ZAKLJUČAKO USVAJANJU NACIONALNOG PROGRAMA ZA POLJOPRIVREDU ZA PERIOD 2018-2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 120/2017) |
1. Usvaja se Nacionalni program za poljoprivredu za period 2018-2020. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI PROGRAM
ZA POLJOPRIVREDU ZA PERIOD 2018-2020. GODINE
Donošenje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine1, (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja važan iskorak u sprovođenju reformi u poljoprivrednom sektoru Republike Srbije. Strategija je uspostavila novi pristup razvoju poljoprivrede i podstakla usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i intenzivirala pripremu i implementaciju brojnih razvojnih programa i projekata, kao i dalje jačanje institucija u sektoru poljoprivrede. Novi pristup, pre svega, podrazumeva donošenje Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020. godine, koji predstavlja dalju razradu Strategije na srednjoročnom nivou i donosi konkretna rešenja u oblasti definisanja i implementacije poljoprivredne politike u periodu 2018-2020. godine.
________
1 "Službeni glasnik RS", broj 85/14
Nacionalni program za poljoprivredu za period 2018-2020. godine sadrži:
I. Opšte odredbe;
II. Opis mera;
III. Finansijski plan;
IV. Implementaciju programa.
U glavi I. Opšte odredbe, prikazani su ciljevi Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020. godine, strateški i pravni okvir i konceptualna polazišta poljoprivredne politike, kao i dinamika njenog prilagođavanja modelima podrške poljoprivredi, kakvi se implementiraju u Evropskoj uniji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike.
U glavi II. Opis mera, detaljno su prikazane mere poljoprivredne politike, razvrstane po osnovnim komponentama. Svaka mera sadrži elemente neophodne za implementaciju, kao i dinamiku i način prilagođavanja krajnjoj formi mere, kakva će se primenjivati krajem perioda obuhvaćenog programom.
U glavi III. Finansijski plan, prikazan je finansijski plan Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020. godine, odnosno za period od tri godine i predstavljen je po grupama mera.
U glavi IV. Implementacija programa, prikazane su mogućnosti i način obezbeđivanja neophodnih uslova za implementaciju predložene poljoprivredne politike, od uspostavljanja potrebnih administrativnih kapaciteta do stvaranja zakonodavnih i strukturnih preduslova za realizaciju poljoprivredne politike.
S obzirom na specifičnost Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020. godine, odnosno s obzirom da se radi o plansko-tehničkom programu za sprovođenje poljoprivredne politike, njegova izrada zasnovana je na:
1) analizama, ocenama i preporukama iz Strategije;
2) zahtevima Evropske unije u procesu integracija i dinamici usklađivanja nacionalne poljoprivredne politike sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije;
3) predlozima i sugestijama svih relevantnih subjekata, uključenih u definisanje i sprovođenje mera poljoprivredne politike u Republici Srbiji.
Skraćenice koje se koriste u tekstu Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020. godine imaju sledeće značenje:
BDP - bruto domaći proizvod;
BPS (Basic Payment Scheme) - Šema osnovnog plaćanja;
GAEC (Good Agricultural and Environmental Conditions) - Dobri poljoprivredni i ekološki uslovi;
EAFRD (European Agricultural Fund for Rural Development) - Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj;
EAGF (European Agricultural Guarantee Fund) - Evropski poljoprivredni garancijski fond;
ENA (European Nursery Stock Association) - Evropska asocijacija rasadničara;
EU - Evropska unija;
ZPP (Common Agricultural Policy - CAP) - Zajednička poljoprivredna politika;
IPARD (Instrument for Pre-accession Assistance for Rural Development) - Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj;
IACS (Integrated Administration and Control System) - Integrisani sistem upravljanja i kontrole;
LPIS (Land Parcel Identification System) - Sistem identifikacije zemljišnih parcela;
MIS (Marketing Information System) - Sistem tržišnih informacija;
NBS - Narodna banka Srbije;
NPAA - Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije 2014-2018. godine;
NPI - Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju;
NPP - Nacionalni program za poljoprivredu za period 2018-2020. godine;
NPRR - Nacionalni program ruralnog razvoja za period 2018-2020. godine;
NUTS (Nomenclature of Territorial Units for Statistics) - Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica;
RPG - Registar poljoprivrednih gazdinstava;
SAPS (Single Area Payment Scheme) - Šema jedinstvenog plaćanja prema površini;
SMR (Statutory Management Requirements) - Obavezni zahtevi upravljanja;
SPS (Single Payment Scheme) - Jedinstvena šema plaćanja;
STO - Svetska trgovinska organizacija;
CMO (Common Market Organisation) - Zajednička organizacija tržišta.
NPP za period 2018-2020. godine predstavlja operativni program za sprovođenje poljoprivredne politike, koji sadrži mere klasifikovane kao mere direktnih plaćanja, mere za uređenje tržišta, kao i posebne podsticaje i kreditnu podršku u poljoprivredi. NPP takođe definiše: polazišta i opšte i specifične ciljeve poljoprivredne politike, vrste mera i dinamiku njihovog prilagođavanja konačnom obliku primene sa predviđenim finansijskim iznosima i osnovnim pravilima za implementaciju, kao i indikatore za merenje ostvarenja ciljeva sa baznom i ciljnom vrednošću.
NPP se temelji na Strategiji, s obzirom da predstavlja njenu dalju razradu i njen implementacioni dokument. Dostizanje razvojnih ciljeva definisanih Strategijom u velikoj meri zavisi od odabira mera i visine opredeljene budžetske podrške. Takođe, NPP usklađen je sa NPAA kojim se definišu aktivnosti u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Analiza stanja, ciljevi i programi, sadržani u Strategiji i NPAA, u potpunosti su primenjivi i na NPP.
Cilj NPP jeste podrška razvoju poljoprivrede, a posebno prilagođavanje poljoprivredne politike i njene implementacije zahtevima EU, odnosno pravilima i principima ZPP. Tokom perioda primene NPP planirano je da se dostigne delimična usklađenost sa ZPP.
NPP predstavlja plansko-tehnički dokument za implementaciju poljoprivredne politike, koji će poslužiti kao smernica za planiranje godišnjih budžeta za poljoprivredu tokom predviđenog perioda.
Izbor mera i projekcija budžeta za njihovu realizaciju pripremljeni su na osnovu:
1) koncepta poljoprivredne politike i Strategijom definisanih ciljeva;
2) analize sprovođenja politike podsticaja iz Strategije, odnosno vrste podsticaja propisanih Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i iznosa za pojedine mere u skladu sa uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za određene budžetske godine;
3) ocene dinamike usklađivanja mera poljoprivredne politike sa pravilima i principima ZPP, kao i projekcije pretpristupnih fondova i procenjene budžetske podrške EU nakon pristupa.
Definisanje poljoprivredne politike i izbor pojedinačnih mera jeste fleksibilan proces, čija konzistentna i pravilna primena utiče u velikoj meri na dugoročan razvoj i konkurentske sposobnosti poljoprivrede u budućnosti. Modeli podrške, predviđeni NPP, vode ubrzanju razvoja poljoprivredno-prehrambenog sektora, koji inače ima značajne potencijale za povećanje obima proizvodnje i dugoročno održiv rast konkurentnosti u okruženju širem od lokalnog i regionalnog.
Pravci budućih reformi poljoprivredne politike i institucionalnog okvira mogu se podeliti u tri najvažnija segmenta:
1) reforma poljoprivredne politike, u smislu uvođenja instrumenata poljoprivredne politike, koji omogućavaju dinamično restrukturiranje sektora poljoprivrede, efikasno približavanje EU pravilima putem postepenog usklađivanja politike sa principima ZPP i modernu ulogu države u upravljanju razvojem poljoprivrede;
2) usvajanje i potpuna primena zakonodavnog okvira, koji omogućava pravnu osnovu, kako za primenu same Strategije, tako i za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis);
3) institucionalne reforme, koje bi izmenom postojećih i izgradnjom nedostajućih institucija omogućile ostvarivanje strateških ciljeva, efikasnu primenu odabrane politike i administrativne strukture prilagodile zahtevima EU.
Prema projekciji budžeta, glavni izvor finansiranja poljoprivredne politike jeste budžet Republike Srbije. Kao dodatni izvor finansiranja mera uvode se budžetska sredstava na nivou jedinice lokalne samouprave, kao i budžetska sredstava na nivou autonomne pokrajine. Sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine realizuju se kroz programe podrške sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine i mogu se koristiti za finansiranje svih mera predviđenih Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, osim pojedinih mera direktnih plaćanja2. Takođe, sredstva jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu i treba da se koriste u granicama, koje su EU propisima definisane kao gornje granice dopuštenog (zbirnog) učešća javnih sredstava za izvođenje pojedinih projekata i aktivnosti za podršku poljoprivredi.
Implementacija NPP zahteva godišnje usklađivanje raspodele planiranih budžetskih sredstava kroz godišnju uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
________
2 Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuju se mere poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koje organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da implementiraju na svojoj teritoriji.
Tokom poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji usvojen je veliki broj dokumenta, strategija i zakona, kojima se regulišu značajna pitanja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i koja predstavljaju zakonodavni i strateški okvir za implementaciju poljoprivredne politike.
NPP zasnovan je na Strategiji, Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju3, Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju4, kao i na NPAA.
________
3 "Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16
4 "Službeni glasnik RS", br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16
1.1. Strategija
Strategija je doneta za period od 2014-2024. godine i predstavlja strateški dokument od ključnog značaja za dalji razvoj srpske poljoprivrede u pogledu definisanja osnovnih smernica razvoja.
Strategijom se definišu ciljevi, prioriteti i okviri političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Takođe, Strategija daje okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno ukazuje na razvojno opredeljenje domaće poljoprivrede u narednom desetogodišnjem periodu. Njome se uspostavljaju temelji nove poljoprivredne politike, definisani u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja za postepeno preuzimanje modela evropske podrške poljoprivredi. Usvajanjem Strategije Republika Srbija se opredelila za koncept održivog razvoja poljoprivrede, koji podrazumeva uspostavljanje potpunog balansa između ekonomskog razvoja, potrebe očuvanja životne sredine i socijalnog razvoja. Razvojni koncept Strategije polazi od višestruke uloge poljoprivrede ili multifunkcionalnosti, koji poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog značaja u pogledu doprinosa u ukupnom bruto domaćem proizvodu.
Strategija predstavlja platformu za usklađivanje poljoprivredne politike, zakonodavstva i institucionalne podrške poljoprivredi sa principima i zahtevima pridruživanja Republike Srbije EU.
Razvojno usmerenje Strategije definisano je kroz pet osnovnih ciljeva razvoja:
1) rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača;
2) rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora;
3) održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine;
4) unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva;
5) efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina.
Ispunjenje strateških ciljeva zahteva efikasno upravljanje politikama i uspostavljanje operativnog institucionalnog okvira za podršku razvoju poljoprivrede i ruralnih područja. Kompleksnost sektora poljoprivrede, jačina izazova sa kojima sa suočava proizvodnja hrane i multidimenzionalni aspekti uticaja poljoprivrede na socijalnu i ekonomsku strukturu, sugerišu da država ima značajnu ulogu u rukovođenju društveno odgovornim i strukturno održivim razvojem. Visoka kompleksnost sistema proizvodnje hrane i heterogenost učesnika u proizvodnom lancu zahtevaju da država adekvatnim politikama reaguje na njihove potrebe. S druge strane, preduzetnička inicijativa, inovativnost i motivisanost svih subjekata u sektoru postaju okosnice njegovog razvoja, koji mora biti ekonomski održiv i omogućiti svim učesnicima nezavisan opstanak na tržištu.
1.2. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju
Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju uređuju se ciljevi poljoprivredne politike i način njihovog ostvarivanja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidencija i izveštavanje u poljoprivredi, kao i osnivanje i funkcionisanje Uprave za agrarna plaćanja, kao organa nadležnog za plaćanja u poljoprivredi. Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje se obaveza donošenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije5 za desetogodišnji period, kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu6 i Nacionalnog programa ruralnog razvoja7, za period do sedam godina.
Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisano je da se Strategijom utvrđuju dugoročni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti. Takođe, ovim zakonom propisano je da se Nacionalnim programom za poljoprivredu utvrđuju srednjoročni i kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja.
___________
5 Član 4. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju
6 Član 5. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju
7 Član 6. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju
1.3. Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, donet je početkom 2013. godine, čime su stvoreni uslovi za kreiranje konzistentne i predvidive poljoprivredne politike u dužem vremenskom periodu. Ovim zakonom propisane su vrste podsticaja, način korišćenja i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i minimalni iznosi po vrsti podsticaja. Takođe, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predstavlja pravni osnov za donošenje većeg broja podzakonskih akata, kojima se bliže propisuju uslovi i načini realizacije mera, kao i obrasci za podnošenje zahteva.
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuju se četiri vrste podsticaja: direktna plaćanja, podsticaji merama ruralnog razvoja, posebni podsticaji i kreditna podrška. Takođe, ovim zakonom propisano je da Vlada, za svaku budžetsku godinu propisuje obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja, što se realizuje donošenjem uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za svaku budžetsku godinu.
Navedeni zakon predstavlja korak napred ka usklađivanju sa ZPP EU, u smislu da uvodi osnovu za primenu nekih pravila i modela koji se primenjuju u okviru ZPP. U tom smislu, ovaj zakon uspostavlja klasifikaciju mera, ekvivalentnu klasifikaciji mera u okviru ZPP EU, odnosno kategorizaciji mera u okviru dva stuba (grupe) podrške: prvi stub ZPP uključuje mere direktnih plaćanja i mere zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda, što je ekvivalentno merama direktnih plaćanja u domaćem zakonodavstvu. Drugi stub ZPP obuhvata mere ruralnog razvoja, što je način klasifikacije mera primenjen u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Takođe, ovaj zakon predviđa detaljniju klasifikaciju mera, pa u okviru direktnih plaćanja prepoznaje osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, koji su slični šemi plaćanja prema površini u okviru prvog stuba ZPP (SAPS), kao i podsticaje u stočarstvu, koji su ekvivalentni proizvodno vezanim plaćanjima (coupled payments) u ZPP. Dalje, ovaj zakon uspostavlja osnovu za uvođenje sistema "višestruke usklađenosti" (cross-compliance), što predstavlja sistem kriterijuma, na kojima se bazira pravo na ostvarivanje subvencija evropskih poljoprivrednika. Osim toga, uspostavlja i mogućnost uvođenja principa "modulacije", odnosno umanjenja isplate preko određenog, zakonski propisanog finansijskog limita, što je model redistribucije sredstava iz prvog u drugi stub ZPP.
U narednom periodu, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju će biti osnovni propis koji će se usklađivati sa pravnom tekovinom EU, u oblasti finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja.
1.4. NPAA
Harmonizacija zakonodavstva i izgradnja odgovarajućih institucija predstavljaju osnovne preduslove za sticanje punopravnog članstva u EU za svaku zemlju kandidata. Poljoprivreda i ruralni razvoj, uključujući i oblast bezbednosti hrane, predstavljaju najobimniji deo zakonodavstva EU8.
NPAA predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Izrađen je tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak, kako bi se u svakom trenutku pratila dinamika, obim i kvalitet tog usklađivanja. Pravne tekovine EU u okviru NPAA, prikazane su u skladu sa nadležnošću državnih organa kao nosioca pregovora u pojedinim pregovaračkim poglavljima, čime je omogućeno redovno planiranje i praćenje njihovih zakonodavnih aktivnosti.
NPAA predstavlja nastavak Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku Uniju (NPI), koji je realizovan u periodu od 2008. do 2012. godine i obezbeđuje kontinuitet procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskom legislativom.
Tri poglavlja NPAA odnose se na poljoprivredu i proizvodnju hrane u celini. Poglavlje 3.11. - Poljoprivreda i ruralni razvoj donosi plan harmonizacije zakonodavstva u oblastima: uređenja tržišta i direktnih plaćanja, politike ruralnog razvoja, finansiranja ZPP i pitanja uspostavljanja i funkcionisanja Agencije za plaćanja, politike kvaliteta i organske poljoprivrede. Poglavlje 3.12. uređuje oblast bezbednosti hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, a Poglavlje 3.13. daje plan harmonizacije u oblasti ribarstva.
U delu NPAA za Poglavlje 11, koji se odnosi na uređenje tržišta i direktna plaćanja, paralelno je prikazan zakonodavni i institucionalni okvir u EU i Republici Srbiji, uključujući najnoviju reformu ZPP EU. U okviru kratkoročnih prioriteta, jedan od najvažnijih je zakonodavna aktivnost i to donošenje Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina i Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Među prioritetima definisane su mere, koje će omogućiti i olakšati plasman najvažnijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištu (završetak usklađivanja pravnih propisa u vinogradarskom sektoru; usvajanje propisa o klasiranju goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja; uspostavljanje sistema proizvođačkih organizacija; uspostavljanje sistema intervencija na tržištu; usvajanje propisa o kvalitetu svežeg voća i povrća i uspostavljanju tržišnih standarda, itd.), kao i uspostavljanje mehanizama, koji se odnose na potpuno usklađivanje sistema za prikupljanje tržišnih informacija sa sistemom kakav postoji u EU i mehanizama za sprovođenje tržišnih mera i šema direktnih plaćanja.
U okviru politike ruralnog razvoja, kratkoročni prioriteti uključuju izradu NPRR, a u srednjoročnim su implementacija NPRR, koji će sadržati mere kompatibilne merama sadržanim u IPARD programu, koje će se realizovati iz evropskih pretpristupnih fondova u istom periodu.
Važno mesto u implementaciji nove poljoprivredne politike imaće buduća Agencija za plaćanja, koja će se formirati transformacijom postojeće Uprave za agrarna plaćanja. Neophodne pripreme za formiranje Agencije za plaćanja biće obavljene u okviru kratkoročnih prioriteta.
U oblasti horizontalnih pitanja, kao što su državna pomoć u poljoprivredi i Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima, kao i oblasti organske poljoprivrede i politike kvaliteta, planirana je potpuna harmonizacija nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama EU do pristupanja Republike Srbije EU.
__________
8 Procenjuje se da oko 40% zakonodavstva EU čini legislativa koja se odnosi na Poglavlje 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlje 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika) i Poglavlje 13 (Ribarstvo).
2.1. Analiza budžetske podrške u prethodnom periodu
(2008-2017. godine)
Analiza postojećih mera predstavlja osnov za programiranje i planiranje poljoprivredne politike u narednom periodu. Analiza za potrebe izrade NPP izrađena je na bazi podataka o godišnjim budžetskim izdvajanjima za poljoprivredu9 u periodu 2008-2017. godine.
U prethodnom desetogodišnjem periodu, posmatrano prema trendovima kretanja budžetskih sredstava za poljoprivredu, izdvajaju se tri karakteristična perioda:
1) period od 2008. do 2011. godine, kada nakon maksimalno dostignutog budžeta (izraženog u EUR) u 2008. godini, dolazi do značajnog pada sredstava za poljoprivredu u 2009. godini i nakon toga do postepenog rasta;
2) period od 2012. do 2014. godine, kada dolazi do izraženog rasta budžetskih sredstava za poljoprivredu u odnosu na prethodni period;
3) period od 2015. do 2017. godine, kada dolazi do pada izdvajanja za poljoprivredu u odnosu na prethodni period i delimičnog oporavka u 2017. godini.
Prvi period (2008-2011. godine), karakteriše variranje budžeta izdvojenog za poljoprivredu, čiji nivo tokom ovog perioda ne prelazi 34 milijarde dinara. Nakon maksimalno dostignutog budžeta u 2008. godini (izraženog u EUR10), 2009. godine beleži se značajan pad izdvajanja, uz postepeni rast tokom naredne dve godine.
Naredni period (2012-2014. godine), obeležio je značajan rast budžetskih izdvajanja za poljoprivredu, sa prosečnom vrednošću budžeta od 43,7 milijardi dinara i prosečnom (trogodišnjom) stopom rast od 10,8%.
Tokom trećeg perioda (2015-2017. godine), dolazi do ponovnog smanjenja budžetskih sredstava za poljoprivredu na nivo nešto iznad 40 milijardi dinara, uz blagi porast izdvajanja u 2017. godini.
Grafikon 1: Budžetska izdvajanja za poljoprivredu11
(od 2008-2017. godine)
Izvor: Zakon o budžetu Republike Srbije (za odgovarajuće godine)
_________
9 Za potrebe analitike, pod budžetskim izdvajanjima za poljoprivredu smatraju se budžetska sredstva, raspodeljena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u skladu sa zakonima o budžetu Republike Srbije za navedene godine. Analiza ne uključuje budžetska sredstva za poljoprivredu na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
10 Razlog ovako visokog nivoa budžeta izraženog u EUR jeste značajno niži kurs EUR/RSD u 2008. godini (1 EUR = 81,44 RSD) u odnosu na kurs u narednim godinama.
11 Korisnik budžetskih izdvajanja za poljoprivredu u periodu 2008-2017. godine bilo je ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, koje je tokom navedenog perioda menjalo organizacioni oblik i pripadajuće nadležnosti, i to: 2006-2010. godine i 2012-2013. godine - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 2011. godine - Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 2014-2017. godine - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i od polovine 2017. godine - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Učešće budžetskih izdvajanja za poljoprivredu u ukupnom budžetu12 varira u posmatranom periodu, od 4,55% u 2009. godini, do maksimalno dostignutog nivoa od 5,98% 2014. godine. Ukoliko se posmatraju proseci posmatranih perioda, evidentan je najviši nivo prosečnog učešća, ostvaren u periodu 2012-2014. godine (prosečno učešće od 5,90%), dok je najniže prosečno učešće sredstava za poljoprivredu u ukupnom budžetu zabeleženo u periodu 2015-2017. godine (prosečno učešće od 5,03%). Ovaj period karakteriše pad prosečnog učešća budžetskih sredstava za poljoprivredu u nacionalnom budžetu, i pored uključivanja nepoljoprivrednih davanja u posmatran budžet13.
Grafikon 2: Učešće budžetskih izdvajanja za poljoprivredu u ukupnim budžetskim sredstvima u periodu od 2008-2017. godine
Izvor: Zakon o budžetu Republike Srbije (za odgovarajuće godine)
U budžetskim izdvajanjima za poljoprivredu dominiraju budžetska sredstva za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisani su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji podsticaje klasifikuje kao: direktna plaćanja, podsticaje merama ruralnog razvoja, posebne podsticaje i kreditnu podršku. Takođe, isti zakon propisuje način korišćenja podsticaja, opšte uslove za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i minimalne iznose podsticaja. S druge strane, konkretni iznosi podsticaja i raspodela budžetskih sredstava po vrstama podsticaja za svaku budžetsku godinu, kao i maksimalni iznosi sredstava za svaku meru, propisani su godišnjom uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Detaljni uslovi i kriterijumi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju za pojedine vrste mera propisani su pravilnicima i drugim podzakonskim aktima.
Direktna plaćanja predstavljaju najznačajniju stavku podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, s obzirom da je u proseku oko 87% sredstava opredeljenih za podsticaje14 namenjeno upravo za direktna plaćanja15. Nakon dugogodišnjeg niskog izdvajanja za podsticaje merama ruralnog razvoja, u 2017. godini beleži se značajno povećanje učešća ove vrste podsticaja u ukupnim sredstvima opredeljenim za podsticaje, čime prosečno petogodišnje učešće podsticaja merama ruralnog razvoja dostiže nivo od 9,6%. Posebni podsticaji učestvuju u proseku sa oko 1,6% u ukupnim podsticajima, što je, u kontekstu postojećeg nivoa budžeta i uzimajući u obzir prethodno dugogodišnje iskustvo u implementaciji, zadovoljavajući nivo, koji omogućava realizaciju neophodnih institucionalnih i pratećih aktivnosti za implementaciju ostalih mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. U proseku je oko 2% ukupno opredeljenih sredstava za podsticaje namenjeno kreditnoj podršci.
__________
12 Prilikom obračuna učešća budžetskih izdvajanja za poljoprivredu u ukupnom budžetu, kao osnovica su primenjeni poreski prihodi, u skladu sa članom 5. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.
13 Od 2014. godine budžet MPŠV uključuje kako sredstva za poljoprivredu, tako i sredstva za oblast zaštite životne sredine.
14 U obračun nije uključen iznos obaveza iz prethodnog perioda i/ili obaveza koje dospevaju za isplatu u tekućoj godini.
15 Prosek perioda 2013-2017. godine
Grafikon 3: Prosečno učešće pojedinih vrsta podsticaja16 u ukupnim podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju u periodu 2013-2017. godine
Izvor: Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju (za 2013-2017. godinu17)
U okviru podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a u skladu sa zakonom koji uređuje oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja, razlikuju se sledeće vrste podsticaja:
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju |
|
Direktna plaćanja |
1. Premija za mleko |
2. Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju |
|
3. Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, ovce i koze, krmače, roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice ribe šarana i pastrmke |
|
4. Podsticaji za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja |
|
5. Podsticaji za krave dojilje |
|
6. Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov |
|
7. Podsticaji za košnice pčela |
|
8. Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe |
|
9. Regres za gorivo i/ili đubrivo |
|
10. Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima |
|
Podsticaji za mere ruralnog razvoja |
1. Podsticaji za unapređenje konkurentnosti |
2. Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa |
|
3. Podsticaji za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima |
|
4. Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja |
|
5. Podsticaji za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja |
|
Posebni podsticaji |
1. Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu |
2. Podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju |
|
3. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju |
|
Kreditna podrška |
Subvencionisanje dela kamatne stope |
Tabela 1: Vrste podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2017. godini
Izvor: Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
___________
16 Prikazana učešća uzimaju u obzir delimičnu izmenu klasifikacije podsticaja kroz izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 103/15). Prema ovoj izmeni, kreditna podrška je izdvojena iz direktnih plaćanja, regresi za osiguranje su postali mera ruralnog razvoja, kao i podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi. Izmena klasifikacije mera je u velikoj meri doprinela povećanju učešća podsticaja za mere ruralnog razvoja u 2016. i 2017. godini u odnosu na ostale godine.
17 Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2014. godini ("Službeni glasnik RS", br. 8/14, 30/14, 116/14, 128/14, 137/14 i 144/14); Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini ("Službeni glasnik RS", br. 19/15 i 109/15); Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", br. 8/16, 93/16 i 105/16); Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2017. godini ("Službeni glasnik RS", br. 8/17, 53/17, 67/17 i 88/17).
Generalno posmatrano, struktura poljoprivrednog budžeta po stubovima podrške tokom poslednje decenije znatno je varirala. Ove varijacije posledica su nekonzistentne poljoprivredne politike, koje su se manifestovale kroz primenu različitih pristupa kreiranju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Obim podrške često je više zavisio od ekonomskih prilika u zemlji i neophodnosti da se podmire potrebe drugih budžetskih korisnika, nego što je bio odraz realnih potreba poljoprivrede i ruralnog razvoja za finansijskom podrškom.
Pozitivne promene, koju donosi usvajanje osnovnih zakonskih i strateških dokumenata (Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Strategija), odnose se na jasnije i preglednije grupisanje mera u okviru pojedinih tipova podrške, što je istovremeno praćeno i proširenjem vrsta mera i povećanjem broja potencijalnih korisnika, a u cilju približavanja nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja modelima ZPP.
2.2. Zahtevi pristupanja EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja
Dinamika prilagođavanja mera nacionalne poljoprivredne politike Republike Srbije u periodu 2018-2020. godine, prikazana u NPP, usklađena je sa ostalim strateškim dokumentima, koji se odnose na proces harmonizacije zakonodavstva u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja tokom pretpristupnog perioda, i to pre svega sa NPAA uključujući i akcioni plan koji će služiti kao osnova za proširenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina, koje se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj (u daljem tekstu: akcioni plan).
Jedno od dva merila za otvaranje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja (Poglavlje 11), koje je Evropska komisija utvrdila za Republiku Srbiju nakon skrininga (analitičkog pregleda zakonodavstva) jeste izrada akcionog plana, kao osnove za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina, koje se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj. U tom smislu, način i dinamika implementacije mera, sadržanih u NPP, usklađeni su sa planiranom dinamikom usklađivanja nacionalne poljoprivredne politike sa ZPP, predstavljenim u akcionom planu.
Usled tekućeg procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, pojedini delovi NPP, u pogledu sadržaja mera poljoprivredne politike i/ili načina njihove implementacije, biće podloži korekciji, a u skladu sa pregovaračkom pozicijom i tokom pregovaračkog procesa.
2.2.1. ZPP i proces evropskih integracija
ZPP je kompleksan sistem propisa i šema podrške u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji se implementira u svim zemljama članicama EU. ZPP predstavlja najstariju zajedničku politiku u EU, uspostavljenu već Rimskim ugovorom iz 1958. godine, kojim je definisana Evropska ekonomska zajednica. U tih 60 godina ZPP je značajno uticala na razvoj poljoprivrede, a generalno i na razvoj evropskih integracionih procesa.
S obzirom da ZPP ima karakter zajedničke politike, koja se sprovodi na nivou EU, ona se reguliše isključivo preko zajedničkih organa i njeno finansiranje se realizuje iz zajedničkog budžeta.
Usled razlika u obimu i načinu sprovođenja mera u okviru ZPP, pristupanje novih zemalja EU je izazov za svaku zemlju, a pogotovo za manje zemlje i zemlje u tranziciji, koje su na nižem nivou privrednog razvoja i po pravilu, ne ulažu dovoljno u poljoprivredu. U tom smislu, sticanje punopravnog članstva u EU i osposobljavanje za implementaciju ZPP, poseban je izazov i za Republiku Srbiju.
Proces pripreme zemlje kandidata za implementaciju ZPP sastoji se iz: harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis), izgradnje i jačanja institucija i reforme politike.
