KODEKSPONAŠANJA ZAPOSLENIH U GRADSKOJ UPRAVI GRADA SUBOTICE I JAVNIM SLUŽBAMA GRADA("Sl. list grada Subotice", br. 6/2018 - prečišćen tekst) |
Ovaj Kodeks se odnosi na sve zaposlene u Gradskoj upravi Grada Subotice i u javnim službama - preduzećima, ustanovama i organizacijama čiji je osnivač Grad Subotica (u daljem tekstu: organi uprave i javne službe).
Ovaj Kodeks se odnosi i na sva fizička lica i zaposlene u pravnim licima kojima Grad Subotica (u daljem tekstu: Grad) poveri obavljanje poslova javnih službi.
Izrazi koji se u ovom Kodeksu odnose na fizička lica su rodno neutralni (podjednako se odnose na lica oba pola).
Svrha ovog Kodeksa je:
- da utvrdi standarde ličnog i profesionalnog integriteta i ponašanja kojih bi trebalo da se pridržavaju zaposleni u organima uprave i javnim službama (u daljem tekstu: zaposleni u upravi i javnim službama),
- da podrži zaposlene u upravi i javnim službama u poštovanju ovih standarda,
- da upozna građane kakvo ponašanje imaju pravo da zahtevaju i očekuju od zaposlenih u upravi i javnim službama,
- da doprinese izgradnji poverenja građana u lokalnu vlast,
- da doprinese uspostavljanju efikasnije i odgovornije lokalne uprave.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama uvek deluju u okviru i na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa i primenjuju pravila i postupke propisane važećim propisima.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama posebno vode računa da odluke koje se tiču prava, obaveza ili na zakonu zasnovanih interesa građana imaju osnov u zakonu i da njihov sadržaj bude usklađen sa zakonom.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama su dužni da u svakoj prilici poštuju princip jednakosti građana pred zakonom, a posebno kada rešavaju o zahtevima građana i donose odluke. Oni postupaju jednako prema svim građanima u istoj pravnoj i faktičkoj situaciji.
Kada organi uprave i javne službe ili zaposleni u upravi i javnim službama, zbog posebne pravne ili faktičke situacije, postupe prema građanima drugačije nego što je to uobičajeno, to postupanje obrazlažu objektivnim i relevantnim razlozima konkretnog slučaja.
U obavljanju svojih dužnosti, zaposleni u upravi i javnim službama ne smeju neopravdano i nedozvoljeno da prave razliku ili nejednako postupaju prema licu ili grupi s obzirom na njihova lična ili stečena svojstva i pripadnost (po osnovu pola, rase, boje kože, društvenog porekla, rođenja, genetskih svojstava, jezika, veroispovesti ili verovanja, političkog ili drugog uverenja, državljanstva, pripadnosti narodu ili nacionalnoj manjini, kulture, imovnog stanja, rođenja, invaliditeta, starosne dobi, rodnog identiteta i seksualne orijentacije, zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, fizičkog izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima).
Pri donošenju odluka i vršenju drugih službenih radnji, organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama staraju se da mere i radnje koje preduzimaju budu u srazmeri sa ciljem kojem se u postupku teži, kao i da postupak vode svrsishodno, prema cilju zbog koga je pokrenut.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama ne smeju neosnovano, neracionalno i nesrazmerno da ograničavaju prava građana ili da im nameću nepotrebne troškove, koji nisu u razumnoj vezi sa zakonitim ciljem postupka ili radnje koja se preduzima.
Pri donošenju odluka i vršenju drugih službenih radnji, organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama posebno vode računa o srazmeri (proporcionalnosti) između pojedinačnih interesa građana i zakonom utvrđenog javnog interesa.
Zabrana zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja
Zabranjena je zloupotreba i korišćenje ovlašćenja radi svrhe koja nije utemeljena u zakonu.
