SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA OD PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA KOD JAVNIH BELEŽNIKA

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 od 17. decembra 2017. godine - u daljem tekstu: Zakon) propisuju se radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnost drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

Član 4. Zakona propisuje da su obveznici u smislu ovog Zakona i javni beležnici u skladu sa posebnim odredbama ovog zakona.

Član 104. i 110. Zakona propisuju, između ostalog da Javnobeležnička komora vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane javnih beležnika.

Član 114. Zakona propisuje da organi nadležni za vršenje nadzora mogu da, samostalno ili u saradnji sa drugim organima, donose preporuke odnosno Smernice za primenu Zakona.

Član 6.stav 1. Zakona propisuje obavezu obveznika da u skladu sa Smernicama izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Ove Smernice se objavljuju na internet stranici Javnobeležničke komore Srbije.

Javnobeležnička komora sastavlja listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, koja se objavljuje na internet stranici Javnobeležničke komore Srbije i Uprave za sprečavanje pranja novca, a javni beležnici su dužni da je primenjuju u svakom konkretnom slučaju.

Javni beležnici kao obveznici su dužni da obavljanje javnobeležničke delatnosti usklade sa ovim Smernicama u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona.

Javni beležnik vodi evidenciju podataka o strankama i transakcijama koji su dostavljeni Upravi na način propisan Javnobeležničkim poslovnikom.

Opšte

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2009. godine Republika Srbija uskladila se sa međunarodnim standardima u oblasti protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje donosi Radna grupa za finansijsku akciju (skraćeno FATF, engl. Financial Action Task Force) i sa odgovarajućim propisima Evropske unije.

Uveden je pristup zasnovan na analizi i proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma koji obveznici vrše za svakog klijenta i poslovni odnos. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017.godine širi procenu rizika i na nivo samog obveznika.

Država je u obavezi da izradi Nacionalnu procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i da definiše mere aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi se prepoznati rizici ublažili.

Rezultati Nacionalne procene rizika pružaju korisne informacije finansijskim institucijama i nefinansijskim institucijama i poslovnim organizacijama i samostalnim profesijama i služe im kao podrška u procenama rizika koje će sprovesti na nivou institucije kasnije sam obveznik.

Smernice ne propisuju način, niti metodologiju, kao ni tačan redosled koraka za obveznika kako da sprovede internu procenu rizika. Istraživanja, kako domaća, tako i međunarodna, samo pomažu da obveznik bolje razume rizike i daju ideju o određenim akcijama koje je potrebno sprovesti, ali jedinstveno uputstvo za obveznika ne postoji.

U procesu analize i procene rizika od ključnog je značaja da se u celini shvati zbog čega se uopšte događaju pranje novca ili finansiranje terorizma. Najširi odgovor na ovo pitanje jeste da se obavljaju da bi se omogućila "legalizacija" kriminala i terorizam. Profit je od suštinskog značaja za većinu kriminalnih grupa i kriminalci ulažu ogromne napore da bi prebacili nezakonito stečena sredstva ili drugu imovinu i da bi prikrili stvarnu prirodu i izvore novčanih sredstava kojim raspolažu.

Da bi teroristi mogli da obavljaju svoje operacije, da organizuju napade ili održavaju infrastrukturu svojih jedinica i lanca delovanja, potrebna su im novčana sredstva i potrebno je da ta novčana sredstva prenesu između različitih područja. I za kriminalce i za teroriste od presudnog je značaja mogućnost da raspolažu obrtnim kapitalom.

Bitno je sa jedne strane otkriti izvore novca, imovinu kojom raspolažu, a zatim sagledati posledice delovanja kriminalnih grupa i terorista, oceniti određene rizične situacije kako bi se u budućnosti pokušalo da se blagovremeno i pravovremeno odgovori na ove rizike, da se oni ako ne spreče, onda bar umanje.

Cilj Smernica

Cilj Smernica jeste da definiše osnove i/ili pretpostavke na osnovu kojih bi trebalo da se sprovodi opšta procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na svoje poslovanje, kao i način sprovođenja procene/analize rizika na pojedinačnom slučaju - tj. na nivou lica sa kojim se uspostavlja poslovni odnos (klijent, saradnik, ugovorna strana i dr).

