg razreda ovim elementima.

Prilikom realizacije ovih nastavnih sadržaja voditi računa da se vežbe bacanja i hvatanja izvode sa loptama od meke gume, kože ili poluretana kao ne bi došlo do povrede učenika

Obruč: zamasi u bočnoj i čeonoj ravni sa prehvatanjem i niskim izbacivanjem iz ruke u ruku u mestu i kretanju (korakom, trčeći korakom i dečjim poskokom).

Plesovi: "Srpsko kolo". Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.

OSNOVI SPORTSKIH IGARA

Ponoviti vežbe osnovnih stavova iz prethodnog razreda i kombinovati sa raznim varijantama situacija igre.

Rukomet: ponoviti osnovne vežbe držanja lopte, hvatanja i dodavanja. Vežbe osnova tehnike kombinovati sa vežbama situacije u igri; šutiranje iz mesta posle vođenja i zaustavljanja; skok - šut (za naprednije). Igru 3:3 usavršiti sa konkretnim zadatkom iz osnova taktike u odbrani i napadu.

Košarka: ponoviti vežbe rukovanja loptom i usložnjavati vežbama "žongliranja"; vežbe hvatanja i dodavanja ponoviti i dalje ih primeriti situaciji njihove primene u osnovnoj taktici odbrane i napada; šutiranje ispod koša posle vođenja i zaustavljanja sa leve i desne strane; dvokorak (za naprednije). Igra 3:3 sa konkretnim zadatkom iz osnova taktike u odbrani i napadu.

Odbojka: ponoviti vežbe dodavanja prstima iz prethodnog razreda; za naprednije učenike primena tehnike u nekoliko situacija igre; dodavanje preko glave i bočno. Igra preko niže mreže (lastiša) na smanjenom terenu 2:2 sa primenom osnovne tehnike i za naprednije učenike 3:3 iz osnovne taktike u napadu i odbrani.

Fudbal: vođenje lopte pravolinijsko i sa promenom pravca; primanje lopte i dodavanje lopte različitim delovima stopala; šutiranje; oduzimanje lopte; igra sa osnovnim pravilima za mali fudbal (školsko takmičenje).

Preventivno-korektivne vežbe

Jačanje mišića trupa, sa težištem na jačanje leđne i trbušne muskulature kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta.

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

Zdravstveno vaspitanje:

- tvoja fizička forma,

- lična higijena i higijena zdravlja,

- pravilna ishrana,

- pravilan ritam rada i odmora,

- prva pomoć.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika: trčanje na 40 m iz niskog starta (bez startnih blokova). Skok uvis prekoračnom tehnikom. Skok udalj zgrčnom tehnikom, zaletom do 15 m. Trčanje na 500 m (učenici) i 400 m (učenice).

Vežbe na spravama i tlu: kolut napred do čučnja, okret u čučnju za 180° i spojeno kolut nazad do čučnja; kolut napred sunožnim odrazom preko prepreke; stav na šakama uz pomoć.

Preskok: raznoška.

Greda - niska, švedska klupa: naskok na jednu nogu bočno, koraci (učenice u usponu) do sredine grede, čučanj, okret u čučnju za 180, usprav, dva koraka unazad, uspon okret za 90, saskok pruženim telom, završiti leđima prema spravi.

Vratilo - niža pritka razboja: uzmak odrazom jedne noge, saskok zanjihom.

Organizovati odeljenjsko takmičenje u obaveznim sastavima na tlu i spravama prema programu stručnog veća.

Osnovi timskih igara: osnovna tehnika u kretanju (odabrati dve-tri vežbe koje su korišćene u obučavanju i uvežbavanju).

Ritmička gimnastika i plesovi: obruč - zamasi u bočnoj ravni u kretanju sa niskim izbacivanjem iz ruke u ruku. Kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.

Zdravstveno vaspitanje: pravilno držanje tela, lična higijena i higijena zdravlja, pravilna ishrana, ritam rada i odmora.

Zahteve prilagoditi individualnim sposobnostima učenika.

PETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno gipkosti, brzine i koordinacije;

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenja i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećivanjem i dr.;

- estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti brzine, snage, izdržljivosti i pokretljivosti u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili i, u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada, koje polaze od individualnih mogućnosti učenika i primerene su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela (preventivno-kompenzacijiski rad) primenom vežbi za razvoj snage mišića trupa, sa težištem na leđnoj i trbušnoj muskulaturi, kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta kako bi se odgovarajuća muskulatura ojačala ili opustila. Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

- Sprintersko trčanje - tehnika sprinterskog trčanja (rad nogu i ruku, položaj trupa i glave); tehnika niskog starta i startnog ubrzanja; trčanje deonica do 50 m; štafetno trčanje - izmena štafete u formi štafetnih igara;

- Trčanje na srednjim distancama i kros (500 m učenice, 800 m učenici). Primeniti kontinuirani, ravnomerni metod trčanja ponavljanjem na različitim distancama;

- Kros poligon u školskom dvorištu, obližnjem parku; trčanje po različitim podlogama (trava, zemlja, i dr.);

- Skok udalj - varijanta tehnike "uvinuće";

- Skok uvis - prekoračna varijanta tehnike ("makaze");

- Bacanje loptice od 200 gr; bacanje kugle (hvat i držanje; stvaranje osećaja za rekvizit - veličina, oblik, težina; imitacioni pokreti i sa rekvizitima težine do 2 kg).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Tlo (za učenike i učenice): ponoviti vežbe i kombinacije vežbi iz četvrtog razreda; iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog; kolut leteći (na sunđer strunjače); premet uporom strance; stav na šakama uz pomoć; most zaklonom i usklon uz pomoć.

Za naprednije učenike i učenice: premet strance uporom u obe strane; dva premeta strance povezano; stav na šakama; pripremne vežbe za prekopit (ukoliko škola poseduje odgovarajuće strunjače);

Preskok (za učenike i učenice): ponoviti pripremne vežbe za preskok; raznoška preko kozlića 110 cm; obuka zgrčke.

Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vežbe u visu i uporu (učenice): sunožnim odrazom uzmak do upora prednjeg, uz pomoć; iz upora prednjeg premah odnožno do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred i odbijanjem od pritke); vis prosti prednji - dva puta izvesti prednji i zadnji, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.

Paralelni razboj (učenici): ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; njih u uporu, saskok prednoška; njih u uporu, saskok zanoška.

Za naprednije učenike: njih u potporu; prednjihom upor do seda raznožnog, sasedom snožiti i zanjihom saskok.

Greda (učenice):

- niska greda: ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; bokom pored grede - sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno (jedna noga malo ispred druge); različiti načini hodanja - u usponu, sa zgrčenim prednoženjem, sa zanoženjem, sa odnoženjem, sa visokim prednoženjem; skok sunožnim odskokom, sunožni doskok na mesto odskoka; vaga pretklonom i zanoženjem; saskok zgrčeno;

- visoka greda - naskok u upor prednji, upor odnožno desnom (levom) okretom za 900 udesno i prehvatom bočno (palčevi su okrenuti jedan prema drugom), upor klečeći na desnoj sa zanoženjem leve (mala vaga); osnovna kretanja iz prethodnih razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi.

Vratilo (učenici) - ponoviti vežbe iz četvrtog razreda:

- dočelno vratilo - uzmak sunožnim odrazom do upora prednjeg; njih u visu zavesom o potkoleno i sp. na upor jašući do upora prednjeg; prehvat u pothvat i premahom odnožno zanožnom odnoška sa okretom za 900;

- doskočno vratilo - dva puta ponoviti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.

Krugovi (učenici i učenice):

- dohvatni krugovi - ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo, vis stražnji, saskok;

- doskočni krugovi (učenici) - njih u visu prednjem, saskok u zanjihu uz pomoć.

Konj sa hvataljkama (učenici): ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike - iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji, premah desnom nazad, premah levom nazad - povezano, saskok zamahom nogama unazad.

Na svim spravama kombinacije vežbi iz četvrtog razreda dopuniti novim vežbama ili delovima iz obaveznih sastava za školsko takmičenje - diferencirano prema polu i sposobnostima učenika.

Međurazredno takmičenje u obaveznom sastavu na tlu i spravama prema programu stručnog veća.

RUKOMET

Ponoviti elementarne igre koje sadrže osnovne elemente rukometa: "između dve i četiri vatre", "lopta putuje" ("graničari"), "neka bije, neka bije", "lopta je spas".

Usvajanje osnovnih elemenata tehnike sa loptom (uz upoznavanje sa osnovnim pravilima rukometa): držanje lopte jednom i obema rukama; vođenje lopte u mestu sa promenom visine vođenja, promenom ruke, promenom polaznog položaja (stojeći, sedeći, ležeći...); vođenje lopte u kretanju, pravolinijski, sa promenom pravca i ruke kojom se vodi, sa promenom brzine trčanja, vođenje u kretanju sa zaustavljanjem u dva koraka; bacanje lopte tzv. "kratkim zamahom" (manje rastojanje); bacanje lopte tzv. "dugim zamahom" (veće rastojanje) uz primenu nekog od zaleta (bočni-donožni, bočni-zanožni, čeoni); hvatanje precizno bačenih lopti (u visini grudi i glave); hvatanje neprecizno bačenih lopti (bočnih, iznad visine glave, u visini kolena); šutiranje na gol sa osloncem na tlu - bočni ("šase") šut; šutiranje na gol sa osloncem - čeoni šut (šut iz trka); šutiranje na gol u skoku; jednostruka finta u "jaču" stranu sa izvođenjem skok šuta na gol.

Obučavanje osnovnih elemenata bez lopte: u fazi napada - dubinsko, bočno i dijagonalno kretanje, utrčavanje u prazne prostore, promena smera kretanja, otkrivanje za prijem lopte, blokada odbrambenog igrača telom, izmena pozicije sa saigračima, zalet ka golu bez lopte, padovi; fazi odbrane - odbrambeni blok, oduzimanje lopte od protivničkog napadača, ometanje napadača sa loptom, ometanje napadača bez lopte, presecanje putanje lopte kod dodavanja; elementi tehnike golmana (osnovni stav, kretanje na golu, odbrana visokih i niskih lopti, odbrana šuteva sa krila, odbrana sedmerca).

Igra na dva gola uz primenu prethodno usvojenih elemenata tehnike i taktike. Primena pojedinih elemenata koji su usvojeni na času, tokom igre, stimulisati posebno (npr. gol koji je postignut "čeonim šutem" vrednovati duplo, ako je na tom času bio tema).

U uslovima koji nisu odgovarajući za rukomet primenjivati igru u formi mini rukometa (četiri igrača u polju i golman, uz obaveznu primenu individualne odbrane ("čovek-čoveka").

U okviru odeljenja organizovati utakmice dveju ekipa ("plavi" - "beli") koje su prethodno ujednačene po mogućnostima. Zatim, održati takmičenje između svih odeljenja petog razreda i na kraju, od selektiranih igrača iz najboljih odeljenja, napraviti školski tim koji će se nadmetati sa protivnicima iz drugih škola. Uz ovo, treba organizovati i "prateće" aktivnosti, kao što je takmičenje za najboljeg golmana ili "penaldžiju".

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Ponoviti nastavne sadržaje iz nižih razreda; estetsko oblikovanje koraka pored ribstola i u kretanju; rad ruku i kombinacije sa koracima; kombinacije galop koraka sa dečjim, mačjim, dalekovisokim i polkinim korakom. Obavezni sastav bez rekvizita.

Vijača: ponoviti vežbe iz nižih razreda; mačji skok i za naprednije učenice dalekovisoki skok kroz vijaču.

Lopta: bacanja u čeonoj i bočnoj ravni, povezano sa naučenim poskocima i skokovima.

Obruč: ponoviti vežbe iz nižih razreda; vrtenje obruča oko ruke; kotrljanje obruča po tlu povezano sa poskocima i skokovima.

Plesovi: "Divna, Divna", "Moravac" (prva varijanta). Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.

PLIVANJE

Naučiti plivanje jednom tehnikom.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbanog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to nisu predviđeni posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika:

Prikaz tehnike trčanja; prikaz tehnike skoka udalj - varijanta "uvinuće"; prikaz tehnike skoka uvis varijanta "makaze"; višeboj - troboj: 50 m, skok udalj i bacanje loptice od 200 g.

Vežbe na spravama i tlu (učenice) - kombinacije vežbi: na tlu, gredi i razboju, preskok; (učenici) - kombinacije vežbi: na tlu, preskok i jedne sprave u uporu i visu.

Rukomet: jedna kombinacija elemenata tehnike primenjenih u situaciji igre (dodavanje, vođenje i šutiranje).

Ritmička gimnastika i narodni plesovi: (za učenice) obavezni sastav bez rekvizita; zamasi, kruženja, trčanja, poskoci i skokovi kroz vijaču. Za učenike i učenice jedno kolo uz muziku.

Plivanje: preplivati 20 m naučenom tehnikom.