Prihvatanje pravila i principa ZPP zahteva i njeno detaljno poznavanje u smislu koncepcije, pravnog poretka i institucionalne podrške. Sva tri elementa moguće je jačati i kroz dobro pripremljenu i realizovanu pretpristupnu podršku. Implementacija ZPP je posebna tema i jedno od najtežih pitanja u pristupnim pregovorima, jer je potrebno ispuniti visoke pravne i institucionalne uslove, dok je iznos "finansijskog paketa" za finansiranje ZPP za buduću zemlju članicu predmet pregovora.
ZPP EU planira se kroz sedmogodišnje strateške okvire. Tekući strateški okvir za period 2014-2020. godine karakteriše značajna reforma ZPP. Osnovne novine koje reforma iz 2013. godine donela odnose se na uvođenje agro-ekoloških kriterijuma u oblast direktnih plaćanja (tzv. "greening"), redistribuciju budžetskih sredstava između korisnika na nivou zemlje članice, kao i između zemalja članica i regiona, uvođenje u fokus mladih poljoprivrednika, redefinisanje pojma "aktivnog farmera", ukidanje proizvodnih kvota, promene mehanizma i uloge tržišnih intervencija, podršku organizacijama poljoprivrednika, inovacijama i investicijama i drugo. Reformom su obuhvaćene odredbe koje se odnose na direktna plaćanja, Zajedničku organizaciju tržišta, ruralni razvoj, kao i pitanja vezana za finansiranje, upravljanje i kontrolu ZPP.
Celokupna ZPP EU sastoji se iz dva osnovna stuba, pri čemu prvi stub obuhvata direktna plaćanja i mere uređenja tržišta, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja. Mere prvog stuba finansiraju se iz EAGF-a, dok je izvor finansiranja za mere drugog stuba Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj EAFRD.
2.2.2. Direktna plaćanja i mere uređenja tržišta
Mere prvog stuba direktno ili indirektno pružaju podršku dohotku proizvođača, ali imaju i određen uticaj na tržište i cene. U osnovi se politika prvog stuba deli u dve velike grupe: direktna plaćanja i mere uređenje tržišta.
2.2.2.1. Direktna plaćanja
Direktna plaćanja predstavljaju plaćanja koja se direktno dodeljuju proizvođačima kroz određene šeme podrške, a koja su u najvećoj meri nevezana za vrstu i nivo proizvodnje. Direktna plaćanja suštinski imaju za cilj stabilizaciju dohotka proizvođača, ali da bi ostvarili što veći profit, proizvođači moraju da odgovore na tržišne signale, tako što će proizvoditi proizvode za kojima postoji tražnja na tržištu. O značaju ove vrste mera govori i njihovo učešće u budžetu ZPP od preko 70%, odnosno u EU budžetu od oko 27%, pri čemu je za celokupan strateški period 2014-2020. godine u budžetu EU za direktna plaćanja izdvojeno oko 265 milijardi evra.
Iako poljoprivredna politika unutar EU prestavlja zajedničku politiku, njena realizacija ne podrazumeva jedinstven nivo plaćanja u svim zemljama članicama. Naprotiv, postoje značajne razlike u nivou direktnih plaćanja između država članica, npr. minimalna direktna podrška po ha u Letoniji ne dostiže ni 100 EUR/ha, dok Malta ostvaruje nivo od čak 800 EUR/ha. Uz prosečan nivo direktne podrške na nivou EU-27 od 267 EUR/ha, evidentno je postojanje disbalansa u direktnoj podršci poljoprivrednicima u državama članicama u uslovima jedinstvenog tržišta, kada se promet hranom odvija bez ikakvih ograničenja. Nešto viši prosek direktnih plaćanja po hektaru ostvaruje se u "starim" zemljama članicama, od oko 300 EUR/ha, dok je prosečan nivo direktnih plaćanja po hektaru u "novim" zemljama članicama na nivou od nešto više od 200 EUR/ha.
Nova reforma ZPP značajan akcenat stavlja na redistribuciju direktnih plaćanja, i to kako na nivou zemlje članice, tako i na nivou EU, između zemalja članica. Cilj redistribucije sredstava za direktna plaćanja jeste smanjenje disbalansa u primanjima između "velikih" i "malih" korisnika u zemljama članicama, uz pravedniju raspodelu između regiona i zemalja članica u okviru EU.
Najvažnije načelo sistema direktnih plaćanja u EU, a što je sve prisutnija tendencija u svim istorijski sprovedenim reformama ZPP, jeste odvajanje plaćanja od vrste i nivoa proizvodnje. Od 2003. godine, kada je reformom ZPP uvedena šema proizvodno nevezanih plaćanja (decoupled payments), ova vrsta direktne podrške sve više dobija na značaju kroz distribuciju budžeta, tako da u sklopu poslednje reforme, budžet za proizvodno nevezana plaćanja dostiže nivo od 84% budžeta za direktna plaćanja, dok proizvodno vezana plaćanja (coupled payments) ostaju na nižem nivou od oko 15%18 i odnose se na plaćanja u stočarstvu i pojedenim osetljivim sektorima poljoprivrede.
Međutim, pravo na direktna plaćanja, kao i na pojedine mere ruralnog razvoja, evropski poljoprivrednici ostvaruju uz uslov poštovanja pravila "višestruke usklađenosti"19 (cross-compliance). "Višestruka usklađenost" predstavlja vezu između obaveznih postupaka, pravila i standarda, kojih se moraju pridržavati poljoprivredna gazdinstva u obavljanju poljoprivrednih aktivnosti, i direktnih plaćanja, koja ostvaruju. Pravila "višestruke usklađenosti" predstavljaju minimalne uslove upravljanja na poljoprivrednim gazdinstvima, kojih se gazdinstva moraju pridržavati prilikom obavljanja poljoprivredne aktivnosti, a koja se sastoje od poštovanja:
1) dobrih poljoprivrednih i ekoloških uslova - GAEC: zaštita zemljišta od erozije, zaštita i upravljanje vodama, održavanje strukture zemljišta i nivoa organskih materija u zemljištu, obezbeđivanje minimalnog nivoa održavanja kako bi se sprečilo uništavanje staništa i
2) obaveznih zahteva za upravljanje - SMR: zaštita okoline, zdravlja ljudi, životinja i bilja, kao i dobrobit životinja.
ZPP nudi različite šeme za implementaciju direktnih plaćanja, zbog čega postojeći sistem direktnih plaćanja u zemljama EU nije jedinstven. Brojne su razlike u primeni i odabiru šema i modela, o čemu svaka članica odlučuje zasebno. Ključne odrednice i pravila za implementaciju sistema direktnih plaćanja jedinstveni su za sve zemlje članice, ali zbog primene različitih modela, u praksi je gotovo nemoguće pronaći dve zemlje članice, koje imaju istovetan sistem. Ipak, politički je cilj ujednačavanje tog sistema na nivou EU, čemu u prilog govori i najnovija reforma, koja uvodi osnovnu šemu plaćanja.
Reformom ZPP iz 2003. godine uveden je sistem direktne podrške farmerima, odnosno SPS. SPS je zamenio većinu prethodno postojećih šema, koje su bile vezane za specifične sektore. Međutim, najnovijom reformom ZPP za period 2014-2020. godinu, ovu šemu plaćanja zamenila je nova šema - BPS20, koja se primenjuje od 2014. godine.
Drugi oblik direktnih plaćanja prilagođen je novim članicama EU, tj. zemljama koje su ušle u EU posle reforme iz 2003. godine. Prema ovom modelu - SAPS, na poseban način definiše se ukupan iznos direktnih plaćanja, a zatim se taj iznos deli sa poljoprivrednim površinama, za koje se očekuje da će gazdinstva aplicirati za podršku. Reformom iz 2014. godine predviđeno je da zemlje članice, koje implementiraju ovu šemu, postepeno je napuštaju i prelaze na osnovnu šemu plaćanja do 2020. godine.
Novom reformom ZPP, koja obuhvata period 2014-2020. godine, predviđeno je preoblikovanje proizvodno nevezanih plaćanja u multifunkcionalni sistem plaćanja. Faza odvajanja podsticaja za poljoprivredne proizvode u korist generičkih podsticaja, koja je uvedena 2003. godine, prelazi u fazu ponovnog spajanja instrumenata sa specifičnim ciljevima, s tim da se ukidaju sve istorijske reference. Jednokratne isplate za poljoprivredna gazdinstva zamenjene su multifunkcionalnim sistemom plaćanja, koji se sastoji od pet elemenata21: 1) osnovna šema plaćanja; 2) "zeleno" plaćanje, kao dodatno plaćanje poljoprivrednicima za poštovanje obaveznih poljoprivrednih praksi (održavanje trajnih travnjaka, diverzifikacija useva i obezbeđivanje ekološki fokusiranih oblasti); 3) dodatno plaćanje za mlade poljoprivrednike; 4) dodatno plaćanje za područja sa prirodnim ograničenjima; i 5) plaćanje za male poljoprivrednike, koje zamenjuje sva ostala plaćanja.
_________
18 Budžetska alokacija za 2018. godinu
19 Delegirana Uredba Komisije (EU) broj 640/2014
20 Ova šema plaćanja funkcioniše na osnovu prava na plaćanje, dodeljenih poljoprivrednicima u prvoj godini primene šeme. Država članica treba da izračuna (početnu) jediničnu vrednost prava na plaćanje, kako bi se odredio način sprovođenja konvergencije (tj. izjednačivanja vrednosti prava na plaćanja do 2019. godine). Konvergencija ima za cilj da do 2019. godine ujednači jediničnu vrednost prava na plaćanja za sve korisnike (u okviru država članica, kao i između država članica).
21 Osnovna šema plaćanja, "zeleno" plaćanje i plaćanje za mlade poljoprivrednike predstavljaju obavezne šeme direktnih plaćanja u svim zemljama članicama, dok plaćanje za područja sa prirodnim ograničenjima i plaćanje za male poljoprivrednike predstavljaju izborne šeme.
Proizvodno vezana plaćanja u EU sprovode se kroz dobrovoljna proizvodno vezana plaćanja (Voluntary Coupled Support) i primenjuju se u posebno osetljivim sektorima za zemlju članicu. Do 15% sredstava, namenjenih direktnoj podršci, može biti iskorišćeno kroz proizvodno vezana plaćanja uz posebna pravila implementacije.
Direktnu podršku u EU ostvaruju isključivo aktivni poljoprivrednici, pri čemu je novom reformom izvršeno redefinisanje pojma "aktivni poljoprivrednik"22.
Ocena je da bi u Republici Srbiji površina za direktna plaćanja mogla iznositi preko 3 miliona ha, što podrazumeva da se gotovo celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište nađe u sistemu podrške (uključujući i plaćanja za oko 700 hiljada ha trajnih travnjaka). Naravno, relevantna površina biće definisana kroz proces pregovora, uz dokazivanje istorije proizvodnje i istorijske podrške.
Primenjena praksa obračuna i korišćenja budžeta za nove zemlje članice podrazumeva da u prvim godinama članstva postepeno ostvaruju pravo na budžetska sredstva EU za poljoprivredu i ruralni razvoj, i to: u prvoj godini iz EU izvora dobija se 25% opredeljenog iznosa, u drugoj 30%, u narednoj 35%, uz sukcesivni rast do dostizanja celokupnog iznosa, opredeljenog novoj zemlji članici za direktna plaćanja iz budžeta EU. Tokom prvih godina članstva, dok je na snazi sukcesivno povećanje učešća sredstava iz evropskih fondova za direktna plaćanja, zemlji članici je na raspolaganju mogućnost kofinansiranja iz nacionalnog budžeta do 100% podrške23.
Obračun i implementacija direktnih plaćanja je veoma kompleksan sistem, za koji je potrebno obezbediti veoma složenu proceduru apliciranja, kontrolu površina, broja grla i finansijskih tokova. Osnovni mehanizam za implementaciju i kontrolu direktnih plaćanja jeste IACS, čiji najznačajniji deo predstavlja LPIS. Uspostavljanje ovih mehanizama predstavlja dugotrajan i finansijski zahteva proces, međutim njihovo uspostavljanje je preduslov za preuzimanje i korišćenje sredstava iz EU budžeta. Ovo je jedan od težih institucionalnih zahteva za uspešnu integraciju nove zemlje članice, zbog čega je racionalno da, u skladu sa Strategijom, Republika Srbija započne postepeno sa aktivnostima uspostavljanja procedura i izgradnjom sistema za implementaciju šema direktnih plaćanja.
_________
22 Reformom iz 2013. godine izmenjena je definicija "aktivnog poljoprivrednika" (active farmer), kako bi se izbegla dotadašnja praksa da za direktna plaćanja apliciraju pravna lica, kojima primarna delatnost nije poljoprivreda. Redefinisanje pojma "aktivnog poljoprivrednika" uvodi se negativna lista privrednih delatnosti, koje se isključuju iz direktnih plaćanja (aerodrom, železnica, vodovod, sportski i rekreativni centri i sl.).
23 Ovakav način korišćenja EU budžeta, uz nacionalno kofinansiranje, predmet je pretpristupnih pregovora zemlje kandidata i EU.
2.2.2.2. Mere uređenja tržišta
U ovom momentu u EU se primenjuje veliki broj mera uređenja tržišta: spoljnotrgovinska zaštita, tržišne intervencije i drugi oblici povlačenja proizvoda sa tržišta, podrška potrošnji određenih proizvoda, podrška proizvođačkim organizacijama, tržišni standardi kao uslov za plasman na tržište itd.
Intervencije na tržištu EU značajno su smanjene, tako da je kroz najnoviju reformu ZPP ostavljena mogućnost da se javna intervencija sprovodi za sledeće proizvode: pšenicu, kukuruz ječam, pirinač u ljusci, govedinu i teletinu, maslac i obrano mleko u prahu. Sama suština tržišnih intervencija u EU se kroz ovu reformu menja, tako da, u slučaju da dođe do ozbiljnijih poremećaja na tržištu, novi sistem intervencija predviđa mogućnost uvođenja zaštitnih mera za sve sektore. Ova vrsta mera finansira se iz tzv. "krizne rezerve", koja se formira na nacionalnom nivou, a na osnovu redukcije direktnih plaćanja. U slučaju da se sredstva za krizne rezerve ne iskoriste tokom godine, naredne godine vraćaju se u fond za direktna plaćanja.
Jedna od značajnijih reformi ZPP u oblasti uređenja tržišta jeste ukidanje proizvodnih kvota. Uz kvotu za mleko, čija je primena prestala 1. aprila 2015. godine, ukinuta je i politika proizvodnih kvota za šećer 30. septembra 2017. godine. U sektoru vina ukinuta su prava podizanja novih zasada krajem 2015. godine, a umesto toga početkom 2016. godine uveden je sistem odobravanja podizanja novih vinograda, koji omogućava povećanje površina od 1% godišnje. Međutim, u skladu sa principom de minimis, ovaj sistem odobravanja podizanja novih vinograda neće se primenjivati na Republiku Srbiju, pa u ovoj oblasti nije potrebno usklađivanje domaćeg sistema.
Za pojedine mere uređenja tržišta nije potrebno prilagođavanje Republike Srbije tokom pristupnih pregovora, s obzirom da su ukinute ili je njihovo ukidanje predviđeno u periodu do pristupanja Republike Srbije EU (npr. proizvodne kvote za mleko i šećer), ili nisu prihvatljive sa aspekta proizvodne strukture u Republici Srbiji. U oblasti politike uređenja tržišta, kao i kod direktnih plaćanja, zemlja članica ne može kreirati i sprovoditi sopstvene, nacionalne mere, već je u obavezi da implementira mere ZPP, odnosno ove mere su jedinstvene na nivou EU.
Jedna od najvažnijih oblasti, gde je potrebno prilagođavanje Republike Srbije kao kandidata za članstvo u EU, jeste spoljnotrgovinska politika. Prilično je izvesno da će se izvozne subvencije u EU ukinuti do pristupanja Republike Srbije, s obzirom da je to mera koja se retko i komplikovano primenjuje, te da tangira ne samo EU pravila, već i pravila STO. Uopšteno posmatrano, usaglašavanje sa pravilima i principima STO je prvi uslov koji zemlja kandidat treba da ispuni, uz dodatno usklađivanje sa specifičnostima EU, zbog čega je prisutno nezvanično pravilo da zemlja kandidat pre ulaska u EU najpre postaje član STO.
Sektor vinarstva i vinogradarstva se zbog svoje specifičnosti tretira u ZPP na poseban način, zbog čega će poseban nacionalni paket podrške za ovu oblast biti predmet pregovora i za čiju implementaciju Republika Srbija treba da izradi poseban program. S obzirom da ZPP nakon reforme zadržava mere podrške za vinogradarstvo i vinarstvo, zemljama je ostavljen izbor između različitih mera. Mere podrške za prestrukturiranje i obnovu (konverziju) vinograda, kao i podrška za vinarije i promociju veoma su slične merama politike ruralnog razvoja, ali zbog istorijskih razloga i interesnih pritisaka, ostaju u prvom stubu ZPP. Isto važi i za podršku u oblasti pčelarstva.
Posebna vrsta mera u okviru ZPP posvećena je podršci proizvođačkim organizacijama. Proizvođačke organizacije se moraju organizovati prema kriterijumima za prepoznavanje (uslov reprezentativnosti), a takođe je potrebno da imaju uspostavljen fond sredstava i program funkcionisanja. Sticanjem članstva u EU moguće je koristiti evropske budžetske fondove za ovu svrhu, pri čemu se kroz posebnu meru vrši kofinansiranje programa proizvođačkih organizacija, koji sadrže aktivnosti promocije, ekologije, pa i stabilizacije tržišta. Praksa u novim zemljama članicama ukazuje da je, u uslovima usitnjene proizvođačke strukture, veoma teško stvoriti i očuvati takvu organizaciju, iako su očigledne ekonomske koristi i prednosti takvog načina organizovanja.
3. Mere poljoprivredne politike
3.1. Principi i pristup prilikom definisanja mera
Izbor mera, sadržanih u NPP, prati nacionalne prioritete u pogledu ostvarivanja razvojnih ciljeva u poljoprivredi i ruralnim područjima Republike Srbije, definisanih Strategijom. Istovremeno, uvažava se potreba za postepenim prilagođavanjem nacionalne poljoprivredne politike ZPP, uzimajući u obzir iskustva u dosadašnjoj implementaciji mera.
Prilikom izrade NPP uzete su u obzir:
1) potrebe za usklađenošću mera sa Sporazumom o poljoprivredi STO24;
2) potrebe definisanja kriterijuma i jasnih procedura za ostvarivanje prava na podršku;
3) principi obaveznog ispunjenja određenih zahteva gde god je to moguće, imajući u vidu da je tzv. "višestruka usklađenost" obavezujuća za članice EU;
4) principi postojanja administrativnih kapaciteta za sprovođenje određene vrsta podsticaja;
5) principi postepenosti pri uvođenju novih (phasing-in) i ukidanju nekih postojećih mera (phasing-out), izbegavajući velike zaokrete i drastične promene u poljoprivrednoj politici;
6) izbegavanje uvođenja, pogotovo u početnim fazama, suviše komplikovanih šema.
_________
24 U pogledu klasifikacije mera u tzv. "amber box", koje utiču na tržište, ili u tzv. "green box", koje ne podležu ograničenjima.
Uzimajući u obzir analizu stanja u poljoprivredi i njene potencijale, kao i specifične potrebe ruralnih područja, mere su prioritetno usmerene ka podizanju konkurentnosti u sektoru poljoprivrede i prerađivačke industrije. Pored toga, one prate potrebu za jačanjem ekonomske i socijalne pozicije ruralnih područja, kako putem povećanja dohotka poljoprivrednih proizvođača, tako i putem povećanja mogućnosti zapošljavanja ruralnog stanovništva u nepoljoprivrednim sektorima. Posebna pažnja prilikom programiranja mera usmerena je na održivo upravljanje prirodnim resursima, zaštitu životne sredine i očuvanje biodiverziteta. Prilikom određivanja politike i izrade planova u oblasti poljoprivredne proizvodnje uvažavaće se i strateška opredeljenja Republike Srbije u oblasti energetike, kako bi se doprinelo dostizanju nacionalnih ciljeva u oblasti primene obnovljivih izvora energije, određenih strateškim dokumentima u sektoru energetike.
Osnovna pretpostavka za implementaciju mera, navedenih u NPP, na opisan način jeste usvajanje odgovarajućih zakonskih propisa (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda) prema rokovima navedenim u NPP i NPAA. Ukoliko bi došlo do odlaganja ili prekoračenja navedenih rokova, postoji realan rizik da se implementacija mera, sadržanih i NPP, ne sprovede prema planiranoj dinamici.
3.2. Mere po grupama
Postojeća struktura poljoprivrednog budžeta Republike Srbije, posmatrana prema stubovima podrške (vrstama podsticaja), je neravnomerna, sa izrazitom i rastućom dominacijom prvog stuba tokom poslednjih nekoliko godina. Jasno opredeljenje, iskazano u Strategiji, jeste dostizanje višeg nivoa kompatibilnosti sa modelom ZPP, što podrazumeva i pravedniju raspodelu sredstava, kako između vrsta korisnika, tako i među regionima. Zbog toga, projekcija budžeta po stubovima predviđa jačanje oba stuba podrške i to:
1) prvog stuba (direktna plaćanja i mere uređenja tržišta), kroz povećanje broja hektara i grla u sistemu direktnih plaćanja, kao i samog iznosa direktnih plaćanja po jedinici, uz uvođenje odgovarajućih mera uređenja tržišta;
2) drugog stuba (mere ruralnog razvoja), kako bi se poštovalo načelo održivog razvoja.
Kao posebne vrste mera NPP posmatra posebne podsticaje i kreditnu podršku, s obzirom da ove vrste mera nisu kompatibilne sa ZPP šemama, te se ne mogu klasifikovati ni u jedan od stubova podrške.
NPP definiše mere prvog stuba podrške u periodu 2018-2020. godine, kao i posebne podsticaje i kreditnu podršku. Mere, sadržane u NPP, prate svih pet osnovnih strateških ciljeva razvoja poljoprivrede, a naročito povećanje konkurentnosti, stabilnost dohotka proizvođača kroz direktna plaćanja i stvaranje stabilnog tržišnog ambijenta.
Podrška prvom stubu obuhvata mere, koje su ključne za razvoj srpske poljoprivrede. Ove mere podržavaju dohodak u poljoprivredi i usmerene su na rešavanje problema niske produktivnosti u poljoprivredi i preradi poljoprivrednih proizvoda, zbog pretežno ekstenzivne proizvodnje, slabo razvijenog tržišta i neefikasnog i neadekvatnog korišćenja prirodnih resursa.
Primenjeni principi prilikom definisanja mera podrške u okviru prvog stuba jesu:
1) smanjenje mera, koje nisu STO i EU komforne. Sa primenom ovog principa počeće se već početkom perioda, koji obuhvata NPP;
2) postepeno obezbeđivanje jednakih konkurentnih uslova, kakvi postoje u zemljama članicama EU, naročito u onim u okruženju. U tom smislu, predviđeno je uvođenje podrške za mere, koje se odnose na stabilizaciju tržišta;
3) redistribucija plaćanja, u smislu snižavanja apsolutnog nivoa podrške za veća poljoprivredna gazdinstva i uvođenje posebne podrške za mala poljoprivredna gazdinstva. Očekuje se da će redukcija plaćanja za velika poljoprivredna gazdinstva biti veliki izazov politike, s obzirom da postojeća struktura korisnika (po tipovima poljoprivrednih gazdinstava i područjima), ukazuje na izuzetno neravnomernu distribuciju sredstava prema ova dva kriterijuma;
4) proširenje kruga korisnika i sistematsko, postepeno uvođenje novih sistema krajem projektovanog perioda. Takođe, predviđeno je postepeno preuzimanje implementacionih pravila ZPP i za mere koje će se finansirati iz nacionalnih budžetskih sredstava.
Orjentacija Strategije sadrži obavezu transpozicije šema ZPP u nacionalni okvir, što ukazuje na težnju da se krajem perioda glavne mere podrške u okviru prvog stuba transformišu u odgovarajuće mere, prihvatljive sa aspekta ZPP. To bi podrazumevalo postepenu transformaciju postojećih mera u pravcu uspostavljanja jedinstvenih plaćanja po površini u biljnoj proizvodnji (uz uključivanje u podrške trajnih travnjaka)25, dok bi podrška u stočarstvu obuhvatala one grane stočarstva, čija je podrška prihvatljiva sa aspekta EU (govedarstvo, ovčarstvo i kozarstvo), pri čemu je predviđeno da se podrška sprovodi kroz plaćanje po grlu.
Kada je reč o merama uređenja tržišta, ova vrsta podrške podrazumeva mogućnost finansiranja dela troškova održavanja zaliha, jačanje proizvođačkih organizacija (naročito u voćarstvu i povrtarstvu), troškove marketinga i promocije i sl. Projekcijom budžeta planirana su sredstva za ove namene, kako bi se obezbedio što viši stepen stabilizacije tržišta u kriznim situacijama. Da bi se mere tržišnih intervencija operacionalizovale u skladu sa evropskim standardima, neophodno je uspostavljanje mehanizama za intervencije na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Reforma organa i organizacija i jačanje institucionalnih kapaciteta predstavlja permanentan i skup proces. Potrebe za sredstvima za ove namene povećavaće se paralelno sa procesom napretka u evropskim integracijama i neophodnošću uspostavljanja funkcionalnog sistema za implementaciju svih segmenata poljoprivredne politike.
_________
25 U obliku u kakvom se trenutno implementira, mera osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji može se smatrati "proizvodno vezanim" plaćanjem, s obzirom da je uslovljena postojanjem proizvodnje, a što je pretpostavka proizvodno vezanog plaćanja, prema kriterijumu ZPP.
3.3. Lista mera
NPP sadrži mere poljoprivredne politike, klasifikovane u tri osnovne grupe. Pojedine mere sadrže više podmera (komponenti), dok su neke jedinstvene. Detaljan opis mera (Glava II), obuhvata razloge za implementaciju mere i dosadašnja iskustva u implementaciji, ciljeve, opis mere sa osnovnim informacijama o načinu implementacije i uslovima podrške, korisnike, indikatore za praćenje rezultata, kao i okvir za implementaciju.
Takođe, pregled mera sadrži vremenski okvir za implementaciju, koji obuhvata period za koji se NPP donosi, odnosno period od 2018. do 2020. godine. Međutim, zbog potrebe za planiranjem transpozicije mera i aktivnosti harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, vremenski okvir je podeljen prema kalendarskim godinama u okviru perioda, na koji se NPP odnosi. Projektovana dinamika ne obuhvata potpuno usklađivanje sa ZPP šemama, s obzirom da NPP ne obuhvata celokupan period usklađivanja, već samo period 2018-2020. godine. Celokupan proces usklađivanja politika prikazan je u akcionom planu i NPAA.
Program mera koncipiran je na način da potencijalni korisnici mogu aplicirati za više mera, ukoliko za njih ispunjavaju opšte i specifične uslove.
NPP daje pregled sledećih mera:
Šifra |
Naziv |
1. |
DIREKTNA PODRŠKA PROIZVOĐAČIMA |
1.1. |
Direktna plaćanja - plaćanje po autputu |
1.1.1. |
Premija za mleko |
1.2. |
Direktna plaćanja po površini/grlu |
1.2.1. |
Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju |
1.2.2. |
Podsticaji za kvalitetna priplodna grla |
1.2.3. |
Podsticaji za krave dojilje |
1.2.4. |
Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov |
1.2.5. |
Podsticaji u stočarstvu za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja |
1.2.6. |
Podsticaji u stočarstvu za proizvodnju konzumne ribe |
1.2.7. |
Podsticaji za košnice pčela |
2. |
MERE UREĐENJA TRŽIŠTA |
2.1. |
Horizontalne mere |
2.1.1. |
Intervencije na tržištu |
2.1.2. |
Proizvođačke organizacije |
2.1.2.1. |
Proizvođačke organizacije u sektoru vina i rakije (unapređenje kvaliteta vina i rakije) |
2.1.3. |
Promocija poljoprivrednih proizvoda |
2.1.4. |
Unapređenje kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i uvođenje tržišnih standarda |
2.1.5. |
Sistem tržišnih informacija |
2.1.6. |
Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN) |
2.2. |
Mere po pojedinim tržištima |
2.2.1. |
Mleko i mlečni proizvodi |
2.2.2. |
Goveđe i svinjsko meso |
2.2.3. |
Ovčije i kozije meso |
2.2.4. |
Živinsko meso |
2.2.5. |
Jaja |
2.2.6. |
Med |
2.2.7. |
Žitarice |
2.2.8. |
Uljarice |
2.2.9. |
Šećer |
2.2.10. |
Duvan |
2.2.11. |
Hmelj |
2.2.12. |
Vinogradarstvo i vinarstvo |
2.2.13. |
Jaka alkoholna pića |
2.2.14. |
Voće i povrće |
2.2.15. |
Prerada voća i povrća (voćni sokovi i džemovi) |
2.2.16. |
Kakao i čokoladni proizvodi |
2.2.17. |
Kafa |
2.2.18. |
Cveće i ukrasno bilje |
3. |
POSEBNI PODSTICAJI |
3.1. |
Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu |
3.2. |
Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju |
3.3. |
Promotivne aktivnosti u poljoprivredi |
4. |
KREDITNA PODRŠKA |
Zakonodavni i strateški okvir za realizaciju mera poljoprivredne politike sadržanih u NPP zasnovan je na osnovnim zakonskim i strateškim aktima, koji regulišu oblast poljoprivrede i pravce njenog daljeg razvoja, i to na:
1) Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju;
2) Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju;
3) Strategiji.
