POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKAO PROGRAMU IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2018. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 12/2018) |
Ovom pokrajinskom skupštinskom odlukom (u daljem tekstu: Odluka) utvrđuju se Program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za 2018. godinu, obim sredstava za njegovo sprovođenje, kao i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.
Program iz člana 1. ove odluke čini njen sastavni deo.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
PROGRAM
IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2018. GODINU
Radi ostvarivanja što zdravijeg i kvalitetnijeg života pojedinca, kao i celokupnog stanovništva, neophodno je posmatrati zdravlje u skladu s definicijom Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), koja glasi: "Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti". Ovako široka definicija zdravlja zahteva sveobuhvatnu akciju svih segmenata društva. Svetska zdravstvena organizacija i u najnovijem dokumentu "Zdravlje 2020" (Health 2020: a European policy framework saporting action across government and society for health and wellbeing) konstatuje da dobro zdravlje i briga za zdravlje ne mogu biti briga samo jednog sektora u društvu, već da je održivo i pravedno unapređivanje zdravlja rezultat efektivne politike - putem svih sektora i na svim nivoima vlasti, kao i truda društva u celini. Pritom, konstatuje se da vlade država članica OECD troše samo 3% zdravstvenog budžeta za promociju zdravlja i prevenciju bolesti, što nije dovoljno i nije racionalno. Najcelovitiji odgovor naše države tom zahtevu sadržan je u Strategiji održivog razvoja Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 57/08). Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast koji - osim ekonomske efikasnosti, tehnološkog napretka, više čistijih tehnologija, inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja - obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, smanjenje zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje novih zagađenja, kao i unapređivanje zdravstvenih uslova i kvaliteta života stanovnika.
Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje podrazumevaju prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno, te prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti - zbog stalne pretnje tih bolesti i moguće pojave novih bolesti, kao i zaštitu i unapređivanje životne sredine i faktora koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Stoga, predloženi posebni program u vezi je s tim prioritetnim oblastima. Kako bi se ustanovila polazna osnova za definisanje prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.
Pravni osnov za donošenje posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jeste član 14. stav 2. Zakona o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj 15/16), kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju - koje sačinjava u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom.
Prilikom donošenja programa, polazi se od strategija i nacionalnih programa koje je donela Vlada Republike Srbije (posebno: Zdravstvena politika Srbije [2002], Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji [2003], Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji [2006], Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji [2006], Nacionalna strategija o starenju 2006-2015 [2006], Strategija kontrole duvana [2007], Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja [2007], Nacionalna strategija održivog razvoja [2008], Strategija za borbu protiv droga [2009], Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti [2009], Strategija za unapređenje položaja Roma [2009], Strategija javnog zdravlja Republike Srbije [2009], Izmenjen i dopunjen nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku Uniju, Republika Srbija, Vlada, Beograd [2009].
Posebni program zasniva se i na osnovnim principima i vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima donetim pod okriljem SZO, a posebno u: Deklaraciji iz Alma Ate (1978); Otavskoj povelji o promociji zdravlja (1986); Deklaraciji iz Džakarte na uvođenju promocije zdravlja u 21. vek (1997); Političkom okviru za evropski region "Zdravlje za sve" (2005); Evropskoj strategiji za zdravlje i razvoj dece i mladih "Od rezolucije do akcije 2005-2008" (2005); Deklaraciji "Zdravlje u svim politikama" (2007); Talinskoj povelji "Zdravstveni sistemi za zdravlje i blagostanje" (2008) i drugim međunarodno priznatim dokumentima, (na primer: Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta [1989]; Revidirana evropska socijalna povelja [1996]; Evropska povelja o pravima pacijenata [2002], te dokumenti doneti u okviru Evropske unije [u daljem tekstu: EU]: Lisabonska strategija [2000]; Evropski akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje 2004-2010 [2004]; Beli papir, "Zajedno za zdravlje", Strateški pristup 2008-2013 (2007), Upitnik - informacije koje Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije, radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju - oblast II Javno zdravlje [odgovor na pitanja 35, 37 i 45]).
Prioritetne oblasti kojima će se posvetiti programski zadaci iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jesu:
- Registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti
U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa više od 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. Radi valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara, potrebno je unapređivanje kvaliteta registracije tih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti.
- Kontrola zaraznih bolesti
Zarazne bolesti zbog svojih karakteristika predstavljaju značajan javno zdravstveni problem, iako nisu među vodećim uzrocima mortaliteta u Vojvodini. Stoga, neophodno je unaprediti epidemiološki nadzor (ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima) i ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti.
Takođe, neophodno je sprovoditi sistematsku vakcinaciju s velikim obuhvatom dece - bez teritorijalnih i populacionih razlika, te povećati obuhvat odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, zbog čega se - kao preduslov - mora uvesti elektronski imunizacioni registar koji na ne postoji republičkom nivou.
- Povećanje odgovornosti za zdravlje
S ciljem očuvanja i poboljšanja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je dalje unapređivanje aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito onih koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva Vojvodine.
Prikaz i analiza postojeće zdravstvene situacije Vitalno-demografska situacija
- U Vojvodini, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku u 2016. godini, živelo je 1.881.357 stanovnika, što je za nešto više 150.000 stanovnika manje u poređenju s popisom iz 2002. godine.
- Očekivani životni vek duži je za žene (77,3 godine), nego za muškarce (71,8 godina), a kraći je u Vojvodini nego u Beogradskom regionu, na jugu Srbije i u zemljama Evropskog regiona.
- Starenje stanovništva je izraženo, odnosno prosečna starost stanovništva jeste 42,5 godina, a skoro svaka šesta osoba (18,3%) starija je od 65 godina.
- Stopa nataliteta nije povoljna (rađa se 9,1 dete na 1.000 stanovnika).
- Starost žena koje rađaju pomera se prema starijim dobnim grupama.
- Prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta jeste 29,4 godine.
- Stopa mortaliteta održava se na visokim vrednostima (14,5‰).
- Stanovništvo Vojvodine najčešće umire od kardiovaskularnih (50,6%), malignih bolesti (23,6%) i bolesti sistema za disanje (5,2%).
- Stopa smrtnosti odojčadi iznosi 5,0‰ i ima povoljne vrednosti.
- U 2016. godini, registrovana su tri smrtna slučaja žena zbog komplikacije trudnoće, porođaja ili babinja (stopa maternalnog mortaliteta - 17,5).
- Potencijalno izgubljene godine života značajan su indikator prevremene smrtnosti. Stanovništvo Vojvodine ima veći broj potencijalno izgubljenih godina života zbog prevremene smrtnosti od stanovništva Centralne Srbije.
- Prirodni priraštaj nije povoljan i ima negativnu vrednost (-5,4‰).
- U 2016. godini sklopljeno je 9.965, a razvedeno 3.110 brakova.
Morbiditet - obolevanje stanovništva
- Vanbolnički i bolnički morbiditet stanovništva Vojvodine karakteriše dominacija masovnih nezaraznih bolesti (npr. kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje), kao i grupa bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, koje su značajni uzroci odsustvovanja s posla, kao i invaliditeta.
- Vodeće dijagnoze odraslog stanovništva u službi opšte medicine jesu esencijalna arterijska hipertenzija, lica koja traže zdravstvene usluge radi pregleda i ispitivanja i akutno zapaljenje ždrela i krajnika, dok je u službi medicine rada redosled vodećih dijagnoza drugačiji, te tako prednjače: esencijalna arterijska hipertenzija, druga oboljenja leđa i lica koja traže zdravstvene usluge radi pregleda i ispitivanja.
