ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2018. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 120/2017) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2018. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2018. GODINU
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17), osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na godišnjem nivou predstavlja Nacionalni akcioni plan zapošljavanja.
Ciljevi i prioriteti, odnosno programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu usmereni su ka poboljšanju stanja na tržištu rada, unapređenju zapošljivosti i zapošljavanju i u funkciji su ostvarivanja Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11).
Učešćem relevantnih institucija, socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana, obezbeđena je usklađenost Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2018. godinu sa sektorskim politikama i tekućim reformskim procesima od značaja i uticaja na oblast politike zapošljavanja. Istovremeno, zasnovanost ovog dokumenta i na strateškim dokumentima i smernicama evropske politike zapošljavanja, jasno ukazuje na opredeljenje dostizanja pune usklađenosti nacionalne politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u drugom kvartalu 2017. godine ostvaren je realan rast privredne aktivnosti od 1,3%. Posmatrano sa proizvodne strane, rast BDP u drugom kvartalu vođen je sektorom usluga koji doprinosi sa 1,2 procentnih poena (p.p.). Prerađivačka industrija, uz oporavak elektro-energetskog sektora, dala je doprinos od 0,6 p.p. Pad poljoprivredne proizvodnje bio je veći od očekivanog i negativno uticao sa 0,6 p.p. Negativan doprinos zabeležen je i kod građevinske aktivnosti (drugi kvartal za redom).
Rast ukupne industrije od 3,1% međugodišnje (mg) ostvaren u drugom kvartalu 2017. godine dominantno je determinisan pozitivnim kretanjima u prerađivačkoj industriji koja je sa povećanjem od 5,1% dala doprinos od 4,2 p.p. Proizvodnja električne energije imala je negativan uticaj od 1,4 p.p.
Tokom prvih sedam meseci 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti 8,7 mlrd evra, dok je uvezeno robe u vrednosti od 11,2 mlrd evra (što je rast od 13,2% i 13,1% mg), dok je spoljnotrgovinski deficit uvećan za 12,7% u odnosu na isti period prethodne godine.
Ukupan spoljni dug na kraju prvog kvartala 2017. godine iznosio je 26,2 mlrd evra, i u poređenju sa krajem prethodne godine smanjen je za 374,2 mil.evra.
Inflacija se u avgustu 2017. godine na međugodišnjem nivou kretala u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije (3%±1,5 p.p). U ovom periodu inflacija je iznosila 2,5%, što je bilo uslovljeno, pre svega, povećanjem cena naftnih derivata, duvana, usluga mobilne telefonije i turističkih aranžmana.
Prosečna neto zarada u periodu januar-jul 2017. godine povećana je za 0,9% realno, mg. Smanjene su razlike između prosečnih zarada javnog i privatnog sektora, prevashodno kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.
Povećanje broja zaposlenih registrovano je u svim proizvodnim sektorima, dok su najznačajnija poboljšanja ostvarena u sektorima usluga i industrije.
Rast broja zaposlenih registrovan je i u segmentu formalne i u segmentu neformalne zaposlenosti. Povećanju formalne zaposlenosti, kao kvalitetnom delu ukupne zaposlenosti, pored ostvarenog privrednog rasta, dodatno je doprinelo i efikasnije angažovanje inspekcijskih službi u cilju suzbijanja sive ekonomije. Rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr., što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Rast neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2017. godine, najvećim delom je rezultat većeg angažovanja sezonskih radnika u poljoprivrednoj proizvodnji usled dobre poljoprivredne godine.
Rast zaposlenosti, ali i podsticanje neaktivnih lica, unapređenjem i proširenjem obuhvata mera aktivne politike zapošljavanja, uz dodatnu motivisanost rastom realnih zarada, doprinelo je mg povećanju stope aktivnosti.
Od posebnog značaja za produktivno zapošljavanje u narednom periodu jeste usaglašavanje politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja radi prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada.
S tim u vezi, u narednom srednjoročnom periodu, očekuje se nastavak reformi u oblasti tržišta rada i obrazovanja (uvođenje sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada). U narednom periodu očekuje se i da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP, kao i rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticaće na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće i povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018. godine sa 130 na 143 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju, a imaće i pozitivan fiskalni efekat.
2. Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi1
Fokus ekonomske i fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu usmeren je na ostvarenje sledećih ciljeva:
1) održavanje makroekonomske stabilnosti uz dalje smanjenje javnog duga i njegovo vraćanje u održive okvire;
2) nastavak primene strukturnih reformi, posebno u domenu javnih preduzeća, kao i podizanje efikasnosti javnog sektora.
Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti sa unapređivanjem poslovnog ambijenta. Uspostavljen je model rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza a posebne podsticajne mere biće realizovane i od strane Ministarstva privrede sa ciljem daljeg razvoja privrede i ravnomernog regionalnog razvoja. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.
Realizacija postavljenih ciljeva Vlade doprineće povećanju životnog standarda stanovništva i uspostavljanju održivog, pametnog i inkluzivnog rasta, koji podrazumeva podsticanje konkurentnosti i efikasniju upotrebu resursa, razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama uz bolju participaciju na tržištu rada, smanjenje siromaštva i socijalnu koheziju.
_______
1 Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu
III STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz Ankete o radnoj snazi (ARS), prate se kretanja i vrši procena ukupne radne snage u Republici Srbiji.
Anketa o radnoj snazi objavljuje se kvartalno, a poslednji objavljeni podaci odnose se na treći kvartal 2017. godine. Takođe, RZS svake godine objavljuje ARS - godišnji bilten sa prosečnim podacima za prethodnu godinu.
U trećem kvartalu 2017. godine zabeležen je najveći broj zaposlenih (2.881.900) u periodu 2014-2017. godine, zbog čega su i stope aktivnosti (55,3%) i zaposlenosti (48,2%) najviše.
Tabela 1. Trendovi na tržištu rada, za stanovništvo starosti 15 i više godina
Godina |
Stanovništvo starosti 15+ |
|||
Ukupno |
Aktivno |
Zaposleno |
Nezaposleno |
|
2016. (prosek) |
6.017.600 |
3.208.800 |
2.719.400 |
489.400 |
I kvartal 2017. |
5.995.300 |
3.105.000 |
2.652.200 |
452.800 |
II kvartal 2017. |
5.988.200 |
3.265.000 |
2.881.000 |
384.100 |
III kvartal 2017. |
5.881.200 |
3.310.100 |
2.881.900 |
428.200 |
Izvor: ARS, RZS
U trećem kvartalu 2017. godine je, u poređenju sa prethodnim kvartalom, zabeleženo smanjenje broja neaktivnih lica (za 52.100 lica) u korist porasta broja nezaposlenih za oko 44.100 lica. U poređenju sa trećim kvartalom 2016. godine, došlo je do smanjenja broja nezaposlenih za 21.900 lica i istovremeno je porastao broj zaposlenih za oko 67.900 lica.
Stopa aktivnosti za stanovništvo starosti 15 i više godina u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 55,3%, i u odnosu na drugi kvartal 2017. godine (54,5%), povećana je za 0,8 procentnih poena (p.p.). U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, stopa aktivnosti je povećana za 1,1 p.p.
Stopa zaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 48,2% i, u poređenju sa drugim kvartalom 2017. godine (48,1%), povećana je za 0,1 p.p. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, stopa zaposlenosti je povećana za 1,4 p.p.
Stopa nezaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 12,9% i u poređenju sa drugim kvartalom 2017. godine (11,8%), povećana je za 1,1 p.p. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, stopa nezaposlenosti je smanjena za 0,9 p.p.
Pozitivni trendovi prisutni su i u kategoriji lica radnog uzrasta (15-64).