Svaki obveznik po Zakonu, bez obzira na svoju veličinu i složenost, dužan je da razradi odgovarajući sistem za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona. Analiza rizika mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Analiza rizika člana sadrži:

1) analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika;

2) analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

Na osnovu analize rizika obveznik svrstava stranku u jednu od sledećih kategorija rizika:

1) niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere;

2) srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere;

3) visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika. Sistem mora da obezbedi da se rizici sveobuhvatno identifikuju, procenjuju, nadziru, ublažavaju i da se njima upravlja.

FATF Preporuka - Obaveza izrade procene rizika na više nivoa

Za FATF preporuke ključan je pristup zasnovan na proceni rizika, naročito kada se radi o preporuci broj 1, ali je ovaj pristup prisutan i u mnogim drugim preporukama i od suštinskog je značaja za primenu i ostalih preporuka (na primer i preporuke broj 10, 26, 28 i druge su posredno vezane za ovo pitanje).

Shodno preporuci broj 1, država treba da identifikuje, proceni i shvati rizike s kojima se suočava na planu pranja novca i finansiranja terorizma i treba da preduzme korake, uključujući kao jedan od koraka i određivanje organa ili mehanizma koji će koordinisati mere za procenu rizika, i da opredeli resurse u cilju delotvornog smanjenja tih rizika.

Na temelju te procene, države treba da primene pristup zasnovan na proceni rizika kako bi mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca ili finansiranja terorizma bile primerene prepoznatim rizicima. Taj pristup treba da predstavlja suštinski osnov za delotvorno opredeljivanje sredstava u okviru nacionalnog režima borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i za primenu mera usmerenih ka riziku u skladu s preporukama FATF. Tamo gde države uoče više nivoe rizika, one treba da se postaraju da režim SPN i FT adekvatno reaguje na te rizike višeg nivoa. Tamo gde države uoče niže nivoe rizika, one mogu odlučiti da primenjuju pojednostavljene mere iz nekih preporuka FATF pod određenim uslovima.

Države treba da zahtevaju da finansijske institucije i određeni nefinansijski sektori i samostalne profesije (DNFBP) uoče, procene i preduzimaju

Javni beležnici kao obveznici u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Javni beležnici su obveznici kada prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije), utvrde da, u vezi sa strankom ili transakcijom koja je predmet pravnog posla, postoje osnovi sumnje koji ukazuju na pranje novca i finansiranje terorizma, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.

Osnovna smernica javnih beležnika prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije) je Lista indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i to u sledećim situacijama:

1. Prateća dokumentacija stranke ima nedostatke i ne sadrži uobičajene informacije.

2. Stranka nudi da plati beležničku uslugu u višem iznosu od uobičajenog iznosa koji se naplaćuje za obavljanje određenog pravnog posla.

3. Stranka traži savet radi vršenja pravnog posla koji može biti doveden u vezu sa krivičnim delom.

4. Stranku zastupaju ovlašćena lica u slučajevima kada to nije uobičajeno za određenu vrstu pravnog posla.

5. Obaveza dostavljanja dokumentacije nadležnim državnim organima odvraća stranku od stupanja u pravni posao, odnosno bez valjanog razloga otkazuje poslovni odnos zbog zahteva za dodatnim pojašnjenjima.

6. Stranka je, prema javno dostupnim informacijama, povezana sa kriminalnim miljeom ili radnjama.

7. Stranka prodaje nekretninu za relativno kratko vreme od njene kupovine uprkos tome što se time ostvaruje kapitalni gubitak.

8. Sumnja da stranke u pravnom poslu, za koje se pretpostavlja i da su povezana lica, učestalo vrše kupoprodaje po netržišnim uslovima.

9. Sumnja da sredstva plaćanja iz kupoprodajnog ugovora potiču od pozajmica za koje se ne može utvrditi poreklo sredstava ili se vezuje za pozajmljivača, lica sa lošom reputacijom.

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma

Pri obavljanju svoje delatnosti, obveznici moraju postupati saglasno Zakonom propisanim obavezama i obavezni su da osiguraju poštovanje propisanih mera i aktivnosti obveznika na svim nivoima, tako da se celokupno poslovanje obveznika obavlja u skladu sa Zakonom.