Detaljniji kriterijumi i uslovi za ostvarivanje prava na pojedine vrste podsticaja propisani su podzakonskim aktima, koji će biti predmet usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u narednom periodu, a u skladu sa planiranim aktivnostima za transpoziciju mera nacionalne politike ka šemama podrške u okviru ZPP.
1. Direktna podrška proizvođačima
1.1. Direktna plaćanja - plaćanje po autputu
1.1.1. Premija za mleko
Razlozi za implementaciju mere: Premijom za mleko podstiče se ukupna proizvodnja govedarske, ovčarske i proizvodnje u kozarstvu, što ima neposredan uticaj na razvoj i stabilnost ukupne poljoprivrede. Dugogodišnjom implementacijom premije za mleko značajno je povećan otkup mleka u mlekarama, uz istovremeno smanjenje prerade mleka na farmi i direktne prodaje mleka sa farme, koje pri tome nije bilo kontrolisano na higijensku ispravnost. Usled slabijeg kvaliteta proizvedenog mleka i niske mlečnosti (u poređenju sa zemljama u okruženju, kao i sa članicama EU), prisutna je nekonkurentnost naše proizvodnje u poređenju sa proizvođačima u okruženju i EU. U cilju poboljšanja konkurentnosti i kvaliteta mleka, neophodno je nastaviti sa sistematskom podrškom ovoj vrsti proizvodnje, ali na drugačiji način od do sada primenjivanog, s obzirom na njegovu nekompatibilnost sa ZPP.
Efekat ove mere manifestuje se kroz plasiranje na tržište mleka i mlečnih proizvoda višeg nivoa kvaliteta. S obzirom da se premija ostvaruje za mleko predato mlekarama, na ovaj način se prodaja mleka preusmerava sa zelenih pijaca i ostalih oblika direktne prodaje ka mlekarama. Takođe, realizacijom ove mere utiče se na stabilizaciju proizvodnje mleka i smanjenje cenovnih oscilacija.
Oko 54% proizvedenog mleka u Republici Srbiji plasira se na tržište preko mlekara, koje ispunjavaju trenutne zahteve poslovanja u pogledu bezbednosti hrane, dok se ostatak mleka utroši na gazdinstvu ili se plasira preko zelenih pijaca, pri čemu se jedan deo mleka plasira van kontrolisanih tržišnih lanaca. Ovom merom se nastoji da se motivišu proizvođači za unapređenje saradnje sa prerađivačima, čime im se obezbeđuje plasman njihovih proizvoda na tržište, uz odgovarajući stepen obrade, koji zadovoljava higijenske uslove u proizvodnji.
Iskustva implementacije: U prethodnom periodu došlo je do pada broja proizvođača, koji podnose zahtev za premiju za mleko, usled više faktora: uvođenja limita (propisane minimalne količine predatog mleka po gazdinstvu), smanjenja ukupnog broja mlečnih grla, kao i usled smanjenja ukupnog broja proizvođača, koji se bave proizvodnjom mleka. Istovremeno, dolazi do ukrupnjavanja mlečnog stada i povećanja mlečnosti po grlu, što rezultira isporukom većih količina mleka po proizvođaču.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Premija za mleko isplaćuje se kvartalno za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko, isporučeno u prethodnom kvartalu, uz propisanu minimalnu količinu predatog mleka, a uzimajući u obzir specifične kriterijume za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Iznos premije za mleko obračunava se po litri mleka isporučenog mlekarama, u skladu sa propisanim minimalnim i maksimalnim količinama.
Održivost: Održivost mere manifestuje se kroz konstantno unapređenje u proizvodnji, otkupu i preradi mleka. Daljim plaćanjem mleka prema kvalitetu od strane mlekara, očekivan je interes proizvođača za poboljšanje kako kvaliteta, tako i kvantiteta sopstvenog proizvoda. Međutim, ova mera nije kompatibilna sa ZPP u formi u kakvoj se trenutno implementira, zbog čega je potrebno tokom pretpristupnog perioda izvršiti njeno prilagođavanje ZPP šemama. Osim toga, ovakva vrsta podrške proizvodnji nije prihvatljiva ni sa stanovišta STO, zbog direktnog uticaja na cenu, a samim tim i na tržište.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za ostvarenje prava na premiju za mleko jeste status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i obeležavanje životinja u skladu sa Zakonom o veterinarstvu26.
_________
26 "Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10 i 93/12
Ciljevi
Opšti ciljevi: Glavni ciljevi, koji se žele postići implementacijom ove mere, odnose se na: doprinos stabilnosti dohotka proizvođača mleka; povećanje nivoa proizvodnje uz unapređenje produktivnosti i kvaliteta proizvoda, smanjenje troškova proizvodnje; unapređenje konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede.
Specifični ciljevi: Konkretni ciljevi realizacije premije za mleko, jesu: podizanje konkurentnosti proizvodnje mleka; podsticanje razvoja komercijalne proizvodnje mleka za isporuku mlekarama; povećanje udela otkupljenog mleka u ukupnoj proizvodnji mleka; unapređenje kvaliteta mleka; ukrupnjavanje farmi za proizvodnju mleka i jačanje infrastrukture za proširenje otkupa mleka.
Indikatori: Uspešnost realizacije mere meriće se kroz praćenje: ukupne količine mleka za koje je isplaćena premija, učešća isporučenog mleka ekstra klase kvaliteta u ukupnoj količini isporučenog mleka mlekarama, ukupan broj krava čije je mleko predmet premije.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Ukupna količina mleka za koje je isplaćena premija |
mil. l |
523 |
Očekuje se rast količine mleka koje je predmet premije tokom perioda 2018-2020 i dostizanje 600 miliona litara u 2020. godini. |
2. Učešće isporučenog mleka ekstra klase kvaliteta u ukupnoj količini isporučenog mleka mlekarama |
% |
35* |
Očekivano učešće predatog mleka ekstra klase kvaliteta u ukupnoj količini predatog mleka mlekarama krajem perioda je 65%. |
3. Ukupan broj krava čije je mleko predmet premije |
grlo |
157.315 |
Broj grla, čije mleko je predmet premije treba da dostigne nivo od 170 hiljada tokom perioda 2018-2020. |
* Procena Uprave za veterinu, MPŠV
Korisnici mere: Krajnji korisnici premije za mleko su registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja se bave proizvodnjom mleka i koja predaju mleko pravnim subjektima, koji vrše otkup i preradu mleka. Životinje koje učestvuju u proizvodnji mleka treba da budu upisane u Centralnu bazu podataka za obeležavanje životinja. Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje.
Okvir za implementaciju: Mera se realizuje podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko direktno Upravi za agrarna plaćanja ili preko mlekare koja podnosi zajednički zahtev Upravi za agrarna plaćanja, koja obavlja isplatu premije krajnjim korisnicima. Takođe, sa aspekta veterinarsko-sanitarnih kriterijuma, potrebno je da pravno lice ili preduzetnik, koji se bave preradom mleka, ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte i posebne uslove za higijenu hrane za delatnost mleka i koji se, na osnovu ispunjenosti tih uslova, nalaze u evidenciji prerađivača mleka.
Kriterijumi selekcije uključuju minimalni nivo predate količine kravljeg mleka27 mlekarama, pri čemu su ovi nivoi niži za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, dok za ovčije i kozije mleko minimalni nivoi nisu propisani.
Vremenski okvir: Modifikacija šeme biće sprovedena dvofazno, pri čemu će se u prvoj fazi (od 2019. godine), primenjivati različiti nivoi plaćanja za sirovo mleko u zavisnosti od kvaliteta, odnosno sprovodiće se plaćanje prema klasama mleka, a u cilju unapređenja kvaliteta mleka i dostizanja EU standarda, dok će se u periodu nakon 2020. godine, premija za mleko transformisati u plaćanje po grlu mlečne krave. Transformacija premije za mleko, odnosno plaćanje isporučenog mleka prema klasama kvaliteta, uslovljeno je funkcionisanjem Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka.
_________
27 Minimalni nivo predate količine kravljeg mleka mlekarama, kao uslov za ostvarivanje prava na premiju za mleko, propisan je članom 15. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
1.2. Direktna plaćanja po površini/grlu
1.2.1. Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju
Razlozi za implementaciju mere: Poljoprivredni proizvođači imaju različite vrste troškova, koji direktno utiču na konkurentnost gazdinstva i konkurentnost poljoprivrednih proizvoda iz Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Primenom određenih mera poljoprivredne politike deo troškova se već umanjuje, dok se deo troškova umanjuje kroz osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji po ha. Ovakav vid podrške omogućava jednak tretman svih gazdinstava, stimuliše sprovođenje optimalnih agrotehničkih mera u proizvodnji, uz obezbeđivanje rasta proizvodnje, kako u pogledu količine, tako i u kvalitativnom smislu, što vodi unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.
Iskustva implementacije: Mera se realizuje od 2012. godine, bez značajnijih promena u mehanizmu implementacije, ali uz variranje iznosa podrške. Donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim su propisani osnovni kriterijumi za realizaciju mere, broj korisnika koji ostvaruje pravo na osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju stalno se povećava.
Efekat mere sa aspekta primarnih proizvođača predstavlja povećanje profita po osnovu smanjenja varijabilnih troškova, odnosno smanjenja cene koštanja.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji za proizvodnju predstavljaju novčane iznose, koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, odnosno za višegodišnji zasad. Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju ostvaruju se po hektaru prijavljene zasejane/zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta do propisanog maksimalnog iznosa, u skladu sa zakonom.
Održivost: Mera u okviru ZPP, koja bi se mogla smatrati uporedivom sa osnovnim podsticajima za biljnu proizvodnju jeste šema jedinstvenog plaćanja prema površini, s tim što ova mera u okviru ZPP ima karakter proizvodno nevezanog plaćanja (nije uslovljena proizvodnjom), dok su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju uslovljeni postojanjem proizvodnje, što ih karakteriše kao proizvodno vezano plaćanje. Osim toga, potpuna kompatibilnost sa šemom direktnih plaćanja u okviru ZPP zahteva uvođenje poštovanje pravila "višestruke usklađenosti", kao i implementaciju šeme kroz IACS/LPIS.
Pretpostavke i preduslovi: Svi preduslovi za realizaciju mere postoje, s obzirom da se mera tokom prethodnih godina sprovodila u sličnom obliku, uz značajno interesovanje korisnika.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Ciljevi implementacije ove mere ogledaju se u: dostizanju stabilnosti dohotka proizvođača; povećanju nivoa biljne proizvodnje; dostizanju višeg nivoa prinosa i kvaliteta proizvoda; unapređenju produktivnosti uz smanjenje troškova proizvodnje; rastu konkurentnosti uz prilagođavanje tržišnim zahtevima i tehničko-tehnološkom unapređenju sektora poljoprivrede.
Specifični ciljevi: Navedeni opšti ciljevi mogu se postići ispunjenjem konkretnih ciljeva, i to pre svega, kroz unapređenje cenovne konkurentnosti kroz smanjenje cene koštanja, kao i kroz povećanje prosečnih prinosa i nivoa kvaliteta u biljnoj proizvodnji.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz praćenje prosečnih prinosa i izvezenih količina proizvoda. Najveće površine u biljnoj proizvodnji zauzimaju kukuruz i pšenica, zbog čega se njihov prinos može uzeti kao jedan od indikatora. S obzirom da je jedan od ciljeva mere unapređenje cenovne konkurentnosti proizvoda, izvezene količine mogu biti pokazatelj ispunjenosti cilja, u smislu ostvarenja cenovne konkurentnosti i kvaliteta proizvoda na zahtevnom stranom tržištu.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017)* |
Postavljeni cilj |
1. Prinos kukuruza |
t/ha |
4,0 |
Kako postoji tendencija povećanja prinosa kukuruza, očekivanje je da prinos dostigne nivo od 6,0 t/ha tokom perioda 2018-2020. |
2. Prinos pšenice |
t/ha |
4,0 |
Očekivani rast prinosa u periodu 2018-2020 i dostizanje nivoa od 4,1 t/ha u periodu 2018-2020. |
3. Izvoz kukuruza |
000 t |
2.141 |
Očekivani rast izvoza kukuruza u periodu 2018-2020 i dostizanje nivoa od 2,2 miliona tona do kraja perioda. |
4. Izvoz pšenice |
000 t |
889 |
Očekivani rast izvoza pšenice u periodu 2018-2020 i dostizanje nivoa od 900 hiljada tona do kraja perioda. |
* bazna vrednost za indikatore 3. i 4. je 2016. godina
Korisnici mere: Krajnji korisnici ove mere su aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva, a mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje, prema jedinstvenim kriterijumi za sve korisnike.
Okvir za implementaciju: Realizacija mere sprovodi se putem zahteva, koje potencijalni korisnici podnose Upravi za trezor, kao organu koji trenutno implementira meru osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju. S obzirom da je evidencija u RPG jedini uslov za ostvarivanje prava za podsticaje po osnovu ove mere, svi podnosioci zahteva, koji ispunjavaju ovaj uslov, potencijalni su korisnici mere. Zahtevi se evidentiraju prema vremenu podnošenja, a realizacija plaćanja se obavlja na osnovu jedinstvene liste za celu Republiku Srbiju.
Vremenski okvir: S obzirom da ova mera predstavlja osnovu za preuzimanje odgovarajuće šeme direktnih plaćanja u okviru ZPP (osnovna šema plaćanja/šema jedinstvenog plaćanja prema površini), Strategijom je predviđeno da se iznos sredstava namenjenih za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju tokom vremena povećava, kao kompenzacija za ukidanje podsticaja za regresiranje inputa od 2018. godine, pri čemu bi se nakon 2020. godine podrška uslovila ispunjenošću određenih zahteva "višestruke usklađenosti", uz zadržavanje karaktera proizvodno vezanog plaćanja. Takođe, nakon 2020. godine predviđeno je da se u opseg podsticaja uključe trajni travnjaci, što će zavisiti od dinamike uspostavljanja IACS/LPIS sistema. Dinamika povećanja ukupnog obima sredstava biće diktirana tempom evropskih integracija i raspoloživim budžetskim sredstvima, počev od 2018. godine.
1.2.2. Podsticaji za kvalitetna priplodna grla
Razlozi za implementaciju mere: Republika Srbija ima povoljne prirodne uslove za razvoj stočarstva, s obzirom da raspolaže sa preko 650 hiljada ha stalnih travnjaka visokog kvaliteta i značajnim neiskorišćenim kapacitetima (objektima), za smeštaj i uzgoj stoke. Međutim, i pored postojanja povoljnih uslova, ova grana poljoprivrede već treću deceniju beleži negativne trendove - samo tokom poslednjih deset godina broj uslovnih grla po hektaru korišćene poljoprivredne površine smanjen je sa 0,60 ha na 0,53 ha.
Uvođenjem podsticaja po grlu za kvalitetna priplodna grla, proizvođačima je poslat jasan signal da je neophodno da rade na unapređenju rasne strukture stada i proizvodnih karakteristika sopstvenih grla.
Usled još uvek malog broja kvalitetnih priplodnih grla, kao i nedovoljnog nivoa kvaliteta proizvoda stočarstva (mleka, mesa, itd.) i nižih proizvodnih karakteristika u poređenju sa zemljama sa razvijenim stočarstvom i zemljama članicama EU, evidentna je nekonkurentnost naše proizvodnje u poređenju sa proizvođačima u tim zemljama. U cilju povećanja broja kvalitetnih priplodnih grla, kao i poboljšanja konkurentnosti i kvaliteta proizvoda stočarstva, neophodno je podsticati gajenje kvalitetnih priplodnih grla. Podsticajnim sredstvima za kvalitetna priplodna grla podstiče se ukupna proizvodnja u svim granama stočarstva, što ima neposredan uticaj na razvoj i stabilnost ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih mlečnih i tovnih krava podstiče se povećanje proizvodnje po grlu, i to kroz uzgoj grla, čija je proizvodnja kontrolisana i koja pravilnom selekcijom mogu proizvesti grla višeg kvaliteta u odnosu na populaciju. Na ovaj način unapređuje se rasni sastav stada, čime se stvaraju uslovi za efikasnu proizvodnju, uz optimizaciju troškova proizvodnje, kako mleka, tako i mesa. Dugogodišnjom realizacijom podsticaja za kvalitetna priplodna grla značajno se povećala proizvodnja po grlu, što je od izuzetnog značaja imajući u vidu da se broj goveda godinama smanjivao.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih ovaca i koza stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda ovčarstva i kozarstva, uz motivisanje proizvođača da unaprede rasni sastav stada. Na ovaj način se povećava i proizvodnja kvalitetnog priplodnog podmlatka, koji je osnova za dalje unapređenje proizvodnje.
Kada je reč o oblasti svinjarstva, proizvodnja po krmači je u našoj zemlji ispod proseka u poređenju sa razvijenim zemljama. Podizanje nivoa proizvodnje moguće je jedino gajenjem kvalitetnih priplodnih grla, koja ispoljavaju proizvodne karakteristike, karakteristične za određene plemenite rase svinja, a koje se ogledaju pre svega u visokoj plodnosti i mesnatosti.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih roditeljskih kokošaka (teškog i lakog tipa), stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda živinarstva, pre svega živinskog mesa i kokošijih jaja, uz motivisanje proizvođača da unaprede nivo proizvodnje u jatima živine. Kroz ovaj vid podrške povećava se proizvodnja priplodnog podmlatka, koji je osnova za razvoj i uvećanje komercijalne proizvodnje u živinarstvu. Samo kroz gajenje kvalitetnih roditeljskih kokošaka moguće je postići viši nivo proizvodnje po grlu, koji se ostvaruje u intenzivnoj živinarskoj proizvodnji.
Podsticaji gajenja roditeljskih ćurki imaju za cilj da se poveća proizvodnja u ovoj grani živinarstva, koju karakteriše proizvodnja visoko vrednog ćurećeg mesa i jaja. Obim proizvodnje ćurećeg mesa u našoj zemlji je ispod nivoa kakav je u razvijenim zemljama, te postoji evidentna potreba za njegovim unapređenjem. Samo jata ćurki, koja su selekcionisana na visoku produktivnost, daju željene proizvodne rezultate, te je stoga potrebno podsticati proizvođače u ovom smeru.
Podsticanjem gajenja kvalitetnih priplodnih matica riba šarana i pastrmke stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje proizvoda ribarstva, odnosno ribe namenjene za konzumiranje. Upotrebom kvalitetnih priplodnih matica u priplodu stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje ribe po hektaru površine u objektima za gajenje i povećanje procenta zadovoljenja potreba domaćeg tržišta za ribom. Proizvođači se na taj način motivišu da rade na unapređenju kvaliteta priplodnog materijala, uz snižavanje troškova proizvodnje, što dovodi do unapređenja konkurentnosti u poređenju sa zemljama sa razvijenom akvakulturom.
Efekat realizacije podsticaja za kvalitetna priplodna grla manifestovaće se kroz unapređenje kvaliteta proizvoda stočarstva, kao i količina, dobijenih po priplodnom grlu, koje se plasiraju na tržište. Ovom merom proizvođači se motivišu za nastavak rada na unapređenju proizvodnje i podizanje nivoa konkurentnosti na sve otvorenijem domaćem tržištu.
Iskustva implementacije: Ova vrsta mere se realizuje od 2009. godine u kontinuitetu i uglavnom u nepromenjenom obliku. Tokom proteklog perioda došlo je do povećanja broja kvalitetnih priplodnih grla (koja su predmet podsticaja), tako da je smanjenje ukupne proizvodnje proizvoda stočarstva manja u odnosu na pad brojnog stanja životinja. Na ovaj način direktno se utiče na efikasnost stočarske proizvodnje, i to kroz podizanje nivoa proizvodnje po priplodnom grlu.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji za kvalitetna priplodna grla predstavljaju vrstu proizvodnih podsticaja, koji se obračunavaju i isplaćuju prema priplodnom grlu poznatog porekla (kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krmače, roditeljske kokoške lakog i teškog tipa, roditeljske ćurke, kao i kvalitetne matice riba šarana i pastrmke).
Održivost: Mera je održiva, s obzirom da se njenom primenom podstiče unapređenje razvoja stočarstva i podizanje kvaliteta priplodnih grla i njihovih proizvodnih osobina. Kroz ovu meru povećava se konkurentnost proizvođača, jer se smanjuju i troškovi proizvodnje. Održivost ove mere podrške u skladu je sa iskustvima svih zemalja članica EU, koje su istu primenjivale do trenutka pristupanja EU. Kada je reč o dugoročnoj održivosti mere, usled potrebe usklađivanja sa ZPP, njena implementacija bi se modifikovala kroz dobrovoljnu šemu proizvodno vezanog plaćanja (plaćanje po grlu) za prihvatljive sektore stočarstva.
Pretpostavke i preduslovi: Mera se u prethodnom periodu sprovodila u sličnom obliku, bez značajnijih izmena u mehanizmu implementacije. Osim osnovnog statusa korisnika kao registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, potreban uslov je i obeležavanje životinja u skladu s propisima. Takođe, grla za koja se podnosi zahtev moraju biti pod kontrolom odgajivačkih organizacija28 i da se koriste za proizvodnju mleka i mesa ili služe za dalju reprodukciju na poljoprivrednom gazdinstvu.
_________
28 Odgajivačke organizacije, kao pravna lica, ovlašćena za poslove selekcije, regulisana su Zakonom o stočarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 93/12 i 14/16).
Ciljevi
Opšti ciljevi: Osnovni ciljevi, koji se žele postići realizacijom ove mere, odnose se na: povećanje proizvodnje i rast produktivnosti i kvaliteta proizvoda, uz smanjenje troškova proizvodnje; stabilnost dohotka proizvođača i porast konkurentnosti uz tehničko-tehnološko unapređenje sektora stočarstva.
Specifični ciljevi: Konkretni ciljevi ove mere bili bi: unapređenje proizvodnje po priplodnom grlu; podsticanje proizvodnje kvalitetnog priplodnog podmlatka; očuvanje i povećanje brojnog stanja u stočarstvu; unapređenje kvaliteta proizvoda stočarstva; i ukrupnjavanje gazdinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom.
Indikatori: Nivo ostvarenja navedenih ciljeva meriće se kroz praćenje pokazatelja broja kvalitetnih priplodnih životinja prema vrstama.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj kvalitetnih priplodnih grla goveda |
grlo |
235.764 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih goveda u periodu 2018-2020 je oko 10%, uz dostizanje boja od 260.000 grla u 2020. godini. |
2. Broj kvalitetnih priplodnih grla ovaca |
grlo |
187.365 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih ovaca u periodu 2018-2020 je 17-18%, uz dostizanje boja od 220.000 grla u 2020. godini. |
3. Broj kvalitetnih priplodnih grla svinja |
grlo |
40.600 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih svinja u periodu 2018-2020 je oko 18%, uz dostizanje boja od 48.000 grla u 2020. godini. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva, i to: porodična poljoprivredna gazdinstva, pravna lica i preduzetnici. Uslovi koje treba da ispune krajnji korisnici jesu da su prijavili vrstu i broj životinja i izvršili obeležavanje i registraciju grla u Centralnoj bazi za obeležavanje životinja29, pri čemu je neophodno da je vlasnik prijavljenih grla nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva. Ukoliko podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje u ribarstvu, potrebno je da ima prijavljene površine pod ribnjacima.
Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje, pri čemu su kriterijumi isti za sve korisnike.
__________
29 Od uslova upisa u Centralnu bazu za obeležavanje životinja izuzeti su jagnjad, živina i ribe.
Okvir za implementaciju: Mera se realizuje na osnovu zahteva, koji potencijalni korisnik podnosi Upravi za agrarna plaćanja. S obzirom da su predmet podsticaja kvalitetna priplodna grla, potrebno je da predmetna grla budu pod kontrolom odgajivačkih organizacija i da se koriste za proizvodnju mleka i mesa ili za dalju reprodukciju na poljoprivrednom gazdinstvu. Kontrolu i isplatu sredstava vrši Uprava za agrarna plaćanja, pri čemu u saradnji sa nadležnim organima utvrđuje ispunjenost propisanih uslova.
Vremenski okvir: S obzirom da je meru potrebno uskladiti sa dobrovoljnom šemom proizvodno vezanih plaćanja po grlu za prihvatljive sektore sa aspekta ZPP (sektor govedarstva, ovčarstva i kozarstva), predviđeno je da se 2019. godine postojeća mera transformiše u plaćanje po grlu, uz proširenje opsega predmeta subvencionisanja, tj. uključivanje grla, koja su van programa kontrole produktivnosti. S druge strane, podsticaji za kvalitetna priplodna grla u sektorima, koji se ne podržavaju u EU kroz direktna plaćanja (sektor svinjarstva i živinarstva), implementirali bi se u neizmenjenom obliku tokom posmatranog perioda, kao oblik direktnih plaćanja po grlu, a u skladu sa pregovaračkim procesom i raspoloživim budžetskim sredstvima.
1.2.3. Podsticaji za krave dojilje
Razlozi za implementaciju mere: Na domaćem tržištu postoji neophodnost za uspostavljanjem stabilnosti u proizvodnji junećeg mesa, zadovoljenjem potreba domaće industrije i stvaranjem tržišnih viškova, koji se mogu plasirati na inostrana tržišta. Podsticanjem ovakvog načina proizvodnje, koji je visoko zastupljen u EU, unapređuje se stočni fond u govedarstvu i jača položaj poljoprivrednika. Jedan od razloga za uvođenje ove mere je i podsticanje uvođenja novih tovnih rasa u Republici Srbiji, za kojima postoji tražnja na međunarodnom tržištu, a koje su u našoj zemlji slabo zastupljene.
Kroz podsticanje gajenja priplodnih grla tovnih rasa i njihovih meleza podstiče se povećanje proizvodnje po grlu. Na ovaj način, unapređuje se rasni sastav stada, čime se stvaraju uslovi za efikasnu proizvodnju uz optimizaciju troškova proizvodnje mesa, što je od izuzetnog značaja, imajući u vidu činjenicu da se broj goveda godinama smanjivao.
Kao efekat mere očekuje se unapređenje kvaliteta i količina goveđeg mesa po priplodnom grlu, koje se plasira na tržište, s obzirom da su podsticaji namenjeni za priplodna grla čistih tovnih rasa i njihove meleze. Realizacijom ove mere proizvođači se motivišu za nastavak rada na unapređenju proizvodnje i konkurentnosti, kao i jačanju tržišne pozicije.
Iskustva implementacije: Mera je uvedena 2013. godine, a u trenutnom obliku sprovodi se od 2015. godine. U narednom periodu neophodno je unaprediti mehanizme implementacije i kontrole isplate podsticaja.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji za krave dojilje isplaćuju se po grlu, i to za tovna grla čiste rase i meleze tovnih rasa, koja pripadaju stadu namenjenom za uzgoj teladi za proizvodnju mesa. Realizacija mere se zasniva na zahtevu, koji potencijalni korisnici podnose Upravi za agrarna plaćanja, kao nadležnom organu.
Održivost: Mera je održiva, s obzirom da se njenom implementacijom podstiče unapređenje razvoja specijalizovanih tovnih rasa i održivo korišćenje livada i pašnjaka. U prilog tome govori i činjenica da je mera u skladu sa iskustvom zemalja članica EU, koje su isti ili sličan vid podrške proizvođačima primenjivale, odnosno mera je u skladu sa ZPP. Očekivani efekat realizacije podsticaja za krave dojilje jeste unapređenje produktivnosti proizvodnje mesa po priplodnom grlu.
Pretpostavke i preduslovi: Potreban preduslov za ostvarivanje prava na podsticaje po osnovu ove mere jeste registracija poljoprivrednog gazdinstva (kao komercijalnog), kao i izvršeno obeležavanje životinja.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Implementacija podsticaja za krave dojilje ima za cilj: porast nivoa proizvodnje i rast konkurentnosti u sektoru stočarstva; tehničko-tehnološko unapređenje sektora; unapređenje plasmana uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta; stabilnost dohotka proizvođača; kao i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Specifični ciljevi: Specifični ciljevi, koji se realizacijom ove mere nastoje dostići jesu: stabilizacija sektora proizvodnje goveđeg mesa; stvaranje preduslova za izvoz goveđeg mesa i prerađevina od goveđeg mesa; podizanje nivoa proizvodnje po priplodnom grlu; podsticanje proizvodnje proizvoda odgovarajućeg kvaliteta; uvođenje tovnih rasa u proizvodnju; očuvanje i povećanje brojnog stanja u stočarstvu; unapređenje kvaliteta proizvoda stočarstva; i ukrupnjavanje gazdinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom.
Indikatori: Ispunjenost ciljeva pratiće se kroz praćenje pokazatelja: ukupan broj grla za koje je isplaćen podsticaj i prosečan broj grla po gazdinstvu.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Ukupan broj grla za koje je isplaćen podsticaj |
grlo |
411 |
Očekivano povećanje broja grla koja su predmet podsticaja u periodu 2018-2020, uz dostizanje boja od 600 grla do 2020. godine. |
2. Prosečan broj grla po gazdinstvu |
grla/ |
82 |
Kao rezultat mere, očekuje se povećanje prosečnog broja grla krava dojilja po gazdinstvu do 121 grla u 2020. godini. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva, sa statusom porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pravnih lica i preduzetnika. Neophodan uslov je prijava vrste i broja životinja u RPG, kao i obeležavanje i registracija grla u Centralnoj bazi za obeležavanje životinja. Grlo za koje se isplaćuje podsticaj mora biti grlo tovne rase ili melez tovnih rasa goveda. Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje, kriterijumi su isti za sve proizvođače.
Okvir za implementaciju: Pravo na podsticaje za krave dojilje ostvaruje se na osnovu zahteva, koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja. Zahtev za ovu vrstu podsticaja podnosi se za svaku kalendarsku godinu, i to jednom u toku godine za isto grlo. Takođe, ako je korisnik ostvario pravo na podsticaj po osnovu ove mere, ne može da ostvari pravo na premiju za mleko proizvedeno od grla za koje je ostvaren podsticaj za krave dojilje.
