SMERNICE

ZA PROCENU RIZIKA OD PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA KOD ADVOKATA

1. Advokatska komora kao organ nadležan za vršenje nadzora i donošenje smernica

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon) Republika Srbija je uskladila svoje propise sa međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Zakonom je propisano da Advokatska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) kao organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom Zakona može samostalno da donese preporuke odn. smernice za primenu odredbi ovog Zakona. Na ovaj način je prepušteno Komori da uredi primenu Zakona od strane advokata i vrši nadzor nad primenom Zakona od strane advokata, imajući u vidu principe samostalnosti i samoregularnosti advokature kao profesije.

2. Advokati kao obveznici (čl. 4. st. 2)

Obveznici u smislu odredbi Zakona taksativno su nabrojani u čl. 4. st. 1. 3 Zakona, a odredbom čl. 4.st. 2. Zakona propisano je da se odredbe Zakona odnose i na advokate samo izuzetno - u situacijama kada:

1) pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:

(a) kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,

(b) upravljanjem imovinom stranke,

(v) otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje sa hartijama od vrednosti),

(g) prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,

(d) osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava

2) u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi sa nepokretnošću.

3. Radnje i mere koje preduzimaju advokati

Za razliku od radnji i mera koje preduzimaju obveznici Zakona koje su propisane u Poglavlju 2. Zakona (čl. 5-56), radnje i mere koje preduzimaju advokati propisane su u Poglavlju 3. Zakona (čl. 57-62) što znači da su advokati obavezni da preduzimaju samo sledeće radnje i mere:

3.1. Utvrđivanje i provera identiteta stranke (čl. 57)

a) Advokat je dužan da prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom pribavi podatke:

1) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje advokat vrši usluge,

2) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica ili zakonskog zastupnika ili punomoćnika fizičkog lica koji u ime i za račun tog pravnog ili fizičkog lica uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju,

3) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu,

4) svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti stranke,

5) datum uspostavljanja poslovnog odnosa;

b) Advokat je dužan da pri vršenju transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, pribavi podatke:

3) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu,

4) datum vršenja transakcije,

5) iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena,

6) namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena,

7) način vršenja transakcije;

c) Advokat je dužan da u slučaju kada u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma ili u slučaju kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku, pribavi podatke iz člana 103. Zakona:

3) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu;

4) svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti stranke;

5) datum uspostavljanja poslovnog odnosa;

6) datum vršenja transakcije;

7) iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena;

8) namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena;

9) način vršenja transakcije;

10) podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

11) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu i sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

12) podatke o transakciji u vezi sa kojom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos i valuta u kojoj se transakcija vrši, datum i vreme vršenja transakcije);

13) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

g) Advokat utvrđuje i proverava identitet stranke, njenog zastupnika, prokuriste i punomoćnika i pribavlja podatke iz člana 103. tač. 1) i 2) ovog zakona uvidom u lični dokument tog lica u njegovom prisustvu, odnosno u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja, ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar.

d) Advokat je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koje je pravno lice ili lice stranog prava u drugom pravnom obliku pribavljanjem podataka iz čl. 103. tač. 3. Zakona uvidom u originale ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra koja ne sme biti starija od šest meseca od dana izdavanja. Ako iz njih nije moguće pribaviti potrebne podatke, oni se pribavljaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju koju dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik pravnog lica.

đ) Ostale podatke iz člana 103. ovog zakona advokat pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju.

e) O podacima koji nedostaju, osim podataka iz člana 103. tač. 11)-13) ovog zakona, advokat uzima pismenu izjavu stranke.

3.2. Obaveštavanje Uprave o licima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (čl. 58)

Ako advokat, prilikom vršenja poslova iz čl. 4. st. 2. 3 Zakona, utvrdi da u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da, saglasno Pravilu 22.5.10. Kodeksa profesionalne etike advokata odbije zastupanje ako bi posao u kome se od njega traži zastupanje doveo do pranja novca i o tome obavesti Upravu pre izvršenja transakcije, kao i da u tom obaveštenju navede rok u kojem bi trebalo da se transakcija izvrši. U slučaju hitnosti, obaveštenje se može dati i telefonom, ali se naknadno mora dostaviti Upravi u pismenom obliku najkasnije sledećeg radnog dana. Obaveza obaveštavanja važi i za planiranu transakciju bez obzira na to da li je transakcija kasnije izvršena. Ako advokat zbog prirode transakcije ili zbog toga što transakcija nije izvršena ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupa na propisani način, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a tim što je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Advokat je dužan da u slučaju kada stranka od njega traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obavesti Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet. Advokat obaveštava Upravu elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira. U slučaju hitnosti, obaveštenje može se dati i telefonom, uz obavezu naknadnog obaveštavanja elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira, najkasnije sledećeg radnog dana.

4. Traženje podataka od advokata (čl. 59)

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može da zahteva od advokata podatke, informacije i dokumentaciju neophodne za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma. Uprava može da zahteva od advokata i podatke i informacije koje se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Advokat je dužan da podatke, informacije i dokumentaciju iz ovog člana Upravi dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima. Uprava može, zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, advokatu da odredi i duži rok za dostavljanje dokumentacije.