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa i obuhvataju sledeće:

1) Poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja

2) Dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi;

3) Određivanje lica zaduženog za izvršavanje obaveza iz Zakona (ovlašćeno lice) i njegovog zamenika, kao i obezbeđivanje uslova za njihov rad;

4) Redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih;

5) Obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza iz Zakona, kao i interne revizije ako je to u skladu sa obimom i prirodom poslovanja obveznika;

6) Izradu spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

7) Vođenje evidencija, zaštitu i čuvanje podataka iz tih evidencija;

8) Sprovođenje mera iz Zakona u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama;

9) Izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu Zakona.

Obveznik je dužan da sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti sve potrebne radnje i mere, definisane Zakonom. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane najvišeg rukovodstva. (član 5. Zakona).

Procena rizika - definicija

Jedna od radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma jeste analiza rizika. Na procenu rizika mogu uticati sledeća tri faktora: pretnja od događaja, ranjivost sistema i posledice događaja. Procena rizika predstavlja donošenje suda o pretnjama, ranjivostima i posledicama.

Pod pretnjom se može smatrati lice ili grupa lica, stvar, odnosno aktivnost, koji imaju potencijal da nanose štetu instituciji, poslovanju, reputaciji obveznika. Na primer to bi mogli biti klijenti koji su prepoznati na neki način ili za koje se sumnja da su povezani sa nelegalnim aktivnostima, prepoznate prevare, falsifikovana dokumenta i slične situacije.

Pretnja služi kao polazište u analizi rizika i zbog toga je vrlo važno proceniti i okruženje - u kome se stvaraju prihodi od kriminala i čine krivična dela. Obveznik mora uvažiti zaključke do kojih se došlo u nacionalnoj proceni rizika i videti kako klima i rizična dela utiču na njegovo poslovanje i u kom obimu i kojoj meri je konkretan obveznik bio izložen određenim krivičnim delima. Korisne su i sve druge analize određenih pretnji - npr. tipologije i trendovi prepoznate u izveštajima Uprave za sprečavanje pranja novca, nadzornog organa i sl.

Pojam ranjivosti, u značenju u kom se koristi u proceni rizika, obuhvata sve one stvari koje bi se mogle iskoristiti u slučaju pretnje ili koje bi mogle podržati i olakšati delovanje pretnje. Cilj je usredsrediti se na one činioce koje predstavljaju slabosti u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i sistemu kontrole. Ukoliko se radi o obvezniku ranjivost je sve ono što jednu instituciju čini naročito izloženoj pranju novca odnosno finansiranju teroroizma (nedovoljno poznavanje propisa koji regulišu ovu oblast, neadekvatna primena zakonskih propisa, neadekvatna obuka, složena ili neadekvatna organizaciona struktura obveznika, nejasno definisane obaveze u procesu i slično).

Posledica se odnosi na uticaj, odnosno štetu koje bi pranje novca ili finansiranje terorizma mogli naneti, odnosno prouzrokovati i obuhvata uticaj kriminalne ili terorističke aktivnosti koja bi bila u osnovi takve radnje na finansijske sisteme i institucije, kao i šire gledano na društvo i privredu u celini. Posledice po prirodi delovanja mogu biti kratkoročne i dugoročne. Posledice utiču na reputaciju i privlačnost finansijskog sektora, odnosno nefinansijskog sektora jedne države.Posledica bi se mogla meriti u visini kazne određene finansijske ili nefinansijske institucije jer je propustila da se adekvatno suprotstavi rizicima, ili bi se mogla meriti narušenim ugledom obveznika za kog se ispostavi da je, neadekvatnom analizom rizika i merama za njegovo umanjenje, potpomogao pranje novca.

Faza analize je ključna za procenu rizika. Nakon identifikovanja svih faktora, i kategorija rizika, pristupa se određivanju težine faktora ili proceni rizika, svakog faktora, od pranja novca i finansiranja terorizma. Za svaki faktor pojedinačno određuje se rizičnost u odnosu na ostale faktore rizika i samim tim određuje se njihov uticaj na ukupna rizik obveznika.

Nakon sagledavanja svih relevntnih faktora, obveznik donosi zaključak o nivoima rizika. Obveznici mogu koristiti matricu rizika kao metod za procenu rizika da bi identifikovali stranke koje se nalaze u niskom, srednjem ili visokom riziku od pranja novca i finansiranja terorizma.