Vremenski okvir: S obzirom da su podsticaji po kravi dojilji u velikoj meri usklađeni sa ekvivalentnom merom u ZPP, implementacija mere će se nastaviti kao plaćanje po kravi dojilji u skladu sa ZPP.
1.2.4. Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov
Razlozi za implementaciju mere: Na domaćem tržištu postoji neophodnost za uspostavljanjem stabilnosti u proizvodnji junećeg mesa, zadovoljenjem potreba domaće industrije i stvaranjem tržišnih viškova, koji mogu da se plasiraju na inostrana tržišta. Podsticanjem ovakvog načina proizvodnje unapređuje se stočni fond u govedarstvu i jača položaj poljoprivrednika. Jedan od razloga za uvođenje ove mere je i podsticanje proizvođača da se bave proizvodnjom junećeg mesa za kojim postoji tražnja na međunarodnom tržištu.
Kroz podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov podstiče se povećanje proizvodnje teladi i stvaraju se uslovi za efikasnu proizvodnju uz optimizaciju troškova proizvodnje mesa, što je od izuzetnog značaja, imajući u vidu činjenicu da se broj goveda godinama smanjivao.
Kao efekat mere očekuje se unapređenje kvaliteta i kvantiteta proizvedenog junećeg mesa. Realizacijom ove mere proizvođači se motivišu za nastavak rada u govedarstvu i podizanje konkurentnosti i jačanje tržišne pozicije.
Iskustva implementacije: Mera se po prvi put uvodi od 2017. godine. U narednom periodu neophodno je unaprediti mehanizme implementacije i kontrole isplate podsticaja. Kada se uvede plaćanje po grlu, ne samo za kvalitetna priplodna grla, ova mera će biti ukinuta jer je imala tranzicioni karakter.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov isplaćuju se po kravi, i to kravi koja pripada stadu za uzgoj teladi. Realizacija mere se bazira na zahtevu, koji potencijalni korisnici podnose Upravi za agrarna plaćanja, kao nadležnom organu.
Održivost: Mera je održiva, s obzirom da se njenom implementacijom podstiče unapređenje razvoja govedarstva i održivo korišćenje livada i pašnjaka. Očekivani efekat realizacije podsticaja za krave za uzgoj teladi jeste unapređenje proizvodnje mesa po priplodnom grlu, kao i očuvanje broja priplodnih grla.
Pretpostavke i preduslovi: Potreban preduslov za ostvarivanje prava na podsticaje po osnovu ove mere jeste registracija poljoprivrednog gazdinstva (kao komercijalnog), kao i izvršeno obeležavanje životinja.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Implementacija podsticaja za krave za uzgoj teladi za tov ima za cilj: porast nivoa proizvodnje i rast konkurentnosti u sektoru stočarstva; tehničko-tehnološko unapređenje sektora; unapređenje plasmana uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta; stabilnost dohotka proizvođača; održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Specifični ciljevi: Specifični ciljevi, koji se realizacijom ove mere nastoje dostići jesu: stabilizacija sektora proizvodnje goveđeg mesa; stvaranje preduslova za izvoz goveđeg mesa i prerađevina od goveđeg mesa; podizanje nivoa proizvodnje po priplodnom grlu; podsticanje proizvodnje proizvoda odgovarajućeg kvaliteta; očuvanje i povećanje brojnog stanja u stočarstvu; unapređenje kvaliteta proizvoda stočarstva; i ukrupnjavanje gazdinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom.
Indikatori: Ispunjenost ciljeva pratiće se kroz praćenje pokazatelja: broj gazdinstava - korisnika podsticaja za krave za uzgoj teladi za tov i broj grla krava za uzgoj teladi za tov, koja su predmet podsticaja.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj grla za koje je isplaćen podsticaj |
grlo |
5.931 |
Očekivano povećanje broja grla koja su predmet podsticaja za 2,5 puta u periodu 2018-2020, uz dostizanje boja od 14.763 grla do 2020. godine. |
2. Ukupan broj gazdinstava koja ostvaruju podsticaj |
broj |
3.660 |
Očekuje se povećanje broja gazdinstava do 8.400 do 2020. godine. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva, sa statusom porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pravnih lica i preduzetnika. Neophodan uslov je prijava vrste i broja životinja u RPG, kao i obeležavanje i registracija grla u Centralnoj bazi za obeležavanje životinja. Grla za koja se isplaćuje podsticaj moraju pripadati stadu za uzgoj teladi. Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje, a kriterijumi su isti za sve proizvođače.
Okvir za implementaciju: Pravo na podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov ostvaruje se na osnovu zahteva, koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja. Ako je korisnik ostvario pravo na podsticaj po osnovu ove mere, ne može da ostvaruje pravo na podsticaje za kvalitetna priplodna grla, krave dojilje i autohtone rase krava.
Vremenski okvir: S obzirom da su podsticaji po kravi za uzgoj teladi za tov nisu usklađeni sa ZPP, usklađivanje bi se postiglo od 2019. godine transformacijom ove mere u direktna plaćanja po grlu, u skladu sa ZPP.
1.2.5. Podsticaji u stočarstvu za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja
Razlozi za donošenje mere: Proizvodnja mesa u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina suočava se sa brojnim problemima, koji se ogledaju u padu proizvodnje pojedinih vrsta mesa i smanjenju broja grla. Posmatrano sa aspekta tržišnog plasmana, izvoz goveđeg mesa poslednjih godina beleži pad vrednosti, dok je potrebno unaprediti plasman svinjskog mesa, kao i stvoriti uslove za plasman jagnjećeg i jarećeg mesa, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Podsticanjem proizvodnje kvalitetnog tovnog materijala, stvaraju se uslovi za povećanje obima i kvaliteta proizvodnje mesa, što je bio osnovni motiv uspostavljanja ove mere i čime je proizvođačima poslat jasan signal da je neophodno da rade na unapređenju sopstvene proizvodnje.
Očekivani efekti implementacije mere odnose se na unapređenje kvaliteta i obima proizvodnje proizvoda stočarstva, s obzirom da se podsticaji isplaćuju za tovna grla.
Mera je koncipirana tako da motiviše proizvođače da unaprede sopstvenu proizvodnju i konkurentnost, kao i da unaprede saradnju sa mesnom prerađivačkom industrijom, čime obezbeđuju plasman svojih proizvoda na tržište kao proizvoda višeg stepena prerade, odnosno višeg nivoa dodate vrednosti.
Iskustva implementacije: Mera se primenjuje u dužem periodu uz prekide u implementaciji, da bi 2012. godine bila uključena u sistem podsticaja gazdinstava koja se bave govedarstvom, a po prvi put i gazdinstava koja se bave proizvodnjom svinja. Donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom, u sistem podrške se uključuju i proizvođači koji se bave ovčarskom proizvodnjom, a od 2015. godine i proizvođači u kozarstvu. Na ovaj način direktno se utiče na efikasnost stočarske proizvodnje kroz podizanje nivoa proizvodnje, a u cilju njenog ukrupnjavanja.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Implementacija mere bazira se na zahtevu podnetom Upravi za agrarna plaćanja na nivou kalendarske godine. Podsticaj se obračunava i realizuje po grlu u tovu, predatom prerađivaču (klanici), ili plasiranom kroz izvoz na inostrano tržište.
Održivost: Mera podsticaja za tov je u skladu sa iskustvom dela zemalja članica EU, koje su isti ili sličan vid podrške proizvođačima primenjivale do trenutka pristupanja EU. Rezultati mere manifestuju se unapređenjem proizvodnje mesa, uvećanjem stada namenjenog tovu, a njenom realizacijom se takođe smanjuju troškovi proizvodnje. Sa aspekta dugoročne održivosti mere, usled potrebe usklađivanja sa ZPP, njena implementacija bi se modifikovala kroz dobrovoljnu šemu proizvodno vezanog plaćanja (plaćanje po grlu) za prihvatljive sektore stočarstva (govedarstvo, ovčarstvo i kozarstvo).
Pretpostavke i preduslovi: Mera se implementira već duži period u sličnom obliku, te svi preduslovi za njenu implementaciju postoje. Kao i za realizaciju ostalih mera, osnovni preduslov za realizaciju prava po osnovu podsticaja za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi jeste registracija poljoprivrednog gazdinstva, kao i obeležavanje životinja. Takođe, podsticaj se odobrava samo za grla u tovu, koja su predata klanici ili namenjena izvozu, uz postojanje donjih limita za proizvodnju, koji se odnosi na tov svinja, jagnjadi i jaradi.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Podsticajima u stočarstvu za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja nastoji se postići određeni opšti ciljevi, koji se ogledaju u: rastu proizvodnje i konkurentnosti podržanih grana stočarstva; zadovoljavanju potreba domaćeg tržišta za mesom; stabilnosti dohotka proizvođača; prilagođavanju plasmana zahtevima domaćeg i inostranog tržišta; tehničko-tehnološkom unapređenju sektora; kao i održivom upravljanju resursima i zaštiti životne sredine.
Specifični ciljevi: Kao posebni ciljevi za realizaciju ove mere, postavljeni su: podsticanje proizvodnje tovnog materijala; povećanje otkupa tovnih grla od strane klanica; smanjenje obima klanja u uslovima koji ne ispunjavaju higijensko-sanitarne propise; povećanje brojnog stanja grla u stočarstvu; unapređenje kvaliteta proizvoda stočarstva i ukrupnjavanje gazdinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom.
Indikatori: Realizacija postavljenih ciljeva pratiće se na osnovu pokazatelja: broj gazdinstava - korisnika podsticaja i broj grla, koja su predmet podrške (po vrstama životinja).
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj gazdinstava koja su ostvarila premiju za tov junadi |
broj |
13.992 |
Očekivano povećanje broja gazdinstava koja ostvaruju podsticaj u periodu 2018-2020 do 15.463 gazdinstava krajem perioda. |
2. Broj grla jagnjadi za koje je ostvaren podsticaj za tov |
grlo |
75.343 |
Očekivano povećanje broja jagnjadi za koje je ostvaren podsticaj za tov do nivoa od 95.023 do 2020. godine. |
3. Broj grla goveda za koje je ostvaren podsticaj za tov |
grlo |
83.647 |
Očekivano povećanje broja goveda za koje je ostvaren podsticaj za tov do nivoa od 101.372 do 2020. godine. |
Korisnici mere: Korisnici ove mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su prijavila vrstu i broj životinja i izvršila obeležavanje i registraciju grla. Grla za koja se ostvaruju podsticaji moraju biti predata u klanicu ili namenjena izvozu. Mera se sprovodi na jedinstven način na teritoriji cele zemlje, sa jednakim kriterijumima za sve proizvođače.
Okvir za implementaciju: Pravo na realizaciju mere ostvaruje se na osnovu zahteva, koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, kao organu nadležnom za implementaciju mere, i to za svaku kalendarsku godinu. Uslov za korišćenje ove vrste podsticaja je status aktivnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstava, kao i to da su životinje, koje su predmet podsticaja, prijavljene i obeležene (evidentirane u Centralnoj bazi za obeležavanje životinja, osim za jarad i jagnjad).
Kriterijumi selekcije za ovu meru razlikuju se po pojedinim vrstama životinja, a odnose se na minimalan broj grla u tovu i njihovu masu, na proizvodnju grla u sopstvenom zapatu i na vlasništvo nad grlom, uz zajednički kriterijum da je grlo namenjeno za proizvodnju mesa i da se po završetku tova predaje u klanicu ili se izvozi.
Vremenski okvir: Mera će se tokom pretpristupnog perioda usklađivati sa dobrovoljnom šemom proizvodno vezanih plaćanja po grlu za prihvatljive sektore sa aspekta ZPP (sektor govedarstva, ovčarstva i kozarstva), te je predviđeno da se nastavi implementacija mere u periodu 2018-2020. godine. Podsticaji za tov u sektoru svinjarstva, zbog nemogućnosti implementacije u okviru ZPP, ukinuće se do sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU.
1.2.6. Podsticaji u stočarstvu za proizvodnju konzumne ribe
Razlozi za implementaciju mere: Ideja uvođenja podsticaja za proizvodnju konzumne ribe jeste motivacija proizvođača za bavljenje ovom granom stočarske proizvodnje u krajevima u kojima postoje uslovi za njen razvoj. Na ovaj način, promet proizvedene ribe se u većem obimu uvodi u legalne tokove, s obzirom da proizvođači (kao uslov za ostvarivanje podsticaja) ribu isporučuju prerađivačima30.
Očekivani efekat ove mere je povećanje proizvodnje ribe i njen plasman na domaće tržište, uz smanjenje zavisnosti od uvoza proizvoda ribarstva. Sa aspekta proizvođača, ova mera bi trebala da dovede do povećanja profita, s obzirom da se cena koštanja umanjuje za iznos podsticaja.
Iskustva implementacije: Mera je uspostavljena 2013. godine, pri čemu je u prethodnom periodu bilo neophodno uspostaviti odgovarajuće mehanizme za implementaciju i kontrolu korišćenja podsticaja.
__________
30 Prerađivači u kontekstu ove mere su pravna lica i preduzetnici, koji se bave rasecanjem i preradom mesa ribe, odnosno prometom ribe na malo i koji imaju odgovarajući objekat, odobren u skladu sa Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10 i 93/12) i koji je upisan u Centralni registar objekata, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09).
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaj za proizvodnju konzumne ribe obračunava se i isplaćuje za proizvedenu konzumnu ribu, isporučenu prerađivaču, a na osnovu zahteva, podnetog nadležnom organu.
Održivost: Ova mera podrške u skladu je sa iskustvom nekih zemalja članica EU, koje su isti ili sličan vid podrške primenjivale minimum do trenutka pristupanja EU. Rezultati mere manifestovaće se kroz unapređenje proizvodnje ribe, povećanje površina pod ribnjacima, unapređenje prerade i kroz povećan plasman ribe na domaćem i međunarodnom tržištu.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za ostvarivanje prava na podsticaje po osnovu ove mere jeste status registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i prijavljena površina pod ribnjacima u RPG.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Implementacija ove mere ima za cilj: povećanje proizvodnje i konkurentnosti, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta; tehničko-tehnološko unapređenje sektora ribarstva; dostizanje stabilnosti dohotka proizvođača; održivo upravljanje resursima i zaštitu životne sredine.
Specifični ciljevi: Konkretni ciljevi, koji se žele dostići implementacijom ove mere jesu: unapređenje plasmana; jačanje tržišnih lanaca za proizvode ribarstva; poboljšanje kvaliteta proizvoda akvakulture; kao i povećanje površina pod ribnjacima.
Indikatori: Realizacija mere pratiće se kroz pokazatelje: broj gazdinstava - korisnika podsticaja; količinu proizvedene konzumne ribe koja je predmet podsticaja; ukupan iznos realizovanih podsticaja na godišnjem nivou.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017)* |
Postavljeni cilj |
1. Ukupan iznos realizovanih podsticaja |
mil. RSD |
41 |
U periodu 2018-2020 planirano je povećanje podsticaje i dostizanje nivoa podrške od 50 mil. RSD u 2020. godini. |
2. Količina proizvedene ribe koja je predmet podsticaja |
tona |
4.103 |
Tokom perioda 2018-2020 količina proizvedene ribe koja je predmet podsticaja trebalo bi da dostigne nivo od oko 5.000 tona. |
3. Broj korisnika podsticaja |
broj |
17 |
Očekivano je povećanje broja korisnika podsticaja do 20 korisnika u 2020. godini. |
* bazna vrednost za indikatore 1-3. je 2016. godina
Korisnici mere: Korisnici mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva, i to porodična poljoprivredna gazdinstva, pravna lica i preduzetnici. Količina konzumne ribe, za koju se podnosi zahtev za podsticaj, mora biti isporučena pravnom licu, odnosno preduzetniku, koji se bavi rasecanjem i preradom mesa ribe, odnosno prometom ribe na malo. Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje.
Okvir za implementaciju: Realizacija mere započinje podnošenjem zahteva Upravi za agrarna plaćanja, kao organu nadležnom za realizaciju podsticaja. Pravo na podsticaje ostvaruje se jednom u toku godine, i to za količinu konzumne ribe (navedenu u zahtevu), koja je proizvedena na gazdinstvu korisnika podsticaja.
Vremenski okvir: Mera će se, tokom pretpristupnog perioda, postepeno usklađivati sa šemom Zajedničke politike ribarstva, kroz izradu Nacionalnog programa za akvakulturu.
1.2.7. Podsticaji za košnice pčela
Razlozi za donošenje mere: Pčelarstvo, kao grana stočarstva, trenutno se nalazi u nezadovoljavajućem položaju, i pored toga što prirodni resursi, koji su osnov razvoja pčelarstva, ukazuju na ogromne potencijale i mogućnosti njegovog razvoja u Republici Srbiji. Uticaj pčelarstva na poljoprivrednu proizvodnju je izuzetno veliki, s obzirom da se njegovim razvojem unapređuje i stanje u ratarskoj, voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, pošto bez pčela kao oprašivača, nije moguće postići zadovoljavajući nivo proizvodnje u pomenutim granama, a što ima neposredan uticaj na razvoj i stabilnost ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Podsticanjem proizvodnje u pčelarstvu nastoji se da se poveća orijentacija proizvođača na ovu granu stočarstva. Efekat mere podsticaja po košnici pčela ogleda se u povećanju proizvodnje meda i njegovog plasmana na domaće i međunarodno tržište.
Iskustva implementacije: Mera je uspostavljena u okviru poljoprivredne politike 2013. godine i u prethodnom periodu bilo je potrebno uspostaviti odgovarajuće mehanizme za imlementaciju podsticaja i kontrolu njihovog korišćenja.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji po košnici pčela isplaćuje se na osnovu zahteva, za čiju obradu i realizaciju je nadležna Upravi za agrarna plaćanja.
Održivost: Mera podsticaja po košnici, prema svom karakteru, nije u skladu sa šemom podrške u okviru ZPP, što zahteva njenu transformaciju u odgovarajuće mere EU u ovoj oblasti, a koje spadaju u oblast Zajedničke organizacije tržišta. Kao rezultat implementacije mere, očekuje se unapređenje proizvodnje proizvoda pčelarstva, povećanje broja košnica, kao i povećanje plasmana meda, kako na domaće, tako na inostrano tržište.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za realizaciju prava na podsticaje po osnovu ove mere je status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i obeležavanje košnica prema Zakonu o veterinarstvu.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Osnovni ciljevi realizacije podsticaja po košnici pčela jesu: porast nivoa proizvodnje u sektoru pčelarstva; unapređenje konkurentnosti proizvoda pčelarstva na domaćem i inostranom tržištu, uz tehničko-tehnološko unapređenje sektora; stabilnost dohotka proizvođača; kao i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Specifični ciljevi: Bliže definisani ciljevi realizacije ove mere jesu: unapređenje plasmana proizvoda pčelarstva; jačanje tržišnih lanaca u ovom sektoru; unapređenje kvaliteta proizvoda pčelarstva; unapređenje drugih grana poljoprivredne proizvodnje, koje zavise od uloge pčela kao oprašivača i povećanje broja košnica.
Indikatori: Praćenje realizacije ciljeva u narednom periodu obezbeđeno je kroz praćenje pokazatelja: broj gazdinstava - korisnika podsticaja po košnici i prosečan broj košnica po gazdinstvu.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj gazdinstava koja su ostvarila podsticaj po košnici |
broj |
12.367 |
Očekivano povećanje broja gazdinstava koja ostvaruju podsticaj u periodu 2018-2020 do 15.500 gazdinstava krajem perioda.. |
2. Prosečan broj košnica po gazdinstvu |
broj |
61 |
Očekuje se povećanje prosečnog broja košnica po gazdinstvu u periodu 2018-2020 do dostizanja proseka od 70 košnica po gazdinstvu u 2020. godini. |
Korisnici mere: Registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su prijavila vrstu i broj životinja i izvršila obeležavanje košnica, predstavljaju potencijalne korisnike mere podsticaja po košnici pčela. Mera se sprovodi na teritoriji cele zemlje na jedinstven način, sa jedinstvenim kriterijumima za sve korisnike.
Okvir za implementaciju: Mera se realizuje na osnovu zahteva, koji budući korisnik podnosi Upravi za agrarna plaćanja. Pravo na podsticaje ostvaruje se jednom u toku godine, za košnice pčela navedene u zahtevu.
Vremenski okvir: S obzirom da ovaj tip mere nije kompatibilan direktnim plaćanjima u okviru ZPP31, ova mera će se od 2020. godine transponovati u grupu mera, koje će biti sastavni deo Nacionalnog programa za pčelarstvo, a koji će nuditi mogućnost primene sledećih mera: tehnička pomoć pčelarima i udruženjima, kontrola varoe, pomoć u seljenju pčela na pašu, podrška laboratorijama u ispitivanju meda i proizvoda od meda u cilju povećanja vrednosti pčelarskih proizvoda, pomoć pri kupovini novih košnica, primena primenjenih istraživanja u pčelarstvu, praćenje tržišta i unapređenje kvaliteta proizvoda u cilju osvajanja novih tržišta.
__________
31 U okviru ZPP, podrška sektoru pčelarstva ne realizuje se kroz šeme direktnih plaćanja, već kroz mere, definisane u okviru nacionalnih programima za pčelarstvo zemalja članica, koji predstavljaju instrument Zajedničke organizacije tržišta.
Pravni osnov: S obzirom da mere uređenja tržišta trenutno nisu objedinjene jednim zakonskim aktom i da se njihovo uvođenje i primena planira u narednom periodu, preduslov za implementaciju ovih mera, sa aspekta zakonodavstva, biće usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Razlozi za donošenje mera: Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca, koji uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i učesnika. Razvoj i unapređenje tržišnog lanca u svim njegovim segmentima, treba da doprinese jačanju i efikasnosti sektora poljoprivrede, kao i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima. Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organa i organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema, umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.
Nezavisno od odabranog modela prilagođavanja (smanjenje troškova proizvodnje ili povećanje dodate vrednosti proizvoda), neophodna je bolja vertikalna koordinacija i unapređenje postojeće logistike u lancu proizvodnje hrane. Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške, stvaraju se uslovi za ravnopravniji pristup tržištima (roba, kapitala i informacija), za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva, olakšava se uvođenje i primena šema kvaliteta, kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.
Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja koji će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. S tim u vezi, država će preduzeti niz aktivnosti na unapređenju institucionalnog okvira i podrške svim vidovima poslovnog povezivanja i udruživanja. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti tržišnih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja, marketinga i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države, kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova i marketinških aktivnosti. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima proizvođača i njihovom osposobljavanju za učešće u šemama kvaliteta. Setom zakonskih rešenja i kontrolnim mehanizmima, država će permanentno raditi na suzbijanju sive ekonomije.
Da bi Republika Srbija mogla da u svoj sistem implementira mere, koje se odnose na organizaciju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kakve postoje u EU32, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim merama uredilo tržište pojedinih poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje pojedinih mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na CMO.
Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predstavljaće jedinstven akt, koji će regulisati pitanja, ekvivalentna pitanjima Zajedničke organizacije tržišta u okviru ZPP. Donošenje ovog zakonodavnog akta planirano je tokom 2018. godine, uz delimičnu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, dok se potpuna usklađenost planira nakon sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU. Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda pratiće set podzakonskih akata, kojima će se propisati detaljnija pravila i kriterijumi za pojedine oblasti uređenja tržišta.
Ciljevi: Osnovni ciljevi, koje je potrebno dostići implementacijom mera uređenja tržišta, jesu: razvoj novih usluga u tržišnom lancu i jačanje logističke infrastrukture u proizvodnji hrane; povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u globalne tržišne lance (snabdevanje trgovinskih lanaca); jačanje motivacije proizvođača za raznim oblicima granskih udruživanja; jačanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu; unapređenje izvoznih performansi sektora poljoprivrede; jačanje horizontalnih i vertikalnih veza u proizvodnom lancu, zasnovanih na tržišnim principima; smanjenje sive ekonomije i unapređenje i razvoj tržišnih organizacija.
__________
32 Ključni propis u EU, sa kojim je potrebno uskladiti domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti je Uredba (EU) broj 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.
2.1. Horizontalne mere
2.1.1. Intervencije na tržištu
Pregled stanja: Na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji ne postoje javne intervencije, dok Republička direkcija za robne rezerve kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti. U Republici Srbiji postojao je mehanizam javnih intervencija, za čije sprovođenje je bila nadležna Republička direkcija za robne rezerve, međutim, donošenjem novog Zakona o robnim rezervama33, ukinuta je nadležnost Direkcije u ovoj oblasti, tako da u ovom momentu ne postoji zakonski okvir, koji bi regulisao tržišne intervencije u skladu sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, a koje propisuju mehanizme za intervencije na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU.
ZPP u ovoj oblasti definiše dva mehanizma intervencija, i to: javne intervencije (public interventions) na tržištu, koje se ostvaruju kupoprodajom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i podrška privatnom skladištenju (private storage aid), koja se ostvaruje kroz mehanizam subvencionisanja troškova skladištenja.
Tržišne intervencije u EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno unaprediti domaće skladišne kapacitete, u smislu postojanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Republike Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. S druge strane, u oba mehanizma intervencije neophodno je da skladišta za poljoprivredne proizvode zadovolje tehničke zahteve, koji se odnose na skladišni kapacitet i opremu, kao i na uslove za pružanje garancija poslovanja.
Ciljevi: Uspostavljanjem zakonskog okvira i institucija, nadležnih za poslove tržišnih intervencija, stvaraju se osnovni preduslovi za očuvanje stabilnosti tržišta, kako u pogledu obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva, tako i ublažavanja eventualnih tržišnih poremećaja.
Očekivani rezultati: Realizacijom ove vrste mera, očekivani rezultati bi bili: uspostavljanje mehanizma tržišnih intervencija u cilju zaštite poljoprivrednih proizvođača u slučaju poremećaja na tržištu važnijih poljoprivrednih proizvoda; harmonizacija sa propisima EU u oblasti tržišnih intervencija za poljoprivredne proizvode; unapređenje sistema skladištenja; povećanje nivoa zaštite držaoca robe u skladištima; unapređenje tehničko-tehnoloških kapaciteta skladišta za poljoprivredne proizvode u Republici Srbiji.
Indikatori: Osnovni pokazatelj za praćenje ispunjenosti ciljeva jeste uspostavljanje mehanizama za sprovođenje intervencija na tržištu i podrške privatnom skladištenju, čemu je preduslov stvaranje zakonskog okvira za ove vrste mera.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik kojim se bliže propisuju uslovi i način sprovođenja javnih intervencija |
da/ne |
ne |
Da |
2. Usvojen Pravilnik kojim se bliže propisuju uslovi i način sprovođenja pomoći privatnom skladištenju |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Oblast tržišnih intervencija biće regulisana Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će biti usklađen sa propisima EU i kojim bi se dodelila nadležnost Upravi za agrarna plaćanja za implementaciju tržišnih intervencija. Nakon donošenja ovog zakona, tokom 2020. godine biće donet set podzakonskih akata, kojima će se ova oblast bliže urediti.
_________
33 "Službeni glasnik RS", broj 104/13
2.1.2. Proizvođačke organizacije
Pregled stanja: Sadašnja struktura domaće poljoprivrede, sa aspekta organizacionog oblika učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, veoma je nepovoljna, s obzirom da najveće učešće u strukturi proizvodnje imaju porodična poljoprivredna gazdinstva34. U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije i proizvođačke grupe u formi kakve postoje u EU. Broj postojećih udruženja, koja su usko definisana i organizovana prema vrsti proizvodnje, izuzetno je veliki, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Udruženja proizvođača su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su ograničene. Većina udruženja proizvođača nalazi se na niskom stepenu organizovanosti, koji karakteriše nizak stepen profesionalizacije i nedostatak stručnog upravljačkog kadra. Poslednjih godina udruženja su sve vidljivija, pre svega u situacijama kada se pojave problemi na tržištu, ali je njihova pregovaračka moć uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od prerađivačke industrije.
Nakon pristupanja Republike Srbije EU, srpski poljoprivredni proizvođači biće izloženi konkurenciji na velikom jedinstvenom tržištu, bez ikakvih trgovinskih prepreka, te bi stoga trebalo posvetiti pažnju korišćenju mogućnosti koje pruža ZPP u ovoj oblasti. Formiranje proizvođačkih organizacija prepoznato je i kao jedan od prioritetnih ciljeva Strategije.
Ciljevi: Osnovni ciljevi, koji se nastoje dostići uspostavljanjem i priznavanjem proizvođačkih organizacija i proizvođačkih grupa, jeste: povećanje potencijala ponude na ovaj način organizovanih proizvođača; jačanje njihove tržišne pozicije; unapređenje pregovaračke sposobnosti proizvođačkih organizacija, kao priznatog reprezenta određene grane poljoprivredne proizvodnje.
Očekivani rezultati: Rezultati, koji se očekuju implementacijom ove vrste mera, jesu: povećana zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača za udruživanje u proizvođačke organizacije; povećan plasman kvalitetnijih poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, kao i povećan izvozni plasman; potpuna usklađenost sa zakonodavstvom EU u oblasti udruživanja poljoprivrednih proizvođača i uspostavljene institucionalne osnove.
