POSLOVNIKO RADU SAVETA ZA UJEDNAČAVANJE PRAKSE U POSTUPCIMA IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA("Sl. glasnik RS", br. 19/2018) |
Poslovnikom o radu Saveta za ujednačavanje prakse u postupcima izvršenja i obezbeđenja (u daljem tekstu: Poslovnik), bliže se uređuju pitanja koja se odnose na sazivanje, nadležnosti, održavanje i rad Saveta za ujednačavanje prakse u postupcima izvršenja i obezbeđenja (u daljem tekstu: Savet), kao stalnog radnog tela Komore javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora), koje osniva Izvršni odbor u cilju ujednačavanja postupanja javnih izvršitelja i sudova u postupcima izvršenja i obezbeđenja.
Savet ima devet članova, koje imenuje Izvršni odbor na period od četiri godine, i to tako da se najmanje po jedan član imenuje iz reda javnih izvršitelja imenovanih za područje organizacionih jedinica Komore, po jedan član iz redova sudija osnovnih, privrednih i viših sudova i Vrhovnog kasacionog suda, kao i jedan član iz Ministarstva nadležnog za pravosuđe.
Predsednik Saveta i zamenik predsednika Saveta biraju se na prvoj sednici Saveta, većinom od ukupnog broja članova.
Predsednik Saveta ima sledeća prava i dužnosti:
- rukovodi i koordinira radom Saveta;
- saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicom;
- stara se o primeni ovog poslovnika;
- potpisuje akte Saveta;
- obavlja druge poslove u skladu sa ovim poslovnikom.
Zamenik predsednika Saveta zamenjuje predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti i obavlja druge poslove koje mu poveri predsednik Saveta.
Zamenik predsednika Saveta obavlja dužnosti predsednika Saveta kada je istom prestao mandat, a novi predsednik nije izabran.
Savet je nadležan da:
- zauzima pravne stavove, daje preporuke, stručna mišljenja i smernice u cilju ujednačavanja prakse javnih izvršitelja i sudova;
- tumači pravne propise i razmatra praksu sudova i javnih izvršitelja u postupcima izvršenja i obezbeđenja;
- razmatra pitanja iz svog delokruga rada po zahtevu Komore;
- priprema modele akata koji se donose u postupcima izvršenja i obezbeđenja;
- podnosi izveštaj o svom radu Izvršnom odboru.
Savet radi na sednicama i kroz druge aktivnosti članova Saveta, uz koordinaciju predsednika.
Sednice se održavaju najmanje jednom u tri meseca.
Sednice se po pravilu održavaju u sedištu Komore, a po odluci članova Saveta mogu se održati i na drugom mestu.
Savet u svom radu donosi pravne stavove, preporuke, stručna mišljenja i smernice.
Akti Saveta iz stava 1. ovog člana, smatraju se usvojenim ako je za njih glasala većina od ukupnog broja članova.
Izdvojena mišljenja pojedinih članova Saveta konstatuju se u zapisniku sa sednice Saveta.
Sednice Saveta priprema, saziva i njima rukovodi predsednik Saveta.
U pripremanju sednica predsedniku pomaže generalni sekretar Komore.
U cilju pripremanja sednica Saveta, svaka organizaciona jedinica Komore može najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice Izvršnom odboru da dostavi najviše tri predloga koji će biti predmet razmatranja na sednici Saveta.
Izvršni odbor utvrđuje pitanja koja će biti predmet rada Saveta i koja je predsednik Saveta dužan da uvrsti u dnevni red sednice.
Sednicu Saveta predsednik saziva:
- po svojoj inicijativi;
- na predlog Izvršnog odbora;
- na predlog više od jedne trećine članova Komore.
Sednici po pozivu predsednika Saveta, mogu prisustvovati i u njenom radu, bez prava glasa, učestvovati i pojedini članovi Komore, predstavnici pravosudnih i drugih organa i institucija i druga lica ukoliko je njihovo prisustvo potrebno radi razmatranja pojedine tačke dnevnog reda.