- Najčešći uzroci obolevanja dece predškolskog i školskog uzrasta Vojvodine jesu bolesti sistema za disanje i zarazne i parazitarne bolesti. Kod dece predškolskog uzrasta značajno mesto još zauzimaju i bolesti uva i mastoidnog nastavka, dok kod dece školskog uzrasta - povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora.
- U vanbolničkom morbiditetu žena poseban značaj imaju tumori koji se nalaze na četvrtom mestu. Najčešće dijagnoze u okviru ove grupe su: tumori glatkog mišića materice, dobroćudni tumori dojke i zloćudni tumori dojke.
- U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori (16,7%), bolesti sistema krvotoka (11,8%) i bolesti sistema za varenje (8,1%). Posmatrano prema dijagnozama bolesti registrovanih u stacionarnim ustanovama Vojvodine, u 2016. godini - ukoliko se izuzmu hospitalizacije zbog spontanog porođaja - najčešći uzrok hospitalizacije jeste zloćudni tumor dojke, druga medicinska nega i zloćudni tumor dušnika i pluća.
- Vodeći uzroci bolničkog mortaliteta jesu bolesti sistema krvotoka, tumori i simptomi, znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi, neklasifikovani na drugom mestu.
- Sprovedene su ukupno 52 zdravstveno-promotivne kampanje, u okviru kojih je organizovanim aktivnostima neposredno obuhvaćeno preko 100.000 stanovnika svih populacionih grupa.
- Stručnjaci instituta/zavoda za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine kreirali su 66.351 primerak štampanih i elektronskih zdravstveno-vaspitnih i zdravstveno-promotivnih sredstava.
- Institut/zavodi za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine organizovali su ukupno 213 edukativnih sastanka i seminara na kojima je učestvovalo više od 30.000 učesnika.
- U saradnji sa 128 medijskih partnera u Vojvodini, Institut za javno zdravlje Vojvodine i šest zavoda realizovali su više od 3.000 medijskih sadržaja.
Situacija u vezi sa zaraznim bolestima
- U pogledu većeg broja zaraznih bolesti, epidemiološka situacija u Vojvodini ostala je uobičajena za ovo područje, a stopa smrtnosti od zaraznih bolesti ostala je niska.
- Dominantno učešće respiratornih zaraznih bolesti u ukupnom obolevanju od zaraznih bolesti u AP Vojvodini posledica je načina prijavljivanja i strukture bolesti koje su podlegale obaveznom prijavljivanju. Izmenom zakonskih propisa iz 2016. godine, bitno je smanjen broj bolesti iz ove grupe, nad kojima će se i ubuduće sprovoditi nadzor. Do sada vodeća oboljenja iz ove grupe (streptokokne infekcije, varičela, infektivna mononukleoza) više ne podležu obaveznom prijavljivanju.
- Najveći broj crevnih zaraznih bolesti, kao i prethodnih godina i u 2016. godini, prijavljen je pod kliničkom dijagnozom-zarazni prolivi (enteritisi i gastroenteritisi), koja obuhvata sve slučajeve dijareje i gastroenteritisa kod kojih uzročnik nije laboratorijski dokazan, a postoji uverenje da su infektivne prirode. Ovakvim načinom prijavljivanja ne mogu se dobiti relevantni podaci za sprovođenje kvalitetnijeg nadzora nad crevnim zaraznim bolestima. Zbog toga, novim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 15/ 2016. godine) određeno je obavezno prijavljivanje samo etioloških dijagnoza, što čini 20,6% svih prijavljenih obolelih osoba od crevnih zaraznih bolesti u 2016. godini. U ovoj grupi, vodeća dijagnoza jeste Enteritis salmonellosa. Na osnovu visokog učešća pojedinačnih slučajeva oboljenja, kod kojih epidemiološkim ispitivanjem nisu utvrđene inkriminisane namirnice ili mesto zaražavanja, pretpostavlja se da su trovanja hranom veći problem nego što je registrovano.
- Mada bi prevencija seksualno prenosivih zaraznih bolesti mogla biti efikasna kada bi se primenjivale individualne mere zaštite, ipak te bolesti i dalje ostaju značajna patologija stanovništva. Realno je pretpostaviti da je broj obolelih od ovih bolesti veći od registrovanog broja i da je subregistracija seksualno prenosivih infekcija veća od drugih zaraznih bolesti (delom kao posledica karakteristika ovih bolesti, kao i određenog stepena stigmatizacije).
- HIV infekcije ostaju globalno jedan od vodećih narodno zdravstvenih problema. U 2016. godini, broj HIV pozitivnih osoba je za oko 12% manji nego 2015. godine, kada je registrovan najveći broj novootkrivenih HIV infekcija u jednoj godini od uvođenja nadzora nad ovim oboljenjem u našoj zemlji.
- Globalnoj promeni geografske distribucije vektorskih bolesti doprineo je uticaj klimatskih faktora na rasprostranjenost i učestalost vektora. Od 2012. godine, groznica zapadnog Nila prepoznata je kao nova autohtona bolest. Obolele osobe registruju se tokom tri letnja meseca kada su aktivnost komaraca i izloženost ljudi komarcima najveći.
- Mada su u nacionalnoj patologiji zoonoze zastupljene s malim brojem obolelih, zbog epidemioloških karakteristika tih bolesti, velikog epidemijskog potencijala, teškoća u suzbijanju i mogućih zdravstvenih i ekonomskih posledica, nadzor nad ovim bolestima izuzetno je značajan. Epidemiološka situacija zoonoza zavisi od rasprostranjenosti žarišta i učestalosti tih oboljenja kod životinja - kao osnovnih rezervoara infekcije za ljude, kao i od sprovođenja mera prevencije.
- Diskontinuitet, nepravovremenost i nedovoljnost MMR vakcine u prethodnom periodu i nagomilavanje osetljive populacije, dovode u pitanje dostizanje eliminacije morbila/rubele u predviđenom roku, indirektno otežavaju održavanje poverenja roditelja u sistem imunizacije koji je poslednjih godina ozbiljno uzdrman aktivnostima antivakcinalnog pokreta. Poruke antivakcinalnog pokreta u različitim medijima (elektronski, štampani) i drugim vidovima savremene komunikacije (internet) i njegovo osnaživanje, naročito nakon pandemijske 2009/10. godine, ozbiljno ugrožava opstanak sistema imunizacije i održavanje poverenja roditelja u bezbednost vakcina.
- Zastoj u centralizovanom snabdevanju pojedinim vakcinama u zemlji uzrokovao je prekide u sprovođenju obavezne sistematske imunizacije jednom vakcinom ili više obaveznih vakcina, što se negativno odrazilo na ostvareni obuhvat u 2016. godini.
- Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da se tom merom uspešnije utiče na smanjenje obolevanja i umiranja.
Opšti cilj
Unapređivanje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine, obezbeđivanjem informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa za unapređivanje zdravlja, produženje životnog veka, poboljšanje kvaliteta življenja i osposobljavanje stanovništva Vojvodine da nezavisno funkcioniše kada u pitanju briga o zdravlju.