Zahteve prilagoditi individualnim sposobnostima učenika

ŠESTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;

- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;

- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima, kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogućnosti učenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela (preventivno-kompenzacijiski rad) primenom vežbi za razvoj snage mišića trupa, sa akcentom na leđnu i trbušnu muskulaturu kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta kako bi se odgovarajuća muskulatura ojačala ili opustila. Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

- Usavršavanje tehnike sprinterskog trčanja (rad nogu i ruku, položaj trupa i glave); Tehnika niskog starta i startnog ubrzanja; Trčanje deonica do 50 m;

- Štafetno trčanje - Izmena štafete u različitim formama (parovi, četvorke i dr.) i pri različitim brzinama kretanja (hodanje i trčanje);

- Trčanje na srednjim distancama i krosa (učenice 1000 m, učenici 1200 m).

- Skok udalj - Varijanta tehnike "uvinuće";

- Skok uvis - Prekoračna ("makaze") tehnika;

- Bacanje loptice od 200 g. Bacanje kugle (Iz mesta i zaleta i sa rekvizitima težine do 3 kg).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Pre realizovanja programa preporučuje se podela učenika na grupe prema nivou prethodnih umenja (diferenciran pristup). Učenici, koji nisu savladali pojedine vežbe iz programa do šestog razreda, prvo uče vežbe koje nisu usvojili. Posle toga uče program šestog razreda. Za ostale učenike predviđa se nadgradnja na sadržaja iz petog razreda. Sve vežbe na pojedinim spravama treba naučiti pojedinačno, a zatim ih povezivati u kombinacije.

Tlo (učenici i učenice):

1) ponoviti vežbe i kombinacije iz petog razreda; 2) premet strance uporom u obe strane; 3) dva premeta strance povezano; 4) stav na glavi uz pomoć; 5) stav na šakama uz pomoć; 6) kolut napred leteći sa izrazitijom fazom leta na sunёer strunjače; 7) pripremne vežbe za prekopit i prekopit napred na sunđer strunjače (salto napred zgrčenim telom). Za naprednije učenike i učenice stav na šakama, kolut napred uz pomoć; učenice - stav na šakama, most napred uz pomoć.

Preskok (učenici i učenice):

Kozlić: 120 cm; raznoška i zgrčka - usavršavanje (udaljenija daska i izrazitije otvaranje u fazi drugog leta). Za naprednije učenike i učenice: kozlić, konj, švedski sanduk - pripremne vežbe za sklonku i sklonka.

Greda (učenice):

Niska greda: 1) ponoviti vežbe iz petog razreda; 2) skok sunožnim odskokom, doskok na jednu nogu, druga je u prenoženju; 3) skok sunožnim odskokom, doskok na jednu nogu, druga je u zanoženju; 4) "valcer korak" 5) "galop"; 6) u sredini grede, iz položaja bočno saskok pruženim telom sa okretom za 180°.

Visoka greda: 1) naskok u upor prednji; premah odnožno desnom (levom); 2) okret za 90° udesno, prehvat bočno (palčevi su okrenuti jedan prema drugom); 3) zamahom ili osloncem obema nogama iza tela preći u upor čučeći i spojeno čučanj, predručiti, usprav, odručiti; 4) vežbe iz programa petog razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi; 5) vaga pretklonom i zanoženjem. Učenici, hodanjem, trčanjem, okretima i izdržajima u određenom položaju treba da razvijaju osećaj za ravnotežu. Hodanje na visokoj gredi i saskok pruženim telom sa okretom za 180°.

Paralelni razboj (učenici):

1) ponoviti vežbe iz petog razreda; 2) njih u potporu, prednjihom upor do seda raznožno; 3) sasedom snožiti i zanjihom saskok. Za naprednije učenike iz seda raznožno za rukama kolut napred do seda raznožno, uz pomoć.

Vratilo (učenici)

Dočelno vratilo: 1) uzmak vučenjem; 2) kovrtljaj nazad u uporu prednjem 3) premah odnožno desnom (levom); 4) spad nazad zavesom o potkoleno i spojeno na upor jašući; doskočno vratilo: njihanje sa povećanim amplitudama i spojeno saskok u zanjihu. Za naprednije učenike kovrtljaj napred u uporu jašućem.

Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vežbe u visu i uporu:

1) ponoviti vežbe iz petog razreda; vežbe u uporu; 2) zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor prednji; 3) kovrtljaj nazad u uporu prednjem; 4) upor prednji, premah odnožno desnom/levom/ do seda jašućeg; premah odnožno levom/desnom/ do upora stražnjeg; 5) upor stražnji - zamahom nogama unapred saskok, uz pomoć, vežbe u visu; 6) klimom uspostaviti njih, njihanje sa većom amplitudom i sp. saskok u zanjihu; 7) klim i, ukoliko škola ima dvovisinski razboj, trećim klimom premah raznožno. Za naprednije učenice: kovrtljaj napred u uporu jašućem.

Krugovi:

Dohvatni krugovi (učenici i učenice); prednjihom vis uzneto (uz pomoć) doskočni krugovi (učenici); vis prednji, prednjihom zgib, njih u zgibu, opružanjem ruku njih u visu i spojeno saskok u zanjihu, uz pomoć.

Konj sa hvataljkama (učenici):

1) naskok u upor prednji; 2) premah odnožno u upor jašući (naznačiti); 3) njih u uporu jašućem; 4) iz upora jašućeg premah zanožnom u upor stražnji; 4) upor stražnji, zamahom nogama unapred saskok. Za naprednije učenike povezati navedene vežbe bez međuzamaha i međunjihova.

Na svim spravama kombinacije vežbi iz petog dopuniti vežbama iz šestog razreda, kao i delovima iz obaveznih sastava iz sistema školskih sportskih takmičenja Srbije (program za mlađe pionire i pionirke, peti i šesti razred) - diferencirano prema sposobnostima učenika.

Međuodeljenjska takmičenja prema programu stručnog veća.

KOŠARKA

Osnovni stavovi u napadu i odbrani:

a) Osnovni stav u napadu sa loptom (frontalno), zauzimanje stava - u mestu; iz podbacivanja lopte napred i u stranu u jednom i dva kontakta; nakon kretanja po prijemu lopte od dodavača; akcenat na položaj u odnosu na koš.

b) Vežbe kontrole lopte (frontalno) - manipulacija loptom u mestu; u kretanju. Osnovni stav u odbrani - paralelni i dijagonalni (frontalno) - zauzimanje stava u mestu; iz kretanja. Priprema za kretanja - hodanje, lagano trčanje, na znak zaustavljanje, "stepovanje" i opet trčanje. Jednonožni i sunožni poskoci.

v) Tehnika pivotiranja

- Pivotiranje (frontalno i grupno) - u mestu; nakon zaustavljanja (akcenat na pravilnom stavu i na ograničenja pravila igre - stajna noga); 1:1 sa zaštitom lopte; 2:1

(2:2) sa otvaranjem linije dodavanja.

g) Hvatanje i dodavanje lopte

- Hvatanje lopte (frontalno) - u mestu i kretanju (hvatanje lopti koje dolaze -visoko, srednje i nisko);

- Dodavanje sa dve ruke sa grudi - direktno i od pod; dodavanje sa jednom rukom ispred ramena - direktno i od pod; dodavanje sa dve ruke iznad glave (frontalno i grupno) - u mestu (u parovima, u trouglu, u četvorouglu); u mestu i nakon dodavanja sledi kretanje; u kretanju (u kolonama; u parovima i trojkama dužinom terena);

- "Igre dodavanja".

d) Dribling

- Dribling u mestu (frontalno) - jednom rukom u stavu; prebacivanje lopte iz ruke u ruku na različite načine (povezati sa zauzimanjem stava);

- Polazak u dribling (frontalno i grupno) - ukršteni polazak u dribling; pravolinijski dribling sa promenom ritma sa i bez zaustavljanja; prednja promena pravca;

- "Igre driblinga".

đ) Kretanje u odbrani

- Kretanje "u paralelnom stavu" (frontalno i grupno) - po širini;

- Kretanje "u dijagonalnom stavu" (frontalno i grupno) - po dubini sa promenom pravca i odstupajućim korakom; 1:1 dirigovano u cik-cak kretanju, napadač vežba dribling, odbrana kretanje.

e) Šutiranje

- Prodor dvokorakom sa polaganjem lopte u koš - "gornje" i donje polaganje iz prodora dvokorakom, desni i levi dvokorak (iz dodavanja i iz driblinga);

- Skok šut ili šut skok (šut sa impulsom) - iz mesta; podbacivanjem lopte; iz jednog i više driblinga; iz dodavanja (obratiti pažnju na rastojanje sa kojeg se šutira);

- "Igre sa prodorom dvokorakom" i "igre šutiranja".

ž) Povezivanje napadačkih elemenata u akcione celine

- Polazak u dribling; dribling; prodor dvokorakom (ili šut sa distance);

- Dodavanje; kretanje bez lopte; prijem lopte u kretanju; prodor dvokorakom (ili šut sa distance);

- Dribling sa promenom pravca; prodor dvokorakom (ili šut sa distance);

- Dribling sa promenom pravca; dodavanje; utrčavanje; prijem lopte; prodor

dvokorakom (ili šut sa distance)...;

z) Kretanje bez lopte u napadu

- Tehnike promene smera i pravca u kretanju bez lopte; pravolinijsko kretanje sa promenom smera i ritma kretanja, prednja promena pravca, leđna promena pravca;

- Demarkiranje - sa promenom smera kretanja; "ve" demarkiranje.

i) Igra 1 na 1, sa i bez lopte

- Igra 1 na 1, sa loptom (grupno) - napadač koristi finte (finta prodora i finta šuta); odbrambeni korektno reaguje na finte napadača; akcenat na napadu; akcenat na odbrani, skok u odbrani. Dirigovano i situaciono. Primena u igri;

- Igra 1 na 1, bez lopte (grupno) - napadač radi demarkiranje; odbrambeni - pravilno čuvanje napadača bez lopte koji je blizu lopte; igra u situaciji: 1 na 1 + 1, dirigovano i situaciono; skok u odbrani. Primena u igri;

j) Kontranapad

- Kontranapad sa 2 i 3 igrača (grupno) - akcenat na skoku, na prvom dodavanju, transportu lopte dužinom terena i završnici (2 na 0; 2 na 1; 3 na 0; 3 na 1).

k) Pozicioni napad i odbrana

- Saradnja 2 i 3 igrača u napadu (grupno) - saradnja na principima "dodaj i utrči" i zadržavanje rastojanja među napadačima; 2 na 0, 2 na 2, 3 na 0, 3 na 3 - dirigovano i situaciono;

- Saradnja 2 i 3 igrača u odbrani (grupno) - pritisak na loptu; pritisak na prva dodavanja; odbrana od utrčavanja

• 2:2 u pozicionoj igri,

• 3:3 u pozicionoj igri.

RITMIČKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE

Osmice vijačom u bočnoj i horizontalnoj ravni. Kotrljanje lopte po telu (duž jedne ruke). Vrtenje obruča oko ruke spojeno sa bacanjem i hvatanjem. Kraći sastavi vijačom i loptom, uključivanjem novonaučenih kretanja. Plesni koraci: valcer korak (trokorak), bez i sa okretom. Narodne igre: druga varijanta igre "Moravac" i povezivanje sa prethodnom varijantom, "Kolo vodi Vasa" i jedna igra iz kraja u kojem se nalazi škola.

PLIVANJE

Naučiti plivanje dvema tehnikama i skok na noge.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika

Prikaz sprinterskog trčanja i tehnike niskog starta. Prikaz izmene štafetne palice u parovima. Prikaz tehnike skoka udalj - varijanta "uvinuće". Prikaz tehnike skoka uvis, varijanta "makaze".

Višeboj - troboj - 50 m, skok udalj i bacanje loptice od 200 g.

Vežbe na spravama i tlu

Vežbe na tlu - stav na šakama uz pomoć.

Preskok: zgrčka.

Greda: skok sunožnim odskokom i doskokom na isto mesto; vaga pretklonom i zanoženjem; saskok zgrčeno (čeono ili bočno).

Vratilo - niža pritka razboja: kovrtljaj nazad u uporu prednjem.

Košarka

3:3 u pozicionoj igri.

Ritmička gimnastika i narodni ples

Prikaz osnovne tehniku rada vijačom i loptom.

Odigrati jednu narodnu igru uz muziku.

SEDMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti - brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti i koordinacije;

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;

- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti - brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili u drugim delovima časa, putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogućnosti učenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja realizuje;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela (preventivno-kompenzacijiski rad) primenom vežbi za razvoj snage mišića trupa, sa akcentom na leđnoj i trbušnoj muskulaturi kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

- Tehnika sprinterskog trčanja - poluvisoki start i trčanje u krivini. Trčanje deonica do 60 m. Štafetno trčanje (4 x 60 m);

- Trčanje na srednjim distancama (800 m). Priprema za kros;

- Skok udalj - varijanta tehnike "uvinuće";

- Skok uvis - prekoračna ("makaze") tehnika. Leđna tehnika "flop" (pod uslovom da postoje odgovarajući uslovi);

- Bacanje kugle - leđna tehnika; "kružna" varijanta tehnike (za naprednije).

Međuodeljenjska takmičenja u atletskom višeboju (četvoroboj: trčanje ma 60 m, skok uvis, skok u dalj, bacanje kugle).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Tlo (učenici i učenice):

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda;

2) Stav na šakama (stav u uporu);

3) Most iz ležanja na leđima (učenici i učenice) i most zaklonom i usklon (učenice);

4) Prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180º do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.