Indikatori: Praćenje ispunjenja cilja sprovešće se kroz usvajanje pravilnika, kojim će se regulisati uspostavljanje i funkcionisanje proizvođačkih organizacija, kao i kroz sprovođenje promotivne kampanje o funkcionisanju proizvđačkih organizacija.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik o proizvođačkim organizacijama |
da/ne |
ne |
Da |
2. Sprovedena promotivna kampanja o funkcionisanju proizvođačkih organizacija |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Iskustva novih zemalja članica EU ukazuju na potrebu da se sa jačanjem sistema udruživanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije počne što pre, kako bi se domaći poljoprivredni proizvođači na vreme pripremili za tržišnu utakmicu sa evropskim proizvođačima. Formiranje proizvođačkih organizacija uobičajena je praksa u zemljama EU, s obzirom da se preko njih, u skladu sa šemom podrške ZPP, realizuje većina podsticaja za sektor proizvodnje voća i povrća.
Za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, u delu koji se odnosi na proizvođačke organizacije i grupe, neophodno je donošenje adekvatnog zakonskog okvira. Osnov za izradu podzakonskih akata, kojima će se regulisati uspostavljanje i organizovanje proizvođačkih organizacija i grupa, a kasnije i njihova podrška u smislu njihovog unapređenja, kao i razvoj njihovih operativnih programa, jeste Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
_________
34 Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2012, 99,5% poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji su porodična poljoprivredna gazdinstva.
2.1.2.1 Proizvođačke organizacije u sektoru vina i rakije
(unapređenje kvaliteta vina i rakije)
Pregled stanja: Unapređenje kvaliteta proizvoda, koji se nude krajnjem potrošaču, kao i jačanje udruženja proizvođača, pruža proizvođačima osnov za bolju konkurentnost kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Ustanovljavanje oznaka geografskog porekla vina u skladu sa pravnim tekovinama EU35 podrazumeva da na jednom vinogradarskom proizvodnom području svi proizvođači koji proizvode vino sa geografskim poreklom, proizvode vino ujednačenog kvaliteta i karakteristika koji su povezani sa tim područjem. U prethodnom periodu, prema starom sistemu geografskog porekla u Republici Srbiji, proizvođači vina, odnosno rakije, koji su ulazili u sistem geografskog porekla ili su već u njemu, nisu bili međusobno povezani ujednačenim kvalitetom svojih proizvoda. Iz ovog razloga, dostizanje ujednačenih standarda kvaliteta za određeno područje, kao i udruživanje proizvođača, koji proizvode vino sa određenom oznakom porekla od značaja je za proizvođače vina, koji intenzivno rade na ustanovljavanju oznaka geografskog porekla prema PDO/PGI36 sistemu EU, pa počev od 2013. godine Republika Srbija sprovodi mere finansijske podrške navedenih aktivnosti.
Takođe, kako bi se povećala prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, kroz promociju vina, odnosno rakije, sa oznakom geografskog porekla, nacionalnom politikom je predviđeno i podsticanje promocije oznake geografskog porekla.
U prethodnom periodu, kroz realizaciju podsticaja za unapređenje kvaliteta vina i rakije, stvorena je početna osnova za ustanovljavanje oznaka geografskog porekla vina, što je između ostalog rezultiralo formiranjem jedanaest udruženja proizvođača grožđa i vina, koji će ustanoviti nove oznake geografskog porekla, dok je pet oznaka ("Knjaževac", "Šumadija", "Negotinska krajina", "Subotica"/"Subotičko-horgoška peščara" i "Toplički rejon"/"Toplica"), već registrovano.
Udruženja proizvođača vina, koja se formiraju za određenu oznaku geografskog porekla, formiraju se u skladu sa principima, koji su utvrđeni za proizvođačke organizacije u EU i kao takva, predstavljaju dobru osnovu za buduće zvanično prepoznavanje ovih udruženja u skladu sa ZPP.
Ciljevi: Kroz podršku uspostavljanju proizvođačkih organizacija u sektoru vina i rakije, nastoji se da se dostignu opšti ciljevi, koji se odnose na rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, kao i poboljšanje kvaliteta proizvoda i smanjenje troškova proizvodnje, što bi vodilo unapređenju njihove konkurentnosti. Sektorski ciljevi se odnose na unapređenje kvaliteta vina i rakije, unapređenje proizvodnje vina i rakije sa dodatnom vrednošću kao proizvoda sa geografskim poreklom, uspostavljanje oznaka geografskog porekla u skladu sa pravilima EU, jačanje udruženja proizvođača, kao i unapređenje promocije oznaka geografskog porekla.
Očekivani rezultati: Očekivani rezultati, kroz implementaciju ove mere, odnose se na uspostavljanje, priznavanje i jačanje proizvođačkih organizacija, u skladu sa pravilima i principima funkcionisanja proizvođačkih organizacija u EU. Takođe, uspostavljanjem oznaka geografskog porekla stvoriće se uslovi za bolju prepoznatljivost i pozicioniranje srpskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu, uz mogućnost ostvarivanja višeg nivoa dodate vrednosti i povećanog izvoznog plasmana.
Indikatori: Efekti realizacije ove mere pratiće se kroz broj korisnika podsticaja, ukupan iznos realizovanih podsticaja i broj ustanovljenih oznaka sa geografskim poreklom (PDO/PGI), odnosno sa geografskom oznakom (GO).
_________
35 Uredba (EU) broj 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda
36 Protected Designation of Origin/Protected Geographical Indication
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
2. Broj ustanovljenih oznaka sa geografskim poreklom (PDO/PGI), odnosno geografskom oznakom (GO) |
broj |
5 |
Broj ustanovljenih oznaka raste do 14 do kraja 2020. godine. |
3. Broj vina i rakija sa geografskim poreklom u PDO/PGI sistemu |
broj |
108 |
Broj vina i rakija sa geografskim poreklom u PDO/PGI sistemu raste do 350 do kraja 2020. godine. |
Vremenski okvir: Tokom pristupnog perioda, a u okviru aktivnosti planiranih za period primene NPP, Republika Srbija će nastaviti sa merama finansijske podrške, koje se odnose na unapređenje kvaliteta vina i rakije kroz jačanje udruženja proizvođača vina i rakije sa određenom oznakom geografskog porekla i promociju oznaka geografskog porekla vina i rakije. U ovom periodu predviđena je i izrada nacionalnog Programa pomoći u sektoru vina (2019. godina), u skladu sa Zajedničkom organizacijom tržišta u okviru ZPP, pa će se ova mera postepeno krajem perioda usklađivati sa merom, koju EU sprovodi za podsticanje promocije u vinskom sektoru.
2.1.3. Promocija poljoprivrednih proizvoda
Pregled stanja: U prethodnom periodu sprovodile su se određene aktivnosti u cilju promocije poljoprivrednih proizvoda. Promotivne aktivnosti se realizuju kroz podršku finansiranju organizovanja i učešća na manifestacijama, sajmovima, izložbama i naučno-stručnim skupovima, seminarima, radionicama, tribinama i predavanjima iz oblasti poljoprivede i ruralnog razvoja. Značajne promotivne aktivnosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda realizuje Razvojna agencija Srbije, pre svega u pogledu organizacije nastupa domaćih privrednika na međunarodnim sajmovima.
U Republici Srbiji ne postoji sistem promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na način kako je to definisano u EU. Uspostavljanjem sistema promocije, kakav postoji u EU, a nakon sticanja punopravnog članstva Republike Srbiji u EU, proizvođačke organizacije biće u mogućnosti da ostvare finansijsku podršku za promotivne programe.
Ciljevi: Uspostavljanje i razvoj sistema za promociju poljoprivrednih proizvoda u skladu sa zahtevima EU, kao i uspostavljanje nadležnog organa za promociju poljoprivrednih proizvoda predstavljaju ciljeve, koji se nastoje dostići u pretpristupnom periodu.
Očekivani rezultati: Na osnovu realizacije planiranih aktivnosti u navedenom periodu očekuje se uspostavljanje sistema promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u skladu sa pravilima i principima ZPP. Na ovaj način, proizvođačkim organizacijama u Republici Srbiji biće omogućeno korišćenje finansijske podrške za programe promocije, a sve u cilju unapređenja njihovog tržišnog razvoja i boljeg pozicioniranja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Realizacijom promotivnih aktivnosti doprinosi se unapređenju konkurentnost domaćih kompanija, ali i povećanju svesti potrošača o kvalitetu proizvoda u zemlji i inostranstvu.
Indikator: Praćenje ispunjenosti cilja meriće se kroz usvajanje pravnog okvira, koji će omogućiti uspostavljanje i implementaciju mera informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda prema pravilima Zajedničke organizacije tržišta.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvajanje Pravilnika o merama informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Harmonizacija propisa u oblasti promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa evropskim zakonodavstvom, zahteva usvajanje adekvatnih propisa u ovoj oblasti, što je planirano u periodu nakon 2020. godine. Osnov za izradu propisa, kojim bi se oblast promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda detaljnije uredila, predstavljaće budući Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
2.1.4. Unapređenje kvaliteta poljoprivrednih
i prehrambenih proizvoda i uvođenje tržišnih standarda37
Pregled stanja: Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije usklađeno sa međunarodnim propisima i standardima, što uglavnom otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.
Ciljevi: Usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom i međunarodnim propisima, koji se odnose na kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i tržišne standarde, stvoriće se uslovi za implementaciju zahteva vezanih za kvalitet i tržišne standarde u praksi (kod proizvođača, trgovaca, izvoznika i dr.).
Očekivani rezultati: Usklađivanjem pravila, koja se odnose na kvalitet i tržišne standarde poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, sa pravilima koje propisuje ZPP, stvoriće se jedinstveni kriterijumi za fer trgovinu, uz poštovanje minimalnih zahteva kvaliteta. Ovo će svakako doprineti povećanom plasmanu kvalitetnijih domaćih poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, kao i većoj konkurentnosti proizvoda iz Republike Srbije na inostranom tržištu, što će svakako doprineti i povećanju izvoza.
Indikator: Indikatori za ovu oblast navedeni su u delu NPP koji se odnosi na pojedina tržišta/proizvode, u zavisnosti od proizvoda za koje se uspostavljaju tržišni standardi.
Vremenski okvir: Glavne aktivnosti, usmerene ka uspostavljanju ambijenta za uređenje tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u skladu, kako sa propisima EU, tako i sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, realizovaće se tokom prvog podperioda. Preduslov za ostvarivanje navedenih ciljeva jeste donošenje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će biti pravni osnov za donošenje potrebnih propisa za regulisanje kvaliteta i tržišnih standarda za pojedine poljoprivredne i prehrambene proizvode.
2.1.5. Sistem tržišnih informacija
Pregled stanja: Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, a u cilju pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. I pored toga, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis, kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije, te se njegovo funkcionisanje reguliše kroz nekoliko komplementarnih propisa: Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede38.
Ciljevi: Osnovni cilj, koji se želi postići unapređenjem ovog sistema, jeste usaglašavanje metodologije prikupljanja i obrade podataka o cenama prema zahtevima ZPP, kako bi se obezbedila uporedivost domaćih sa evropskim ekvivalentnim podacima, čime bi se, u krajnjoj instanci, uticalo na blagovremeno izveštavanje o tržišnim kretanjima, a time i na pravovremeno reagovanje Evropske komisije u slučajevima značajne fluktuacije cena.
Očekivani rezultati: Najvažniji rezultat, koji se očekuje kroz proces harmonizacije sa ZPP, svakako je potpuna usklađenost domaćeg sa zakonodavstvom EU u oblasti izveštavanja o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.
Vremenski okvir: U cilju postepenog uređenja tržišta u skladu sa pravilima ZPP, funkcionisanje MIS, biće uređeno Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Izuzetna važnost unapređenog funkcionisanja ovog sistema proizilazi iz obaveze svake zemlje članice EU za prikupljanjem i obradom podataka o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda prema propisanoj metodologiji i za periodičnim izveštavanjem Evropske komisije.
Indikatori: Kako usklađivanje sa metodologijom ZPP zahteva uključivanje novih vrsta podataka u postojeći sistem, dostizanje cilja će se pratiti kroz kretanje broja cenovnih informacija u STIPS bazi, a upotreba sistema kroz broj poseta sajtu STIPS (www.stips.minpolj.gov.rs).
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj informacija o cenama proizvoda u STIPS bazi |
broj |
1.071.034 |
Tokom perioda NPP broj unetih cenovnih informacija treba da dostigne 1.200.000 u 2020. godini. |
2. Broj poseta korisnika/pregleda sajta STIPS |
broj |
324.000 |
Očekuje se povećanje broja posetilaca sajta tokom perioda i dostizanje 350.000 poseta u 2020. godini. |
Efikasan i u potpunosti usklađen sistem informacija zahteva prethodno utvrđivanje i propisivanje kriterijuma i standarda kvaliteta proizvoda, odnosno standarda za voće i povrće i klasifikaciju u oblasti stočarstva (klasiranje svinjskih i goveđih trupova na liniji klanja), čime će se obezbediti kategorizacija proizvoda u sistemu i praćenje i izveštavanje o cenama prema definisanim kategorijama. Potpuno uspostavljanje adekvatnog sistema očekuje se nakon 2020. godine, kroz povećanje broja proizvoda i unapređenje kvaliteta podataka, a u skladu sa zahtevima ZPP, odnosno potpuno usklađivanje dostići će se do pristupanja Republike Srbije EU.
Način i metodologija prikupljanja, obrade i izveštavanja o cenama određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda biće regulisani jedinstvenim podzakonskim propisom, čije je donošenje planirano krajem 2020. godine.
_________
37 Poglavlje 2.1.4. ne uključuje vino, aromatizovane proizvode od vina i jaka alkoholna pića
38 "Službeni glasnik RS", broj 30/10
2.1.6. Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN39)
Pregled stanja: Proces uspostavljanja Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji započet je 2011. godine. Ovo je jedinstven sistem mikroekonomskih podataka, koji je kompatibilan sistemima koji postoje u zemljama članicama EU i čija je funkcija praćenje rezultata poslovanja na poljoprivrednim gazdinstvima (preduzećima, zadrugama, individualnim gazdinstvima).
Proces uspostavljanja sistema u Republici Srbiji još uvek je u toku, tako da su do sada određene institucije i njihove nadležnosti, definisane na regionalnom nivou, u skladu sa NUTS, dok je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nadležno za funkcionisanje ovog sistema.
Inicijalna godina uspostavljanja i početka funkcionisanja FADN sistema je 2011. godina, u kojoj se prikupljanje podataka baziralo na 40 poljoprivrednih gazdinstava. Naredne, 2012. godine, uzorak je uvećan na 172 poljoprivredna gazdinstva, uz sukcesivno godišnje povećanje, da bi 2015. godine dostigao obim od 1.104 poljoprivredna gazdinstva. Poslednji ciklus prikupljanja podataka, za 2016. godinu, obuhvatio je 1.300 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 1.292 validirano i uključeno u analizu. Tokom 2017. godine, uzorak će se povećati za oko stotinu novih poljoprivrednih gazdinstava, tako da će baza podataka obuhvatati oko 1.400 poljoprivrednih gazdinstava. Uzorak je i dalje u fazi formiranja, a veličina finalnog, reprezentativnog FADN uzorka za Republiku Srbiju biće oko 2.000 poljoprivrednih gazdinstava.
________
39 Farm Accountancy Data Network
Osim uzorka, propisi i metodologija se usklađuju sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti.
Formirana je baza podataka FADN sistema o prihodu, rashodu i sredstvima za različite kategorije poljoprivrednih gazdinstava, koja čine reprezentativan uzorak. Pored baze, program omogućava generisanje izveštaja o poslovanju za svako gazdinstvo, poređenje rezultata gazdinstava iz istih kategorija, kao i na regionalnom nivou, kontinuirano dostavljanje podataka Evropskoj komisiji, kao i publikovanje statističkih, stručnih i naučnih izveštaja. Nakon uspostavljanja FADN sistema i izrade baza podataka, neophodno je obezbediti kontinuitet efikasnog funkcionisanja sistema.
Ciljevi: Cilj FADN sistema jeste prikupljanje i obrada podataka o sredstvima, rashodima i prihodima poljoprivrednih gazdinstava, koja su deo reprezentativnog uzorka, čiji je odabir zasnovan na kriterijumima ostvarene standardne vrednosti i tipu proizvodnje, a sve u cilju dobijanja informacija, na osnovu kojih se mogu pratiti efekti mera poljoprivredne politike, razvijati dodatne usluge u okviru poljoprivrednog savetodavstva, kao i omogućiti izveštavanje gazdinstava o njihovim ekonomskim pokazateljima, što im može pomoći u planiranju poslovanja.
Očekivani rezultati: Nakon završetka uspostavljanja sistema i početka njegove funkcionalne primene u punom kapacitetu, očekivanje je da FADN postane pouzdan sistem, koji može značajno da doprinese korisnicima u kreiranju i sprovođenju mera poslovne politike i usklađivanju iste sa ZPP, usavršavanju poljoprivredne statistike, unapređivanju savetodavstva, kao i pružanju dodatnih izveštaja, koji rukovodiocima poljoprivrednih gazdinstava omogućavaju uspešnije vođenje poslovanja.
Vremenski okvir: Tokom perioda 2018-2020. godine radiće se na unapređenju baze podataka, uključivanju novih gazdinstava u sistem, kao i na donošenju podzakonskih akata, koji će bliže definisati pojedine segmente FADN sistema.
Indikatori: S obzirom na cilj uspostavljanja FADN sistema, indikatori praćenja baziraju se na unetim, obrađenim i potvrđenim obrascima za poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u sistemu.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj unetih obrazaca (poljoprivrednih gazdinstava) u FADN sistem za slanje podataka u EU (Rica 1) |
broj |
1.400 |
Tokom perioda povećavaće se broj unetih obrazaca, da bi se 2020. dostigao nivo od 2.000 unetih obrazaca (poljoprivrednih gazdinstava). |
2. Broj obrađenih i potvrđenih obrazaca u FADN IT sistemu |
broj |
1.400 |
Broj obrađenih i potvrđenih obrazaca treba da se povećava tokom godina, uz dostizanje 1.800 zahteva, koji su obrađeni i potvrđeni (maksimalno odstupanje od ukupnog broja obezbeđenih podataka je 10%). |
2.2. Mere po pojedinim tržištima
2.2.1. Mleko i mlečni proizvodi
Pregled stanja: Mlekarstvo je sektor koji beleži pad u proizvodnji, uočljiv kroz smanjenje broja mlečnih grla. Sadašnja proizvodnja mleka je na nivou od oko 1,5 milijardi litara godišnje, od čega se od strane mlekara otkupi više od polovine ukupne proizvodnje40. Ostatak proizvedenog mleka plasira se na zelenim pijacama ili kroz direktnu prodaju (uglavnom kroz prerađene proizvode). I pored smanjenja procentualnog učešća mleka, koje se troši i prerađuje van mlekara, ovaj procenat je i dalje izuzetno visok i čini nešto ispod polovine ukupno proizvedenog mleka, što predstavlja značajno otežavajuću okolnost prilikom kontrole bezbednosti i kvaliteta, ali i u procesu prilagođavanja ZPP.
Proizvodnja kravljeg mleka u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini je učestvovala sa 6,3%, čineći ga tako jednim od najvrednijih proizvoda srpske poljoprivrede.
_________
40 U 2016. godini otkupljen je 821 milion litara ili 54% proizvodnje mleka za ljudsku ishranu ili preradu.
Prema izveštajima Uprave za veterinu i laboratorijskih ispitivanja mlekara, kvalitet otkupljenog mleka je u konstantnom porastu. Međutim, potrebno je da proizvođači mleka dodatno unapređuju svoju proizvodnju kako bi dostigli kvalitet mleka, kakav je u EU. Ovakva potreba naročito postoji kod malih gazdinstava sa jednom do tri krave.
U Republici Srbiji je trenutno aktivno oko 130 mlekara. Najveći broj je srednjih mlekara, dok velike industrijske mlekare čine nešto više od 10% ukupnog broja mlekara. Međutim, i pored tog visokog učešća malih zanatskih mlekara u ukupnom broju mlekara, njihovi kapaciteti čine svega 4% instalisanih preradnih kapaciteta, dok je učešće kapaciteta srednjih mlekara na nivou od oko 6% instalisanih prerađivačkih kapaciteta za preradu mleka. Istovremeno, velike industrijske mlekare pokrivaju čak 90% postojećih prerađivačkih kapaciteta. Iskorišćenost kapaciteta je oko 60%, ali očekuje se da će doći do smanjenja broja mlekara, odnosno opstaće samo one mlekare, koje su svojim obimom proizvodnje i/ili kvalitetom proizvoda sposobne da ostvare profit, da se prilagode standardima EU i tako opstanu na tržištu.
U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji zakonodavni okvir, kojim se uređuje oblast udruživanja proizvođača i prerađivača mleka i mlečnih proizvoda, kao ni obaveza zaključivanja ugovora između proizvođača mleka i prerađivača. Donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i podzakonskih akata, značajno bi se stabilizovala i uredila situacija u sektoru mleka i mlečnih proizvoda.
Ciljevi: Usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u sektoru mleka i mlečnih proizvoda, kao osnovnim preduslovom za nastavak evropskih integracija u sektoru proizvodnje i prerade mleka, stvoriće se uslovi za preuzimanje osnovnih mehanizama Zajedničke organizacije tržišta, i to: uspostavljanje i priznavanje proizvođačkih i međugranskih organizacija u sektoru mleka i mlečnih proizvoda, uređenje ugovornih odnosa u sektoru mleka i mlečnih proizvoda i implementacija šeme školskog mleka.
Očekivani rezultati: Proces evropskih integracija, kao glavni rezultat, nameće potrebu potpune usklađenosti domaćeg sa zakonodavstvom EU, između ostalog, u oblasti udruživanja i međugranske saradnje u sektoru mleka i mlečnih proizvoda. Takođe, očekuje se uspostavljanje prakse postojanja ugovora između proizvođača i prerađivača. Realizacija šeme školskog mleka treba da rezultira stvaranjem prehrambenih navika dece školskog uzrasta konzumiranjem mlečnih proizvoda visokog sadržaja vitamina i minerala.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz usvajanje potrebnih pravilnika kao pravnog preduslova za uspostavljanje proizvođačkih organizacija u sektoru mlekarstva, kao i kroz uspostavljanje mehanizma za realizaciju šeme školskog mleka.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Realizacija šeme školskog mleka |
da/ne |
ne |
Da |
2. Usvojen Pravilnik o proizvođačkim organizacijama u sektoru mlekarstva |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Planirane mere u periodu 2018-2020. godine treba da dovedu do uspostavljanja ugovornih odnosa između proizvođača i prerađivača mleka 2020. godine, u skladu sa EU pravilima, kao i da definišu uslove rada proizvođačkih i međugranskih organizacija, koje se bave mlekom i mlečnim proizvodima 2020. godine, što će omogućiti bolju saradnju u sektoru mleka i mlečnih proizvoda sa zemljama članicama EU. Takođe, implementacija šeme školskog mleka predviđena je tokom 2020. godine uz donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta.
2.2.2. Goveđe i svinjsko meso
Pregled stanja: Proizvodnja mesa u Republici Srbiji ima dugu tradiciju i neki od najvećih uspeha poljoprivrede Republike Srbije vezuju se upravo za proizvodnju mesa. Danas je proizvodnja mesa prepuna strukturnih problema i beleži negativne trendove. Iako je proizvodnja svinjskog mesa količinski najznačajnija, govedarstvo ima najveći udeo u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje u Republici Srbiji, zbog više cene mesa i vrednosti grla, kao i činjenice da mnoga grla služe za proizvodnju mleka.
Tržišni lanac u proizvodnji mesa u velikoj meri je neorganizovan i kratak, s obzirom da se značajan deo proizvodnje realizuje na gazdinstvima malih proizvođača, sa pretežno ekstenzivnom, ali cenovno konkurentnom proizvodnjom. Ipak, najveći deo proizvodnje se otkupljuje preko klanica (direktno ili preko posrednika), čime se lanac produžava i ostvaruje dodata vrednost proizvoda.
Učešće proizvodnje goveđeg mesa u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u prethodnoj godini je iznosilo 5,4%, dok je prosečna bruto domaća proizvodnja goveđeg mesa u poslednjih nekoliko godina na nivou od oko 81 hiljade t41. Domaća potrošnja goveđeg mesa je nešto ispod nivoa proizvodnje i kreće se između 67 i 77 hiljada t godišnje42, odnosno oko 10 kg po stanovniku43.
Učešće proizvodnje svinjskog mesa u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje je u 2016. godini bilo na nivou od 9,7%. Bruto domaća proizvodnja svinjskog mesa poslednjih godina je na nivou od oko 300 hiljada tona. Domaća potrošnja svinjskog mesa iznosi u proseku oko 320 hiljada tona godišnje i prevazilazi nivo proizvodnje.
Cikličnost proizvodnje, cenovna nekonkurentnost u odnosu na proizvođače u EU (u gotovo svim vrstama proizvodnje mesa i kod većine proizvođača) i nemogućnost izvoza na tržište EU termički neobrađenog svinjskog mesa osnovni su problemi proizvodnje mesa u Republici Srbiji u poslednje dve decenije.
U zakonodavstvu Republike Srbije još uvek ne postoji zakonodavni okvir, kojim se uređuje obaveza klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja i izveštavanja o njihovim cenama. U cilju usklađivanja zakonodavstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi aktivnosti uspostavljanja sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja, na način kako je to učinjeno u zemljama članicama EU, a što je preduslov za neophodno izveštavanje o cenama po kategorijama mesa.
Ciljevi: Kroz proces harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u oblasti proizvodnje goveđeg i svinjskog mesa, stvoriće se osnovni preduslovi za prihvatanje i implementaciju osnovnih pravila i principa funkcionisanja Zajedničke organizacije tržišta. U tom smislu, biće omogućeno uspostavljanje sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja, kako bi se osigurala tačna i jedinstvena klasifikacija trupova, a time i transparentnije izveštavanje o cenama. Uspostavljanjem sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja, koje će biti praćeno uspostavljanjem nacionalne baze podataka o klasiranju goveđih i svinjskih trupova, stvoriće se uslovi za funkcionisanje sistema plaćanja goveđih i svinjskih trupova na osnovu mesnatosti.
Očekivani rezultati: Uspostavljanjem sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja stvoriće se uslovi za objektivnije formiranje ponude i cena, na osnovu jasno definisanih kvalitativnih kriterijuma, a što bi trebalo da doprinese unapređenju kvaliteta ponude kroz bolju organizaciju plasmana.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz usvajanje potrebnih pravilnika kao pravnog preduslova za uspostavljanje sistema klasiranja trupova na liniji klanja, kao i broja klanica, uključenih u ovaj sistem.
_________
41 Prosek perioda 2012-2016. godine (izvor: RZS)
42 U periodu 2012-2016. godine (izvor: RZS)
43 Prosek perioda 2010-2016. godine (izvor: RZS)
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik o klasiranju goveđih trupova na liniji klanja |
da/ne |
ne |
Da |
2. Usvojen Pravilnik o klasiranju svinjskih trupova na liniji klanja |
da/ne |
ne |
Da |
3. Klanice uključene u sistem klasiranja |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Planirane mere u periodu 2019-2020. godine treba da rezultiraju uspostavljanjem obaveznog sistema klasiranja goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja i izveštavanja o njihovim cenama u skladu sa propisima EU nakon 2019. godine, što će omogućiti poboljšanje nastupa na tržištu za proizvođače iz Republike Srbije. Za ostvarenje ciljeva u sektoru proizvodnje i prerade goveđeg i svinjskog mesa, zakonodavni preduslov je donošenje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i pratećih podzakonskih akata, kojima će se bliže propisati pitanja klasiranja trupova na liniji klanja, kao i izveštavanje o cenama, a što će biti praćeno uspostavljanjem odgovarajuće baze podatka za izveštavanje o cenama.
2.2.3. Ovčije i kozije meso
Pregled stanja: Učešće vrednosti proizvodnje ovčijeg mesa u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje tokom 2016. godine bilo je na nivou od 1,1%. Ovčarsku proizvodnju karakteriše činjenica da se najveći broj grla zakolje izvan klanica, dok mali procenat (poslednjih godina ispod 5%) odlazi u klanice, pri čemu je prosečna bruto masa zaklanih grla 34 kg. Prosečna godišnja potrošnja ovčijeg mesa je na nivou domaće godišnje proizvodnje (28,2 hiljade t).
Domaće zakonodavstvo ne prepoznaje jedinstven zakonodavni okvir, koji uređuje oblast Zajedničke organizacije tržišta za ovčije i kozije meso. Međutim, usvajanjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda obezbediće se pravni i institucionalni osnov za uspostavljanje mehanizama Zajedničke organizacije tržišta za ovčije i kozije meso.
Ciljevi: Osnovni cilj implementacije ovih mera jeste stabilizacija i uređenje tržišta ovčijeg i kozijeg mesa, kao i usklađivanje tržišnih mehanizama sa pravilima i principima Zajedničke organizacije tržišta EU.
Očekivani rezultati: Usvajanjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, stvorili bi se uslovi za bolji plasman i podršku promociji proizvodnje ovčijeg i kozijeg mesa, kao i stabilizaciji sektora. Takođe, stvorila bi se mogućnosti za reagovanje u slučaju pada potrošnje usled gubitka poverenja proizvođača, nastalog usled pojave zaraznih bolesti ili iz nekog drugog razloga.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz sledeće pokazatelje: učešće broja zaklanih grla u klanicama u ukupnom broju zaklanih grla i količina domaće proizvodnje ovčijeg mesa.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Učešće broja zaklanih grla u klanicama u ukupnom broju zaklanih grla |
% |
4,8 |
Tokom perioda 2018-2020. očekuje se povećanje broja zaklanih grla u klanicama, što vodi povećanju učešća zaklanih grla u klanicama u ukupnom broju zaklanih grla. Očekivani nivo učešća je 10% krajem perioda. |
2. Domaća proizvodnja ovčijeg mesa |
000 tona |
28,2 |
Očekivano povećanje domaće proizvodnje ovčijeg mesa u periodu 2018-2020. i dostizanje nivoa od 32 hiljade tona do 2020. godine. |
Vremenski okvir: Glavne aktivnosti u periodu 2018-2020. godine biće usmerene ka obezbeđivanju uslova za uređenje tržišta ovčijeg i kozijeg mesa u skladu sa pravilima i principima ZPP u ovoj oblasti, a kroz usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda i pratećih podzakonskih akata. Za ostvarivanje ciljeva u oblasti ovčijeg i kozijeg mesa, sve aktivnosti biće usmerene ka realizaciji horizontalnih mera, odnosno ka podsticanju formiranja proizvođačkih organizacija, kao i marketingu i promociji tokom 2019. i 2020. godine.