Specifični ciljevi
1. Unapređivanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika, koji će moći da podrži sve tokove evidentiranja i izveštavanja u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine, ali i da obezbedi druge informacije značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje. To bi povećalo kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera, kao i sprovođenje aktivnosti na izgradnji geografskog informacionog servisa (GIS) za praćenje i analizu javnozdravstvenih informacija na teritoriji AP Vojvodine. Takođe, omogućilo bi podršku u odlučivanju o najvažnijim javno zdravstvenim problemima - kao novog načina uticaja na zdravstveni nadzor, te zaštitu životne sredine i raspoređivanje resursa u zdravstvu i bolje razumevanje prostorne organizacije zdravstvene zaštite.
2. Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika radi planiranja interventnih mera i aktivnosti u okviru društvene brige za zdravlje na nivou AP Vojvodine.
3. Unapređivanje nadzora nad određenim zaraznim bolestima (npr. OSG, grip. Akutne respiratorne infekcije, virusni gastroenterititsi) u populaciji i kod hospitalizovanih bolesnika, procenom epidemiološke situacije i identifikacijom najugroženijih populacionih grupa, radi blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.
4. Smanjenje unosa natrijum-hlorida kod dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih, s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.
5. Povećanje dostupnosti znanja o zdravlju opštoj populaciji, u domovima zdravlja AP Vojvodine.
Aktivnosti programa
Aktivnosti posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine sprovode se putem pet programskih zadataka.
Programski zadaci:
1. praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva AP Vojvodine;
2. održavanje i unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine;
3. unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine;
4. kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini;
5. unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora".
Posebni program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine za 2018. godinu realizovaće Institut za javno zdravlje Vojvodine i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite.
Indikatori i metodologija sprovođenja programa
Indikatori i metodologija sprovođenja programa definišu se uz svaki programski zadatak zasebno.
FINANSIJSKA SREDSTVA IZ BUDŽETA AP VOJVODINE POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMA U 2018. GODINI:
R. broj |
Naziv troškova |
Iznos s PDV-om |
1. |
Troškovi nabavke opreme |
0,00 |
|
1.1. Troškovi nabavke opreme |
0,00 |
2. |
Troškovi specijalizovanih usluga i materijala |
2.552.500,00 |
|
2.1. Specijalizovane usluge |
1.209.900,00 |
|
2.2. Materijali |
1.342.600,00 |
3. |
Troškovi naknada za rad učesnika u programskim zadacima |
3.574.408,26 |
|
3.1. Troškovi neto naknada, s pripadajućim porezima i doprinosima |
3.574.408,26 |
|
UKUPNO: |
6.126.908,26 |
Pored sredstava iz budžeta AP Vojvodine, pomenuti institut i zavodi za javno zdravlje u realizaciju programa uložiće sopstvena sredstva - 559.834,04 dinara.
Pregled finansijskih sredstava za realizaciju programa po programskim zadacima
Naziv programskog zadatka |
Ukupno potrebna sredstva za realizaciju |
Potrebna sredstva iz budžeta AP Vojvodine |
Institut za javno zdravlje Vojvodine |
Zavodi za javno zdravlje |
Domovi zdravlja |
Materijalni troškovi |
Sopstvena sredstva za realizaciju |
Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine |
220.904,74 |
191.907,70 |
111.385,78 |
80.521,92 |
0,00 |
0,00 |
28.997,04 |
Unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine |
858.953,96 |
658.953,96 |
67.689,80 |
162.788,16 |
28.476,00 |
400.000,00 |
200.000,00 |
Unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine |
2.355.545,40 |
2.355.545,40 |
132.372,60 |
584.272,80 |
1.638.900,00 |
0,00 |
0,00 |
Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini |
1.247.064,20 |
1.247.064,20 |
144.678,60 |
292.485,60 |
0,00 |
809.900,00 |
0,00 |
Unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora" |
2.004.274,00 |
1.673.437,00 |
153.342,60 |
177.494,40 |
0,00 |
1.342.600,00 |
330.837,00 |
UKUPNO |
6.686.742,30 |
6.126.908,26 |
609.469,38 |
1.297.562,88 |
1.667.376,00 |
2.552.500,00 |
559.834,04 |
NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA
PRAĆENJE I ANALIZA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNIŠTVA AP VOJVODINE
Prikaz i analiza postojeće situacije
Analiza zdravstvenog stanja stanovništva osnova je za sagledavanje postojeće situacije, objektivnu identifikaciju prioritetnih zdravstvenih problema i donošenje mera za njihovo rešavanje. Ona je neophodna za adekvatno planiranje zdravstvene zaštite, donošenje odgovarajućih strategija, programa i postavljanje ciljeva zdravstvene politike.
Retrospektivne analize zdravstvenog stanja stanovništva ukazuju na probleme u vezi sa sve izraženijim starenjem stanovništva, specifičnim potrebama vulnerabilnih kategorija, kretanjem zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti koje su od sociomedicinskog i ekonomskog značaja, kao i na probleme u pogledu organizacije i rada zdravstvene službe. Analiza će ukazati i na probleme u vezi s kvalitetom vazduha, vode, zdravstvenom ispravnošću namirnica, te dati uvid u epidemiološku situaciju. Stoga, neophodno je obezbediti osnovne informacije o zdravlju stanovništva - kao celine, kao i osetljivih kategorija stanovništva, omogućiti merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike, kao i ishoda po zdravlje, te to iskazati putem očekivanog trajanja životnog veka i potencijalno izgubljenih godina života.
Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou
Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva podrazumevaju prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je društvo danas najviše opterećeno, te prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog njihove stalne pretnje i moguće pojave novih bolesti, kao i zaštitu i unapređivanje životne sredine i faktore koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Resursi zdravstvene službe - na osnovu praćenja i analize zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine - treba da služe donosiocima odluka za predlaganje posebnih programa zdravstvene zaštite na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonskim propisima. Ovi parametri ne analiziraju se na pokrajinskom nivou programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou. Kako bi se ustanovila polazna osnova za definisanje tih prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.
Ciljevi programskog zadatka
Opšti cilj
Obezbeđenje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa za unapređivanje zdravlja, kvaliteta života i produženje životnog veka stanovništva Vojvodine.
Specifični ciljevi
- Identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, tendencija kretanja oboljenja, faktora rizika, uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija.
- Planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema, kao i problema u vezi s radom i organizacijom zdravstvene službe.
Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka
Zdravlje stanovništva Vojvodine kontinuirano će se procenjivati - monitoringom.
Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine odrediće vrstu podataka koji će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva, izvore podataka, način metodološke obrade podataka, način prezentacije i interpretacije podataka.
Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja.
Na osnovu definisanih stručno-metodoloških procedura, prikupljaju se podaci od okružnih zavoda za javno zdravlje Vojvodine, koji se dostavljaju Institutu za javno zdravlje Vojvodine koji će izvršiti dalju kontrolu i obradu podataka. Radi bolje kontrole, obrade i unapređivanja analize podataka, koristiće se podaci obezbeđeni javnim elektronskim servisima za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine.
Kontrola analize zdravstvenog stanja
Kontrola analize zdravstvenog stanja odnosi se na potpunost i kvalitet podataka, način njihove obrade i interpretacije.
Analiza zdravstvenog stanja - koju će obaviti Institut za javno zdravlje Vojvodine - obuhvatiće: analizu vitalno-demografske situacije, vanbolnički i bolnički morbiditet, organizaciju i korišćenje vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, promociju zdravlja i zdravstveno vaspitanje, epidemiološku situaciju hroničnih nezaraznih i zaraznih bolesti i sprovođenje obaveznih imunizacija, zdravstvenu ispravnost namirnica i gotovih obroka, analizu stanja životne sredine i rezistencije bakterija na antimikrobne lekove.