Sastaviti kombinaciju vežbi iz akrobatike i ritmike (različiti načini hodanja i trčanja, plesni koraci, poskoci i skokovi, okreti na dve i jednoj nozi, ravnoteže, zamasi i talasi).

Program za naprednije (učenike i učenice):

1) Stav na šakama, kolut napred;

2) zaletom premet strance uporom sa okretom za 180º do stava na jednoj nozi i pripremne vežbe za rondat.

Preskok (učenici i učenice):

1) Ponoviti sadržaje preskoka iz šestog razreda;

2) Konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm) - zgrčka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta;

3) Skokovi sa trambuline - pruženi uvis, prednožno zgrčeni, prednožno raznožni, ukoliko škola ima uslove.

Za naprednije (učenike i učenice)

Konj u širinu, visina za učenice 120 cm, za učenike 125-130 cm - zgrčka, raznoška i skolonka, pripremne vežbe za preskoke sa zanoženjem.

Greda (učenice):

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda;

2) kombinacija vežbi (čeono prema gredi) - iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno, okret za 90º upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu klečećem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav, odručiti; lagano trčanje na prstima, hodanje dokoracima; skok sunožnim odskokom i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom za 90° ili 180°.

Za naprednije (učenice):

1) Vežbe - naskoci (u upor čučeći; u upor prednji odnožno; sed "amazon"), različiti načini hodanja, "galop"; "dečiji" poskoci, "mačiji" skok, okreti za 180° na jednoj nozi); saskoci (zgrčeno, prednožno raznožni, sa okretom 360º).

2) Kombinacija vežbi najmanje dve dužine grede.

Vratilo:

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda;

2) Vratilo doskočno - njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude, u zanjihu saskok;

3) vratilo dohvatno - iz upora prednjeg saskok podmetno;

4) vratilo dočelno - upor prednji premah odnožno desno, premah odnožno levo - naglasiti upor stražnji.

Za naprednije (učenike)

Uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok iz upora prednjeg zamahom (zanjihom) do stava na tlu.

Dvovisinski razboj (ili vežbe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu (učenice):

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda;

2) Kombinacija licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih i spojeno saskok u prednjihu.

Za naprednije (učenice)

Dvovisinski razboj (vratilo) - uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok zamahom nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu.

Paralelni razboj (učenici):

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda;

2) Kombinacija (iz položaja bočno) - naskok u upor, prednjih u zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180º) prema pritki do stava na tlu.

Za naprednije (učenici)

Kombinacija (iz položaja bočno) - naskok u upor i spojeno prednjih i zadnjih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama, prehvat kroz uzručenje do upora sedećeg zarukama, zanoženjem snožiti; iz potpora prednjihom upor do seda raznožno, njihanje u potporu; saskok - prednjihom prednoška sa okretom (180º) ili zanjihom zanoška.

Konj sa hvataljkama (učenici)

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda;

2) Kombinacija - iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van, premah odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu između hvataljki saskok napred.

Za naprednije (učenici)

Metanja - premasi odnožno

Krugovi:

1) Dohvatni krugovi (učenici i učenice)

- Ponoviti vežbe iz šestog razreda;

- Iz visa stojećeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoć).

2) Doskočni krugovi (učenici)

Kombinacija: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi izdržaj, vis uzneto, vis stražnji i sp. saskok (uz pomoć).

Za naprednije (učenici i učenice)

Predviđene kombinacije izvesti bez pomoći.

Na svim spravama kombinacije vežbi iz šestog razreda dopuniti vežbama iz sedmog razreda, diferencirano prema sposobnostima učenika.

Organizovati međuodeljenjska takmičenja prema programu stručnog veća.

Napomena: Prilikom rada na nastavnim sadržajima gimnastike neophodno je dosledno primeniti metode čuvanje i asistenciju, kao ne bi došlo do povreda učenika.

ODBOJKA

Odigravanje lopte prstima:

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte prstima;

- Igra preko mreže u tri kontakta, prstima.

Odigravanje lopte "čekićem":

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte "čekićem";

- Igra preko mreže u tri kontakta, prstima i "čekićem".

Servis

a) Školski servis:

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju donjeg servisa;

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje donjim servisom.

b) "Lelujavi" servis:

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju "lelujavog" servisa;

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom.

Smečiranje:

- Udarac po lopti za izvođenje smeča bez mreže;

- Udarac po lopti za izvođenje smeča na mreži, ali bez skoka;

- Zalet i naskok za smeč;

- Tehnika smeča u celini;

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom, a u igri se koristi i smečiranje, kao sastavni deo odbojkaške igre.

Blokiranje:

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju blokiranja;

- Učenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak, ukršteni korak i trčanje pored mreže);

- Kontakt šake i lopte;

- Jedinačni blok;

- Grupni blok (dvojni i trojni);

- Igra preko mreže u tri kontakta - uz primenu svih elemenata odbojkaške igre.

Igra:

- Elementi odbojkaške igre:

• faza igre I (igra počinje servisom, a nastavlja se blokom i odbranom i kontranapadom);

• faza igre II (igra počinje prijemom servisa, a nastavlja se dizanjem lopte za napad i napadom);

• Igra sa zadatkom 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 i kombinacije 3:2, 4:2.

Odeljenska i međuodeljenska takmičenja sa primenom osnovnih pravila.

RITMIČKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE

Estetsko oblikovanje pokreta trupa vežbama za kičmeni stub i karlicu. Dalje usavršavati estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku.

Ponoviti elemente rada sa vijačom; obavezni sastav sa vijačom.

Obruč: ponoviti vežbe i povezati bacanja i hvatanja sa izdržajima u sunožnom usponu, koracima u usponu i istezanjem tela, sa poskocima i skokovima, vrtenjem; kotrljanje po tlu povezati sa okretom za vreme kotrljanja ili galopom i skokom; vrtenje obruča na tluoko uzdužne ose i za vreme vrtenja okret ili izdržaj.

Vijača: ponoviti elemente iz prethodnih razreda i povezati u kombinacije.

Ples: polka, "Vranjanka" i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.

PLIVANJE

Preplivati distancu od 100 m dvema tehnikama (kraul i leđni kraul).

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja, zakonitosti razvoja mladog organizma, sticanje higijenskih navika, kao i potrebu da briga o vlastitim fizičkim sposobnostima bude sastavni deo života u procesu odrastanja i kasnije, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba ostvariti. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima i vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika: četvoroboj: 60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle.

Vežbe na spravama i tlu

Vežbe na tlu: prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180º do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.

Preskok: zgrčka (otvaranje u drugoj fazi leta i sigurnost doskoka).

Vratilo doskočno - viša pritka razboja: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude, u zanjihu saskok

Vratilo dočelno - niža pritka razboja: upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji.

Greda (učenice): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno; okret za 90º - upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu klečećem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav.

Paralelni razboj (učenici): upor, prednjih, zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180º) prema pritki do stava na tlu.

Odbojka - igra sa zadatkom.

Ritmička gimnastika i ples:

- za učenice: obavezni sastav sa obručem,

- za učenike: kompleks vežbi oblikovanja,

- za učenice i za učenike - jedno kolo uz muzičku pratnju.

OSMI RAZRED

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;

- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- Razvijanju fizičkih sposobnosti - brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogućnosti učenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja realizuje;

- Učvršćivanju pravilnog držanja tela, (preventivno-kompenzacijiski rad) primenom vežbi za razvoj snage mišića trupa, sa akcentom na leđnoj i trbušnoj muskulaturi kako bi se sprečila pojava deformiteta kičmenog stuba. Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta kako bi se odgovarajuća muskulatura ojačala ili opustila vežbama. Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

- Sprintersko trčanje - 60 m;

- Štafetno trčanje - 4 x 60 m;

- Trčanje na srednjim distancama i krosa (učenice 800 m, učenici 1500 m);

- Skok udalj - Koračna tehnika;

- Skok uvis - "Leđna" varijanta;

- Bacanje kugle - "Kružna" varijanta tehnike (korišćenje kugli težine 3 kg i 4 kg).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Vežbe na tlu (učenice i učenici):

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Kombinacija vežbi koja sadrži varijantu koluta napred i koluta nazad, stav na šakama - izdržaj uz pomoć; premet strance uporom i vežbe iz ritmike (plesni korak, skok, okret, ravnotežu);

- Za naprednije učenike i učenice - kombinacija vežbi predviđena za sve učenike i učenice sadrži teže varijante kolutova i stav na šakama, kolut napred.

Preskok (učenice i učenici) - kozlić i konj, 110 ili 120 cm:

- Ponoviti sadržaje preskoka iz sedmog razreda;

- Konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm) - zgrčka i raznoška - udaljavanjem daske od sprave usavršavanje faze prvog i faze drugog leta;

- Skokovi sa trambuline, ukoliko škola ima uslove - ponoviti skokove iz sedmog razreda, skokovi sa okretom oko uzdužne ose tela;

- Za naprednije učenike i učenice - konj u širinu, učenice 120 cm, učenici 125-130 cm - zgrčka, raznoška i skolonka, pripremne vežbe za preskoke sa zanoženjem i preskoci sa zanoženjem.

Greda

Učenice:

- Ponoviti vežbe i kombinacije iz sedmog razreda;

- Naskok - čeono prema gredi - iz mesta ili zaletom naskok premahom odnožno u upor jašući; okret za 90º grčenjem nogu stopala postaviti iza grede i preći u upor čučeći; čučanj odručiti; usprav;

- Kombinovati različite načine hodanja, plesnih koraka, poskoka, okreta za 180° i ravnoteža);

- Saskoci pruženo i zgrčeno;

- Za naprednije (učenice) - program za sve učenice usavršiti: posle naskoka u upor čučeći preći zamahom nogama u zanoženje, a sva ostala kretanja i saskoke izvesti u težoj varijanti.

Vratilo

Učenici

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Dohvatno vratilo - sunožnim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetno doskočno vratilo;

- Njihanje u visu prednjem, u prednjihu saskok sa okretom za 180° do stava na tlu - za naprednije učenike: kombinacija vežbi: uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazadu uporu, spadom nazad saskok podmetno.

Dvovisinski razboj (ili vežbe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu)

Učenice:

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Vis prednji, licem prema nižoj pritci: odgurivanjem jedne noge o n/p, zanjihprednjih do n/p, zanjih i spojeno saskok u zanjihu;

- Zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor prednji;

- Za naprednije učenice - Kombinacija vežbi zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor prednji, kovrtljaj nazad u uporu, premah odnožno desnom, premah odnožno levom do upora stražnjeg, saskok sasedom.

Paralelni razboj

Učenici:

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Kombinacija (iz položaja bočno) - naskok u upor i spojeno prednjih, zanjih, prednjihom do seda raznožno pred rukama; kroz uzručenje prehvat do seda raznožno za rukama, zanoženjem snožiti, njihanje u uporu i sp. saskok prednoška;

- Za naprednije učenike - kombinacija njih u potporu; prednjihom upor do seda raznožno; upor za rukama i spojeno kolut napred do seda raznožno.

Krugovi

Učenici

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Dohvatni krugovi - Iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavo, vis uzneto, vis stražnji - saskok (uz pomoć);

- Iz visa prednjeg vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo - izdržaj, vis uzneto, otvaranjem vis prednji i spojeno saskok (uz pomoć);

- Za naprednije učenike - predviđene kombinacije izvesti bez pomoći.

Konj sa hvataljkama

Učenici:

- Ponoviti vežbe iz sedmog razreda;

- Kombinacija - iz upora prednjeg na hvataljkama premah odnožno desnom do upora jašućeg; njih u uporu jašućem, premah odnožno levom do upora stražnjeg; premah odnožno desnom nazad do upora jašućeg, premah odnožno levom nazad i sp saskok;

- Za naprednije učenike - Naskok u upor prednji; premah odnožno desnom napred; premah odnožno levom napred, premah odnožno desnom nazad do upora jašućeg; njih u uporu sa izrazitijim prenošenjem težine sa ruke na ruku i spojeno premahom odnožno desne saskok sa okretom za 90° ulevo.

RITMIČKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE

Estetsko oblikovanje trupa vežbama za kičmeni stub i karlicu.

Dalje usavršavati estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku.

Savladanu tehniku rada vijačom koristiti u pojedinim fazama časa: ritmički sastav loptom uz raznovrsnije korišćenje prostora (veći broj različitih formacija) - ritmički sastav obručem; ritmičko udaranje čunjevima jedan o drugi i o pod - mali krugovi čunjevima (vertikalni i horizontalni).

Plesovi: valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelan u datom trenutku) i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.

Sportske igre

Vežbe sa loptom izvoditi sa loptama od meke gume, kože ili poliuretana kako ne bi došlo do povrede učenika.

Usavršiti jednu sportsku igru koja je obrađivana u nekom od prethodnih razreda, koju učenici i nastavnici zajedno odaberu, prema sklonostima i potrebama učenika.

PLIVANJE

Plivanje trima tehnikama (kraul, leđni kraul i prsno plivanje). Naučiti uvodu na glavu.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika, kako bi shvatili cilj koji se ostvaruje nastavom fizičkog vaspitanja. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktični rad, za koji nisu predviđeni posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

1. Atletika:

- višeboj - petoboj - 60 m, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle, trčanje učenice 1.200 m, učenici 1.500 m.

