POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 37/2014, 54/2014 i 57/2017) |
Poslovnikom o radu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Poslovnik) bliže se uređuje organizacija rada Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Skupština) i uređuje način rada Skupštine.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Skupštini, koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
U radu Skupštine, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, u ravnopravnoj službenoj upotrebi su i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa Statutom.
1. Sazivanje prve sednice Skupštine
Prvu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od tri dana od dana podnošenja izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Ukoliko predsednik Skupštine prethodnog saziva u utvrđenom roku ne sazove sednicu, sednicu će sazvati najstariji potpredsednik prethodnog saziva, u narednom roku od tri dana.
Sednici Skupštine do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji poslanik, koji je prisutan na sednici, kome u radu pomaže generalni sekretar Skupštine.
Na prvoj sednici Skupštine:
- potvrđuju se mandati poslanika;
- obrazuju poslaničke grupe;
- vrši se izbor predsednika;
- vrši se izbor potpredsednika Skupštine;
- imenuje generalni sekretar Skupštine.
Na prvoj sednici Skupštine mogu se obrazovati i radna tela Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata poslanika
Poslanici stiču prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandat poslanika na osnovu uverenja o izboru poslanika i izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Skupština obrazuje Komisiju za potvrđivanje mandata poslanika (u daljem tekstu: Komisija), od sedam članova.
U sastavu Komisije obezbeđuje se srazmerna zastupljenost poslanika izabranih na predlog političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili koalicije političke stranke i grupe građana ili grupe građana.
Predsednika i članove Komisije predlaže poslanik koji predsedava sednici Skupštine. Komisija je izabrana ako za nju glasa većina prisutnih poslanika.
Komisija počinje sa radom odmah po njenom izboru.
Komisija radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova Komisije i, a odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.
Na osnovu izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima, Komisija utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Pokrajinske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini, u pisanom obliku koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata svakog poslanika,
- obrazložen predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih poslanika.
Član Komisije za kojeg se predlaže odlaganje potvrđivanja mandata ne može da učestvuje u odlučivanju o tom predlogu.
Izveštaj Komisije Skupština razmatra i usvaja u celini, ako Komisija nije predložila odlaganje potvrđivanja mandata pojedinih poslanika.
Kada Komisija u svom izveštaju predloži da se poslaniku odloži potvrđivanje mandata, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Podnošenjem Izveštaja Skupštini, Komisija prestaje sa radom.
Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata poslaniku, obavezaće Pokrajinsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru poslanika i da o tome obavesti Skupštinu u roku od osam dana od dana prijema odluke.
O potvrđivanju mandata poslanika iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje posle razmatranja obaveštenja Pokrajinske izborne komisije.
Poslanik kome je odloženo potvrđivanje mandata, ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i učestvuje u radu bez prava odlučivanja.
Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika.
Danom konstituisanja Skupštine, prestaje mandat poslanika prethodnog saziva.
3. Obrazovanje poslaničkih grupa
Poslaničke grupe obrazuju se na način utvrđen ovim poslovnikom.
4. Izbor predsednika Skupštine
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje 20 poslanika.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime predstavnika predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da usmeno obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Po zaključenju pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu početnog slova prezimena kandidata.
Predsednik Skupštine bira se javnim glasanjem ako Skupština ne donese odluku o tajnom glasanju.
Glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika o odlučivanju javnim glasanjem.
Kada je predloženo više kandidata za predsednika glasa se prozivanjem poslanika.
Kada Skupština odluči da se glasa tajno, glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika o odlučivanju tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomažu dva najmlađa poslanika, koja su prisutna na sednici i generalni sekretar Skupštine.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem, niti da pomaže predsedavajućem u rukovođenju glasanjem.
Za predsednika Skupštine izabran je poslanik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja poslanika.
Kada je predložen jedan kandidat koji nije dobio potrebnu većinu ili su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Kada je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje za dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno za kandidate koji su dobili najveći i istovremeno jednaki broj glasova.
Ako u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.
Prilikom stupanja na dužnost predsednik Skupštine pred Skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću poštovati Ustav i zakon Republike Srbije, Statut Autonomne pokrajine Vojvodine i da ću dužnost predsednika Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine obavljati savesno, nepristrasno i odgovorno, rukovodeći se demokratskim načelima, interesima građana i interesima Autonomne pokrajine Vojvodine i da ću čuvati ugled Skupštine".
Nakon izbora, predsednik Skupštine preuzima predsedavanje na sednici.
5. Izbor potpredsednika Skupštine
Prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika.
Najmanje 20 poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Skupštine, ali najviše do broja koji se bira.
Predlog kandidata za potpredsednika Skupštine podnosi se predsedniku Skupštine, u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezimena kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime predstavnika predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsednik Skupštine dostavlja poslanicima primljene predloge.
Predstavnik predlagača ima pravo da usmeno obrazloži predlog.
O predlogu kandidata otvara se pretres.
Po zaključenju pretresa predsednik Skupštine utvrđuje listu kandidata za potpredsednike Skupštine po azbučnom redu početnog slova prezimena kandidata.
Glasanje za izbor potpredsednika Skupštine vrši se po odredbama ovog poslovnika o glasanju za izbor predsednika Skupštine.
Svaki poslanik glasa za najviše onoliko kandidata koliko se potpredsednika bira.
Za potpredsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja poslanika.
Kada je predloženo onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran predviđeni broj ili nijedan potpredsednik Skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Skupštine koji nisu izabrani.
Kada je predloženo više kandidata od broja koji se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Skupštine, ponoviće se glasanje za onaj broj potpredsednika Skupštine koji nisu izabrani i to između preostalih predloženih kandidata.
Ukoliko u drugom krugu nije izabran predviđeni broj potpredsednika Skupštine, ponavlja se izbor za onaj broj potpredsednika koji nisu izabrani.
Prilikom stupanja na dužnost potpredsednik Skupštine pred Skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću poštovati Ustav i zakon Republike Srbije, Statut Autonomne pokrajine Vojvodine i da ću dužnost potpredsednika Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine obavljati savesno, nepristrasno i odgovorno, rukovodeći sa demokratskim načelima, interesima građana i interesima Autonomne pokrajine Vojvodine i da ću čuvati ugled Skupštine".
6. Imenovanje generalnog sekretara Skupštine
Skupština ima generalnog sekretara.
Kandidata za generalnog sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Generalni sekretar Skupštine imenuje se na četiri godine. Posle svakog konstituisanja Skupštine imenuje se generalni sekretar Skupštine.
Za generalnog sekretara Skupštine može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim državnim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje pet godina u struci.
1. Predsednik, potpredsednik, generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara Skupštine
Predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu; raspisuje izbore za poslanike; saziva sednice Skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda; saziva sastanke Kolegijuma Skupštine i predsedava sastancima; predsedava sednicama Skupštine; stara se o primeni Poslovnika; stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela; potpisuje akte koje je donela Skupština; određuje predstavnike Skupštine u pojedinim reprezentativnim prilikama; prihvata pokroviteljstva u ime Skupštine i vrši druge poslove utvrđene Statutom, pokrajinskom skupštinskom odlukom i ovim poslovnikom.
Mandat predsednika Skupštine traje četiri godine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika.
U slučaju iz stava 2. ovog člana funkciju predsednika Skupštine privremeno obavlja najstariji potpredsednik Skupštine, do izbora novog predsednika.
Predsednik Skupštine ostavku podnosi Skupštini u pisanom obliku ili usmeno na sednici Skupštine.
Predsedniku Skupštine funkcija prestaje danom i časom podnošenja ostavke.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres i Skupština konstatuje prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Skupština može da razreši predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
Kada predsedniku Skupštine prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Potpredsednik Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u obavljanju poslova iz njegovog delokruga i obavlja poslove koje mu predsednik poveri.
Predsednika Skupštine, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju funkciju, zamenjuje potpredsednik koga predsednik Skupštine odredi, a ukoliko ga predsednik Skupštine ne odredi, zamenjuje ga najstariji potpredsednik.
Potpredsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika, po postupku i na način predviđen za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
v) Generalni sekretar Skupštine
Generalni sekretar Skupštine pomaže predsedniku i potpredsednicima Skupštine u pripremi i vođenju sednica, rukovodi Službom Skupštine, stara se o sprovođenju odluka i zaključaka koje donosi Skupština, a odnose se na organizaciju i rad Skupštine, stara se o obezbeđivanju uslova za rad poslanika, poslaničkih grupa i radnih tela Skupštine i vrši druge poslove određene ovim poslovnikom.
Generalni sekretar je za svoj rad odgovoran Skupštini i predsedniku Skupštine.
Funkcija generalnog sekretara prestaje danom imenovanja generalnog sekretara novog saziva Skupštine, danom podnošenja ostavke ili razrešenjem.
Generalni sekretar Skupštine razrešava se po postupku predviđenom za njegovo imenovanje.
Do imenovanja novog generalnog sekretara dužnost generalnog sekretara vrši zamenik generalnog sekretara.
g) Zamenik generalnog sekretara Skupštine
Generalni sekretar Skupštine ima zamenika.
Zamenika generalnog sekretara pomaže generalnom sekretaru u radu i zamenjuje ga u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti da obavlja poslove.
Zamenika generalnog sekretara imenuje Skupština na predlog generalnog sekretara Skupštine, uz pisanu saglasnost predsednika Skupštine.
Za zamenika generalnog sekretara Skupštine može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim državnim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje pet godina u struci.
Funkcija zamenika generalnog sekretara prestaje danom imenovanja novog zamenika generalnog sekretara, danom podnošenja ostavke ili razrešenjem.
Zamenik generalnog sekretara Skupštine razrešava se po postupku predviđenom za njegovo imenovanje.
U Skupštini može da se obrazuje poslanička grupa od najmanje pet poslanika.
Poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
Poslanička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.
O promeni sastava poslaničke grupe, predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, u pisanom obliku.
Prilikom istupanja člana iz poslaničke grupe, presednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine, potpisanu izjavu o njegovom istupanju.
Prilikom pristupanja novog člana poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine potpisanu izjavu o njegovom pristupanju.
Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe, koji zamenjuje predsednika u slučaju odsutnosti.
Kada poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Sednicu poslaničke grupe saziva predsednik poslaničke grupe, radi razmatranja i pretresanja pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Sednicu poslaničke grupe može sazvati i zamenik predsednika po ovlašćenju predsednika ili u slučaju objektivne sprečenosti predsednika da to učini.