Kada klasifikuje rizike obveznik može da, pored niskog, srednjeg ili visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, utvrdi dodatne nivoe rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Matrica rizika je promenljiva i ona se menja u skladu s promenom okolnosti samog obveznika.

Osnovni cilj izrade matrice rizika je primena principa zasnovanog na proceni rizika u rangiranju obveznika po izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma. Na osnovu podataka i informacija iz analize rizika, isti se unose u matricu rizika, te se kao finalni rezultat utvrđuje stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kome je izložen obveznik.

Obveznik je dužan da internim aktom predvidi koliko će često pratiti stranke svrstane u nizak stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke srednjeg stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke visokog stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Analiza rizika sadrži analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika, kao i analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

Delotvornost upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma od strane obveznika procenjuje se na osnovu uspostavljenog kvaliteta sistema kontrole i sistema upravljanja rizikom i posmatra se kroz sledeće nivoe aktivnosti obveznika: upravljanje rizikom, internu regulativu, internu kontrolu, usklađenost, izveštavanje i trening. Osnovni cilj sprovođenja ovih aktivnosti jeste uspostavljanje odgovarajućeg sistema kontrole i upravljanja rizikom u svrhu smanjenja postojećih rizika, kao i sagledavanje i upravljanje potencijalnim rizicima.

Da bi se utvrdila izloženost obveznika riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik mora da zna svaki segment poslovanja u domenu gde se pretnja od pranja novca ili finansiranja terorizma može pojaviti, tj. mora da proceni ranjivost u odnosu na pretnju. Potrebno je da se rizici identifikuju na svim nivoima upravljanja, od operativnog nivoa do najvišeg rukovodstva i da u taj proces budu uključeni svi zaposleni kod obveznika. Sama veličina i složenost poslovanja obveznika ima važnu ulogu za određivanje ranjivosti obveznika.

Obveznik procenjuje izloženost riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, tj. verovatnoću negativnog uticaja koji proizilazi iz rizika, kao i uticaj rizika na ciljeve poslovanja. Analiza rizika od pranja novca i finansiranja terorizma polazi od pretpostavke da različiti proizvodi i usluge koje obveznici nude u sklopu svog poslovanja, ili različite transakcije koje obavljaju, nisu podjednako ranjivi za zloupotrebu od pranja novca ili finansiranja terorizma. Analiza rizika se vrši kako bi se omogućilo da se primene mere kontrole koje su srazmerne prepoznatom riziku, odnosno da se fokusiraju na one klijente, zemlje, proizvode, usluge, transakcije, način poslovanja koji predstavljaju potencijalno najveći rizik.

Analize i procena rizika se vrši sa ciljem da se utvrdi verovatnoća da će doći do pranja novca i finansiranja terorizma. Rizike sa kojima se obveznik suočava je potrebno analizirati sa stanovišta određivanja verovatnoće da će nastupiti određena pojava i procene negativnih efekata, koji bi u tom slučaju mogli nastati. Na osnovu dobijenih rezultata iz analize rizika, definišu se prioriteti delovanja. Na koji način će obveznik umanjiti rizike na samom je obvezniku da odluči (na primer, da li će se zabraniti korišćenje određene usluge, da li će se veća pažnja pokloniti određenim transakcijama, da li se mora povećati nivo edukacije kod obveznika i drugo). Na visoki rizik je potrebno reagovati odmah bez odlaganja, na srednji rizik što je pre moguće, a niže rizike treba pratiti.

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma specifičan je za svakog obveznika i on zahteva odgovarajući upravljački pristup, primeren nivou i strukturi rizika, kao i obimu poslovanja. Ciljevi i načela upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma treba da omoguće obveznicima da utvrde odgovarajuću poslovnu politiku i procedure, što obuhvata pravila o radnjama i merama koje se preduzimaju radi poznavanja i praćenja stanke, promovisanje etičkih i profesionalnih standarda, odnosno sprečavanju zloupotrebe poslovnih aktivnosti obveznika za kriminalne aktivnosti.

Osnovni cilj analize rizika je da obveznik spreči svaku mogućnost da kod njega dođu sredstva iz kriminala ili novac koji je namenjen da se iskoristi za finansiranje terorizma. Merama za ublažavanje rizika treba omogućiti da se kod obveznika na vreme prepoznaju određena ponašanja koja mogu ukazati na ove pojave. Kao posledica utvrđene sumnje što će dovesti i do blagovremene prijave sumnjivih aktivnosti.

