UREDBA

O NACIONALNOM PROGRAMU OČUVANJA I UNAPREĐENJA SEKSUALNOG I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE

("Sl. glasnik RS", br. 120/2017)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije.

Član 2

Aktivnosti na unapređenju i očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja, sprovode se po Nacionalom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.

Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

NACIONALNI PROGRAM
OČUVANJA I UNAPREĐENJA SEKSUALNOG I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE

1. UVOD

Seksualno i reproduktivno zdravlje je stanje kompletnog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja u svim aspektima koji se tiču reproduktivnog sistema, njegovih funkcija i procesa. To podrazumeva da su ljudi sposobni da ostvaruju zadovoljavajući i bezbedan polni život, da mogu da se reprodukuju i da imaju slobodu da odluče da li, kada i koliko često žele decu. Da bi se očuvalo seksualno i reproduktivno zdravlje potrebno je svim ljudima obezbediti sveobuhvatnu i ispravnu informisanost i mogućnost izbora metoda kontracepcije koji je bezbedan, efikasan, pristupačan i prihvatljiv. Svako lice treba informisati i osposobiti da se zaštiti od polno prenosivih infekcija. Takođe, ženama koje planiraju trudnoću treba obezbediti odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i tako omogućiti zdravo materinstvo.

Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja bitnu komponentu univerzalnog prava na najviši mogući standard telesnog i mentalnog zdravlja, kako je to definisano u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima i u drugim međunarodnim konvencijama, deklaracijama i konsenzusima o ljudskim pravima. Zadovoljenje potreba za očuvanjem i unapređenjem seksualnog i reproduktivnog zdravlja treba da bude jednako za sve, nezavisno od pola, roda, starosnog doba, socio-ekonomskog položaja, etničke pripadnosti, kulturnog nasleđa i pripadnosti drugim ranjivim kategorijama stanovništva. Takođe je važno omogućiti svim licima da na širem društvenom planu učestvuje u razvoju programa zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a na individualnom da donosi odluke koje se tiču njegove seksualnosti, reprodukcije i zdravstvene zaštite.

2. ZNAČAJ PLANIRANJA PORODICE

Planiranje porodice je izuzetno važno pitanje javnog zdravstva, kako sa individualnog, tako i sa šireg društvenog aspekta. Na mikronivou, dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Savremena žena, opterećena potrebom za ostvarivanjem na individualnom, porodičnom, partnerskom i profesionalnom planu ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i umanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje i veće šanse za ostvarivanje njihovih potencijala. Planiranje porodice pozitivno utiče i na muškarce, jer doprinosi ravnopravnosti u partnerskim odnosima i podeli odgovornosti za seksualno i reproduktivno ponašanje. Štaviše, porodice u kojima se ne rađa stihijski, već planirano, imaju harmoničnije odnose i veći stepen porodične kohezije.

Sa demografskog aspekta, planiranje trudnoća efikasnim metodima kontracepcije čuva plodnost i unapređuje opšte zdravlje, za razliku od kontrole rađanja tradicionalnom i nepouzdanom kontracepcijom koja se kombinuje sa čestim pribegavanjem namernom prekidu trudnoće. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte, i posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjem organa male karlice, invaliditetom i neplodnošću. Otuda je sa ekonomskog aspekta svakako prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, koja pruža i brojne nekontraceptivne prednosti koje mogu da poboljšaju zdravlje žena s obilnim ili neredovnim materičnim krvarenjima, funkcionalnim i benignim neoplazmama jajnika i materice, endometriozom i nizom različitih poremećaja čija izraženost varira u pojedinim fazama menstruacionog ciklusa (sindrom premenstruacione napetosti, sindrom bolnih menstruacija, menstruaciona migrena). Cena indukovanog abortusa je svakako mnogo viša, a iskazuje se troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici i neplodnosti, uključujući i primenu asistiranih reproduktivnih tehnologija. Dodatno, utvrđeno je da se naredne trudnoće žena koje su imale jedan ili više abortusa značajno češće završavaju prevremenim porođajima, što povećava perinatalni morbiditet i mortalitet i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice.

3. STANJE SEKSUALNOG I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA U REPUBLICI SRBIJI

Seksualno i reproduktivno zdravlje stanovništva Republike Srbije opterećeno je nizom ozbiljnih problema. Kao najvažniji, izdvajaju se dominantno konzervativna kontrola rađanja, rizično seksualno ponašanje adolescenata i mladih i nezadovoljavajući obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, a posebno vulnerabilnih kategorija, poput socijalno depriviranih i marginalizovanih kategorija.

3.1. Model planiranja porodice

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje neželjeno začeće tradicionalnim metodima1, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neplaniranom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja (MICS 5) savremenu i efikasnu kontracepciju2 u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije, najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna - postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi među mlađim ženama. Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (35,0%), dok je metod izbegavanja odnosa u "plodnim danima" i ostale "prirodne metode" koristilo 5,0% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 24,2%. Potrebe za kontracepcijom nisu zadovoljene kod 14,9% anketiranih žena.

Postoje jasne razlike u strukturi korišćenja kontracepcije između Republike Srbije i drugih evropskih zemalja (tabela 1).

Tabela 1. Procenjena kontraceptivna prevalencija3 među ženama starosti 15-49 godina koje su u braku ili vanbračnoj zajednici, 2015. god.

Region	Bilo koji metod kontracepcije (%)	Kombinovana kontraceptivna "pilula" (%)	Intrauterina kontracepcija (%)	Kondom (%)	Ostali moderni metodi kontracepcije (%)	Metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (%)	Ostala tradicionalna kontracepcija (%)
Ceo svet	63,6	8,8	13,7	7,7	27,2	3,1	3,1
Evropa	69,2	21,9	11,3	16,7	8,9	7,8	3,0
Istočna Evropa	68,7	13,2	13,6	24,1	3,2	11,8	2,7
Severna Evropa	76,7	25,5	10,4	8,8	28,6	1,9	1,4
Zapadna Evropa	70,0	37,5	11,7	7,4	10,4	0,6	2,6
Južna Evropa	65,1	15,7	5,1	20,6	8,5	12,9	2,1
Srbija	57,5	4,0	2,6	14,9	0,6	31,0	4,4

Izvor: Ujedinjene nacije, Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja, Odsek stanovništva. Trendovi kontraceptivnog korišćenja širom sveta 2015. Njujork: Ujedinjene nacije; 2015 (United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Trends in Contraceptive Use Worldwide 2015. New York: United Nations; 2015)

__________
1 Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitusa interruptusa) i metod laktacione amenoreje.
2 Savremeni metodi kontracepcije su: kombinovana hormonska kontracepcija (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo-injekcija), progestagenska hormonska kontracepcija (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo-injekcija i implanata), intrauterina kontracepcija (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijerna kontracepcija (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicidi, voljna sterilizacija žene i muškarca i hitna kontracepcija.
3 Prevalencija korišćenja moderne kontracepcije označava procenat žena starosti 15-49 godina koje su u braku ili stabilnoj vanbračnoj zajednici, a koje trenutno koriste, ili njihov partner koristi bar jedan moderni kontraceptivni metod.

