JEDINSTVENA METODOLOŠKAPRAVILA ZA IZRADU PROPISA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 3/2018) |
Ovim aktom utvrđuju se jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa koje donosi Skupština Grada Vranja (u daljem tekstu: Skupština Grada).
Jedinstvena metodološka pravila utvrđena ovim aktom primenjuju se na izradu odluka i Poslovnika Skupštine Grada, a shodno se primenjuju i na druga opšta akta koje donosi Skupština Grada.
Ako se propisom uređuju pitanja koja zahtevaju njegovu posebnu strukturu ili formu, predlagač propisa može odstupiti od pravila utvrđenim ovim aktom, ali je dužan da razloge za to posebno obrazloži.
SADRŽAJ PROPISA
Propis ima sledeću strukturu:
1) preambulu;
2) naziv;
3) uvodni deo;
4) glavni deo; i
5) završni deo.
Ako priroda propisa to zahteva, propis može da ima jedan ili više priloga.
Preambula se nalazi na početku propisa, ispred naziva, i sadrži pravni osnov za donošenje propisa i naziv organa koji je doneo propis.
Kada je organ koji donosi propis iz stava 1. ovog člana dužan da prethodno pribavi saglasnost drugog organa, preambula treba da sadrži i naziv organa koji je dao saglasnost za donošenje tog propisa, kao i naznaku o datoj saglasnosti.
Naziv je osnovni element za identifikaciju propisa i sadrži osnovne informacije o materiji koja se propisom uređuje.
Naziv propisa treba da je kratak i da sažeto izražava predmet uređivanja.
Naziv treba da odgovara sadržaju propisa, a ako to nije moguće zbog toga što se uređuju dve ili više različitih materija, naziv treba da izrazi sadržaj one materije koja je za propis najznačajnija.
Naziv propisa se piše bez skraćenica.
Uvodni deo propisa sadrži predmet uređivanja.
Uvodni deo propisa može da sadrži i definicije.
Pod definicijom, u smislu odredaba ovog akta, podrazumeva se objašnjenje značenja pojedinih propisa koji se koriste u propisu.
Naziv uvodnog dela propisa treba da glasi: "Uvodne odredbe".
Ako uvodni deo sadrži i načela u oblasti koja se uređuje propisom, naziv uvodnog dela treba da glasi: "Osnovne odredbe".
Glavni deo propisa sadrži odredbe kojima se uređuju:
1) prava i obaveze;
2) ovlašćenja;
3) kaznene odredbe.
Prava i obaveze
Prava i obaveze nalaze se na početku glavnog dela propisa, a sadrže odredbe o pravima i obavezama fizičkih i pravnih subjekata, kao i o postupku za njihovo ostvarivanje, odnosno izvršavanje.
Ovlašćenja
Ovlašćenja su deo glavnog propisa i sadrže odredbe o drugim aktima koje treba doneti radi sprovođenje propisa.
Ovlašćenjem se određuje:
1) organ koji je ovlašćen i odgovoran za donošenje drugog akta;
2) obim drugog akta.
Ovlašćenje može da sadrži i odredbu o vremenskom važenju drugog akta.
Kaznene odredbe
Kaznene odredbe su deo propisa koji se nalazi posle odredaba o pravima, obavezama i ovlašćenjima, a sadrži odredbe o sankcijama u slučaju kršenja određene odredbe propisa.
Kaznena odredba treba, po pravilu, da sadrži propis koji ima naređujuće ili zabranjujuće norme.
Svaka kaznena odredba određuje kažnjive radnje i sankcije za njih.
Definicija kažnjive radnje treba da se odredi što preciznije kako bi se otklonila mogućnost različitog tumačenja.
Propisom se mogu odrediti novčane kazne samo u fiksnom iznosu, i to od minimalnog do polovine najviše fiksnog iznosa propisanog zakonom.
Završni deo propisa sadrži:
1) prelazne odredbe;
2) završne odredbe.
Završni deo propisa može se iskazati kao poseban deo pod nazivom. "Prelazne i završne odredbe", ili se prelazne i završne odredbe mogu odvojiti kao zasebne celine pod nazivima: "Prelazne odredbe", odnosno "Završne odredbe".