Analizu sprovode lekari Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Umnožavanje i distribucija analize zdravstvenog stanja
Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja šalje se osnivaču pomenutog instituta odnosno naručiocu, zavodima za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine i drugima.
Izvršioci programskog zadatka
Institut za javno zdravlje Vojvodine, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica i Zavod za javno zdravlje Sombor.
Indikatori
1. demografski pokazatelji - profil stanovništva Vojvodine: dinamika kretanja broja stanovništva, promene u polnoj i starosnoj strukturi stanovništva, natalitetu, fertilitetu i prirodnom priraštaju, potencijalno izgubljene godine života, zaključenim i razvedenim brakovima;
2. umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet po polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja;
3. očekivano trajanje života na rođenju;
4. obolevanje stanovništva - morbiditet: podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu, kao i podaci o kretanju hroničnih nezaraznih i zaraznih bolesti - osnovni pokazatelji za definisanje interventnih mera;
5. korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, s posebnim naglaskom na ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite, posebno osetljivih kategorija stanovništva (trudnice, porodilje, deca);
6. aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja;
7. spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera koji predstavljaju pokazatelji stanja životne sredine.
8. rezistencija bakterija na antimikrobne lekove.
Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2018. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 191.907,70 dinara.
NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA
UNAPREĐIVANJE JAVNOG ELEKTRONSKOG SERVISA ZA PRIJAVLJIVANJE ZARAZNIH BOLESTI I EVIDENTIRANJE HRONIČNIH BOLESNIKA NA TERITORIJI AP VOJVODINE
Vođenje, prikupljanje i obrada podataka obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Prikaz i analiza postojeće situacije
Praćenje zaraznih bolesti
Najveći broj zaraznih bolesti na području AP Vojvodine prijavljuje se na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti prijavljuju se pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Grupisanje oboljenja i epidemije niskog intenziteta se ne otkrivaju. Laboratorijsko ispitivanje za etiološku potvrdu dijagnoze se ili ne koristi dovoljno ili nije u funkciji nadzora (ukoliko pacijenti ne preuzmu rezultat ili se s rezultatom ne jave lekaru). Poneki lekari ne učestvuju ili nedovoljno učestvuju u sistemu nadzora, što dovodi do subregistracije oboljenja. Insuficijentnost prijavljivanja negativno se odražava na kvalitet nadzora nad zaraznim bolestima, koji ima ključni značaj za donošenje strateških programa i praćenje efekata mera prevencije i kontrole zaraznih bolesti.
Započinjanjem implementacije softverskog rešenja u domovima zdravlja i prikupljanjem podataka u vezi sa evidentiranjem i prikupljanjem prijava zaraznih bolesti, od 2013. godine, prijave su počele da pristižu kontinuirano, svakodnevno, uvek u istom periodu za prethodni dan. Tokom 2013. i 2014. godine, elektronski servis implementiran je u 36 domova zdravlja, na teritoriji AP Vojvodine, čime je obuhvaćeno 85% stanovništva u ovoj pokrajini. U toku 2017. godine, elektronskim servisima obuhvaćeno je preko 99% stanovništva Vojvodine, a u toku su završne aktivnosti na teritoriji opštine Kanjiža.
Uporednom analizom, uočena je značajna razlika - broj zaraznih bolesti registrovan putem elektronskog servisa veći je od broja prijava koje su u Institut za javno zdravlje Vojvodine stigle zvaničnim putem. U toku 2016. godine, izmenili su se zakonski propisi i smanjio se broj zaraznih bolesti koje podležu prijavljivanju. Eklektronski servis omogućava dalje prađenje sindromskih dijagnoza i kretanje obolevanja za koje se pretpostavlja da je zarazne etiologije i posledično stvaranje sistema ranog upozoravanja i reagovanja na određene promene epidmiološke situacije na široj teritoriji Vojvodine.
Praćenje imunizacije
Usled diskontinuiteta u snabdevanju vakcinama, u AP Vojvodini, kao i u drugim delovima Republike, uočljiv je pad obuhvata obaveznim vakcinama, ali i vakcinama koje se prema važećem pravilniku daju prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama.
Postojeći način evidencije imunizacije jeste raznolik, složen i oduzima puno vremena, a pritom ne omogućava ažurno sagledavanje vakcinalnog obuhvata, praćenje bezbednosti vakcina, izveštavanje i planiranje imunizacije.
Važećim zakonskim propisima utvrđeno je i obavezno prijavljivanje neželjenih reakcija posle imunizacije (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima). Lekar koji utvrdi neželjenu reakciju dužan je da to prijavi epidemiološkoj službi nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje na propisanom obrascu. Uprkos tome, stvarna učestalost neželjenih reakcija nije poznata, jer postoji inertnost dela zdravstvenih radnika kada je u pitanju obaveza prijavljivanja. Osim toga, zakonom propisani formular prijave neželjene reakcije nije adekvatan i nisu definisani kriterijumi za prijavljivanje neželjenih reakcija. Postojećim načinom registracije nije moguće utvrditi učešće neželjenih reakcija u odnosu na ukupan broj vakcinisane dece i broj aplikovanih doza određene vakcine.
Praćenje hroničnih nezaraznih bolesti
Prema Zakonu o evidencijama i pratećim podzakonskim aktima, u medicinsku dokumentaciju upisuju se dijagnoze bolesti, tj. slučajevi oboljenja, te u propisanim zbirnim izveštajima koje dostavljaju domovi zdravlja nadležnom zavodu za javno zdravlje nema informacija o broju obolelih lica, polnoj i starosnoj strukturi pacijenata, kao ni o pojedinačnim dijagnozama, što predstavlja veliku insuficijentnost postojećeg zdravstveno-statističkog sistema.
Uvođenje javnog elektronskog servisa daje mogućnosti za evidentiranje i praćenje broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (hroničnih bolesnika) na teritoriji AP Vojvodine, sagledavanja udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i praćenje hroničnih nezaraznih oboljenja koja se ne prate putem registara, što je izuzetno važno s obzirom na to što se samo na bazi kvalitetnih zdravstvenih podataka mogu donositi adekvatne odluke i kreirati odgovarajuće strategije.
Dosad, u elektronski servis za evidentiranje lica obolelih od hroničnih nezaraznih oboljenja uključena su 43 od 44 doma zdravlja s teritorije Vojvodine, s tendencijom postizanja obuhvata od 100%. Krajnji cilj primene elektronskog servisa u evidenciji hroničnih nezaraznih bolesti jeste dobijanje potpunijih podataka, neophodnih za praćenje epidemiološke situacije. Kako bi se to omogućilo u praksi, trenutno se radi na kontroli kvaliteta podataka koji pristižu putem servisa. Očekuje se da se sve aktivnosti na izgradnji elektronskih servisa završe do 31.12.2020. godine.
Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou
Radi unapređivanja epidemiološkog nadzora - ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima - potrebno je ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti, koji ne postoji na republičkom nivou.
Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar koji na republičkom nivou ne postoji, a koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinaciju - bez teritorijalnih i populacionih razlika i da omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka. Na taj način, lakše bi se sagledavala potrošnja vakcina i bolje bi se planirala njihova nabavka.
U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (MNB), koje učestvuju s više od 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, na nivou Republike Srbije uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. Radi adekvatne procene broja obolelih i umrlih na bazi postojećih registara, potrebno je stalno unapređivanje kvaliteta registracije tih bolesti, kao i uvođenje registara za praćenje ostalih hroničnih nezaraznih oboljenja od većeg javno-zdravstvenog značaja.
