PRAVILNIK O POSEBNIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA, UČESTALOSTI VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA I POSEBNIM ELEMENTIMA PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA U OBLASTI RADNIH ODNOSA I BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ("Sl. glasnik RS", br. 117/2017)

Predmet

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, učestalost vršenja inspekcijskog nadzora kod poslodavca na osnovu procene rizika i posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.

Posebni kriterijumi za procenu rizika

Član 2

Stepen rizika jeste proizvod verovatnoće nastanka štetnih posledica i težine tih posledica.

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati u određenoj delatnosti i obima štetnih posledica, koji se ogleda u ukupnom broju lica u radnom odnosu, ukupnom broju lica angažovanih van radnog odnosa i broju radnih mesta kod nadziranog subjekta.

Težina štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 625.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica predstavlja proizvod posebnih kriterijuma za verovatnoću u vidu rizika utvrđenog u prethodnom nadzoru, povrede na radu u prethodne tri godine i nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u inspekcijskim nadzorima u prethodne tri godine.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 125.

Težina štetnih posledica i verovatnoća nastanka štetnih posledica svode se na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, radi jednostavnije primene matrice rizika metodom 5 x 5.

Za novoosnovane poslodavce (poslodavce koji su osnovani i počeli su sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod poslodavaca kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor, utvrđuje se, kao pretpostavka srednji stepen rizika.

Pregled posebnih kriterijuma za procenu rizika u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i matrica rizika odštampani su uz ovaj pravilnik i čin njegov sastavni deo (Prilog).

Neposredna procena rizika

Član 3

Ukoliko se kod poslodavca dogodila smrtna povreda na radu, teška povreda na radu sa smrtnim ishodom, kolektivna povreda na radu u okviru koje je zaposleni zadobio smrtnu povredu na radu ili tešku povredu na radu sa smrtnim ishodom, kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ako se kod poslodavca dogodila teška povreda na radu, kod poslodavca se utvrđuje stepen visokog rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ukoliko se kod poslodavca utvrdi jedno ili više lica na faktičkom radu, kao i kada lice mlađe od 15 godina obavlja rad kod poslodavca, kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika u oblasti radnih odnosa.

Isto dejstvo imaju i osnov sumnje na učinjeno krivično delo ili da je poslodavac, odnosno ovlašćeno lice poslodavca učinilac krivičnog dela, i svojstvo neregistrovanog subjekta.

Posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu

Član 4

Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata, sadrži i:

1) mere i aktivnosti za postizanje ciljeva;

2) rok za završetak predviđenih mera i aktivnosti;

3) pokazatelje učinaka na nivou mera i na nivou aktivnosti.

U planu inspekcijskog nadzora utvrđuju se godišnji ciljevi inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i iskazuju u merljivim efektima za koje Inspektorat za rad planira da budu ostvareni.

Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti inspekcije rada se usmeravaju prvenstveno ka poslodavcima sa visokim stepenom verovatnoće nastanka štetnih posledica, odnosno ka visokorizičnim delatnostima, delatnostima u kojima je shodno prirodi poslova povećan rizik po život i zdravlje zaposlenih, delatnostima u kojima je konstatovan povećan broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja u prethodnoj godini i onim delatnostimau kojima se u potrebnoj meri ne poštuju zakoni i propisi u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, a na osnovu utvrđenog stepena rizika, kao i ka subjektima nadzora kod kojih u prethodnoj godini nije vršen nadzor.

Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika

Član 5

Na osnovu procene rizika određuje se stepen rizika kod poslodavca i utvrđuje učestalost sprovođenja inspekcijskognadzora.

Kod poslodavca kod kojeg je procenjen kritičan ili visok rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u šest meseci, kako bi se stepen rizika smanjio ispod visokog rizika.

Kod poslodavca kod kojeg je procenjen srednji rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u godinu dana, kako bi se stepen rizika smanjio ispod srednjeg rizika.

Kod poslodavca kod kojeg je procenjen nizak ili neznatan rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u dve godine.

