ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE KRALJEVINE ŠVEDSKE O SARADNJI U OBLASTI SPROVOĐENJA ZAKONA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 2/2018) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona, potpisan 24. januara 2017. godine, u Stokholmu, u originalu na srpskom, švedskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE KRALJEVINE ŠVEDSKE O SARADNJI U OBLASTI SPROVOĐENJA ZAKONA
Vlada Republike Srbije i Vlada Kraljevine Švedske, u daljem tekstu "Strane",
Ističući značaj borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i terorizma;
Smatrajući da je važno da ojačaju i unaprede bilateralnu i multilateralnu saradnju u oblasti sprovođenja zakona;
Vođene načelima uzajamnog poštovanja suvereniteta, ravnopravnosti, uzajamnosti i obostrane koristi, kao i poštovanja ljudskih prava i vladavine prava;
Smatrajući da se uspešna saradnja u oblasti sprovođenja zakona zasniva na nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu kao i na uzajamnom poverenju između vlada i njihovih nadležnih organa;
Dogovorile su se o sledećem:
1. Strane sarađuju, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i propisima i uz poštovanje načela obostrane kažnjivosti, u borbi protiv kriminala čije sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje zahtevaju zajedničke mere nadležnih organa obe Strane, kao što je:
- organizovani kriminal,
- krijumčarenje vatrenog oružja i eksploziva,
- krijumčarenje migranata,
- trgovina ljudima,
- nedozvoljena trgovina opojnim drogama i psihotropnim supstancama,
- visokotehnološki kriminal,
- pranje novca i finansiranje terorizma,
- akti terorizma i
- druga teška krivična dela.
2. Strane saopštavaju jedna drugoj u što kraćem roku, diplomatskim putem, ko su organi nadležni za sprovođenje ovog sporazuma.
1. Oblici saradnje između Strana obuhvataju razmenu informacija i druge mere koje su u skladu sa ovim sporazumom i sa aktivnostima Strana na osnovu drugih međunarodnih sporazuma i u okviru njihovih zakona i propisa.
2. Nadležni organi Strana mogu sarađivati kroz razmenu iskustava i obuke, kao što je održavanje zajedničkih seminara, vežbi i kurseva, obučavanje specijalista i razmena eksperata, kao i koncepata i programa obuke, i kroz učešće posmatrača tokom vežbi i operacija.
3. Ovaj sporazum ne utiče na pitanja koja se odnose na pružanje uzajamne pravne pomoći u krivičnim stvarima, pravosudnu saradnju ili ekstradiciju, što je predmet zasebnih sporazuma odnosno aranžmana između Strana.
Zahtevi za dostavljanje informacija
1. Zahteve za dostavljanje informacija ili za druge mere u skladu sa ovim sporazumom sastavljaju napismeno nadležni organi u skladu sa članom 1. stav 2. Sporazuma. Takvi zahtevi upućuju se neposredno između nadležnih organa i vraćaju se nazad istim putem. Kada to zahteva hitnost određene situacije, mogu se prihvatiti i usmeni zahtevi ali se moraju potvrditi napismeno u što kraćem roku.
2. Dodatne informacije koje su potrebne za izvršenje tih zahteva dostavljaju se uz zahtev. Svi zahtevi i prateće informacije su na jeziku zamoljene Strane ili na engleskom jeziku.
3. Ako zahtev ne ispunjava formalne uslove nacionalnih zakona i propisa svake zemlje, može se zahtevati njegova ispravka ili dopuna.
4. Ako se zahtev pošalje organu koji nije nadležan, bez odlaganja se prosleđuje nadležnom organu zamoljene Strane. Strana molilja se shodno tome obaveštava.
Zahtev se može odbiti ako zamoljena Strana smatra da taj zahtev može povrediti suverenitet ili bezbednost njene države ili da je u suprotnosti sa opštim pravnim načelima ili drugim suštinskim interesima njene države. Zamoljena Strana bez odlaganja obaveštava Stranu molilju o razlozima odbijanja.
1. Informacije dobijene u okviru ovog sporazuma ne smeju se koristiti u druge svrhe osim onih koje su navedene u zahtevu i koje je zamoljena Strana prihvatila.
2. Informacije dobijene u okviru ovog sporazuma mogu se proslediti nekoj trećoj zemlji isključivo uz pisanu saglasnost nadležnog organa Strane koja ih je poslala.
3. Strane obaveštavaju jedna drugu o ishodu korišćenja razmenjenih informacija.
4. Strane bez odlaganja obaveštavaju jedna drugu ako se ispostavi da su razmenjene informacije netačne ili nepotpune.
Poverljivost i bezbednost informacija
1. Informacije koje je neka Strana dobila u sklopu ovog sporazuma čuvaju se kao poverljive u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ako bi otkrivanje tih informacija poremetilo odnose između Strana ili na neki drugi način nanelo štetu Strani koja ih je poslala.
2. Strane obezbeđuju zaštitu informacija od neovlašćenog pristupa, menjanja, objavljivanja ili širenja, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima.
1. Razmena podataka o ličnosti na osnovu ovog sporazuma podleže nacionalnim zakonima i propisima Strana. Strana ima pravo da odbije zahtev ako se stepen zaštite podataka koju pruža druga Strana smatra neodgovarajućim.
2. Prilikom ocene da li je pruženi stepen zaštite odgovarajući, obe Strane će primenjivati načela zaštite podataka u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti (Strazbur, 28. januar 1981. godine).
Strane snose sve svoje troškove nastale tokom sprovođenja ovog sporazuma, osim ako se drugačije dogovore.
Bilo koji spor ili nejasnoću koji nastanu prilikom tumačenja ili sprovođenja ovog sporazuma Strane rešavaju na prijateljski način.
Ovaj sporazum može se revidirati ili izmeniti u bilo kom trenutku uz obostranu pisanu saglasnost Strana.
1. Ovaj sporazum stupa na snagu trideset (30) dana od dana prijema poslednjeg obaveštenja kojim Strane pismeno obaveštavaju jedna drugu diplomatskim putem o završetku svojih unutrašnjih pravnih procedura za stupanje na snagu ovog sporazuma.
2. Ovaj sporazum ostaje na snazi neodređeno vreme. Bilo koja Strana može raskinuti ovaj sporazum putem pisanog obaveštenja drugoj Strani. Raskid stupa na snagu šest (6) meseci od datuma prijema obaveštenja.
3. U slučaju raskida sporazuma odredbe člana 5. i 6. ostaju na snazi.
Zaključen u Stokholmu, dana 24. januara 2017. godine, u dva (2) originalna primerka na srpskom, švedskom i engleskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi podjednako verodostojni. U slučaju razlika u tumačenju, tekst na engleskom jeziku ima prednost.
ZA |
|
ZA |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".