U Skupštini se obrazuju stalna i privremena radna tela.
Stalna radna tela su odbori.
Privremena radna tela su: anketni odbori i komisije.
Predsednik Skupštine, na predlog radnog tela, može da angažuje naučne ili stručne institucije ili pojedince radi proučavanja pojedinih pitanja iz delokruga rada radnog tela.
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje akata, sagledavanje stanja u određenim oblastima i vršenje drugih poslova, obrazuju se odbori kao stalna radna tela.
Predsednik Skupštine u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa, predlaže kandidate za predsednike i članove odbora, srazmerno broju poslanika koje te poslaničke grupe imaju u Skupštini.
O predlogu za izbor predsednika i članova odbora odlučuje se u celini javnim glasanjem. Odluka je doneta, ako je za nju glasala većina prisutnih poslanika.
Odbor ima predsednika i 10 članova, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, zamenika predsednika odbora.
Poslanik može biti član najviše tri odbora Skupštine.
Predsednik Skupštine, na predlog poslaničke grupe, predlaže Skupštini razrešenje člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe pre isteka njegovog mandata i izbor novog člana odbora.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe.
Odbor može da obrazuje pododbor, a predsednik odbora radnu grupu, radi razmatranja određenog pitanja iz svog delokruga.
Pododbor može imati najviše sedam članova, s tim da većinu članova čine članovi odbora.
U pododbor i radnu grupu mogu da se imenuju i stručnjaci iz oblasti za koju se pododbor odnosno radna grupa obrazuje.
Odbor donosi godišnji program rada, o čemu obaveštava predsednika Skupštine.
Program se donosi na početku godine, na predlog predsednika Odbora.
Odbor može davati predloge za godišnji plan rada Skupštine najkasnije do 01. decembra tekuće godine, za godišnji plan rada za narednu godinu.
Sednica odbora
Sednicu odbora saziva predsednik odbora.
Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje tri člana odbora ili na zahtev predsednika Skupštine. Ako predsednik odbora ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Skupštine.
Sednice odbora održavaju se u sedištu Skupštine AP Vojvodine.
Ukoliko postoje opravdani razlozi, sednice odbora mogu da se održe i van sedišta Skupštine AP Vojvodine.
Odbor radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Poziv za sednicu odbora dostavlja se članovima odbora najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice odbora.
U predlog dnevnog reda može da se unese predlog akta koji je dostavljen odboru na razmatranje.
Saziv, materijal za sednicu odbora i zapisnik sa prethodne sednice odbora dostavljaju se članovima odbora putem pošte i u elektronskom obliku.
Pored pitanja iz dnevnog reda odbor može raspravljati i o drugim pitanjima iz delokruga odbora, u cilju obaveštavanja odbora.
Izuzetno, poziv za sednicu odbora može da se dostavi i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak.
U slučaju sazivanja sednice odbora u kraćem roku, materijali se dostavljaju elektronskim putem, najkasnije 24 časa pre održavanja sednice Odbora, osim u slučaju sazivanja sednice Skupštine po osnovu člana 78. stav 4. Poslovnika.
Član Odbora je dužan da prisustvuje sednici odbora.
O sprečenosti da prisustvuje sednici odbora, kao i o razlozima sprečenosti, član odbora je dužan da blagovremeno obavesti predsednika odbora.
Sednici odbora može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član odbora.
Kada se na sednici odbora razmatraju predlozi odluka i amandmana na predloge odluka, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
U radu odbora učestvuju predstavnici i poverenici Pokrajinske vlade.
U radu odbora mogu po pozivu da učestvuju i druga stručna lica.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga odbor može preko svog predsednika da traži od organa pokrajinske uprave podatke i informacije od značaja za rad odbora.
Nakon završetka pretresa odbor podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje odnosno predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji, po potrebi, na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici odbora, konstatuje se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na sednici Skupštine.
O sednici odbora vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova odbora i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi odbora, rezultati svakog glasanja, kao i imena izvestioci koje je odredio odbor.
Zapisnik, odbor usvaja na narednoj sednici i potpisuju ga predsednik i sekretar odbora i stavlja se pečat Skupštine.
Stenografske beleške vode se na sednici odbora, ukoliko to odbor zahteva.
Odbori sarađuju međusobno.
O pitanju koje je od zajedničkog interesa odbori mogu da održe zajedničku sednicu.
O pitanju iz stava 2. ovog člana odbor odvojeno odlučuje.
Odbori su:
1. Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine,
2. Odbor za nacionalnu ravnopravnost,
3. Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine,
4. Odbor za propise,
5. Odbor za privredu,
6. Odbor za poljoprivredu,
7. Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine,
8. Odbor za budžet i finansije,
9. Odbor za obrazovanje i nauku,
10. Odbor za omladinu i sport,
11. Odbor za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci,
12. Odbor za kulturu i javno informisanje,
13. Odbor za predstavke i predloge,
14. Odbor za organizaciju uprave i lokalnu samoupravu,
15. Odbor za administrativna i mandatna pitanja,
16. Odbor za utvrđivanje istovetnosti pokrajinskih propisa na jezicima u službenoj upotrebi,
17. Odbor za bezbednost,
18. Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju,
19. Odbor za ravnopravnost polova.
Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine razmatra pitanja ostvarivanja ustavnog položaja Pokrajine, predlog za promenu Statuta i razmatra i utvrđuje predlog akta o promeni Statuta; razmatra predlog da Skupština raspiše referendum u skladu sa ovim Poslovnikom; utvrđuje predlog akta o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, načelna pitanja primene Statuta; predlaže da Skupština bude predlagač zakona i amandmana na predloge zakona koje donosi Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) u oblasti ostvarivanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine.
Odbor ima 15 članova, od kojih su četiri iz reda istaknutih naučnih i stručnih radnika.
Predsednik Skupštine je predsednik ovog odbora.
Odbor za nacionalnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i opštih akata radi praćenja ostvarivanja Ustavom zajamčene potpune ravnopravnasti pripadnika nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica sa pripadnicima srpskog naroda; predlaže mere u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma i druga pitanja; prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima u oblasti nacionalne ravnopravnosti.
Radno telo ima predsednika i 14 članova, od kojih su četiri, po funkciji, predsednici odbora u čijem su delokrugu pitanja iz oblasti, obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma i bezbednosti.
Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine prati, sarađuje i podstiče aktivnosti koje se odnose na donošenje zakona kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja. Odbor objedinjuje predloge nadležnih odbora Skupštine za donošenje ili izmenu republičkih zakona i sarađuje sa nadležnim odborima Narodne skupštine.
Odbor za propise razmatra predloge pokrajinskih skupštinskih odluka, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove usklađenosti sa Statutom i pravnim sistemom i predloge zakona, drugih propisa i opštih akata koje Skupština predlaže Narodnoj skupštini radi donošenja, predlaže donošenje i izmenu Poslovnika, daje predlog za tumačenje pojedinih odredaba Poslovnika, daje predlog za autentično tumačenje odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, razmatra obaveštenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa koje su doneli pokrajinski organi i utvrđuje odgovor Ustavnom sudu, predlaže Skupštini pokretanje postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i propisa kojima su povređena prava Pokrajine utvrđena Ustavom i Statutom i utvrđuje prečišćen tekst odluka.
Odbor u svom izveštaju Skupštini daje mišljenje da li je akt u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije i Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine.
Odbor za privredu razmatra predloge odluka, strateških i drugih dokumenata iz oblasti privrednog regionalnog razvoja, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja, sajmova i drugih privrednih manifestacija od značaja za AP Vojvodinu; prati sprovođenje programa mera i aktivnosti na uspostavljanju ravnomernog privrednog regionalnog razvoja; sprovođenje Strategije turizma Vojvodine; prati sprovođenje politike u oblasti telekomunikacija i donošenje Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji; razmatra pitanja u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava u proizvodnji i prometu robe; raspoređivanje podsticajnih i drugih sredstava namenjenih razvoju privrede; prati, podstiče i koordinira aktivnosti u oblasti vlasničke transformacije, razmatra inicijative i predloge koji se odnose na vlasničku transformaciju i organizaciono prestruktuiranje preduzeća, mere ekonomske politike i druge mere i aktivnosti u oblasti vlasničke transformacije i razmatra druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za poljoprivredu razmatra predlog programa razvoja poljoprivrede i sela i mere za podsticaj razvoja, predloge odluka i opštih akata i druga pitanja iz oblasti: poljoprivrede i ruralnog razvoja, prehrambene industrije, stočarstva i veterinarstva, vodoprivrede i voda, šumarstva, lovstva, akvakulture, pčelarstva, korišćenja i unapređivanja poljoprivrednog zemljišta i drugih oblasti.
Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine razmatra predloge programa, odluka i opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, prostornog planiranja i stambeno-komunalnih delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, zaštite i unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, očuvanja, monitoringa i razvoja prirodom i radom stvorenih prirodnih vrednosti i dobara, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja prirodnih resursa, druge načine i izvore ugrožavanja životne sredine, zaštitom životne sredine i održivog razvoja u oblasti ribarstva i upravljanja ribljim fondom u ribolovnim vodama kao i pitanjima iz drugih oblasti.
Odbor za budžet i finansije razmatra Predlog pokrajinske skupštinske odluke o budžetu, izveštaje o izvršenju odluke o budžetu i predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta, predloge odluka o zaduživanju AP Vojvodine, predloge odluka o osnivanju organizacija, agencija, javnih preduzeća i ustanova radi obavljanja poslova AP Vojvodine i druga pitanja iz oblasti finansija.
Odbor za obrazovanje i nauku razmatra predloge odluka i opštih akata i predloge programa razvoja delatnosti u oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja i vaspitanja, neformalnog obrazovanja odraslih, učeničkog i studentskog standarda, naučnog i tehnološkog razvoja i druga pitanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačke delatnosti, razvoja nauke i transfera naučnih dostignuća, razvoja novih tehnologija i njihove primene. Odbor razmatra predloge za utvrđivanje mreže osnovnih i srednjih škola i predloge za osnivanje obrazovno-vaspitnih ustanova i razmatra pitanja obezbeđivanja uslova za obrazovanje pripadnika drugih naroda i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica na njihovim jezicima.
Odbor za omladinu i sport razmatra predloge odluka i opštih akata i predloge programa razvoja delatnosti u oblasti sporta i omladine, fizičke i tehničke kulture.