Kada se prođe kroz sve faze i utvrde rizici kod obveznika potrebno je rezultate dokumentovati. Potrebno je doneti odluku ko će učestvovati u proceni rizika, na koji način će se prikupljati podaci, šta će se koristiti, da bi se zatim kada se utvrde rezultati to prenelo u pisani dokument, koji će osim definicije glavnih pojmova, opisane metodologije rada, svoj najveći značaj imati upravo zbog rezultata i procene rizika. Ono što jeste bitno je da se vide rezultati i kako se do određenih rezultata došlo, kao i na koji način se utvrđeni rizici države reflektuju na samog obveznika.

Kada se utvrde i analiziraju rizici, primenjuje se strategija upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, kako bi se obvezniku omogućilo da sprovodi odgovarajuću internu politiku i procedure za smanjenje rizika ili eliminisanje u nameri da se rizici po ugled obveznika, rizik poslovanja, rizik od izricanja kazne nadzornog organa i razni drugi oblici rizika uklone. Utvrđenu internu politiku i procedure odobrava rukovodstvo i one važe za sve zaposlene kod obveznika.

Utvrđene poslovne politike i procedure treba da omoguće obvezniku da delotvorno upravlja prepoznatim rizicima i da ih umanji, kao i da se fokusira na oblast poslovanja koje je najviše podložno različitim vidovima zloupotreba, u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Vrste rizika kod javnih beležnika

Analiza rizika mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Analiza rizika sadrži:

1) Analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika. Ovo je procena koju obveznik vrši na godišnjem ili dvogodišnjem nivou, u zavisnosti od prirode i obima poslovanja, kao i veličini obveznika;

2) Analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije. Ovo je pojedinačna procena rizika koja se vrši na nivou svake stranke, poslovnog odnosa ili svake transakcije. Kada proceni rizik, obveznik svrstava stranku u kategoriju niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere ili srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere ili visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere. Obveznik je dužan da internim aktom predvidi koliko će često pratiti stranke svrstane u nizak stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke srednjeg stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke visokog stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Tako na primer obveznik može stranke svrstane u nizak stepen rizika u skladu sa članom 6. Zakona pratiti najmanje jednom u 2 godine, stranke srednjeg stepena rizika prati najmanje jednom u godinu dana, a stranke visokog rizika prati najmanje jednom u 6 meseci.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika.

Procena rizika, u smislu ovih Smernica, treba da obuhvati najmanje sledeće osnovne vrste rizika: geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti. U slučaju identifikovanja drugih vrsta rizika, a zavisno od specifičnosti poslovanja-obveznik procenom treba da obuhvati i te vrste rizika.

1.1. Pod geografskim rizikom podrazumeva se rizik koji je uslovljen geografskim područjem na kome je teritorija države porekla stranke, njenog vlasnika ili većinskog osnivača, stvarnog vlasnika ili lica koje na drugi način kontroliše poslovanje stranke, odnosno na kome je država porekla lica koje sa strankom obavlja transakciju.

Faktori na osnovu kojih se određuje da li pojedina zemlja ili geografska lokacija nosi viši rizik od pranja novca i finansiranja terorizma uključuju:

1) države prema kojima su Ujedinjene nacije, Savet Evrope ili druge međunarodne organizacije primenile sankcije, embargo ili slične mere;

2) države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, Savet Evrope i dr.) označene kao države koje ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

3) države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, UN i dr) označene kao države koje podržavaju ili finansiraju terorističke aktivnosti ili organizacije;

4) države koje su od strane kredibilnih institucija (npr. Svetska banka, MMF)

označene kao države s visokim stepenom korupcije i kriminala.

Lista država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma se objavljuje na internet stranici Uprave za sprečavanje pranja novca. Lista država zasnovana je:

1) na saopštenjima FATF (Financial Action Task Force) o državama koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i koje predstavljaju rizik po međunarodni finansijski sistem.