5. Izuzeci od obaveštavanja i dostavljanja informacije i dokumentacije (čl. 60)

Advokat nije dužan da u skladu sa odredbama Zakona obaveštava Upravu niti da u skladu sa odredbama Zakona dostavi podatke, informacije i dokumentaciju na zahtev Uprave ako se radi o podatku koji dobije od stranke ili o stranci pri utvrđivanju njenog pravnog položaja ili njenom zastupanju u sudskom postupku ili u vezi sa sudskim postupkom, što podrazumeva i davanje saveta o pokretanju ili izbegavanju tog postupka, bez obzira da li je taj podatak pribavljen pre, u toku ili nakon sudskog postupka.

Advokat je dužan samo da Upravu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pismeno obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio u skladu sa zahtevom Uprave da dostavi podatke, informacije i dokumentaciju.

6. Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora (čl. 61)

Advokat je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Kod izrade liste indikatora advokat treba da uzme u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. Prilikom izrade liste indikatora advokat je dužan da unese i indikatore koji su objavljeni na zvaničnoj internet stranici Uprave.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuje listu indikatora, kao i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

7. Okolnosti koje ukazuju na pojačan geografski rizik , . rizik stranke i rizik usluge

Na pojačan geografski rizik mogu ukazivati sledeće okolnosti: stranke koje dolaze iz države prema kojoj su Ujedinjene nacije, Savet Evrope ili druge međunarodne organizacije primenile sankcije, embargo ili slične mere, stranke koje dolaze iz države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, Savet Evrope) označene kao države koje ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, stranke koje dolaze iz države koje su od strane kredibilnih institucija označene kao države koje podržavaju ili finansiraju terorističke aktivnosti ili organizacije, stranke koje dolaze iz države koje su od strane kredibilnih institucija (Svetska banka, MMF) označene kao države sa visokim stepenom korupcije i kriminala.

Na pojačan rizik stranke mogu ukazivati sledeće okolnosti: stranke koje kao strana pravna lica ne smeju obavljati delatnost u zemlji u kojoj su registrovana, stranke čija složena organizaciona struktura otežava utvrđivanje stvarnog vlasnika, stranke koje uspostavljaju poslovne odnose u neuobičajenim okolnostima kao npr. učestalo i nelogično menjanje poslovnih partnera za obavljanje istih poslova, stranke sa intenzivnim gotovinskim poslovanjem, stranke čija delatnost nije profitno orijentisana koje određene transakcije obavljaju koristeći se većim gotovinskim iznosima .

Na pojačan rizik usluge mogu ukazivati sledeće okolnosti: obavljanje poslova u svrhu prikrivanja stvarnog vlasnika stranke, obavljanje poslova prenosa nekretnina između stranaka u neuobičajeno kratkom vremenskom razdoblju i bez vidljivog pravnog, ekonomskog ili drugog opravdanog razloga, uplate primljene od nepovezanih ili nepoznatih trećih stranaka i uplate naknada u gotovini kada to nije uobičajen način plaćanja.

8. Vođenje evidencije (čl. 62)

Advokat vodi evidenciju:

1) podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama u skladu sa Zakonom,

2) podataka dostavljenih Upravi u skladu sa Zakonom.

Sadržina evidencija koje vodi advokat (čl. 103)

Evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koje vodi advokat sadrži:

3) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu,

4) svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti stranke,

5) datum uspostavljanja poslovnog odnosa,

6) datum vršenja transakcije , ;

7) iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena,

8) namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena,

9) način vršenja transakcije,

10) podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije,

12) podatke o transakciji u vezi sa kojom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos i valuta u kojoj se transakcija vrši, datum i vreme vršenja transakcije),

13) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Nadzor nad sprovođenjem zakona od strane advokata (čl. 110. st. 4)

Advokatska komora Srbije vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane advokata.

Prekršaji za koje odgovara advokat (čl. 121)

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 din kazniće se za prekršaj advokat ako:

1) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 58.);

2) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 59.).

Tajnost podataka (čl. 91)

Podaci, informacije i dokumentacija koje Uprava prikupi u skladu sa ovim zakonom predstavljaju tajne podatke u smislu zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka.

Kada advokati dostavljaju podatke, informacije i dokumentaciju Upravi, ne smatra se da su povredili obavezu čuvanja profesionalne tajne. Dakle, advokat je dužan da primenjuje odredbe Zakona bez obzira na obavezu čuvanja profesionalne tajne.

Prelazne i završne odredbe

Smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod advokata stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli i internet stranici Advokatske komore Srbije.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu će na pogodan način (putem website, elektronskom ili redovnom poštom) obavestiti sve advokate koji su na dan stupanja na snagu ovih smernica upisani u imenik advokata, novoupisane advokate prilikom polaganja svečane zakletve advokata i uručenja rešenja o upisu u imenik advokata i advokatske legitimacije.

Delovodni broj: 308/2018 od 20.04.2018.

Objavljeno na oglasnoj tabli i website Advokatske komore Srbije dana: 20.04.2018.

Smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod advokata stupaju na snagu dana 28.04.2018.

PREDSEDNIK
ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE
Viktor Gostiljac, advokat