Pozvanim licima dostavlja se materijal samo za tačke dnevnog reda radi čijeg razmatranja su pozvani.
Poziv za sednicu Saveta u pisanoj formi, s predlogom dnevnog reda, vremenom i mestom održavanja, dostavlja se elektronskim putem članovima Saveta, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za njeno održavanje.
Uz poziv za sednicu članovima Saveta dostavlja se zapisnik sa prethodne sednice i materijal za sednicu.
Predsednik koji saziva sednicu određuje izvestioca za svaku tačku dnevnog reda.
Sednicom predsedava predsednik Saveta, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik predsednika Saveta.
Ako su predsednik i zamenik predsednika Saveta sprečeni da prisustvuju sednici, članovi Saveta biraju između sebe predsedavajućeg, koji će rukovoditi radom na sednici.
Predsedavajući na sednici Saveta ima sva prava i obaveze predsednika.
Na početku sednice, predsedavajući utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova Saveta za punovažno odlučivanje.
Da bi Savet punovažno odlučivao, potrebno je da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova Saveta.
Ako predsedavajući utvrdi da ne postoje uslovi za rad i punovažno odlučivanje na sednici, sednica se odlaže, a nova saziva u roku koju utvrdi predsednik Saveta.
U odluci o odlaganju sednice navodi se dan, vreme i mesto održavanja nastavka sednice.
Sednica započinje usvajanjem dnevnog reda, nakon čega se pristupa razmatranju i usvajanju zapisnika sa prethodne sednice.
Sve primedbe koje članovi Saveta daju na zapisnik, unose se u zapisnik. O prihvatanju primedaba na zapisnik odlučuje Savet.
Predsedavajući konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedaba, odnosno sa izmenama koje su prihvaćene.
Uvodno obrazloženje po tački o kojoj se po dnevnom redu raspravlja daje izvestilac ili predlagač tačke dnevnog reda ili predsedavajući.
Nakon uvodnog izlaganja, predsedavajući otvara raspravu o toj tački dnevnog reda.
Predsedavajući daje reč učesnicima u diskusiji po redu prijavljivanja.
O svakoj tački dnevnog reda diskusija se vodi dok ima prijavljenih učesnika za diskusiju.
Predsedavajući se stara o redu u toku trajanja diskusije.
Učesnik u diskusiji ne može diskutovati pre nego što dobije reč od predsedavajućeg.
Učesnik u diskusiji može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Ukoliko se u svojoj diskusiji udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsedavajući će ga na to upozoriti. Ako se učesnik diskusije ni posle upozorenja ne pridržava reda, predsedavajući mu može oduzeti reč.
U diskusiji mogu učestvovati i ostali prisutni na sednici Saveta, ako to predsedavajući odobri.
Po završenoj diskusiji o određenoj tački dnevnog reda predsedavajući zaključuje raspravu o toj tački dnevnog reda, nakon čega se pristupa odlučivanju.
Ako je izneto više predloga u okviru jedne tačke dnevnog reda, predsedavajući stavlja na glasanje predloge redom kojim su izneti.
Podnosilac predloga ima pravo da povuče svoj predlog u toku diskusije, sve do stavljanja predloga na glasanje.
Akti Saveta se smatraju donetim kada je za njih glasala većina od ukupnog broja članova Saveta.
Svaki član Saveta ima pravo na jedan glas.
Glasanje na sednicama Saveta je javno.
Glasanje se vrši podizanjem ruke ili poimenično, prozivkom.
Članovi Saveta mogu glasati za ili protiv predloga o kome se glasa.
Predsedavajući utvrđuje i objavljuje koliko članova je glasalo za predlog, a koliko je bilo protiv predloga.
Ako predlog o kojem se glasa ne dobije potrebnu većinu glasova, smatra se da predlog nije usvojen.
Po završenom glasanju, predsedavajući zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Po završenom razmatranju svih pitanja, predsednik Saveta konstatuje da je sednica zaključena.
U slučaju kada Savet zbog obimnosti dnevnog reda ili dužeg trajanja sednice nije u mogućnosti da u toku radnog dana odluči po svim tačkama dnevnog reda, predsedavajući donosi odluku o prekidu sednice i prisutne članove Saveta obaveštava o vremenu i mestu održavanja nastavka sednice.