2) na saopštenjima FATF o državama/jurisdikcijama koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje su u cilju otklanjanja prepoznatih nedostataka iskazale opredeljenost na najvišem političkom nivou za otklanjanje nedostataka, koje su u ovu svrhu napravile akcioni plan u saradnji sa FATF, i koje su u obavezi da izveštavaju o napretku koji postižu u otklanjanju nedostataka,

3) na izveštajima o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija (FATF i tzv. regionalnih tela koja funkcionišu po uzoru na FATF, kao što je Komitet Saveta Evrope Manival).

Povećan rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nose stranke koje imaju ugovorni odnos i obavljaju poslovnu delatnost sa licima iz of-šor zona.

Nizak rizik od pranja novca može nositi stranka koja ima ugovorni odnos sa strankom iz regiona.

1.2. Obveznik utvrđuje pristup riziku stranke, na osnovu sopstvenih iskustava i poznavanja pravila poslovanja. Ipak, dužan je da primenjuje ograničenja iz Zakona i drugih propisa kojima je regulisano sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

1) Na pojačani rizik mogu ukazati sledeće neuobičajene aktivnosti:

• strana pravna lica koja ne obavljaju niti smeju obavljati trgovačku delatnost u zemlji u kojoj su registrovane,

• trastovi

• dobrotvorne ili druge neprofitne organizacije,

• stranke čija složena organizaciona struktura ili priroda otežava utvrđivanje stvarnog vlasnika odnosno neobjašnjiva upotreba pravnih lica ili pravnih aranžmana,

• stranke koje uspostavljaju svoje poslovne odnose, odnosno obavljaju transakcije u neuobičajenim okolnostima, kao na primer:

- značajna tj. neobjašnjiva geografska distanca između sedišta klijenta i obveznika

- učestalo i nelogično menjanje poslovnih partnera za obavljanje istih poslova,

• stranke za koje se sumnja da ne postupaju za svoj račun,

• stranke s intenzivnim gotovinskim poslovanjem,

• kockarnice i drugi organizatori igara na sreću, kladionice,

• stranke čija delatnost nije profitno orjentisana, određene transakcije obavljaju koristeći se većim gotovinskim iznosima.

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice saglasno odredbama Zakona. Obveznik da bi utvrdio da li se radi o of šor pravnom licu, može koristiti liste MMF-a, Svetske banke ili spisak zemalja koji je sastavni deo Pravilnika o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (Službeni glasnik RS, broj 122/12).

Dodatno napominjemo da ukoliko obveznik proceni da stranka of-šor pravno lice ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice ima složenu vlasničku strukturu (kao na primer veliki broj pravnih lica u osnivačkoj strukturi, od kojih su lica koja imaju značajan udeo u osnivačkom kapitalu registrovana na of šor destinacijama i kada se ne može jednostavno utvrditi ko je stvarni vlasnik kompanija), isti je dužan da o razlozima takve strukture pribavi pismenu izjavu od stvarnog vlasnika stranke ili zastupnika stranke, kao i da razmotri da li postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i da o tome sačini službenu belešku koju čuva u skladu sa Zakonom.

Funcioneri¹

_________
1Funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije;
Funkcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to:
- šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik,
- izabrani predstavnik zakonodavnog tela,
- sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek,
- član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke,
- ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga,
- član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države,
- član organa upravljanja političke stranke;
Funkcioner međunarodne organizacije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u međunarodnoj organizaciji, kao što je: direktor, zamenik direktora, član organa upravljanja, ili drugu ekvivalentnu funkciju u međunarodnoj organizaciji;
Funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:
- predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici,
- narodni poslanik,
- sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda,
- predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije,
- guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije,
- lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova),
- član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,
- član organa upravljanja političke stranke;
Član uže porodice funkcionera jeste bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri;
Bliži saradnik funkcionera jeste fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili uspostavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa funkcionerom (npr. fizičko lice koje je formalni vlasnik pravnog lica ili lica stranog prava, a stvarnu dobit ostvaruje funkcioner);
Najviše rukovodstvo jeste lice ili grupa lica koja, u skladu sa zakonom, vodi i organizuje poslovanje obveznika i odgovorno je za obezbeđivanje zakonitosti rada;

Stranke kod kojih se primenjuju pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke su strani i domaći funkcioneri u skladu sa Zakonom. Obveznik je dužan da internim aktom propiše postupak za utvrđivanje da li je stranka sa kojom želi da uspostavi poslovni odnos strani ili domaći funkcioner.