2. Vežbe na spravama tlu (učenice i učenic):

- stav na šakama, izdržaj (uz malu pomoć).

Preskok (učenice i učenici)

- zgrčka sa izrazitijim fazama leta.

Greda (učenice)

- naskok čeono prema gredi: iz mesta ili zaletom naskok premahom odnožno u upor,

- jašući; okret za 90° grčenjem nogu stopala postaviti iza grede i preći u upor,

- čučeći; čučanj odručiti; usprav, hodanje u usponu do kraja grede; saskok pruženim telom, bočno.

Vratilo (učenici)

- sunožnim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetno.

Dvovisinski razboj, niža pritka vratila (učenice)

- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor prednji.

Paralelni razboj (učenici):

- na početku razboja: njih u uporu, prednjihom do seda raznožno za rukama; sasedom;

- snožiti i zanjihom saskok.

Krugovi (učenici)

- zgibom vis uzneto, izdržaj; otvaranjem kroz vis prednji saskok (uz pomoć).

Konj sa hvataljkama (učenici):

- iz upora prednjeg premah odnožno desnom do upora jašućeg; njih u uporu,

- jašućem i spojeno premah odnožno levom do upora stražnjeg.

3. Sportske igre

- igra sportsku igru u skladu sa pravilima.

4. Ritmička gimnastika ples i narodne igre:

- učenici - kompleks vežbi oblikovanja (lični sastav);

- Učenice - sastav sa obručem (lični sastav);

- učenici i učenice - jedno kolo uz muzičku pratnju;

- plesovi - valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelni u datom trenutku).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(od prvog do osmog razreda)

I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA:

Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja nastave ovog predmeta.

Program nastave fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci, s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, Nedelja školskog sporta, priredbe i javni nastupi.

Da bi nastava fizičkog vaspitanja bila primerena individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika ili grupe učenika, usmeravati na smanjene ili proširene sadržaje, koji su predviđeni nastavnim planom i programom, u časovnoj vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.

U realizaciji programa polazi se od činjenice da se cilj nastave fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje trebalo bi da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

Učenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta, ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je i korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnovu za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoričke aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj se nalazi škola.

- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove za uspešno ostvarivanje veoma složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.

II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG I RADA OSNOVNI DIDAKTIČKO-METODIČKI ELEMENTI

Proces nastave fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti,

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven sistem nastave fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdržljivosti, okretnosti i preciznosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnove za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi oblikovanja, frontalno, najčešće u pripremnom delu časa. U toku rada, nastavnik, postepeno usmerava učenike na samostalno izvođenje vežbi kako bi njihova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. U ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaničke strukture osnovnog zadatka na glavnom delu časa, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti mesto za vežbanje u ovom delu časa. Zatim, treba program realizovati u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje prilagođene iz sportskog treninga su metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog učenika, sačinjava radni karton, sa programom vežbi i individualnim opterećenjem za svaku vežbu.

Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

Programske sadržaje, gde je to potrebno, treba realizovati odvojeno prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u našoj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.

U programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih se ostvaruje. To je učinjeno da bi nastavnik fizičkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava individualnim mogućnostima učenika (diferencirani pristup), specifičnosti škole, kao i prostornim i materijalnim uslovima rada.

Prilikom realizacija vežbi bacanja i hvatanja izvoditi sa loptama od meke gume, kože ili poluretana kao ne bi došlo do povrede prstiju ili ručnog zgloba kod učenika, a tokom realizacije nastavnih sadržaja gimnastike, dosledno primeniti metode čuvanja i asistenciju prilikom izvođenja vežbi.

Programom se predviđaju aktivnosti koje su značajne za sredinu u kojoj se nalazi škola (stoni-tenis, veslanje, borilački sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifični materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni-tenis, borilački sportovi....) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.

Od organizacionih oblika rada koji doprinose usvajanju umenja i navika, značajnih za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;

- korektivno-pedagoški rad;

- slobodne aktivnosti učenika;

- kroseve;

- zimovanja;

- takmičenja,

nastavnik upućuje učenike da u slobodnom vremenu samostalno vežbaju. Iako se programski sadržaji, u najvećoj meri, savlađuju na časovima fizičkog vaspitanja, za razvoj motoričkih sposobnosti potreban je obim rada koji se ne može postići samo na ovim časovima. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na učenike čije motoričke sposobnosti nisu na potrebnom nivou tako i na ostale učenike, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, važno je da nastavnik učenicima prikaže i objasni vežbe koje oni, potom, kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, savlađuju za određeno vreme.

Posle izvesnog perioda, nastavnik, na redovnim časovima, kontroliše rezultate učenika.

Korektivno-pedagoški rad organizuje se za učenike koji imaju loše i nepravilno držanje tela (posturalni poremećaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom, koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, u vezi s tim, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada ili izbornog premeta Korektivna gimnastika (za učenike od I-III razreda) Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista u skladu sa zdravstvenim stanjem učenika.

Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.

Sportska aktivnost značajna za društvenu sredinu Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj se nalazi škola ima interesa (stoni-tenis, borilački sportovi, veslanje, kajak,...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program sačinjava i sprovodi nastavnik fizičkog vaspitanja.

Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, pored nastavnika fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremeno i dobro pripremanje učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Stručno veće utvrđuje mesto i način održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.

Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava i afirmiše rezultate svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Stručno veće, na početku školske godine, sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme, nivoe...). Obavezna su unutarodeljenjska i međuodeljenjska takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedna sportska igra. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u programu Ministarstva.

Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana (nenastavnih). U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih časova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Stručno veće sačinjava konkretan plan i program aktivnosti koje se sprovode na zimovanju. Svaki učenik za vreme školovanja treba da bar jednom boravi na zimovanju.

Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno, prema planu rada koji sačinjavaju stručno veće i nastavnik fizičkog vaspitanja koji vodi određenu sekciju. Na početku školske godine učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Časovi slobodnih aktivnosti organizuju se za više sportskih grana.

Zahtev da se cilj nastave fizičkog vaspitanja ostvaruje i posredstvom onih organizacionih oblika rada koji se realizuju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces nastave fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji se ostvaruje nastavom fizičkog vaspitanja. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi.

Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.

Prilikom izbora oblika rada, uzimaju se u obzir prostorni uslovi, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita, dinamika obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, a prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje.

Prilikom izbora metodičkih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, neophodno je odabrati vežbe koje imaju obrazovnu vrednost i koje će za raspoloživi broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka treba da bude jasna i precizna, uz korišćenje savremenih audio-vizuelnih sredstava.

III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Nastava fizičkog vaspitanja organizuje se sa po 2 časa nedeljno. Nastavnik treba da pripremi:

- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretne uslove i konkretnu školu;

- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima; ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;

- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova), kao i metodičke napomene.

Nastavni sadržaj podeljen je u tri ciklusa ili u četiri, ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:

- jedan ciklus za atletiku;

- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;

- jedan ciklus za sportsku igru;

- jedan ciklus za kursni oblik<

- teorijski deo (2 + 2) za realizaciju tema iz zdravstvenog vaspitanja (za učenike od 1-4 razreda).

Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzimaju od prva tri ciklusa.

Nastavni sadržaji po ciklusima mogu da se ostvaruju u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom) ili u dva perioda (npr. trčanje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prolećnom periodu).

IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE

U prvom razredu ocenjivanje se vrši opisno na osnovu ostvarivanja ciljeva operativnih zadataka na tri nivoa, kojim se određuje stepen ukupnog psihofizičkog statusa učenika. To su:

Prvi nivo

1. Učenik ima visok stepen razvijenosti motoričkih sposobnosti na osnovu ocene:

a) koordinacije - manipulativne, osećaj ponašanja tela u prostoru, u cikličnim kretanjima i u povezivanju jednostavnih pokreta u celinu - ako je savladao da pravilno izvodi kompleks od osam vežbi oblikovanja bez rekvizita, četiri na ripstolu i dve sa palicom u prvom razradu i po jednu do dve više u drugom razredu; ako lako i brže od većine učenika u odeljenju savladava vežbu na tlu; lako i u jednakom ritmu savladava trčanje preko poređanih prepreka u prvom razredu i preko "kanala" u drugom razredu; bez prekida, nekoliko puta ponovi vođenje lopte u mestu sa dodavanjem jednom ili obema rukama, u prvom razredu i u kretanju u drugom razredu;

b) gipkosti - ramenog pojasa, kičme i zgloba kuka i nogu - ako pokrete trupa, ruku i nogu izvodi meko uz optimalnu pruživost i amplituda (zakloni, vodoravni i duboki pretklon, visoka zanoženja, prednoženja i odnoženja...);

v) ravnoteže - ako na suženim površinama (linijama, švedskoj klupi, niskoj gredi ili stavovima na jednoj nozi) pokrete izvode bez poremećaja težišta tela;

g) eksplozivne snage - ako poskoke, skokove i preskakanja izvodi sa optimalnim opružanjem u svim zglobovima nogu i pri tom postiže veću visinu leta.

2. Učenik ima pravilan rast, ne pokazuje vidljive znake umora prilikom vežbanja, nema telesne deformitete, ima urednu opremu za vežbanje i dobro usvojene higijenske navike - ako je telesni razvoj u skladu sa uzrastom, ako je držanje tela pravilno i kičme bez deformiteta i normalno razvijen svod stopala u odnosu na prototipe prikazane na posterima i pedoskopu i ako je urednog opšteg izgleda.

3. Učenik prevazilazi postavljene minimalne obrazovne zahteve - ako je prema programskim sadržajima uspešno savladao i druga kretanja svih ovih zahteva, a koja su predviđena programom za prvi i drugi razreda, ili je savladao i druge sadržaje iz programa u slobodnim aktivnostima, koji nisu predviđeni za redovne časove fizičkog vaspitanja.

4. Učenik ima pozitivan aktivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na časovima i ako se angažuje u slobodnim aktivnostima i takmičenjima.

Drugi nivo

1. Učenik ima zadovoljavajući stepen razvijenosti fizičkih sposobnosti - ako od navedenih kriterijuma značajno ne odstupa.

2. Učenik ima manje nedostatke u rastu, ili funkcionalnim sposobnostima ili u pravilnom položaju kičmenog stupa, ili u urednoj opremi za vežbanje i ostalim higijenskim navikama.

3. Učenik je savladao sve minimalne obrazovne zadatke, uz poteškoće kod izvođenja (navesti sadržaj).

4. Učenik ima pozitivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na svim, ili na većini časova.

Treći nivo

1. Učenik, delimično ili potpuno, ne zadovoljava nivo razvijenosti fizičkih sposobnosti - ako pokazuje značajna odstupanja od navedenih kriterijuma.

2. Učenik ima veće nedostatke ili u rastu, ili u funkcionalnim sposobnostima, ili u pravilnom položaju kičmenog stuba, ili u radnoj opremi za vežbanje i ostalim higijenskim navikama.

3. Učenik nije savladao većinu sadržaja predviđenih minimalnim programskom zahtevima - ima poteškoća prilikom savladavanja (navesti kojih).

4. Učenik nije zainteresovan za vežbanje, izostaje i ne pokazuje napredak - ako su ove karakteristike izražene.

Od II-VIII razreda razreda ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja ciljeva predmeta i operativnih zadataka po razredima, kao i na osnovu ostvarenosti standarda postignuća za ovaj predmet.

Praćenje napredovanja učenika obavlja se sukcesivno, tokom cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine:

- Stanje motoričkih sposobnosti.

- Usvojene zdravstveno-higijenske navike.

- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima učenika.

- Odnos prema radu.

Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

Stepen savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu Pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole, i na osnovu savremenog didaktičko-metodičkih pristupa.

V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

- Dnevnik rada za nastavu fizičkog vaspitanja;

- Planovi rada, godišnji, po razredima i ciklusima;

- Plan stručnog veća;

- Plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti;

- Pisane pripreme za realizaciju časova;

- Radni karton za svakog učenika;

- Formulari za obradu podataka za stanje fizičkih sposobnosti učenika.

DEVETI I DESETI RAZRED

Zadaci nastave fizičkog vaspitanja su:

- podsticanje rasta i razvoja i uticanje na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih samostalni rad na njima;

- sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

- proširenje i produbljavanje interesovanja koje su učenici stekli u osnovnoj školi i potpunije sagledavanje sportske grane, za koju pokazuju poseban interes;

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanih opštim ciljem ovog predmeta (vaspitno-obrazovnog područja);

- motivacija učenika za bavljenje fizičkim aktivnostima i formiranje pozitivnih psiho-socijalnih obrazaca ponašanja;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada.

Sadržaji programa usmereni su na:

- Razvijanje fizičkih sposobnosti;

- Sportsko-tehničko obrazovanje;

- Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

ZAJEDNIČKI PROGRAM za deveti i deseti razred:

- Vežbe oblikovanja;

- Vežbe korektivne gimnastike;

- Testovi motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

- Vežbe snage bez i sa malim tržinama;

- Trčanje na kratke staze (od 30 do 100 m);

- Istrajno trčanje - razvoj aerobnih sposobnosti;

- Vežbe gipkosti;

- Poligoni iz preporučenih nastavnih sadržaja;

- Aerobik ili slična vežbanja po izboru.

DEVETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

1. ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motornih osobina za datu disciplinu.

Trčanje - Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze.

Skokovi:

- skok udalj racionalnom tehnikom,

- skok uvis jednom od racionalnih tehnika.

2. RITMIČKO-SPORTSKA GIMNASTIKA

Vežbe na tlu (bez rekvizita)

Za učenike i učenice

Proste vežbe:

- Zamasi - celim telom u sve tri osnovne ravni, trupom, rukama, nogama u sve tri osnovne ravni.

- Hodanje i trčanje: gimnastičko hodanje i trčanje.

- Položaji na tlu - položaji u kleku i sedu, ležanju u uporu i na lopaticama.

Složene vežbe

Talasi:

- celim telom bočni talasi napred, nazad; čeoni talasi,

- talasi jednom i obema rukama.

Skokovi sunožnim odrazom:

- skok sa zgrčenim prednoženjem jedne ili obe noge,

- skok sa zanoženjem obe noge,

- skok sa prednožnim raznoženjem,

- skok sa bočnim raznoženjem.

Ravnoteža:

- Stavovi na dve noge (položaji u usponu na dve noge) - "fiksirani" i "prolazni",

- Stavovi na jednoj nozi - vežbe po izboru u prednjoj, bočnoj i zadnjoj ravnoteži.

Okreti:

- prosti okreti na dve ili jednoj nozi za 45, 90, 180 i 360 stepeni (istoimeni i raznoimeni);

- okreti prednoženjem i odnoženjem (zanoženjem) zamahom slobodne noge i jednoj ravni (čeonoj ili bočnoj);

- okreti kružnim zamahom:

• istoimeni okret sa zgrčenim odnoženjem slobodne noge,

• raznoimeni okret sa zgrčenim odnoženjem slobodne noge.

Poluakrobatske vežbe - kotrljanja:

- kolut napred i nazad,

- povaljka napred do stava u uporu na grudima,

- povaljka napred preko ramena i spojeno kolut napred,

Sastav na tlu (sportska gimnastika)

Za učenike i učenice.

- Premet strance udesno, premet strance ulevo, vaga pretklonom i raznoženjem i sp. Postavljanjem ruku na tlo i odrazom stajne noge kolut napred.

Sastavi bez rekvizita (ritmička gimnastika):

- jedan sastav od 16 taktova bez muzičke pratnje,

- jedan sastav od 24 takta sa odgovarajućom muzičkom pratnjom.

Vežbe na spravama

- Preskoci

Zgrčka i raznoška (visinu kozlića ili konja određuje sam nastavnik u skladu sa mogućnostima učenika)

- Greda (niksa)

Za učenice

Naskoci, izdržaji, upori, hodanje u usponu, okreti, saskoci.

Program vežbi i sastav na gredi određuje nastavnik u uzimajući u obzir mogućnosti i predznanja svakog učenika.

3. KOREKTIVNA GIMNASTIKA

Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta kako bi se odgovarajuća muskulatura ojačala ili opustila odabranim vežbama.

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

4. SPORTSKA GRANA PO IZBORU

Učenici, na osnovu svojih sposobnosti, interesovanja i mogućnosti škole opredeljuju se za jednu sportsku granu u kojoj se obučavaju, usavršavaju i razvijaju svoje stvaralaštvo tokom cele godine. To mogu da budu: ritmičko-sportska gimnastika i narodni plesovi, plivanje, odbojka, košarka, klizanje i druge sportske grane gde će biti zadovoljavajuća bezbednost učenika od sportskih i drugih povreda, s obzirom na specifičnost srednje škole koju pohađaju. Programske sadržaje određuje predmetni nastavnih uvažavajući pol, uzrast i specifičnosti nastave u muzičkoj školi. Da bi se izbor ostvario svaka škola je dužna da obezbedi prostorne i druge uslove za realizaciju bar četiri sportske grane.

Na početku svake školske godine nastavničko veće stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje sportske grane za koje učenici mogu da se opredele. Učenici se za izabranu sportsku granu opredeljuju kao odeljenje u celini.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Atletika: trčanje na 100 m, skok uvis ili udalj.

Vežbe na spravama i tlu:

- Učenici - nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka,

- Učenice - nastavni sadržaji programa vežbi na tlu i grede.

Ritmičko-sportska gimnastika:

- Učenice - jedan sastav od 24 takta sa odgovarajućom muzičkom pratnjom.

DESETI RAZRED

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

1. ATLETIKA

Uvežbavanje i usavršavanje disciplina troboja.

2. RITMIČKO-SPORTSKA GIMNASTIKA

Za učenice

Vežbe sa čunjem:

- Držanje čunja, mlinovi, bacanje i hvatanje čunja, udaranje čunjevima, lukoviti i kružni zamasi sa čunjem, kotrljanja.

- Sastav sa čunjem u 3/4 taktu od 16 taktova bez muzičke pretnje. Sastav sa čunjem u 3/4 taktu sa muzičkom pratnjom.

Vežbe sa obručem:

- Držanje obruča, kotrljanja i vrtenja obruča na tlu, bacanje i hvatanje obruča, zamasi i kruženja obručem, skok preko kotrljajućeg obruča.

Sastavi sa obručem (ritmička gimnastika)

- Sastav sa obručem u 4/4 taktu od 16 taktova bez muzičke pretnje.

- Sastav sa obručem u taktu 4/4 od 24 takta sa muzičkom pratnjom.

Sastav na tlu (sportska gimnastika)

Za učenike i učenice.

- Premet strance udesno, premet strance ulevo, vaga pretklonom i raznoženjem i sp. Postavljanjem ruku na tlo i odrazom stajne noge kolut napred, kolut nazad do čučnja, usprav.

Vežbe na spravama

- Preskoci

Zgrčka i raznoška (visinu kozlića ili konja određuje sam nastavnik u skladu sa mogućnostima učenika)

- Greda (niksa)

Za učenice

Naskoci, izdržaji, upori, hodanje u usponu, okreti, saskoci.

Program vežbi određuje nastavnik u uzimajući u obzir mogućnosti i predznanja svakog učenika.

3. KOREKTIVNA GIMNASTIKA

Preporučuju se vežbe za prevenciju kifoze, skolioze, lordoze kao i vežbe za prevenciju ravnih stopala i prevenciju deformiteta kolena, sa i bez rekvizita.

Prilikom izbora i programiranja vežbi voditi računa o položajima tela koje dete zauzima prilikom sviranja instrumenta kako bi se odgovarajuća muskulatura ojačala ili opustila vežbama.

4. SPORTSKA IGRA (PO IZBORU)

Vežbe i igre loptom izvoditi loptama od meke gume, kože ili poliuretana kako ne bi došlo do povrede učenika.

Ponavljanje i uvežbavanje prethodno naučenih elemenata. Obuka novih elemenata individualne tehnike i kolektivne taktike u skladu sa izbornim programom za datu igru.

Učestvovanje u odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI

Poligon spretnosti i veštine

Poligon obuhvata 24 stanice sa elementima atletike, vežbi na spravama i tlu i sportske igre (po izboru učenika), kao i elemenata motorne umešnosti.

Nastavnik određuje sadržaj poligona zavisno od pola, i vreme za izvršenje poligona.

Učenice i učenici: jedan sastav od 24 takta sa odgovarajućom muzičkom pratnjom.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(deveti i deseti razred)

Program fizičkog vaspitanja je nastavak programa iz prethodnih razreda, ali je usmeren na još intenzivnije ostvarivanje individualnih i društvenih potreba u oblasti fizičke kulture. Radi toga, ovaj program zasnovan je na individualizaciji procesa fizičkog vaspitanja:

- obezbeđuje povezivanje znanja sa životom i praksom i kasnijim opredeljenjima učenika;

- zasnovan je na izbornoj nastavi za koju se učenici opredele prema svom afinitetu i potrebama;

- obavezuje školu na ostvarivanje određenih zadataka u ovoj oblasti.

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja predviđeno je:

1. Razvijanje osnovnih elemenata fizičkih sposobnosti karakterističnih za ovaj uzrast i pol, kao i elemenata motorne umešnosti koji služe kao osnova za povećanje radne sposobnosti, negovanje zdravlja i napredovanje u sportsko-tehničkom obrazovanju.

2. Preventivno-kompenzacijski rad na sprečavanju posturalnih poremećaja;

3. Osposobljavanje učenika za samostalno negovanje i samokontrolu fizičkih sposobnosti i zdravlja.

Programski zadaci određuju se individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvoju svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti, koje su sastavni deo Uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika, kao i jedinstvene baterije testova i metode za njihovu proveru i praćenje.

Sportsko-tehničko obrazovanje realizuje se u devetom i desetom razredu u okviru zajedničkog programa (atletika, ritmičko-sportska gimnastika, vežbe na spravama i tlu) i u programu po izboru učenika.

ORGANIZACIJA RADA

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status organizma učenika, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje.

S obzirom da su učenici škole opterećeni složenim, statičkim i jednostranim zahtevima tokom sviranja instrumenta, fizičko vaspitanje je od posebnog značaja za njihov aktivan oporavak, kompenzaciju i relaksaciju.

Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

- teorijska nastava;

- merenje i testiranje;

- praktična nastava.

Mesto realizacije nastave

Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom.

Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave

Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih).

Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Po jedan ciklus predviđen je za: proveru nivoa znanja na kraju školske godine; atletiku; gimnastiku; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom. Dva ciklusa su predviđena za sport po izboru učenika.

Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.

Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa uzimajući u obzir individualne mogućnosti učenika, specifičnost škole i prostorno-materijalnu opremljenost škole.

Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje

Praćenje napredovanja učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama.

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

- Dnevnik rada za nastavu fizičkog vaspitanja;

- Planovi rada, godišnji, po razredima i ciklusima;

- Plan stručnog veća;

- Plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti;

- Pisane pripreme za realizaciju časova;

- Radni karton za svakog učenika;

- Formulari za obradu podataka za stanje fizičkih sposobnosti učenika.

ISTORIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave istorije je sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti; razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti; razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta; sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru); unapređivanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (istraživačkih veština, kritičkog i kreativnog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanja multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga); osposobljavanje za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija; razvijanje svesti o potrebi stalnog usavršavanja i svesti o važnosti negovanja kulturno-istorijske baštine.

Zadaci nastave istorije su da učenici:

- steknu i prošire znanja o nacionalnoj i opštoj istoriji (političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj...), da razumeju uzroke i posledice istorijskih događaja, pojava i procesa, i ulogu istaknutih ličnosti u razvoju ljudskog društva;

- poseduju svest o povezanosti pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti;

- razumeju da nacionalna istorija predstavlja sastavni deo regionalne, evropske i globalne istorije;

- razvijaju istraživački duh i kritički odnos prema prošlosti samostalnom analizom različitih istorijskih izvora i literature i pronalaženjem i sistematizovanjem stečenih informacija;

- budu osposobljeni za pronalaženje, prikupljanje i korišćenje informacija datih u različitim simboličkim modalitetima (istorijske karte, grafikoni, tabele...) i njihovo povezivanje sa prethodnim istorijskim znanjem;

- budu osposobljeni da prepoznaju različita tumačenja istih istorijskih događaja;

- povezuju stečena znanja i veštine sa sadržajima srodnih nastavnih predmeta;

- budu osposobljeni za primenu stečenih znanja i praktičnih veština u svakodnevnom životu;

- unapređuju veštine neophodne za individualni i timski rad (komunikativnost, obrazlaganje sopstvenih stavova, argumentovani dijalog...);

- razvijaju odgovornost, sistematičnost, preciznost i pozitivni stav prema učenju;

- razvijaju svest o kvalitetu stečenog znanja i potrebi stalnog usavršavanja.

PETI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje pojma prošlosti;

- upoznavanje načina i značaja proučavanja prošlosti;

- razumevanje osnovnih odlika praistorije i starog veka;

- razumevanje osnovnih vremenskih odrednica (decenija, vek, milenijum);

- osposobljavanje za korišćenje istorijske karte;

- sticanje znanja o događajima i ličnostima koji su obeležili epohu starog veka;

- upoznavanje sa osnovnim odlikama antičke kulture.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Prošlost (pojam prošlosti, istorijski izvori).

Vreme (hronologija - računanje vremena).

Istorija, nauka o prošlosti (istorija kao nauka i kao nastavni predmet, podela prošlosti, hronološki i geografski okviri starog veka).

PRAISTORIJA

Osnovne odlike praistorije (postanak čoveka, život i zanimanja, pronalasci, praistorijska nalazišta na centralnom Balkanu).

STARI VEK

Osnovna obeležja Starog istoka (geografski pojam Starog istoka, najpoznatije države i struktura društva).

Kultura naroda Starog istoka (religija, pismo, nauka, svakodnevni život).

Najstariji period grčke istorije (Kritsko, Mikensko i Homersko doba, kolonizacija, mitovi o Minotauru, Ahilu, Odiseju...).

Grčki polisi - Sparta i Atina (pojam polisa, struktura društva, državno uređenje).

Grčko-persijski ratovi i Peloponeski rat (uzroci ratova, bitke na Maratonu i u Termopilima, pohod na Siciliju, karakter i posledice ratova).