Zaposleni u upravi i javnim službama dužni su da koriste svoja zakonska i pravna ovlašćenja isključivo u svrhe zbog koje su im data.
Zaposleni u upravi i javnim službama su nepristrasni i samostalni u svom radu.
U obavljanju poslova, zaposleni u upravi i javnim službama dužni su da se ponašaju zakonito i da svoja diskreciona ovlašćenja primenjuju nepristrasno.
Zaposleni u upravi i javnim službama dužni su da se uzdržavaju od bilo koje samovoljne ili druge radnje kojom se nanosi šteta građanima ili im se neosnovano daje povlašćeni tretman.
Zaposleni u upravi i javnim službama nikada se ne rukovode ličnim, porodičnim, etničkim ili drugim interesima i ne povinuju se partijskim motivima.
Prilikom donošenja odluka i u vršenju drugih službenih radnji, zaposleni u upravi i javnim službama razmatraju i cene sve odlučne činjenice i daju im odgovarajući značaj.
Doslednost i poštovanje opravdanih očekivanja
Zaposleni u upravi i javnim službama dosledni su i postupaju saglasno dobroj prethodnoj praksi organa uprave. Ukoliko postoje objektivni i odlučni razlozi za drugačije postupanje u konkretnom slučaju, oni se pismeno obrazlažu.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama poštuju opravdana i razumna očekivanja koja građani imaju, posebno s obzirom na prethodnu praksu organa uprave i javnih službi ili koju su ti ili drugi organi i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama stvorili. Oni se uzdržavaju od stvaranja nerealnih i netačnih očekivanja kod građana, odnosno preduzimaju sve razumne mere kako takva očekivanja ne bi bila stvorena kod savesnih građana.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama, kada okolnosti nalažu, na pogodan način obaveštavaju građane o toku postupka, načinu na koji se postupak vodi i načinu ostvarivanja njihovih prava i interesa.
Zaposleni u upravi i javnim službama su dužni da pri vođenju postupka i vršenju službenih radnji, prilikom donošenja odluka i u komunikaciji sa građanima postupaju pravično i razborito.
Zaposleni u upravi i javnim službama su uslužni, korektni, ljubazni i pristupačni u komunikaciji sa građanima.
Prilikom odgovaranja na dopise, telefonske pozive i elektronsku poštu građana, zaposleni u upravi i javnim službama odgovaraju potpuno i nedvosmisleno.
Ako stvari zbo g koj ih su se građani obratili organima uprave i javnim službama i zaposlenima u upravi i javnim službama nisu u njihovoj nadležnosti ili delokrugu rada, oni će ih uputiti na nadležni organ, odnosno odgovarajućeg zaposlenog u upravi odnosno u javnoj službi.
Standard poslovne komunikacije
Standard poslovne komunikacije podrazumeva da se u najkraćem mogućem roku (najkasnije u roku od 24 sata) odgovori na poruku primljenu radnim danima putem elektronske pošte.
Ukoliko je primalac elektronske pošte odsutan, mora biti postavljeno obaveštenje na elektronskoj pošti o odsustvu sa radnog mesta sa informacijama kome se mogu obratiti stranke ili zaposleni u hitnim slučajevima, a tokom odsustva primaoca poruke.
Zaposleni su dužni da poštuju propisano radno vreme, kao i da se prilikom dolaska ili odlaska sa radnog mesta evidentiraju na propisan način.
Pauza u toku radnog vremena je dozvoljena u dogovorenom vremenskom intervalu u trajanju od 30 minuta.
Pauza ne može biti na početku ili na kraju radnog vremena.
Nije dozvoljeno napuštanje radnog mesta u okviru radnog vremena bez odobrenja rukovodioca ili zaposlenog kojeg rukovodilac ovlasti.
Zaposlenima bez prethodne najave i odobrenja pretpostavljenog, nije dopušten ulazak u radne prostorije organa uprave i javne službe van radnog vremena.