Ciljevi programskog zadatka
Opšti cilj
- Cilj uspostavljanja javnog elektronskog servisa jeste da podrži sve tokove prijavljivanja i izveštavanja u vezi sa zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine (u skladu s važećim zakonom i pravilnikom), ali i da obezbedi druge informacije značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.
- Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika - radi planiranja interventnih mera i aktivnosti - omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na pokrajinskom nivou.
- Uspostavljanje modernog, efikasnog i fleksibilnog imunizacionog servisa u AP Vojvodini, kojim će se steći uvid u vakcinalni obuhvat svim vakcinama u skladu sa zakonom, doprineće uspešnijoj kontroli vakcinabilnih bolesti, a unapređivanje nadzora nad postvakcinalnim reakcijama i komplikacijama, treba da omogući procenu njihovog uticaja na realizaciju programa imunizacije.
- Unapređivanje javnog elektronskog servisa s ciljem obuhvata celokupne populacije na teritorije AP Vojvodine, obezbeđivanjem podrške za sva evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi s nezaraznim bolestima.
- Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i faktorima rizika radi planiranja neophodnih dopunskih istraživanja, kao i interventnih mera i aktivnosti u AP Vojvodini.
Specifični ciljevi
- razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama;
- usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja s preporukama EU;
- unapređivanje protoka podataka o pojavi određenih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine (izabrani lekar, ustanove primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i ustanove zdravstvenog osiguranja);
- uvođenje elektronskog imunizacionog registra treba da omogući: precizno i ažurno sagledavanje obuhvata sistematskom vakcinacijom - bez teritorijalnih i populacionih razlika; lakše izveštavanje i planiranje imunizacije; bolje praćenje bezbednosti vakcina; evidentiranje razloga neodazivanja na vakcinaciju; inkorporiran sistem aktivnog podsećanja na termin imunizacije; povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i lakše sagledavanje potrošnje vakcina radi boljeg planiranja njihove nabavke;
- utvrđivanje stope javljanja postvakcinalnih reakcija i komplikacija u odnosu na broj vakcinisane dece određenom vakcinom i broj aplikovanih doza određene vakcine, kao i utvrđivanje učešća težih neželjenih reakcija i komplikacija i njihovog uticaja na ostvareni obuhvat imunizacijom;
- povećanje nivoa znanja zdravstvenih radnika koji sprovode imunizaciju o vakcinama i vakcinama preventabilnim bolestima;
- izgradnja registra hroničnih bolesnika;
- sagledavanje kombinovane patologije prisutne kod obolelih na teritoriji Pokrajine;
- unapređivanje javnog elektronskog servisa i kvalitetniji epidemiološki nadzor nad nezaraznim bolestima;
- uključivanje u sistem domova zdravlja koji još nisu uključeni u ovaj program.
Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka
1. Implementacija softverskog sistema za prikupljanje podataka o licima obolelim od zaraznih i hroničnih nezaraznih oboljenja u domovima zdravlja u AP Vojvodini koji do sada nisu uključeni u program.
2. Implementacija imunizacionog registra u sedam domova zdravlja AP Vojvodine (Služba za zdravstvenu zaštitu dece) u saradnji sa stručnjacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zavoda za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine i Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
3. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.
Izvršioci programskog zadatka: Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, zdravstveni radnici iz sedam domova zdravlja koji sprovode imunizaciju na teritoriji AP Vojvodine (Dom zdravlja Novi Sad, Dom zdravlja Subotica, Dom zdravlja Kikinda, Dom zdravlja Sombor, Dom zdravlja Pančevo, Dom zdravlja Sremska Mitrovica i Dom zdravlja Zrenjanin).
Indikatori
- broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;
- porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;
- broj registrovanih epidemija sa utvrđenim infektivnim agensom;
- broj (%) lekara domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 60% u toku godine;
- broj (%) neželjenih reakcija nakon imunizacije - po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;
- broj (%) težih neželjenih reakcija nakon imunizacije
- po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;
- broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih bolesnika;
- broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika;
- incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti.
Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2018. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 658.953,96 dinara.
NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA
UNAPREĐENI KLINIČKO-EPIDEMIOLOŠKI NADZOR NAD ODREĐENIM ZARAZNIM BOLESTIMA NA TERITORIJI AP VOJVODINE
Prikaz i analiza postojeće situacije
Neophodan preduslov za efikasno reagovanje i smanjenje negativnih posledica epidemija i pandemija gripa na zdravlje stanovništva jeste uspostavljanje kvalitetnog epidemiološkog nadzora. S tim ciljem, u sezoni 2004/05. godine, sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) prvi put implementiran je u AP Vojvodini i - kao pilot-studija - sproveden na teritoriji Južnobačkog okruga, u opštinama Novi Sad i Bačka Palanka.
S obzirom na zadovoljavajuće rezultate pilot-studije, sentinelni nadzor nad OSG i ARI proširen je na druge opštine u AP Vojvodini i sprovođen je narednih deset sezona, s tim što se od sezone 2009/10. godine sprovodi u svim okruzima u AP Vojvodini, na teritoriji devetnaest domova zdravlja, a od sezone 2013/14. godine sentinelnim nadzorom nad OSG i ARI obuhvaćene su sve opštine AP Vojvodine. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje - kao partneri Instituta za javno zdravlje AP Vojvodine. Dosadašnja iskustva pokazuju da ovaj nadzor pruža relevantne informacije za praćenje epidemiološke situacije, toka i težine epidemije gripa i uticaja preduzetih mera na javljanje ove bolesti. Stoga, planira se da se ovaj nadzor i nadalje sprovodi i unapređuje.
Teška akutna respiratorna infekcija (SARI) i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) jesu oboljenja koja prati visok letalitet. U etiologiji ovih oboljenja učestvuju i infektivni agensi. U slučaju infektivne etiologije, brzo postavljanje dijagnoze ima ključni značaj za izbor terapije, a time i za ishod bolesti.
U epidemiji gripa, ARDS jeste vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa, i drugi infektivni agensi mogu biti uzročno povezani s teškim akutnim respiratornim oboljenjima, kao što je novi korona virus, nazvan Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus (MERS-CoV), koji se razlikuje od drugih korona virusa, do sada izolovanih iz ljudi, uključujući i SARS-CoV. Najveći broj obolelih jesu stanovnici Saudijske Arabije, ali i inostrani građani koji su boravili u ovoj zemlji. Većina obolelih razvila je kliničku sliku teške akutne respiratorne bolesti, s visokim letalitetom. Zbog toga, postavljanje etiološke dijagnoza ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa, učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti i otkrivanje importovanja oboljenja koja mogu da predstavljaju globalnu pretnju (virusi gripa H5 i H7 i MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, humani bokavirus i respiratorni sincicijalni virus).
Rotavirusni gastroenteritisi jesu jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečjem uzrastu. Procenjuje se da su u zemljama u razvoju, na godišnjem nivou, odgovorni za 500 000 do 870 000 smrtnih ishoda u uzrastu do pet godina.
Norovirusi, posle rotavirusa, drugi najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki irusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Na godišnjem nivou, odgovorni su za više od 1.000.000 hospitalizacija i preko 200.000 smrtnih slučajeva širom sveta kod dece mlađe od pet godina. Takođe, vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane, a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.
Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do dve godine, kao i kod starijih osoba. Incidenca astrovirusnih infekcija kreće se u granicama od 2% do 9% kod dece s gastroenteritisima - kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.
Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine, iako nešto češće u jesen i proleće. Sertipovi 40 i 41 serogrupe F izazivači su adenovirusnih gastroenteritisa. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Obolevaju deca mlađa od dve godine, jer nakon desete godine života većina osoba poseduje serumska antitela protiv multiplih serotipova. Ponekad se mogu zaraziti i starija deca i odrasli u njihovoj okolini. Obolevaju i specifične grupe odraslih, naročito osobe u poluzatvorenim kolektivima (internati, gerontološke ustanove, specijalne ustanove). Tada se adenovirusne infekcije javljaju epidemijski.
Rezultati koje je pomenuti institut sprovođenjem ove programske aktivnosti dobio potvrdili su da su virusni gastroenteritisi značajan deo patologije dečjeg uzrasta i česti uzročnici epidemija u populaciji. Uvođenjem molekularne dijagnostike za dokazivanje virusne etiologije gastroenteritisa, omogućeno je da se kod 42% hospitalizovanih pacijenata iz ciljne grupe postavi etiološka dijagnoza bolesti i da se broj epidemija crevnih zaraznih bolesti s nepoznatim uzročnikom smanji za jednu trećinu. Mada se rotavirusi smatraju najčešćim uzročnicima gastroenteritisa kod dece mlađeg uzrasta, ovim istraživanjem smo rotavirusne infekcije registrovali i u ostalim starosnim grupama do 20 godina, dok se procenat pozitivnih rezultata na noroviruse povećavao prema starijim starosnim grupama.
Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou
Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jeste oblast koja podrazumeva prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, zbog stalne pretnje tih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Potrebno je unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima. Programom se predlaže rešavanje ovog problema, jer se to ne sprovodi na republičkom nivou.
Ciljevi programskog zadatka
Opšti cilj
Unapređivanje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.
Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad virusnim gastroenteritisima, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem dijagnostičkog spektra.
Specifični ciljevi:
- pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini i razmena informacija s drugim mrežama u zemlji i sa Evropom;
- prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko - epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini;
- jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora radi procene aktivnosti gripa u AP Vojvodini, u okviru mreže u Srbiji i u okviru evropskog nadzora;
- doprinos godišnjoj determinaciji sadržaja vakcine protiv gripa u svetu;
- obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa;
- unapređivanje rada Nacionalnog influenca centra SZO Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao dela mreže laboratorija SZO u Evropi i u svetu;
- procena učešća drugih uzročnika ARI, koji mogu da dovedu do znatnog porasta učestalosti tih oboljenja u populaciji (respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi);
- postavljanje etiološke dijagnoze teške akutne respiratorne bolesti;
- pravovremeno otkrivanje importovanja uzročnika koji mogu da predstavljaju globalnu pretnju zdravlju stanovništva;
- utvrđivanje prisustva komorbiditeta i drugih faktora rizika kod bolesnika s potvrđenom infektivnom etiologijom SARI ili ARDS-a;
- identifikacija prioritetnih grupa za intervenciju - faktori rizika;
- obezbeđivanje informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u toku epidemije gripa, kao i u slučaju otkrivanja/importovanja drugih, epidemiološki značajnih uzročnika respiratornih infekcija koje mogu da dovedu do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;
- decentralizacija laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini;
- postavljanje etiološke dijagnoze gastroenteritisa u ciljnoj grupi;
- utvrđivanje učestalosti rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata, s posebnim osvrtom na decu uzrasta do pet godina;
- utvrđivanje uzročnika epidemija gastroenteritisa, za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju.
Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka
- Ciljna grupa za sentinelni nadzor jeste stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara. Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečijeg i školskog dispanzera). Kriterijum za izbor lekara jeste broj osiguranika (broj ugovorenih pacijenata), kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina uzorka. Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2.500 osoba. Koordinacija sprovođenja sentinel-nadzora na nivou okruga jeste u nadležnosti epidemiologa iz pomenutog instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine.
Koordinacija svih aktivnosti na nivou AP Vojvodine u nadležnosti je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor ubrzaće se protok informacija, unaprediti saradnja među učesnicima u sistemu nadzora, koordinisati aktivnosti i dalje razvijati mreže za druge zarazne bolesti, u skladu s proširenim spektrom uzročnika OSG koji će biti obuhvaćeni ispitivanjem.
Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno od 3% do 5% populacije razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije, registrovaće se OSG i ARI i pratiće se specifična stopa incidencije OSG i ARI po uzrastu na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicije slučaja OSG, koju je predložio Evropski influenca centar. U skladu sa utvrđenom metodologijom, sentinelni nadzor sprovodi se od 40. nedelje tekuće godine do 20. nedelje naredne godine, a u skladu sa sezonošću respiratornih infekcija i epidemija gripa. U tom periodu, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI prati se po nedeljama, a podatke o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI - po dobnim grupama - sentinelni lekari ili nadležni epidemiolozi zavoda unose elektronskim putem u posebno konstruisanu bazu za unos podataka. Institut za javno zdravlje Vojvodine prati kontinuitet unosa podataka, njihovu obradu i analizu. Jednom nedeljno, dostavlja se izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji svim učesnicima u projektu - Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Institutu za javno zdravlje Srbije. Analiza aktuelne epidemiološke situacije na nedeljnom nivou kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kako bi bila dostupna javnosti i medijima tokom čitavog perioda trajanja nadzora. Sastavni deo nadzora jeste virusološki nadzor nad virusima gripa, ali i drugim infektivnim agensima koji uzrokuju OSG i mogu da dovedu do znatnog porasta specifične incidenije u određenim uzrasnim grupama (respiratorni sincicijalni virus) ili porasta stope obolevanja u populaciji (adenovirusi). Lekar - s teritorije opštine u kojoj je tendencija incidencije OSG u porastu u poređenju s prethodnom nedeljom nadzora - koji utvrdi da pacijenti tokom aktuelne nedelje ispunjavaju definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Uzorak se dostavlja u Institut za javno zdravlje Vojvodine, gde se sprovodi laboratorijsko ispitivanje uzorka na viruse gripa. Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje oko 500 uzoraka u toku jedne sezone.
Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:
- formiranje nove sentinelne mreže (utvrđivanje broja sentinelnih lekara uključenih u nadzor, kao i uključivanje novih);
- utvrđivanje veličine aktuelne populacije pod nadzorom lekara koji su već angažovani i populacije lekara koji su prvi put uključeni u aktivnosti;
- formiranje stručnog tima i izbor/reizbor okružnih koordinatora;
- izrada dokumentacije;
- edukacija novih učesnika u nadzoru;
- prijavljivanje OSG i ARI;
- uzorkovanje i transport bolesničkog materijala;
- laboratorijska obrada;
- tumačenje i izdavanje rezultata;
- obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja ka svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.