Nastavak sednice se po pravilu održava sledećeg radnog dana, a najkasnije u roku od tri radna dana od prekida sednice.
O radu na sednici vodi se zapisnik, koji se članovima Saveta dostavlja uz predlog dnevnog reda za narednu sednicu.
Zapisnik sa sednice Saveta sadrži: redni broj i datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih članova Saveta i drugih lica koja prisustvuju sednici; dnevni red sednice; kratak pregled rasprave i iznetih mišljenja po tačkama dnevnog reda; rezultat glasanja i donete odluke, zaključke, stavove, preporuke, mišljenja i smernice o pojedinim pitanjima. Kada je odluka Saveta doneta većinom glasova, u zapisnik se unosi i ime i prezime člana Saveta sa naznakom da li je glasao "za" ili "protiv".
Generalni sekretar Komore određuje zaposlenog iz Stručne službe Komore, koji prisustvuje sednicama Saveta i vodi zapisnik.
Zapisnik se sačinjava u roku od pet radnih dana od dana održavanja sednice i dostavlja svim članovima Saveta, radi stavljanja eventualnih primedaba na njegovu sadržinu.
Zapisnik sa sednice usvaja se na narednoj sednici Saveta, većinom od ukupnog broja članova Saveta, a potpisuju ga predsedavajući i zapisničar.
Sastavni deo zapisnika su i referati izvestilaca koji su razmatrani na sastanku Saveta.
Zapisnik se čuva trajno.
Pravni stavovi, preporuke, stručna mišljenja i smernice koje donosi Savet, dostavljaju se putem elektronske pošte javnim izvršiteljima po pravilu, u roku od pet radnih dana od njihovog donošenja.
Pisani otpravak akata iz stava 1. ovog člana priprema izvestilac ili predsedavajući, uz podršku Stručne službe Komore.
Akti Saveta ili izvodi akata objavljuju se na internet stranici Komore, a mogu se objavljivati i u Biltenu Komore.
Komora vodi poseban registar donetih akata Saveta o pojedinim pitanjima koja su od značaja za praksu javnih izvršitelja.
Registar se vodi hronološkim redom za svaku kalendarsku godinu.
Članovi Saveta imaju pravo i dužnost da prisustvuju sednicama Saveta, da učestvuju u njihovom radu i odlučivanju i da pripremaju materijal za sednice Saveta.
U slučaju sprečenosti da prisustvuje sednici Saveta, član Saveta je dužan da unapred obavesti predsednika Saveta o razlozima sprečenosti ili da naknadno, a najkasnije na narednoj sednici opravda svoj izostanak.
Član Saveta ima pravo da na sednici Saveta podnosi predloge akata koje donosi Savet.
Stručna služba Komore je dužna da članovima Saveta daje sve potrebne informacije radi potpunijeg upoznavanja i praćenja spornih pitanja i problema u radu javnih izvršitelja i Komore.
Savet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Izvršnom odboru, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Izvršni odbor iz opravdanih razloga može tražiti i periodični izveštaj od radu Saveta od predsednika Saveta.
Članstvo u Savetu prestaje istekom mandata, prestankom delatnosti javnog izvršitelja, prestankom sudijske funkcije, prestankom radnog odnosa ili drugog oblika radnog angažovanja u Ministarstvu nadležnom za pravosuđe, ostavkom člana i odlukom Izvršnog odbora o prestanku članstva u slučaju kada član Saveta ne obavlja svoje obaveze u skladu sa ovim poslovnikom.
Izvršni odbor može doneti odluku o prestanku članstva u Savetu u sledećim slučajevima:
- ako član Saveta neopravdano ne prisustvuje sednici Saveta;
- ako predsednik Saveta ne saziva sednice u skladu sa ovim poslovnikom;
- u drugim slučajevima kada ne ispunjava obaveze utvrđene ovim poslovnikom.
Ovaj poslovnik stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Ministarstva nadležnog za pravosuđe i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".