Grčka kultura (religija, olimpijske igre, mitologija, umetnost, nauka, svakodnevni život).

Helenističko doba i njegova kultura (pojam helenizma i njegovi hronološki okviri, Aleksandar Veliki, kultura).

Postanak Rima (osnivanje Rima - legenda o Romulu i Remu, struktura društva, hronološki okviri i uređenje rimske republike).

Rim - svetska sila starog veka (vojska, osvajanja i provincije).

Rim u doba carstva (principat, Trajanovi ratovi na Dunavu, dominat, centralni Balkan u antici - antički ostaci na prostoru centralnog Balkana).

Rimska kultura (religija, umetnost, nauka, svakodnevni život).

Hrišćanstvo (pojava hrišćanstva, progoni hrišćana, car Konstantin i Milanski edikt).

Pad Zapadnog rimskog carstva (početak Velike seobe naroda, podela carstva i pad Zapadnog rimskog carstva).

ŠESTI RAZRED

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje pojma "srednji vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda;

- razumevanje osnovnih odlika feudalnog društva;

- sticanje znanja o najznačajnijim državama srednjovekovne Evrope;

- sticanje znanja o srpskim srednjovekovnim državama;

- sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile srednji vek u opštoj i nacionalnoj istoriji;

- razumevanje uloge religije u društvu srednjeg veka;

- upoznavanje kulturnih i tehničkih dostignuća srednjovekovne Evrope;

- upoznavanje kulturnog nasleđa Srba u srednjem veku;

- korišćenje istorijskih karata za period srednjeg veka;

- podsticanje učenika na korišćenje istorijskih izvora;

- razvijanje kritičkog odnosa prema istorijskim izvorima.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Osnovne odlike srednjeg veka (pojam "srednji vek", hronološki i prostorni okviri, svetske civilizacije u periodu srednjeg veka).

Osnovni istorijski izvori za istoriju srednjeg veka (pisani - povelje, pisma, zapisi, natpisi, hronike, letopisi, žitija svetih, biografije vladara...; materijalni - predmeti, novac, pečati, likovna umetnost, arhitektura…).

EVROPA I SREDOZEMLJE U RANOM SREDNJEM VEKU

Velika seoba naroda i Franačka država (germanske države na teritoriji Zapadnog rimskog carstva, hristijanizacija Germana, Karlo Veliki, uloga Vikinga).

Hrišćanska crkva (crkvena organizacija, monaštvo, manastiri kao središta ranosrednjovekovne kulture i pismenosti, procesi pokrštavanja, Veliki raskol i njegove posledice).

Vizantija do XII veka (grčko i rimsko nasleđe, Konstantin Veliki, osnivanje Carigrada, Justinijan Ii pokušaji obnove Rimskog carstva, uspon carstva u doba Makedonske dinastije i u doba Komnina; privredni, kulturni i verski uticaj na susedne narode - Bugare, Srbe, Ruse...).

Islamski svet u ranom srednjem veku (Muhamed - pojava islamske religije, nastajanje muslimanske države u Arabiji i arapska osvajanja, osobenost državnog i društvenog uređenja, raspad jedinstvene države, arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope).

Nastanak feudalnog društva (formiranje feudalne društvene strukture - vitezovi i kmetovi, piramidalna hijerarhija vlasti, vazalni odnosi, ruralno društvo).

SRBI I NJIHOVO OKRUŽENJE U RANOM SREDNJEM VEKU

Sloveni i njihovo naseljavanje Balkanskog poluostrva (život Starih Slovena u prapostojbini, slovenski običaji i verovanja, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva).

Južni Sloveni prema starosedeocima i susedima (Avari, Franačka i Vizantija, odnos prema starosedeocima, formiranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Mađara i nastanak njihovih država, Prvo bugarsko carstvo, Samuilova država).

Srbi od VII do XII veka (doseljavanje Srba i Hrvata, srpske zemlje, Srbija između Vizantije i Bugarske, uspon i pad Duklje).

Pokrštavanje Srba i drugih Južnih Slovena i njihova rana kultura (začeci hristijanizacije, značaj misije Ćirila i Metodija i njihovih učenika, počeci pismenosti, karakter rane srednjovekovne kulture kod Srba i drugih Južnih Slovena).

EVROPA U POZNOM SREDNJEM VEKU

Razvoj i struktura feudalnih država (srednjovekovne monarhije - primeri Francuske, Engleske i Nemačke, odnos države i crkve).

Krstaški ratovi (hodočašća - sveta mesta, najznačajniji pohodi i najpoznatiji učesnici - Ričard Lavovo Srce, Saladin, Fridrih Barbarosa, Luj IX Sveti; viteški redovi, uloga Mletačke republike u IV krstaškom pohodu, sudari i susreti civilizacija).

Postanak i razvoj srednjovekovnih gradova (privredni napredak u doba razvijenog feudalizma, razvitak gradova, zanatstva i trgovine, začeci robne privrede, borba gradova za samoupravu, gradovi kao kulturna i prosvetna središta).

Svakodnevni život u srednjem veku (vladar, dvor i dvorski život, svakodnevni život na selu i gradu, položaj žene u srednjem veku).

Opšte odlike srednjovekovne kulture (verski karakter kulture, kulturne oblasti, škole i univerziteti, pronalasci, opšte odlike umetnosti i književnosti).

SRBI I NJIHOVO OKRUŽENJE U POZNOM SREDNJEM VEKU

Srbija u XII i početkom XIII veka (Raška između Vizantije i Ugarske, borba za osamostaljivanje države - Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani, autokefalnost srpske crkve - Sveti Sava).

Uspon srpske države u XIII i početkom XIV veka i Vizantija Paleologa (privredni razvoj - Uroš I, širenje države - Milutin, Stefan Dečanski i bitka kod Velbužda, značaj Dubrovnika u privrednom i kulturnom životu srpskih zemalja).

Srpsko carstvo (Dušanova osvajanja, uspostavljanje patrijaršije i proglašenje carstva, uređenje države).

Društvo u državi Nemanjića (podela društva, društveni slojevi i odnosi, veze srpske i vlastele okolnih država).

Kraj srpskog carstva (slabljenje carstva u vreme cara Uroša, oblasni gospodari i njihovi sukobi).

Postanak i razvoj srednjovekovne bosanske države (Kulin ban, borba sa Ugarskom, Crkva bosanska, uspon i proglašenje kraljevstva - Tvrtko I).

Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, značaj Miroslavljevog jevanđelja, književnost - Sveti Sava, Teodosije, monahinja Jefimija…; najznačajnije zadužbine, heraldika, pravni spomenici - Svetosavski nomokanon i Dušanov zakonik i njihov istorijski značaj).

SRPSKE ZEMLJE I NJIHOVO OKRUŽENJE U DOBA OSMANLIJSKIH OSVAJANJA

Turci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu (društveno i državno uređenje osmanske države, nemoć Vizantije, Srbije i Bugarske, bitka na Marici, ličnost kralja Marka).

Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija (knez Lazar, boj na Kosovu, kosovska legenda - istorijski i legendarni likovi Vuka Brankovića i Miloša Obilića).

Država srpskih despota i okolne zemlje (kneginja Milica, knez i despot Stefan Lazarević, odnosi prema Osmanskom carstvu i Ugarskoj, despot Đurađ Branković i slabljenje Srbije, pad Carigrada i propast Vizantije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, slabljenje i pad Bosne, Zeta za vreme Balšića i Crnojevića, ličnosti Vlada Cepeša Drakule i Đurađa Kastriota Skenderbega i njihov otpor Osmanlijama).

SEDMI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- usvoje pojam novi vek i steknu znanja o osnovnim odlikama tog istorijskog perioda;

- steknu znanja o istoriji najznačajnijih evropskih država u novom veku;

- steknu znanja o položaju srpskog naroda pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću;

- steknu znanja o nastanku i razvoju modernih srpskih država do međunarodnog priznanja nezavisnosti 1878. godine;

- upoznaju kulturna i naučno-tehnološka dostignuća Evrope i sveta u novom veku;

- upoznaju kulturna i naučno-tehnološka dostignuća Srba u novom veku;

- steknu znanja o znamenitim ličnostima novog veka;

- razvijaju istraživačku radoznalost i kritički odnos prema istorijskim izvorima;

- steknu znanja o razvoju građanskih sloboda i prava tokom novog veka.

SADRŽAJI PROGRAMA

USPON EVROPE
(Evropa od kraja XV do kraja XVIII veka)

Osnovne odlike novog veka (pojam "novi vek", hronološki i prostorni okviri).

Velika geografska otkrića (naučno-tehnološka otkrića kao preduslov - unapređivanje brodogradnje, usavršavanje kompasa, astrolaba, durbina i časovnika; putovanja Bartolomea Dijaza, Vaska da Game, Kristifora Kolumba i Fernanda Magelana; indijanske civilizacije i kolonizacija Novog sveta).

Gradovi u novom veku (uloga i značaj velikih evropskih gradova u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka - Firence, Venecije, Đenove, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama; manufaktura kao novi način proizvodnje, počeci građanske klase, svakodnevni život u gradu).

Humanizam i renesansa (književnost, umetnost i politička misao - Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo, Erazmo Roterdamski, Nikolo Makijaveli, Mikelanđelo Buonaroti, Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi, Ticijan Večeli, Albreht Direr...).

Reformacija i protivreformacija (uzroci, uloga Martina Lutera, protestantizam, katolička reakcija - uloga jezuita; verski sukobi i ratovi).

Apsolutističke monarhije (pojam apsolutističke monarhije, staleško društvo, primeri Francuske, Engleske, Pruske, Austrije, Rusije, Španije).

SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠĆU OD XVI DO XVIII VEKA

Osmanska osvajanja, država i društvo od XVI do XVIII veka (Sulejman Veličanstveni - vrhunac osmanske moći, Turska kao apsolutistička monarhija, društvo - muslimani i hrišćani; timarski sistem, kultura).

Položaj Srba u Osmanskom carstvu (društvene kategorije - raja i vlasi, islamizacija, hajduci, svakodnevni život, Pećka patrijaršija: verska, kulturna, nacionalna i politička ustanova).

Srbi pod habzburškom i mletačkom vlašću (seobe, status i privilegije, Vojna krajina, Karlovačka mitropolija, pokatoličavanje i unijaćenje, uskoci, Srbi u ratovima Austrije i Mletačke republike protiv Osmanskog carstva, Dubrovnik između Mletačke republike i Osmanskog carstva, kulturni i privredni značaj Dubrovačke republike).

Počeci građanske klase kod Srba (školske reforme Marije Terezije i Josifa II, nastanak nove obrazovane elite - trgovci, oficiri, sveštenici, činovnici, učitelji, pravnici; Dositej Obradović, Karlovačka gimnazija).

DOBA REVOLUCIJA
(Evropa i svet od kraja XVIII veka do sedamdesetih godina XIX veka)

Industrijska revolucija (pojam revolucije; parna mašina, tekstilna industrija, rudarstvo, teška industrija, železnica; društvo - jačanje građanske i pojava radničke klase).

Političke revolucije (socijalna, verska i nacionalna obeležja; primeri nizozemske, engleske i američke revolucije; pojmovi ustavnosti i podele vlasti).

Francuska revolucija (povod i uzroci, uticaj prosvetiteljskih ideja Voltera, Monteskjea i Rusoa; ukidanje feudalizma; Deklaracija o pravima čoveka i građanina, ideje ustavne monarhije, republike, liberalizma, demokratije; teror, revolucionarni ratovi, nacionalizam, romantizam).

Napoleonovo doba (ličnost, vojna i politička karijera Napoleona Bonaparte; Napoleonov kodeks, Bečki kongres).

Revolucije 1848/49. godine (povod i uzroci, jačanje ideja nacionalizma, liberalizma, demokratije, socijalizma; primeri - Francuska, Habzburška monarhija, italijanske i nemačke zemlje).

Ujedinjenje Italije i Nemačke (uloga Pijemonta u ujedinjenju Italije, istaknute ličnosti - Kamilo Kavur, Đuzepe Macini i Đuzepe Garibaldi; ratovi za ujedinjenje Italije; uloga Pruske i njenog kancelara Ota fon Bizmarka u ujedinjenju Nemačke, ratovi za ujedinjenje, proglašenje Drugog nemačkog carstva).

Građanski rat u SAD (teritorijalno širenje - izlazak na Pacifik, industrijski uspon, građanska demokratija, indijansko pitanje, položaj robova, ličnost Abrahama Linkolna, sukob Severa i Juga i građanski rat).

Velike sile, Istočno pitanje i balkanski narodi (pojmovi velika sila i Istočno pitanje; politika Rusije, Habzburške monarhije, Velike Britanije i Francuske prema Turskoj i balkanskim narodima; Krimski rat, uloga balkanskih naroda - Srpska revolucija, Grčka revolucija, nacionalni pokreti Rumuna, Bugara, Albanaca; Velika istočna kriza i Berlinski kongres).

NOVOVEKOVNE SRPSKE DRŽAVE SRBIJA I CRNA GORA
(do međunarodnog priznanja 1878. godine)

Srpska revolucija 1804-1835 (obeležja - politička, socijalna i kulturna; faze - ratni period 1804-1815. i mirnodopski period 1815-1835; povod i uzroci; vođe: vožd Karađorđe Petrović i knez Miloš Obrenović; kulturni i prosvetni reformatori Dositej Obradović i Vuk Karadžić).