Odbor za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci razmatra predloge odluka i opštih akata kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju i unapređuje zaštita zdravlja, zdravstvena i farmaceutska služba na teritoriji AP Vojvodine, razmatra Predlog plana mreža zdravstvenih ustanova, prati stručni rad Zavoda za javno zdravlje i rad banja i lečilišta na teritoriji Pokrajine i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite. Odbor razmatra predloge odluka i opštih akata iz oblasti socijalne politike, prati i proučava stanje u oblasti obezbeđivanja socijalne sigurnosti izbeglih, prognanih i raseljenih lica, razmatra programe iz oblasti socijalnog razvoja, mere za njihovo sprovođenje i realizaciju, pitanja socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, zaštite civilnih invalida rata i druga pitanja socijalne zaštite, zapošljavanja, rada i zaštite na radu; razmatra predloge odluka, opštih akata i predloge programa demografskog razvoja, prati njegovo ostvarivanje, pitanja zaštite porodice i starateljstva, društvene brige o deci i obezbeđivanje uslova za obavljanje ovih delatnosti.
Odbor za kulturu i javno informisanje razmatra predloge odluka i opštih akata i druga pitanja koja se odnose na razvoj i unapređivanje sistema javnog informisanja i radiodifuzije, razmatra sadržinu internet stranice Skupštine, razmatra pitanja koja se odnose na obaveštavanje javnosti o radu Skupštine i druga pitanja iz ove oblasti, na uređivanje i zaštitu javnog interesa građana AP Vojvodine i pitanja koja se odnose na rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, predlaže Skupštini članove akcionarskog društva srazmerno učešću u kapitalu, razmatra pitanja koja se odnose na rad Pokrajinskog javnog medijskog servisa - RTV. Odbor razmatra pitanja obezbeđivanja uslova za javno obaveštavanje i na jezicima naroda i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u Pokrajini. Odbor razmatra predloge odluka i opštih akata i predloge programa razvoja delatnosti u oblasti kulture, zaštite kulturnih dobara, kinematografije, zadužbina, fondova i fondacija, bibliotečke delatnosti i druga pitanja u oblasti korišćenja, unapređivanja i upravljanja kulturnim dobrima, razmatra Program kulturnog razvoja AP Vojvodine, razmatra predloge odluka i opštih akata i druga pitanja značajna za obezbeđivanje razvoja kulture pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica, razmatra predloge za utvrđivanje mreže biblioteka.
Odbor za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koji se upućuju Skupštini i predlaže nadležnim organima mere i aktivnosti za rešavanje pitanja iznetih u njima i o tome obaveštava podnosioce, razmatra izveštaje o radu komisija za predstavke i žalbe lokalnih samouprava u Pokrajini i druga pitanja iz oblasti predstavki i predloga značajna za rešavanje problema građana u Pokrajini.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Odbor obaveštava Skupštinu na njen zahtev ili po sopstvenoj inicijativi.
Odbor za organizaciju uprave i lokalnu samoupravu razmatra predloge odluka i opštih akata, kao i druga pitanja u oblasti organizacije, unapređenja rada organa pokrajinske uprave; Pokrajinskog ombudsmana, imovine Pokrajine; izbornog sistema u Pokrajini; službene upotrebe jezika i pisma. Odbor prati i analizira stanje u oblasti lokalne samouprave i međuopštinske saradnje; razmatra mere i programe razvoja kojima se podstiče izgradnja sistema lokalne samouprave; podstiče međuopštinsko povezivanje; razmatra pitanja u oblasti regionalnog razvoja i osnivanja Regionalnih razvojnih agencija i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za administrativna i mandatna pitanja razmatra uverenja o izboru poslanika i izveštaj Pokrajinske izborne komisije o rezultatima izbora i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih poslanika i o tome podnosi Skupštini izveštaj, utvrđuje predlog odluke o imenovanju predsednika, zamenika predsednika, članova i sekretara Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika, donosi akte kojima se uređuju pitanja statusnog i materijalnog položaja i prava poslanika i lica koje bira i imenuje Skupština, donosi akte o naknadi za angažovanje lica iz reda naučnih i stručnih radnika u radu Skupštine i odbora, donosi pojedinačna akta u ostvarivanju prava poslanika, izabranih i imenovanih lica, odnosno postavljenih lica u Skupštini i Službi Skupštine i daje mišljenje za obavljanje druge javne funkcije ovih lica; utvrđuje skupštinski budžet u skladu sa pokrajinskom skupštinskom odlukom o Skupštini, donosi finansijski plan Skupštine i Službe Skupštine, donosi akt o unutrašnjem redu u zgradi Skupštine i druge opšte akte kojima se uređuju druga pitanja od značaja za organizaciju i način rada Skupštine i Službe Skupštine, na predlog generalnog sekretara, daje saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi Skupštine, vrši postavljenja, vrši i druge poslove utvrđene propisima, opštim aktima i ovim poslovnikom.
Odbor za utvrđivanje istovetnosti pokrajinskih propisa na jezicima u službenoj upotrebi utvrđuje istovetnost tekstova propisa, odluka i opštih akata koje donosi Skupština na jezicima čija je službena upotreba utvrđena Statutom sa srpskim jezikom i o tome obaveštava Skupštinu.
Odbor obrazuje pododbore za jezike nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica.
Odbor za bezbednost razmatra pitanja iz oblasti bezbednosti građana u Pokrajini, ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova obrazovanim za područja koja se nalaze na teritoriji Pokrajine i razmatra druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju učestvuje u regionalnoj saradnji sa međunarodnim regionalnim organizacijama i institucijama, učestvuje u pograničnoj saradnji, predlaže Skupštini predstavnike Vojvodine u delegaciji Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, utvrđuje na predlog predsednika sastav delegacije Skupštine, kao i ciljeve i zadatke posete delegacije Skupštine, donosi Odluku o upućivanju delegacije Skupštine AP Vojvodine i odobravanju sredstava za službena putovanja u inostranstvo, ako Odbor nije u mogućnosti da odredi sastav delegacije i donese Odluku o upućivanju delegacije Skupštine AP Vojvodine i odobravanju sredstava za službena putovanja u inostranstvo, odluku o tome donosi predsednik Skupštine APV, razmatra izveštaje o ostvarenim posetama delegacija, razmatra beleške sa sastanaka predstavnika Skupštine AP Vojvodine sa stranim delegacijama, podnosi Skupštini godišnji izveštaj o ostvarenoj međunarodnoj saradnji Skupštine APV, utvrđuje predlog Pravila za sklapanje međuregionalnih sporazuma Skupštine APV, utvrđuje tekst međuregionalnih sporazuma, prati proces pridruživanja Republike Srbije sa Evropskom unijom, razmatra međuregionalnu saradnju, prati političke i ekonomske aktuelnosti od posebnih interesa za AP Vojvodinu.
Odbor za ravnopravnost polova razmatra predloge programa, odluka i opštih akata iz oblasti ravnopravnosti žena i muškaraca, razmatra analitičke i druge materijale iz oblasti ravnopravnosti žena i muškaraca, razmatra akta sa stanovišta unapređenja ravnopravnosti žena i muškaraca, sagledava vođenje politike, izvršavanje odluka i opštih akata od strane Pokrajinske vlade sa stanovišta ravnopravnosti i druga pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova.
Skupština može da obrazuje, iz reda poslanika, anketne odbore radi utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje.
Anketni odbor ima pravo da traži od nadležnih organa i organizacija podatke, i obaveštenja.
Posle obavljenog rada anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom usvajanja njegovog izveštaja na sednici Skupštine.
Skupština može da obrazuje komisije radi proučavanja konkretnih pitanja od interesa za Pokrajinu. Aktom o obrazovanju određuje se zadatak i sastav komisije. U komisiju, pored poslanika, mogu se angažovati i druga lica koja mogu doprineti izvršenju zadatka komisije.
U radu anketnog odbora i komisije shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu odbora.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine i predlaže dnevni red sednice.
Sednica Skupštine saziva se u pisanom obliku.
Saziv sadrži dan, čas, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Sednicu Skupštine može sazvati i potpredsednik Skupštine po ovlašćenju predsednika ili u slučaju objektivne sprečenosti predsednika da to učini.
Predlog za sazivanje sednice može da podnese Pokrajinska vlada ili najmanje jedna petina poslanika. U slučaju podnošenja ovog predloga, predsednik ili potpredsednik je dužan da sazove sednicu Skupštine, koja se mora održati u roku od deset dana od dana podnošenja predloga.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može da se uvrsti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i dostavljen poslanicima.
Saziv za sednicu, dostavlja se poslanicima najkasnije deset dana pre dana određenog za održavanje sednice. Uz saziv se dostavlja materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, ukoliko nije dostavljen ranije, i zapisnik sa prethodne sednice, putem pošte i u elektronskom obliku.
Sednicu Skupštine predsednik može sazvati u kraćem roku, ali ne kraćem od 72 časa, o čemu će predsednik Skupštine na početku sednice Skupštine dati obrazloženje.
Izuzetno, sednicu Skupštine predsednik može sazvati i u roku kraćem od 72 časa, ukoliko postoje razlozi hitnosti (razmatranje amandmana podnetog na predlog akta koji je Skupština kao ovlašćeni predlagač podnela Narodnoj skupštini, utvrđivanje amandmana na predlog akta koji razmatra Narodna skupština, u slučaju narušavanja bezbednosti Pokrajine i slučaju elementarne nepogode i o čemu će predsednik Skupštine na početku sednice Skupštine dati obrazloženje.
U slučaju sazivanja sednice Skupštine u rokovima predviđenim u stavovima 2. i 3. ovog člana, saziv, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, drugi materijali i zapisnik sa prethodne sednice dostavljaju se samo u elektronskom obliku.
Na zahtev predsednika, odnosno ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe ili poslanika koji nije član poslaničke grupe, materijali iz prethodnog stava ovog člana mogu se u pisanoj formi preuzeti u sedištu Skupštine.
Predsednik Skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Pokrajinska vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava poslanike.
U slučaju iz prethodnog stava, ne produžava se rok za podnošenje amandmana, utvrđen ovim poslovnikom.
Sednice Skupštine održavaju se, po pravilu, utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 19,00 časova, sa pauzom od jednog časa.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu Skupštine i njeno trajanje, da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Sednica Skupštine može se održati i drugim danom ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Skupštine saopštava poslanicima.