Završni deo propisa sadrži, posle odredaba iz stava 1. ovog člana, datum donošenja propisa, broj pod kojim je propis zaveden i potpis ovlašćenog lica.
Prelazne odredbe
Prelaznim odredbama uspostavlja se odnos između propisa koji prestaje da važi i novog propisa u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg propisa.
Prelaznim odredbama uređuje se postupanje sa predmetima čije je rešavanje u toku:
1) određivanjem roka posle kojeg će se primenjivati novi postupak za rešavanje slučajeva;
2) dopuštanjem da se započeti postupci dovrše prema odredbama ranijeg propisa, što treba formulisati na sledeći način:
"Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog propisa nisu okončani, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog propisa".
Završne odredbe
Završne odredbe su deo propisa koji se nalazi posle prelaznih odredaba, a sadrži informacije o propisima koji se stavljaju van snage stupanjem na snagu novog propisa i o tome kada novi propis stupa na snagu.
Ako se prestanak važenja odnosi na više propisa, njihovo navođenje se vrši prema njihovom rangu, tako da se viši akti navode ispred nižih, a ako se radi o propisima iste pravne snage, navođenje se vrši prema vremenu njihovog donošenja.
Propis može da se stavi van snage samo propisom višeg ili nižeg ranga.
Ograničavajuće odredbe u odnosu na vreme
Završne odredbe mogu da sadrže i informacije o posebnim ograničenjima u primeni propisa u odnosu na vreme (vremenski ograničavajuće odredbe).
Ograničenje u primeni propisa u odnosu na vreme treba formulisati na sledeći način:
"Ovaj propis stupa na snagu _____dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja", a važi do".
Stupanje na snagu propisa
Propisi stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja", a ranije mogu da stupe na snagu samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom donošenja propisa.
Ako je potrebno razdvojiti početak važenja i početak primene novog propisa, odnosno primene pojedinih njegovih odredaba, postojanje vremenskog razmaka između dana stupanja propisa i početka njegove primene, odnosno primene pojedinih njegovih odredaba, treba formulisati na sledeći način:
"Ovaj propis stupa na snagu ___dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja", a primenjivaće se od____godine"
ili
"Ovaj propis stupa na snagu ___dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja", osim odredaba člana____, koji će se primenjivati od___godine"
Sadržaj koji ne može da se izrazi na normativan način (npr. program, tabele, tarifa, tehnička pravila i sl.) iskazuje se kao prilog propisa.
Ako propis sadrži više priloga, prilozi se označavaju odgovarajućim arapskim rednim brojem (npr. Prilog 1.).
Prilog je sastavni deo propisa.
FORMA PROPISA
Unutrašnja podela propisa ima za cilj grupisanje materije radi njegovog sistematizovanja i lakše primene.
Član je osnovna klasifikaciona jedinica u propisu.
Propis ne može imati manje od dva člana.
Unutrašnja podela propisa vrši se na sledeće šire klasifikacione jedinice:
1) deo;
2) glavu;
3) odeljak;
4) pododeljak.
Propis koji sadrži manje od 20 članova, po pravilu, ne sadrži klasifikacione jedinice.
Deo obuhvata tematsku celinu propisa i najšira je klasifikaciona jedinica.
Deo se označava rednim brojem, koji se piše slovima, prema redosledu od broja jedan (npr.: Deo prvi) i može imati naziv, koji se, ispisan velikim slovima, stavlja ispod oznake.
Ako se jedan deo naslovljava, naziv moraju imati svi delovi propisa.
Naziv dela treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
Ne treba koristiti delove kao najšire kvalifikacione jedinice ako nema dovoljno materije da bi se vršila dalja podela na glave kao neposredno uže kvalifikacione jedinice.
Deo se deli najmanje na dve glave, kojima se tematske celine dele na više funkcionalnih ili smisaonih celina.
Glava se može označiti na dva načina:
1) rimskim brojem bez tačke (npr.: Glava I), s tim da se ispod oznake napiše naziv glave velikim slovima;
2) rimskim brojem sa tačkom, s tim da se u nastavku u istom redu napiše naziv glave velikim slovima (npr.: I. UVODNE ODREDBE).
Glava se označava rimskim brojem počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje glave u propisu.
Naziv glave treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
Glava može biti podeljena na odeljke.