Prvi srpski ustanak (Zbor u Orašcu, bitke na Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Čegru; zajedničko ratovanje Srba i Rusa, Bukureški mir i propast ustanka; organizacija ustaničke države, ličnosti - Prota Mateja Nenadović, Mladen Milovanović, Božidar Grujović, Stevan Sinđelić, Hajduk Veljko Petrović...).

Drugi srpski ustanak (neuspeh Hadži Prodanove bune, tok Drugog ustanka - sabor u Takovu, bitke na Ljubiću, Paležu, Dublju; sporazum kneza Miloša sa Marašli Ali-pašom).

Prva vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (teritorija i stanovništvo, borba za autonomiju, Hatišerifi iz 1829, 1830. i 1833. godine, Sretenjski ustav, ukidanje feudalizma 1835, Turski ustav; osnivanje Gimnazije i štamparije 1833, pokretanje Novina srbskih 1834, pozorišta 1835, Liceja 1838; unutrašnja i spoljna politika kneza Miloša; ličnosti - kneginja Ljubica, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Avram Petronijević...).

Ustavobraniteljski režim 1842-1858 (razvoj državnih ustanova, Građanski zakonik 1844, Načertanije, Društvo srpske slovesnosti; ličnosti kneza Aleksandra Karađorđevića, kneginje Perside, Ilije Garašanina, Miše Anastasijevića, Jovana Hadžića...).

Druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (Svetoandrejska skupština, unutrašnja i spoljna politika; nacionalna politika kneza Mihaila i Ilije Garašanina i stvaranje Prvog balkanskog saveza; liberalna opozicija, Ujedinjena omladina srpska, dobijanje gradova; Beograd kao prestonica, uspon građanske klase; kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Srpskog učenog društva, Narodnog pozorišta; svakodnevni život; ličnosti kneza Mihaila, kneginje Julije, Jevrema Grujića, Vladimira Jovanovića).

Srbija na putu ka nezavisnosti 1868-1878 (Drugo namesništvo, Ustav iz 1869. godine, unutrašnja i spoljna politika, srpski nacionalni pokret i romantizam, oslobodilački ratovi 1876-1878, Srbija na Berlinskom kongresu, teritorijalno proširenje i nezavisnost, ličnosti kneza Milana Obrenovića, Jovana Ristića, generala Černjajeva).

Crna Gora u doba vladičanstva (teritorija i stanovništvo, društvene kategorije - plemena i bratstva; teokratski oblik vladavine, Cetinjska mitropolija, unutrašnja i spoljna politika Petra I i Petra II; ličnosti vladika Petra I i Petra II).

Kneževina Crna Gora (pojam svetovne države; Zakonik Danila I, unutrašnja i spoljna politika knjaza Danila i knjaza Nikole; nacionalna politika, savez sa Srbijom i učešće u oslobodilačkim ratovima 1876-1878; Crna Gora na Berlinskom kongresu - teritorijalno proširenje i nezavisnost; ličnosti knjaza Danila i knjaza Nikole Petrovića Njegoša).

SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠĆU OD KRAJA
XVIII VEKA DO SEDAMDESETIH GODINA XIX VEKA

Srbi pod habzburškom vlašću (Južna Ugarska, Hrvatska i Slavonija, Dalmacija i Boka Kotorska; Temišvarski sabor, odjeci Srpske revolucije, Matica srpska, Revolucija 1848/1849. godine, Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, nacionalni pokret, Austro-ugarska nagodba i Hrvatsko-ugarska nagodba; ličnosti - Sava Tekelija, mitropolit Stefan Stratimirović, patrijarh Josif Rajačić, Svetozar Miletić).

Srbi pod osmanskom vlašću (Bosna i Hercegovina, Stara Srbija i Makedonija; kriza osmanske države i društva i pokušaji reformi; odjeci Srpske revolucije; ustanci Luke Vukalovića, Nevesinjska puška; ličnosti - Husein kapetan Gradaščević, Omer-paša Latas, Mića Ljubibratić).

OSMI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- steknu osnovna znanja o najvažnijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- steknu osnovna znanja o najvažnijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka na srpskom i jugoslovenskom prostoru;

- steknu osnovna znanja o istoriji evropskih i vanevropskih država u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- razumeju najznačajnije političke ideje istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- steknu osnovna znanja o znamenitim ličnostima perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka u opštoj i nacionalnoj istoriji;

- se upoznaju sa kulturnim i naučnotehnološkim dostignućima na srpskom, jugoslovenskom, evropskom i vanevropskom prostoru u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- razumeju da nacionalna istorija predstavlja sastavni deo opšte istorije;

- razvijaju istraživački duh i kritički odnos prema prošlosti i osposobe se da prepoznaju različita tumačenja istih istorijskih događaja;

- razumeju uzroke i posledice najvažnijih istorijskih pojava u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- ovladaju veštinom korišćenja istorijskih karata za period od druge polovine XIX do kraja XX veka;

- nauče da povezuju različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom;

- poseduju svest o povezanosti pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

SVET U DRUGOJ POLOVINI XIX I POČETKOM XX VEKA

Promene u privredi, društvu i kulturi u drugoj polovini XIX i početkom XX veka (Druga industrijska revolucija, promene u svetskoj ekonomiji; političke ideje - imperijalizam, nacionalizam, rasizam, demokratija, socijalizam, klerikalizam; kultura, nauka, obrazovanje).

Međunarodni odnosi u drugoj polovini XIX i početkom XX veka (nastanak Trojnog saveza i Antante, borba za kolonije u Africi i Aziji, uspon SAD i Japana, podela Kine, međunarodne političke krize, Istočno pitanje - opadanje Osmanskog carstva, prodor Habzburške monarhije na Balkan; uticaj velikih sila na Balkanu - Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije; uobličavanje nacionalnih država na Balkanu - Grčka, Rumunija, Bugarska, Albanija).

SRBIJA, CRNA GORA I SRBI U HABZBURŠKOM
I OSMANSKOM CARSTVU OD BERLINSKOG KONGRESA DO PRVOG SVETSKOG RATA

Srbija od 1878. do 1903. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, društvo, privreda, nauka i kultura, obrazovanje, svakodnevni život, unutrašnja i spoljna politika, politički život - osnivanje stranaka, proglašenje kraljevine, Timočka buna, srpsko-bugarski rat, ustavi iz 1888. i 1901, Majski prevrat; ličnosti - kralj Milan, kraljica Natalija i kralj Aleksandar Obrenović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, Milutin Garašanin...).

Srbija od 1903. do 1914. godine (unutrašnja politika - Ustav iz 1903, razvoj parlamentarne demokratije; spoljnopolitičko okruženje - Carinski rat i Aneksiona kriza; modernizacija privrede i društva, kultura, obrazovanje - osnivanje Univerziteta 1905, svakodnevni život; ličnosti - kralj Petar I i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Jovan Cvijić, Jovan Skerlić, Mihailo Petrović Alas, Nadežda Petrović...).

Crna Gora od 1878. do 1914. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, stanovništvo, društvo, privreda, kultura i obrazovanje; modernizacija državne uprave, svakodnevni život; unutrašnja i spoljna politika - odnosi sa Srbijom, donošenje Ustava 1905, političke podele, proglašenje kraljevine; ličnosti - kralj Nikola Petrović, Valtazar Bogišić, Marko Miljanov...).

Srbi u Habzburškoj monarhiji (Srbi u južnoj Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, Dalmaciji - društvo, privreda, kultura i obrazovanje, položaj crkve; politički život - političke stranke; ličnosti - Mihailo Polit-Desančić, Jaša Tomić, Svetozar Pribićević, Stefan Mitrov Ljubiša...).

Bosna i Hercegovina pod austrougarskom vlašću (prostor, stanovništvo, pravni položaj Bosne i Hercegovine, uprava Benjamina Kalaja, Aneksija i Aneksiona kriza; društvo, privreda, kultura i obrazovanje, položaj crkve; politički život - političke stranke, omladinski pokret i Mlada Bosna, međunacionalni i međuverski odnosi; Sarajevo, Mostar i Banja Luka kao kulturni i politički centri; ličnosti - Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Vladimir Ćorović, Petar Kočić, Osman Đikić...).

Srbi u Osmanskom carstvu (Kosovo, Metohija, Raška oblast i Makedonija - politička, imovinska i lična obespravljenost Srba; kulturne, prosvetne i crkvene prilike - značaj Prizrenske bogoslovije; uticaj Srbije; ličnosti - Bogdan Radenković, Petar Kostić...).

Balkanski ratovi (uzroci i povodi, suprotnosti između balkanskih nacionalnih politika, Mladoturska revolucija, Balkanski savez i Prvi balkanski rat - Kumanovska i Bitoljska bitka, teritorijalne promene; sukobi među saveznicima i Drugi balkanski rat - Bregalnička bitka; Bukureški mir i nove granice na Balkanu).

PRVI SVETSKI RAT I REVOLUCIJE U RUSIJI I EVROPI

Svet u Velikom ratu (velike sile i njihovi sukobljeni interesi, uzroci i povod, savezništva i frontovi, ratna hronika - prelomnice rata; aspekti rata - tehnologija rata, gubici i žrtve, vodeće ličnosti država u sukobu, život u pozadini i na frontu; rat i kultura - umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; lični doživljaj rata).

Revolucije u Rusiji i Evropi (društvene, političke i ekonomske prilike u Rusiji uoči i u toku Prvog svetskog rata, Februarska revolucija, Oktobarska revolucija i građanski rat, uticaj Oktobarske revolucije na prilike u Evropi, revolucionarno vrenje, anarhija i raspad velikih carstava; ličnosti - car Nikolaj II Romanov, Vladimir Iljič Lenjin, Roza Luksemburg, Maksim Gorki, Džon Rid...).

SRBIJA I CRNA GORA U PRVOM SVETSKOM RATU

Srbija i Crna Gora u Velikom ratu (odbrana otadžbine 1914. godine - Cerska i Kolubarska bitka; slom i okupacija - život u senci rata, bolest, glad i epidemije, odbrana Beograda, povlačenje kroz Srbiju, Mojkovačka bitka, Albanska golgota; okupacija i izbeglištvo - okupacione uprave, pljačka, represija i otpor, pokušaji menjanja nacionalnog i kulturnog identiteta stanovništva, država u izbeglištvu, život u izbeglištvu; Solunski front i oslobođenje, doprinos pobedi; ličnosti - regent Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić, major Gavrilović, Arčibald Rajs, Milutin Bojić...).

Iskorak ka Jugoslaviji (jugoslovenska ideja, državni programi i koncepti - Niška, Krfska, Majska i Ženevska deklaracija; činioci jugoslovenskog ujedinjenja - srpska vlada, Jugoslovenski odbor, Narodno vijeće, međunarodno okruženje; završne vojne operacije - dosezanje do granica nove države; ličnosti - regent Aleksandar Karađorđević, Nikola Pašić, Frano Supilo, Ante Trumbić...).

SVET IZMEĐU PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA

Prilike u svetu posle Velikog rata (Mirovna konferencija u Parizu i nova karta Evrope i sveta; Društvo naroda, velike ekonomske krize i njihove posledice; kultura, nauka i obrazovanje, umetnički pokreti, masovna zabava, pojava radija, televizije, zvučnog filma, upotreba veštačkih materijala u industriji).

Svet između demokratije i totalitarizma (liberalne demokratije - Francuska, Velika Britanija, SAD; fašizam, nacionalsocijalizam, militarizam - Italija, Nemačka, Japan; komunizam - Sovjetski Savez; intervencija u Etiopiji, građanski rat u Španiji; rušenje poretka - kriza Društva naroda, Anšlus, Minhenski sporazum, okupacija Albanije, pakt Molotov-Ribentrop; ličnosti - Frenklin Ruzvelt, Tomaš Masarik, Benito Musolini, Adolf Hitler, Josif Visarionovič Staljin...).

JUGOSLOVENSKA KRALJEVINA

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1929. godine (prostor, društvo i okruženje, konstituisanje države i međunarodno priznanje, Vidovdanski ustav, jugoslovenski parlamentarizam; političke stranke, izbori i izborne borbe; ekonomske prilike; nacionalno i versko pitanje i pitanje demokratije; ličnosti - kralj Aleksandar Karađorđević, Nikola Pašić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Stjepan Radić...).

Jugoslavija od 1929. do 1941. godine (lični režim kralja Aleksandra - osnovne karakteristike, međunarodni činioci, ideologija integralnog jugoslovenstva, Ustav iz 1931, oživljavanje političkog života, atentat u Marselju; vlada Milana Stojadinovića - unutrašnja i spoljna politika; izazovi novog rata - preuređenje države, stvaranje Banovine Hrvatske, vlada Cvetković-Maček, promena međunarodne pozicije Jugoslavije i porast separatizma; otvaranje srpskog pitanja - Srpski kulturni klub; ličnosti - knez Pavle Karađorđević, Milan Stojadinović, Vlatko Maček...).

Jugoslovenski kulturni prostor (kulturni uzlet, saradnja i prožimanja; univerzitet i nauka; umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije; ličnosti - Milutin Milanković, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Miroslav Krleža, Jovan Dučić...).