Do pridruživanja EU, nije potrebno usklađivati se sa propisima koje regulišu ovu oblast, jer se one uglavnom odnose na izdavanje uvoznih i izvoznih dozvola za trgovinu sa trećim zemljama i izvozne i uvozne kvote. Sistem klasiranja ovčijih trupova na liniji klanja ima dobrovoljnu primenu u zemljama članicama EU, te Republika Srbija nije u obavezi da se usklađuje na tom polju sa EU, tj. da uvodi sistem klasiranja ovčijih trupova na liniji klanja.
2.2.4. Živinsko meso
Pregled stanja: Živinarstvo je grana stočarstva, koja je u prošlosti ostvarila porast, naročito u oblasti proizvodnje živinskog mesa, koje je u 2016. godini je učestvovalo sa 2,4% u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Prema Popisu poljoprivrede 2012. godine, gajenjem živine bavi se oko 414 hiljada gazdinstava (65,5% ukupnog broja gazdinstava), koja raspolažu sa oko 26,7 miliona grla, pri čemu je prosečan broj grla 65 po gazdinstvu.
Godišnja proizvodnja živinskog mesa varira u rasponu od 86 do 103 hiljade tona. Domaća potrošnja živinskog mesa je 2016. godine bila na nivou domaće proizvodnje, s obzirom da je domaća proizvodnja pokrila 101% domaće potrošnje.
Zakonodavstvo Republike Srbije u ovoj oblasti nije usklađeno sa evropskim zakonodavstvom, te je neophodno uspostaviti zakonodavni okvir, kojim se uređuje sistem klasiranja živinskog mesa i izveštavanja o njihovim cenama.
Ciljevi: U okviru aktivnosti uspostavljanja osnovnih mehanizama Zajedničke organizacije tržišta za živinsko meso, jedan od važnih ciljeva jeste uspostavljanje tržišnih standarda za meso živine, u cilju unapređenja proizvodnje i konkurentnosti u ovom sektoru.
Očekivani rezultati: Kroz aktivnosti za obezbeđivanje preduslova za uspostavljanje uređenja tržišta živinskog mesa u skladu sa ZPP u ovoj oblasti, stvoriće se uslovi za unapređenje konkurentnosti u ovom sektoru kroz usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti proizvodnje živinskog mesa i izveštavanja o njegovim cenama u skladu sa propisima EU, što će dovesti do unapređenja tržišnog položaja domaćih proizvođača. Na ovaj način stvaraju se uslovi za korišćenje mehanizama Zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz usvajanje potrebnog pravilnika, kao pravnog preduslova za implementaciju mere, kao i broja klanica, uključenih u primenu pravilnika.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik o kvalitetu mesa pernate živine |
da/ne |
ne |
Da |
2. Klanice uključene u primenu Pravilnika |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Aktivnosti planirane tokom 2019. i 2020. godine treba da rezultiraju usklađivanjem domaćeg zakonodavstva u oblasti proizvodnje živinskog mesa i izveštavanja o njihovim cenama u skladu sa evropskim propisima, a sve u cilju izjednačavanja pozicije srpskih i evropskih proizvođača živinskog mesa na tržištu. Na ovaj način, stvaraju se uslovi za korišćenje mehanizama Zajedničke organizacije tržišta za živinsko meso, u okviru kojih je, kao jedna od aktivnosti, planirano usvajanje propisa, kojim će se bliže propisati kvalitet mesa pernate živine.
2.2.5. Jaja
Pregled stanja: Proizvodnja jaja u poslednjih deset godina značajno je oscilirala - do 2009. godine broj nosilja i proizvodnja jaja su se smanjivali, da bi se nakon 2009. godine uočio trend rasta ove proizvodnje, uz dostizanje maksimalnog nivoa proizvodnje jaja od preko dve milijarde komada 2015. godine.
Prema Popisu poljoprivrede 2012. godine, proizvodnjom jaja bavi se oko 277 hiljada gazdinstava (oko 44% ukupnog broja gazdinstava), pri čemu prosek po gazdinstvu iznosi 30 grla kokoški nosilja.
Jedan od preduslova daljeg razvoja sektora jeste utvrđivanje zakonodavnog okvira, kojim bi se uredio sistem klasiranja jaja i izveštavanja o njihovim cenama.
Ciljevi: Kroz proces usklađivanja sa ZPP u ovoj oblasti, stvoriće se uslovi za uspostavljanje sistema klasiranja jaja, kao i uspostavljanje transparentnog sistema izveštavanja o cenama jaja.
Očekivani rezultati: Uspostavljanjem mehanizama za uređenje tržišta proizvodnje jaja u skladu sa pravilima ZPP u ovoj oblasti, stvoriće se uslovi za unapređenje proizvodnje u ovom sektoru kroz usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti proizvodnje jaja i izveštavanja o njihovim cenama, u skladu sa propisima EU. Realizacijom ovih aktivnosti stvoriće se uslovi za unapređenje položaja srpskih proizvođača na domaćem i međunarodnom tržištu. Takođe, na ovaj način se stvaraju uslovi za implementaciju mehanizama uređenja zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz usvajanje potrebnog pravilnika, kao pravnog preduslova za implementaciju mere, kao i broja proizvođača jaja, uključenih u primenu pravilnika.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik o tržišnim standardima za jaja i jaja za leženje i piliće domaće živine |
da/ne |
ne |
Da |
2. Proizvođači jaja uključeni u primenu Pravilnika |
da/ne |
ne |
Ne |
Vremenski okvir: Mere planirane za 2019. i 2020. godinu treba da rezultiraju usklađivanjem domaćeg zakonodavstva u oblasti proizvodnje jaja i izveštavanja o njihovim cenama u skladu sa propisima EU, koji će dovesti do unapređenja položaja proizvođača iz Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Na ovaj način, stvaraju se uslovi za implementaciju mehanizama Zajedničke organizacije tržišta u sektoru proizvodnje jaja, a jedna od aktivnosti usmerena je ka bližem regulisanju oblasti standarda kvaliteta jaja i proizvoda od jaja.
2.2.6. Med
Pregled stanja: Pčelarstvo predstavlja malu, ali izuzetno atraktivnu granu poljoprivrede, koja poslednjih godina počinje da se tržišno restrukturira i prilagođava zahtevima EU tržišta. Pčelarstvo u Republici Srbiji tokom poslednje decenije beleži značajan rast, pa je sa 434 hiljade košnica u 2007. godini, ovaj broj povećan na 792 hiljade košnica u 2016. godini. Količine meda, koje se plasiraju kroz registrovane tržišne kanale, imaju trend rasta, pa je tokom 2016. godine otkupljeno 2,3 hiljade tona meda.
Različite vrste meda, koje se proizvode u Republici Srbiji, visokog su nivoa kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsta egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom Homoljski med, Fruškogorski lipov med i Kačarski med zaštićeni su na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, prisutna je i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda, pre svega matičnog mleča, propolisa i polena.
Ciljevi: S obzirom da ZPP na posebna način tretira sektor pčelarstva i proizvodnje meda u EU, kroz implementaciju specifičnih šema podrške, uspostavljanjem mehanizama za uređenje tržišta proizvodnje meda u skladu sa pravilima ZPP, stvoriće se uslovi za unapređenje proizvodnje u ovom sektoru i mogućnosti primene kompatibilnih mera, kroz posebno kreiran nacionalni program.
Očekivani rezultati: Harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa evropskom legislativom u oblasti proizvodnje meda, stvoriće se ambijent za domaće proizvođače da koriste podršku ekvivalentnu podršci, kakvu ostvaruju evropski proizvođači, što bi doprinelo unapređenju konkurentnosti srpskih proizvođača meda, njihovom boljem pozicioniranju na inostranom tržištu, povećanju izvoznog plasmana i boljoj prepoznatljivosti meda iz Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Mere politike u oblasti pčelarstva i proizvodnje meda sprovodiće se kroz budući Nacionalni program za pčelarstvo, koji će, osim implementacije obaveznih elemenata i pravila ZPP, iskoristiti mogućnost prilagođavanja šema podrške specifičnostima nacionalne proizvodnje meda i proizvoda od meda.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz: usklađivanje nacionalnog sa EU zakonodavstvom; broj košnica pčela; primenjen Nacionalni program za pčelarstvo.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017)* |
Postavljeni cilj |
1. Usklađen Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda sa EU zahtevima |
da/ne |
ne |
Da |
2. Broj košnica pčela |
000 košnica |
792 |
Očekivanje je da će se tokom perioda 2018-2020. nastaviti trend rasta broja košnica, da bi 2020. godine bio dostignut nivo od 890 hiljada košnica. |
3. Primenjen Nacionalni program za pčelarstvo |
da/ne |
ne |
Da |
* bazna vrednost za indikator 2. je 2016. godina
Vremenski okvir: Aktivnosti tokom 2020. godine treba da rezultiraju usklađivanjem domaćeg zakonodavstva u oblasti proizvodnje meda i proizvoda od meda sa propisima EU u ovoj oblasti, a sve u cilju unapređenja položaja proizvođača meda iz Republike Srbije na međunarodnom tržištu. Na ovaj način, stvaraju se uslovi za primenu mehanizama Zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda u oblasti pčelarstva. Za ostvarenje ciljeva NPP u oblasti proizvodnje meda, kao jedna od najvažnijih aktivnosti u posmatranom periodu planirana je izrada Nacionalnog programa za pčelarstvo u 2020. godini.
2.2.7. Žitarice
Pregled stanja: Najveći deo površine obradivog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji koristi se za proizvodnju žitarica. U strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta, učešće površina pod žitima stagnira u poslednjoj deceniji i kreće se oko 51%. Ako se posmatra struktura zasejanih površina samo pod žitima, uočljivo je da dominira kukuruz sa učešćem od 57%, što zajedno sa površinama pod pšenicom iznosi čak 91% svih zasejanih površina pod žitima44.
Republika Srbija je značajan proizvođač žitarica u evropskim okvirima i najveći regionalni proizvođač - po proizvodnji kukuruza Srbija zauzima 4. mesto u Evropi, a po proizvodnji pšenice nalazi se na 7. mestu45. Prosečna godišnja proizvodnja kukuruza iznosi oko 6 miliona t uz prosečni prinos od 6 t/ha, a pšenice oko 2,6 miliona t uz prosečan prinos od 4,2 t/ha46. Prema količini i vrednosti izvoza, ove kulture se nalaze među prvih deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
________
44 Podaci za 2016. godinu (izvor: RZS)
45 EU-27 je uračunata kao jedan rang. Podaci se odnose na 2017. godinu - prognoza (izvor INDEXMUNDI)
46 Svi navedeni podaci predstavljaju prosek perioda 2012-2016. godine (izvor: RZS)
Tržišni lanac proizvodnje i plasmana žitarica veoma je kratak i najčešće se završi na samom gazdinstvu, obližnjem mlinu ili u fabrici stočne hrane. U Republici Srbiji tržište žitarica funkcioniše po principu slobodne trgovine, s obzirom da ne postoje bilo kakva tržišna, cenovna, niti proizvodna ograničenja (proizvodne kvote, posebni oblici cena, obavezna prodaja, itd.).
Ciljevi: Stvaranje preduslova za intervencije na tržištu žitarica u smislu očuvanja stabilnosti tržišta, kako u pogledu obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva, tako i ublažavanja eventualnih tržišnih poremećaja, što će se postići uspostavljanjem mehanizama za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, a u skladu sa pravilima Zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Očekivani rezultati: Narednim aktivnostima u oblasti usklađivanja nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom, pre svega kroz usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, stvoriće se povoljnija poslovna klima za proizvođače žitarica, kao i preduslovi za potrebne intervencije na tržištu.
Indikatori: Praćenje ispunjenosti ciljeva obezbediće se kroz donet Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda i, na osnovu njega, odgovarajućeg pravilnika, kojim se bliže propisuju uslovi i način sprovođenja intervencija na tržištu.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Pravilnik kojim se bliže propisuju uslovi i način sprovođenja javnih intervencija |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Planirane mere tokom 2020. godine obezbediće uslove za regulisanje tržišta žitarica sa aspekta primene mehanizama Zajedničke organizacije tržišta za sektor žitarica, kao što su intervencije na tržištu, a za šta će se pravni osnov steći donošenjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
2.2.8. Uljarice
Pregled stanja: Republika Srbija spada među najveće proizvođače uljarica u Evropi - u proizvodnji soje nalazi se među prva četiri najveća proizvođača, a u proizvodnji suncokreta među prvih sedam47.
Najdominantniju kulturu, posmatrajući površine pod uljaricama, predstavlja suncokret, koji se seje u proseku na oko 183 hiljade hektara, uz rekordnu površinu od 200 hiljada ha dostignutu 2016. godine. Prosečna godišnja proizvodnja iznosi oko 490 hiljada tona48. Prosečni godišnji prinosi suncokreta kreću se na nivou od 2,7 t/ha.
Površine pod sojom u Republici Srbiji su se stalno povećavale, pa je u 2016. godini dostignut nivo od 182 hiljade ha pod sojom. Prosečna godišnja proizvodnja soje iznosi oko 450 hiljada t, uz prosečan prinos od 2,7 t/ha49.
Preradom uljarskih kultura bavi se sedam industrijskih kapaciteta, koji se preko organizatora proizvodnje i zemljoradničkih zadruga bave organizovanim otkupom primarnih proizvoda. Veliki industrijski kapaciteti uglavnom su locirani u Vojvodini, gde posluje šest uljara, dok se u centralnom delu Republike Srbije nalazi jedna fabrika. Kapaciteti za preradu koriste se alternativno, odnosno pet uljara ima mogućnosti za preradu soje, suncokreta i uljane repice naizmenično u toku proizvodne godine, dok dve uljare prerađuju samo soju.
Proizvodnja uljarica zadovoljava domaće potrebe, a viškovi, u vidu proizvoda sa višom dodatom vrednošću, se izvoze. Najznačajniji izvozni proizvodi sektora uljarica su suncokretovo i sojino ulje, koji se po vrednosti izvoza uvek nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda poljoprivrede i prehrambene industrije.
_________
47 EU-27 je uračunata kao jedan rang. Podaci se odnose na 2017. godinu - prognoza (izvor INDEXMUNDI)
48 Prosek perioda 2012-2016 (izvor: RZS).
49 Prosek perioda 2012-2016. godina (izvor: RZS).
Ciljevi: U cilju potpune harmonizacije zakonske regulative sa evropskom regulativom, neophodno je usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i podzakonskih akata, kojima će se bliže propisati kvalitet jestivih biljnih ulja, masti i njihovih mešavina, namenjenih ljudskoj ishrani. U ovoj oblasti Republika Srbija je zakonodavno delimično usklađena i najvažniji cilj je unaprediti kvalitet jestivog ulja i proizvoda od ulja, što će dovesti do povećanja konkurentnosti ovih proizvoda na domaćem i svetskom tržištu.
Očekivani rezultati: Planiranim aktivnostima u oblasti usklađivanja domaćeg sa zakonodavstvom EU, i to pre svega u smislu usvajanja Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, stvoriće se uslovi za konkurentan nastup na tržištu prema pravilima i principima Zajedničke organizacije tržišta u sektoru uljarica, ulja i srodnih proizvoda.
Indikatori: Realizacija postavljenih ciljeva pratiće se na osnovu indikatora usvajanja podzakonskih propisa, čijim usvajanjem se stiče pravni preduslov za propisivanje standarda kvaliteta uljarica i proizvoda od uljarica.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestiva biljna ulja, masti i njihove mešavine namenjene za ishranu ljudi |
da/ne |
ne |
Da |
2. Pravilnik o kvalitetu, karakteristikama, tržišnim standardima i metodama analize za maslinovo ulje |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: S obzirom da Republika Srbija ima razvijenu proizvodnju suncokretovog, sojinog i ulja uljane repice, a uzimajući u obzir pristupne pregovore, u narednom periodu potrebno je u 2018. godini usvojiti Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i prateće podzakonske akte, koji će biti usklađeni sa pravilima ZPP u ovoj oblasti. Tokom 2020. godine planirano je usvajanje podzakonskih akata, kojima će se bliže regulisati kriterijumi kvaliteta jestivih biljnih ulja, masti i njihovih mešavina, namenjenih ishrani ljudi.
2.2.9. Šećer
Pregled stanja: Proizvodnja šećerne repe u Republici Srbiji ima dugu tradiciju, ali je karakterišu velike oscilacije, kako u zasejanim površinama, tako i u pogledu prinosa. Posmatrano teritorijalno, proizvodnja šećerne repe najvećim delom je skoncentrisana u Vojvodini.
Površine pod šećernom repom u poslednjih pet godina značajno su varirale, krećući se u rasponu između 42 (2015. godina) i 69 hiljada ha (2012. godina), dok se proizvodnja šećerne repe u istom periodu kretala od 2,2 (2015. godina) do 3,5 miliona t (2014. godina). Prosečna godišnja proizvodnja šećera iznosi oko 455 hiljada t i obavlja se u 6 šećerana.
Prema vrednosti izvoza, šećer spada u sam vrh izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, čemu značajno doprinosi korišćenje kvote za izvoz u EU na nivou od 181 hiljada t godišnje.
Ciljevi: Sektor proizvodnje šećera u EU predstavlja posebno osetljiv sektor poljoprivrede, zbog čega postoje posebni instrumenti regulacije. Uspostavljanjem mehanizama za uređenje tržišta šećera u Republici Srbiji, u skladu sa pravilima Zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda, stvoriće se uslovi za unapređenje proizvodnje i urediti spoljnotrgovinsko poslovanje u ovom sektoru. Takođe, uspostavljanje mehanizama za praćenje kretanja na domaćem tržištu šećera jedan je od ciljeva aktivnosti.
Očekivani rezultati: Rezultat implementiranih aktivnosti u sektoru proizvodnje šećera biće primena osnovnih pravila uređenja tržišta šećera po uzoru na EU, kao što je uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka o ugovaranju i proizvodnji šećerne repe i šećera, a u cilju analize i intervencija na tržištu šećera u Republici Srbiji.
Indikatori: Realizacija postavljenih ciljeva pratiće se na osnovu indikatora za uspostavljanje mehanizma za prikupljanje i dostavljanje informacija o praćenju tržišnih kretanja u sektoru šećera.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik o utvrđivanju pravila u vezi dostavljanja informacija o praćenju tržišnih kretanja u sektoru šećera |
da/ne |
ne |
Ne |
Vremenski okvir: Planirane aktivnosti nakon 2020. godine obezbediće harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, kao i stvaranje institucionalnih i drugih osnova za sprovođenje zahteva, koji proističu iz propisa u oblasti Zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda, što će biti predstavljeno u Nacionalnom programu za naredni programski period.
2.2.10. Duvan
Pregled stanja: U Republici Srbiji oko 1.750 poljoprivrednih gazdinstava gaji duvan na površinama od približno 5.000 ha50. Proizvodnja duvana u Republici Srbiji poslednjih deset godina značajno je varirala u pogledu obima proizvodnje i sortne strukture, da bi 2016. godine bila ostvarena proizvodnja sirovog duvana na nivou od oko 7,8 hiljada t. Dominantne sorte duvana, koje se gaje u Republici Srbiji su: virdžinija i berlej. Proizvodnja orijentala nije zabeležena u 2016. godini. Proizvodnja duvana predstavlja značajan sektor za poljoprivredu Republike Srbije, uz postojanje mnogo većih proizvodnih mogućnosti, s obzirom da u Republici Srbiji postoje četiri fabrike cigareta, a sirovi duvan je i izvozni proizvod.
Takođe, ovaj sektor nije normativno uređen u skladu sa obavezama koje proističu iz procesa pridruživanja EU, te ga je potrebno administrativno i normativno urediti.
Ciljevi: U skladu sa procesom usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u sektoru duvana, težiće se ispunjenju ciljeva, koji proističu iz implementacije mehanizama Zajedničke organizacije tržišta za oblast proizvodnje duvana, i to: čvršće povezivanje aktera tržišnog lanca; uspostavljanje, priznavanje i jačanje proizvođačkih grupa i organizacija u sektoru proizvodnje duvana i uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka vezanih za proizvodnju i cene.
Očekivani rezultati: Osim usklađenog nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u svim oblastima, kao globalnog institucionalnog cilja, očekivani rezultati u sektoru proizvodnje duvana odnose se na uspostavljanje i priznavanje proizvođačkih grupa i organizacija, što ima za cilj unapređenje ove vrste proizvodnje u pogledu unapređenja plasmana i uređenja odnosa učesnika na tržištu.
Indikatori: Realizacija postavljenih ciljeva pratiće se na osnovu indikatora za uspostavljanje mehanizma za prikupljanje podataka vezanih za proizvodnju i cene duvana, kroz donošenje pravilnika.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik kojim se bliže propisuju vrste i izvori podataka za praćenje tržišta duvana |
da/ne |
ne |
Ne |
Vremenski okvir: Planirane aktivnosti nakon 2020. godine treba da obezbede harmonizaciju domaćih propisa sa EU legislativom, kao i stvaranje institucionih i tržišnih okvira za implementaciju mehanizama, koji proističu iz zahteva Zajedničke organizacije tržišta. Regulisanje funkcionisanja tržišta duvana takođe će biti sastavni deo planiranog Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, pri čemu će posebni jedinstveni podzakonski propisi regulisati i sektor proizvodnje duvana u oblastima izveštavanja o cenama i uspostavljanja i funkcionisanja proizvođačkih organizacija.
________
50 Podatak iz Popisa poljoprivrede 2012. godine
2.2.11. Hmelj
Pregled stanja: Sektor hmelja u Republici Srbiji je nedovoljno razvijen, iako postoji veliki broj industrijskih kapaciteta za proizvodnju piva, kojima je hmelj jedna od sirovina za proizvodnju.
Evropska unija za sektor hmelja propisuje posebna pravila za sertifikaciju hmelja, koji treba da budu ispunjena pre plasmana proizvoda na tržište, kao i detaljna pravila za hmelj koji se uvozi. Takođe, bliže su propisana i pravila za priznavanje proizvođačkih organizacija.
Ciljevi: Implementacija specifičnih pravila Zajedničke organizacije tržišta za sektor proizvodnje hmelja, koja proističe iz potrebe usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa ZPP, ima za cilj čvršće povezivanje aktera tržišnog lanca, uspostavljanje i priznavanje proizvođačkih organizacija u sektoru hmelja, kao i jačanje njihove pozicije na tržištu.
Očekivani rezultati: Kroz donošenje i implementaciju Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda stvoriće se uslovi za harmonizaciju nacionalnih instrumenata sa instrumentima Zajedničke organizacije tržište u okviru ZPP za oblast hmelja, pri čemu je jedan od očekivanih rezultata uspostavljanje i priznavanje proizvođačkih organizacija u sektoru hmelja. Takođe, očekivani rezultati se odnose i na implementaciju ostalih tržišnih mehanizama - pravila za sertifikaciju hmelja, registracija ugovora o proizvodnji i sl.
Indikatori: Realizacija postavljenih ciljeva pratiće se na osnovu uvedenih tržišnih standarda za hmelj iz domaće proizvodnje i uvoza, kroz donošenje pravilnika.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik kojim se bliže definišu tržišni standardi za hmelj |
da/ne |
ne |
Ne |
Vremenski okvir: Uzimajući u obzir specifičan tretman sektora proizvodnje hmelja u evropskoj zakonskoj regulativi, planirane aktivnosti će se odnositi na punu implementaciju elemenata ZPP u ovoj oblasti, uključujući stvaranje institucionih i drugih okvira za njihovu primenu nakon 2020. godine. Sektor proizvodnje hmelja, kao i ostala tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, biće regulisan Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, pri čemu će se opštim i specifičnim podzakonskim propisima detaljnije regulisati pitanja funkcionisanja mehanizma za sertifikovanje hmelja i proizvoda od hmelja, kao i mehanizma za uvoz hmelja.
2.2.12. Vinogradarstvo i vinarstvo
Pregled stanja: Pored svih specifičnosti, problema i potencijala sektora vinogradarstva i vinarstva u Republici Srbiji, ovaj sektor se već nekoliko godina prilagođava zahtevima ZPP, odnosno reformama koje se sprovode po pitanju uređenja tržišta vina u EU. Kako bi se vinogradarska i vinarska proizvodnja unapredile, s obzirom da je došlo do delimičnog propadanja ovog sektora krajem prošlog veka, a proizvođači grožđa i vina pripremili za funkcionisanje na zajedničkom evropskom tržištu, neophodno je ispuniti brojne zahteve EU i uskladiti veoma obimno zakonodavstvo u ovoj oblasti.
U periodu od 2009. godine do danas donet je niz propisa, koji se odnose na organizaciju tržišta vina, a kroz koje su u domaće zakonodavstvo implementirane osnovne pravne tekovine EU, vezane za sektor proizvodnje vina. Kao osnova za regulisanje pravnih normi u ovoj oblasti donet je Zakon o vinu51, kao i veliki broj podzakonskih akata, kojima se uspostavljaju EU zahtevi, ali su pre svega stvoreni pravni osnovi za uspostavljanje Vinogradarskog registra i Vinarskog registra i registracije/zaštite oznaka geografskog porekla za vina, deklarisanja vina i ostala pitanja, u skladu sa propisima iz ZPP. U cilju efikasnog vođenja Vinogradarskog registra uspostavljen je i osnovni elektronski sistem za ove namene, koji će omogućiti dalji razvoj elektronskog sistema za sprovođenje Zajedničke organizacije tržišta vina.
U cilju postepenog uređenja tržišta vina prema zahtevima EU, određeni stručni poslovi vezani za Vinogradarski registar povereni su Stručnoj organizaciji za Vinogradarski registar, dok su stručni poslovi vezani za geografsko poreklo na određeni period bili povereni Kontrolnoj organizaciji, kao i ovlašćenim laboratorijama, koje su u zajedničkom sistemu kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom. Donošenjem novog Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina, određeni poslovi, koji se, pre svega, odnose na uređenje Zajedničkog tržišta vina, poveriće se određenim pravnim licima, koja će obezbediti implementaciju EU pravila u ovoj oblasti.
Ciljevi: Osnovni cilj, koji se nastoji dostići implementacijom mera, sadržanih u NPP, jeste potpuna harmonizacija domaće zakonske regulative sa evropskom regulativom, kao i uspostavljanje određenih struktura i mehanizama za uređenje Zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Pored harmonizacije, ciljevi u sektoru vinogradarstva i vinarstva ogledaju se kroz: postepeno uspostavljanje sistema sertifikacije u proizvodnji vina sa geografskim poreklom, potpuno uspostavljanje elektronskih sistema za sprovođenje Zajedničke organizacije tržišta vina, uspostavljanje institucionalnih sistema kroz tela, koja će se ovlastiti i kojima će se poveriti poslovi po osnovu nove zakonske regulative, donošenje zakonske regulative za aromatizovane proizvode od vina (osim aromatizovanih vina), uspostavljanje sistema proizvođačkih organizacija i asocijacija u oblasti vinogradarstva i vinarstva i izrada Programa pomoći u sektoru vina, kao i dostizanje drugih ciljeva vezano za oblast Zajedničke organizacije tržišta vina.
Očekivani rezultati: Glavni očekivani rezultati su potpuna harmonizacija domaće regulative u oblasti Zajedničke organizacije tržišta vina sa EU regulativom kroz donošenje Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina i podzakonskih akata, kojima će se regulisati one oblasti koje nisu bile regulisane, odnosno usaglašene. U cilju implementacije evropske regulative, očekuje se uspostavljanje sistema implementacije EU zahteva kroz organizacije, koje će efikasno obavljati poslove po osnovu ovlašćivanja ili poveravanja poslova od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, očekivani rezultati su i uspostavljanje baza podataka, odnosno elektronskih sistema za vođenje poslova, koji se odnose na Zajedničku organizaciju tržišta vina, kao i mogućnost povezivanja sa sistemom praćenja kretanja proizvoda od grožđa i vina. Na kraju, očekuje se da se uspostave zakonski i drugi uslovi za priznavanje proizvođačkih organizacija, asocijacija i međugranskih organizacija u sektoru vinogradarstva i vinarstva, kao i da se obezbede preduslovi za pripremu evropskih programa pomoći u sektoru vina.
Indikatori: Ispunjenje ciljeva pratiće se kroz: usvajanje Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina i pratećih podzakonskih akata akata, usvajanje Programa pomoći u sektoru vina, kao i uspostavljanje elektronskog sistema za sprovođenje Zajedničke organizacije tržišta vina.