Tabela 2. Trendovi na tržištu rada za stanovništvo radnog uzrasta 15-64 godina
Godina |
Stanovništvo radnog uzrasta 15-64 |
|||
Ukupno |
Aktivno |
Zaposleno |
Nezaposleno |
|
2016. (prosek) |
4.667.900 |
3.067.800 |
2.579.500 |
488.300 |
I kvartal 2017. |
4.636.300 |
2.968.400 |
2.517.000 |
451.400 |
II kvartal 2017. |
4.624.400 |
3.098.800 |
2.717.300 |
381.500 |
III kvartal 2017. |
4.612.600 |
3.153.600 |
2.728.500 |
425.200 |
Izvor: ARS, RZS
U Tabeli 3. dat je uporedni pregled pokazatelja tržišta rada za starosne kategorije 15-64 godina i 15 +.
Tabela 3. Kretanje osnovnih pokazatelja tržišta rada
Godina |
2016. (prosek) |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
Starosna kategorija 15-64 |
||||
Stopa aktivnosti |
65,6% |
64,0% |
67,0% |
68,4% |
Stopa zaposlenosti |
55,2% |
54,3% |
58,8% |
59,2% |
Stopa nezaposlenosti |
15,9% |
15,2% |
12,3% |
13,5% |
Stopa neaktivnosti |
34,4% |
36,0% |
33,0% |
31,6% |
Starosna kategorija 15+ |
||||
Stopa aktivnosti |
53,3% |
51,8% |
54,5% |
55,3% |
Stopa zaposlenosti |
45,2% |
44,2% |
48,1% |
48,2% |
Stopa nezaposlenosti |
15,3% |
14,6% |
11,8% |
12,9% |
Stopa neaktivnosti |
46,7% |
48,2% |
45,5% |
44,7% |
Izvor: ARS, RZS
2. Regionalni aspekt indikatora tržišta rada
U strukturi stanovništva prema radnom statusu, regioni imaju sličnu raspodelu. U trećem kvartalu 2017. godine stope aktivnosti i zaposlenosti za stanovništvo 15 i više godina su nešto veće u Beogradskom regionu (56,7% i 49,0%, respektivno) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (57,0% i 49,7%, respektivno), dok su nešto niže u Regionu Vojvodine (54,0% i 47,7%, respektivno) i u Regionu Južne i Istočne Srbije (53,4% i 45,9%, respektivno).
Tabela 4. Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada po regionima
Starosna |
Beogradski |
Region |
Region |
Region |
Region |
2016. godina |
|||||
Stopa aktivnosti |
54,3% |
51,9% |
55,2% |
51,7% |
... |
Stopa zaposlenosti |
45,8% |
44,0% |
47,1% |
43,5% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
15,7% |
15,1% |
14,7% |
15,8% |
... |
Stopa neaktivnosti |
45,7% |
48,1% |
44,8% |
48,3% |
... |
I kvartal 2017. godine |
|||||
Stopa aktivnosti |
53,7% |
50,3% |
53,6% |
49,1% |
... |
Stopa zaposlenosti |
46,6% |
43,5% |
45,7% |
40,7% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
13,2% |
13,6% |
14,7% |
17,2% |
... |
Stopa neaktivnosti |
46,3% |
49,7% |
46,4% |
50,9% |
... |
II kvartal 2017. godine |
|||||
Stopa aktivnosti |
56,4% |
52,8% |
55,7% |
53,1% |
... |
Stopa zaposlenosti |
49,6% |
47,5% |
49,1% |
46,0% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
12,1% |
10,2% |
11,8% |
13,3% |
... |
Stopa neaktivnosti |
43,6% |
47,2% |
44,3% |
46,9% |
... |
III kvartal 2017. godine |
|||||
Stopa aktivnosti |
56,7% |
54,0% |
57,0% |
53,4% |
... |
Stopa zaposlenosti |
49,0% |
47,7% |
49,7% |
45,9% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
13,6% |
11,7% |
12,7% |
14,1% |
... |
Stopa neaktivnosti |
43,3% |
46,0% |
43,0% |
46,6% |
... |
Izvor: ARS, RZS
U odnosu na prethodni kvartal, stopa zaposlenosti povećana je Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (0,6 p.p.) i Regionu Vojvodine (0,2 p.p.), dok stopa nezaposlenosti najveću vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (14,1%), a najnižu u Regionu Vojvodine (11,7%).
3. Položaj žena na tržištu rada
I pored činjenice da osnovni indikatori tržišta rada i u trećem kvartalu 2017. godine beleže pozitivne trendove, neravnopravan položaj polova na tržištu rada je i dalje prisutan.
Tabela 5. Osnovni indikatori tržišta rada prema polu, za stanovništvo radnog uzrasta (15-64) i stanovništvo starije od 15 godina
Period/starosna kategorija |
2016. |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
||||
15 + |
15-64 |
15 + |
15-64 |
15 + |
15-64 |
15 + |
15-64 |
|
Stopa aktivnosti |
||||||||
Muškarci |
61,8% |
73,1% |
60,0% |
71,3% |
62,5% |
73,8% |
63,5% |
75,2% |
Žene |
45,4% |
58,1% |
44,1% |
56,8% |
47,1% |
60,3% |
47,8% |
61,6% |
Stopa zaposlenosti |
||||||||
Muškarci |
52,8% |
61,9% |
51,5% |
60,6% |
55,6% |
65,2% |
55,8% |
65,7% |
Žene |
38,1% |
48,4% |
37,5% |
48,0% |
41,1% |
52,3% |
41,1% |
52,6% |
Stopa nezaposlenosti |
||||||||
Muškarci |
14,6% |
15,3% |
14,3% |
15,0% |
11,0% |
11,6% |
12,0% |
12,6% |
Žene |
16,1% |
16,7% |
15,0% |
15,5% |
12,7% |
13,2% |
14,0% |
14,5% |
Stopa neaktivnosti |
||||||||
Muškarci |
38,2% |
26,9% |
40,0% |
28,7% |
37,5% |
26,2% |
36,5% |
24,8% |
Žene |
54,6% |
41,9% |
55,9% |
43,2% |
52,9% |
39,7% |
52,2% |
38,4% |
Izvor: ARS, RZS
U trećem kvartalu 2017. godine stopa aktivnosti žena starosti 15 i više godina iznosi 47,8%, odnosno 61,6% za žene radnog uzrasta (15-64).
Stopa zaposlenosti žena od 41,1% u trećem kvartalu 2017. godine je i dalje značajno niža od stope zaposlenosti muškaraca (55,8%), odnosno razlika u stopama zaposlenosti između muškaraca i žena (starosti 15 i više godina) iznosi 14,7 p.p. Razlika u stopama zaposlenosti muškaraca i žena radnog uzrasta (15-64) u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 13,1 p.p.
Stopa nezaposlenosti žena starosti 15 i više godina u trećem kvartalu 2017. godine godini iznosi 14,0%, a muškaraca 12,0%, što predstavlja razliku od 2 p.p. U trećem kvartalu 2017. godine stopa nezaposlenosti žena radnog uzrasta (15-64) iznosi 14,5%, a razlika u stopama nezaposlenosti muškaraca i žena radnog uzrasta iznosi 1,9 p.p.
4. Starosna struktura nezaposlenih lica
Posmatrano prema godinama starosti, u trećem kvartalu 2017. godine, oko 203.500 lica pripada dvema najmlađim starosnim grupama (15-24 i 25-34).