Saglasno odredbama Zakona, funkcioner kao politički izložena ličnost predstavlja, visoko rizičnu stranku, te stoga obveznik mora sprovesti analizu u svim slučajevima kada takva ličnost istupa kao stranka, koja je saglasno kriterijumima Zakona i Smernica, definisana kao politički izložena ličnost, pre sklapanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije u iznosu većem od 15.000 EUR, ako poslovni odnos nije uspostavljen.

Pojačana analiza stranke podrazumeva sprovođenje dodatnih mera i to:

1. prikupljanje podataka o poreklu sredstava i imovine koji jesu ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije i to iz isprava i druge dokumentacije, koju podnosi stranka. Ako te podatke nije moguće pribaviti na opisani način, obveznik će o njihovom poreklu uzeti izjavu neposredno od stranke,

2. prikupljanje podataka o poreklu celokupne imovine koju poseduje funkcioner,

3. obavezno dobijanje pismenog odobrenja nadređenog odgovornog lica i to pre sklapanja poslovnog odnosa s takvom strankom, obezbedi da zaposleni kod obveznika koji vodi postupak uspostavljanja poslovnog odnosa sa funkcionerom pre uspostavljanja tog odnosa pribavi pismenu saglasnost najvišeg rukovodstva. Trebalo bi u internim aktima obveznika propisati ko je nadležan za donošenje pismene saglasnosti. To može biti član najvišeg rukovodstva iz člana 52. stav 3. Zakona ili neki drugi član.

4. posebno pažljivo praćenje transakcija i drugih poslovnih aktivnosti koje kod obveznika sprovodi politički izložena ličnost, i to nakon sklapanja poslovnog odnosa.

Podatak o tome da li je konkretno lice funkcioner ili ne, obveznik može pribaviti iz posebne svojeručne potpisane pismene izjave koju stranka ispuni pre sklapanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije.

Pismena izjava bi trebalo da uključi sledeće podatke:

1) ime i prezime, stalno prebivalište, datum i mesto rođenja stranke koja sklapa poslovni odnos ili nalaže transakciju, te takođe broj, vrstu i naziv izdavaoca važećeg ličnog dokumenta,

2) izjavu da li je stranka prema kriterijumima iz Zakona, funkcioner - politički izloženo lice ili ne,

3) podatke o tome o kojoj vrsti politički izloženoj ličnosti se radi (da li se radi o ličnosti koja deluje ili je u poslednje četiri godine delovala na istaknutoj javnoj dužnosti, ili o članu porodice politički izložene ličnosti, ili o bliskom saradniku politički izložene ličnosti,

4) podatke o vremenu obavljanja te funkcije, ako je stranka lice koja deluje ili je delovala u prethodne četiri godine na istaknutoj javnoj dužnosti,

5) podatke o vrsti javne funkcije koju lice obavlja,

6) podatke o porodičnom odnosu, ako je stranka član porodice politički izložene ličnosti,

7) podatke o obliku i načinu poslovne saradnje, ako je stranka bliski saradnik lica.

Obveznik može podatke o funkcioneru pribaviti i uvidom u javne i druge, njemu dostupne podatke (obveznik sam prosuđuje u kolikoj meri i u kojem obimu će kao verodostojne i za analizu stranke relevantnim smatrati javno dostupne informacije (podataka politički izloženih lica), te podatke može proveriti uvidom u internet prezentaciju Agencije za borbu protiv korupcije, internet prezentacije državnih organa nadležnih za vođenje registra funkcionera drugih država, konzularnih predstavništava ili ambasada stranih država u Republici Srbiji, odnosno pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i drugih javno dostupnih baza podataka.

Još jedna situacija u kojoj je obveznik dužan da svrsta stranku u visok rizik je kada se poslovni odnos zasniva, a stranka nije fizički prisutna. Ova situacija se primenjuje i na pravna i na fizička lica. Ukoliko poslovni odnos u ime pravnog lica uspostavlja punomoćnik, to pravno lice mora biti visokorizično.