Skupština može da nastavi sa radom na sednici i posle 19,00 časova, dok se ne završi rad po Dnevnom redu, o čemu predsednik Skupštine obaveštava poslanike najkasnije do 18,00 časova.
Predsednik Skupštine može da prekine sednicu Skupštine i pre završetka rada po utvrđenom dnevnom redu, ukoliko oceni da je to potrebno s obzirom na tok sednice ili da bi održao red na sednici.
Predsednik Skupštine prekida sednicu kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Skupštine prekida sednicu i u drugim slučajevima, ako to Skupština odluči.
Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Po završetku rada po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Presednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i utvrđuje, na osnovu elektronskog sistema, da postoji kvorum za rad Skupštine, obaveštava Skupštinu o poslanicima koji su opravdali izostanak sa sednice Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Tok sednice Skupštine se prevodi na jezike nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica iz člana 3. ovog poslovnika.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja poslanika u Skupštini.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u uređaj ispred sedišta (poslanička jedinica).
Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava poslanike i u slučaju kada predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem poslanika.
U radu sednice Skupštine učestvuju i predsednik, potpredsednici i članovi Pokrajinske vlade, ovlašćeni predstavnici Pokrajinske vlade i drugih predlagača, kao i lica koja predsednik Skupštine pozove na sednicu.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, Skupština usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
O osnovanosti primedbe na zapisnik odlučuje se na sednici bez pretresa.
Poslanik može da zahteva da se pročitaju stenografske beleške u delu u kome je osporen zapisnik.
Ako se primedba usvoji, izvršiće se u zapisniku odgovarajuća izmena ili dopuna.
Skupština zapisnik usvaja bez pretresa.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda na sednici Skupštine, u vremenu od najduže 60 minuta, poslanici mogu Pokrajinskoj vladi postavljati pitanja i tražiti informacije u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Poslanik, odbor, poslanička grupa, Pokrajinska vlada Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman iz svoje nadležnosti, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju Skupštini, u originalu, u pisanom obliku i u elektronskoj formi sa potrebnim brojem primeraka za poslanike.
Izuzetno od stava 2. kada je predlagač poslanik, poslanička grupa, nadležan odbor, predlozi za izmene i dopune predloženog dnevnog reda dostavljaju se u jednom primerku.
Predlozi za dopunu dnevnog reda dostavljaju se najkasnije 72 časa pre časa određenog za održavanje sednice Skupštine; predlozi da se odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku i predlozi za dopunu koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda i promenu redosleda tačaka mogu se podneti u toku utvrđivanja dnevnog reda.
Predlozi za izmenu i dopunu dnevnog reda dostavljaju se poslanicima u elektronskoj formi, a pred početak sednice Skupštine dostavljaju se poslanicima i u pisanoj formi.
U slučaju sazivanja sednice Skupštine u roku kraćem od tri dana ne mogu se podnositi predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda.
Kada je predlagač grupa poslanika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.
Podnosilac predloga za izmene i dopune dnevnog reda može svoj predlog da obrazloži u trajanju od najduže tri minuta.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima: za hitan postupak, da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda, da se dnevni red dopuni, za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda odlučuje posebno, bez pretresa.
Predlog za dopunu dnevnog reda ili predlog za hitan postupak, uvršćuje se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa.
Posle utvrđivanja dnevnog reda, Skupština odlučuje o predlozima za spajanje pretresa o pojedinim tačkama dnevnog reda.
Posle utvrđivanja dnevnog reda, prelazi se na pretres pojedinih pitanja po redosledu u dnevnom redu.
O proceduralnim pitanjima u toku rada sednice odlučuje se bez pretresa.
Pretres pojedinih pitanja je po pravilu jedinstven.
Na predlog predsednika Skupštine, ukoliko su podneti amandmani na predlog akta, Skupština može odlučiti, da se pretres vodi u načelu i u pojedinostima.
Pretres u pojedinostima vodi se o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba.
Pretres zaključuje predsednik Skupštine, kada utvrdi da više nema prijavljenih za učešće u pretresu.
Vreme izlaganja na srpskom jeziku svakog poslanika ograničeno je na pet minuta, a izlaganje na jezicima nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica koji su u službenoj upotrebi na vreme od osam minuta.
Vreme izlaganja predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe ograničeno je na deset minuta.
Skupština može, na početku sednice odnosno pre razmatranja pojedine tačke dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine ili poslanika, da odredi drugo vreme izlaganja.
U pretresu po svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine pravo da govore, po sledećem redosledu, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata,
- izvestilac nadležnog odbora,
- poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje,
- predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe,
- poslanici, po redosledu prijava za učešće u pretresu.
Predsednik ili ovlašćen potpredsednik, predstavnik Pokrajinske vlade određen po tački dnevnog reda i drugi predlagač dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Ukoliko se u toku pretresa o određenoj tački ukaže potreba za bližim objašnjenjem, predsednik daje reč članu Pokrajinske vlade u čijem je delokrugu određeno pitanje i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Prijave za reč, sa redosledom poslanika, podnose poslaničke grupe i poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa.
Predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da pročita spisak prijavljenih poslanika i daje im reč prema redosledu koji je utvrdila njihova poslanička grupa.
Ukoliko su za raspravu prijavljeni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.
Govornik koji se ne zatekne u sali u momentu prozivanja ne može da učestvuje u pretresu.
U toku sednice Skupštine poslanička grupa može da ovlasti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda, u pisanom obliku.
Predsednik Skupštine, kada želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Skupštine.
Poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, na koju je već ukazano.
Predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući, daje reč poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.
Ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez pretresa, o tome izjasni.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom govorniku, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, govornik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Pravo na repliku može da se koristi najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom u raspravi.
Poslanik može da govori za govornicom ili sa mesta. Ako govori sa mesta poslanik je dužan da ustane.
Govornik ne može da priđe govornici, dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine.
Kada se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsednik Skupštine će ga pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine oduzeće mu reč.
Niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
3. Održavanje reda na sednici Skupštine
Poslanici su dužni da poštuju ugled i dostojanstvo Skupštine.
Predsednik Skupštine stara se o održavanju reda na sednici Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine, predsednik Skupštine može poslaniku izreći meru utvrđenu ovim poslovnikom.
Poslanici su dužni da se obraćaju učtivim rečima i sa uvažavanjem.
Na sednici Skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje poslanika drugom poslaniku, te korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Obaveza svakog lica koje ulazi u zgradu Skupštine za vreme održavanja sednice je da bude pristojno odeveno.
Sednici Skupštine ne mogu da prisustvuju lica koja su pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Sva lica koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine dužna su da isključe mobilne telefone.
Niko ne može da unosi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Skupštine.
Za vreme govora poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći opomena, oduzimanje reči u pretresu povodom određene tačke dnevnog reda i udaljenje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Izrečena mera unosi se u zapisnik.
Opomena se izriče poslaniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine i pored prethodnog upozorenja,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,
- ako upotrebljava uvredljive izraze,
- ako se drugim sličnim postupcima nedolično ponaša i narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Oduzimanje reči izriče se poslaniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga nastavi da govori i pored upozorenja predsednika da govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica ili upotrebljava uvredljive izraze.
Poslanik kome je izrečeno oduzimanje reči dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice. Ukoliko to ne učini, predsednik Skupštine odrediće kratak prekid sednice.
Udaljenje sa sednice može da se izrekne u slučaju grubog narušavanja reda, poslaniku koji i posle oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o oduzimanju reči ili nastavlja da čini druge povrede iz člana 101. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Udaljenje sa sednice može da se izrekne poslaniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički integritet učesnika u radu sednice.
Udaljenje sa sednice, na predlog predsednika, Skupština izriče bez pretresa.
Poslanik kome je izrečeno udaljenje sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Kada poslanik odbije da se udalji iz sale u kojoj se održava sednica, predsednik Skupštine će odrediti pauzu i naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da poslanika udalji sa sednice.
Poslanik kome je izrečeno udaljenje sa sednice Skupštine, smatra se neopravdano odsutnim.
Kada predsednik Skupštine izricanjem mera ne može da održi red na sednici Skupštine, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice.
Predsednik Skupštine može da naredi da se i drugo prisutno lice, koje narušava red na sednici Skupštine, udalji iz sale u kojoj se održava sednica, kao i iz zgrade Skupštine.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine shodno se primenjuju i na sednicama odbora, komisija i drugih radnih tela.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poslanika, ako Statutom i ovim poslovnikom nije određena drugačija većina za odlučivanje.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako Skupština odluči da se glasa tajno.
Poslanik se izjašnjava javnim glasanjem za predlog, protiv predloga ili se uzdržava od glasanja.
Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruku glasa se, na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev poslanika, Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodno ubacivanje identifikacione kartice, u poslaničku jedinicu.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku ovog vremena, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih poslanika, odnosno Statutom, ovim poslovnikom ili drugim propisom predviđena većina.
Rezultati svakog glasanja prikazuju se na monitorima u sali Skupštine.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se poslaničkim grupama, na njihov zahtev, kao i službi Skupštine, radi stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Poslanici su dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno, da se odjave prilikom napuštanja sale.
Za poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice.
Glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.
Poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Skupštine.
Ako poslanik napusti salu Skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Skupštine odmah će tu karticu dostaviti generalnom sekretaru Skupštine.
Kartica će biti vraćena poslaniku po ulasku u salu.
Poslanik je dužan da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi generalnom sekretaru Skupštine.
Poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je izgubi u toku trajanja sednice Skupštine, Služba Skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti Skupštinu.
Privremenu karticu poslanik vraća generalnom sekretaru Skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.
Kada se glasa dizanjem ruke, poslanici se prvo izjašnjavaju za predlog, protiv predloga i ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva poslanike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani poslanik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata, poslanik koji pristupa glasanju izgovara puno ime i prezime kandidata za koga glasa.
Generalni sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Generalni sekretar Skupštine zapisuje izjavu poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Nakon prozivke, konstatuje se da je predlog izglasan ili da nije izglasan.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako Skupština odluči da se glasa tajno.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićem.
Za tajno glasanje glasačkim listićem štampa se onoliko glasačkih listića koliko Skupština ima poslanika.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići se štampaju u drugoj boji.
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga poslanik glasa.
Svaki poslanik može da glasa najviše za onoliko kandidata koliko se bira i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu potpredsednici Skupštine i generalni sekretar Skupštine.
Poslaniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje poslaniku glasački listić, a generalni sekretar Skupštine označava u spisku poslanika, kod imena i prezimena poslanika, da mu je glasački listić uručen. Predsednik Skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Kada poslanik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje glasački listić.
Glasačka kutija mora biti od providnog materijala.
Po isteku vremena glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno, utvrđuju se rezultati glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno, sledećim redom:
1. utvrđuje se broj primljenih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat,
3. utvrđuje se broj poslanika koji su primili glasačke listiće,
4. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja poslanika koji su glasali, postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat. Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja poslanika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat,
5. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se odgovor "za", "protiv", odnosno, ako se glasalo o izboru ili imenovanju, čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu i
6. utvrđuje se broj glasova "za", "protiv", odnosno broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog poslanik glasao.
Kod glasanja o izboru ili imenovanju nevažećim glasačkim listićem smatra se i glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Posle utvrđivanja rezultata glasanja, predsednik objavljuje rezultate koji sadrže podatke o broju:
- primljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- poslanika koji su primili glasačke listiće,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasovi koje su dobili pojedini kandidati.
Objavljivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik.
5. Zapisnik i stenografske beleške
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici: imena odsutnih poslanika, predloge o kojima se odlučivalo, imena učesnika u raspravi, zaključke koji su na sednici doneti, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i generalni sekretar Skupštine i stavlja se pečat Skupštine.
O zapisniku se stara generalni sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vode se stenografske beleške i vrši tonsko snimanje toka sednice. U stenografske beleške unosi se tekst u izrečenom obliku. Pravo je svakog poslanika da ostvari uvid u stenografske beleške, kao i da na zahtev dobije izvod iz stenografskih beležaka sa sadržinom izlaganja.
6. Svečana i tematska sednica Skupštine
Skupština može održati svečanu sednicu.
Svečanu sednicu Skupštine, predsednik Skupštine može sazvati povodom državnih i međunarodnih praznika i obeležavanja istorijskih godišnjica.
Na svečanu sednicu Skupštine predsednik može pozvati predsednika Republike, predsednika i članove Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade, predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva i druge predstavnike javnog, naučnog i kulturnog života Srbije.
Skupština može održati tematsku sednicu.
Tematsku sednicu Skupštine, predsednik Skupštine može sazvati radi razmatranja pitanja koja se odnose na vođenje politike u pojedinoj oblasti i pitanjima od šireg privrednog, kulturnog i političkog značaja.
Na tematsku sednicu Skupštine predsednik može pozvati predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva ukoliko oceni da njihovo učešće na sednici može doprineti sveobuhvatnijem sagledavanju pitanja koje je na dnevnom redu tematske sednice.
Dnevni red svečane i tematske sednice utvrđuje predsednik Skupštine.
U pogledu načina na koji se poslanicima dostavlja saziv za svečanu i tematsku sednicu, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na sazivanje sednice Skupštine.
Skupština donosi statut, pokrajinske skupštinske odluke, odluke, deklaracije, rezolucije, strategije, poslovnik, preporuke, zaključke i druge akte.
Skupština zaključuje sporazume sa odgovarajućim organima teritorijalnim zajednicama drugih država u skladu sa Statutom. Postupak za zaključivanje sporazuma urediće se posebnim aktom.
Skupština razmatra i usvaja informacije o stanju u određenoj oblasti i izveštaje o radu javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina, ukoliko je to predviđeno njihovim osnivačkim aktom.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom uređuju se pitanja koja su neposredno na osnovu Ustava i Statuta nadležnost AP Vojvodine ili koja su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Odlukom Skupština odlučuje o pitanjima koja nemaju karakter pitanja od pokrajinskog značaja, kao i o izboru, imenovanju i razrešenju.
Deklaracijom se izražava opšti stav Skupštine o pojedinim pitanjima od značaja i interesa za pokrajinu ili pitanjima od šireg privrednog, kulturnog ili političkog značaja.
Rezolucijom Skupština ukazuje na stanje i probleme u određenoj oblasti od opšteg interesa i predlaže mere koje treba preduzeti.
Preporukom Skupština izražava mišljenje o pojedinim pitanjima od opšteg interesa i način rešavanja pojedinih problema i predlaže mere koje treba preduzeti radi rešavanja pojedinih pitanja.
Zaključkom se zauzima stav, izražava mišljenje o pojedinim pitanjima i ukazuje Pokrajinskoj vladi i pokrajinskim organima uprave na probleme u određenoj oblasti, radi sagledavanja stanja i preduzimanja mera. Zaključkom se rešavaju i druga pitanja iz nadležnosti Skupštine i radnih tela.
Predlog za donošenje pokrajinske skupštinske odluke, opštih i drugih akata može podneti poslanik, nadležni odbor, poslanička grupa, Pokrajinska vlada, skupština jedinice lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine, najmanje 10.000 birača sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine i Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman iz svoje nadležnosti.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine, o rebalansu budžeta i završnom računu budžeta AP Vojvodine podnosi Pokrajinska vlada.
Deklaraciju i rezoluciju može da podnese Pokrajinska vlada, nadležni odbor, najmanje 30 poslanika.
Predlog poslovnika podnosi Odbor za propise.
Predlog strategije, planova i programa razvoja, prostornih planova, mreža ustanova i drugih planskih i razvojnih akata podnosi Pokrajinska vlada.
2. Postupak za promenu Statuta AP Vojvodine
Promena Statuta AP Vojvodine vrši se: podnošenjem i usvajanjem predloga za promenu Statuta, razmatranjem i utvrđivanjem predloga akta o promeni Statuta i donošenjem akta o promeni Statuta AP Vojvodine.
a) Podnošenje i usvajanje predloga za promenu Statuta
Predlog za promenu Statuta podnosi ovlašćeni predlagač utvrđen Statutom.
Ako Skupština prihvati predlog za promenu Statuta, a predlagač je istovremeno dostavio Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o promeni Statuta, Skupština može da odluči da Nacrt iznese na javnu raspravu.
Predlog za promenu Statuta razmatra odbor nadležan za pitanja ustavno - pravnog položaja Pokrajine i predlaže Skupštini da predlog usvoji ili ne usvoji.
Ako Skupština usvoji predlog za promenu Statuta, pristupa se izradi, odnosno razmatranju predloga akta o promeni Statuta.
b) Razmatranje i utvrđivanje predloga akta o promeni Statuta
Ukoliko Skupština usvoji predlog za promenu Statuta, zadužuje odbor nadležan za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine ili Pokrajinsku vladu da izradi nacrt akta o promeni Statuta.
Nacrt akta o promeni Statuta dostavlja se Odboru za propise, odboru nadležnom za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, ako nije predlagač i Pokrajinskoj vladi, ako nije predlagač, na mišljenje.
Pravo da podnese amandman na predlog akta o promeni Statuta ima ovlašćeni predlagač za predlaganje pokrajinske skupštinske odluke.
Skupština utvrđuje predlog akta o promeni Statuta i dostavlja ga Narodnoj skupštini Republike Srbije radi davanja saglasnosti.
v) Donošenje akta o promeni Statuta AP Vojvodine
Nakon dobijanja saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije, Skupština donosi akt o promeni Statuta.
3. Postupak za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka
Ovlašćeni predlagač podnosi predlog pokrajinske skupštinske odluke u obliku u kome se odluka donosi sa obrazloženjem, koje mora da sadrži pravni osnov, razloge za donošenje odluke, procenu potrebnih sredstava za sprovođenje odluke, način i mogućnosti njihovog obezbeđivanja i objašnjenje predloženih rešenja, kao i ime i prezime predstavnika predlagača.
Kada se predlog pokrajinske skupštinske odluke odnosi na izmene i dopune važeće odluke, uz predlog odluke se dostavlja i tekst odredbi važeće odluke koje se menjaju.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke upućuje se Skupštini.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke se dostavlja u originalu, u pisanom obliku i elektronskoj formi sa potrebnim brojem primeraka za poslanike.
Izuzetno od stava 2. kada su predlagači poslanici, poslanička grupa, nadležan odbor i 10.000 birača sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, predlog pokrajinske skupštinske odluke se dostavlja u jednom primerku.
Predsednik Skupštine predlog pokrajinske skupštinske odluke dostavlja poslanicima, nadležnom odboru i Pokrajinskoj vladi, ako ona nije predlagač, radi davanja mišljenja.
Kada predlog pokrajinske skupštinske odluke nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog pokrajinske skupštinske odluke uskladi sa odredbama ovog poslovnika, uz istovremeno ukazivanje u čemu se sastoji neusklađenost.
Predlagač pokrajinske skupštinske odluke može u roku od 15 dana da podnese predlog pokrajinske skupštinske odluke usklađen sa ovim poslovnikom, a ako ne postupi saglasno odredbama stava 1 ovog člana, predlog pokrajinske skupštinske odluke smatra se povučenim.
U slučaju nesaglasnosti sa mišljenjem predsednika Skupštine, predlagač može da zatraži, u pisanom obliku, da se Skupština izjasni da li je predlog sačinjen u skladu sa ovim poslovnikom. Skupština je dužna da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red, bez pretresa. Pre odlučivanja predlagač odluke ima pravo da obrazloži svoj stav, najduže pet minuta.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke, pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, uvrstiće se u dnevni red sednice Skupštine u roku do 90 dana od dana podnošenja.
U izuzetnim slučajevima, kada obaveza donošenja pokrajinske skupštinske odluke proizilazi iz zakona ili kada bi nedonošenje odluke prouzrokovalo znatnu štetu, rok ne može biti duži od 30 dana.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke, pre razmatranja na sednici Skupštine, razmatraju nadležni odbor i Pokrajinska vlada, ako ona nije predlagač odluke.
Nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu, najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine na kojoj se razmatra predlog odluke.
Nadležni odbor može da predloži Skupštini donošenje odluke ili ne donošenje odluke.
Ukoliko nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada ne dostavi izveštaj, odnosno mišljenje, Skupština može da odluči da se predlog odluke razmotri i bez izveštaja ili mišljenja.
O predlogu pokrajinske skupštinske odluke vodi se jedinstven pretres.
Izuzetno, ako je na predlog pokrajinske skupštine odluke podneto više amandmana, Skupština, na predlog predsednika, odlučuje da se o predlogu odluke vodi pretres u načelu i u pojedinostima.