Tabela 6. Starosna struktura nezaposlenih lica, stanovništvo radnog uzrasta i stanovništvo starije od 15 godina
Starosna kategorija |
2016. |
I kvartal |
II kvartal |
III kvartal |
15-24 |
80.000 |
77.400 |
62.600 |
70.900 |
25-34 |
161.000 |
147.300 |
130.200 |
132.600 |
35-44 |
117.500 |
105.900 |
92.400 |
100.500 |
45-54 |
84.900 |
79.700 |
59.400 |
76.600 |
55-64 |
44.900 |
41.200 |
37.100 |
44.600 |
Ukupno 15-64 |
488.300 |
451.400 |
381.500 |
425.200 |
Ukupno 15+ |
489.400 |
452.800 |
384.100 |
428.200 |
Izvor: ARS, RZS
5. Položaj mladih (15-24) na tržištu rada
U trećem kvartalu 2017. godine u odnosu na isti period prethodne godine, kod mladih (15-24 god.), nije bilo bitnih promena u broju zaposlenih i nezaposlenih, ali je usled negativnih demografskih trendova, došlo do smanjenja neaktivnog, odnosno ukupnog stanovništva tog uzrasta, što je dovelo do povećanja stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih za 1,3 odnosno 0,4 p.p., respektivno.
Stopa zaposlenosti mladih u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 23,7%, a stopa nezaposlenosti 28,8%. U odnosu na prethodni kvartal broj zaposlenih mladih (15-24 god.) je veći za 20.800, a stopa zaposlenosti mladih je veća za 2,9 p. p.
Tabela 7. Indikatori tržišta rada za mlade (15-24)
Stanovništvo starosti |
2016. |
I kvartal |
II kvartal |
III kvartal |
Stopa aktivnosti % |
30,3 |
28,0 |
29,2 |
33,3 |
Stopa zaposlenosti % |
19,7 |
17,6 |
20,8 |
23,7 |
Stopa nezaposlenosti % |
35,0 |
37,1 |
28,9 |
28,8 |
Stopa neaktivnosti % |
69,7 |
72,0 |
70,8 |
66,7 |
Izvor: ARS, RZS
Udeo mladih koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja i obuke u ukupnoj populaciji mladih između 15 i 24 godine starosti (tzv. NEET stopa), iznosi 17,1% i u odnosu na isti period prethodne godine manji je za 1,1 p.p.
Tabela 8. NEET stopa za mlade (15-24)
Stanovništvo starosti |
2016. |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
NEET stopa-učešće % |
17,7 |
18,7 |
15,3 |
17,1 |
Izvor: ARS, RZS
6. Položaj starijih (55-64) na tržištu rada
Stopa aktivnosti lica starosti 55-64 godina, u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 51,4%., i, u odnosu na prethodni kvartal, veća je za 0,5 p.p.
Tabela 9. Osnovni indikatori tržišta rada starijih 55-64 godina
Starosna kategorija 55-64 |
2016. godina |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
Stopa aktivnosti % |
46,9 |
46,8 |
50,9 |
51,4 |
Stopa zaposlenosti % |
42,7 |
42,9 |
47,4 |
47,2 |
Stopa nezaposlenosti % |
9,0 |
8,3 |
6,9 |
8,3 |
Stopa neaktivnosti % |
53,1 |
53,2 |
49,1 |
48,6 |
Izvor: Izračunato na osnovu podataka iz ARS, RZS
Stopa zaposlenosti ove starosne grupe u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 47,2%., a stopa nezaposlenosti starijih iznosi 8,3%.
7. Dugoročna nezaposlenost
Stopa dugoročne nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih godinu dana i duže u ukupnom broju aktivnih stanovnika uzrasta (15+).
U trećem kvartalu 2017. godine stopa dugoročne nezaposlenosti iznosi 7,7%, što je za 0,3 p.p. više u odnosu na prethodni kvartal.
Tabela 10. Dugoročno nezaposleni, stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ |
2016. (prosek) |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
Ukupan broj nezaposlenih 15+ |
489.400 |
452.800 |
384.100 |
428.200 |
Učešće - udeo dugoročno nezaposlenih |
65,1% |
60,05% |
62,6% |
59,6% |
Stope dugoročne nezaposlenosti |
9,9% |
8,8% |
7,4% |
7,7% |
Izvor: ARS, RZS
Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih.
Tabela 11. Stopa neformalne zaposlenosti, stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ |
2016. (prosek) |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
Stopa neformalne zaposlenosti |
22% |
19,0% |
22,1% |
21,8% |
Stopa neformalne zaposlenosti, bez poljoprivrede |
9,8% |
8,5% |
10,2% |
10,7% |
Izvor: ARS, RZS
Stopa neformalne zaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 21,8% i smanjena je u odnosu na prethodni kvartal za 0,3 p.p.
Na strukturu zaposlenih značajno utiču sezonske oscilacije i neformalni sezonski poslovi, posebno u poljoprivredi.
Stopa neformalne zaposlenosti bez poljoprivrede iznosi 10,7%.
Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u periodu januar-novembar 2017. godine beleži kontinuirano smanjenje.
Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na dan 30. novembar 2017. godine iznosi 617.376 lica i manji je za 74.575 lica u odnosu na isti period prethodne godine (691.951).
Grafikon 1. Kretanje registrovane nezaposlenosti u 2017. godini, po mesecima
Izvor: NSZ
Posmatrano prema obrazovnoj strukturi, najzastupljenija su lica sa srednjim nivoom obrazovanja (učešće u registrovanoj nezaposlenosti od 52,5%), zatim slede nezaposleni bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija (32,9%), dok je učešće lica sa višim i visokim obrazovanjem 14,6%.
Posmatrano prema starosnoj strukturi, udeo mladih u registrovanoj nezaposlenosti iznosi 22,6%, dok je udeo starijih od 50 godina 30,9%.
Učešće dugoročno nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 69,6%, odnosno 429.448 nezaposlenih lica posao traži duže od 12 meseci.
IV CILJEVI I PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Osnovni cilj politike zapošljavanja, utvrđen Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine, je da se u Republici Srbiji do kraja 2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja kao i institucije tržišta rada potpuno usklade sa tekovinama EU.
U skladu sa osnovnim ciljem politike zapošljavanja, strateškim i reformskim dokumentima od značaja i uticaja na politiku zapošljavanja, i uz uvažavanje karakteristika nacionalnog tržišta rada, utvrđeni su sledeći prioriteti politike zapošljavanja u 2018. godini:
1) Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada;
2) Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja;
3) Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.
1. Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada
Rast zapošljavanja, i kao strateški cilj - održivo povećanje zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, zavisi od privrednog i investicionog ambijenta i utiče na povećanje ne samo broja, već i kvaliteta radnih mesta. Takođe, reformski procesi u sektorima ekonomije, obrazovanja, socijalne zaštite, regionalnog razvoja i dr., od značaja su za unapređenje stanja i kretanja na tržištu rada.
U 2018. godini nastaviće se sa aktivnostima u pogledu daljeg unapređenja zakonodavnog okvira u oblasti rada i zapošljavanja, unapređenja kvaliteta rada institucija tržišta rada (NSZ, agencije za zapošljavanje i lokalni saveti za zapošljavanje), kreiranja politike zapošljavanja zasnovane na nalazima evaluacija uticaja mera i kontiniuranog praćenja potreba poslodavaca i karekteristika nezaposlenih lica, kako bi mere aktivne politike zapošljavanja bile u skladu sa stanjem, mogućnostima i potrebama nacionalnog i lokalnog tržišta rada.
Radi ostvarivanja postavljenog prioriteta politike zapošljavanja predviđene su sledeće mere:
1.1. Unaprediti zakonodavni okvir u oblasti rada i zapošljavanja - nastaviće se sa pripremom zakonskih rešenja iz oblasti rada i zapošljavanja kojima se doprinosi poboljšanju regulatornog okvira u ovim oblastima (propis o štrajku, o agencijama za privremeno zapošljavanje, o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i o socijalnom preduzetništvu).