- Ciljna grupa za posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću jesu hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Programski zadatak će se realizovati saradnjom bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Aktivnosti će biti usmerene na registrovanje bolesnika kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicija slučajeva SARI i ARDS-a. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora i ubrzaće se protok informacija. Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje radi postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa, kao najčešćih prouzrokovača ovih oboljenja. U slučaju negativnog rezultata, ispitivanje će se proširiti i na druge virusne agense (MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, boka virus i respiratorni sincicijalni virus), a prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama, ispitivanje će se sprovesti i na uzročnike legionarske bolesti i Q groznice. Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine. S ciljem decentralizacije laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini, laboratorijsko ispitivanje na najčešće očekivane uzročnike teške akutne respiratorne bolesti (grip A i B i legionela), sprovodiće i zavodi za javno zdravlje u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Kikindi i Pančevu. Laboratorijsko ispitivanje na Q sprovodiće se u saradnji s referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:
- formiranje stručnog tima;
- definisanje metodologije;
- izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);
- edukacija mikrobiologa i biologa/zdravstvenih tehničara iz zavoda za javno zdravlje u Subotici i Sremskoj Mitrovici;
- registrovanje bolesnika u skladu s definicijom;
- uzorkovanje bolesničkog materijala;
- transport bolesničkog materijala;
- laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;
- prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka;
- obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.
Planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Uzorci pacijenata biće testirani molekularnom real-time PCR dijagnostičkom metodom, upotrebom komercijalnog testa za simultanu detekciju rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa.
Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis
Uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, biće dostavljani u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine i Klinikom za infektivne bolesti (Klinički centar Vojvodine). Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Obradu bolesničkog materijala i pripremu za ekstrakciju nukleinskih kiselina sprovodiće Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Izolacija i dokazivanje virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa
Ekstrakcija virusnih nukleinskih kiselina vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju RNK/DNK, pomoću mini-spin kolona. Testiranje uzoraka virusnih nukleinskih kiselina na prisustvo RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa vršiće se metodom real time RT - PCR i DNK adenovirusa metodom real time PCR. Za izvođenje real time PCR testa biće upotrebljen komercijalni kit, za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i za dokazivanje DNK adenovirusa.
Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata
Dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani imajući u vidu karakteristike pacijenata obolelih od gastroenteritisa, odnosno epidemija virusnih gastroenteritisa.
Za sprovođenje ovog programskog zadatka - pored postojeće RT PCR tehnologije koja je obezbeđena u svim zavodima za javno zdravlje -Institut za javno zdravlje Vojvodine koristiće real time multiplex PCR - automatizovani sistem za brza i pouzdana dijagnostička ispitivanja zaraznih bolesti, baziranih na molekularnoj metodi sa identifikacijom izazivača prema sindromima. Aparat će u jednom vremenu moći da potvrdi ili odbaci od 13 do 17 različitih virusnih i bakterijskih uzročnika, što umnogome doprinosi pravovremenom otkrivanju epidemija teških zaraznih bolesti iz grupe crevnih i respiratornih i ubrzava epidemiološka ispitivanja u vanrednim situacijama.
Izvršioci programskog zadatka: Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor i 135 sentinelnih lekara iz 44 doma zdravlja s teritorije AP Vojvodine.
Indikatori
- broj (%) domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 90% izveštajnih nedelja;
- broj (%) sentinelnih lekara koji su dostavili ≥ 80% planiranih nedeljnih izveštaja o registrovanim OSG i ARI, u skladu s protokolom;
- broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;
- broj potvrđenih slučajeva gripa u odnosu na ukupan broj testiranih uzoraka;
- broj ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;
- broj (%) bolesnika kod kojih je postavljena etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti;
- broj (%) bolesnika sa etiološkom dijagnozom teške akutne respiratorne bolesti za koje su dobijeni kliničko-epidemiološki podaci;
- broj (%) uzoraka prikupljenih od hospitalizovanih pacijenata kod kojih je postavljena sumnja na virusni gastroenteritis;
- broj (%) pacijenata sa utvrđenom etiološkom dijagnozom virusnog gastroenteritisa;
- broj obrađenih epidemija gastroenterokolitisa;
- broj (%) epidemija gastroenterokolitisa za koje je utvrđena virusna etiologija.
Kvalitativni pokazatelji:
- geografska raširenost oboljenja u populaciji (u odnosu na OSG);
- intenzitet kliničke aktivnosti virusa (u odnosu na OSG);
- tendencija incidencije oboljenja sličnih gripu (u odnosu na OSG);
- stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (u odnosu na ARI).
Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2018. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 2.355.545,40 dinara.
NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA
KONTROLA SADRŽAJA NATRIJUM-HLORIDA U OBROCIMA ORGANIZOVANE DRUŠTVENE ISHRANE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA I ADOLESCENATA U VOJVODINI
Prikaz i analiza postojeće situacije
Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u mnogim zemljama nedvosmisleno su utvrdili da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji s prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme, a često je udružen i s prevelikim kalorijskim unosom, odnosno gojaznošću, posebno kod adolescenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2013. godine, prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Srbije iznosi 47,5%. Istraživanje IZJZV pokazalo je da oko 66% osoba starijih od 45 ima hipertenziju. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazali su da znatno prevazilazi preporučeni dnevni unos od 5 grama dnevno (odnosno 3 grama dnevno za decu starijeg predškolskog uzrasta). Uspostavljanje partnerskih odnosa s predškolskim ustanovam u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i studentskim centrom pomoglo je tome da se - nakon nekoliko godina sprovođenja programa - sadržaj soli u ovim obrocima statistički značajno smanji. Dosadašnjom realizacijom programa u AP Vojvodini, postignuta je harmonizovana institucionalna saradnja Instituta za javno zdravlje Vojvodine i šest okružnih zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini. Ujednačena je metodologija rada i dobijeni su podaci o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine. Obrađeni podaci kontrole sadržaja soli u objektima organizovane društvene ishrane dece predškoloskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2012. do 2014. godine pokazali su da je unos soli prevelik u objektima u urbanoj i u objektima u ruralnoj sredini. Iako je postignuto vidno smanjenje u poređenju s prethodnom godinom, tokom 2013. godine utvrđeno je da deca predškolskog uzrasta obrocima organizovane društvene ishrane i dalje unose veće količine natrijum-hlorida od preporučenih količina. Sadržaj natrijum-hlorida i u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece školskog uzrasta, adolescenata i studentske omladine na teritoriji Vojvodine takođe je prevelik. Sistematska istraživanja ovakve vrste, po prvi put, sprovode se na teritoriji AP Vojvodine. Svetska zdravstvena organizacija i Ekonomski forum u svojim analizama iz 2011. godine ukazali su na to da je za ukupno smanjenje opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima najisplativiji pristup rana prevencija, primenom programa za redukciju faktora rizika. Ulaganje u program za redukciju unosa soli prepoznato je na međunarodnom nivou kao jedan od najisplativijih programa (best buy) za smenjenje prevalancije visokog krvnog pritiska u populaciji i opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima. Sve zemlje članice EU, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, još od 2008. godine sprovode nacionalne programe za redukciju unosa soli. Svetska zdravstvena organizacija preporučila je svim zemljama da preduzmu sve potrebne mere kako bi se do 2025. godine unos soli smanjio za 30%.
Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou
U Republici Srbiji doneta je Strategija za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 22/09). U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za period 2009-2015. godine, kao specifični ciljevi navedeni su unapređivanje ishrane dece i mladih u objektima društvene ishrane i aktivnosti na redukciji unosa soli na populacionom nivou. Programi za implementaciju navedenih specifičnih ciljeva na nivou Republike Srbije nisu izrađeni.
Ciljevi programskog zadatka
Opšti cilj
Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i adolescenata radi smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.