Pretpostavlja se da niska učestalost korišćenja moderne kontracepcije ima za posledicu često pribegavanje namernim pobačajima. Ipak, zvanični podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", ukazuju na progresivno smanjivanje broja ovih intervencija, sa 19.535 indukovanih abortusa u 2008. godini na 12.923 u 2014. godini, uz smanjivanje njihovog udela u ukupnom broju prekida trudnoće sa 81% na 75% u istom vremenskom periodu. Najveći broj evidentiranih namernih prekida trudnoće obavlja se u prvih deset nedelja gestacije (95-96%). Uprkos progresivnom smanjivanju broja abortusa, njihova struktura nije značajno izmenjena. Tako, najveći broj ovih intervencija obavi se kod žena u periodu od 25-34 godine (47-48%) i među onima koje već imaju dvoje dece (41%). U grupi žena koje prekidaju trudnoću udeo adolescentkinja iznosi oko 4%, a udeo žena bez dece (nulipara) je 23-24%.

Imajući u vidu da je stopa ukupnog fertiliteta4 u Republici Srbiji nepromenjeno niska (1,4), kao i stopa korišćenja efikasnih metoda kontracepcije, može se pretpostaviti da oficijelni podaci ne odražavaju realnost.

__________
4 Stopa ukupnog fertiliteta predstavlja broj živorođene dece koju bi žena rodila tokom reproduktivnog perioda, ako bude rađala po istim specifičnim stopama fertiliteta po starosti kao i u godini posmatranja.

3.2. Rizično seksualno i reproduktivno ponašanje omladine

Sa aspekta javnog zdravlja i demografskog razvoja Republike Srbije, od posebnog značaja je rizično seksualno i reproduktivno ponašanje adolescenata, odnosno mladih ljudi. Istraživanja pokazuju da veliki broj mladih nema elementarna saznanja o anatomiji i fiziologiji reprodukcije, a da je njihovo poznavanje kontracepcije i polno prenosivih infekcija oskudno i opterećeno nizom predrasuda. Jedan od najvažnijih razloga je što pitanje vaspitanja mladih za bezbedno seksualno i reproduktivno ponašanje za sada nije sistemski rešeno, pa su najčešći izvori njihovog informisanja vršnjaci, sredstva javnog informisanja i internet.

Učestalost seksualne aktivnosti raste u adolescenciji. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2013. godine, u seksualne odnose je stupilo 33,1% mladih uzrasta 15-19 godina (39,9% mladića i 25,7% devojaka). Mladići najčešće prvo seksualno iskustvo doživljavaju u 17. godini, a devojke u 18. godini. Nedavna studija o seksualnom ponašanju devojaka iz Republike Srbije, sprovedena putem interneta, pokazala je da najveći broj ostvaruje prvi seksualni odnos sa 17 godina (20,2%), a ređe sa 18 godina (17,8%). Ipak, četvrtina (28,5%) je postala seksualno aktivna sa 16 i manje godina.

Mada sve veći broj mladih u Republici Srbiji sledi savremene tendencije u seksualnom ponašanju, mali broj koristi efikasnu kontracepciju. Čak i kada na početku seksualne aktivnosti koriste kondom, najveći broj adolescenata nastavlja sa tradicionalnim i nedovoljno efikasnim metodom prekinutog snošaja (coitus interruptus), što ih razlikuje od mladih iz zapadnoevropskih zemalja koji se najčešće odlučuju za kontraceptivnu pilulu. Stid da nabave kontracepciju, strah od odlaska kod lekara i bojazan da će okolina saznati da su seksualno aktivni su, pored nedovoljnog znanja i predrasuda o kontracepciji, glavni razlozi takvog stanja.

Stopa adolescentnih trudnoća se tokom jedne kalendarske godine u Republici Srbiji procenjuje na 50 na 1.000 devojaka. Specifična stopa fertiliteta5 je snižena sa 42 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina u 1990. godini na 26 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina u 2000. godini, a zatim je nastavila da opada i u 2013. godini je iznosila 19 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina. Broj porođaja opada u grupama starijih adolescenata, dok se među devojkama uzrasta 16 i manje godina održava, što je svakako zabrinjavajući podatak ako se ima u vidu da su rizici od nepovoljnog toka i ishoda trudnoće najviši kod najmlađih adolescentkinja. Među adolescentkinjama uzrasta 15 godina specifična stopa fertiliteta je nepromenjena i iznosi 5-6 na 1.000 devojaka uzrasta 15 godina, dok je među devojkama uzrasta 19 godina između 1990. i 2013. godine snižena sa 96 na 38 na 1.000 devojaka uzrasta 19 godina. Udeo prekida trudnoće koji se izvrše kod adolescentkinja je verovatno u porastu, mada je prema zvaničnim podacima nepromenjen, jer čini 4-5% od ukupnog broja ovih intervencija.

__________
5 Specifičan stopa fertiliteta označava broj živorođenih na 1000 žena određene dobne grupe u jednoj kalenadarskoj godini.

Adolescenti su usled biološke vulnerabilnosti i psihosocijalnih karakteristika skloni nastanku polno prenosivih infekcija (u daljem tekstu: PPI). Imajući u vidu da većina ne preduzima odgovarajuće mere zaštite, očekivala bi se visoka učestalost PPI u tom uzrastu. Prema poslednjim dostupnim podacima, međutim, u 2014. godini je kod adolescenata evidentiran samo jedan slučaj sifilisa i deset slučajeva gonoreje. O adolescentima sa genitalnim infekcijama hlamidijom i humanim papiloma virusom nema podataka. Rezultati manjih istraživanja upozoravaju da je među seksualno aktivnim adolescentima oba pola iz Beograda učestalost genitalne hlamidijske infekcije 20-30%. Učestalost genitalne infekcije humanim papiloma virusom kod adolescenata u Republici Srbiji nije proučavana.

3.3. Izazovi u oblasti zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja posebno osetljivih populacionih grupa

Indikatori stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja su nepovoljniji u posebno osetljivim populacionim grupama. To su prvenstveno Romi, ali i druge kategorije stanovništva, poput lica koje žive na granici siromaštva, iz ruralnih krajeva, žena sa invaliditetom i lica koje žive sa infekcijom virusom humane imunodeficijencije (u daljem tekstu: HIV).

U prethodno pomenutom istraživanju višestrukih pokazatelja iz 2014. godine (MICS 5) utvrđeno je da svega 7,2% Romkinja koje žive u romskim naseljima u Republici Srbiji koristi savremenu i efikasnu kontracepciju, a tradicionalnu 54%. Među modernim metodima kontracepcije, najčešće se koristi kondom za muškarce (2,8%), a ređe sterilizacija žene (1,8%), kombinovana oralna kontracepcija (1,2%) i intrauterini uložak (1,2%), dok se ostali metodi kontracepcije uopšte ne koriste. Među tradicionalnim metodima Romkinje najčešće koriste metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) (51,6%), a ostale "prirodne metode", 2,5%. Kontracepciju nikada nije koristilo 38,2%, a 13,9% ispitanica ima nezadovoljene potrebe za kontracepcijom.

Stopa rađanja adolescentkinja Romkinja iznosi 157 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina, dok je među devojkama iz opšteg uzorka u Republici Srbiji 22 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina.

U izveštaju o položaju lica sa invaliditetom u Republici Srbiji, utvrđeno je da "nema zakonskih prepreka ostvarivanju prava na servise za seksualno i reproduktivno zdravlje žena i muškaraca sa invaliditetom, ali da u praksi postoji izuzetno mali broj pristupačnih zdravstvenih ustanova u kojima one/oni mogu ostvariti ta prava. Ginekološke ordinacije pristupačne ženama sa invaliditetom postoje samo u nekoliko velikih gradova u Republici Srbiji. Dodatne teškoće izazivaju rasprostranjene predrasude vezane za roditeljstvo i seksualnost žena i muškaraca sa invaliditetom".