1.2. Unaprediti kapacitete NSZ za efikasnije pružanje usluga posredovanja u zapošljavanju, uključujući i sistem karijernog vođenja i savetovanja - u sklopu reforme NSZ akcenat je na povećanju kvaliteta usluga i unapređenja stručnog savetodavnog rada sa nezaposlenim licima i poslodavcima. To podrazumeva povećanje broja savetnika za zapošljavanje u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, kao i nastavak stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ.
1.3. Unaprediti kapacitete agencija za zapošljavanje i razviti različite oblike saradnje agencija i NSZ - kroz organizovanje treninga i obuka za zaposlene u agencijama, posebno za obavljanje poslova profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere, obezbeđivanje zaštite pri zapošljavanju u inostranstvu, vođenje evidencija i sl., uključujući i organizovanje pripremnih aktivnosti za pristupanje EURES mreži.
1.4. Jačati kapacitete lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnju na lokalnom i regionalnom nivou - kroz organizovanje obuka za planiranje lokalne politike zapošljavanja (za predstavnike lokalnih saveta za zapošljavanje, jedinica lokalne samouprave i NSZ) koja je u skladu sa stanjem, potrebama i mogućnostima lokalnog tržišta rada.
1.5. Unaprediti metode evaluacija mera aktivne politike zapošljavanja - planira se primena revidirane metodologije za ocenu uticaja realizovanih mera aktivne politike zapošljavanja.
1.6. Sprovođenje ankete za praćenje potreba i prognoziranja kretanja na tržištu rada i unapređenje procedura za planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou - planira se sprovođenje redovnog godišnjeg anketnog istraživanja potreba poslodavaca za zanimanjima, kvalifikacijama, znanjima i veštinama radne snage, kako bi se obezbedila usaglašenost ponude i potražnje na tržištu rada.
2. Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja
Podsticanje zapošljavanja i unapređenje zapošljivosti radi konkurentnijeg istupanja na tržištu rada vrši se kroz realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja.
U fokusu politike zapošljavanja su kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica, koja se uključuju u mere aktivne politike zapošljavanja kako na nacionalnom nivou, tako i kroz realizaciju lokalnih akcionih planova zapošljavanja, zbog čega se i u 2018. godini predviđa podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja kroz zajedničko finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.
Radi ostvarivanja postavljenog prioriteta politike zapošljavanja predviđene su sledeće mere:
2.1. Poboljšati efikasnost posredovanja u zapošljavanju - kroz povećanje broja traženih izvršilaca po prijavama potrebe za zapošljavanjem podnetih od strane poslodavaca i povećanje broja zaposlenih lica uz posredovanje NSZ.
2.2. Sprovoditi paket usluga za viškove zaposlenih - planira se realizacija seta usluga za viškove zaposlenih u cilju njihove pravovremene i efikasne reintegracije na tržište rada, uz dalje jačanje saradnje NSZ, jedinica lokalne samouprave i poslodavaca koji imaju potrebe za novim zapošljavanjem.
2.3. Uključivati nezaposlena lica starija od 50 godina u mere aktivne politike zapošljavanja - kroz pružanje podrške zapošljavanju i unapređenju zapošljivosti ove kategorije teže zapošljivih lica uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja, posebno imajući u vidu visoko učešće ove kategorije nezaposlenih u dugoročnoj nezaposlenosti.
2.4. Sprovoditi paket usluga za mlade - planira se realizacija seta usluga i mera aktivne politike zapošljavanja za mlade do 30 godina starosti koje su ciljno orijentisane i usklađene sa specifičnim potrebama mladih i i ujedno usmerene na stvaranje mogućnosti za produktivno zapošljavanje i efikasan prelazak sa školovanja na rad.
2.5. Sprovoditi paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene - planira se realizacija seta usluga i mera aktivne politike zapošljavanja za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene radi sticanja dodatnih znanja, veština i kompetencija i preveniranja isključenosti sa tržišta rada i kroz program funkcionalnog osnovnog obrazovanja, program sticanja praktičnih znanja, obuke, program subvencionisanog zapošljavanja, program javnih radova i dr.
2.6. Podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom - realizovaće se mere sa ciljem aktivacije osoba sa invaliditetom za ulazak i ostanak na tržištu rada, podržati zapošljavanje i samozapošljavanje, pružiti prilike za sticanje prvog radnog iskustva i obezbediti dodatna podrška za radno-socijalnu integraciju osoba sa invaliditetom koje se mogu zapošljavati samo pod posebnim uslovima.
2.7. Intenzivirati aktivnosti usmerene ka povećanju motivacije za uključivanje na tržište rada Roma - imajući u vidu neaktivnost i nepovoljnu obrazovnu strukturu nezaposlenih Roma i Romkinja realizovaće se aktivnosti usmerene na podsticanju uključivanja Roma i Romkinja na formalno tržište rada, podizanje zapošljivosti, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, posebno iz kategorija višestruko teže zapošljivih nezaposlenih lica.
2.8. Intenzivirati aktivnosti na aktivaciji na tržište rada radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći - povećanje obuhvata ove kategorije nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja koju prati intenzivirana saradnja između filijala NSZ i centara za socijalni rad sa ciljem povećanja zapošljavanja i smanjenja trajnog oslanjanja na davanja iz sistema socijalne zaštite.
2.9. Podsticati zapošljavanje nezaposlenih žena - aktivnosti su usmerene na izjednačavanje položaja muškaraca i žena na tržištu rada odnosno otklanjanje i sprečavanja nejednakog položaja i ostvarivanje jednakih mogućnosti polova, kroz prioriteno uključivanje žena, posebno iz osetljivih kategorija u mere aktivne politike zapošljavanja kao i podsticanje ženskog preduzetništva.
2.10. Podsticati razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja - planira se realizacija sufinansiranja programa i mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih u lokalnim akcionim planovima zapošljavanja.
3. Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital
Politika zapošljavanja predstavlja integralni deo sistema razvoja ljudskih resursa i kreira se na osnovu analize podataka o osnovnim i projektovanim kretanjima na tržištu rada, odnosno na osnovu sagledavanja i praćenja tendencija, stanja i budućih potreba poslodavaca na nacionalnom i regionalnom nivou radi prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja potrebama tržišta rada.
Sa ciljem unapređenja kvaliteta ponude i konkurentnosti radne snage promovisaće se usluge karijernog vođenja i savetovanja, koncept celoživotnog učenja i time uticati na smanjenje neusaglašenosti ponude i potražnje tržištu rada.
Radi ostvarivanja postavljenog prioriteta politike zapošljavanja predviđene su sledeće mere:
3.1. Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao nosilac ove mere, uspostaviće metodologiju praćenja sprovođenja programa karijernog vođenja i savetovanja zasnovanih na standardima usluga, formirati timove za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama i time u saradnji sa drugim institucijama i NSZ obezbediti uslove za učenike, odnosno nezaposlena lica za upravljanje karijerom, odnosno za planiranje i upravljanje promenama u oblasti učenja i rada.
3.2. Dalje razvijati nacionalni sistem klasifikacije zanimanja - nastaviće se, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa aktivnostima na izradi usaglašene klasifikacije zanimanja.
3.3. Dalje razvijati nacionalni okvir kvalifikacija - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće sa aktivnostima na uspostavljanju zakonskog i institucionalnog okvira za implementaciju nacionalnog okvira kvalifikacija.
3.4. Promovisati koncept celoživotnog učenja - podsticaće se kontinuirano usvajanje dodatnih znanja i veština radi konkurentnijeg istupanja na tržištu rada, a istovremeno će se raditi na podizanju kvaliteta obuka kroz akreditaciju javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
3.5. Nastavak reforme stručnog obrazovanja - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće sa aktivnostima na razvoju politike formalnog obrazovanja u cilju boljeg odgovora na potrebe tržišta rada.
V PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će tokom 2018. godine sprovoditi NSZ, realizuju se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i propisima o državnoj pomoći a kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja uređuju se opštim aktom NSZ.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja obuhvataju:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada kroz pružanje usluga poslodavcima i tražiocima zaposlenja - podrška licima u procesu aktivnog traženja posla u skladu sa dogovorenim individualnim planom zapošljavanja (savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, razvijanje veština aktivnog traženja posla putem obuka za aktivno traženje posla, kluba za traženje posla), uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i zadovoljavanje iskazanih potreba, selekcija i upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, organizovanje sajmova zapošljavanja i dr.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Informisanje i savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere, psihološka procena za potrebe zapošljavanja, uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, radionica za psihološku podršku planiranju karijere (za potencijalne viškove zaposlenih), organizovanje sajmova profesionalne orijentacije, učešće na drugim manifestacijama koje se tiču planiranja karijere i dr.
3. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru, prvenstveno mikro, mala i srednja preduzeća, mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ostvariti pravo na subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Subvencija se isplaćuje poslodavcu u jednokratnom iznosu.
Nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih, na koje se ova subvencija može primeniti, su:
1) mladi do 30 godina starosti - bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama, mladi koji posao traže duže od 12 meseci i mladi koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja;
2) stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih;
3) Romi;
4) osobe sa invaliditetom;
5) radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
6) dugoročno nezaposleni;
7) žrtve porodičnog nasilja;
Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2018. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:
1) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
3) za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.
Navedeni iznosi subvencije se za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći, mladih do 30 godina koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja i žrtava porodičnog nasilja uvećavaju za 20% tako da iznose:
1) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;
3) za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 180.000,00 dinara po korisniku.
Realizacija programa prati se 12 meseci.
Podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje.
Stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošavanja sastoji se od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke, u poslovnim centrima NSZ, regionalnim razvojnim agencijama i dr.
Sredstva za samozapošljavanje u 2018. godini odobravaju se u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 180.000,00 dinara po korisniku radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Prioritet kod odobravanja subvencije za samozapošljavanje imaju:
1) mladi do 30 godina starosti,
2) viškovi zaposlenih,
3) Romi,
4) osobe sa invaliditetom,
5) žene.
U slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 220.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.
Realizacija programa prati se 12 meseci.
Korisniku novčane naknade za slučaj nezaposlenosti može se, radi samozapošljavanja, isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
5. Dodatno obrazovanje i obuka
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji se realizuju u 2018. godini, odnosno programi i mere kojima lica stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Ovaj program zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje sledećih programa i mera:
5.1. |
Program stručne prakse - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Program je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa. Program se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, dok se najviše do 30% ukupno planiranih u ovaj program može angažovati u javnom sektoru i to isključivo u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i pravosuđa. Izuzetno, na teritoriji AP Kosovo i Metohija i devastiranih područja2 na teritoriji Republike Srbije, program stručne prakse realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, pri čemu privatni sektor ima prioritet. Trajanje programa utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a NSZ finansira program najduže do 12 meseci. |
5.2. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Program je namenjen sledećim kategorijama nezaposlenih lica, bez obzira na godine života: |
5.3. |
Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama. |
5.3.1. |
Specijalističke informatičke obuke u skladu sa potrebama tržišta rada - sticanje novih znanja, veština i sposobnosti nezaposlenih lica u oblasti informacionih tehnologija, sa ciljem povećanja nivoa konkurentnosti i zapošljivosti. |
5.4. |
Obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za konkretno radno mesto, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos, u skladu sa zakonom, sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). |
5.5. |
Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog - poslodavac može podneti zahtev NSZ za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi NSZ u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći, a na predlog tela nadležnog za ekonomski razvoj i po pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za poslove zapošljavanja. Bliže kriterijume i uslove za uključivanje zaposlenog u obuke za potrebe poslodavca propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja. |
5.6. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. |
________
2 Prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade
Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2018. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima.
6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
U ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, osim osoba sa invaliditetom čiji je broj posebno utvrđen, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada sledećim kategorijama:
1) radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
2) Romi;
3) lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama;
4) viškovi zaposlenih;
5) lica koja posao traže duže od 18 meseci.
Utvrđeni procenat učešća navedenih kategorija nezaposlenih lica odnosi se na javni rad koji kroz redovne javne konkurse sprovodi samostalno NSZ.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:
1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 18.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje);
2) naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada angažovanih lica (maksimalno do 2.000 dinara po licu, za svaki mesec angažovanja);
3) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (maksimalno do 2.000 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);
4) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje potvrda o stečenim kompetencijama.
U 2018. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Javni radovi se mogu organizovati i za oblast kulture na kojima se isključivo angažuju osobe sa invaliditetom.
Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
8. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom
Pored prioritetnog uključivanja u programe i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđene ovim akcionim planom, za nezaposlene osobe sa invaliditetom, u cilju podsticanja zapošljavanja, realizuju se i mere u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i to:
8.1. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva - poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Subvencija zarade se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
8.2. Podrška osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima uz:
- prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom,
- pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.
9. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja (LAPZ)
Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 15. februara 2018. godine, putem NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih LAPZ.
U 2018. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ, i to:
1) Program javnih radova - u program javnih radova mogu se uključiti nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ;
2) Obuka na zahtev poslodavca - u obuku se uključuju nezaposlena lica ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta;
3) Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene;
4) Subvencija za samozapošljavanje - odobrava se radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u LAPZ;
5) Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih - može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u LAPZ;
Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;
2) usvojen LAPZ;
3) usaglašen LAPZ sa NAPZ i pokrajinskim APZ,
4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17) može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera su:
1. stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave,
2. pripadnost jedinice lokalne samouprave grupi III i IV stepena razvijenosti i posebno devastirana područja, utvrđeni u skladu sa posebnim propisom Vlade),
3. formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.
Po isteku roka za podnošenje zahteva, NSZ proverava ispunjenost uslova za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom LAPZ (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.
NSZ dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.
NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.
Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u LAPZ i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, NSZ pruža stručnu i tehničku podršku.