_________
51 "Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 93/12
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Usvojen Zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina i podzakonska akata |
da/ne |
ne |
Da |
2. Usvojen Program pomoći u sektoru vina |
da/ne |
ne |
Da |
3. Uspostavljen elektronski sistema za sprovođenje Zajedničke organizacije tržišta vina |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Glavne aktivnosti u periodu 2018-2020. godine biće usmerene ka dostizanju standarda i obezbeđivanju uslova za uređenje tržišta vina u Republici Srbiji u skladu sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti. Za ostvarivanje ciljeva NPP u oblasti vinogradarstva i vinarstva tokom 2018. godine planirano je donošenje Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina, kao i donošenje podzakonskih akata do 2020. godine, koji trenutno ne postoje ili nisu usklađeni sa EU propisima, a kojima se uređuje: klasifikacija sorti vinove loze; Vinogradarski registar, obavezne izjave i prikupljanje podataka za praćenje tržišta vina; proizvodnja, enološki postupci i ograničenja u proizvodnji; deklarisanje i predstavljanje; oblast prometa i dokumenata koji prate proizvode od grožđa i vina, kao i ulazni i izlazni registri; oblast aromatizovanih proizvoda od vina; utvrđivanje falsifikata; kao i aktivnosti u ostalim oblastima, koje se odnose na Zajedničku organizaciju tržišta vina.
Za ostvarivanja ciljeva kroz institucionalne sisteme tokom perioda 2018-2020. planirane su aktivnosti koje se odnose na uspostavljanje određenih institucionalnih struktura, koje će na efikasan, brz i adekvatan način voditi odgovarajuće registre i sprovoditi poslove vezane za Zajedničku organizaciju tržišta vina i poslove vezane za vinogradarstvo i vinarstvo. Pored neophodnih baza podataka, odnosno elektronskih sistema, koji će omogućavati adekvatno obavljanje poslova i kontrolu, kroz ovlašćivanje i poveravanje poslova će se uspostaviti sistem sertifikacionih tela za godišnju verifikaciju i koordinaciju sistema geografskog porekla, kao i sistem vezan za Vinogradarski registar, prikupljanje podataka za tržište vina i stručnu pomoć proizvođačima, deklarisanje i predstavljanje proizvoda od grožđa i vina i druge poslove vezane za uređenje tržišta i kvaliteta vina, sorte vinove loze i dr.
2.2.13. Jaka alkoholna pića
Pregled stanja: Proizvodnja rakije u Republici Srbiji je veoma rasprostranjena i predstavlja viševekovnu tradiciju. Skoro svaka kuća u ruralnoj sredini, koja se bavi proizvodnjom voća, uglavnom ga prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu - rakiju.
Na osnovu inspekcijskih podataka sa terena, registrovani proizvođači u Srbiji su u 2016. godini proizveli oko 15,5 miliona litara52 jakih alkoholnih pića, od čega su 96% voćne rakije. Najpopularnija i najzastupljenija je voćna rakija od šljive - popularna šljivovica. Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti. U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije (tipa travarice, nanovača, menta i sl.), dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
_________
52 Ova količina se odnosi samo na pravna lica i preduzetnike, koji su upisani u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, dok je stvarna količina proizvedene rakije znatno veća (procena je oko 70 miliona litara) i nalazi se u vlasništvu fizičkih lica, koji istu koriste za sopstvene potrebe.
Republika Srbija je u 2016. godini izvezla 2,8 miliona litara, dok je iste godine uvezeno 2,9 miliona litara jakog alkoholnog pića. Na osnovu petogodišnjeg praćenja spoljnotrgovinske razmene jakih alkoholnih pića, uočava se tendencija rasta izvoza i smanjenje uvoza istih.
Uzimajući u obzir značajan kapacitet sirovinske osnove i viševekovnu tradiciju u proizvodnji rakije, Srbija ima potencijala za povećanje izvoza rakije, te je neophodno urediti sektor jakih alkoholnih pića i usmeriti naše proizvođače kako da na legalan način iskoriste postojeće kapacitete i potencijale primarne proizvodnje voća i učine svoj proizvod konkurentnim na tržištu.
Donošenjem Zakona o jakim alkoholnim pićima53, uvedene su mnoge pozitivne promene za proizvođače jakih alkoholnih pića u odnosu na prethodno važeća pravila. Zakon o jakim alkoholnim pićima donet je radi što boljeg regulisanja poslovanja privrednih subjekata u ovom sektoru, povećanja njihove konkurentnosti na tržištu, značaja koji proizvodnja voćnih rakija ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije i njenog uticaja na ruralni razvoj, kao i na primarnu proizvodnju voća.
Usvajanjem ovog zakonskog akta pojednostavljena su pravila za registraciju i samu proizvodnju u cilju smanjenja sive ekonomija i povećanja broj registrovanih proizvođača. Krajnji cilj je da se, kroz smanjenje troškova proizvodnje, poveća konkurentnost domaćih proizvođača, unapredi proizvodnja i poveća izvoz jakih alkoholnih pića.
Takođe, fizičkim licima je kroz kooperantski odnos omogućena proizvodnja sirovine za registrovane proizvođače. Ovim rešenjem se stvara mogućnost da fizička lica izađu iz sive zone proizvodnje i da sve viškove rakije iz sopstvene proizvodnje prodaju registrovanim proizvođačima i na taj način obezbede dodatni izvor prihoda, dok će registrovani proizvođači biti odgovorni za kvalitet i bezbednost proizvoda na tržištu.
Zakonom o jakim alkoholnim pićima se na jednostavniji i jedinstven način reguliše postupak zaštite geografske oznake jakih alkoholnih pića na nacionalnom i međunarodnom nivou, čime će se voćnim rakijama iz Srbije obezbediti prepoznatljivost i kvalitet, što će omogućiti njihovo razlikovanje na tržištu od istih takvih proizvoda iz okruženja.
Takođe, ovim zakonom su usklađene kategorije i pravila za deklarisanje jakih alkoholnih pića u skladu sa pravnim tekovinama EU54, što domaćim proizvodima obezbeđuje usklađenost sa međunarodnim standardima kvaliteta, a čime je obezbeđen njihov jednak tretman i konkurentnost na tržištu.
Promene koje donosi novi zakon i podzakonski akti treba da unaprede domaću proizvodnju jakih alkoholnih pića, pripreme proizvođače za konkurenciju na zajedničkom tržištu, ali i stvore povoljne uslove za investicije u ovom sektoru.
Institucionalni okvir kompletiran je kroz uspostavljanje Registra proizvođača jakih alkoholnih pića, kao i kroz definisanje pravila o vođenju podrumarske evidencije.
Ciljevi: Osim usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u sektoru jakih alkoholnih pića, kao opšteg cilja, uspostaviće se osnov za bolje regulisanje poslovanja privrednih subjekata u ovom sektoru, što će omogućiti domaćim proizvođačima da budu konkurentni na inostranom tržištu jakih alkoholnih pića.
Očekivani rezultati: U potpunosti usklađeno zakonodavstvo sa EU zakonodavstvom u ovoj oblasti predstavlja opšti očekivani krajnji rezultat, koji će uključiti uspostavljanje institucionalne osnove i sistema za sprovođenje planiranih aktivnosti za jaka alkoholna pića, implementaciju međunarodnih standarda kvaliteta za kategorije jakih alkoholnih pića, uspostavljanje Registara proizvođača jakih alkoholnih pića, kao i Registra geografske oznake i korisnika geografske oznake jakih alkoholnih pića.
Indikatori: Rezultati ostvarenja ciljeva pratiće se kroz broj registrovanih proizvođača, ukupnu količinu proizvedenog jakog alkoholnog pića i broj registrovanih geografskih oznaka.
_________
53 "Službeni glasnik RS",
broj 92/15
54 Uredba (EZ) broj 110/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o definiciji, opisu, predstavljanju, deklarisanju i zaštiti geografskih oznaka jakih alkoholnih pića
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića |
broj |
325 |
Do kraja 2020. godine se očekuje dalji razvoj elektronskog sistema, koji pored podatka o registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića, podrazumeva i podatke o dobavljačima destilata, podatke o stručnom kadru, kao i podatke o opremi i uređajima (destilacioni aparat). Očekivani broj registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića krajem perioda je 355. |
2. Količina proizvedenog jakog alkoholnog pića |
mil. l |
22,5 |
Do kraja 2020. godine se očekuje dalji razvoj elektronskog sistema, koji pored podatka o godišnjoj proizvodnji, podrazumeva podatke o prometu i zalihama jakog alkoholnog pića, kao osnov za praćenje kretanja proizvoda. Očekivana količina proizvedenog jakog alkoholnog pića krajem perioda je 30 miliona litara. |
3. Broj registrovanih geografskih oznaka za jaka alkoholna pića |
broj |
0 |
Do kraja 2020. godine očekuje se veće interesovanje za registraciju geografske oznake, s obzirom da će procedura registracije biti znatno pojednostavljena u odnosu na stari sistem u usklađena sa EU regulativama. Očekivan broj registrovanih geografskih oznaka za jaka alkoholna pića krajem perioda je 3. |
Vremenski okvir: Glavne aktivnosti koje se odnose na obezbeđivanje uslova za organizaciju i uređenje tržišta jakih alkoholnih pića u skladu sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti već su urađene. Planirane mere za ostvarivanje ciljeva NPP u oblasti jakih alkoholnih pića, odnose se na donošenje još jednog podzakonskog akta u 2018. godini, kojim će se bliže urediti sadržina tehničkog dokumenta za zaštitu geografskih oznaka jakih alkoholnih pića.
Za ostvarivanja ciljeva kroz institucionalne sisteme tokom 2018. i 2019. godine planirane su aktivnosti: uspostavljanje baze podataka (softvera) za Registar proizvođača jakih alkoholnih pića; uspostavljanje baze podataka za Registar geografskih oznaka jakih alkoholnih pića; uspostavljanje baze podataka za Registar korisnika geografskih oznaka jakih alkoholnih pića; poveravanje poslova za sprovođenje kontrole usklađenosti proizvodnje jakog alkoholnog pića sa geografskom oznakom u odnosu na tehnički dokument i ovlašćivanje pravnih lica za kontrolu (sertifikaciona tela); edukacija proizvođača, trgovaca, izvoznika, laboratorija, kontrolnih tela i inspekcije za implementaciju standarda kvaliteta za kategorije jakih alkoholnih pića; organizovanje pomoći u cilju izrade tehničkog dokumenta (specifikacije proizvoda) za buduće geografske oznake jakih alkoholnih pića.
2.2.14. Voće i povrće
Pregled stanja: Nacionalni propisi, kojima je regulisan sektor voća i povrća u Republici Srbiji, delimično su usklađeni sa ključnim propisima, kojim je ova oblast regulisana u EU. Tokom pristupnog perioda, a kroz harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, neophodno je u potpunosti uskladiti veoma obimno zakonodavstvo u sektoru voća i povrća, odnosno primeniti standarde i pravila EU u domaćem sektoru voća i povrća.
Voćnjaci su u 2016. godini pokrivali površinu od 166.297 ha55, što predstavlja 4% površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Većina voćnjaka nalazi se u Centralnoj Srbiji, odnosno u Šumadiji (55%) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (30%). Najveća proizvodnja maline ostvaruje se u Zapadnoj Srbiji, proizvodnja višnje u Južnoj Srbiji, dok se jabuke i šljive gaje na celoj teritoriji Republike Srbije. Prosečna proizvodnja voća u poslednjih pet godina iznosi oko 1,2 miliona t godišnje, sa tendencijom rasta zbog sve većeg broja podizanja novih intenzivnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja. Najveću proizvodnju godinama imaju šljiva, jabuka, višnja i malina. Na ovu količinu treba dodati proizvodnju ostalih voćnih vrsta kao što su: borovnica, ribizla, ogrozd, nektarine, lešnici i stono grožđe. Na osnovu podataka sa terena, procena je da godišnja proizvodnja voća u Republici Srbiji iznosi oko 1,6 miliona t u proseku.
_______
55 Izvor: RZS
Površine pod povrćem u 2016. godini iznose 121.704 ha56 i učestvuju sa oko 3% u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu. Prosečna godišnja proizvodnja povrća u poslednjih pet godina je na nivou od oko 1,7 miliona t. Najveću proizvodnju ostvaruje krompir sa oko 114 hiljada t, što iznosi 38% u odnosu na ukupnu proizvodnju povrća. Po proizvodnji, pored krompira, najznačajnije povrtarske kulture su kupus i kelj, paprika, paradajz, dinje i lubenice.
Prema važećoj zakonskoj regulativi, kvalitet voća i povrća definisan je Pravilnikom o kvalitetu voća, povrća i pečurki57, koji propisuje minimalne uslove kvaliteta voća i povrća, namenjenog potrošnji u svežem stanju i definiše klasifikaciju (ekstra, klasu I i klasu II), za 29 voćnih vrsta i 40 povrtarskih kultura.
U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije i proizvođačke grupe, u smislu pravila organizovanja i poslovanja u okviru ZPP, a broj postojećih udruženja, koji je usko definisan i organizovan po voćnim vrstama i povrtarskim kulturama, izuzetno je veliki, naročito u delu primarne poljoprivredne proizvodnje.
Ciljevi: Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom u oblasti tržišnih standarda za sveže voće i povrće, bazira se na pravnim tekovinama EU58, koje regulišu zajedničko tržište EU u oblasti svežeg voća i povrća, ali i na svim ostalim relevantnim propisima ZPP. Osim zakonske regulative, potrebno je obezbediti implementaciju tržišnih standarda u praksi, uspostavljanje koordinacionog tela i nadležnog inspekcijskog tela za tržišne standarde za sveže voće i povrće, kao i uspostavljanje Registra trgovaca voćem i povrćem. Takođe, jedan od ciljeva je i uspostavljanje sistema analize rizika. Uspostavljanje, priznavanje i jačanje proizvođačkih organizacija u sektoru voća i povrća neophodno je kako bi se obezbedila integracija na tržište EU i obezbedilo unapređenje konkurentnosti u ovom sektoru. Po uzoru na šemu podrške u okviru ZPP, a u okviru nacionalne poljoprivredne politike, cilj je uspostavljanje Programa školske užine voća i povrća za školski uzrast dece.
Očekivani rezultati: Tokom pristupnog perioda očekuje se dostizanje potpune usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa EU zakonodavstvom u ovoj oblasti, uspostavljanje institucionalne osnove i sistema za sprovođenje pravila Zajedničke organizacije tržišta voća i povrća, kao i implementacija osnovnih pravila uređenja ovih tržišta po uzoru na EU.
Indikatori: Rezultati ostvarenja ciljeva pratiće se kroz broj izdatih sertifikata o usklađenosti tržišnih standarda voća i povrća, broj registrovanih trgovaca voća i povrća i broj odobrenih operativnih programa za podršku razvoja proizvođačkim organizacijama u sektoru voća i povrća.
_______
56 Izvor: RZS
57 "Službeni list SFRJ", br. 29/79, 53/87 i "Službeni list SCG", br. 31/03 i 56/03
58 Uredbom (EU) 543/2011 Evropskog parlamenta o utvrđivanju detaljnih pravila za sektor voća i povrća i prerađevina od voća i povrća
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj izdatih sertifikata o usklađenosti tržišnih standarda |
broj |
0 |
U periodu 2018-2020 očekuje se dalji razvoj kontrole usklađenosti tržišnih standarda kroz edukacije, treninge i stručno osposobljavanje inspektora, kao i njihovo tehničko opremanje za izdavanje sertifikata. Očekivan broj izdatih sertifikata o usklađenosti tržišnih standarda krajem perioda je 1.000. |
2. Broj registrovanih trgovaca voćem i povrćem |
broj |
0 |
U periodu 2018-2020. očekuje se dalji razvoj elektronskog sistema, koji pored podatka o registrovanim trgovcima voća i povrća, podrazumeva podatke o nalazima prethodnih kontrola svakog trgovaca, kao i podatke potrebne za razvrstavanje trgovaca u jednu od kategorija rizika. Očekivan broj registrovanih trgovaca voćem i povrćem krajem perioda je 600. |
3. Broj odobrenih operativnih programa |
broj |
0 |
Do kraja 2020. godine očekuje se uspostavljanje, tj. priznavanje barem jedne proizvođačke organizacije u sektoru voća i povrća, koja će svoj razvoj ostvariti kroz dva odobrena operativna programa. Očekuje se jedan odobren operativni program od kraja perioda. |
Vremenski okvir: Najvažnije aktivnosti tokom 2018. godine biće usmerene ka obezbeđivanju uslova za uređenje tržišta voća i povrća, u skladu sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, kao i ka uređenju tržišnih standarda za sveže voće i povrće i organizovanje proizvođača kroz proizvođačke organizacije.
Realizacija ovih aktivnosti i ostvarenje navedenih ciljeva zahteva donošenje seta podzakonskih propisa, kojima će se bliže definisati tržišni standardi kvaliteta za sveže voće i povrće i prateći mehanizmi, kao i priznavanje i funkcionisanje proizvođačkih organizacija u sektoru voća i povrća. Propisom, kojim će se definisati tržišni standardi kvaliteta za sveže voće i povrće, biće propisani opšti i jedanaest specifičnih tržišnih standarda kvaliteta, kao i sprovođenje međunarodnih procedura i inspekcijskih kontrola kvaliteta voća i povrća prilikom izvoza i uvoza, kao i prometa na unutrašnjem tržištu. Takođe, uspostavljanje i realizacija šeme školskog voća i povrća biće regulisana kroz poseban podzakonski akt tokom 2020. godine.
Za ostvarivanja ciljeva kroz institucionalne sisteme tokom perioda 2018-2020. godine, planirane su sledeće aktivnosti: definisanje nadležnog inspekcijskog tela za kontrolu tržišnih standarda za voće i povrće na granici i na domaćem tržištu, odnosno definisanje koordinacionog tela (supervizora) ukoliko poslovi kontrole tržišnih standarda za voće i povrće budu povereni drugim kontrolnim telima; uspostavljanje baze podatka (softvera) za Registar trgovaca voća i povrća; uspostavljanje sistema analize rizika i baze podatka (softvera) za inspekcijsku kontrolu; edukacija proizvođača, trgovaca, izvoznika, laboratorija, kontrolnih tela i inspekcije za implementaciju međunarodnih tržišnih standarda za voće i povrće; izrada bilansa značajnijih voćnih vrsta i povrtarskih kultura, koji se trenutno ne izrađuju; uspostavljanje Programa školske užine za voće i povrće, kao jedne od mera zajedničke organizacije tržišta, kojima se promoviše potrošnja svežeg voća i povrća u školama.
2.2.15. Prerada voća i povrća (voćni sokovi i džemovi)
Pregled stanja: Prerada voća i povrća predstavlja veliki industrijski potencijal i preduzeća iz ove oblasti trebalo bi da predstavljaju deo agroindustrije posebno atraktivan za investiranje, jer postoji potencijal u obezbeđivanju sirovina.
Godišnji kapacitet prerade voća i povrća je na nivou od oko 400 hiljada t. Značajan deo preradnih kapaciteta, ako se izuzme zamrzavanje, odnosi se na proizvodnju sokova od voća i povrća. Proizvodnja voćnog soka na godišnjem nivou kreće se oko 215 miliona litara59, što Republiku Srbiju svrstava u ozbiljne proizvođače u regionu. Proizvodnja sokova od voća i povrća obuhvata proizvodnju sokova i proizvodnju koncentrata od svežeg voća i povrća.
Ukupna proizvodnja zamrznutog, sušenog, konzervisanog voća i povrća i sokova od voća i povrća u 2016. godini je, prema zvaničnim statističkim podacima, iznosila 367.128 t. Od toga, 87.925 t je prerađeno i konzervisano povrće, 96.819 t je proizvodnja prerađenog i konzervisanog voća, dok je proizvodnja sokova od voća i povrća iznosila 182.384 t. Voće i povrće se u najvećoj meri zamrzava, zatim sledi prerada voća u džemove, marmelade i pekmeze i proizvodnja sterilisanog i pasterizovanog povrća, dok se najmanje voća i povrća preradi sušenjem.
_________
59 Desetogodišnji prosek
Nacionalni propisi, kojima je regulisan sektor prerade voća i povrća u Republici Srbiji, delimično su usklađeni sa ključnim propisima kojima je ova oblast regulisana u EU.
Ciljevi: U oblasti prerade voća i povrća potrebno je dostići potpunu harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim pravnim tekovinama u sektoru proizvodnje voćnih sokova, džemova i marmelade, što će omogućiti uređenje ovih tržišta i poboljšati uslove za povećanje izvoza.
Očekivani rezultati: Tokom pristupnog perioda očekuje se dostizanje potpune usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa EU zakonodavstvom u ovoj oblasti, uspostavljanje institucionalne osnove i sistema za sprovođenje pravila Zajedničke organizacije tržišta sokova, džemova i marmelada, kao i implementacija osnovnih pravila uređenja ovih tržišta po uzoru na EU.
Indikatori: Nivo ostvarenja postavljenih ciljeva tokom perioda realizacije, meriće se kroz nivo usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa EU zakonodavstvom.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik kojim se bliže definiše kvalitet voćnih sokova i određenih srodnih proizvoda namenjenih za ljudsku upotrebu |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Kvalitet voćnih džemova, želea, marmelade, pekmeza, zaslađenog kesten pirea i srodnih proizvoda definisan je Pravilnikom o kvalitetu voćnih džemova, želea, marmelade i zaslađenog kesten pirea60, koji je potpuno usklađen sa pravnim tekovinama EU61 u ovoj oblasti, dok je kvalitet voćnih sokova definisan Pravilnikom o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda62. Novi usklađeni podzakonski akt, kojim će se bliže regulisati kvalitet voćnih sokova i njima srodnih proizvoda planiran je za usvajanje tokom 2018. godine.
2.2.16. Kakao i čokoladni proizvodi
Pregled stanja: Ukupna proizvodnja proizvoda na bazi kakaa u Republici Srbiji, u 2016. godini, iznosila je 39.232 t. Od toga, proizvedeno je 5.902 t kakao mase, kakao maslaca i kakaa u prahu, 20.637 t čokolade i proizvoda od čokolade, 9.838 t krem proizvoda i proizvoda sličnih čokoladi i 2.855 t ostalih proizvoda koji sadrže kakao.
U zakonodavstvu Republike Srbije ova oblast regulisana je Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za kakao-proizvode, čokoladne proizvode, proizvode slične čokoladnim i krem-proizvode63, koji je delimično usklađen sa propisima kojima je ova oblast regulisana u EU.
Ciljevi: U ovom sektoru potrebno je dostići potpunu harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim pravnim tekovinama, što će omogućiti uređenje tržišta kakaoa i čokoladnih proizvoda i obezbediti uslove za plasman proizvoda domaće konditorske industrije na tržište EU i povećanje izvoza.
Očekivani rezultati: Nacionalno zakonodavstvo tokom pristupnog perioda treba u potpunosti da se uskladi sa EU zakonodavstvom u ovoj oblasti, što podrazumeva i implementaciju osnovnih pravila uređenja ovih tržišta po uzoru na evropsko uređenje tržišta.
Indikatori: Nivo ostvarenja postavljenih ciljeva tokom perioda realizacije, meriće se kroz nivo usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa EU zakonodavstvom.
__________
60 "Službeni glasnik RS", broj 101/15
61 Direktiva 2001/113/EC Evropskog parlamenta i Saveta
62 "Službeni glasnik RS", br. 27/10, 67/10, 70/10 - ispravka 44/11 i 77/11). Ovaj pravilnik delimično je usklađen sa EU zakonodavstvom.
63 "Službeni list SCG", broj 1/05
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Pravilnik kojim se bliže definiše kvalitet kakaa i čokoladnih proizvoda |
da/ne |
ne |
Da |
Vremenski okvir: Odgovarajući podzakonski akti, koji će bliže regulisati pitanja proizvodnje kakaoa i čokoladnih proizvoda biće doneti tokom 2018. godine.
2.2.17. Kafa
Pregled stanja: Na nivou EU ne postoji propis koji definiše kvalitet sirove kafe i proizvoda od kafe, već evropska regulativa propisuje samo kvalitet ekstrakta kafe i ekstrakta cikorije. Za razliku od EU, srpsko zakonodavstvo jedinstvenim propisom definiše ovu oblast, i to Pravilnikom o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda64, koji je u delu koji se odnosi na kvalitet i druge zahteve za ekstrakte kafe i ekstrakte cikorije, potpuno usklađen sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti65.
2.2.18. Cveće i ukrasno bilje
Pregled stanja: Prema poslednjim podacima zvanične statistike, ukupna površina pod cvećem i ukrasnim biljem na otvorenom i u zaštićenom prostoru u 2016. godini iznosi 472 ha66, pri čemu se beleži trend rasta površina pod cvećem.
Nacionalni propisi, koji regulišu sektor proizvodnje cveća i ukrasnog bilja u Republici Srbiji delimično su usklađeni sa ključnim propisima, kojima je ova oblast regulisana u EU. Republika Srbija nema definisane standarde kvaliteta za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, a prema relevantnim pravnim tekovinama EU67, standardi kvaliteta u sektoru cvećarstva i ukrasnog bilja nisu obavezujući.
Ciljevi: U okviru usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u oblasti cveća i ukrasnog bilja tokom pristupnog perioda, cilj je uspostavljanje i priznavanje proizvođačkih organizacija u sektoru proizvodnje cveća i ukrasnog bilja.
Očekivani rezultati: U okviru procesa harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, stvoriće se uslovi za uspostavljanje institucionalne osnove i uvođenje mehanizama organizacije tržišta cveća i ukrasnog bilja, kao i uspostavljanje proizvođačkih organizacija u ovom sektoru.
Indikatori: Rezultati ostvarenja ciljeva pratiće se kroz broj uspostavljenih, priznatih i registrovanih proizvođačkih organizacija u sektoru cveća i ukrasnog bilja.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj priznatih i registrovanih proizvođačkih organizacija |
broj |
0 |
Očekivani broj priznatih i registrovanih proizvođačkih organizacija krajem perioda je jedna proizvođačka organizacija. |
Vremenski okvir: Najznačajnije aktivnosti u ovom periodu biće usmerene ka obezbeđivanju uslova za uređenje tržišta cveća i ukrasnog bilja prema pravilima i principima Zajedničke organizacije tržišta EU za ove proizvode. Za ostvarivanje ciljeva NPP u ovom sektoru, sve aktivnosti biće usmerene ka realizaciji horizontalnih mera, odnosno podsticanju formiranja proizvođačkih organizacija, kao i marketingu i promociji tokom 2019. i 2020. godine.
_________
64 "Službeni glasnik RS", broj 54/12
65 Direktiva 1999/4/ES Evropskog parlamenta i Saveta o ekstraktima kafe i ekstraktima cikorije
66 Proizvodni podaci u ovom sektoru obračunati su po metodologiji, koja nije u potpunosti usklađeni sa EU metodologijom, ali se planira usklađivanje metodologije sa Eurostat metodologijom i njena primena na serije podataka iz redovnog istraživanja, na osnovu čega će se izveštavati Eurostat.
67 Uredba (EU) br. 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.
3.1. Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu
Razlozi za implementaciju mere: Mere za sprovođenje odgajivačkog programa realizuju se radi unapređenja genetskog potencijala u stočarstvu, kako bi se obezbedili uslovi za poboljšanje kvaliteta, kao i ukupne proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda i drugih pčelinjih proizvoda. Na taj način domaće tržište bilo bi zadovoljeno u pogledu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda animalnog porekla, a tržišni viškovi bi se plasirali na inostrano tržište. Da bi se navedeni cilj realizovao, neophodno je obezbediti kontinuirano sprovođenje mera za sprovođenje odgajivačkog programa za sve životinje.
Primenom ove mere motivišu se proizvođači na unapređenje saradnje sa prerađivačima, čime bi im se obezbedio plasman njihovih proizvoda na tržište, uz odgovarajući stepen obrade koji zadovoljava higijenske uslove u proizvodnji.
Oblast stočarstva u dužem vremenskom periodu karakteriše znatno zaostajanje u odnosu na većinu evropskih zemalja, što se ogleda, pre svega, u malom broju uslovnih grla po hektaru poljoprivredne površine, niskoj produktivnosti, neodgovarajućim genetskim svojstvima i sl. Stočarstvo u Republici Srbiji, u najznačajnijim granama, u poslednjoj deceniji beleži konstantan pad, čiji je pokazatelj smanjenje broja životinja, dok smanjenje u obimu proizvodnje stočarskih proizvoda nije izraženo u istoj meri. Potencijal za prevazilaženje ovih problema nalazi se u povećanju iskorišćenosti velikih pašnjačkih površina, kao i proizvoda ratarstva, kroz stočarsku proizvodnju.
Kako bi se podigao nivo produktivnosti domaćih životinja neophodna je dosledna primena odgajivačkih programa, koji se prave na osnovu odgajivačkih ciljeva za svaku vrstu i/ili rasu domaćih životinja. Kroz sprovođenje odgajivačkog programa vrši se poboljšanje, odnosno očuvanje osobina domaćih životinja, vodeći računa o njihovoj vitalnosti i postizanje njihovog maksimalnog genetskog potencijala. Na taj način se obezbeđuju neophodni uslovi za poboljšanje kvaliteta stočarskih proizvoda i proizvodnju dovoljnih količina istih, kako za potrebe domaćeg tržišta, tako i za plasman na inostrana tržišta.
Efekat mere se ostvaruje kroz unapređenje kvaliteta priplodnih grla, odnosno primarnih proizvoda stočarstva, što indirektno dovodi do povećanja kvaliteta proizvoda u prerađivačkoj industriji.
Iskustva implementacije: U prethodnom periodu, radom na unapređenju proizvodnih sposobnosti kvalitetnih priplodnih životinja i praćenjem njihovih proizvodnih rezultata, beleži se stalni porast proizvodnje kod kvalitetnih priplodnih grla, koja su pod kontrolom odgajivačkih organizacija. Kontinuirana primena ovih mera daje efekat u selekcionisanoj populaciji, ali se prekidom rada na selekciji gube do tada postignuti efekti kroz nasumičan odabir grla za priplod.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Mera se realizuje na osnovu Programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa, koji se donosi na godišnjem nivou. Programom se utvrđuju obim i vrste mera kod velikih preživara, sitnih preživara, kopitara, u svinjarstvu, živinarstvu, pčelarstvu i akvakulturi, obim sredstava za sprovođenje ovih mera, kao i način raspodele sredstava.