Zaposleni u upravi i javnim službama su dužni da budu prikladno i uredno odeveni, primereno poslovima koje obavljaju u upravi i javnim službama i da svojim načinom odevanja na radnom mestu ne narušavaju ugled uprave odnosno javne službe niti izražavaju svoju političku, versku ili drugu ličnu pripadnost koja bi mogla da dovede u sumnju njegovu nepristrasnost i neutralnost.
Neprikladnom odećom smatraju se naročito: neprimereno kratke suknje, bluze sa velikim dekolteom ili tankim bretelama, izrazito kratke ili providne bluze, kratke pantalone.
Zaposlene u upravi i javnim službama koji su neprikladno odeveni neposredni rukovodilac upozoriće na obavezu poštovanja ovog kodeksa u pogledu odevanja na radnom mestu.
Ponašanje službenika u javnim nastupima
U svim oblicima javnim nastupa i delovanja u kojima predstavljaju upravu i javne službe zaposleni su dužni da iznose stavove, u skladu s propisima ovlašćenjima, stručnim znanjem i Kodeksom.
Prilikom iznošenja stručnih i ličnih stavova, zaposleni paze na ugled uprave i javne službe i lični ugled i smeju iznositi samo istinite podatke, sadržinom i tonom kojim se ne vređa ugled organa uprave i javne službe, kao ni njihovih predstavnika, a na isti način ima postupati i kada je reč o ličnom i poslovnom ugledu drugih fizičkih i pravnih lica.
U slučaju greške koja se negativno odražava na prava ili interese građana, organi uprave i javne službe, odnosno zaposleni u upravi i javnim službama će se izviniti i posledice greške otkloniti na naj brži mo gući način, i građane oba vestiti o pra vu na od go varaj uće pravno sredstvo i na pritužbu zbog propusta.
Obavezu ispravljanja propusta i otklanjanja posledica u odnosu na građane, kada okolnosti slučaja ukazuju na takvu potrebu ili mogućnost, imaju i drugi organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama, iako sami nisu napravili propust.
Organi uprave i javne službe, odnosno zaposleni u upravi i javnim službama staraju se da građani koji ne razumeju jezik i pismo na kome se vodi postupak budu obavešteni i dobiju odgovor na jeziku, odnosno pismu koje razumeju i da im se tokom postupka obezbedi prevodilac.
Potvrda prijema i obaveštenje o nadležnom zaposlenom u upravi
Prijem svakog dopisa (podneska) u organu uprave i javnim službama biće potvrđen građanima prilikom predaje podneska.
U potvrdi prijema navodi se, po mogućnosti, ime i broj telefona zaposlenog u upravi odnosno u javnoj službi odgovornog za postupak koji se vodi po podnesku građana, kao i organizaciona jedinica kojoj taj zaposleni u upravi odnosno javnoj službi pripada.
Ne mora se slati potvrda prijema niti odgovor na obraćanja koja su uvredljiva, učestala preko razumne mere ili besmislena.
Prosleđivanje i ispravka podnesaka
Podnesci građana koji su izričito upućeni pogrešnoj organizacionoj jedinici unutar organa uprave odnosno javne službe biće interno prosleđeni nadležnoj organizacionoj jedinici bez odlaganja.
Organizaciona jedinica na koju je podnesak bio pogrešno naslovljen, obavestiće građane o prosleđivanju podneska nadležnoj organizacionoj jedinici i navesti ime i broj telefona zaposlenog u upravi odnosno javnoj službi ili jedinice kojoj je podnesak prosleđen.
Zaposleni u upravi odnosno javnoj službi skreću pažnju građanima na greške ili propuste u podnescima i dokumentaciji i omogućavaju im da ih isprave i dopune.
Pravo građanina da bude saslušan i da daje izjave
U postupcima u kojima se odlučuje o pravima, obavezama šti interesima građana, zaposleni u upravi i javnim službama staraju se da se prava građana poštuju u svakoj fazi postupka.