Plan uključivanja lica u mere aktivne politike zapošljavanja u 2018. godini
|
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere |
Broj OSI uključen u mere |
Ukupan broj lica uključen u mere |
Efekti mera |
|
1. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
104.580 |
4.640 |
109.220 |
34.317 |
31,4% |
1.1. |
Obuka za aktivno traženje posla |
36.000 |
1.300 |
37.300 |
18.277 |
49% |
1.2. |
Trening samoefikasnosti |
3.040 |
80 |
3.120 |
562 |
18% |
1.3. |
Radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla |
950 |
50 |
1.000 |
180 |
18% |
1.4. |
Klub za traženje posla |
3.500 |
220 |
3.720 |
930 |
25% |
1.5. |
Sajam zapošljavanja |
50.200 |
2.680 |
52.880 |
10.560 |
20% |
1.6. |
Obuka za razvoj preduzetništva |
10.890 |
310 |
11.200 |
3.808 |
34% |
2. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
9.260 |
620 |
9.880 |
5.487 |
55,5% |
2.1. |
Program stručne prakse |
4.500 |
30 |
4.530 |
1.812 |
40% |
2.2. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene |
800 |
20 |
820 |
820 |
100% |
2.3. |
Obuka za tržište rada |
700 |
550 |
1.250 |
375 |
30% |
2.4. |
Specijalističke informatičke obuke |
1.000 |
|
1.000 |
500 |
50% |
2.5. |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
760 |
20 |
780 |
780 |
100% |
2.6. |
Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog |
prema zahtevima poslodavaca |
||||
2.7. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
1.500 |
0 |
1.500 |
1.200 |
80% |
3. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
5.760 |
670 |
6.430 |
6.430 |
100% |
3.1. |
Subvencija za samozapošljavanje |
3.210 |
120 |
3.330 |
3.330 |
100% |
3.2. |
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih |
2.550 |
160 |
2.710 |
2.710 |
100% |
3.3. |
Subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva |
/ |
350 |
350 |
350 |
100% |
3.4. |
Mere podrške za OSI |
/ |
40 |
40 |
40 |
100% |
4. |
JAVNI RADOVI |
5.000 |
1.670 |
6.670 |
6.670 |
100% |
|
UKUPNO |
124.600 |
7.600 |
132.200 |
52.904 |
40% |
- Efekat mera APZ na zapošljavanje prikazuje broj učesnika mere koji su se zaposlili nakon izlaska iz mere, kao i lica koja se trenutno nalaze u meri koja podrazumeva zapošljavanje/radno angažovanje (subvencije za zapošljavanje, javni radovi, program sticanja praktičnih znanja, mere podrške za OSI);
- Efekat mera: obuka za aktivno traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla i funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, prikazuje broj učesnika programa koji su se uključili u druge mere APZ ili su se zaposlili nakon izlaska iz mere;
- Podjednako uključivanje nezaposlenih muškaraca i žena u programe i mere APZ radi povećanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje (očekuje se da od ukupno 132.200 lica uključenih u mere bude 66.100 žena, a takođe da od 52.904 zaposlenih polovina budu žene).
Plan uključivanja nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja kroz direktnu dodelu sredstava NSZ iz IPA 2013 u 2018. godini
|
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere |
Broj zaposlenih (od ukupnog broja) |
Efekat |
1. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
487 |
426 |
87,47% |
1.1. |
Obuka za tržište rada |
87 |
26 |
30% |
1.2. |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
400 |
400 |
100% |
2. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
1.025 |
1.025 |
100% |
2.1. |
Subvencija za samozapošljavanje |
525 |
525 |
100% |
2.2. |
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih |
500 |
500 |
100% |
|
UKUPNO |
1.512 |
1.451 |
95,96% |
VI FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, obezbeđeno je 3.650.000.000,00 dinara iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Takođe, obezbeđen je iz direktnog granta NSZ (direktno dodeljenih sredstava), iz IPA 2013 programskog ciklusa, iznos od 554.065.000,00 dinara za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja u okviru Finansijskog plana NSZ za 2018. godinu.
Planirana su u Finansijskom planu NSZ za 2018. godinu i sredstva u iznosu od 750.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
U okviru poglavlja VIII TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ, u koloni Izvori finansiranja, prikazani su i donatori/projekti SDC, GIZ, IPA 15 (RSS) i dr. koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare i druge aktivnosti.
VII NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ
Mere aktivne politike zapošljavanja i planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ i drugi organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se na osnovu Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i NSZ. Ovim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati za 2018. godinu, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
Ključnu ulogu u procesu sprovođenja i izveštavanja ima NSZ, dok centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja direktno prati aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.
VIII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, teže zapošljiva lica su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.
U 2018. godini status teže zapošljivih lica, a u skladu sa procenom zapošljivosti, koja će imati prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja i žrtve porodičnog nasilja.
Takođe, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija nezaposlenih kao što su: žene (posebno žene žrtve trgovine ljudima), izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, bivši izvršioci krivičnih dela i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada.
Poseban prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja imaju nezaposlena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti.
Zbog neophodnosti intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja mladih, viškova zaposlenih, lica bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom, pripremljeni su posebni paketa usluga:
Paket usluga za viškove zaposlenih - za viškove zaposlenih čija se prijava na evidenciju nezaposlenih očekuje zbog završetka procesa restrukturiranja, kao i zbog racionalizacije javnog sektora, pripremljen je paket usluga koji podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa ili nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, NSZ će realizovati informativne sastanke sa poslodavcem koji se suočava sa viškom zaposlenih i sindikatima i sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca i organizovati savetovanja za zapošljavanje sa potencijalnim viškovima zaposlenih koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, potencijalni viškovi zaposlenih će se uključivati u sledeće mere: klub za traženje posla (petodnevni program posebno dizajniran za viškove zaposlenih), radionicu za psihološku podršku planiranju karijere (jednodnevni program posebno dizajniran za potencijalne viškove zaposlenih), obuku za razvoj preduzetništva i obuku za aktivno traženje posla.
Nakon prijave viškova zaposlenih na evidenciju nezaposlenih, NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja i sl.
Takođe, NSZ će, u cilju preveniranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.
Paket usluga za mlade - podrazumeva set koraka koje NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizuje sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost i obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, program stručne prakse, subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja i dr.).
Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez kvalifikacija i dugoročno nezaposlene;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti za kvalifikovana dugoročno nezaposlena lica i motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane);
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i dr.), javne radove i dr.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom - podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada, i obuhvata:
1) procenu profesionalnih mogućnosti, odnosno procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.
IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ
PRIORITET 1. - POBOLJŠANJE USLOVA NA TRŽIŠTU RADA I UNAPREĐENJE INSTITUCIJA TRŽIŠTA RADA |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
1.1. Unaprediti zakonodavni okvir u oblasti rada i zapošljavanja |
Usvojiti zakonska rešenja kojima se doprinosi poboljšanju regulatornog okvira u oblasti rada i zapošljavanja. |
MRZBSP |
Nadležna ministarstva Socijalni partneri |
Usvojena zakonska rešenja u oblasti rada i zapošljavanja (Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, Zakon o štrajku, Zakon o socijalnom preduzetništvu). |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
1.2. Unaprediti kapacitete NSZ za efikasnije pružanje usluga posredovanja u zapošljavanju, uključujući i sistem karijernog vođenja i savetovanja |
Povećati iznos raspoloživih sredstava za realizaciju mera APZ. |
NSZ |
/ |
Povećan iznos raspoloživih sredstava za realizaciju mera APZ. |
Finansijski plan NSZ |
Povećati broja savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, aktivnim tražiocima zaposlenja, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i dodatno zapošljavanje. |
NSZ |
/ |
Povećan broj savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, aktivnim tražiocima zaposlenja, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i dodatno zapošljavanje. |
Finansijski plan NSZ |
|
Realizovati program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti. |