Odeljak se označava tako što se iznad teksta odeljka stavlja naziv, a ispred naziva odgovarajući arapski broj sa tačkom (npr.: 1. Prelazne odredbe).
Naziv odeljka treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
Odeljci se mogu razvrstati na pododeljke, koji se označavaju tako što se iznad teksta pododeljka stavlja naziv, a ispred naziva odgovarajuće malo slovo azbuke sa zagradom (npr.: a) Ovlašćenja nadležnog organa).
Naziv pododeljka treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
2. Član i unutrašnja podela člana
Član sadrži jednu ili više normi koje predstavljaju jednu logičku celinu.
Član se označava rečju: "član" sa odgovarajućim arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednjeg člana u propisu (npr.: Član 1.).
Član, po pravilu, ima naziv koji se upisuje iznad brojčane oznake člana.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako šira kvalifikaciona jedinica koja ima naziv sadrži samo jedan član, član ne mora imati naziv.
Član se deli na stavove, stavovi na tačke, tačke na podtačke, a podtačke na alineje.
Član, stav, tačka, podtačka i alineja sastoje se od jedne rečenice, a izuzetno, ako je to potrebno radi razumljivosti, od dve ili više rečenica.
Odredbe člana i stava uvek se završavaju interpukcijskim znakom "tačka", a odredba tačke, podtačke i alineje interpukcijskim znakom "tačka ili zapeta". A na kraju teksta uvek se stavlja tačka.
Član se sastoji od jednog ili više stavova.
Svaki stav počinje novim redom.
Stav se može sastojati od dve ili više tačaka.
Tačke se označavaju arapskim brojem sa drugim delom zagrade, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje tačke u stavu (npr.: 1)).
Tačka se može sastojati od dve ili više podtačaka.
Podtačka se označava arapskim brojem u zagradi (npr.: (1)).
Svaka podtačka počinje novim redom.
Podtačka se može sastojati od dve ili više alineje.
Alineja se označava vodoravnom crtom.
Svaka alineja počinje novim redom.
JEZIK, STIL I NAČIN PISANJA PROPISA
Upotreba savremenog srpskog jezika
U propisu treba upotrebljavati reči savremenog srpskog jezika u njihovom uobičajenom značenju.
Strane reči se mogu koristiti u propisu ako u srpskom jeziku ne postoje odgovarajuće reči.
Kada je to potrebno, u propisu se mogu koristiti stručni izrazi iz oblasti na koju se propis odnosi.
Odredbe propisa treba da sadrže norme pisane preciznim, jasnim, sažetim stilom, bez suvišnih reči i na način koji isključuje svaku dvosmislenost.
Korišćenje reči koja ima dva ili više značenja treba izbegavati, a ako to nije moguće, željeno značenje treba definisati u uvodnom delu propisa.
U propisu treba koristiti jedinstvenu terminologiju, odnosno termine sa već utvrđenim značenjem.
Kad se izraz u propisu upotrebi u jednom značenju, mora se u istom značenju upotrebljavati u celom tekstu propisa.
U propisu se ne mogu koristiti različiti izrazi za isti pojam.
Radi izbegavanja ponavljanja pojedinih odredaba, u tekstu propisa može se vršiti upućivanje na odgovarajuće odredbe tog propisa, ako se time ne otežava razumljivost propisa, što treba formulisati na sledeći način:
1) "iz člana 1. ovog propisa", čime se vrši upućivanje na odredbu člana, ili
2) "iz stava 1. ovog člana", čime se vrši upućivanje na odredbu stava.
Ne treba upućivati na odredbu koja i sama upućuje na drugu odredbu.
U tekstu propisa, po pravilu, ne treba upućivati na kasniju odredbu istog propisa.
Korišćenje izraza kao što su: "prethodni", "sledeći", "naredni" i slično, u svrhu upućivanja, treba izbegavati.
U odredbi kojom se upućuje na drugi propis navodi se i naziv tog propisa i broj službenog glasila u kojem je propis objavljen, a ako se upućuje na određene odredbe tog propisa, navode se i članovi u kojima su te odredbe sadržane.
Ako se upućuje na propis koji je u međuvremenu izmenjen ili čiji je prečišćen tekst utvrđen, potrebno je da se i to navede.