4. ZASNOVANOST NA MEĐUNARODNIM I NACIONALNIM DOKUMENTIMA I STRATEGIJAMA

4.1. Međunarodni dokumenti i strategije

Brojni univerzalni međunarodni dokumenti garantuju svim licima, bez diskriminacije, pravo na zdravlje i najviši mogući standard zdravstvene zaštite, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). Potrebu za posebnim angažovanjem u oblasti zdravstvene zaštite žena definisala je Konvencija Ujedinjenih nacija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW konvencija, 1979). Ta konvencija obavezuje države članice Ujedinjenih nacija da preduzimaju odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zdravstvene zaštite, uključujući i dostupnost zdravstvenim uslugama vezanim za planiranje porodice. Komitet za eliminaciju diskriminacije žena ukazao je svojim opštim komentarima na potrebu da se poboljša pristup zdravstvenoj zaštiti žena, uključujući i unapređenje programa za borbu protiv sindroma stečene imunodeficijencije (SIDE), ublažavanje činilaca koji ugrožavaju reproduktivnu ulogu žena i doprinose njihovom potčinjenom položaju u društvu, sprečavanje nasilja nad ženama jer ugrožava njihovo zdravlje i živote, kao i da se ženama sa invaliditetom obezbedi korišćenje zdravstvene zaštite na jednak način kao i opštoj populaciji žena.

Za jačanje aktivnosti na očuvanju reproduktivnog zdravlja i prava posebno je značajna Međunarodna konferencija o stanovništvu i razvoju (Kairo, 1994). Na toj konferenciji postignut je globalni konsenzus da reproduktivno i seksualno zdravlje i odgovarajuća prava, jačanje uloge žena i napori za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, treba da budu osnova za nacionalne populacione i razvojne programe. To je bio podstrek za nastanak niza dokumenata. Regionalna evropska strategija za seksualno i reproduktivno zdravlje je usvojena 2001. godine, a pratio je razvoj nacionalnih programa u nizu evropskih zemalja. S namerom da pomogne svim zemljama članicama da ostvare najviši mogući standard zdravstvene zaštite u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu: SZO) je 2004. godine usvojila je Globalnu strategiju seksualnog i reproduktivnog zdravlja (Rezolucija WHA57.12).

Prava žena u oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite, svoju punu afirmaciju dobijaju deklaracijom usvojenom na Četvrtoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o pravima žena (Peking, 1995). U toj dekleraciji se pominje više strateških ciljeva usmerenih ka poboljšanju informisanosti i unapređenju zdravstvene zaštite žena, uz poštovanje rodne ravnopravnosti, uključujući i oblast seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Pitanja rodne ravnopravnosti i prevencije diskriminacije žena, lica sa invaliditetom, kao i prevencija nasilja nad ženama i nasilja u porodici predmet su više regionalnih međunarodnih dokumenata, a u njima je posebno naglašen značaj mera i aktivnosti usmerenih na očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovarajućih prava. Među tim dokumentima najvažniji su: Strategija uključivanja rodne analize i akcije (2009), Konvencija o pravima lica sa invaliditetom (2008), Konvencija o pravima deteta (1990), Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (1997) i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011).

Usvojeni Evropski okvir za politike zdravlja i blagostanja "Zdravlje 2020", (2012) ukazuje na najveće zdravstvene izazove sadašnjice i adekvatne mere za njihovo ublažavanje. Između ostalog, potrebno je osigurati socijalnu i zdravstvenu zaštitu ženama, budućim majkama i mladim porodicama, kao i usvajanje pristupa rodne ravnopravnosti u razumevanju nejednakosti muškaraca i žena u pogledu socio-ekonomskog statusa i zdravstvene zaštite.

U odgovoru na izazove za uravnoteženi razvoj čovečanstva pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija usvojeni su Program održivog razvoja do 2030 (2015) i Ciljevi održivog razvoja (2016) koji su zamenili Milenijumske ciljeve razvoja (2000.) i predstavljaju njihovu nadogradnju. U okviru posebno postavljenih ciljeva izdvajaju se cilj 3 (Osigurati zdrav život i promovisati dobrobit za sve u svim periodima života) i cilj 5 (Ostvariti rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojke), jer treba da obezbede univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti i unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja, uključujući i usluge planiranja porodice, odgovarajuću informisanost i edukaciju i integraciju reproduktivnog zdravlja u nacionalne strategije i programe do 2030. Doneta Globalna strategija za zdravlje žena, dece i adolescenata (2016-2030), usmerava i potpomaže ostvarenje Ciljeva održivog razvoja. Evropski akcioni plan za seksualno i reproduktivno zdravlje zasnovano na ljudskim pravima 2017-2021. je u procesu usvajanja.

4.2. Nacionalni dokumenti i strategije

Pitanja očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovarajućih prava razmatrana su u brojnim nacionalnim dokumentima i strategijama. Među njima, izdvojeni su oni koji se odnose na aspekte seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovarajućih prava koji su predmet Nacionalnog Programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (u daljem tekstu: Program).

Zakonski osnov vezan za planiranje porodice i zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava definisan je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 - dr. zakon, 93/14, 96/15 i 106/15). Među najvažnijim odredbama izdvajaju se sledeće: mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima; društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike Srbije ostvaruje se obezbeđivanjem zdravstvene zaštite dece do navršenih 15 godina života, školske dece i studenata do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do 26 godina života, u skladu sa zakonom, kao i žena u vezi sa planiranjem porodice i tokom trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja; zdravstvena zaštita utemeljena je na načelima pristupačnosti, pravičnosti, sveobuhvatnosti, kontinuiranosti, stalnog unapređenja kvaliteta i efikasnosti; poštovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti, tako da svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.

Navedenim zakonom zdravstvena ustanova obavezuje se da:

1) prati zdravstveno stanje stanovništva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlaže mere za njegovo unapređivanje;

2) prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naročito utvrđene stručno-metodološke i doktrinarne protokole.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju žene su u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoći, za vreme porođaja i materinstva do 12 meseci prepoznate kao posebno osetljiva kategorija osiguranika koja ostvaruje prava iz zdravstvenog osiguranja i u situacijama kada ne ispunjava propisane uslove za sticanje statusa osiguranika, u situaciji kada planira porodicu, u trudnoći, kao i za vreme porođaja i materinstva do 12 meseci.

Neke odredbe iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti sadržane su i u Zakonu o pravima pacijenata. To su: pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije; pravo na informacije; pravo na preventivne mere; pravo na obaveštenje; pravo na slobodan izbor predloženih medicinskih mera; pravo na privatnost i poverljivost; pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja.

Zakon o zabrani diskriminacije u članu 27. reguliše pitanja vezana za pružanje zdravstvenih usluga, a Zakon o ravnopravnosti polova posebno uređuje zabranu diskriminacije na osnovu pola i reguliše u članu 28. Zakona o ravnopravnosti polova, da svako lice u generativnom dobu ima pravo na zdravstvenu zaštitu i pružanje zdravstvenih usluga koje se odnose na planiranje porodice, bez obzira na pol, kao i da su partneri ravnopravni u planiranju broja dece, pristupu informacijama, obrazovanju i sredstvima koja im omogućavaju korišćenje ovih prava. Na sličan način kao i prethodni zakon, Zakon o sprečavanju diskriminacije lica sa invaliditetom uređuje pružanje zdravstvene zaštite ovoj posebno osetljivoj populacionoj grupi, a Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama zabranjuje diskriminaciju u zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, između ostalog i na osnovu pola.