Završna odredba

Član 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog

 

PREGLED POSEBNIH KRITERIJUMA ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI RADNIH ODNOSA I BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I MATRICA RIZIKA

I. Posebni kriterijumi za procenu rizika

1. Posebni kriterijumi za procenu prirode štetne posledice

Delatnost	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo	izrazito velika	5
Rudarstvo	izrazito velika	5
Prerada drveta	izrazito velika	5
Proizvodnja papira, štampanje	izrazito velika	5
Građevinarstvo	izrazito velika	5
Proizvodnja prehrambenih proizvoda	velika	4
Proizvodnja tekstila, kože i obuće	velika	4
Proizvodnja hemijskih proizvoda, gume i plastike	velika	4
Proizvodnja proizvoda od nemetalnih materijala	velika	4
Proizvodnja metala, mašina i druge opreme	velika	4
Proizvodnja električne opreme	velika	4
Ostala prerađivačka delatnost	velika	4
Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa, pare	velika	4
Komunalne delatnosti i reciklaža	velika	4
Trgovina na veliko i malo	velika	4
Saobraćaj i skladištenje	velika	4
Popravka mašina i opreme, predmeta za domaćinstvo i ličnu upotrebu	srednja	3
Usluge smeštaja i ishrane	srednja	3
Informisanje i komunikacije	srednja	3
Lične usluge	srednja	3
Zdravstvo i socijalna zaštita	srednja	3
Obrazovanje	mala	2
Finansijske delatnosti i poslovne usluge	mala	2
Umetnost, zabava i rekreacija	zanemarljiva	1
Državna uprava i ostale delatnosti	zanemarljiva	1

2. Posebni kriterijumi za procenu obima štetnih posledica

1) Ukupan broj lica u radnom odnosu
Broj lica	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
1-20	Zanemarljiva	1
21-100	Mala	2
101-500	Srednja	3
501-2000	Velika	4
Preko 2001	Izrazito velika	5
2) Ukupan broj lica angažovanih van radnog odnosa (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju, ugovor o stručnom usavršavanju, ugovor o volontiranju i sl.)
Broj lica	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
0	Zanemarljiva	1
1-10	Mala	2
11-50	Srednja	3
51-100	Velika	4
Preko 101	Izrazito velika	5
3) Broj radnih mesta kod nadziranog subjekta
Broj radnih mesta	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
1-10	Zanemarljiva	1
11-20	Mala	2
21-50	Srednja	3
51-100	Velika	4
Preko 101	Izrazito velika	5

3. Težina štetnih posledica

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Težina štetnih posledica	Raspon bodova	Numerička vrednost
Zanemarljiva	1-4	1
Mala	5-16	2
Srednja	17-81	3
Velika	82-256	4
Izrazito velika	257-625	5

4. Verovatnoća nastanka štetnih posledica

1) Rizik utvrđen u prethodnom nadzoru
Stepen rizika iz prethodnog nadzora	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Neznatan	Zanemarljiva	1
Nizak	Mala	2
Srednji	Srednja	3
Visok	Velika	4
Kritičan	Izrazito velika	5
2) Povrede na radu u prethodne tri godine
Broj povreda na radu	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Nije bilo povreda na radu	Zanemarljiva	1
1-3 lake povrede na radu	Mala	2
Više od tri lake povrede na radu	Srednja	3
Teške, kolektivne povrede na radu	Velika	4
Smrtne, teške sa samrtnim ishodom, kolektivne sa smrtnim ishodom	Izrazito velika	5
3) Nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene u inspekcijskim nadzorima u prethodne tri godine
Broj i opis rešenja, ukazivanja, upozorenja	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Jedno rešenje, ukazivanje, upozorenje	Zanemarljiva	1
Dva rešenja	Mala	2
Tri i više rešenja	Srednja	3
Rešenje o zabrani rada, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka	Velika	4
Krivična prijava	Izrazito velika	5

 

Verovatnoća nastanka štetnih posledica	Raspon bodova	Numerička vrednost
Zanemarljiva	1-4	1
Mala	5-8	2
Srednja	9-27	3
Velika	28-64	4
Izrazito velika	65-125	5

II. Matrica rizika i metod za procenu rizika

Ovde je prikazana metoda 5 x 5 (Tabela 1).

Za primenu ove metode potrebno je za svakog poslodavca (koji se analizira primenom metode) utvrditi:

- verovatnoću nastanka štetnih posledica i

- težinu mogućih štetnih posledica.

Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih posledica i težinu štetnih posledica, na osnovu Tabele 2. utvrđuje se stepen rizika (odrediti stepen rizika od 1 do 25).

Tabela 1: Metoda 5 x 5 - matrica rizika

Verovatnoća nastanka štetnih posledica		Težina štetnih posledica
		1	2	3	4	5
Zanemarljiva	1	1	2	3	4	5
Mala	2	2	4	6	8	10
Srednja	3	3	6	9	12	15
Velika	4	4	8	12	16	20
Izrazito velika	5	5	10	15	20	25

Tabela 2: Stepen rizika

Brojčana vrednost rizika	Kvalitativni opis rizika
1, 2	Neznatan
3, 4, 5	Nizak
6, 8, 9	Srednji
10, 12, 15, 16	Visok
20, 25	Kritičan