Upućivanje na drugi propis može se vršiti i navođenjem uopštenog naziva za određenu vrstu propisa iz oblasti koja se uređuje (npr.: zakon kojim se uređuje lokalna samouprava).
Kada se isti naziv ili izraz ponavlja u istom propisu, može se koristiti skraćeni naziv, odnosno izraz koji se navodi u zagradi posle reči: "u daljem tekstu:" (npr.: u daljem tekstu: nadležan organ).
Skraćeni nazivi propisa pišu se velikim slovima (npr.: Zakon, Odluka) ako se naziv odnosi na određeni propis.
Uz zamenice ili druge reči kojima se propis određuje, naziv propisa piše se uvek malim slovima (npr.: ovaj zakon, navedena odluka itd).
Ako se u propisu ukazuje na samo jedan član, stav ili tačka, reč "član", odnosno "stav", odnosno "tačka" ne treba skraćivati.
Ako se u propisu ukazuje na više članova, stavova ili tačaka, treba pisati skraćeno "čl.", odnosno "st.". odnosno "tač.".
Skraćenice se, po pravilu, ne koriste u propisu.
Izuzetno, mogu se koristiti skraćenice čija je upotreba u propisima ustaljena i koje su opštepoznate (npr.: itd, sl., dr....).
Kod pisanja datuma u propisu nula se ne piše ispred jednocifrenog broja.
Nazivi meseca u godini označavaju se rečima (npr.: januar).
Broj koji označava godinu piše se sa četiri cifre.
Brojevi u propisu pišu se do broja deset slovima, a preko deset ciframa, osim kada priroda stvari drugačije zahteva.
Glagoli se u propisu upotrebljavaju, po pravilu, u sadašnjem vremenu i u aktivnom obliku.
Izrazi se u propisu upotrebljavaju u jednini, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije.
Kada se u propisu utvrđuju ovlašćenja organa državne uprave ili lokalne samouprave, ne treba navoditi nazive tih organa, već ih odrediti na uopšten način (npr.: ministarstvo nadležno za poslove....., odnosno, organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove.....).
Preuzimanje odredaba višeg propisa
U propisu se, po pravilu, ne preuzimaju odredbe propisa višeg akta (zakona, podzakonskog akta), izuzev onih odredaba koje treba da se razrade bližim uređivanjem, pri čemu treba voditi računa da se:
1) tim ponavljanjem ne izmeni suština i smisao ponovljene odredbe;
2) ponovljena odredba tako formuliše da iz nje jasno proizilazi da prava i obaveze proističu iz višeg akta.
Propisom se može predvideti primena drugog propisa ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis.
Ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.
IZMENE I DOPUNE PROPISA
Izmene i dopune propisa vrše se kada propis treba uskladiti sa izmenama u pravnom sistemu, ili ga treba prilagoditi stvarnim potrebama, a nije neophodno doneti novi propis.
Ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje, treba doneti novi propis.
Način vršenja izmena i dopuna propisa
Izmene i dopune propisa mogu se vršiti samo propisom iste važnosti kao što je i propis koji se menja, odnosno dopunjuje i po istom postupku po kojem se donosi propis koji se menja, odnosno dopunjuje.
Izmenama i dopunama jednog propisa ne mogu se vršiti izmene i dopune drugog propisa, s tim što se izuzetno, može utvrditi prestanak važenja pojedinih odredaba drugog propisa.
Jedan član propisa o izmenama i dopunama sadrži sve izmene i dopune koje se vrše u okviru jednog člana propisa koji se menja, odnosno dopunjuje.
Ako se u više članova propisa koji se menja, odnosno dopunjuje vrše izmene istih reči tako što se one zamenjuju drugim rečima, sve ove izmene mogu se obuhvatiti jednim članom, što treba formulisati na sledeći način:
"U čl. 1, 4, 8.....reči: "sredstva javnog informisanja" u određenom padežu zamenjuju se rečima: "javna glasila" u odgovarajućem padežu".
Ako se u jednom članu, stavu, tački ili podtački propisa vrši veći broj izmena i dopuna, treba izmeniti ceo član, stav, tačku, odnosno podtačku.