Uredba o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine detaljnije definiše aktivnosti na očuvanju i unapređenju zdravlja žena, uključujući i oblast seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji i Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine sadrže odredbe o zaštiti seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih. U Zakonu o javnom zdravlju precizirane su oblasti delovanja javnog zdravlja, nadležnosti, planiranje i sprovođenje aktivnosti u vezi s očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva.

Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, propisano je da je za prekid trudnoće starosti do deset nedelja potreban zahtev gravidne žene, kao i njena izričita i pismena saglasnost. Prekid trudnoće ne može se izvršiti kada se utvrdi da bi se njime teže narušilo zdravlje ili ugrozio život žene.

Izuzetno, prekid trudnoće može se izvršiti i posle navršene desete nedelje trudnoće:

1) kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja žene;

2) kada se na osnovu naučno-medicinskih saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima;

3) kada je do začeća došlo izvršenjem krivičnog dela (silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad maloletnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, zavođenje i rodoskrnavljenje).

Postojanje uslova za prekid trudnoće utvrđuje:

1) do navršene desete nedelje trudnoće - doktor medicine, specijalista akušerstva i ginekologije zdravstvene ustanove;

2) od navršene desete nedelje trudnoće do navršene dvadesete nedelje trudnoće - konzilijum doktora medicine odgovarajuće zdravstvene ustanove;

3) posle navršene dvadesete nedelje trudnoće - etički odbor zdravstvene ustanove.

U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine navedene su brojne aktivnosti usmerene na poboljšanje zdravlja žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama, uključujući i mere koje se tiču seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena, a posebno žena sa invaliditetom, žena koje žive sa HIV-om, žena u ruralnim područjima, kao i višestruko diskriminisanih žena. Neke od tih mera su: smanjenje korišćenje abortusa kao metoda kontrole rađanja povećanjem informisanosti i pristupa savremenim oblicima kontracepcije koji bi bili uključeni u pozitivne liste lekova uz zadržavanje mogućnosti korišćenja abortusa, kao što je i zakonski i finansijski uređeno u ovom trenutku, kao i razmatranje uključivanja troškova vezanih za izvršenje abortusa u sistem zdravstvenog osiguranja.

Poseban protokol Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju (2010) predstavlja instrument za prepoznavanje, evidentiranje i dokumentovanje rodno uslovljenog nasilja, sa ciljem da se zdravstveni radnici uključe i reaguju na planu otkrivanja, suzbijanja i prevencije nasilja nad ženama.

U Strategiji podsticanja rađanja ukazano je na neophodnost ravnopravnog uključivanja muškarca u roditeljstvo, uključujući i vrednosnu i praktičnu ravan, promocijom novih odnosa između žene i muškarca u savremenoj kulturi. Takođe, naglašeni su značaj promocije reproduktivnog zdravlja adolescenata i korišćenja moderne kontracepcije u okviru borbe protiv neplodnosti.

Pitanjima seksualnog i reproduktivnog zdravlja bavi se i Strategija o HIV infekciji i AIDS-u, a posebno sprečavanjem primarne infekcije HIV-om devojčica i žena, sprečavanjem neželjenih trudnoća žena koje žive sa HIV-om, smanjivanjem rizika za prenošenje HIV-a sa majke na dete, kao i pružanjem podrške ženama koje žive sa HIV-om i njihovim porodicama.

5. NAČELA PROGRAMA

Program je zasnovan na sledećim načelima:

1) pravu svih lica na najviši mogući standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja - stanju potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo na odsustvu bolesti ili nesposobnosti;

2) pravu svih lica da ne budu izložene diskriminaciji;

3) usaglašenosti sa vizijom, misijom i prioritetima relevantnih, prethodno navedenih međunarodnih, regionalnih i nacionalnih strateških dokumenata;

4) kontinuiteta u pružanju zdravstvene zaštite i ulaganja u zdravlje tokom čitavog života;

5) pristupa usmerenom ka pacijentu (pacijent donosi odluku o sopstvenom zdravlju uz podršku zdravstvenih radnika da sagleda moguće izbore - tzv. "patient-centred approach" ;

6) preduzimanja aktivnosti koje su zasnovane na najboljim dostupnim dokazima;

7) stremljenja ka pravičnosti6 i rodnoj ravnopravnosti u pružanju zdravstvenih usluga i osnaživanju žena i devojaka;

8) stavljanja težišta na prevenciju, promociju zdravlja, društvenu participaciju i osnaživanje;

9) prepoznavanja značaja međusektorskih akcija, razvoja mehanizama upravljanja i kapaciteta za intersektorsku akciju, jačanja odgovornosti i uspostavljanja dugoročne saradnje između državnih organa i udruženja.

__________
6 Načelo pravičnosti, prilikom pružanja zdravstvene zaštite, zasniva se na zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije po bilo kom osnovu; polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, starosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugom ubeđenju, imovnom stanju, jeziku i kulturi, vrsti bolesti, psihičkom ili telesnom invaliditetu.

6. CILJEVI PROGRAMA

Iako veliki broj nacionalnih dokumenata podržava očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, određene oblasti, poput planiranja porodice i zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih, zahtevaju dodatne intervencije radi angažovanja zdravstvenog sistema u cilju ublažavanja razlika u stanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja između Republike Srbije i zemalja Evropske unije.

6.1. Opšti cilj

Poboljšanje stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije moguće je postići konkretizovanjem i intenziviranjem primene važeće zakonske regulative i strateških opredeljenja, koja se prvenstveno odnose na oblasti informisanja, edukacije i savetovanja, uz veću participaciju korisnika usluga i prilagođavanje rada zdravstvenih službi potrebama posebno osetljivih populacionih kategorija.

Opšti cilj je očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovnika Republike Srbije uz poštovanje prava na donošenje informisanih odluka koje se odnose na seksualnost i reprodukciju nezavisno od ličnih karakteristika pojedinaca, kao što su pol, rod, starosno doba, invaliditet, socio-ekonomski status, kulturni identitet, seksualna orijentacija, izloženost socijalnoj deprivaciji, inficiranost virusom humane imunodeficijencije - HIV i druge lične karakteristike.

Ostvarivanje opšteg cilja neminovno zahteva i prethodno ostvarivanje specifičnih ciljeva.

6.2. Specifični ciljevi

Specifični ciljevi jasnije definišu pravce delovanja zdravstvenog sistema koji će doprineti očuvanju i unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava vezano za planiranje porodice i posebno osetljive populacione grupe, uključujući i adolescente, marginalizovane i socijalno deprivirane grupe, a posebno lica sa invaliditetom, lica sa hroničnim nezaraznim oboljenjima i infekcijom HIV-a. To su:

6.2.1. Specifični cilj - Omogućiti svim ljudima da donose informisane odluke o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju i obezbediti poštovanje, zaštitu i ispunjenje njihovih seksualnih i reproduktivnih prava.

Obrazovanje za bezbedno seksualno i reproduktivno ponašanje nije sistemski rešeno u Republici Srbiji. Postoje i veliki psihološki otpori prema korišćenju moderne kontracepcije, prvenstveno uslovljeni pogrešnim uverenjima o njenim štetnim efektima na zdravlje. Rasprostranjena primena tradicionalnog metoda coitusa interruptusa rezultuje čestim suočavanjem s neplaniranom trudnoćom koja se češće razrešava namernim pobačajem. Namerni prekid trudnoće ima čvrstu socijalnu potvrdu i koriste ga generacije žena, odnosno parova u Republici Srbiji.