Specifični ciljevi:
- uspostavljanje partnerskog odnosa sa objektima u kojima postoji organizovana društvena ishrana za decu predškolskog uzrasta i domovima učenika;
- praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini, po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada;
- prikupljanje, obrada i analiza podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini;
- kontrola sadržaja natrijum-hlorida u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica koje se koriste u ishrani dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;
- podizanje nivoa svesti o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u ishrani ljudi, putem rada u lokalnoj zajednici.
Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka
Institut za javno zdravlje Vojvodine priprema plan rada i koordiniše aktivnosti svih izvršilaca programa. Plan rada obuhvata:
- ukupan broj uzoraka celodnevnih obroka organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika, u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida;
- ukupan broj uzoraka industrijski proizvedenih namirnica u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida (kontrola sadržaja soli u zanatski i industrijski proizvedenom hlebu);
- usaglašavanje metodologije rada;
- formiranje baze podataka, odnosno jedinstvenog načina dostave, obrade i analize rezultata kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece i u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica;
- izrada izveštaja sa izrađenom procenom rizika za zdravlje dece, adolescenata i odraslih.
Plan rada će se realizovati kroz sledeće aktivnosti:
1. uspostavljanje partnerske saradnje s rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece u predškolskim ustanovama i domovima učenikana teritoriji AP Vojvodine;
2. uzorkovanje obroka i kontrola sadržaja natrijum-hlorida;
3. uzorkovanje i kontrola sadržaja natrijum-hlorida u industrijski proizvedenim namirnicama;
4. unapređivanje elektronske baze podataka;
5. prikupljanje i obrada podataka;
6. edukativni program o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici; (septembar-novembar 2018);
7. organizovanje godišnje konferencije; (decembar 2018);
8. izrada godišnjeg izveštaja. (decembar 2018).
Izvršioci programskog zadatka: Institut za javno zdravlje Vojvodine, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo i Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.
Indikatori:
- uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim zavodima za javno zdravlje i ustanovama u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog uzrasta i adolscenata u domovima učenika;
- urađena laboratorijska ispitivanja;
- formirana baza podataka;
- organizovani edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (6);
- organizovana stručna konferencija (1);
- pripremljen izveštaj o postignutim rezultatima.
Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2018. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 1.247.064,20 dinara.
NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA
UNAPREĐIVANJE ZDRAVSTVENE PISMENOSTI POPULACIJE - "ZNANJEM DO ZDRAVIH IZBORA"
Prikaz i analiza postojeće situacije
Koncept promocije zdravlja podrazumeva osposobljavanje ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i tako ga unaprede, kombinacijom zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih, političkih i ekonomskih programa dizajniranih da potpomognu promene u ponašanju ljudi i promene u životnoj sredini koje bi doprinosile zdravlju. Prema podacima iz publikacije "Zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine za 2016. godinu", primetno je da se vizuelna zdravstveno-vaspitna sredstva ne štampaju u dovoljnom tiražu za populaciju Vojvodine, čak ni za decu. Iako je obuhvat preventivnim pregledima dece uzrasta 0-5 godina zadovoljavajući na teritoriji AP Vojvodine, obim zdravstveno-vaspitnih informacija koje roditelji i deca dobijaju bitno se razlikuju, u zavisnosti od angažovanja opština/gradova u obezbeđenju dovoljnog tiraža potrebnih vizuelnih zdravstveno-vaspitnih sredstava (štampanih i elektronskih).
Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou
Aktivnosti promocije zdravlja odvijaju se u okviru programa od opšteg interesa Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Organizacija i sprovođenje aktivnosti promocije zdravlja, posebno usmerena na vulnerabilne grupacije - trudnice, mala i predškolska deca, školska deca, lica starija od 65 godina života i osobe sa invaliditetom", putem šest potprograma. Pritom, nema finansirnja izrade zdravstveno promotivnih materijala koji se planiraju u ovoj aktivnosti.
Ciljevi programskog zadatka
Opšti cilj
Povećanje dostupnosti znanja o zdravlju opštoj populaciji, u domovima zdravlja AP Vojvodine.
Specifični ciljevi:
1) povećanje dostupnosti znanja o zdravlju populaciji - putem obezbeđivanja štampanih, recenziranih, zdravstveno-vaspitnih sredstava u domovima zdravlja AP Vojvodine;
2) unapređivanje zadovoljstva porodica s decom uzrasta 0-5 godina pruženim zdravstveno-vaspitnim sadržajima tokom preventivnih pregleda i poseta zdravstvenim ustanovama.
Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka
1) Izrada štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava
U toku 2018. godine Institut za javno zdravlje Vojvodine izradiće i publikovati 14 vrsta štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava za sve domove zdravlja i zavode za javno zdravlje u AP Vojvodini, i to:
- 5 vrsta plakata (tri na temu pravilnog unosa masti, šećera i proteina; jedan o značaju dojenja i jedan o emocionalnim kompetencijama dece),
- 2 vrste bojanki za decu (jedna o pravilnoj ishrani a druga o oralnom zdravlju),
- 6 vrsta agitki za unapređenje znanja o zdravlju roditelja (tri na temu pravilnog unosa masti, šećera i proteina; dve o karakteristikama rasta i razvoja dece 0-6 i 6-12 meseci i jedna o prevenciji karijesa kod dece) i
- 1 vrstu letka (za zakazivanje prvog stomatološkog pregleda).
2) Distribucija i obuka za primenu zdravstveno-vaspitnih sredstava
U toku 2018. godine, stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pripremiće pisano uputstvo za upotrebu zdravstveno-vaspitnih sredstava i sadržaja i sprovešće obuku predstavnika zavoda za javno zdravlje iz AP Vojvodine.
Pripremljena štampana zdravstveno-vaspitna sredstva biće distribuirana u sve zavode za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine, a zatim u ustanove primarne zdravstvene zaštite, pretežno u Službe za zdravstvenu zaštitu dece - preventivna savetovališta.
3) Opremanje internet stranice instituta i zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini za veću podršku zdravstveno-vaspitnog rada u domovima zdravlja i prosvetnim ustanovama
Na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine i 6 zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini, formiraće se poseban deo namenjen ovoj aktivnosti Posebnog programa od interesa za javno zdravlje. Sadržaj internet stranica omogućiće preuzimanje elektronskih oblika zdravstveno-vaspitnih sredstava i uputstava za njihovu primenu.
4) Medijska promocija aktivnosti
Institut za javno zdravlje Vojvodine objaviće sve relevantne informacije o sprovedenim aktivnostima ovog programa na internet stranici i redovnim konferencijama za medije i sprovešće medijske aktivnosti, u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo AP Vojvodine.
5) Evaluacija programskih aktivnosti
Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće evaluacioni upitnik za procenu zadovoljstva korisnika kvalitetom zdravstveno-vaspitnih sadržaja i - u saradnji sa zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine - sprovešće anketno ispitivanje na jednonedeljnom uzorku.
Indikatori
Kvalitativni procesni indikatori:
- sadržaj internet stranica instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine;
- sadržaj i dizajn zdravstveno-vaspitnih sredstava;
- spisak učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;
- fotodokumentacija sa obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;
- sadržaj anketnog upitnika za evaluaciju.
Kvantitativni procesni indikatori:
- tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava;
- pojedinačni tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava na različite teme;
- broj učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;
- broj obuhvaćenih domova zdravlja;
- obuhvat anketiranih korisnika;
- broj i vrsta medijskih priloga o aktivnostima programa;
- prosečna ocena zadovoljstva korisnika različitim aspektima zdravstveno-vaspitnih sredstava.
Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2018. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 1.673.437,00 dinara.