Naziv propisa o izmenama i dopunama propisa
Naziv propisa o izmenama i dopunama propisa treba da odgovara njegovom sadržaju, tako ako se:
1) vrši samo jedna izmena ili dopuna propis se naziva "propis o izmeni" ili "propis o dopuni";
2) vrši jedna izmena i više dopuna, odnosno više izmena i jedna dopuna, propis se naziva: "propis o izmeni i dopunama", odnosno "propis o izmenama i dopuni";
3) vrše najmanje dve izmene i najmanje dve dopune, propis se naziva "propis o izmenama i dopunama".
Naziv propisa o izmenama i dopunama treba da obuhvati ceo naziv propisa koji se menja, odnosno dopunjuje.
Određivanje propisa koji se menja ili dopunjuje
Ako se vrše izmene i dopune propisa, u članu 1. propisa o izmenama i dopunama propisa treba navesti naziv propisa koji se menja i dopunjuje, broj službenog glasila u kojem je objavljen osnovni tekst, kao i brojeve svih službenih glasila u kojima su objavljene izmene i dopune tog propisa, zatim član propisa u kojem se vrši prva izmena, odnosno dopuna, a posle toga, po redosledu, naredne članove u kojima se vrše izmene, odnosno dopune.
Izmena propisa vrši se na sledeći način:
1) ako se menja ceo član:
"U propisu _____član 1. menja se i glasi:
"Član 1.
tekst odredbe."
2) ako se menja jedan stav:
"U članu 1. stav 1. menja se i glasi:
tekst odredbe."
3) ako se menja jedna ili više reči unutar jednog člana:
" U članu 1. stav 1. reči: _____zamenjuju se rečima____."
4) ako se briše neka odredba, izmenu treba formulisati na sledeći način:
"U članu 4. stav 2. briše se."
5) ako se briše deo odredbe, izmenu treba formulisati na sledeći način:
"U članu 4. stav 2. reči: "____" brišu se."
6) ako se menja broj, izmenu treba formulisati na sledeći način:
"U članu 4. broj: "____" zamenjuje se brojem: "____"."
7) ako se menja alineja, izmenu treba formulisati na sledeći način:
"U članu 4. stav 1. alineja prva menja se i glasi:
tekst alineje".
8) ako je u pitanju propis za čije je pojedine odredbe Ustavni sud doneo odluku da nisu u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom, treba ga formulisati na sledeći način:
"U propisu ______ ("Službeni glasnik RS", broj 66/14-US).
9) ako je u pitanju propis čiji je prečišćen tekst utvrđen, treba ga formulisati na sledeći način:
"U propisu _______ ("Službeni glasnik Grada Vranja", broj 4/16-prečišćen tekst).
Formulacija dopune dodavanjem dela propisa
Ako se vrši dopuna u propisu dodavanjem dela propisa, kao npr. glave, dopunjeni deo dobija isti broj kao i prethodni deo iste vrste, s tim što se uz taj broj dodaje slovo: a, b, v itd (npr.: Glava Ia).
Formulacija dopune dodavanjem člana
Ako se posle nekog člana dodaje jedan ili više novih članova, to se iskazuje u uvodnoj rečenici, posle čega se navodi tekst tih članova, s tim što se iznad svakog od njih napiše reč "član" sa odgovarajućim brojem.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, novi član, odnosno novi članovi dobijaju broj člana posle kojeg se dodaju i uz taj broj dodaje se slovo: a, b, v. Itd (npr.: 12a, 12b, 12v itd), tako da se u propisu o izmenama i dopunama zadržava postojeća numeracija članova, što treba formulisati na sledeći način:
"U propisu (naziv propisa i brojevi službenih glasila), posle člana 5. dodaje se član 5a-5v, koji glase:
"Član 5a
tekst odredbe.
Član 5b
tekst odredbe.
Član 5v
tekst odredbe."
Formulacija dopune dodavanjem stava
Ako se dopuna propisa vrši tako što se u članu propisa dodaje stav koji u članu nije ranije postojao, to treba formulisati na sledeći način:
"U članu 2, posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
tekst odredbe".
Ako se dopuna propisa vrši tako što se u članu propisa dodaje novi stav tako što se umeće između dva postojeća stava, to treba formulisati na sledeći način:
"U članu 2, posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
tekst odredbe".