Kontrolu sprovođenja odgajivačkog programa obavlja Glavna odgajivačka organizacija i nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon dobijanja izveštaja o realizaciji ugovorenih poslova vrši se isplata sredstava korisnicima.
Održivost: Ova mera podrške nije u suprotnosti sa ZPP. Mera se manifestuje kroz unapređenje u proizvodnji proizvoda stočarstva i daje efekat kroz povećanje genetskog potencijala, a efekti programa se odražavaju u populaciji domaćih životinja. Na ovaj način proizvođači se usmeravaju na odabir kvalitetnijih grla za priplod, što povećava ekonomski efekat njihove proizvodnje.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za ostvarivanje prava na podršku po osnovu ove mere jeste ispunjavanje propisanih uslova po osnovu Zakona o stočarstvu68, na osnovu kojeg se sve odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima upisuju u Registar odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima i da svoje aktivnosti obavlja na teritoriji Republike Srbije bez AP Vojvodine. To znači da svi korisnici poseduju neophodnu opremu i imaju zaposlen odgovarajući stručni kadar.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Osnovni ciljevi, koji se žele dostići realizacijom ove mere odnose se na unapređenje celokupnog sektora stočarstva, u smislu rasta proizvodnje i unapređenja konkurentnosti, što vodi stabilnosti dohotka proizvođača, kao i prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora. Takođe, kao cilj se postavlja i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Specifični ciljevi: Bliže definisani ciljevi odnose se na unapređenje kvaliteta proizvoda, odabir kvalitetnog priplodnog materijala, u skladu sa odgajivačkim programima, kao i unapređenje genetskog potencijala priplodnih grla.
Indikatori: Rezultati ostvarenja ciljeva pratiće se kroz broj priplodnih životinja pod kontrolom produktivnosti, prema vrstama životinja.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj kvalitetnih priplodnih grla goveda |
grlo |
235.764 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih goveda u periodu 2018-2020. je oko 10%, uz dostizanje boja od 260.000 grla u 2020. godini. |
2. Broj kvalitetnih priplodnih grla ovaca |
grlo |
187.365 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih ovaca u periodu 2018-2020. je 17-18%, uz dostizanje boja od 220.000 grla u 2020. godini. |
3. Broj kvalitetnih priplodnih grla svinja |
grlo |
40.600 |
Očekivano povećanje broja kvalitetnih priplodnih svinja u periodu 2018-2020. je oko 18%, uz dostizanje boja od 48.000 grla u 2020. godini. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici sredstava po osnovu ove mere su odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, upisane u Registar odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima u skladu sa Zakonom o stočarstvu.
Program se donosi za teritoriju Republike Srbije, dok AP Vojvodina usvaja program za svoju teritoriji u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine69.
Korisnici podnose zahteve u skladu sa propisima, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i korisnik sredstava sklapaju ugovor o odobrenom obimu mera za sprovođenje odgajivačkog programa, koje korisnik treba da realizuje.
Okvir za implementaciju: Pravo na podsticaje ostvaruje se jednom u toku godine za realizovan program mera za sprovođenje odgajivačkog programa, definisan ugovorom između korisnika i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pravo na podsticaj imaju sve odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, koje su upisane u Registar odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima u skladu sa Zakonom o stočarstvu i koje svoje aktivnosti obavljaju na teritoriji Republike Srbije bez AP Vojvodina.
Vremenski okvir: Mera će se primenjivati tokom trajanja implementacije NPP, odnosno u periodu od 2018. do 2020. godine u neizmenjenom obliku, uz mogućnost notifikacije kao državne pomoći u trenutku pristupanja EU, dok bi njena dalja implementacija bila predmet pretpristupnih pregovora.
________
68 "Službeni glasnik RS", br. 41/09, 93/12 i 14/16
69 "Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 67/12 - odluka US
3.2. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju
Razlozi za implementaciju mere: Mere za unapređenje proizvodnje sadnog materijala, sertifikacije i klonske selekcije sprovode se u cilju unapređenja rasadničke proizvodnje kroz podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voćaka, vinove loze i postavljanje mrežanika na matičnim zasadima šljive, kajsije, breskve/nektarine i badema i podloge osnovne kategorije, kao i proizvodnje sadnog materijala voćaka i vinove loze. Takođe, mera uključuje i podrške programima, koji se odnose na nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i drugo u cilju sertifikacije sadnog materijala i klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i hmelja, a sve u cilju obezbeđivanja dovoljnih količina kvalitetnog sadnog materijala i podmirivanja potreba za sadnim materijalom na domaćem tržištu, kao i porast izvoza sadnog materijala na inostrana tržišta.
Iskustva implementacije: U prethodnom periodu, radom na unapređenju proizvodnje sadnog materijala, sertifikaciji i klonskoj selekciji došlo je do porasta proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala, što ima efekat na unapređenje celokupne rasadničke proizvodnje.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Kroz podsticaje za podizanje matičnih zasada osnovne kategorije voćaka, vinove loze i hmelja, proizvođačima se isplaćuju sredstava za kupljene sadnice, uključujući i plaćanja za postavljanje mrežanika na matičnim zasadima šljive, kajsije, breskve/nektarine i badema i podloge osnovne kategorije. Kroz podsticaje za proizvodnju sadnog materijala voća i vinove loze, proizvođačima se isplaćuju sredstva za proizvedene sadnice. Takođe, kroz ovu vrstu podsticaja vrši se i podrška programima koji se odnose na nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija, a sve u cilju sertifikacije sadnog materijala i klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i hmelja.
Održivost: Ova mera podrške nije u suprotnosti sa ZPP. Međutim, podsticanje podizanja matičnih zasada, proizvodnje sadnog materijala i izgradnje objekata za rasadničarsku proizvodnju analogno je merama pomoći investicijama u primarnu proizvodnju u okviru mera ruralnog razvoja, a podsticanje klonske selekcije i sertifikacije sadnog materijala predstavlja problematiku fitosanitarnog sektora i sektora sorti. Sa druge strane, celokupna mera predstavlja preduslov i pripremu za buduće adekvatno sprovođenje mere politike Zajedničke organizacije tržišta za vino, koja se odnosi na restrukturiranje i obnovu (konverziju) vinograda.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za ostvarivanje prava po osnovu ove mere je upis korisnika u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Osnovni ciljevi koji se nastoje dostići implementacijom ove mere odnose se na rast proizvodnje sadnog materijala i stabilnost dohotka proizvođača, kao i rast konkurentnosti ove vrste proizvodnje, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i unapređenje rasadničke proizvodnje.
Specifični ciljevi: U sektoru proizvodnje sadnog materijala nastoji se postići unapređenje kvaliteta sadnog materijala i rast proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala. Takođe, potrebno je unapređenje rada na klonskoj selekciji u cilju očuvanja autohtonih sorti, kao i njihovo širenje u komercijalnoj proizvodnji.
Indikatori: Efekti realizacije ove mere pratiće se kroz broj korisnika podsticaja, ukupan iznos realizovanih podsticaja i učešće sertifikovanog sadnog materijala u ukupnoj proizvodnji sadnog materijala.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj korisnika podsticaja |
broj |
63 |
Očekivano povećanje broja korisnika podsticaja u periodu 2018-2020, uz dostizanje boja od 93 korisnika u 2020. godini. |
3. Učešće proizvedenih sertifikovanih sadnica u ukupnom broju proizvedenih sadnica |
% |
50 |
Očekivano povećanje učešća proizvedenih sertifikovanih sadnica u ukupnom broju proizvedenih sadnica, uz dostizanje 70% u 2020. godini. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici sredstava po osnovu ove mere su pravna lica i preduzetnici, upisani u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja i koji ispunjavaju ostale uslove propisane podzakonskim aktom, kojim se bliže propisuju podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, odnosno konkursom za podsticaje za sertifikaciju i klonsku selekciju.
Okvir za implementaciju: Pravo na podsticaje ostvaruje se jednom u toku godine, na osnovu zahteva, podnetih od strane pravnih lica i preduzetnika, koji ispunjavaju uslove za korišćenje prava po osnovu ove mere.
Vremenski okvir: Mera će se primenjivati tokom trajanja implementacije NPP, odnosno u periodu od 2018. do 2020. godine, a nakon ovog perioda, deo mere koji se odnosi na podizanje matičnih zasada i izgradnju objekata za rasadničarsku proizvodnju, prilagodiće se merama podrške investicijama u primarnoj proizvodnji, u okviru mera ruralnog razvoja, dok će se fitosanitarna pitanja i pitanja sorti prilagoditi merama vezanim za oblast zaštite bilja.
3.3. Promotivne aktivnosti u poljoprivredi
Razlozi za implementaciju mere: Podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi usmereni su na podršku organizovanja naučno-stručnih skupova, seminara, radionica, tribina i predavanja, privrednih manifestacija, sajmova i izložbi i podršku učešća na privrednim manifestacijama, sajmovima i izložbama u zemlji i inostranstvu. Primenom ove mere podržavaju se aktivnosti, koje mogu doprineti kvalitetnijem informisanju i edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kao i promovisanju domaćih proizvoda, proizvođača i proizvodnih područja.
Iskustva implementacije: Podrška promotivnim aktivnostima u prethodnom periodu uticala je na povećanje broja održanih manifestacija, na kojima su proizvođači imali mogućnost da izlažu i promovišu svoje poljoprivredne i prehrambene proizvode. Takođe, ova mera doprinela je razvoju socijalnih, edukativnih i kulturnih aktivnosti.
Opis mere
Glavne aktivnosti: Podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi odobravaju se za organizovanje naučno-stručnih skupova, seminara, radionica, tribina, predavanja, privrednih manifestacija, sajmova i izložbi iz oblasti delokruga Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i učešće na ovim manifestacijama u zemlji i inostranstvu.
Pretpostavke i preduslovi: Neophodan uslov za ostvarivanje prava na podršku po osnovu ove mere jeste da promotivna aktivnost bude iz delokruga nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Potrebno je da podnosilac zahteva dostavi izveštaj o realizaciji promotivne aktivnosti kao i račune i dokaz o izvršenom plaćanju za predviđene troškove.
Opšti ciljevi: Ciljevi koji se nastoje dostići realizacijom ove mere, odnose se na dostizanje tržišnog razvoja i jačanje tržišne pozicije poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, unapređenje rada udruženja poljoprivrednih proizvođača, unapređenje konkurentnosti subjekata u proizvodnji hrane, kao i povećanje svesti potrošača o kvalitetu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u zemlji i inostranstvu.
Specifični ciljevi: Konkretni ciljevi, kojima se teži kroz implementaciju ove mere, jesu: povećanje broja sajmova i manifestacija iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i njihova kvalitetnija organizacija, povećanje broja udruženja poljoprivrednih proizvođača, povećanje broja novih prehrambenih proizvoda, kao i kvalitetnije informisanje i edukacija poljoprivrednih proizvođača.
Indikatori: Nivo ostvarenja postavljenih ciljeva tokom perioda realizacije, meriće se kroz broj održanih manifestacija iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, podržanih kroz ovu meru.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Broj održanih manifestacija iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, podržanih kroz meru |
broj |
10 |
Povećanje broja manifestacija iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja podržanih kroz meru u periodu 2018-2020. za 30% do kraja perioda. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici sredstava po osnovu ove mere su fizičko lice (nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva), preduzetnik, pravno lice, pravno lice registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, jedinica lokalne samouprave, obrazovna ustanova i naučnoistraživačka ustanova.
Okvir za implementaciju: Pravo na podsticaje ostvaruje se jednom u toku godine, na osnovu zahteva. Podnosilac zahteva može da ostvari pravo na podsticaje podnošenjem samo jednog zahteva, s tim da zahtevom može da obuhvati jednu ili više promotivnih aktivnosti.
Vremenski okvir: Mera će se primenjivati tokom trajanja implementacije NPP, tj. u periodu od 2018. do 2020. godine. U skladu sa pregovorima o pristupanju EU, ova mera bi se mogla zadržati kao mera, koja bi se finansirala iz nacionalnog budžeta u obliku državne pomoći.
Razlozi za donošenje mere: Pored povećane ponude kredita za finansiranje poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina, u Republici Srbiji još uvek ne postoji dovoljno razvijeno tržište poljoprivrednih kredita, u smislu dostupnosti kredita sa povoljnim uslovima kreditiranja primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade. Otežavajuća okolnost za korisnike poljoprivrednih kredita jeste uslov postojanja redovnih primanja po osnovu obavljanja delatnosti, što je u najvećoj meri neprimenjivo u sektoru poljoprivrede. Takođe, potreba za obezbeđivanjem hipoteke ili ekvivalentnog sredstva obezbeđenja plasmana kod dugoročnih kredita mnogim korisnicima otežava pristup kreditnim sredstvima.
Posebno izražena potreba za kreditnim sredstvima postoji u slučaju pokretanja poljoprivredne proizvodnje i prerade, pri čemu se najčešće realizuju dugoročni kreditni aranžmani, i to za nabavku osnovnih sredstava (osnovno stado, krupna mehanizacija, podizanje višegodišnjih zasada, izgradnja/adaptacija objekata i sl.). Potreba nabavke obrtnih sredstava podmiruje se najčešće iz kratkoročnih kreditnih plasmana.
Kreditna podrška, kao mera koja se realizuje kroz nacionalnu poljoprivrednu politiku, omogućava olakšani pristup korišćenju kreditnih sredstava kroz subvencionisanje dela kamate na kredit.
Iskustva implementacije: U periodu od 2004. do 2008. godine kreditna podrška se realizovala kroz plasiranje budžetskih sredstava u visini glavnice za kratkoročne i dugoročne kredite. S obzirom da su kratkoročni krediti odobravani na osnovu jednostavne bankarske procedure, dešavali su se slučajevi nenamenskog korišćenja kreditnih sredstava. Takođe, zbog nepostojanja osiguranja proizvodnje, a kao posledice elementarnih nepogoda, često je dolazilo do reprogramiranja kratkoročnih kredita, što je uticalo na dinamiku i raspodelu sredstava iz "revolving" fonda, namenjenog za kreditnu podršku. Iz tih razloga, od 2008. godine se prelazi na jedinstvenu meru kreditne podrške, kroz subvencionisanje dela kamate za odobrene poljoprivredne kredite.
Takođe, uspostavljanjem sistema finansiranja poljoprivrede na osnovu zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima, što je regulisano Zakonom o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje70, stvoreni su uslovi za lakšu dostupnost pozajmljenih finansijskih sredstava. Prema ovom sistemu finansiranja, kao sredstvo obezbeđenja pozajmice koristi se budući rod na mestu proizvodnje, umesto zaloge nad nepokretnostima, a što je često bio ograničavajući faktor za realizaciju kredita.
_________
70 "Službeni glasnik RS", broj 128/14
Opis mere
Glavne aktivnosti: Kreditna podrška namenjena je subvencionisanju dela kamatne stope za kredite u oblasti poljoprivredne proizvodnje, koji se koriste u najvećoj meri za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, nabavku hrane za stoku, kao i različitih oblika investicionih ulaganja i nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme. Podrška se realizuje kroz subvencionisanje dela kamate na kredit, i to tako što se kamatna stopa71 koriguje propisanim nivoom procentnih poena (u zavisnosti od namene kredita i roka dospeća).
Održivost: Mera nije kompatibilna ZPP, s obzirom da se ovaj tip mere ne implementira u okviru evropske poljoprivredne politike. Međutim, prema svom karakteru, ova mera se može kategorizovati kao mera državne pomoći, što je u skladu sa principima ZPP i kao takva može nastaviti nesmetano da se primenjuje, uz neophodnu notifikaciju u trenutku pristupanja EU i u određenom vremenskom periodu nakon pristupanja Republike Srbije EU.
Efekat ove mere na kraći rok jeste olakšan pristup finansijskim izvorima za finansiranje poljoprivredne proizvodnje kroz smanjenje kamate. Na duži rok, cilj mere je razvoj tržišta kredita za finansiranje poljoprivredne proizvodnje uz unapređenje ponude bankarskog sektora u ovoj oblasti, što bi dugoročno trebalo da vodi snižavanju kamata na ovu vrstu kredita, a što bi obezbedilo održivost u pogledu dovoljnog plasmana poljoprivrednih kredita pod konkurentnim uslovima.
Pretpostavke i preduslovi: Preduslovi za realizaciju ove mere u potpunosti su ispunjeni, s obzirom da se mera sprovodi još od 2004. godine, što je čini jednom od najduže realizovanih mera u domaćoj poljoprivrednoj politici. S obzirom da se mera sprovodi na osnovu ugovora koje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potpisuje sa odabranim poslovnim bankama, jedan od kriterijuma pri izboru banaka jeste neophodnost posedovanja dovoljno rasprostranjene mreže filijala i ekspozitura na teritoriji Republike Srbije, što garantuje teritorijalno ravnomeran pristup ovom vidu podrške za sve korisnike.
Neophodan uslov za korišćenje prava na podsticaje po osnovu ove mere jeste status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, uz dodatan uslov za evidenciju u odgovarajućim registrima za korišćenje kredita sa posebnim namenama.
Ciljevi
Opšti ciljevi: Glavni ciljevi, koji se nastoje dostići realizacijom kreditne podrške, jesu: rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta; tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede; unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje kroz povećanje investicionih sredstava u primarnu proizvodnju na osnovu pozajmljenog kapitala i očuvanje stabilnosti dohotka proizvođača.
Specifični ciljevi: Konkretni ciljevi realizacije ove mere jesu: olakšan pristup finansijskim sredstvima, potrebnim za investiciona ulaganja; stvaranje povoljnijeg kreditnog ambijenta, odnosno poboljšanje kreditnih uslova za kreditno zaduživanje kroz snižavanje kamatne stope i unapređenju strukture poljoprivredne proizvodnje kroz modernizaciju proizvodnje.
Indikatori: Pokazatelji, kojima će se pratiti ispunjenje postavljenih ciljeva biće: ukupna vrednost kredita za poljoprivrednu proizvodnju, za koje se subvencioniše deo kamate; broj korisnika mere kreditne podrške; kamatna stopa za korisnike kredita.
_________
71 Kamatna stopa jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS.
Naziv indikatora |
Jed. mere |
Bazna vrednost (2017) |
Postavljeni cilj |
1. Ukupna vrednost kredita za poljoprivrednu proizvodnju, za koje se subvencioniše deo kamate |
mlrd. RSD |
8,78 |
Očekuje se nastavak rasta ukupne vrednosti plasiranih kredita sa subvencionisanom kamatom po stopi od 15% godišnje, da bi 2020. godine dostigli nivo od 13,34 mlrd. RSD. |
2. Broj korisnika mere kreditne podrške |
broj |
5.700 |
Uz rast plasiranih kredita sa subvencionisanom kamatom, realno je očekivati rast broja zainteresovanih korisnika po stopi od 5% godišnje, da bi se 2020. dostiglo oko 6.600 korisnika. |
3. Kamatna stopa za korisnike kredita |
% |
1-3% |
Očekuje se zadržavanje kamate u postojećem opsegu, uz eventualno smanjenje u 2020. godini na 1-2%. |
Korisnici mere: Krajnji korisnici mere su registrovani poljoprivredni proizvođači (fizička lica, preduzetnici i pravna lica - zemljoradnička zadruga i mikro i mala72 preduzeća). Mera je namenjena isključivo sektoru poljoprivredne proizvodnje i sprovodi se ravnopravno na celoj teritoriji Republike Srbije.
Okvir za implementaciju: Pravo na kreditnu podršku korisnik ostvaruje podnošenjem zahteva banci, koja je sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaključila ugovor o realizaciji kreditne podrške. Pravo na kreditnu podršku potencijalni korisnik ostvaruje podnošenjem zahteva za odobrenje kreditne podrške banci, uz ispunjenje propisanih uslova i dostavljanje potrebne dokumentacije pre puštanja kredita u tečaj.
Vremenski okvir: Mera bi se u neizmenjenom ili delimično izmenjenom obliku primenjivala tokom pretpristupnog perioda, odnosno tokom primene NPP, uz mogućnost notifikacije kao državne pomoći u trenutku pristupanja EU, dok bi njena dalja implementacija bila predmet pretpristupnih pregovora.
Finansijski plan NPP generalno sledi finansijski plan iz Strategije, uz uvažavanje analize usklađenosti budžetskih izdvajanja za poljoprivredu u poslednjim godinama sa Strategijom, analize promena u ZPP, stanja u STO pregovorima, kao i mogućnosti korišćenja fondova EU i drugih fondova.
Detaljna procena budžeta po pojedinim grupama mera i pojedinim godinama urađena je uz pomoć simulacijskog modela, izrađenog za potrebe budžetskog planiranja, koji se zasniva na kvantitativnim procenama evolucije broja korisnika kroz programsko razdoblje i orijentacionih iznosa po jedinici za određenu godinu. Finansijska procena sredstava za 2018. i 2019. godinu bazirana je na programiranim sredstvima programskog budžeta za period 2017-2019. godinu, dok su za 2020. godinu predviđena budžetska sredstva za direktna plaćanja na nivou 2,4% višem73 od 2019. godine, a što će biti obezbeđeno u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta i merama fiskalne konsolidacije.
Detaljno razrađen plan po grupama mera svakako treba uzeti samo kao indikativan, s obzirom da će se tokom sprovođenja programa prilagođavati aktuelnoj situaciji, kako u pogledu odziva korisnika, tako i mogućnosti implementacije. Detaljnija raspodela budžetskih sredstava prema vrstama mera baziraće se na godišnjim uredbama o raspodeli sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a na osnovu Zakona o budžetu za svaku navedenu godinu. Sa stanovišta konzistentnosti poljoprivredne politike, važnije je da se u sprovođenju programa nastoje održati planirane proporcije sredstava po pojedinim stubovima podrške.
_________
72 Klasifikacija preduzeća prema Zakonu o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 62/13)
73 Uvećanje je ekvivalentno uvećanju direktnih plaćanja u 2019. u odnosu na 2018. godinu, predviđeno programskim budžetom za period 2017-2019. godinu
2. Finansijski plan po grupama mera
Projektovani obim budžeta odnosi se na mere podrške poljoprivredi, koje će se sprovoditi u periodu do 2020. godine. Troškovi administracije, opšti troškovi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, troškovi posebnih organizacija u sastavu ovog ministarstva (Republička direkcija za vode, Uprava za veterinu, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za šume, Uprava za poljoprivredno zemljište i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije) nisu uzeti u obzir.
Projekcija budžeta obuhvata samo sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, s obzirom da se budžeti ostalih davalaca (na pokrajinskom i lokalnom nivou) ne mogu transparentno raspodeliti po stubovima i grupama mera. Procenjuje se da ukupan obim ovih sredstava iznosi preko 2,7 milijarde dinara74, ali je njihova struktura okrenuta podršci merama ruralnog razvoja i kreditnoj podršci, dok je manji obim podrške kroz direktna plaćanja uslovljen zakonskim ograničenjima u mogućnosti implementacije tačno definisanih mera direktnih plaćanja75.
Planiranje finansijskih sredstava izvršeno je u skladu sa klasifikacijom ZPP (mere prvog stuba), kao i ostalih mera, koje se ne mogu svrstati u prvi stub prema ZPP, ali predstavljaju sastavni deo nacionalne poljoprivredne politike. U tom smislu, budžetska raspodela izvršena je prema osnovnim grupama podrške, koja uključuje:
1) direktna plaćanja;
2) mere uređenja tržišta;
3) posebne podsticaje;
4) kreditnu podršku.
Postojeća struktura budžeta je neravnomerna, uz dominaciju direktnih plaćanja tokom poslednjih nekoliko godina. Opredeljenje navedeno u Strategiji predstavlja dostizanje veće kompatibilnosti budžetske raspodele sa modelom EU, što znači i ravnomerniju raspodelu među tipovima korisnika i regionima.
Analiza strukture poljoprivrednog budžeta sačinjena je na osnovu podataka o raspodeljenim budžetskim sredstvima za navedene vrste podrške Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pri čemu je kao polazna uzeta 2017. godina. Važno je naglasiti da su u okviru sredstava poljoprivrednog budžeta obuhvaćena samo sredstva iz budžeta Republike Srbije, odnosno da nisu obuhvaćena sredstva plasirana iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinica lokalne samouprave.
_________
74 Podatak se odnosi na 2017. godinu
75 Prema članu 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Tabela 1. |
Projekcija budžetskih sredstava Republike Srbije za period 2018-2020. godine, ukupan obim sredstava za direktna plaćanja, mere uređenja tržišta, kreditnu podršku i posebne podsticaje |
mil. RSD
|
2018. godina |
2019. godina |
2020. godina |
Direktna plaćanja |
21.268 |
21.784 |
22.307 |
Mere uređenja tržišta |
0 |
0 |
438 |
Posebni podsticaji |
255 |
255 |
255 |
Kreditna podrška |
800 |
800 |
800 |
UKUPNO |
22.324 |
22.839 |
23.800 |
Za kreiranje i realizaciju NPP nadležno je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pri čemu je Sektor za poljoprivrednu politiku zadužen za kreiranje mera poljoprivredne politike, dok je Uprava za agrarna plaćanja nadležna za realizaciju mera. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do završetka programskog perioda nastojaće da ispuni sve predviđene aktivnosti u administrativnom, finansijskom i suštinskom smislu, kako bi NPP bio implementiran u skladu sa kriterijumima EU i ZPP. Krajnji cilj je efektivna integracija i implementacija poljoprivredne politike, u određenoj meri usklađene sa ZPP do pristupa EU, a nakon pristupa, u potpunosti harmonizovane sa ZPP.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jedanput godišnje će, uz godišnji izveštaj o radu, Vladi podnositi i godišnji izveštaj o sprovođenju NPP.
Temelji implementacije NPP, u institucionalnom smislu, jesu:
1) zakonodavne aktivnosti;
2) reorganizacija unutrašnjih struktura Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
3) formiranje Agencije za plaćanje;
4) izgradnja potrebnih informacionih i administrativnih sistema.
Posebnu dimenziju institucionalnom unapređenju poljoprivrede daje činjenica da u postupku priprema za članstvo u EU, Republika Srbija ima obavezu prilagođavanja svoje politike i zakonodavstva veoma složenom evropskom modelu poljoprivrede. Realizacijom aktivnosti predviđenih NPP, institucionalni okvir poljoprivrede trebalo bi da bude na nivou, koji omogućava primenu svih relevantnih politika, kao i funkcionisanje sistema na način da domaći proizvođači očuvaju maksimalne koristi.
Pripreme za ove procese do sada su bile skoncentrisane na usvajanje zakonskih rešenja i prilagođavanje pravnim tekovinama EU. Pored toga, načinjeni su i prvi koraci u uspostavljanju novih i unapređenju postojećih organa, organizacija i drugih subjekata. Veliki broj zakona i propisa je usvojen, ali je njihova efikasna primena još uvek u većini oblasti u ranoj fazi. Osnov za dalja usklađivanja biće zakonodavstvo EU, uz nastavak obuka i usavršavanja administracije, preduzetnika, poljoprivrednika i svih drugih aktera za implementaciju ove veoma zahtevne legislative.
1) Zakonodavne aktivnosti
Tokom poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji je ispoljena značajna aktivnost na planu unapređenja zakonodavnog okvira relevantnog za poljoprivredu. S druge strane, EU zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede obuhvata veliki broj pravnih akata sa različitim stepenima obaveze usaglašavanja (uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja). Dinamika harmonizacije zakonodavstva sa EU za period 2018-2021. godine predviđena je u NPAA, koji je pripremljen tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak, kako bi se u svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklađivanja.
2) Reorganizacija unutrašnjih struktura Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Reforma poljoprivredne politike i proces pridruživanja EU nameću potrebu reorganizacije unutrašnjih struktura Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje svojom unutrašnjom organizacionom strukturom mora poboljšati komunikaciju, koordinaciju i podići efikasnost rada pojedinih organizacionih delova. Ovakve reforme neophodne su jer se način implementacije poljoprivredne politike u narednom periodu mora radikalno menjati, imajući u vidu uvođenje novih mera, usklađenih sa ZPP i uspostavljanje odgovarajućih mehanizama implementacije. Pojedine službe potrebno je rasteretiti dela obaveza koje ne bi trebalo (ili ne moraju nužno) biti u njihovoj kompetenciji. Na taj način stvara se ambijent za jačanje profesionalnosti i kompetencija zaposlenih, jačanje ljudskog kapitala administracije na najvišem nivou upravljanja poljoprivrednom politikom.
3) Formiranje Agencije za plaćanje
Važno mesto u implementaciji nove poljoprivredne politike imaće buduća Agencija za plaćanja, koja će se formirati transformacijom postojeće Uprave za agrarna plaćanja uz reorganizaciju postojeće organizacione strukture i uz značajno jačanje administrativnih kapaciteta.
4) Izgradnja potrebnih informacionih i administrativnih sistema
Razvoj svih vrsta analitičko-informacionih sistema za podršku poljoprivredi, uključujući i nedostajuće delove poljoprivredne statistike, sistema javne izveštajne i prognozne službe, tržišnih informacija, registara i dr., uz materijalno i kadrovsko jačanje, popunjavanje nedostajućih segmenata i unapređenje sistema komunikacije, preduslov je za realizaciju ciljeva, postavljenih NPP.
Detaljan plan aktivnosti za izradu zakona i odgovarajućih podzakonskih akata, sa rokovima za njihovu izradu, reorganizaciju unutrašnjih struktura Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, formiranje Agencije za plaćanje, kao i izgradnju potrebnih informacionih sistema biće prikazan u akcionom planu koji predstavlja jedno od merila za otvaranje pregovora za Poglavlje 11 i koji će biti usvojen od strane Vlade.