U zdravstvenim ustanovama postoji mnogo prilika za informisanje i savetovanje o različitim temama iz oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava. Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje mnoge prepreke za kvalitetan savetodavni rad, od isključivog angažovanja specijalista ginekologije i akušerstva, a ne izabranih doktora medicine (specijalista opšte medicine i specijalista pedijatrije), nepostojanja odgovarajućih kliničkih smernica za rad i previđanja značaja ove oblasti pri definisanju sadržaja promotivnih kampanja i drugih preventivnih aktivnosti.

Posebno važna ciljna grupa za savetovanje o planiranju porodice su žene koje zahtevaju namerni prekid trudnoće, jer su u većem riziku od ponovnog suočavanja sa neplaniranom trudnoćom u odnosu na opštu populaciju žena. S obzirom da se namerni prekid trudnoće uglavnom obavlja u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, potrebne su posebne mere koje će te žene motivisati da počnu da koriste efikasnu kontracepciju neposredno posle prekida trudnoće.

6.2.1.1. Očekivani rezultat: Obezbediti poštovanje, zaštitu i ispunjenje ljudskih prava koja su povezana sa seksualnošću i reprodukcijom.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) omogućiti svim licima da slobodno i odgovorno odlučuju kada će i koliko dece imati tako što će im se pružiti potrebne informacije i pružiti mogućnost da ostvare svoje namere, uz poštovanje njihovog prava na poverljivost i privatnost.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktori medicine (specijalisti opšte medicine i specijalisti ginekologije i akušerstva) u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite;

2) omogućiti svim licima, a prvenstveno deci i adolescentima, primereno uzrastu, celovito i naučno utemeljeno informisanje i edukaciju, tokom čitavog života, koji su neophodni za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i poštovanje, zaštitu i ispunjenje seksualnih i reproduktivnih prava.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktori medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti ginekologije i akušerstva i specijalisti pedijatrije) i medicinske sestre iz njihovih timova, kao i patronažna služba u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zavodi i instituti za javno zdravlje i pravni savetnik, odnosno zaštitnik prava pacijenata;

3) organizovati savetovanje žena koje zahtevaju prekid trudnoće i informisani izbor efikasnog metoda kontracepcije.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti ginekologije i akušerstva) u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite i medicinske sestre iz njihovih timova, lekari i medicinske sestre iz dnevne bolnice u kojoj se obavljaju prekidi trudnoće sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite;

4) osigurati ispunjenje seksualnih i reproduktivnih prava ljudi eliminisanjem diskriminacije i stigmatizacije.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti ginekologije i akušerstva i specijalisti pedijatrije) i ostalo medicinsko i nemedicinsko osoblje sva tri nivoa zdravstvene zaštite, romski medijatori, odgovarajuća nevladina udruženja, zavodi i instituti za javno zdravlje.

6.2.1.2. Očekivani rezultat: Obezbediti informacije i zdravstvene usluge koje omogućavaju ljudima donošenje informisanih odluka o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) pregledati i revidirati, a ako je potrebno sačiniti nacionalne vodiče i protokole koji su povezani sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem da bi bili usklađeni sa međunarodno prihvaćenim, i na savremenim preporukama zasnovanim dokazima.

Nosioci aktivnosti: radne grupe ministarstva nadležnog za poslove zdravlja sa izabranim stručnjacima iz odgovarajućih oblasti medicine;

2) obezbediti kroz dodiplomsku i poslediplomsku edukaciju da zdravstveni radnici koji su profesionalno usmereni na pružanje usluga u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja poznaju nacionalne vodiče i protokole značajne za njihov rad.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Medicinski fakulteti i ostale obrazovne ustanove zdravstvene struke srednjeg i visokog obrazovanja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić";

3) poboljšati veštine savetovanja zaposlenih u odgovarajućim službama koje se bave seksualnim i reproduktivnim zdravljem i obezbediti im neophodnu podršku i superviziju, uključujući m-zdravstvene tehnologije7.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Medicinski fakulteti i ostale obrazovne ustanove zdravstvene struke srednjeg i visokog nivoa obrazovanja, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić";

__________
7 M-zdravstvene tehnologije podrazumevaju korišćenje mobilnih telefona i drugih mobilnih uređaja za pružanje zdravstvene zaštite i preventivnih zdravstvenih usluga. U praksi zdravstveni radnici koriste mobilnu zdravstvenu tehnologiju za: dobijanje kliničkih informacija, komunikaciju sa drugim članovima stručnog tima, komunikaciju sa pacijentima (npr. preko zdravstvenih portala), kontinuirano praćenje pacijenata i obezbeđivanje zdravstvene zaštite na daljinu (telemedicina).

4) izraditi, kontinuirano revidirati i unapređivati edukacioni materijal koji pomaže pacijentima da tokom korišćenja usluga savetovanja donose informisane odluke.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić";

5) učiniti dostupnim i pristupačnim svim ljudima informacije i usluge koje će doprineti da se unapredi njihovo seksualno i reproduktivno zdravlje ili seksualno i reproduktivno zdravlje njihovih partnera.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti ginekologije i akušerstva i specijalisti pedijatrije) i medicinske sestre iz njihovih timova, kao i patronažna služba u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici iz odgovarajućih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, Romski medijatori, odgovarajuća udruženja, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za polove zdravlja u skladu sa zakonom, profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".

6.2.1.3. Očekivani rezultati: Prevenirati nasilje u intimnoj partnerskoj vezi i druge oblike seksualnog nasilja i eksploatacije i obezbediti zaštitu i podršku žrtvama nasilja, kao i programe za počinioce nasilja.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) obezbediti da svaka zdravstvena ustanova koja pruža usluge u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja poseduje plan preveniranja i reagovanja na seksualno nasilje i pružanja zaštite žrtvama.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za prevenciju nasilja u intimnoj partnerskoj vezi i drugih oblika seksualnog nasilja i eksploatacije iz zdravstvenih ustanova sva tri nivoa zdravstvene zaštite, Radne grupe ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća udruženja;

2) sistematski uključivati temu nasilja u intimnoj partnerskoj vezi i drugih oblika seksualnog nasilja i eksploatacije u programe edukacije zdravstvenih radnika.

3) razvijati savetovanje i podršku (medicinsku, psiho-socijalnu, pravnu i drugu potrebnu) žrtvama seksualnog nasilja, uključujući i povezivanje sa ustanovama socijalne zaštite, pravosuđa i bezbednosti.

6.2.2. Specifični cilj - Obezbediti svim ljudima da mogu da ostvare najviši mogući standard zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava.

Razvoj zdravstvenih tehnologija i sužavanje profesionalne oblasti delovanja doktora medicine često rezultira parcijalnim zadovoljavanjem zdravstvenih potreba pacijenata, odnosno usmeravanjem na tretman određenog zdravstvenog problema. Stoga se obično previđa da očuvanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja pojedinca zahteva sveobuhvatni pristup, koji podrazumeva sagledavanje karakteristika seksualnog ponašanja, reproduktivnih namera, potreba u oblasti planiranja porodice, zdravstvenog stanja, rizika za nastanak polno prenosivih infekcija i načina za unapređenje zdravlja i poboljšanje kvaliteta života vezano za seksualno i reproduktivno zdravlje.