NSZ |
/ |
Program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti u primeni. |
Finansijski plan NSZ |
|
Realizovati savetovanje za zapošljavanje u svim filijalama NSZ. |
NSZ |
/ |
Broj individualnih razgovora sa tražiocima zaposlenja. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Unaprediti stručni savetodavni rad sa nezaposlenim licima u skladu sa aktivnostima utvrđenim u Akcionom planu NSZ za unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju poslodavcima i nezaposlenim licima. |
NSZ |
/ |
Broj profila rizika nezaposlenih lica izrađenih u skladu sa novom metodologijom. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Svetska banka |
|
Unaprediti saradnju sa poslodavcima. |
NSZ |
/ |
Broj kontakata/obilazaka poslodavaca. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Unaprediti upravljanje obimom klijenata na nivou filijala NSZ. |
NSZ |
/ |
Standardna devijacija srednje vrednosti obima posla savetnika za zapošljavanje među filijalama NSZ. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Realizovati mere APZ u svim filijalama NSZ. |
NSZ |
/ |
Broj i struktura nezaposlenih lica uključenih u mere APZ, po filijalama NSZ. |
Finansijski plan NSZ |
|
Povećati broj nezaposlenih korisnika usluga karijernog vođenja i savetovanja, posebno mladih. |
NSZ |
/ |
Broj i struktura korisnika usluga karijernog vođenja i savetovanja, posebno iz kategorije nezaposlenih mladih. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
1.3. Unaprediti kapacitete agencija za zapošljavanje i razviti različite oblike saradnje agencija i NSZ |
Ojačati kapacitete agencija za zapošljavanje, posebno za obavljanje poslova profesionalne orijentacije, savetovanja o planiranju karijere, vođenje evidencija i dr. |
MRZBSP |
NSZ |
Broj obuka/radionica/seminara organizovanih po zahtevu agencija za zapošljavanje. |
Višekorisnička IPA 2015 |
Sprovođenje pripremnih aktivnosti za pristupanje EURES mreži. |
NSZ |
Agencije za zapošljavanje |
Broj organizovanih obuka/radionica koje se odnose na regulativu EURES mreže |
Višekorisnička IPA 2015 |
|
1.4. Jačati kapacitete lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnju na lokalnom i regionalnom nivou |
Razvijati partnerstva i saradnju jedinica lokalne samouprave u cilju podsticanja razmene primera dobre prakse i koordinacije lokalnih politika. |
MRZBSP |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj formiranih zajedničkih lokalnih saveta za zapošljavanje. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Realizovan set obuka za planiranje lokalne politike zapošljavanja za predstavnike lokalnih saveta za zapošljavanje, jedinica lokalne samouprave i filijala NSZ. |
MRZBSP |
NSZ |
Broj realizovanih obuka. |
SDC |
|
1.5. Unaprediti metode evaluacija mera aktivne politike zapošljavanja (APZ) |
Primeniti revidiranu metodologiju monitoringa i evaluacije aktivne politike zapošljavanja u skladu sa Akcionim planom za monitoring i evaluaciju mera APZ usvojenim od strane NSZ. |
MRZBSP |
/ |
Evalucioni izveštaji za mere APZ na lokalnom i nacionalnom nivou. |
Svetska banka |
1.6. Sprovođenje ankete za praćenje potreba i prognoziranja kretanja na tržištu rada i unapređenje procedura za planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou |
Sprovesti anketu poslodavaca o potrebama za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju zapošljavaju ili nameravaju da zaposle, na nivou filijala NSZ. |
NSZ |
Udruženja poslodavaca |
Izveštaji o prognozama kretanja na tržištu rada na lokalnom i nacionalnom nivou. |
Finansijski plan NSZ |
PRIORITET 2. - PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA NA TRŽIŠTE RADA I PODRŠKA REGIONALNOJ I LOKALNOJ POLITICI ZAPOŠLJAVANJA |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
2.1. Poboljšati efikasnost posredovanja u zapošljavanju |
Posredovati po podnetim prijavama potrebe za zapošljavanjem. |
NSZ |
/ |
Broj traženih izvršilaca po prijavama potrebe za zapošljavanjem podnetih od strane poslodavaca. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
2.2. Sprovoditi paket usluga za viškove zaposlenih |
Intenzivirati saradnju NSZ, jedinica lokalne samouprave i poslodavaca koji imaju viškove zaposlenih i poslodavaca koji imaju potrebe za novim zapošljavanjem, u cilju prevencije pasivizacije i dugoročne nezaposlenosti lica iz kategorije viškova. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj kontakata NSZ za jedinicama lokalne samouprave u kojima se rešava višak zaposlenih. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
2.3. Uključivati nezaposlena lica starija od 50 godina u mere aktivne politike zapošljavanja |
Povećati broj nezaposlenih lica starijih od 50 godina uključenih u mere APZ |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj i struktura nezaposlenih lica starijih od 50 godina uključenih u mere APZ. |
Finansijski plan NSZ |
2.4. Sprovoditi paket usluga za mlade |
Povećati broj mladih uključenih u mere APZ |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj i struktura nezaposlenih mladih uključenih u mere APZ. |
Finansijski plan NSZ |
Podsticati preduzetništvo među mladima. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj i struktura nezaposlenih mladih kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje. |
Finansijski plan NSZ |
|
2.5. Sprovoditi paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene |
Povećati broj nezaposlenih bez kvalifikacija, niskokvalifikovanih i dugoročno nezaposlenih u mere APZ. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj nezaposlenih bez kvalifikacija, niskokvalifikovanih i dugoročno nezaposlenih uključenih u mere APZ. |
Finansijski plan NSZ |
2.6. Podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) |
Povećati broj nezaposlenih OSI uključenih u mere APZ. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj i struktura nezaposlenih OSI uključenih u mere APZ. |
Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI |
Obezbediti podršku za radno-socijalnu integraciju na tržište rada OSI koje se mogu zapošljavati pod posebnim uslovima. |
NSZ |
/ |
Broj prilagođenih radnih mesta OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima na otvorenom tržištu. |
Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI |
|
Informisati poslodavce o mogućnostima korišćenja subvencije zarade u trajanju od 12 meseci za OSI bez radnog iskustva, zaposlene na neodređeno vreme u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i o mogućnosti korišćenja olakšica, dela doprinosa i poreza na dohodak građana za zaposlene OSI u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonom o porezu na dohodak građana. |
NSZ |
Ministarstvo finansija |
Broj nezaposlenih OSI zaposlenih uz program subvencije zarade za nezaposlene OSI bez radnog iskustva. |
Finansijski plan NSZ |
|
2.7. Intenzivirati aktivnosti usmerene ka povećanju motivacije za uključivanje na tržište rada Roma |
Informisati Rome o uslugama koje pruža NSZ kroz karavane zapošljavanja i mobilne timove. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj Roma na evidenciji NSZ. |
Finansijski plan NSZ |
2.8. Intenzivirati aktivnosti na aktivaciji na tržište rada radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći |
Povećan broj korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ. |
MRZBSP |
Centri za socijalni rad |
Broj nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ. |
Finansijski plan NSZ |
2.9. Podsticati zapošljavanje nezaposlenih žena |
Povećati broj nezaposlenih žena uključenih u mere APZ, posebno iz osetljivih kategorija (samohrane majke, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, korisnice novčane socijalne pomoći i Romkinje) uključenih u mere APZ. |
NSZ |
Jedinice lokalne samouprave |
Broj i struktura nezaposlenih žena uključenih u mere APZ. |
Finansijski plan NSZ |
2.10. Podsticati razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja |
Odobriti sredstva autonomnoj pokrajini odnosno jedinici lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih LAPZ iz budžeta opredeljenog za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja. |
MRZBSP |
NSZ |
Broj odobrenih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih LAPZ. |
Finansijski plan NSZ |
PRIORITET 3. - UNAPREĐENJE KVALITETA RADNE SNAGE I ULAGANJE U LJUDSKI KAPITAL |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
3.1. Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje |
Obezbediti praćenje sprovođenja programa u skladu sa metodologijom karijernog vođenja i savetovanja za mlade u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja i na tržištu rada. |
MPNTR |
ZUOV |
Uspostavljena metodologija praćenja sprovođenja programa karijernog vođenja i savetovanja zasnovana na standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Aktivno učestvovati u sprovođenju strategija koje se odnose i na karijerno vođenje i savetovanje i potpisani protokoli o saradnji u cilju realizacije konkretnih aktivnosti. |
MPNTR |
NSZ Organizacije civilnog društva |
Broj potpisanih protokola o saradnji u cilju realizacije konkretnih aktivnosti. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Formirani timovi za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim školama kao i centri za karijerno vođenje i savetovanje u visokoškolskim ustanovama. |
MPNTR |
Škole |
Broj timova i centara za karijerno vođenje i savetovanje funkcionalno uspostavljenih prema standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Organizovani sajmovi profesionalne orijentacije. |