Posle pretresa u pojedinostima, Skupština odlučuje o predlogu u celini.
Predlagač pokrajinske skupštinske odluke ima pravo da povuče predlog pokrajinske skupštinske odluke do završetka pretresa na sednici Skupštine. Kada predlagač, u pisanom obliku povuče predlog pokrajinske skupštinske odluke pre sednice Skupštine, predsednik Skupštine će o tome obavestiti Skupštinu, a kada to učini usmeno, u toku sednice, Skupština će konstatovati da je predlog povučen.
4. Postupak za donošenje odluka i drugih akata
Na postupak donošenja odluka, rezolucija, deklaracija, preporuka, zaključaka i razmatranje i usvajanje informacija i izveštaja shodno se primenjuju odredbe o postupku donošenja pokrajinskih skupštinskih odluka.
Pokrajinski organi i organi javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina dostavljaju Skupštini izveštaje na razmatranje.
Izveštaji o poslovanju dostavljaju se nadležnim odborima i Pokrajinskoj vladi, na mišljenje.
Nakon razmatranja, Skupština odlučuje o izveštaju iz stava 2. ovog člana.
Predlog za izmenu i dopunu akata koje donosi Skupština podnosi se u obliku amandmana. Amandman se podnosi Skupštini, u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Pravo da podnese amandman ima ovlašćeni predlagač i svaki poslanik.
Podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži amandman, u trajanju do dva minuta.
Ako je amandman podnelo više poslanika pravo da ga obrazloži ima predstavnik podnosilaca amandmana, a ukoliko on nije naznačen predstavnik podnosioca je prvi potpisani poslanik.
Amandman se podnosi najkasnije 72 časa pre časa određenog za održavanje sednice na kojoj će se razmatrati predlog akta.
Kada je sednica sazvana u roku kraćem od deset dana, a ne kraćem od 72 časa pre časa održavanja sednice Skupštine, amandman se podnosi najkasnije 24 časa pre početka sednice na kojoj će se razmatrati predlog akta.
Kada je sednica sazvana u roku kraćem od 72 sata pre održavanja sednice, kao i u slučaju predlaganja donošenja akta po hitnom postupku amandman se podnosi najkasnije do početka pretresa po određenoj tački dnevnog reda.
Kada je predlog akta dostavljen Skupštini sa predlogom za dopunu predloženog dnevnog reda sednice Skupštine, amandman se podnosi najkasnije 24 časa pre početka sednice na kojoj će se razmatrati predlog akta.
Predsednik Skupštine odbaciće neblagovremeno podnet amandman, o čemu obaveštava podnosioca amandmana i Skupštinu na početku pretresa o toj tački dnevnog reda i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Podneti amandman predsednik Skupštine upućuje predlagaču akta.
Podneti amandman se dostavlja i nadležnom odboru i Pokrajinskoj vladi, ako nisu predlagači, radi davanja mišljenja.
Ukoliko nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada ne dostavi izveštaj, odnosno mišljenje, Skupština može da odluči da se amandman razmotri i bez izveštaja ili mišljenja.
Podnosilac amandmana može da povuče amandman do zaključenja pretresa.
Predlagač akta dužan je da razmotri amandmane i obavesti Skupštinu koje amandmane predlaže da Skupština prihvati, a koje da odbije.
Amandman koji podnese predlagač akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se odvojeno ne glasa.
Skupština odlučuje o amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Kada je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od rešenja sadržanog u predlogu akta.
Kada je podnet amandman na amandman, prvo se glasa o amandmanu koji je podnet na amandman.
U toku pretresa na sednici Skupštine amandmane, u pisanom obliku, može da podnese predlagač akta, nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada, ako ona nije predlagač, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog amandmana.
Kada su amandmani takve prirode da bitno menjaju ili odstupaju od predloga akta, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine ili Odbora za propise, da odluči da se pretres prekine, kako bi se poslanici pripremili za odlučivanje.
Ukoliko, zbog usvajanja jednog ili više amandmana nastane potreba da se izvrši pravno-tehnička redakcija teksta predloga akta ili da se usvojeni amandmani usklade međusobno i sa tekstom predloga akta, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, da zastane sa odlučivanjem i zatražiti od Odbora za propise da izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga akta i o tome podnese Skupštini izveštaj.
6. Postupak za zaključivanje međuregionalnih sporazuma
Skupština zaključuje međuregionalne sporazume sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država.
Postupak za zaključivanje međuregionalnih sporazuma urediće se posebnim aktom Skupštine.
7. Postupak za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka o budžetu i završnom računu Autonomne pokrajine Vojvodine
Pokrajinsku skupštinsku odluku o budžetu (u daljem tekstu: budžet) donosi Skupština u roku utvrđenim Zakonom.
Budžet podnosi Pokrajinska vlada, sa obrazloženjem koje sadrži: ustavni, zakonski i statutarni osnov za donošenje budžeta, obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima i strukture prihoda.
Predlog budžeta prethodno mogu da razmatraju odbori u delu koji se odnosi na rashode kojima se finansiraju delatnosti iz delokruga odbora i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za budžet i finansije.
Odbor za budžet i finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Skupštini.
O predlogu budžeta na sednici Skupštine pretres se vodi u načelu i u pojedinostima.
Ukoliko na predlog budžeta nisu podneti amandmani vodi se jedinstven pretres.
Kada se amandmanom na predlog budžeta predlaže povećanje pojedinih rashoda, amandman mora da sadrži i izvore sredstava za te rashode.
Posle pretresa u pojedinostima glasa se o budžetu u celini.
Pokrajinska skupštinska odluka o rebalansu budžeta donosi se po postupku za donošenje budžeta.
Pokrajinska vlada podnosi Skupštini Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine, u skladu sa zakonom.
Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine razmatra Odbor za budžet i finansije i dostavlja Skupštini izveštaj sa mišljenjem.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta (u daljem tekstu: završni račun budžeta) Skupština razmatra i donosi u roku utvrđenim zakonom.
Predlog završnog računa budžeta podnosi Pokrajinska vlada.
Predlog završnog računa budžeta razmatra Odbor za budžet i finansije i izveštaj sa mišljenjem dostavlja Skupštini.
Ukoliko odredbama ovog dela poslovnika nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta i završnog računa budžeta shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka.
8. Postupak donošenja strategija, planova i programa razvoja, prostornih planova, mreža ustanova i drugih planskih i razvojnih akata
Predlog strategije, plana i programa razvoja, mreže ustanova i drugih planskih i razvojnih akata Pokrajinska vlada podnosi se sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Predlog regionalnog prostornog plana Pokrajine, prostornog plana posebne namene i prostornog plana mreže područja i objekata sa posebnim funkcijama podnosi Pokrajinska vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Pre pretresa na sednici Skupštine, predloge akata iz st. 1. i 2. razmatraju nadležni odbori i izveštaje sa mišljenjem dostavljaju Skupštini.
Regionalni prostorni plan Pokrajine ne može se doneti po hitnom postupku.
U pogledu postupka za donošenje akata iz člana 161. shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka.
9. Postupak za donošenje Poslovnika
Odbor za propise, pre utvrđivanja predloga poslovnika, nacrt poslovnika dostavlja na mišljenje Kolegijumu Skupštine.
U postupku donošenja poslovnika o radu, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju pokrajinskih skupštinskih odluka.
Pokrajinska vlada može da predloži da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt čije bi nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost Pokrajine i rad organa i organizacija.
Predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku mora biti obrazložen. U pisanom obrazloženju Predloga predlagač je dužan da navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja odluke po hitnom postupku.
Predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku dostavlja se Skupštini najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugi akt koji se donosi po hitnom postupku prethodno razmatra Odbor za propise.
O predlogu da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku Skupština odlučuje kao o prethodnom pitanju, prilikom utvrđivanja dnevnog reda.
Kada Skupština usvoji predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku, predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugog akta unosi se u dnevni red sednice.
Ukoliko skupština ne usvoji predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku, na predlog predlagača, predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugog akta razmatraće se po redovnom postupku na nekoj od narednih sednica.
Amandman na predlog odluke ili drugog akta koji se donosi po hitnom postupku može se podneti do početka pretresa.
11. Postupak za autentično tumačenje akata
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja pojedinog akta Skupštini može da podnese ovlašćeni predlagač.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naziv akta, odredbe čije se autentično tumačenje traži i razlog zbog kojeg se autentično tumačenje traži.
Kada Odbor za propise oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini.
Kada Odbor za propise oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu.
Skupština odlučuje o predlogu Odbora za propise iz stava 1. i 2. ovog člana.
Kada Skupština ne prihvati stav Odbora za propise da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Odbor za propise da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja odluka i drugih akata koje donosi Skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje tih akata.
12. Postupak za utvrđivanje predloga zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština
Predlog da Skupština bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta sa tekstom za predlog zakona i drugog propisa i opšteg akta može da podnese poslanik, nadležni odbor, poslanička grupa i Pokrajinska vlada.
Tekst za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta se podnosi u obliku u kome se zakon, drugi propis i opšti akt donosi, sa obrazloženjem, čija je sadržina određena Poslovnikom Narodne skupštine.
Podnosilac teksta za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta dužan je da navede razloge zbog kojih se predlaže Skupštini da utvrdi predlog zakona i drugog propisa i opšteg akta i da ga podnese Narodnoj skupštini.
Predsednik Skupštine, po prijemu, predloga da Skupština bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta, sa tekstom za predlog zakona i drugog propisa i opšteg akta, dostavlja poslanicima i Pokrajinskoj vladi, ako ona nije predlagač.
Odbor za propise, Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine i nadležni odbor razmatraju predlog i izveštaj sa mišljenjem dostavljaju Skupštini.
Na sednici Skupštine podnosilac predloga da Skupština bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta može dodatno da obrazloži razloge zbog kojih Skupština treba da bude predlagač zakona i drugog propisa i opšteg akta.
Predstavnik Pokrajinske vlade, ako ona nije predlagač, i predstavnik Odbora za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine može dodatno da obrazloži predlog o prihvatanju, odnosno neprihvatanju predloga.
O predlogu da Skupština bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta otvara se pretres.
Ako Skupština ne prihvati da bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta, tekst za predlog zakona ili drugog opšteg akta Skupština neće razmatrati.
Kada Skupština prihvati da bude predlagač zakona ili drugog propisa i opšteg akta, otvara se pretres o tekstu za predlog zakona. O tekstu za predlog zakona glasa se u celini.
Kada Skupština utvrdi predlog zakona ili drugog propisa i opšteg akta određuje predstavnika Skupštine u Narodnoj skupštini i ovlašćuje ga da prihvati amandmane kojima se ne menja suština predloga.
Predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta predsednik Skupštine dostavlja Narodnoj skupštini i obaveštava Narodnu skupštinu o ovlašćenom predstavniku.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak podnošenja amandmana i odlučivanje o podnetim amandmanima shodno se primenjuju i na postupak podnošenja amandmana na tekst za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta.
13. Postupak za podnošenje amandmana na predloge zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština
Predlog da Skupština podnese amandman na predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta može da podnese poslanik, nadležni odbor, poslanička grupa i Pokrajinska vlada.
Predlog amandmana na predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta dostavlja se poslanicima, nadležnom odboru, ako nije predlagač, i Odboru za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine, Pokrajinskoj vladi, ako ona nije predlagač, koji razmatraju predlog i mišljenje dostavljaju Skupštini sa predlogom da se amandman utvrdi ili ne utvrdi.
Kada Skupština utvrdi amandmane, određuje predstavnika Skupštine koji će na sednici Narodne skupštine obrazložiti podneti amandman u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Predsednik Skupštine dostavlja amandman Narodnoj skupštini i obaveštava Narodnu skupštinu o ovlašćenom predstavniku.
14. Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti
Predlog za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, odnosno drugog propisa ili opšteg akta republičkih organa, kada su tim aktima povređena ustavom i zakonom utvrđena prava Autonomne pokrajine Vojvodine, mogu podneti ovlašćeni predlagači pokrajinske skupštinske odluke. Predsednik Skupštine predlog dostavlja poslanicima i Pokrajinskoj vladi, ako ono nije predlagač.
Ako Skupština usvoji predlog za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, određuje predstavnika da učestvuje u postupku pred Ustavnim sudom.
Predsednik Skupštine dostavlja predlog za pokretanje postupka Ustavnom sudu Republike Srbije.
Kada je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa ili opšteg akta Skupštine, odgovor Ustavnom sudu daje Odbor za propise u roku koji odredi Ustavni sud u svom zahtevu i ovlašćuje lice da učestvuje u postupku pred Ustavnim sudom.
15. Postupak povodom predloga za raspisivanje referenduma
Skupština može da raspiše referendum o pitanju iz njene nadležnosti, na predlog 30 poslanika ili Pokrajinske vlade.
Skupština raspisuje pokrajinski referendum, ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 birača sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine.
Predlog da Skupština raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti razmatra odbor u čijem je delokrugu to pitanje i odbor nadležan za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, koji utvrđuje da li je sadržina predloga u skladu sa zakonom, da li je predlog podnet od ovlašćenih podnosilaca i da li je pitanje u nadležnosti Skupštine.
Kada odbor nadležan za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine utvrdi da sadržina predloga nije u saglasnosti sa zakonom ili da predlog nije podnet od ovlašćenih podnosilaca, kao i da pitanje nije iz nadležnosti Skupštine, predsednik Skupština će o tome obavestiti podnosioca predloga.
Referendum se sprovodi na način predviđen Ustavom, zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
16. Postupak za izbor i prestanak funkcije
Obrazloženi predlog za izbor, imenovanje i razrešenje direktora, predsednika i članova nadzornih odbora javnih preduzeća, predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora ustanova, agencija i drugih organizacija čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina i drugih lica koja bira, imenuje i razrešava Skupština, podnosi odbor koji u svom delokrugu razmatra pitanja iz te oblasti.
Obrazloženi predlog za izbor i razrešenje zamenika pokrajinskog sekretara podnosi predsednik Pokrajinske vlade.
VI ODNOS SKUPŠTINE I POKRAJINSKE VLADE
Kandidata za predsednika Pokrajinske vlade predlaže predsednik Skupštine, pošto sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Kandidat za predsednika Pokrajinske vlade predlaže kandidate za jednog ili više potpredsednika i za članove Pokrajinske vlade.
O predlogu kandidata za predsednika Pokrajinske vlade i predlogu za kandidate za potpredsednike i članove Pokrajinske vlade otvara se pretres.
Po završetku pretresa, o predlogu kandidata za predsednika, kandidata za potpredsednika i članova Pokrajinske vlade odlučuje se istovremeno javnim glasanjem.
Pokrajinska vlada je izabrana, ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika.
Ako Pokrajinska vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja.
Predsednik, potpredsednik i članovi Pokrajinske vlade, nakon izbora, polažu zakletvu pred Skupštinom.
Mandat Pokrajinske vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Skupštinom.
Mandat Pokrajinske vlade traje do isteka mandata Skupštine koja ju je izabrala.
Mandat Pokrajinske vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana: razrešenjem predsednika Pokrajinske vlade, ostavkom predsednika Pokrajinske vlade ili prevremenim prestankom mandata Skupštine.
Pokrajinska vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće i neodložne poslove do izbora nove Pokrajinske vlade, određene pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Članu Pokrajinske vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koju je izabran: konstatovanjem ostavke, ako je Skupština razreši na predlog predsednika Pokrajinske vlade, razrešenjem predsednika Pokrajinske vlade ili ostavkom predsednika Pokrajinske vlade.
Razrešenje predsednika Pokrajinske vlade, ostavka predsednika Pokrajinske vlade i razrešenje i ostavka člana Pokrajinske vlade vrši se po postupku predviđenom Statutom.
2. Predstavljanje Pokrajinske vlade u Skupštini
Opšte pravo i dužnost predstavljanja Pokrajinske vlade u Skupštini ima predsednik Pokrajinske vlade ili potpredsednik koga on odredi, o čemu obaveštava predsednika Skupštine pisanim putem.
Pokrajinska vlada, kada je predlagač, određuje člana Pokrajinske vlade ili zamenika pokrajinskog sekretara koji je predstavlja po pojedinom pitanju koje se razmatra na sednici Skupštine, odnosno odbora.
Za davanje stručnih i drugih objašnjenja, obaveštenja i mišljenja na sednicama radnih tela, o pitanjima u kojima je predlagač, Pokrajinska vlada može da odredi i svoje poverenike.
Uz predlog odluke, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Skupštini, Pokrajinska vlada obaveštava Skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Skupštine i odbora.
Skupština i odbor obaveštavaju Pokrajinsku vladu o svojim sednicama i predloženom dnevnom redu.
3. Kontrola rada Pokrajinske vlade
Skupština vrši kontrolu rada Pokrajinske vlade kroz postavljanje pitanja poslanika i traženja informacija i putem poslaničkih pitanja.
a) Pitanja poslanika, predlozi i informacije
Na početku sednice Skupštine koja je sazvana u roku iz člana 79. stav 1, pre prelaska na utvrđivanja dnevnog reda, poslanici mogu Pokrajinskoj vladi postavljati pitanja i tražiti informacije o svim oblastima iz nadležnosti Pokrajinske vlade.
Poslanik je dužan da pitanja u pisanom obliku uputi predsedniku Skupštine najkasnije 72 časa pre početka sednice.
Pitanje mora biti precizno i iz nadležnosti Pokrajinske vlade i mora se navesti i ime i prezime člana Pokrajinske vlade koji treba da odgovara na to pitanje.
Uredno pitanje poslanika predsednik Skupštine dostavlja nadležnom članu Pokrajinske vlade.
Ako postavljeno pitanje nije uredno, u smislu stava 2. ovog člana predsednik Skupštine će zatražiti od poslanika da uredi pitanje pri čemu će navesti u čemu se sastoji neurednost.
Ako poslanik ne uredi postavljeno pitanje u roku od 24 časa do početka sednice, nema pravo da pitanje postavi usmeno na sednici Skupštine.
Deo sednice posvećen postavljanju pitanja i traženju informacija traje najduže 60 minuta i obavlja se bez obzira na broj poslanika u sali.
Ako je dostavljeno više pitanja redosled postavljanja na sednici Skupštine utvrđuje predsednik Skupštine, prema vremenu pristizanja pitanja.
Ukoliko se u predviđenom vremenu ne odgovori na sva pitanja poslanika, predsednik Skupštine može predložiti da se vreme produži za najviše još 15 minuta.
Ukoliko se u predviđenom roku ne odgovori na sva postavljena pitanja poslanika ona se mogu preneti na sledeću sednicu Skupštine koja bude sazvana u roku iz člana 79. stav 1.
Vreme u okviru koga poslanik postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta. Jedan poslanik može da postavi najviše dva pitanja na jednoj sednici.
Član Pokrajinske vlade se obraća Skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje.
Član Pokrajinske vlade je dužan da usmeno odgovori na svako pitanje koje je upućeno u skladu sa članom 198. ovog Poslovnika. Ukoliko je pitanje takvo da zahteva pisani odgovor član Pokrajinske vlade je dužan da usmeno obrazloži zašto će odgovor biti pisan i da pisani odgovor dostavi u roku od 15 dana od dana održavanja sednice.
U slučaju iz stava 3. ovog člana poslanik može, na prvoj narednoj sednici koja bude sazvana u roku iz člana 79. stav 1. tražiti kratko usmeno obrazloženje pisanog odgovora.
Posle odgovora člana Pokrajinske vlade, poslanik koji je postavio pitanje može da postavi jedno potpitanje u trajanju do jednog minuta.
Član Pokrajinske vlade daje odgovor na potpitanje u trajanju do dva minuta.
Posle dobijenog odgovara na potpitanje, poslanik ima pravo da, u trajanju do jednog minuta, komentariše odgovor na svoje potpitanje.
(Brisan)
Na početku vremena predviđenog za pitanja poslanika i traženje informacija utvrđuje se redosled pitanja i odgovora na pitanja i to:
- usmena obrazloženja članova Pokrajinske vlade pisanih odgovora koji su dostavljeni između dve sednici,
- pitanja koja su dostavljena za prethodnu sednicu a nisu došla na red i
- pitanja koja su postavljena u skladu sa članom 198. ovog poslovnika.
U okviru trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povrede poslovnika.
Poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje Pokrajinskoj vladi ili pojedinom starešini organa pokrajinske uprave, iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje može se postaviti na sednici Skupštine nakon završetka rada po utvrđenom dnevnom redu.
Vreme za postavljanje poslaničkih pitanja iznosi najduže tri minuta.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Poslaničko pitanje može se postaviti i u pisanom obliku između dve sednice Skupštine, preko predsednika Skupštine koji ga dostavlja Pokrajinskoj vladi ili nadležnom starešini organa pokrajinske uprave.
Poslanička pitanja se ne postavljaju na sednici koja je sazvana na osnovu člana 78. stav 5 i 79. stav 3 Poslovnika.
Predsednik Skupštine upozoriće poslanika koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, predstavnik Pokrajinske vlade, odnosno starešina organa pokrajinske uprave moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor poslaniku dati u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor Pokrajinske vlade ili starešine organa pokrajinske uprave dostavlja se poslanicima.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje.
Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.
Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju službenu tajnu, Pokrajinska vlada, odnosno starešina organa pokrajinske uprave može predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva javnosti.
VIa PREVOĐENJE I DOSTAVLJANJE MATERIJALA PO ZAHTEVU POSLANIKA NA JEZIKU KOJI JE U RAVNOPRAVNOJ SLUŽBENOJ UPOTREBI U RADU SKUPŠTINE
Poslanik ima pravo da u roku od 30 dana od dana potvrđivanja mandata dostavi zahtev Službi Skupštine da mu se materijal za sednicu Skupštine i odbora dostavi i na jeziku nacionalne manjine-nacionalne zajednice iz člana 3. Poslovnika.
Zahtev iz stava 1. ovog člana Služba Skupštine dostavlja pokrajinskom organu uprave nadležnom za poslove prevođenja (u daljem tekstu: Prevodilačka služba).
Služba Skupštine dužna je da najkasnije u roku od 24 sata od prijema materijala dostavi Prevodilačkoj službi zahtev za prevođenje sa materijalom, u skladu sa zahtevom iz člana 208a.
Prevodilačka služba je dužna da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana najkasnije 72 časa pre časa određenog za održavanje sednice Skupštine.
Materijal koji se u skladu sa Poslovnikom dostavi Skupštini u roku kraćem od 72 sata neće se prevoditi za potrebe rada u Skupštini.
Pod materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se: saziv za sednicu Skupštine i odbora, zapisnik sa sednice Skupštine i odbora, predlog akata koji se razmatraju na sednici Skupštine i odbora, predlog za izmene i dopune dnevnog reda, amandmani, poslanička pitanja i drugi materijali koji su nastali u radu Skupštine i odbora.
Sednice Skupštine i njenih odbora su javne.
Sednice Skupštine mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži Pokrajinska vlada, odbor ili najmanje 20 poslanika. Predlog mora biti obrazložen, a o predlogu se glasa u Skupštini, bez pretresa.
Sednice odbora mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži odbor.
Na sednici Skupštine ili odbora može se odlučiti da predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja mogu prisustvovati sednici i kada se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja mogu davati za javnost samo obaveštenja za koja se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se obaveštenja o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Predsednik Skupštine obaveštava javnost o radu Skupštine i o odlukama koje je Skupština donela.
Smatra se da je javnost obaveštena kada je poziv za sednicu Skupštine, sa pripadajućim materijalima, u skladu sa ovim poslovnikom, dostavljen predstavnicima javnog informisanja i ako su oni bili prisutni na sednici Skupštine.
Radi potpunijeg obaveštavanja poslanika i javnosti, Skupština može predlog akta objaviti i u javnim glasilima ili kao posebnu publikaciju o čemu odlučuje predsednik Skupštine.
Predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja, u skladu sa propisom o unutrašnjem redu u Skupštini, mogu prisustvovati sednicama Skupštine i odbora i stavljaju im se na raspolaganje materijali koji su dostavljeni poslanicima.
Televizija ima pravo da direktno prenosi sednicu Skupštine, odnosno da odloženo emituje snimak sednice.
Predstavnicima javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i odbora.
Predstavnici javnog informisanja dužni su da o radu Skupštine i odbora izveštavaju javnost potpuno, objektivno i istinito.
Službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sastavlja odgovarajuća služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za novinare u Skupštini može da održi svaki poslanik.
Javnost rada ostvaruje se i kroz grupne posete građana Skupštini.
Način ostvarivanja ovog oblika javnosti rada uređuje se posebnim aktom.
Organizovane grupe građana mogu posećivati Skupštinu radi upoznavanja sa radom Skupštine, upoznavanja sa istorijatom zgrade i razgledanja zgrade.
Skupština ima internet stranicu.
Sadržaj internet stranice bliže se uređuje uputstvom, koje donosi generalni sekretar Skupštine, po prethodno pribavljenom mišljenju odbora nadležnog za informisanje.
Prečišćen tekst akta, kada je utvrđena obaveza utvrđivanja prečišćenog teksta, utvrđuje Odbor za propise.
Prečišćen tekst akta objavljuje se u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
IX IZVORNICI I OBJAVLJIVANJE AKATA SKUPŠTINE
Izvornik akta koji donosi Skupština potpisuje predsednik Skupštine i stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom se smatra tekst akta usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta Skupštine čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se generalni sekretar Skupštine.
Akt koji donosi Skupština objavljuje se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
Zaključci Skupštine i radnih tela kao i druga akta radnih tela objavljuju se kada je to tim aktima predviđeno.
Autentično tumačenje se objavljuje u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
O objavljivanju akata iz stava 1., 2. i 3. stara se generalni sekretar Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta iz stava 1, 2. i 3, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta.
Skupština sarađuje sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i skupštinama jedinica lokalne samouprave.
Saradnja se ostvaruje razmenom iskustava, osnivanjem zajedničkih tela, preduzimanjem zajedničkih aktivnosti, usaglašavanjem stavova, razmenom programa, dokumentacionog i informativnog materijala, zajedničkim sastancima i razmenom delegacija.
Skupština sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država ostvaruje međuregionalnu saradnju u cilju uspostavljanja, očuvanja i razvoja dobrosusedskih odnosa, u skladu sa Statutom.
Skupština sarađuje sa predstavničkim telima drugih država i regiona:
- učešćem delegacija Skupštine u radu asocijacija evropskih regija,
- upućivanjem delegacije Skupštine, predsednika i potpresednika Skupštine ili pojedinih poslanika u posete predstavničkim telima drugih država i regiona i prijemom delegacija predstavničkih tela drugih država i regiona,
- kroz pokretanje i učešće na zajedničkim projektima sa predstavničkim telima drugih regiona, parlamentarnim skupštinama i međunarodnim organizacijama;
- razmenom informacija, drugih materijala i publikacija, kao i putem drugih oblika saradnje sa predstavničkim telima drugih država i regiona.
Odluku o potrebi upućivanja delegacije Skupštine, predsednika, potpredsednika ili pojedinih poslanika u posete drugim državama ili regionima, sastav delegacije, ciljeve i zadatke posete delegacije Skupštine, utvrđuje nadležni odbor Skupštine.
Oblici saradnje i postupak prilikom zaključivanja sporazuma bliže se uređuju posebnim aktom.
U Skupštini se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje s predstavničkim telima pojedinih regiona, na principu dobrovoljnosti.
Prilikom osnivanja poslaničke grupe prijateljstva polazi se od uzajamno izraženih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje između parlamenata.
Predsednika i članove grupe prijateljstva određuje Odbor nadležan za za evropske integracije i međuregionalnu saradnju. Odluke o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih regiona, grupe prijateljstva donose u koordinaciji i uz saglasnost Odbor nadležan za evropske integracije i međuregionalnu saradnju.
Ukoliko Odbor nadležan za evropske integracije i međuregionalnu saradnju nije u mogućnosti da odredi predsednika i članove grupe prijateljstva ili da da saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih regiona, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Skupštine.
Poslanici u Skupštini mogu da se organizuju u određene neformalne grupe u cilju promocije prava određenih grupacija i podizanja svesti o njihovoj ulozi u društvu, kao i promocije određenih društvenih vrednosti.
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom, drugim propisima i opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
U slučaju ratnog ili vanrednog stanja, predsednik Skupštine:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine,
- utvrđuje način pozivanja poslanika na sednice, kao i način i rokove dostavljanja materijala za sednice,
- može narediti da se redakcijama javnih glasila, čiji su novinari akreditovani u Skupštini, obustavi dostavljanje predloga odluka i opštih akta i drugih materijala, dok Skupština o tome drugačije ne odluči,
- može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika i stenografskih beležaka sa sednice Skupštine i odbora,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka Službe Skupštine.
U uslovima ratnog ili vanrednog stanja, ne primenjuju se odredbe ovog poslovnika o kvorumu za održavanje sednica Skupštine i odbora. Sednice Skupštine i odbora održavaju se sa onim poslanicima koji su prisutni na sednici, a odluke se donose većinom glasova prisutnih poslanika na sednici Skupštine, odnosno odbora.
U slučaju ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka i opštih akata koje treba da razmatra Skupština, mogu se predložiti za razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim odborima, ukoliko Skupština tako odluči.
Pokrajinska vlada daje svoje mišljenje o ovim aktima neposredno na samoj sednici Skupštine.
U slučaju ratnog ili vanrednog stanja, poslanici su dužni odmah i na najpogodniji način da obaveste generalnog sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, odbora, poslanika i poslaničkih grupa obavlja Služba Skupštine.
Organizacija, zadaci i rad Službe Skupštine uređuje se odlukom.
Poslove unutrašnjeg obezbeđivanja i održavanja reda u zgradi i prostorijama Skupštine obavlja uprava nadležna za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, uz saglasnost generalnog sekretara.
XIII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Stupanjem na snagu ovog poslovnika predstaje da važi Poslovnik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Službeni list APV", br.: 11/10, 43/13 i 46/13 - prečišćen tekst).
Odbori utvrđeni Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine ("Službeni list APV", broj: 11/10) koji je stupio na snagu 26. juna 2010. godine nastavljaju rad u skladu sa dosadašnjim delokrugom do konstituisanja Skupštine u novom sazivu.
Odbor za nacionalnu ravnopravnost obrazovaće se posle stupanja na snagu ovog poslovnika.
Obrazovanjem Odbora za nacionalnu ravnopravnost prestaje sa radom Odbor za međunacinalne odnose.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine
("Sl. list AP Vojvodine", br. 57/2017)
Član 5
Poslanik u sazivu Skupštine 2016-2020. ima pravo da podnese zahtev iz člana 208a stav 1. u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Član 6
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine", a primenjuje se od 1. jula 2018. godine.