6.2.2.1. Očekivani rezultat: Pobrinuti se za potrebe i probleme pacijenata koji su povezani sa seksualnošću, seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) širiti sveobuhvatne informacije i edukaciju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, uključujući i činjenicu da postoje biološke i rodne razlike među ljudima koji zbog toga imaju drugačije potrebe i bojazni u odnosu na seksualnost i reprodukciju.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti ginekologije i akušerstva i specijalisti pedijatrije) i medicinske sestre iz njihovih timova, kao i patronažna služba u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici iz odgovarajućih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, Romski medijatori, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, profesionalna udruženja;

2) obezbediti odgovarajuću obuku zdravstvenih radnika za pružanje usluga povezanih sa seksualnošću, seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima, i osigurati da praksa pozivanja zdravstvenih radnika na prigovor savesti ne ugrožava potrebe pacijenata za korišćenjem određenih zdravstvenih usluga.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, ministarstvo nadležno za antidiskriminacionu politiku i ravnopravnost polova, Medicinski fakulteti i ostale obrazovne ustanove zdravstvene struke srednjeg i visokog nivoa obrazovanja, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić";

3) organizovati pružanje zdravstvenih usluga povezanih sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem kategorijama stanovništva za koje korišćenje redovnih službi može da predstavlja problem, poput adolescenata, starijih, lica koje su u nepovoljnom socio-ekonomskom položaju, onih koji žive u institucijama, migranata i azilanata, lica koje žive sa infekcijom HIV, lica sa invaliditetom, LGBT populacije (uključujući i lica koje su seksualno neopredeljene - tzv. queer i lica sa interseksom), korisnika droge i komercijalnih seksualnih radnica.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici iz odgovarajućih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, Romski medijatori, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, profesionalna udruženja;

4) urediti pristup profesionalnom savetovanju i lečenju lica sa seksualnom disfunkcijom.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, posebni stručni timovi, odgovarajuća profesionalna udruženja.

6.2.2.2. Očekivani rezultat: Smanjiti nezadovoljene potrebe za kontracepcijom.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) blagovremeno rešavati mitove i zablude o metodima kontracepcije korišćenjem različitih komunikacionih kanala, uključujući i medije.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi institutu i zavodi za javno zdravlje, profesionalna udruženja, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", udruženja;

2) obezbediti potencijalnim korisnicima efikasne usluge kontracepcije sa najvećim mogućim izborom prihvatljivih i pristupačnih kontraceptivnih metoda i sredstava zasnovanih na pouzdanim podacima, tako da mogu da donose odluke zasnovane na pouzdanim informacijama.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", međunarodne organizacije, udruženja;

3) otkloniti nepotrebna medicinska ograničenja za korišćenje kontracepcije tako što će se od zdravstvenih radnika zahtevati da primenjuju kliničke smernice koje su zasnovane na naučnim dokazima.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, tim za koordinaciju sprovođenja programskih aktivnosti domova zdravlja, profesionalna udruženja, udruženja;

4) obezbediti sveobuhvatno informisanje i propisivanje (davanje) kontracepcije u ustanovama koje imaju porodilišta i koja obavljaju namerne prekide trudnoće.

Nosioci aktivnosti: doktori medicine i medicinske sestre iz ginekološko-akušerskih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, a posebno iz dnevne bolnice u kojoj se obavljaju prekidi trudnoće;

5) obezbediti savetovanje i propisivanje (davanje) kontracepcije u okviru sveobuhvatnog pružanja zdravstvenih usluga povezanih sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem populacionim grupama koje su posebno osetljive, ugrožene i iz različitih razloga teško dostupne.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici iz odgovarajućih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, romski medijatori, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, profesionalna udruženja;

6) prevazilaziti prepreke za korišćenje kontracepcije koje su uslovljene rodnim razlikama i starosnim dobom potencijalnih korisnika i koristiti pristupe koji osnažuju žene i doprinose uključivanju muškaraca u proces zaštite.

Nosioci aktivnosti: posebna radna grupa ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, instituti i zavodi za javno zdravlje, romski medijatori, odgovarajuća udruženja, profesionalna udruženja.

6.2.2.3. Očekivani rezultat: Smanjiti maternalni i perinatalni mortalitet i oboljevanje koji mogu da se izbegnu odgovarajućim merama planiranja porodice.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) omogućiti svim ženama da izbegnu neplanirane trudnoće.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti ginekologije i akušerstva i specijalisti pedijatrije) i medicinske sestre iz njihovih timova, kao i patronažna služba u zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici iz odgovarajućih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, romski medijatori, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, profesionalna udruženja;

2) obezbediti informacije zasnovane na naučnim dokazima o rizicima trudnoća koje nastaju sa razmakom kraćim od dve godine, kod devojka mlađih od 18 godina i žena starijih od 35 godina života.

Nosioci aktivnosti: posebna radna grupa ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", patronažna služba domova zdravlja, romski medijatori, odgovarajuća udruženja, profesionalna udruženja;

3) omogućiti svim ženama bezbedni namerni pobačaj u zakonskim okvirima, sa kvalitetnom zdravstvenom zaštitom posle pobačaja, uključujući i podršku da izbegnu naredne neplanirane trudnoće pravovremenim početkom korišćenja efikasne kontracepcije.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti ginekologije i akušerstva) i medicinske sestre iz njihovih timova, doktori medicine i medicinske sestre iz dnevne bolnice u kojoj se obavljaju prekidi trudnoće ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite;

4) koristiti prekoncepcijski period, period trudnoće i period dojenja da se kod žene postigne optimalno zdravstveno stanje (u okviru tzv. "life-course approach"), uključujući pravovremenu dijagnostiku i lečenje nezaraznih i zaraznih bolesti.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine i specijalisti ginekologije i akušerstva) i medicinske sestre iz njihovih timova, instituti i zavodi za javno zdravlje;

5) sprovesti prekoncepcijsko savetovanje o štetnim efektima duvana, alkohola i droge na tok trudnoće i zdravlje novorođenčeta.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine i specijalisti ginekologije i akušerstva) i medicinske sestre iz njihovih timova, instituti i zavodi za javno zdravlje.

6.2.2.4. Očekivani rezultat: Sniziti učestalost PPI

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) jačati prevenciju PPI promovisanjem bezbednijih oblika seksualnog ponašanja, vakcinacijom protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa (HPV), profilaksom pre izlaganja infekciji HIV, kao i podsticanjem žena i muškaraca, posebno onih koji pripadaju grupama u povišenom riziku za nastanak PPI/infekcije HIV da zahtevaju kvalitetni odgovarajući zdravstveni tretman.

Nosioci aktivnosti: izabrani doktor medicine (specijalisti opšte medicine, specijalisti pedijatrije i specijalisti ginekologije i akušerstva) i medicinske sestre iz njihovih timova, instituti i zavodi za javno zdravlje;

2) povećati dostupnost zdravstvenih usluga prevencije, dijagnostike i lečenja PPI/infekcije HIV njihovim integrisanjem u širi program seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje;

3) sprovoditi lečenje PPI prema najnovijim preporukama, a u skladu sa praćenjem razvoja rezistencije uzročnika PPI na antibiotike.

Nosioci aktivnosti: posebna radna grupa ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, instituti i zavodi za javno zdravlje, profesionalna udruženja.

6.2.3. Specifični cilj - Garantovati da će svima, bez razlike, biti dostupna zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja i da će se poštovati njihova seksualna i reproduktivna prava.

Postoji više izazova sa kojima se suočavaju adolescenti i druge posebno osetljive populacione grupe pri korišćenju zdravstvenih službi u vezi sa njihovim seksualnim i reproduktivnim zdravljem. Strah od socijalne osude zbog seksualne aktivnosti ili neheteroseksualne orijentacije, bojazan da se neće poštovati privatnost i poverljivost savetovanja, kao i odbijanje pružanja zdravstvenih usluga bez formalne saglasnosti roditelja, odnosno staratelja su neki od važnih razloga malog obuhvata adolescenata savetovanjem o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju. Službe za seksualno i reproduktivno zdravlje u manjoj meri u odnosu na opštu populaciju koriste i socijalno-deprivirane i marginalizovane grupe, lica sa invaliditetom i druge posebno osetljive populacione kategorije.