Građani imaju pravo da, u postupku u kojem se odlučuje o njihovim pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima, podnose pisane izjave i, kada je potrebno, budu saslušani i omogućeno im da daju usmena objašnjenja i iznose stavove pre donošenja odluke.
Razumni rok za donošenje odluka
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama staraju se da se odluka po svakom zahtevu ili pritužbi donese u razumnom roku, bez odlaganja, a u svakom slučaju najkasnije u zakonom predviđenom roku. Isto pravilo primenjuje se za odgovore na dopise građana ili odgovore na službene dopise kojima zaposleni u upravi i javnim službama od pretpostavljenih traže uputstva u pogledu postupka koji se vodi.
Ako zbog složenosti postupka, odnosno pitanja koja su pokrenuta, odluku nije moguće doneti u roku od dva meseca, organ uprave i javne službe odnosno zaposleni u upravi i javnim službama će o tome obavezno obavestiti građane i preduzeti sve što je u njihovoj moći da se odluka donese što pre. U tom slučaju, i ako građani prihvate razloge i odluče da odmah ne iskoriste raspoloživa pravna sredstva zbog "ćutanja uprave", odluka će biti doneta i građani o njoj obavešteni u najkraćem mogućem roku.
Svaka odluka organa uprave odnosno javne službe koja može negativno uticati na prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese građana, mora sadržati obrazloženje. U obrazloženju se moraju navesti pravni osnov za donošenje odluke, relevantne činjenice i okolnosti i konkretni razlozi zbog koji je takva odluka doneta.
Zaposleni u upravi i javnim službama uzdržavaju se od donošenja bilo koje odluke bez čvrstog utemeljenja ili individualizovanih razloga za donošenje.
Ako zbog velikog broja građana na koje se odnosi istovetna odluka nije celishodno doneti pojedinačno obrazložene odluke, može se dati jedno standardizovano, uopšteno obrazloženje za sve.
Građanima koji to posebno zatraže, mora se dostaviti individualizovana obrazložena odluka.
Odluka organa uprave odnosno javne službe sadrži pouku o pravnom sredstvu koje se protiv nje može iskoristiti. Poukom o pravnom sredstvu građanima se posebno ukazuje na pravnu prirodu sredstva, organ (organe) pred kojim se sredstvo može koristiti i rok za njegovo podnošenje.
U pouci o pravnom sredstvu građani se posebno upućuju na mogućnost sudskog ispitivanja odluke, odnosno na mogućnost podnošenja pritužbe Zaštitniku građana.
Odluke koje se tiču prava, obaveza ili interesa građana dostavljaju se građanima na koje se odnose u pisanom obliku, u što kraćem roku.
Organi uprave i javne službe odnosno zaposleni u upravi i javnim službama uzdržaće se od saopštavanja odluke drugim licima pre no što je o istima budu obavešteni građani na koje se odluka odnosi.
Zaposleni u upravi koji obrađuju podatke o ličnosti poštuju sve zakonske propise i važeće standarde u pogledu njihove zaštite.
Zaposleni u upravi posebno ne koriste lične podatke u nelegitimne svrhe, ne dostavljaju ih neovlašćenim osobama i ne omogućavaju im uvid u njih, već ga sprečavaju.
Pružanje informacija o postupku
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama dužni su da građanima, na njihov zahtev, daju informacije o postupku koji je kod njih vodi. U slučaju potrebe, zaposleni u upravi i javnim službama će uputiti građane na koji način mogu da izvrše uvid u stanje postupka.
Organi uprave i javne službe i zaposleni u upravi i javnim službama dužni su da građanima pruže i informacije o pravnim radnjama koje građani treba da preduzmu u cilju ostvarivanja svojih prava i interesa.
Zaposleni u upravi i javnim službama vode računa da informacije o postupku koje pružaju budu jasne i razumljive zainteresovanom građanima.