U ovim situacijama, obveznik je dužan da primeni pojačane radnje i mere, i to: prikupi i dodatne informacije o identitetu stranke (na primer dodatne isprave, poslovnu dokumentaciju, ovlašćenja potpisana od strane odgovornog lica i dr.), utvrdi razloge uspostavljanja poslovnog odnosa bez fizičkog prisustva, utvrdi razloge uspostavljanja poslovnog odnosa u Srbiji, ostvarivanje dodatnog kontakta sa klijentom putem telefona, imejla, skajpa, vibera ili na drugi način, prikupljanje još jednog identifikacionog dokument za klijenta i dr.

1.3. Pod rizikom usluge podrazumeva se da prilikom sastavljanja ili potvrđivanja javnobeležničke isprave postoje indikatori koji ukazuju da su elementi pravnog posla fiktivni ili simulovani i da prikrivaju nedozvoljeni cilj:

• obavljanje poslova prometa nekretnina između stranaka u neuobičajeno kratkom vremenskom razdoblju i bez vidljivog pravnog, ekonomskog ili drugog opravdanog razloga,

• usluge kod kojih javni beležnici, delujući kao ovlašćena lica za vođenje depozitnih računa, stvarno obavljaju primanje i prenos sredstava kroz račune stranka, za novčana sredstva za koje postoji osnovana sumnja porekla,

• uplate kod kojih je javnom beležniku jasno da se radi o nesrazmernoj naknadi, npr. kada stranka ne navede opravdane razloge za iznos naknade,

• neuobičajeno visoke vrednosti imovine ili neuobičajeno velike transakcije u poređenju s onima koje se mogu očekivati od stranaka sličnog profila mogu biti pokazatelj da stranka koja inače ne bi bila svrstana u viši rizik treba da bude označena kao takva,

1.4. Pod rizikom transakcije podrazumevaju se obaveze stranka u sastavljenoj ili potvrđenoj javnobeležničkoj isprave koje su vezane:

• za izvršavanje transakcija za stranku u vezi sa prometom nepokretnosti ili statusnim promenama privrednog društva koje obuhvata promet nepokretnosti, a koje uključuju: komplikovane finansijske transakcije; plaćanja prema/od trećih lica kao i prekogranična plaćanja, gotovinska plaćanja, kompenzacije ranijih potraživanja i kupoprodajne cene, visinu kupoprodajne cene znatno višu ili nižu od tržišne vrednosti nepokretnosti,

• za transakcije koje obuhvataju stranke sa prebivalištem u poreskim utočištima,

• za transakcije koje se obavljaju u ime maloletnih osoba, osoba s invaliditetom, ili drugih osoba koje nisu ekonomski sposobne za takvu transakciju,

• za transakcije koje obuhvataju osobe okrivljene u sudskom postupku ili osuđene za krivična dela ili za osobe za koje se, prema javno dostupnim informacijama, zna ili sumnja da su povezana sa kriminalnim aktivnostima,

• za transakcije koje uključuju privredna društva registrovana u poreskim utočištima, kad se karakteristike tih transakcija podudaraju sa onima koje su uključene u Listi indikatora,

• za transakcije u kojima postoje naznake ili je sigurno da stranke ne preduzimaju radnje u svoje ime i za svoj račun već pokušavaju prikriti identitet stvarne stranke,

• za transakcije kod prometa nekretnina u kojima stranke ne pokazuju posebno interesovanje za karakteristike nekretnine koja je predmet prometa (npr. kvalitet gradnje, lokacija, datum završetka radova i pribavljanje upotrebne dozvole kod objekata u izgradnji, itd.),

• za transakcije kod kojih stranke ne izgledaju posebno zainteresovane za postizanje povoljnije cene za transakciju ili za ugovaranje boljih uslova plaćanja i insistiraju na brzom obavljanju transakcije, bez nekog posebnog razloga;

• za transakcije stranaka u poslovima koje za predmet imaju zajam novca,

• za transkacije od nepovezanih ili nepoznatih trećih stranaka i uplate naknada u gotovini kada to nije uobičajen način plaćanja.

Dužnost davanja podataka

Javni beležnik je dužan da Upravi na njen zahtev bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi sve raspoložive podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Javni beležnik može zahtevati od Uprave produženje roka za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, proceni da ne može blagovremeno da postupi u prvobitno određenom roku.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Javni beležnik, kao obveznik, je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Prilikom izrade liste indikatora, obveznik je dužan da unese i indikatore koje je izradila Javnobeležnička komora Srbije.

Kod izrade Liste obveznik uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Obveznik je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.