6.2.3.1. Očekivani rezultat: Razvijati savetovališta za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) obezbediti da savetovališta za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata ispunjavaju uslove standarda kvaliteta, tj. da su usluge prilagođene njihovim potrebama, da su zasnovane na pouzdanim podacima i da su pristupačne svima bez razlike, odnosno nezavisno od njihovog socijalno-ekonomskog statusa, kulturnog ili religijskog identiteta, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije i sl.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", odgovarajuća udruženja, profesionalna udruženja;

2) stvarati podržavajuće okruženje koje će povećati obuhvat adolescenata radom savetovališta za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja, uključujući i motivisanje roditelja, staratelja, porodice i profesionalaca iz obrazovnog sistema da pruže podršku adolescentima u donošenju informisanih i bezbednih odluka povezanih sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, jedinica lokalne samouprave preko odgovarajućih opštinskih odbora, instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća udruženja, školski odbori, centri socijalne zaštite;

3) registrovati i ublažavati prepreke, poput nedostatka novčanih sredstava ili zahteva zdravstvenih radnika za dobijanjem saglasnosti od roditelja, za pružanje zdravstvenih usluga adolescentima, a naročito posebno ranjivim kategorijama adolescenata.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom;

4) povećati znanje i sposobnosti zdravstvenih radnika za pružanje kvalitetnih usluga u savetovalištima za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata, a naročito posebno ranjivim kategorijama adolescenata.

Nosioci aktivnosti: Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", odgovarajuća profesionalna udruženja;

5) obezbediti rodnu osetljivost svih mera i postupaka koji su usmereni na zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata obraćanjem pažnje u savetovalištu na rodno uslovljene predrasude i stereotipske norme koje povećavaju ranjivost devojčica i dečaka i sprečavaju ih da koriste savetovališta, uz njihovo učešće u razvijanju navedenih mera i postupka.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, stručni timovi savetovališta za mlade, odgovarajuća udruženja, instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća profesionalna udruženja.

6.2.3.2. Očekivani rezultat: Učiniti službe za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja pristupačnijim marginalizovanim i depriviranim populacionim grupama.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) definisati potrebe i očekivanja posebno ugroženih, marginalizovanih i depriviranih populacionih grupa na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, utvrditi postojeće programe i usluge namenjene ovim kategorijama u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i sagledati načine poboljšanja zaštite njihovog seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća udruženja, međunarodne organizacije, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom;

2) sačiniti programe unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja marginalizovanih i socijalno depriviranih populacionih grupa na lokalnom nivou koji su zasnovani na saradnji zdravstvenih ustanova iz Plana mreža, jedinice lokalne samouprave i udruženja, uz uključivanje predstavnika tih populacionih grupa. Sačiniti usaglašene, odgovarajuće programe na regionalnom i nacionalnom nivou.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, lokalna samouprava preko odgovarajućih opštinskih odbora, instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća udruženja, centri socijalne zaštite, predstavnici određenih populacionih grupa, predstavnici Romskih medijatora;

3) dogovoriti se o podeli uloga i odgovornosti i koordinaciji između nosilaca aktivnosti u pogledu realizovanja programa zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja tih specifičnih populacionih grupa.

Nosioci aktivnosti: stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, jedinice lokalne samouprave preko odgovarajućih opštinskih odbora, instituti i zavodi za javno zdravlje, odgovarajuća udruženja, centri socijalne zaštite, predstavnici određenih populacionih grupa, predstavnici Romskih medijatora;

4) podsticati da se pri osmišljavanju aktivnosti za realizaciju programa uzimaju u obzir uzrasna struktura, pol, rod, kulturno nasleđe, religijska uverenja, seksualna orijentacija i druga relevantna lična svojstva populacione grupe na koju se program odnosi.

5) ublažavati nejednakosti u zdravstvenom stanju obezbeđivanjem usluga koje su dostupne, prikladne i jednake za sve, bez obzira na lična svojstava primalaca usluga.

6) uspostaviti mehanizme supervizije i savetovanja da bi se osigurao visoki kvalitet, poštovanje prava i odsustvo diskriminacije u pružanju zdravstvenih usluga povezanih sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem za sve pacijente, a naročito posebno vulnerabilne, marginalizovane i deprivirane.

7) omogućiti starijim licima i licima sa hroničnim bolestima da dobiju profesionalni savet i lečenje povezano sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem.

6.2.3.3. Očekivani rezultat: Stvoriti preduslove za delotvornu i ujednačenu implementaciju Programa.

Sprovoditi sledeće aktivnosti:

1) podsticanje uključivanja brojnih državnih institucija i udruženja, uključujući i privatni sektor, sa ciljem da se omogući delotvorno i ujednačeno pružanje usluga zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, bez diskriminacije uz poštovanje principa pravičnosti.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", međunarodne organizacije, stručni timovi za sprovođenje programskih aktivnosti u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, drugi instituti i zavodi za javno zdravlje, jedinica lokalne samouprave preko odgovarajućih opštinskih odbora, centri socijalne zaštite, odgovarajuća udruženja, predstavnici određenih populacionih grupa;

2) formalizovanje, kada je potrebno, dogovor između udruženja i privatnog sektora, u cilju podele uloga i odgovornosti radi efikasnog, nediskriminatornog i pravičnog pružanja usluga i korišćenja službi za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

3) formiranje nacionalnih komiteta ili sličnih mehanizama koordinacije i nadzora u skladu sa zakonom sa zadatkom da nadgleda implementaciju Programa i da ga prema potrebi dorađuje, unapređuje i prilagođava.

Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa zakonom.

7. UČESNICI U SPROVOĐENJU NACIONALNOG PROGRAMA

7.1. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" obezbeđuje stručnu i logističku podršku realizaciji Programa. Stručna podrška se sastoji od učešća u osmišljavanju i izvođenju edukativnih i promotivnih aktivnosti u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava stanovništva Republike Srbije, a tehnička u prikupljanju podataka iz instituta i zavoda za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Srbije"Dr Milan Jovanović Batut" u nekim oblastima vezanim za Program, sarađuje sa Republičkim centrom za planiranje porodice u analizi prikupljenih podataka i pripremi predloga za poboljšanje realizacije programa.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" priprema godišnji izveštaj o sprovođenju Programa i dostavlja ga ministarstvu nadležno za poslove zdravlja.

7.2. Republički centar za planiranje porodice

Republički centar za planiranje porodice je obrazovan u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" sa zadatkom da kreira i sprovodi savremenu koncepciju i praksu u oblasti planiranja porodice. Zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pruža stručnu podršku u planiranju, sprovođenju, monitoringu, evaluaciji i daljem razvoju Programa.