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Ako se prilikom dopune propisa na način iz stava 2. ovog člana, menja sledeći stav, to treba formulisati na sledeći način:
"U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: " _________" zamenjuju se rečima: " __________"
ili
"Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
tekst odredbe."
U propisu o izmenama i dopunama propisa procenat uvek treba izraziti rečju: "procenat", što treba formulisati na sledeći način:
"U članu ___ stav 1. procenat: "40%" zamenjuje se procentom: "60%".
PREČIŠĆEN TEKST I ISPRAVKA PROPISA
Prečišćen tekst propisa utvrđuje stalno radno telo Skupštine Grada Vranja-Komisija za propise, ovlašćena Poslovnikom Skupštine Grada Vranja, u skladu sa Statutom Grada Vranja.
Prečišćen tekst propisa sadrži: uvodni deo, naziv propisa sa oznakom: "prečišćen tekst", koja se stavlja u zagradu ispred naziva propisa, i sam tekst propisa.
Uvodni deo prečišćenog teksta propisa sadrži: pravni osnov za njegovo utvrđivanje; naziv ovlašćenog skupštinskog radnog tela; naziv propisa sa brojevima službenih glasila u kojima je objavljen osnovni tekst propisa i sve njegove izmene i dopune; članove koji se izostavljaju, sa razlozima zbog kojih se izostavljaju (brisan i sl) i broj i datum utvrđivanja prečišćenog teksta propisa sa potpisom ovlašćenog lica.
Prilikom izrade prečišćenog teksta mora se poštovati struktura, sadržaj i naziv delova propisa.
U prečišćenom tekstu propisa ne mogu se menjati izrazi, ispravljati greške koje nisu ispravljene, niti deliti celine, odnosno odredbe.
U svim odredbama kojima se određuje datum početka primene pojedinih odredaba propisa, a koje ulaze u prečišćen tekst, izraze kojima se to čini treba zameniti tačnim datumom.
Odredbe koje se odnose na usklađivanje drugih akata sa propisom treba iskazati u prošlom vremenu.
Prilikom kasnijih izmena propisa čiji je prečišćen tekst utvrđen, treba označiti broj službenog glasila u kojem je objavljen prečišćen tekst i naglasiti da se radi o prečišćenom tekstu.
Utvrđivanje prečišćenog teksta propisa podrazumeva i prenumerisanje njegovih numerisanih klasifikacionih jedinica delova, glava, odeljka, pododeljka, članova, tačaka i podtačaka.
Ispod prečišćenog teksta propisa navode se samostalni članovi propisa, koji podrazumevaju:
- odredbe o stupanju na snagu propisa koje se iskazuju u prošlom vremenu sa tačnim datumom i oznakom službenog glasila u kojem je objavljen osnovni tekst propisa, odnosno njegove izmene ili dopune;
- odredbe kojima se ne vrši izmena ili dopuna propisa.
Kad se propis objavi u službenom glasilu, a tekst propisa ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavljuje se ispravka propisa.
Ispravljati se mogu samo one greške koje proističu iz nesaglasnosti objavljenog propisa i njegovog izvornika.
Ispravkama se ne mogu otklanjati nedostaci u izvornom tekstu.
U ispravci se uporedo navode pogrešan i ispravljen tekst propisa, kao i mesto, datum i naziv organa koji je izvršio ispravku.
PRAVILA IZRADE OBRAZLOŽENJA PROPISA
Obaveza dostavljanja obrazloženja
Predlagač je dužan da uz predlog propisa dostavi obrazloženje.
Obrazloženje predloga propisa treba, po pravilu, u skladu sa Poslovnikom Skupštine Grada Vranja, da sadrži:
1) pravni osnov za donošenje propisa;
2) razloge za donošenje propisa, a posebno: analizu sadašnjeg stanja, probleme koje propis treba da reši, ciljeve koji se propisom postižu;
3) objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;
4) analizu efekata propisa, koja sadrže naročito objašnjenja na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u propisu;
5) procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa;
6) razloge za donošenje propisa po hitnom postupku, ako je za donošenje propisa predložen hitan postupak;
7) razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja";
8) pregled odredaba važećeg propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju.
ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj akt stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Vranja".