Ako je usmeni zahtev za informacijama previše složen, zaposleni u upravi će uputiti građane da zahtev formulišu pismeno.
Ukoliko se zahtev u vezi postupka odnosi na pitanja za koje zaposleni u upravi i javnim službama nisu odgovorni, uputiće građane na odgovornog zaposlenog u upravi odnosno javnoj službi i naznačiti njegovo ime i broj telefona.
Pristup informacijama od javnog značaja
Organi uprave i javne službe i odgovorni zaposleni u upravi i javnim službama staraju se o poštovanju prava na pristup informacijama od javnog značaja na način koji obezbeđuje najpotpunije i najefikasnije ostvarivanje tog prava, u skladu sa zakonom koji reguliše pristup informacijama od javnog značaja i pravilima koja važe u organima uprave i javnim službama.
Vođenje odgovarajuće evidencije
Organi uprave i javne službe vode uredne evidencije o dolaznoj i odlaznoj pošti, o primljenoj dokumentaciji i o merama koje preduzimaju.
Pravo pritužbe zbog kršenja Kodeksa
Građani se zbog povreda ovog Kodeksa mogu pritužbom obratiti rukovodiocu organa uprave odnosno javne službe i Zaštitniku građana.
Zaštitnik građana svojim odlukama, stavovima, mišljenjima, preporukama i drugim aktima stvara praksu od značaja za primenu ovog kodeksa i o njoj obaveštava organe uprave, javne službe i javnost.
Organi uprave i javne službe prate i razmatraju primenu Kodeksa. Izveštaje o primeni Kodeksa organi uprave i javne službe dostavljaju Zaštitniku građana svake parne kalendarske godine, do 31. decembra.
Izveštaj sadrži statističke podatke o ukupnom broju primljenih pritužbi građana na kršenje Kodeksa, strukturi pritužbi po pravilima utvrđenim Kodeksom, pokrenutim i okončanim postupcima, izrečenim merama za kršenje Kodeksa i druge činjenice i okolnosti za koje organ uprave odnosno javna služba smatra da su od značaja za praćenje primene Kodeksa i unapređenje poštovanja prava građana na dobru upravu.
Povrede obaveza iz ovog Kodeksa predstavljaju lakšu povredu dužnosti iz radnog odnosa, ukoliko nije obuhvaćena nekom od težih povreda radnih dužnosti predviđenih zakonom ili drugim propisom.
Obaveštavanje građana o sadržini Kodeksa i kontrola primene
Organi uprave i javne službe staraju se da građani budu obavešteni o pravima koje uživaju u skladu sa Kodeksom.
Tekst Kodeksa organ uprave i javne službe postavljaju na svoju Internet stranicu, a u štampanom obliku ističu na svojoj oglasnoj tabli i u dovoljnom broju primeraka čine dostupnim građanima na drugim odgovarajućim mestima.
Zaštitnik građana distribuira Kodeks organima uprave i javnim službama, zaposlenima u upravi i javnim službama i građanima.
Objava Prečišćenog teksta Kodeksa
Prečišćeni tekst Kodeksa ponašanja zaposlenih u Gradskoj upravi Grada Subotice i javnim službama Grada objavljuje se u "Službenom listu Grada Subotice".
Prečišćeni tekst Kodeksa ponašanja zaposlenih u Gradskoj upravi Grada Subotice i javnim službama Grada obuhvata:
1. Kodeks ponašanja zaposlenih u Gradskoj upravi Grada Subotice i javnim službama Grada ("Službeni list Grada Subotice", br. 43/10), izuzev člana 37. kojim je uređeno stupanje na snagu Kodeksa,
2. Odluka o dopunama Kodeksa ponašanja zaposlenih u Gradskoj upravi Grada Subotice i javnim službama Grada ("Službeni list Grada Subotice", br. 37/17), izuzev člana 4. kojim je uređeno stupanje na snagu Odluke i izrada prečišćenog teksta Kodeksa.