7.3. Instituti i zavodi za javno zdravlje

Instituti i zavodi za javno zdravlje nadležni su za koordinaciju sprovođenja Programa za teritoriju za koju su osnovani i za sledeće aktivnosti:

1) imenuju koordinatora za program i njegovog zamenika;

2) preko imenovanog koordinatora i njegovog zamenika obezbeđuje se komunikacija i saradnja sa predstavnicima domova zdravlja;

3) koordiniraju i organizuju domove zdravlja i jedinice lokalne samouprave (predstavnike populacionih grupacija) u cilju edukacije, motivacije i povećanja obuhvata lica aktivnostima planiranim programom;

4) koordinator je član tima za realizaciju programskih aktivnosti na nivou doma zdravlja;

5) pružaju pomoć domovima zdravlja za sprovođenje Programa;

6) prikupljaju i ažuriraju podatke iz zdravstvenih ustanova u kojima se sprovodi program (domovi zdravlja, bolnice) prema jedinstvenom obrascu, obrađuju te podatke i prosleđuju ih u vidu izveštaja Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" jednom mesečno;

7) pripremaju godišnji izveštaj o sprovođenju Programa i dostavljaju ga Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

7.4. Dom zdravlja

Dom zdravlja je glavni nosilac aktivnosti očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja poboljšanjem modela planiranja porodice.

Dom zdravlja formira Tim za koordinaciju sprovođenja programskih aktivnosti, čiji su članovi i predstavnici: jedinica lokalne samouprave (savet za zdravlje), instituta ili zavoda za javno zdravlje, korisnika usluga doma zdravlja, posebno osetljivih populacionih grupa koja su aktivna na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan, a u cilju sprovođenja programskih aktivnosti. Među članovima tima bira se lice odgovorno za izveštavanje o postignutim rezultatima.

Dom zdravlja u saradnji za područnim institutom i zavodom za javno zdravlje sprovodi kampanje, organizuje zdravstvene tribine, obavlja informisanje i edukaciju pacijenata o merama očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, i obezbeđuje uslove za ostvarivanje aktivnosti planiranih Programom.

Aktivnosti doma zdravlja su:

1) Tim za koordinaciju sprovođenja programskih aktivnosti sačinjava godišnji izveštaj o postignutim rezultatima, razmatra potrebe i načine njihovog rešavanja i u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje predlaže plan za sprovođenje Programa u narednoj godini;

2) Tim za koordinaciju sprovođenja programskih aktivnosti vodi evidenciju ostvarivanja planiranih aktivnosti na mesečnim i tromesečnim periodima i dostavlja ga nadležnom institutu ili zavodu za javno zdravlje, gde se registruju sledeći podaci:

(1) obuhvat žena savetovanjem o planiranju porodice;

(2) udeo pacijentkinja savetovališta za planiranje porodice koje koriste neki moderni metod kontracepcije;

(3) obuhvat adolescenata zdravstveno-vaspitnim radom, individualnim savetovanjem i tretmanom vezanim za Program;

(4) broj adolescenata iz specifičnih grupa (Romi, marginalizovani i socijalno deprivirani i dr.) koji su obuhvaćeni zdravstveno-vaspitnim radom, savetovanjem i tretmanom vezanim za Program;

(5) udeo dece i adolescenata koji su vakcinisani protiv hepatitisa B i HPV;

(6) obuhvat žena prekoncepcijskim savetovanjem;

(7) broj adolescenata i odraslih pacijenata koji su upućeni na dijagnostiku PPI;

(8) broj odraslih iz specifičnih grupa (marginalizovani, socijalno deprivirani, hronični bolesnici, oni koji žive u institucijama, migranti i azilanti, lica koje žive s infekcijom HIV, lica s invaliditetom, LGBT populacija, korisnici droge i komercijalni seksualni radnici) sa kojima je obavljeno savetovanje o planiranju porodice, seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, prekoncepcijskoj pripremi i koji su upućeni na dijagnostiku PPI;

(9) broj otkrivenih i zbrinutih žrtava nasilja u intimnoj partnerskoj vezi i drugih oblika seksualnog nasilja i eksploatacije.

7.5. Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koje pružaju zdravstvene usluge u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja

Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koje pružaju zdravstvene usluge u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja imenuju koordinatora i medicinsku sestru koji su zaduženi za sprovođenje aktivnosti planiranih Programom. Vode evidenciju o broju žena sa kojima je obavljeno savetovanje o planiranju porodice i koje su se opredelile za moderni metod kontracepcije posle namernog prekida trudnoće i posle porođaja. U izveštajima koji se mesečno dostavljaju nadležnom institutu ili zavodu za javno zdravlje evidentiraju se socio-demografske karakteristike tih žena, odnosno broj i udeo žena koji pripadaju posebno osetljivim i specifičnim grupama (adolescentkinje, pripadnice marginalizovanih i socijalno depriviranih populacionih kategorija, lica koje žive sa infekcijom HIV, i dr.).

7.6. Jedinica lokalne samouprave

U koordinaciji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, domovima zdravlja, udruženjima, sredstvima javnog informisanja, predstavnici jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom sprovode akcije s ciljem očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata i posebno osetljivih kategorija stanovništva (marginalizovani, socijalno deprivirani, i dr.).

Akcije sprovode stalna radna tela ili zaposleni u jedinicama lokalne samouprave, zaduženi za rodnu ravnopravnost, na osnovu člana 39. stav 3. Zakona o ravnopravnosti polova.

7.7. Sredstva javnog informisanja

Mediji imaju veliku ulogu u informisanju i edukaciji stanovništva o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima. U saradnji sa učesnicima programa i u dogovoru sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja u skladu sa zakonom treba da upućuju sveobuhvatne i naučno utemeljene informacije o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima sa posebnim naglaskom na potrebe posebno osetljivih i specifičnih grupa. Pored štampanih i elektronskih medija, od posebnog značaja su Internet i društvene mreže, pa ih treba iskoristiti za ostvarivanje aktivnosti planiranih Programom.

7.8. Udruženja

Udruženja koja se bave očuvanjem i unapređenjem seksualnog i reproduktivnog zdravlja sprovodiće sledeće aktivnosti:

1) kontinuirano, u skladu sa zakonom sarađuju sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja u cilju praćenja i analize potreba i vrednovanja aktivnosti koje sprovode u cilju unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava;

2) učestvuju u utvrđivanju prioriteta između predloženih aktivnosti, dogovoru o raspodeli uloga i odgovornosti i identifikovanju ključnih ciljeva i indikatora;

3) učestvuju u radu tima za koordinaciju sprovođenja programskih aktivnosti, čiji su članovi i predstavnici: veća područne opštine, instituta ili zavoda za javno zdravlje, korisnika usluga doma zdravlja, posebno osetljivih populacionih grupa;

4) obavezuju se da sprovode pojedine aktivnosti Programa, a na osnovu dogovorenih projekata i budžeta;

5) obezbeđuju odgovornost, transparentnost i poštovanje prava i standarda kvaliteta usluga koje se pružaju korisnicima;

6) zalažu se, zajedno i uz podršku Vlade, da se podigne svest javnosti o Programu;

7) doprinose aktivnosti monitoringa i evaluacije Programa.

8. FINANSIRANJE AKTIVNOSTI PREDVIĐENI PROGRAMOM

Za sprovođenje ovog programa nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu.

U Budžetu za 2018. godinu sredstva su obezbeđena u iznosu od 1.000.000 dinara u okviru Programa 1802 - Preventivna zdravstvena zaštita, aproprijacija - ekonomska klasifikacija 465 - Ostale dotacije i transferi, i to u okviru programske aktivnosti 0001 - Podrška radu instituta "Dr Milan Jovanović Batut" u iznosu od 500.000 dinara i programske aktivnosti 0002 - Podrška radu instituta i zavoda za javno zdravlje u iznosu od 500.000 dinara.

U 2019. godini potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od 2.000.000 dinara i ista će biti obezbeđena u skladu sa limitima, koje utvrdi Ministarstvo finansija.