NSZ |
MPNTR |
Broj održanih sajmova i ukupan broj učesnika po sajmu. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Organizovane medijske kampanje za promociju karijernog vođenja i savetovanja. |
MPNTR |
Euroguidance centar |
Broj sprovedenih kampanji. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Pripremljeno uputstvo srednjim školama sa smernicama za razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja. |
MPNTR |
NSZ |
Broj realizovanih obuka i seminara za razvoj programa karijernog vođenja u skladu sa standardima i smernicama. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
3.2. Dalje razvijati nacionalni sistem klasifikacije zanimanja |
Radna grupa pripremila usaglašenu klasifikaciju zanimanja sa međunarodnim standardom ISCO 08 |
MRZBSP |
NSZ |
Nacionalna klasifikacija zanimanja usvojena. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
3.3. Dalje razvijati nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) |
Uspostavljen zakonski okvir za implementaciju NOK |
MPNTR |
Međuministarska radna grupa |
Doneta podzakonska akta za implementaciju NOK. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Uspostavljen institucionalni okvir za implementaciju NOK |
MPNTR |
Međuministarska radna grupa |
Osnovane institucije i tela za implementaciju NOK. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Razvijena tri profila sektora za uspostavljanje sektorskih veća. |
MPNTR |
/ |
Razvijena tri profila sektora. |
SDC |
|
Ažuriranje Baze kvalifikacija |
MPNTR |
ZUOV |
Broj kvalifikacija unetih u Bazu. |
EACEA |
|
3.4. Promovisati koncept celoživotnog učenja |
Kontinuirano sprovođenje postupka akreditacije javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih |
MPNTR |
ZUOV |
Broj akreditacija javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Sprovedene aktivnosti na promovisanju koncepta funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih |
MPNTR |
Škole |
Broj polaznika programa FOOO. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
3.5. Nastavak reforme stručnog obrazovanja |
Razmenjene informacije o potrebama tržišta rada za potrebe planiranja i razvoja politike formalnog obrazovanja u cilju boljeg odgovora obrazovanja na potrebe tržišta rada. |
MPNTR |
PKS |
Broj sastanaka sa socijalnim partnerima. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Razvijen određen broj programa obrazovanja odnosno obuka - kvalifikacija u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. |
MPNTR |
ZUOV |
Broj razvijenih programa obrazovanja/obuka u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Sprovedene obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. |
MPNTR |
Škole |
Broj sprovedenih obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
X INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2018. GODINU
CILJ |
INDIKATOR |
Izvor podataka |
Povećanje stope aktivnosti 15-64 |
Stopa aktivnosti - proporcija radno aktivnih stanovnika u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Povećanje stope zaposlenosti 15-64 |
Stopa zaposlenosti - proporcija zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje stope nezaposlenosti 15-64 |
Stopa nezaposlenosti - proporcija nezaposlenih lica u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje dugoročne nezaposlenosti |
Učešće dugoročne nezaposlenosti - udeo dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje regionalnih razlika |
Stopa zaposlenosti po regionima. |
RZS |
Smanjenje udela neformalne ekonomije |
Broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji. |
RZS |
Izdvajanje većeg iznosa finansijskih sredstava za mere APZ |
Iznos sredstava opredeljen za realizaciju mera APZ. |
MRZBSP |
Veći broj nezaposlenih lica uključen u mere APZ |
Broj nezaposlenih lica uključenih u mere APZ u toku jedne godine. |
NSZ |
Veći broj nezaposlenih lica zaposlen nakon uključivanja u mere APZ |
Broj zaposlenih lica šest meseci nakon uključivanja u mere APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje mladih do 30 godina |
Stopa aktivnosti mladih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 15-24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Zapošljavanje viškova zaposlenih |
Broj viškova zaposlenih obuhvaćen merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje starijih od 50 godina |
Stopa aktivnosti starijih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 50-64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Zapošljavanje nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih |
Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) |
Broj OSI obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ |
NSZ |
Zapošljavanje Roma |
Broj Roma obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje korisnika NSP |
Broj korisnika NSP obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje dugoročno nezaposlenih |
Broj dugoročno nezaposlenih (na evidenciji duže od 12 meseci odnosno 18 meseci) obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja |
Broj mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja |
Broj žrtava porodičnog nasilja obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
XI UČEŠĆE U REALIZACIJI PROJEKATA
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
Red. br. |
Projekat |
Trajanje |
Izvor finansiranja |
1. |
"Unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" |
januar 2016 - jun 2019. godine |
Svetska banka |
Projekat ima za cilj unapređenje delotvornosti i koordinacije između odabranih javnih politika i programa radi ublažavanja i otklanjanja prepreka za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti. Jedna od komponenti ovog projekta odnosi se na reformu tržišta rada. Reforma tržišta rada podržana je kroz unapređenje usluga NSZ u posredovanju u zapošljavanju (i prema nezaposlenim licima i prema poslodavcima) i kroz unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja. |
|||
2. |
"Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja" |
2017-2019. godina |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ |
U okviru projekta planiran je dalji razvoj i unapređenje sistema obuka, odnosno programa obuka za tržište rada, sa ciljem smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje, kao i povećavanje efikasnosti politike zapošljavanja prema osobama sa invaliditetom. Kroz ovaj programski ciklus planirana je direktna dodela sredstava NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i to: subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene i obuke za tržište rada. |
|||
3. |
"Podrška implementaciji Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, sa fokusom na politiku zapošljavanja i zapošljivosti mladih" |
glavna faza Projekta oktobar 2016 - decembar |
Vlada Švajcarske Konfederacije/ |
Projekat treba da doprinese povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih, kroz sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sa ciljem unapređenja kreiranja i implementacije zakonodavnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou. |
|||
4. |
"Podsticanje zapošljavanja mladih" |
jul 2015 - jun 2019. godine |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) |
Projekat ima za cilj unapređenje uslova za bolje pozicioniranje mladih između 15 i 35 godina starosti na tržištu rada, uz uspostavljanje i jačanje lokalnih inicijativa za zapošljavanje mladih. Projekat je inicirao stručni Nacionalni dijalog za podsticanje zapošljavanja mladih koji će preporuke, iskustva i znanja stečena u toku sprovođenja projekta integrisati u politički dijalog u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. |
|||
5. |
"Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku" (ESAP) |
2016-2018. godina |
Regionalni savet za saradnju (RSS) |
Projekat ima za cilj da doprinese unapređenju politika, institucionalnom okviru i rezultatima, kao i regionalnoj saradnji u oblastima zapošljavanja, ljudskog kapitala i socijalne politike u zemljama zapadnog Balkana. |
SKRAĆENICE
APZ |
Aktivna politika zapošljavanja |
ARS |
Anketa o radnoj snazi |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
GIZ |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju |
EUD |
Delegacija Evropske unije |
ESAP |
Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku |
EURES |
Evropska mreža javnih službi za zapošljavanje |
ZVKOV |
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja |
ZUOV |
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
IPA |
Instrument za pretpristupnu pomoć |
LAPZ |
Lokalni akcioni plan zapošljavanja |
MOS |
Ministarstvo omladine i sporta |
MPNTR |
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja |
MRZBSP |
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
MF |
Ministarstvo finansija |
NAPZ |
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja |
NEET |
Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci |
NOKS |
Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
NSKZ |
Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja |
NSP |
Novčana socijalna pomoć |
OSI |
Osoba sa invaliditetom |
RZS |
Republički zavod za statistiku |
RS |
Republika Srbija |
RSS |
Regionalni savet za saradnju |
SDC |
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju |
SIPRU |
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
FOOO |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
CROSO |
Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja |