PRAVILNIKO UPRAVI U DRŽAVNOM PRAVOBRANILAŠTVU("Sl. glasnik RS", br. 71/2016 i 3/2018) |
Pravilnikom o upravi u Državnom pravobranilaštvu uređuju se: odnos Državnog pravobranilaštva prema građanima i javnosti, način vođenja evidencija, način raspodele predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom, način i upotreba službene legitimacije, poslovi kolegijuma Državnog pravobranilaštva i druga pitanja od značaja za rad Državnog pravobranilaštva.
Poslovi uprave u Državnom pravobranilaštvu
Uprava u Državnom pravobranilaštvu obuhvata rukovođenje Državnim pravobranilaštvom, poslove i ovlašćenja u vezi sa organizacijom rada, materijalnim, finansijskim, administrativnim i drugim poslovima kojima se obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen i zakonit rad Državnog pravobranilaštva, a posebno: upotreba obeležja Državnog pravobranilaštva, službenog jezika i pisma; uređenje i organizacija rada Državnog pravobranilaštva; staranje o blagovremenom postupanju i korišćenju najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; postupanje po pritužbama i predstavkama građana na rad Državnog pravobranilaštva; odnos prema drugim državnim organima, građanima i javnosti; stručni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti državnih službenika i nameštenika, vođenje upisnika, pomoćnih knjiga, i drugih evidencija; rukovanje predmetima i postupanje sa arhivskim materijalom; vođenje statistike; materijalno-finansijsko poslovanje Državnog pravobranilaštva; uspostavljanje standarda u pogledu službenih prostorija i opreme i druga pitanja od značaja za rad Državnog pravobranilaštva.
Izdavanje službene legitimacije
Državni pravobranilac, zamenici državnog pravobranioca (u daljem tekstu: zamenik), pravobranilački pomoćnici i pravobranilački pripravnici imaju službene legitimacije.
Službene legitimacije izdaje državni pravobranilac.
Službena legitimacija upotrebljava se isključivo prilikom preduzimanja službenih radnji i u druge svrhe se ne može koristiti.
(1) Na spoljnoj, čeonoj strani korica službene legitimacije utisnut je mali grb Republike Srbije, kao i natpis: "Republika Srbija", "Državno pravobranilaštvo" i naziv: "Službena legitimacija".
(2) Na unutrašnjoj levoj strani službene legitimacije postoji prostor za: fotografiju veličine 2,5 x 3 cm, iznad koje se upisuje broj legitimacije, a ispod prostor gde se upisuju ime i prezime i datum izdavanja.
(3) Na unutrašnjoj desnoj strani ispisuje se tekst kojim se potvrđuje da je imalac službene legitimacije zamenik državnog pravobranioca, pravobranilački pomoćnik ili pravobranilački pripravnik u Državnom pravobranilaštvu i da mu pripadaju sva prava za postupanje u skladu sa odredbama Zakona o pravobranilaštvu, potpis državnog pravobranioca i pečat Državnog pravobranilaštva.
(4) Stranice službene legitimacije su dimenzija 10 x 6,5 cm i izrađene su od kože crne boje.
(5) Sadržaj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu (Obrazac br. 1, 2, 3 i 4) koji se nalazi na kraju ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo.
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama vodi se u Državnom pravobranilaštvu.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži redni broj, broj legitimacije, ime i prezime i položaj, odnosno zvanje lica kome je izdata legitimacija, datum i potpis lica koje je službenu legitimaciju primilo.
Izgubljena službena legitimacija
U slučaju da imalac izgubi službenu legitimaciju dužan je da odmah, a najkasnije u roku od tri dana, o tome obavesti državnog pravobranioca.
Izgubljena službena legitimacija briše se iz evidencije o izdatim službenim legitimacijama i izdaje se nova.
Vraćanje službene legitimacije
Imaocu legitimacije kome prestane položaj ili radni odnos, odnosno promeni radno mesto, dužan je da službenu legitimaciju vrati Državnom pravobranilaštvu.
Uništavanje nevažeće službene legitimacije
Nevažeće službene legitimacije, uništiće komisija čije članove imenuje državni pravobranilac.
III UNUTRAŠNJE UREĐENJE DRŽAVNOG PRAVOBRANILAŠTVA
Sedište, odeljenja van sedišta i druge unutrašnje organizacione jedinice
Državno pravobranilaštvo obavlja svoju funkciju u Beogradu, gde se nalazi sedište, i u odeljenjima van sedišta.
Broj odeljenja Državnog pravobranilaštva van sedišta određuje se aktom ministra nadležnog za pravosuđe.
Odeljenjem van sedišta rukovodi zamenik.
Za obavljanje poslova u Državnom pravobranilaštvu obrazuju se unutrašnje jedinice.
U sastavu Državnog pravobranilaštva obrazuju se: unutrašnja organizaciona jedinica za poslove zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i sekretarijat.
U Državnom pravobranilaštvu poslovi se obavljaju individualno, u stalnim i povremenim grupama, odeljenjima i ostalim unutrašnjim jedinicama utvrđenim Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i godišnjim rasporedom poslova.
Prvi zamenik državnog pravobranioca, poveravanje obavljanja pojedinih poslova uprave i ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca
Državnog pravobranioca u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik određen godišnjim rasporedom poslova (prvi zamenik).
Obavljanje pojedinih poslova uprave, državni pravobranilac može poveriti zameniku, sekretaru ili drugim zaposlenima.
Zamenik obavlja samostalno poslove, u skladu sa zakonom, Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Državnom pravobranilaštvu i godišnjim rasporedom poslova.
Zamenik može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva, ukoliko nije u isključivoj nadležnosti državnog pravobranioca.
Zaposleni u Državnom pravobranilaštvu
Zaposleni u Državnom pravobranilaštvu su: pravobranilački pomoćnici, pravobranilački pripravnici i državni službenici i nameštenici koji rade na stručnim, administrativno-tehničkim, finansijskim, informacionim i drugim pratećim poslovima.
Dužnosti zaposlenih u Državnom pravobranilaštvu
Zaposleni, u granicama svojih ovlašćenja i dužnosti, dužni su da blagovremeno i pravilno izvršavaju poslove i zadatke koji su im povereni u skladu sa propisima i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kao i poslove i zadatke neposredno određene od strane državnog pravobranioca, zamenika državnog pravobranioca i sekretara.
Kolegijum Državnog pravobranilaštva
Pitanja od značaja za rad Državnog pravobranilaštva razmatraju se na Kolegijumu Državnog pravobranilaštva (u daljem tekstu: Kolegijum).
Pored nadležnosti predviđene Zakonom o pravobranilaštvu, Kolegijum:
- daje mišljenje o predlogu godišnjeg rasporeda poslova,
- razmatra pitanja od značaja za uspešno obavljanje poslova, usklađivanje rada i unapređenja metoda rada u cilju ažurnosti,
- daje mišljenje o predlogu programa stručnog usavršavanja i
- razmatra pitanja od značaja za zaštitu i unapređenje profesionalnog integriteta nosilaca pravobranilačke funkcije.
Za svaku kalendarsku godinu, državni pravobranilac donosi godišnji raspored poslova. Godišnji raspored poslova donosi se u pisanoj formi, potpisuje ga državni pravobranilac i upoznaje sa njegovom sadržinom sve zamenike državnog pravobranioca i zaposlene, najkasnije do početka kalendarske godine na koju se odnosi.
Pre donošenja, nacrt godišnjeg rasporeda razmatra se na Kolegijumu.
Sadržina godišnjeg rasporeda poslova
Godišnjim rasporedom poslova određuje se:
- način dodele predmeta u rad zamenicima u sedištu Državnog pravobranilaštva;
- način dodele predmeta u rad pravobranilačkim pomoćnicima i pravobranilačkim pripravnicima u sedištu Državnog pravobranilaštva,
- način dodele predmeta u rad pravobranilačkim pomoćnicima i pravobranilačkim pripravnicima u odeljenjima van sedišta Državnog pravobranilaštva,
- način dodele predmeta u rad državnim službenicima i nameštenicima u unutrašnjoj organizacionoj jedinici za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava,
- raspored državnih službenika i nameštenika u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama Državnog pravobranilaštva i način dodele predmeta u rad u tim organizacionim jedinicama,
- radne grupe ili druga radna tela, odnosno pojedini zaposleni koji će vršiti određene poslove,
- raspored zamenjivanja odsutnih državnih službenika.
Izmena godišnjeg rasporeda poslova
Državni pravobranilac može utvrđeni godišnji raspored u toku godine menjati zbog znatnijeg povećanja broja predmeta, duže odsutnosti zamenika ili zaposlenih i drugih opravdanih razloga, a u cilju efikasnijeg vršenja nadležnosti i obavljanja poslova uprave u Državnom pravobranilaštvu.
Administrativno-tehnički poslovi Državnog pravobranilaštva obavljaju se u pisarnici.
Administrativno-tehnički poslovi obuhvataju: prijem i otpremanje pošte, vođenje upisnika, vođenje evidencije o kretanju predmeta, vođenje pomoćnih knjiga, sačinjavanje godišnjih i povremenih izveštaja o radu.
Radom pisarnice rukovodi šef pisarnice. Državni pravobranilac može odrediti da šef pisarnice obavlja i druge administrativno-tehničke poslove.
IV ORGANIZACIJA RADA U DRŽAVNOM PRAVOBRANILAŠTVU
Dodela predmeta vrši se u skladu sa godišnjim rasporedom poslova.
Po ovlašćenju državnog pravobranioca, dodelu predmeta u odeljenjima može vršiti zamenik koji je postavljen na dužnost u odeljenju.
Pri dodeli predmeta vodi se računa da zaposleni u okviru svake unutrašnje organizacione jedinice Državnog pravobranilaštva, određene godišnjim rasporedom dobiju u rad podjednak broj predmeta.
Državni pravobranilac odstupa od načina dodeljivanja predmeta predviđenog st. 1. i 3. ovog člana kada to opravdavaju razlozi opterećenosti i sprečenosti pojedinih obrađivača, specijalizacije obrađivača za određenu oblast ili ukoliko to opravdavaju drugi razlozi.
O dodeli predmeta vodi se evidencija.
Raspored službenih radnji i procesnih obaveza
Svaki zamenik sačinjava nedeljni i dnevni raspored prisustvovanja raspravama, i drugim službenim radnjama.
Prilikom sačinjavanja rasporeda naročito će voditi računa da raspravama i drugim službenim radnjama prisustvuje lice kome je predmet dodeljen u rad.
Plan godišnjih odmora utvrđuje državni pravobranilac.
Pri određivanju godišnjih odmora državni pravobranilac posebno vodi računa da u Državnom pravobranilaštvu bude prisutan dovoljan broj zamenika i zaposlenih potrebnih za rešavanje hitnih predmeta.
V DRŽAVNO PRAVOBRANILAŠTVO I DRŽAVNI I DRUGI ORGANI, GRAĐANI I JAVNOST
Cilj saradnje sa drugim državnim organima i organizacijama i međunarodnim institucijama
Pravobranilaštvo u izvršavanju poslova iz svoje nadležnosti sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama i sa međunarodnim institucijama na način kojim se obezbeđuje kvalitetnije i efikasnije obavljanje poslova iz delokruga organa.
Odnos sa subjektima koje Državno pravobranilaštvo zastupa
Po dobijanju predmeta u rad, zamenik ili pravobranilački pomoćnik (obrađivač predmeta) obaveštava subjekte koje po zakonu zastupa Državno pravobranilaštvo na čija imovinska prava i interese se predmet odnosi, odnosno povodom čijih radnji i nadležnosti je nastao sporni pravni odnos o pravnim sredstvima i drugim radnjama koje je potrebno preduzeti, te za njihovo preduzimanje traži saglasnost, odnosno mišljenje tih subjekata.
Ako između predloga obrađivača za preduzimanje potrebnih radnji i stava, odnosno mišljenja subjekata kojima je predlog upućen postoji neslaganje, odnosno kada obrađivač oceni da se nalogom ili zahtevom zastupanog subjekta krši Ustav ili zakon ili ugrožavaju imovinska prava i interesi Republike Srbije, zamenik će u roku od tri dana uputiti zastupanom subjektu obrazloženo obaveštenje o odbijanju postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obaveštenja iz stava 2. ovog člana ostane pri izdatom nalogu ili podnetom zahtevu, zamenik će postupiti po tom nalogu ili zahtevu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, po dobijanju predmeta u rad obrađivač bez odlaganja preduzima sve radnje čiji izostanak bi mogao dovesti do ugrožavanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, odnosno subjekata koje zastupa Državno pravobranilaštvo.
O preduzetim radnjama iz stava 4. ovog člana naknadno se obaveštavaju subjekti na čija imovinska prava i interese se predmet odnosi, odnosno subjekti povodom čijih radnji i nadležnosti je nastao sporni pravni odnos.
Postupanje radi dobijanja spisa ili obaveštenja
Kada Državno pravobranilaštvo od državnog organa, organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, druge organizacije ili pravnog lica zatraži da dostavi spise ili obaveštenja, odnosno da pruži podatke i objašnjenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je Državno pravobranilaštvo nadležno, u zahtevu će obrađivač odrediti rok u kojem je potrebno postupiti po tom zahtevu.
Ako organi i organizacije iz stava 1. ovog člana ne dostave spise ili obaveštenja, odnosno ne pruže podatke i objašnjenja, ili ako to bez opravdanog razloga ne učine u roku određenom u zahtevu, zamenik će o tome obavestiti ministarstvo koje je ovlašćeno da vrši nadzor nad radom tog organa ili organizacije, odnosno obavestiće Vladu.
Ako državni organi, posebne organizacije i javne ustanove koje zastupa Državno pravobranilaštvo ne obaveste Državno pravobranilaštvo o pravnoj stvari u kojima je ono ovlašćeno da preduzima pravne radnje i pravna sredstva i usled toga dođe do ozbiljnog ugrožavanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, zamenik će o tome obavestiti ministarstvo koje je ovlašćeno da vrši nadzor nad radom tog organa ili organizacije, odnosno obavestiće Vladu.
Ako usled nepostupanja, odnosno neblagovremenog postupanja organa i organizacija iz st. 1. i 3. ovog člana nastupi šteta za Republiku Srbiju ili druge subjekte koje zastupa Državno pravobranilaštvo zamenik državnog pravobranioca će od odgovornog lica u tom organu ili organizaciji zahtevati naknadu pričinjene štete.
Stranke, njihovi punomoćnici i druge osobe koje dolaze u Državno pravobranilaštvo radi predaje određenih pismena, primaju se u pisarnici, u vreme određeno za rad sa strankama koje se objavljuje na vidljivom mestu pri ulazu u službene prostorije, odnosno radni prostor, u rasporedu službenih prostorija ili na drugi pogodan način.
Način zaključenja sporazuma o mirnom rešenju spora
Stranke koje dolaze u Državno pravobranilaštvo radi potpisivanja sporazuma o mirnom rešenju spora, u skladu sa zakonom, prima zamenik koji je zadužen za predmet iz koga potiče sporazum ili pravobranilački pomoćnik koji obrađuje predmet.
U predmetima u kojima zamenik ili pravobranilački pomoćnik koji su zaduženi predmetom prime izjavu protivne strane da prihvata sklapanje sporazuma, pozvaće protivnu stranu na sklapanje sporazuma uz naznačenje mesta i vremena zaključenja sporazuma. Sporazum može biti sklopljen i međusobnom razmenom potpisanih i overenih pismena.
Šef pisarnice može strankama i njihovim punomoćnicima davati obaveštenja samo na osnovu podataka iz upisnika, a za druga obaveštenja stranku upućuje da se obrati državnom pravobraniocu, odnosno zameniku kod koga je predmet u radu.
Ograničenja prilikom davanja obaveštenja strankama
Zamenici ne mogu povodom davanja obaveštenja strankama iznositi podatke koji bi štetili interesima stranke koju pravobranilaštvo zastupa u sporu pred sudom ili drugim državnim organom, niti iznositi svoje lično mišljenje o postupanju u svojstvu zakonskog zastupnika.
Uvid u spise Državnog pravobranilaštva
Uvid u spise odobriće se ovlašćenom predstavniku stranke koju Državno pravobranilaštvo zastupa u postupku pred sudom ili u upravnom postupku po zakonu ili na osnovu punomoćja, te licu koje za to ima opravdani interes. Tim licima se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja, može dozvoliti prepisivanje ili kopiranje spisa ili samo delova spisa.
Predstavnicima pravnog ili fizičkog lica koje ima položaj protivne strane u građanskom ili upravnom postupku, ne može se odobriti vršenje uvida u spise, niti prepisivanje ili kopiranje delova spisa.
Tajni podatak je onaj podatak koji je nadležni organ, na osnovu zakona u propisanom postupku takvim označio i za koji je utvrđen stepen tajnosti, kao i podatak koji je Republici Srbiji, kao tako označen predala druga država, međunarodna organizacija ili institucija sa kojom Republika Srbija sarađuje.
Određivanje tajnih podataka, označavanje tajnih podataka, prestanak tajnosti podataka i njihova zaštita vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje tajne podatke i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.
Ovlašćenje za označavanje tajnih podataka
Označavanje tajnih podataka prema stepenu tajnosti, "DRŽAVNA TAJNA", "STROGO POVERLJIVO", i "POVERLJIVO", ili "INTERNO", može sprovoditi državni pravobranilac, odnosno zaposleni koga on za to pismeno ovlasti.
Ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana ne može da prenese ovlašćenja na druga lica.
Označavanje omota spisa sa tajnim podacima i evidencije u vezi postupanja sa tajnim podacima
Istim stepenom tajnosti kojim je označen određeni tajni podatak označava se i omot spisa u kojem se tajni podatak čuva, prenosi ili arhivira.
Državno pravobranilaštvo vodi evidenciju rešenja o sertifikatima stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "STROGO POVERLJIVO" i "DRŽAVNA TAJNA" za zamenike državnog pravobranioca, odnosno zaposlenih koji obavljaju poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka kao i evidenciju izjava za pristup tajnim podacima "INTERNO" za zamenika, odnosno zaposlenog koji obavlja poslove.
Evidencija iz stava 2. ovog člana vodi se u pisanoj i elektronskoj formi u skladu sa propisima kojima se uređuje kancelarijsko poslovanje.
Dokumenta koja sadrže tajne podatke čuvaju se i štite primenom opštih i posebnih mera zaštite tajnih podataka predviđenim zakonom koji uređuje tajnost podataka i podzakonskim aktima koji uređuju posebne mere njihove zaštite.
Evidentiranje dokumenata koji sadrže tajne podatke, njihovo umnožavanje i kopiranje vrši se u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka i kancelarijsko poslovanje.
Uvid u tajne podatke može imati samo državni pravobranilac i zaposleni koji podatke koristi pri obavljanju radnih dužnosti.
Zaposleni koji u radu koristi tajni podatak ili se upoznao sa njegovom sadržinom, dužan je da taj podatak čuva. Ova obaveza ostaje i posle prestanka funkcije ili radnog odnosa u Državnom pravobranilaštvu.
Državno pravobranilaštvo obaveštava javnost o svom radu i o mišljenjima i stavovima koji su od interesa za javnost putem saopštenja za javnost, u pisanim i elektronskim sredstvima javnog informisanja, publikacijama i drugim glasilima i na drugi prigodan način.
Pri obaveštavanju javnosti na način predviđen u stavu 1. ovog člana, Državno pravobranilaštvo se pridržava odredaba zakona koji uređuje tajnost podataka i naročito odredaba zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Svako saopštenje mora biti sastavljeno tako da štiti ugled, privatnost i poslovni interes stranaka i drugih učesnika u postupku.
Uslovi za davanje obaveštenja javnosti
Saopštenje za javnost o radu Državnog pravobranilaštva, zapažanja u vezi sa zaštitom imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i ustanova koje Državno pravobranilaštvo zastupa po zakonu, te o pojedinim predmetima, daje državni pravobranilac ili zamenik koga on ovlasti, pazeći na tačnost podataka i interese rada Državnog pravobranilaštva.
Pri davanju saopštenja o pojedinim predmetima koji nisu pravosnažno okončani, ovlašćeni zamenik vodiće računa da svojim izjavama ni na koji način ne ugrozi imovinska prava i interese Republike Srbije, odnosno subjekata koje zastupa.
Zaposleni u Državnom pravobranilaštvu u javnosti ne smeju izražavati svoje lično mišljenje o pitanjima koja su iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva.
Snimanje u službenim prostorijama
Fotografisanje, audio i video snimanje u službenim prostorijama Državnog pravobranilaštva može se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje državnog pravobranioca.
Lica ovlašćena za davanje informacija od javnog značaja
Državni pravobranilac posebnom odlukom određuje lica ovlašćena za davanje informacija od javnog značaja, od kojih jedno mora da bude zamenik.
Lice koje je ovlašćeno za davanje informacija od javnog značaja učiniće dostupnom informaciju kojom raspolaže Državno pravobranilaštvo na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vodeći računa o ograničenjima propisanim Zakonom, a radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu, Zakonu o pravobranilaštvu ili drugom zakonu.
Internet stranica Državnog pravobranilaštva
Radi obaveštavanja zaposlenih u Državnom pravobranilaštvu, a posebno radi obaveštavanja javnosti, Državno pravobranilaštvo ima svoju stranicu na internetu.
Državni pravobranilac i zamenik kojeg on ovlasti određuju osnovni sadržaj i podatke o radu Državnog pravobranilaštva koji će se objaviti na internetu.
Za uređivanje i objavljivanje podataka o radu Državnog pravobranilaštva, zadužen je zaposleni koga državni pravobranilac odredi.
Informator Državnog pravobranilaštva
Državno pravobranilaštvo jedanput godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o radu, koji su propisani posebnim zakonom, a od značaja su za ostvarivanje prava građana i prezentaciju rada organa javnosti.
Informator se objavljuje na internet stranici Državnog pravobranilaštva i ažurira se jedanput mesečno.
Bilten Državnog pravobranilaštva
U cilju obezbeđivanja javnosti rada Državnog pravobranilaštva, stručnog usavršavanja zaposlenih, praćenja sudske prakse i ujednačenog postupanja u predmetima iste vrste Državno pravobranilaštvo izdaje stručni časopis Bilten Državnog pravobranilaštva (u daljem tekstu: Bilten).
Radi ostvarivanja ciljeva iz stava 1. ovog člana, u Biltenu se objavljuju: opšta obavezna uputstva državnog pravobranioca, izveštaji, saopštenja i druga akta od značaja za organizaciju, uređenje i funkcionisanje Državnog pravobranilaštva, pravna mišljenja koja Državno pravobranilaštvo daje subjektima koje zastupa, značajnije presude Evropskog suda za ljudska prava, stručni radovi o temama iz građanskog, privrednog i radnog prava, odnosno o imovinskopravnim pitanjima značajnim za obavljanje pravobranilačke funkcije i prikazi aktuelne sudske prakse.
U Biltenu se mogu objaviti i uputstva zamenika za postupanje u srodnim predmetima, koja je zamenik državnog pravobranioca dužan da izda kada se u radu pojavi više novih predmeta u kojima je potrebno obezbediti ujednačeno postupanje svih obrađivača predmeta.
Državni pravobranilac Godišnjim rasporedom poslova određuje glavnog i odgovornog urednika i članove redakcije Biltena iz reda zamenika i sekretara redakcije Biltena iz reda pravobranilačkih pomoćnika.
Svako ko ima opravdan interes i obratio se Državnom pravobraniocu za postupanje u stvarima za koje je nadležno Državno pravobranilaštvo, ima pravo na podnošenje predstavke ili pritužbe na rad Državnog pravobranilaštva i da o odluci po predstavci ili pritužbi bude obavešten.
Predstavka je molba, pritužba ili drugi podnesak građana ili pravnih lica radi efikasnog ostvarivanja i zaštite svojih prava. Pritužba je pravno sredstvo kojim se obraćaju građani, pravna lica, državni organi ili organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave Državnom pravobranilaštvu radi zakonitog i ekspeditivnog rešavanja njihovih zahteva povodom postupanja u predmetima.
Postupanje po predstavkama i pritužbama
Državni pravobranilac, odnosno lice koje on ovlasti, dužan je da o osnovanosti predstavke ili pritužbe pismeno obavesti podnosioca pritužbe odnosno predstavke. Državni pravobranilac je dužan da obavesti podnosioca predstavke ili pritužbe o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe, odnosno predstavke. Ukoliko su predstavka ili pritužba podnete preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštava se i ovaj organ.
Državni pravobranilac, odnosno lice koje on ovlasti sačinjava službenu belešku u kojoj se konstatuje da podnosilac zloupotrebljava pravo na podnošenje pritužbe. Smatraće se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo ukoliko pritužba ima pretežno nerazumnu ili uvredljivu sadržinu ili ukoliko podnosilac učestalo podnosi pritužbe iste ili slične sadržine.
VI STANDARDI O SLUŽBENIM PROSTORIJAMA I OPREMI
Zgrada i prostorije u kojima je smešteno Državno pravobranilaštvo treba da površinom, rasporedom i opremljenošću ispunjavaju standarde neophodne za obavljanje poslova iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva.
Radne i druge prostorije moraju biti uredne, čiste i snabdevene protivpožarnim uređajima.
Državni pravobranilac određuje raspored prostorija. Rasporedom se određuju prostorije državnog pravobranioca, zamenika državnog pravobranioca i ostalih zaposlenih.
Raspored prostorija prilagodiće se tako da prostorije namenjene za rad na predmetima iste vrste budu međusobno povezane.
Za prijem podnesaka i pošiljki odrediće se, po pravilu, prostorije u neposrednoj blizini ulaza u službenu zgradu, odnosno radni prostor Državnog pravobranilaštva.
Plan rasporeda prostorija ističe se na vidnom mestu na ulazu u službenu zgradu ili radni prostor.
Na vratima prostorija u kojima rade obrađivači predmeta biće istaknut natpis sa ličnim imenom zaposlenog i njegovim položajem zamenika državnog pravobranioca odnosno svojstvom pravobranilačkog pomoćnika ili pravobranilačkog pripravnika.
Kancelarija državnog pravobranioca označava se posebnim natpisom.
VII UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U RADU DRŽAVNOG PRAVOBRANILAŠTVA
Oblast primene informaciono-komunikacionih tehnologija
U Državnom pravobranilaštvu se, po pravilu, u radu koriste informaciono-komunikacione tehnologije za obradu teksta, vođenje evidencije, obradu i prikupljanje statističkih podataka za elektronsku razmenu podataka, računovodstvene poslove kao i za praćenje propisa.
U radu sa informaciono-komunikacionim tehnologijama primenjuju se propisi iz ove oblasti i odredbe ovog pravilnika. Svi podaci koji se unose posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija obezbeđuju se na odgovarajući način.
Okvir za uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija i interni informacioni sistem
Uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija u rad Državnog pravobranilaštva vrši se u skladu sa Smernicama za razvoj IKT sistema u oblasti pravosuđa, usvojenim od strane Sektorskog saveta za informaciono-komunikacione tehnologije, kao i uputstvima ministarstva nadležnog za pravosuđe u vezi sa razvojem pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije.
Interni informacioni sistem je zasnovan na vođenju evidencije o svim predmetima koji pristižu i koji su u radu u Državnom pravobranilaštvu.
Predmeti se zavode po broju, po obrađivaču, strankama u postupku, stranom broju i osnovu spora. Vrši se interna evidencija o kretanju predmeta.
Elektronska forma upisnika, rokovnika predmeta i drugih pomoćnih knjiga i evidencija
Upisnici, rokovnik predmeta i druge pomoćne knjige i evidencije mogu se voditi u elektronskoj formi. Ukoliko se upisnici i pomoćne knjige vode u elektronskoj formi, jedanput dnevno se pokreće procedura - dnevni backup - i podaci se čuvaju skladišteni na serveru.
Server se nalazi u server sali, u prostoru Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. Pristup sali u kojoj se nalaze računarski sistemi na kojima se vrši obrada i distribucija podataka, dozvoljen je samo ovlašćenim službenim licima Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.
Prijem podnesaka, spisa, telegrama i drugih pošiljki
Prijem podnesaka, spisa, telegrama i drugih pošiljki (u daljem tekstu: pismena) za Državno pravobranilaštvo vrši se u prijemnoj kancelariji pisarnice.
Ako se iz pismena vidi da Državno pravobranilaštvo nije nadležno za postupanje po njemu, na to će se upozoriti podnosilac pismena i uputiće se nadležnom organu. Ako i pored toga podnosilac zahteva da se pismeno primi, ono će se primiti, ali će se na pismenu staviti zabeleška o upozorenju.
Preuzimanje pismena upućenih preko pošte
Preuzimanje pismena upućenih preko pošte, kao i podizanje pismena iz poštanskog pregratka, vrši lice koje državni pravobranilac ovlasti.
Ako se prilikom preuzimanja, odnosno podizanja utvrdi da je pismeno oštećeno, zahtevaće se od radnika pošte da se stanje i sadržina pismena zapisnički utvrdi.
Prijem pismena od suda, drugih organa i pravnih i fizičkih lica potvrđuje se stavljanjem štambilja i datuma prijema i potpisa u dostavnoj knjizi, odnosno na dostavnici ili povratnici, na kojima potpis mora biti čitak.
Na sva primljena pismena stavlja se prijemni štambilj u donji desni ugao prve i poslednje stranice i upisuje datum prijema. Ako je pismeno zatvoreno, kovertirano i na ime primaoca lično, a zaposleni u prijemnoj kancelariji nije ovlašćen da ga otvori, staviće prijemni štambilj na omot i proslediti licu naznačenom na pošiljci.
Potvrđivanje prijema na dostavnici
Kada se pismeno prima po dostavnici, datum prijema na dostavnici mora da bude istovetan sa datumom prijemnog štambilja na pismenu. Datum na dostavnici mora biti napisan i slovima ili datumarom. Dostavnica mora biti potpisana od strane ovlašćenog lica za preuzimanje pismena iz pošte ili poštanskog pregratka.
Otvaranje pošte primljene u zatvorenom omotu i pošte koja sadrži oznaku tajnosti podataka
Poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara lice koje državni pravobranilac odredi.
Poštu označenu bilo kojim stepenom tajnosti, otvara državni pravobranilac ili lice koje on odredi.
Sravnjivanje podataka na primljenom pismenu i dostavnici
Prilikom otvaranja i sravnjivanja pismena mora obratiti pažnju da se brojevi na pismenu (sudski broj ili broj drugog organa) slažu sa brojevima na dostavnici.
Ako neko od pismena nedostaje, ili postoje nedostaci u vezi samog pismena (nedostatak priloga, sudski broj, oštećenja i dr.) to se utvrđuje službenom beleškom na pismenu i dostavnici i potpisom lica ovlašćenog za prijem pošte.
Identifikacija primljenih pismena
Kada je pismeno primljeno, zaposleni u pisarnici vrši pretragu po sudskom broju, broju drugog državnog organa, odnosno drugog pošiljaoca, kako bi se proverilo da li je pismeno vezano za predmet koji je već formiran u Državnom pravobranilaštvu.
Nakon što se utvrdi da li treba formirati novi predmet ili pismeno združiti već postojećem predmetu, prispela pošta se upisuje u knjigu prijema pošte. Podaci koji se upisuju u knjigu prijema pošte su: naziv suda, drugog organa ili fizičkog lica od kojeg je pismeno primljeno, sudski broj ili broj drugog organa i broj Državnog pravobranilaštva ukoliko postoji.
Razvrstavanje pismena za ranije formirane predmete
Pismena koja su primljena za predmete koji su već formirani u Državnom pravobranilaštvu razvrstavaju se na odluke i ostalu poštu, a potom šalju u rokovnik predmeta, radi združivanja u predmet.
Pismena za koja je utvrđeno da treba formirati novi predmet, predaju se upisničaru radi upisivanja u upisnik i formiranja novog predmeta.
Upisnici i pomoćne knjige (registri) vode se u elektronskoj formi, a odeljenjima van sedišta u kojima ne postoje uslovi za elektronsko vođenje upisnika, vode se ručno.
Upisnik se formira 1. januara za kalendarsku godinu, a zaključuje 31. decembra za proteklu godinu.
Signiranje predmeta u upisniku
Lice koje vodi upisnik dužno je da primljena i raspoređena pismena zavede u odgovarajuće upisnike. Predmeti se, u skladu sa godišnjim rasporedom poslova, zavode na ime zamenika koji je zadužen za zastupanje subjekta koji se pojavljuje kao stranka u predmetu, odnosno subjekta na koga se predmet odnosi i na obrađivača predmeta koji je zadužen za obrađivanje predmeta zamenika koji te subjekte zastupa.
Predmet se zavodi samo na ime zamenika kada je on i obrađivač predmeta.
Predmeti se zavode onog dana i pod onim datumom kada su primljeni i to po redu prijema pismena.
Na kraju svakog radnog dana će se odštampati uneti podaci i čuvati na način predviđen za čuvanje upisnika.
Formiranje omota novog predmeta
Upisivanjem pismena u odgovarajući upisnik formira se predmet.
Pismeno kojim se osniva novi predmet ulaže se u poseban omot spisa.
Lice koje vodi upisnik upisuje na omotu spisa i na pismenu oznaku predmeta, koja se sastoji od skraćenog naziva upisnika, broja predmeta i poslednja dva broja godine u kojoj je pismeno zavedeno u upisnik. Na omotu se olovkom ili u štampanom obliku upisuje prezime ili ime zaduženog obrađivača predmeta i zamenika koji su predmetom zaduženi, stranke u sporu, osnov spora, vrednost spora, sud ili drugi nadležni organ pred kojim se vodi spor, odnosno postupak, sudski broj ili broj drugog organa pred kojim se vodi postupak.
Obrađivač predmeta na omotu spisa upisuje rok do koga se predmet stavlja u evidenciju.
Prilikom formiranja predmeta, u popis spisa koji se nalazi na unutrašnjim stranama omota, obrađivač predmeta upisuje preduzete radnje i službene beleške.
Označavanje prevođenja i združivanja predmeta
Ako se rad na predmetima nastavi pod oznakom drugog upisnika (prevođenje ili združivanje predmeta) ili pod drugim brojem istog upisnika, na omotu spisa se precrtava ranija oznaka, a pored nje se stavlja nova. Precrtavanje ranije oznake vrši se hemijskom olovkom, povlačenjem vodoravne crte preko ranije oznake, tako da ranija oznaka i dalje ostane čitljiva.
Kada se više predmeta spoje radi zajedničkog postupanja, predmet koji je ranije zaveden spaja se sa kasnije zavedenim predmetom i, ako je rad po ovom predmetu još u toku, nosi oznaku kasnije zavedenog predmeta.
Na omotu zajedničkog predmeta označava se predmet koji je združen radi zajedničkog odlučivanja.
Ako se jednom predmetu prilaže drugi samo radi uvida, onda će se samo na omotu predmeta, kome se drugi prilaže, označiti veza i broj predmeta veze, ali se neće vršiti združivanje. Predmeti koji su združeni samo radi uvida, uvek će se razdružiti pre vraćanja predmeta u rok.
Predaja novih predmeta u rad obrađivaču
Pošto se izvrše sve potrebne prethodne radnje u vezi sa formiranjem i sređivanjem predmeta, lice koje vodi upisnik predaje predmet u rad obrađivaču, izuzev ako se radi o odlukama, koje se dostavljaju zameniku, pa potom obrađivaču predmeta na osnovu interne dostavne knjige (knjige odluka).
Odluke se upisuju u tzv. "Knjigu odluka" pod rednim brojem, naziv, broj i oznaka organa koji je doneo odluku, broj i godina predmeta Državnog pravobranilaštva.
Predmeti za koje je utvrđeno da se u pisarnici drže u evidenciji do određenog roka, stavljaju se u rokovnik predmeta.
Evidencija o predmetima koji su u roku, vodi se elektronskim putem.
Evidencija kretanja spisa u rokovniku predmeta
Predaja predmeta obrađivaču i vraćanje pisarnici evidentira se u rokovniku predmeta, elektronskim putem u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za napomene.
U levoj koloni rubrike stavlja se datum, mesec i godina kada je predmet iznet obrađivaču, a u desnoj koloni datum, mesec i godina kada je obrađivač vratio predmet u pisarnicu, u rokovnik.
Predaja predmeta iz rokovnika predmeta u rad obrađivaču
Lice koje vodi rokovnik dužno je da tri dana pre isteka roka predmet preda u rad obrađivaču. Ako je po predmetu stiglo kakvo pismeno pre isteka roka, predmet će se odmah predati u rad.
Predaja u rad predmeta hitne i poverljive prirode
Predmete hitne prirode i poverljive predmete, pisarnica je dužna odmah uneti u upisnik i predati u rad. Ovakvi predmeti se vidno označavaju oznakom "HITNO" i oznakom odgovarajućeg stepena tajnosti ("DT" - stepen tajnosti "DRŽAVNA TAJNA", "SP" - stepen tajnosti "STROGO POVERLJIVO", "P" - stepen tajnosti "POVERLJIVO", "I" - stepen tajnosti "INTERNO").
Na hitnost, odnosno postojanje roka, posebno će se upozoriti obrađivač kome se predmet predaje u rad ili izneti kroz knjigu odluka sa napomenom kratkog roka.
Vraćanje predmeta u rokovnik i naredba obrađivača
Posle sprovedenih radnji, obrađivač vraća predmet pisarnici i označava na omotu predmeta rok za evidenciju.
Zaposleni u pisarnici je dužan da sprovede sve radnje po nalogu obrađivača koje su naznačene na omotu predmeta.
Sadržina i oblik akata Državnog pravobranilaštva
Akti koje Državno pravobranilaštvo upućuje drugim organima, pravnim ili fizičkim licima, treba da sadrže zaglavlje u gornjem levom uglu.
Zaglavlje sadrži: mali grb, naziv Republike Srbije, naziv Državno pravobranilaštvo koje se ispisuje velikim slovima, broj predmeta, datum i sedište Državnog pravobranilaštva, odnosno sedište odeljenja Državnog pravobranilaštva. Ispod toga se stavljaju inicijali obrađivača predmeta.
Adresa organa kome i pravnog lica kome se akt upućuje, sadrži njegov pun naziv i sedište.
Adresa primaoca fizičkog lica sadrži njegovo ime i prezime i mesto u koje se akt šalje. Ako u mestu u koje se akt šalje nema pošte, u adresi treba naznačiti broj i mesto zadnje pošte.
Ispod adrese stavlja se oznaka veze sa aktom primaoca, ukoliko je ta veza postojala i kratka sadržina akta.
Na mestu gde se akt potpisuje, navodi se funkcija potpisnika akta, ispod toga njegovo ime i prezime i na tom mestu se overava pečatom Državnog pravobranilaštva.
Ako se uz akta nalaze prilozi, na kraju akta sa leve strane se može kratko naznačiti o kojim prilozima se radi.
Pre overe pečatom, pisarnica sravnjuje pismeni otpravak akta sa njegovim izvornikom.
Lice određeno za otpremanje pošiljke - "ekspeditor", dužno je da prilikom otpreme (ekspedicije) pošiljke proveri da li je u svakom predmetu obrađenom za otpremu postupljeno po dostavnoj naredbi, da li su pošiljke pravilno adresovane, da li sadrže potrebne priloge, da li su primerci otpravka uredni, čitki i potpisani.
Lice određeno za otpremanje pošiljke će, stavljanjem pečata, štambilja "ekspedovano" i datuma, potvrditi otpremu pismena, a zatim vratiti predmet obrađivaču predmeta, ako je tako naznačeno na omotu spisa. Ako nema nikakve napomene, predmet se stavlja u rokovnik predmeta, gde ostaje do roka naznačenog na omotu spisa.
Lice određeno za otpremanje pošiljki vodi dostavnu knjigu u koju upisuje sve pošiljke koje otprema. Odvojeno se vodi dostavna knjiga za mesto, a odvojeno za poštu.
Zaštita spisa, drugih materijala, pečata i štambilja
U toku radnog vremena zaposleni ne sme spise i druge materijali koji su mu povereni ostaviti neobezbeđene.
Štambilji i pečati drže se tako da budu pristupačni samo onome ko njima rukuje.
Po završetku radnog vremena, spisi, drugi materijali, pečati i štambilji drže se u zaključanim kasama, ormanima ili stolovima.
Po pravosnažnom okončanju postupka, obrađivač predmeta pregleda spise i određuje stavljanje u rokovnik predmeta ili arhivu (arhiv predmeta) sa datumom, rokom evidencije, odnosno rokom čuvanja i potpisom obrađivača.
Predmetima odloženim u arhivu rukuje lice zaposleno na radnom mestu za administrativne poslove u zvanju referenta.
O izdatim predmetima iz arhive vodi se posebna evidencija, uz naznačenje kome je predmet izdat i kada treba da se vrati u arhivu.
Završeni predmeti u tekućoj i prethodnoj godini čuvaju se po pravilu u Pravobranilaštvu (priručna arhiva) najduže dve godine, sređeni po oznakama upisnika i rednim brojem predmeta, a posle ovog roka sa odgovarajućim upisnicima i drugim pomoćnim knjigama čuvaju se u posebnoj arhivskoj prostoriji.
Predmeti koji se čuvaju u arhivi moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbeđeni od oštećenja, uništenja i krađe.
Na kraju tekuće godine, predmeti iz priručne arhive kojima je protekao rok od dve godine prenose se na dalje čuvanje u arhivu zajedno sa pomoćnim knjigama ako iste nisu potrebne za tekući rad.
Na pitanja u vezi sa arhiviranjem koja nisu regulisana ovim pravilnikom shodno se primenjuju odredbe propisa o arhivskoj građi i registraturskom materijalu.
Rokovi čuvanja arhiviranih predmeta
Rokovi čuvanja arhiviranih predmeta iznose:
1) za spise u kojima je u sudskom postupku raspravljano o stvarno-pravnim zahtevima na nepokretnostima - trideset godina;
2) za spise u stečajnom postupku - trideset godina;
3) za spise koji se odnose na dug - deset godina;
4) za spise koji se odnose na upravni postupak i upravni spor - deset godina;
5) za spise državnopravobranilačke uprave - deset godina;
6) za spise koji se odnose na naknadu štete - pet godina;
7) za spise koji se odnose na platne naloge - pet godina;
8) za spise koji se odnose na izvršni postupak - pet godina;
9) za spise za predmete u kojima je postignut sporazum o spornom odnosu (mirno rešenje spora) - do isteka roka koji bi iznosio da je odluka doneta u sudskom odnosno upravnom postupku;
10) za sve ostale spise - deset godina;
Rokovi iz stava 1. ovog člana računaju se od dana pravnosnažnog okončanja postupka.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na elektronske zapise koji su deo spisa, a koji se čuvaju na način određen posebnim propisima.
Shodna primena propisa o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave
Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno, na rad pisarnice shodno će se primenjivati propisi o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave.
IX EVIDENCIJE I POMOĆNE KNJIGE
Vrste evidencija i pomoćnih knjiga
Podaci koji su od značaja za rad Državnog pravobranilaštva upisuju se u upisnike, pomoćne knjige i druge evidencije, a ako postoje tehnički i drugi uslovi, ti podaci se evidentiraju elektronskim sredstvima.
Upisnike, pomoćne knjige i elektronski vođene upisnike vode zaposleni koji rade u pisarnici.
Upisnici u elektronskom obliku označavaju se, kada je to moguće, istim slovnim ili brojčanim oznakama kao i upisnici koji se vode u obliku knjige.
U Državnom pravobranilaštvu vode se upisnici za:
- parnične predmete "P",
- vanparnične predmete "R",
- predmete ostavinskog postupka "O",
- predmete izvršenja "I",
- predmete izvršenja na osnovu verodostojne isprave "Iv",
- predmete upravnog postupka "Up",
- predmete upravnog spora "Us",
- adhezione predmete "A",
- predmete stečajnog postupka i postupka reorganizacije "St",
- predmete likvidacije pravnog lica "JI",
- predmete kontrole zaključenih ugovora o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine "Ug",
- predmete u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava "Ek",
- predmete inostranih sporova "Is",
- predmete mirnog rešavanja spora "Mr",
- predmete restitucije "Res",
- predmete pravnih mišljenja "M",
- predmeti povodom zaštite prava na suđenje u razumnom roku "Srr"
- predmete pravobranilačke uprave "Dp",
- predmete po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja "Ijz",
- predmete iz nadležnosti Vojnog pravobranilaštva "Vr".
U Državnom pravobranilaštvu vodi se, odvojeno od ostalih evidencija, posebna evidencija o predmetima koji sadrže tajne podatke.
U upisnik "P" zavode se tužbe i inicijative za podnošenje tužbe u parničnim stvarima.
U upisnik "R" zavode se predmeti u kojima sudovi odlučuju u vanparničnom postupku, a koji ne spadaju u druge upisnike.
U upisnik "O" zavode se predmeti u kojima sudovi odlučuju u ostavinskom postupku.
U upisnik "I" zavode se inicijative za podnošenje predloga za izvršenje i protivizvršenje, predloga za obezbeđenje i ostali predlozi po zakonu kojim se uređuje izvršni postupak i obezbeđenje potraživanja, kao i rešenja doneta u izvršnom postupku povodom predloga drugih poverilaca koje je sud dostavio Pravobranilaštvu kao zastupniku dužnika.
U upisnik "Iv" zavode se inicijative za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i rešenja i zaključci doneti u izvršnom postupku povodom predloga drugih poverilaca koje je sud ili izvršitelj dostavio Pravobranilaštvu kao zastupniku dužnika.
U upisnik "Up" zavode se inicijative za pokretanje upravnog postupka, zahtevi i predlozi koje je Pravobranilaštvu radi izjašnjenja i postupanja dostavio organ uprave i predmeti koji se vode po zahtevu za zaštitu prava ponuđača prema zakonu kojim se uređuju javne nabavke.
U upisnik "Us" zavode se tužbe i inicijative za podnošenje tužbi u upravnom sporu.
U upisnik "A" zavode se predlozi (u adhezionom postupku) postavljeni u krivičnom postupku radi dosude imovinskog zahteva nastalog usled izvršenja krivičnog dela (naknada prouzrokovane štete, povraćaj oduzete stvari, poništaj pravnog posla zasnovanog na krivičnom delu).
U upisnik "St" zavode se prijave potraživanja u stečajnom postupku i postupku reorganizacije i ostali zahtevi po zakonu kojim se uređuje stečajni postupak.
U upisnik "JI" zavode se prijave potraživanja i drugi zahtevi u postupku likvidacije pravnih lica.
U upisnik "Ug" zavode se ugovori o prometu nepokretnosti koje nakon overe Pravobranilaštvu dostavlja javni beležnik ili drugi organ nadležan za overu tih ugovora.
U upisnik "Ek" zavode se predstavke pojedinaca, organizacija i preduzeća koje Pravobranilaštvu dostavi Evropski sud za ljudska prava u smislu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U upisnik "Is" zavode se tužbe i inicijative za podnošenje tužbe, odnosno drugi zahtevi i predlozi u postupcima pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i drugim nadležnim organima u inostranstvu.
U upisnik "Mr" zavode se predlozi za mirno rešavanje sporova podneti Pravobranilaštvu na osnovu člana 193. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS ", br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14).
U upisnik "Res" zavode se zahtevi za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje koje Agencija za restituciju dostavi Pravobranilaštvu.
U upisnik "M" zavode se zahtevi državnih organa i drugih subjekata koje zastupa Pravobranilaštvo radi davanja pravnog mišljenja i pružanja druge stručne pomoći u vezi sa zaključivanjem imovinskopravnih ugovora i u vezi sa drugim imovinskopravnim pitanjima.
U upisnik "Srr" zavode se predlozi za poravnanje podneti Državnom pravobranilaštvu na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
U upisnik "Dp" zavode se pismena koja se odnose na poslove uprave i organizaciju rada Pravobranilaštva.
Pismena koja se odnose na stvari koje su po svojoj prirodi iste ili srodne vrste zavode se po grupama na početku upisnika, a sva ostala pismena, koja se ne mogu uvrstiti u pojedine od tih grupa, zavode se po redu prijema pod daljim rednim brojevima, iza brojeva koji su zauzeti za grupe.
Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu određuje se više rednih brojeva.
Pismena koja se odnose na poslove pravobranilačke uprave raspoređuju se u grupe na sledeći način.
- I grupa: Organizacioni poslovi,
- II grupa: Uputstva i drugi akti,
- III grupa: Izveštaji i statistika,
- IV grupa: Finansijsko-materijalno poslovanje,
- V grupa: Kadrovski poslovi,
- VI grupa: Predstavke i pritužbe,
- VII grupa: Razno.
U upisnik "Ijz" zavode se zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zahtevi elektronskih i pisanih medija za pružanje informacija o radu Državnog pravobranilaštva.
Zahtevi iz člana 101. ovog pravilnika raspoređuju se u grupe na sledeći način:
I Grupa: Zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja
II Grupa: Ostali zahtevi medija za pružanje informacija o radu Državnog pravobranilaštva.
U upisnik "Vr" zavode se pismena koja su dostavljena Državnom pravobranilaštvu, a odnose se na postupke u kojima Republiku Srbiju zastupa Vojno pravobranilaštvo, ako ne postoje uslovi da se odbije prijem takvog pismena.
Evidencija o predmetima koji sadrže tajne podatke
U evidenciju o predmetima koji sadrže tajne podatke zavode se pismena koja su primljena sa oznakom tajnosti ili koja je državni pravobranilac označio takvom oznakom.
Ostale evidencije koje se vode u pisarnici
U pisarnici se vode i ostale evidencije i to:
- Knjiga prijema pošte u koju se upisuju sva pismena dostavljena Državnom pravobranilaštvu;
- Knjiga odluka u koju se upisuju sve odluke dostavljene Državnom pravobranilaštvu. Za svakog zamenika državnog pravobranioca vodi se posebno knjiga odluka za odluke koje su donete u predmetima kojima je zadužen.
- Knjiga ekspedicije u kojoj se evidentira svako pismeno koje je otpremljeno (ekspedovani iz Državnog pravobranilaštva).
- Knjiga VR u kojoj se evidentiraju podnesci u kojima je stranka Ministarstvo odbrane, a koje zastupa Direkcija za imovinsko-pravne poslove.
- Knjiga odeljenja Državnog pravobranilaštva u koju se upisuju podnesci koji se prosleđuju odeljenjima Državnog pravobranilaštva.
Ostale evidencije koje se vode u Državnom pravobranilaštvu
U Državnom pravobranilaštvu se vode i: evidencije računovodstvenih isprava, evidencije poslovnih knjiga, evidencije finansijskih izveštaja, evidencije knjiženja ulaznih faktura, evidencija o službenim putovanjima, evidencija o korišćenju službenih automobila, pomoćna evidencija o nabavci i potrošnji goriva, evidencija i popis osnovnih sredstava, evidencija potrošnje mobilne telefonije, evidencija o troškovima za arbitražne sporove, pomoćne knjige plata i drugih primanja zaposlenih u Državnom pravobranilaštvu, pomoćna knjiga ostvarenih rashoda sa detaljnim podacima o svim rashodima i izdacima i ostalo.
X NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA
Nadzor nad primenom pravilnika
Ministarstvo nadležno za pravosuđe vrši nadzor nad primenom ovog pravilnika.
Do početka primene odredaba čl. 81. do 104. ovog pravilnika, nastaviće se vođenje postojećih upisnika i formiraće se novi upisnik iz člana 93. ovog pravilnika (upisnik "Ek").
Od 1. januara 2017. godine:
- nastaviće da se vode postojeći upisnici "P", "R", "O", "I", "A", "St", "L", "Ug", "Ek", "Is", "Mr", "Res", "M", "Vr" i "Dp".
- predmeti iz upisnika "R" koji se ne odnose na stvari u kojima sudovi odlučuju u vanparničnom postupku prevešće se u upisnik "Dp",
- predmeti iz upisnika "R" i "Dp" koji se odnose na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zahteve elektronskih i pisanih medija za pružanje informacija o radu Državnog pravobranilaštva, prevešće se u upisnik "Ijz",
- predmeti iz upisnika "I" koji se odnose na inicijative za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i rešenja i zaključke donete u izvršnom postupku povodom predloga drugih poverilaca koje je sud ili izvršitelj dostavio Pravobranilaštvu kao zastupniku dužnika, prevešće se u upisnik "Iv",
- predmeti iz upisnika "U" koji se odnose na inicijative za pokretanje upravnog postupka, zahteve i predloge koje je Pravobranilaštvu radi izjašnjenja i postupanja dostavio organ uprave i predmete koji se vode po zahtevu za zaštitu prava ponuđača prema Zakonu o javnim nabavkama nastaviće da se vode kao upisnik "Up",
- predmeti iz upisnika "U" koji se odnose na tužbe i inicijative za podnošenje tužbi u upravnom sporu prevešće se u upisnik "Us",
- predmeti iz upisnika "Mr" koji se odnose na predloge za poravnanje koji su pravobranilaštvu podneti na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prevešće se u upisnik "Srr",
- predmeti iz upisnika "Pov" koji se odnose na podatke označene određenim stepenom tajnosti prevešće se u evidenciju o predmetima koji sadrže tajne podatke.
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Ovaj pravilnik stupa na snagu po dobijenoj saglasnosti ministra pravde, osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 81. do 104. primenjivati od 1. januara 2017. godine.
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o upravi u Državnom pravobranilaštvu
("Sl. glasnik RS", br. 3/2018)
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu po dobijenoj saglasnosti ministra pravde, osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".