DRUGI SVETSKI RAT - TOTALNI RAT

Dominacija sila osovine i prelomne godine 1939-1941-1943. (uzroci i povodi, zaraćene strane, savezništva, napad na Poljsku i njena podela, sovjetsko-finski rat, rat na Zapadu do 1940. godine - pad Francuske, Bitka za Britaniju; ratne operacije na Balkanu; napad na SSSR i otvaranje Istočnog fronta; od evropskog ka svetskom ratu - Afrički front, rat na Pacifiku i ulazak SAD u rat; prelomne bitke - bitka za Moskvu, opsada Lenjingrada, Staljingradska bitka, bitka kod El Alamejna).

Pobeda antifašističke koalicije (pad Italije, iskrcavanje u Normandiji; kraj rata u Evropi i na Dalekom istoku - kapitulacija Nemačke i Japana; izgrađivanje novog poretka - od Atlantske povelje do Potsdamske konferencije, ličnosti - Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil, Josif Visarionovič Staljin, Šarl de Gol, maršal Žukov, general Montgomeri, general Ajzenhauer, feldmaršal Romel...).

Posledice rata (ljudski i materijalni gubici, tehnologija smrti - logori smrti, genocid, Holokaust; moderna vojna tehnologija - upotreba atomskog oružja; život u ratu; rat i kultura - umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; lični doživljaj rata).

JUGOSLAVIJA U DRUGOM SVETSKOM RATU

Aprilski rat i posledice poraza (od diplomatskog i vojnog pritiska do rata - pristupanje Trojnom paktu, vojni puč i demonstracije, vlada Dušana Simovića; tok rata - od bombardovanja Beograda do vojne kapitulacije; vlada i monarh u izbeglištvu, podela Jugoslavije, uspostavljanje okupacionih sistema i kolaboracionističkih režima, teror i represija, NDH - genocidna tvorevina).

Otpor, ustanak i građanski rat (komunisti i revolucionarna perspektiva, antiokupatorske snage građanstva; ustanak - egzistencijalni, ideološki i nacionalnoslobodilački motivi; suparnički pokreti otpora - različite strategije nacionalne politike; građanski rat, jugoslovensko ratište 1941-1942. - nosioci terora i genocida, osnovne institucije revolucionarne vlasti).

Jugoslovensko ratište i završna faza rata 1943-1945. (AVNOJ i stvaranje jugoslovenske federacije; velike sile i jugoslovensko ratište - britanska politika kompromisa i borba za međunarodno priznanje nove Jugoslavije; obračun sa protivnicima revolucije; prelomne bitke na jugoslovenskom ratištu - Neretva, Sutjeska, Beogradska operacija, Sremski front i završne operacije za oslobođenje zemlje).

Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije (vojni doprinos pobedi, ljudski i materijalni gubici, demografske promene; logori smrti - Jasenovac, Stara Gradiška, Sajmište, Banjica...; genocid i Holokaust; uništavanje i pljačka kulturnih i privrednih dobara; ratna svakodnevica; rat i kultura - umetničko viđenje rata; lični doživljaj rata; ličnosti - kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, Josip Broz Tito, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Alojzije Stepinac...).

SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Posleratni svet i njegove suprotnosti (od ratnog savezništva do hladnog rata; nova karta sveta i nove podele - hladni rat u Evropi i Aziji, blokovska podela, trka u naoružanju, nova ratna žarišta, dekolonizacija i rađanje Trećeg sveta; pokreti emancipacije - pokreti za ženska i manjinska prava, antiratni i antirasni pokreti; naučna dostignuća, osvajanje svemira, mediji, popularna kultura; pred novim izazovima - globalizacija, terorizam, ekološki problemi...).

Evropske integracije - od ideje do realizacije (pad Berlinskog zida - simbolički kraj jednog poretka; Evropska unija, Savet Evrope...).

JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Nova vlast (proglašenje republike, izgradnja novog društvenog uređenja, politička i ekonomska osnova nove vlasti - hegemonija komunista; represija, međunarodni položaj - oslonac na Sovjetski Savez; obnova privrede i industrijalizacija, državna privreda i njene protivrečnosti; sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok; nova unutrašnjopolitička i spoljnopolitička orijentacija: samoupravljanje - nova koncepcija društvenog razvoja i nesvrstanost - iskorak ka Trećem svetu; Jugoslavija između istoka i zapada - od saradnje sa zapadom do pomirenja sa istokom; ličnosti - Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Edvard Kardelj...).

Društveni, ekonomski, politički i kulturni razvoj - glavni procesi i problemi (politika - ustavno, nacionalno, versko pitanje, pitanje političkih sloboda...; ekonomija - protivrečnosti ekonomskog razvoja i ekonomske krize; kultura, nauka i obrazovanje; svakodnevica, životni standard, popularna kultura; ličnosti - Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević…).

Društvena kriza i poraz Jugoslavije (poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema; razbijanje i raspad Jugoslavije - ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini; velike sile i jugoslovenska kriza - internacionalizacija sukoba; nastanak novih država, posledice raspada jugoslovenske države - demografske, ekonomske i kulturne; sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore; ličnosti - Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, Zoran Đinđić…).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni sadržaji predmeta istorija koncipirani su tako da učenicima pruže celovitu sliku o praistorijskom i istorijskom dobu.

Polaznu tačku čine cilj i zadaci ovog predmeta, čija realizacija treba da bude prilagođena uzrastu i razvojnim karakteristikama učenika. Sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ciljeve. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući cilj i zadatke predmeta.

Program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, kulturno-istorijski spomenici, muzejske zbirke...).

Savlađujući nastavni program, pored toga što stiču znanja o događajima, pojavama i procesima iz prošlosti, učenici dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se učeći istoriju, vežbaju u logičkom zaključivanju i shvatanju uzročno-posledičnih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet za podsticanje razvoja kritičkog mišljenja, odnosno za razlikovanje činjenica od pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je posebno značajno kojim će se metodičkim postupkom i pristupom obrađivati nastavni sadržaji.

Kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja, tumačenja, argumentovanje nastavnika i učenika glavna aktivnost, istorija pruža velike mogućnosti za podsticanje učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično. Nastava ne bi smela biti statistička zbirka podataka i izveštaj o tome šta se nekada zbilo, već bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se tada desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle.

Posebno mesto u nastavi imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija. Dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja. Precizno postavljena pitanja, kao poziv na razmišljanje i traganje za odgovorom "kako je uistinu bilo", obezbeđuju razumevanje, a samim tim i uspešno pamćenje i trajno usvajanje znanja i veština kod učenika. U zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, procena mogućih posledica i dr.

Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji način će se učenici uključiti u obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je učenička aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domaći zadatak, već koliko i kako "uvodi" u prošle događaje, odnosno koliko podstiče učenike da se distanciraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja. Poželjno je što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadaci, kao što su seminarski radovi, prezentacije, samostalni i grupni projekti...). Rad sa manjom grupom omogućava da učenici u zajedničkim aktivnostima stiču znanja i veštine i podstiče različite oblike komunikacije, razmene i saradnje među učenicima, kao i učenika sa nastavnicima. Ovako organizovane aktivnosti nužno zahtevaju zajedničko planiranje i preciznu podelu zadataka, kako bi rezultati rada svakog člana grupe mogli da budu povezani i doprinesu zajedničkom rezultatu.

Da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi" u svom umu, u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijal, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture. Korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno, jer omogućava učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome su se događaji odvijali, olakšavajući im praćenje promena na određenoj teritoriji.

Posebnu pažnju treba posvetiti osposobljavanju učenika za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (upotreba interneta, pravljenje Power point prezentacija, korišćenje digitalnih audio-vizuelnih materijala i izrada referata).

Treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), budući da istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju leksički fond učenika. Neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da shvate povezanost i uslovljenost geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme. Treba izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica, jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština. U nastavi treba što više koristiti zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija.

Određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta, jer postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima. Zato je poželjna saradnja između predmetnih nastavnika, koja se može ostvarivati na različite načine (redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).

GEOGRAFIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave geografije je da svi učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka dostizanju odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe za rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da učenici steknu znanja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike Srbije, Balkanskom poluostrvu, Evropi i svetu kao celini. Oslanjajući se na stečena znanja i umenja, nastava geografije će omogućiti razumevanje osnovnih fizičko-geografskih odlika i upoznavanje složenih društveno-ekonomskih procesa i promena, kako u našoj državi, tako i u svetu.

Zadaci nastave geografije su stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave geografije, svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave geografije budu u punoj meri realizovani. Njihovo ostvarivanje doprineće razvijanju znanja, veština, stavova i vrednosti koji su neophodni za razvoj humane, harmonične i interkulturno usmerene ličnosti, sposobne da se snalazi u složenim uslovima društva u transformaciji i da doprinese razvoju svoje zajednice kao odgovoran građanin.

Nastava geografije treba da doprinese:

- upoznavanju objekata, pojava i procesa u vasioni, geografskom omotaču Zemlje i u neposrednom okruženju;

- kartografskom opismenjavanju, upotrebi geografskih karata i drugih izvora informacija u procesu učenja i istraživanja i u svakodnevnom životu;

- razumevanju uzročno-posledične povezanosti pojava i procesa u geografskom omotaču;

- razvijanju estetskih opažanja i osećanja proučavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;

- upoznavanju osnovnih pojmova o stanovništvu, naseljima, privredi i njihovom prostornom razmeštaju;

- razumevanju uticaja prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj stanovništva, naselja i privrednih delatnosti;

- upoznavanju osnovnih geografskih odlika Evrope, vanevropskih kontinenata i razvijenih država sveta;

- upoznavanju uloge i značaja međunarodnih organizacija za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu;

- upoznavanju osnovnih geografskih odlika Republike Srbije i njenih regionalnih celina;

- razvijanju stavova o preventivi, zaštiti i unapređivanju životne sredine;

- razvijanju tolerancije, nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;

- osposobljavanju za samostalno učenje i istraživanje i pronalaženje informacija;

- razvijanju opšte kulture i obrazovanja učenika.

PETI RAZRED

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju predmet proučavanja, podelu i značaj geografije kao nastavnog predmeta i nauke uopšte;

- steknu najosnovnija znanja o vasioni i vasionskim telima i njihovim osnovnim svojstvima;

- steknu osnovna znanja o Sunčevom sistemu;

- steknu osnovna znanja o Zemlji - planeti, njenom postanku, obliku i veličini;

- steknu osnovna znanja o Zemljinim kretanjima i njihovim posledicama;

- steknu osnovna znanja i veštine iz kartografije i da se osposobe za korišćenje geografske karte kao izvora informacija i orjentacije;

- shvate unutrašnju građu Zemlje i da razumeju današnji raspored kopna i mora i izgled reljefa;

- razumeju antropogene uticaje na reljef;

- steknu osnovna znanja o strukturi i sastavu atmosfere;

- steknu osnovna znanja o vremenu i meteorološkim elementima, klimi, klimatskim faktorima i osnovnim tipovima klime na Zemlji;

- razumeju potrebu očuvanja i zaštite atmosfere;

- osposobe se za korišćenje geografske literature, interneta, i različitog ilustrovanog materijala u svrhu lakšeg savlađivanja nastavnog gradiva;

- razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Predmet proučavanja, podela i značaj geografije.

 

VASIONA I ZEMLJA

Vasiona, zvezde, sazvežđa, galaksije, Mlečni put.

Sunčev sistem: Sunce, planete.

Sateliti: Mesec, mesečeve mene.

Oblik i veličina Zemlje: Kontinenti, okeani, globus.

GEOGRAFSKA KARTA

Geografska karta: sadržaj, geografske karte, podela karata prema sadržaju.

Matematički elementi karte: kartografska mreža, razmer, podela karata prema razmeru.

Geografski elementi karte i njihovo predstavljanje na karti.

Merenje na karti i orjentacija karte.

Geografska mreža: meridijani/podnevci, i paralele/uporednici.

Geografska širina i geografska dužina.

PLANETA ZEMLJA

Zemljina kretanja

Rotacija Zemlje i posledice rotacije: smena obdanice i noći, prividno kretanje Sunca, lokalno vreme.

Revolucija Zemlje i posledice revolucije: Nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine, smena godišnjih doba, toplotni pojasevi; kalendar.

Unutrašnja građa i reljef Zemlje

Stene: Magmatske, sedimentne, metamorfne, fosili.

Postanak i unutrašnja građa Zemlje.

Litosferne ploče: Kretanje ploča, promena položaja kontinenata. Vulkanizam i zemljotresi.

Reljef: planine i ravnice; nastanak planina (nabrane i gromadne planine).

Oblikovanje reljefa dejstvom spoljašnjih sila (dejstvom reka, morskih talasa, vetra, leda, rastvaračkim delovanjem vode, čovekovom aktivnošću).

Vazdušni omotač Zemlje

Atmosfera: Sastav, struktura, značaj.

Vreme: Metereološki elementi i pojave (temperatura, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, padavine, oblaci); prognoza vremena.

Klima: klimatski činioci, osnovni tipovi klime.

Zagađivanje atmosfere: Globalno zagrevanje, ozonske rupe, kisele kiše, mere zaštite.

GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA

Sledeći