ODLUKA

O USVAJANJU GODIŠNJEG PLANA UPOTREBE VOJSKE SRBIJE I DRUGIH SNAGA ODBRANE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2018. GODINI

("Sl. glasnik RS", br. 31/2018)

1. Usvaja se Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

GODIŠNJI PLAN
UPOTREBE VOJSKE SRBIJE I DRUGIH SNAGA ODBRANE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2018. GODINI

 

I NAZIV PLANIRANIH MULTINACIONALNIH OPERACIJA

Na osnovu člana 7. st. 2. i 3. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09) planirana je upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u 2018. godini u sledećim multinacionalnim operacijama:

1. Ministarstvo odbrane:

1.1. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liberiji (UNMIL),

1.2. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo (MONUSCO),

1.3. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liban (UNIFIL),

1.4. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP),

1.5. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNTSO),

1.6. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Zapadnoj Sahari (MINURSO),

1.7. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Mali (MINUSMA),

1.8. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu (UNMISS),

1.9. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNAMID),

1.10. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNISFA),

1.11. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Džami i Kašmiru (UNMOGIP),

1.12. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNDOF),

1.13. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA),

1.14. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije (EUTM Somalia),

1.15. Vojna operacija pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji (EUNAVFOR ATALANTA),

1.16. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Malija (EUTM Mali),

1.17. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike (EUTM RCA),

1.18. Vojna operacija pomorskih snaga Evropske unije u Mediteranu (EUNAVFOR MED SOPHIA) i

1.19. Humanitarnim operacijama.

2. Ministarstvo unutrašnjih poslova:

2.1. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP) i

2.2. Civilne misije Evropske unije za upravljanje krizama.

II MANDAT PLANIRANIH MULTINACIONALNIH OPERACIJA

1. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liberiji (UNMIL) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1509 od 19. septembra 2003. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2333 od 23. decembra 2016. godine, mandat misije je produžen do 30. marta 2018. godine. Mandat misije je podrška implementaciji prekida neprijateljstva i mirovnom procesu; zaštita UN osoblja, objekata i civila; podrška humanitarnim aktivnostima i poštovanju ljudskih prava i podrška reformi sektora bezbednosti Liberije.

2. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo MONUC uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1279 od 30. novembra 1999. godine. U maju 2010. godine, u skladu sa Rezolucijom SB UN broj 1925 od 28. maja 2010. godine, misija menja naziv u MONUSCO. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2348 od 31. marta 2017. godine, mandat misije je produžen do 31. marta 2018. godine. Mandat misije je zaštita civila; zaštita osoblja humanitarnih organizacija i zaštitnika ljudskih prava i podrška vlastima DR Kongo u stabilizaciji stanja i konsolidaciji mirovnih napora.

3. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liban (UNIFIL) uspostavljena je rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 425 i 426 od 19. marta 1978. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN broj 2373, od 30. avgusta 2017. godine, mandat UNIFIL produžen je do 31. avgusta 2018. godine. Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva; podrška Libanskim oružanim snagama u preuzimanju nadležnosti na jugu Libana i obezbeđenje pristupa humanitarne pomoći stanovništvu Libana.

4. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 186 u martu 1964. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2398 od 27. jula 2017. godine, mandat misije je produžen do 31. jula 2018. godine. Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva; uspostavljanje zone razdvajanja; podrška humanitarnim aktivnostima i doprinos političkom rešenju problema na Kipru.

5. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNTSO) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 50 (1948). Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva na Golanskoj visoravni i Sueckom kanalu i podrška snagama UN raspoređenim u tom području.

6. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Zapadnoj Sahari (MINURSO) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 690 od 29. aprila 1991. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2531 od 25. aprila 2017. godine, mandat misije produžen je do 30. aprila 2018. godine. Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva i odgovornost za sprovođenje referenduma o budućem statusu Zapadne Sahare.

7. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Mali (MINUSMA) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2100 od 25. aprila 2013. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2364 od 29. juna 2017. godine, mandat misije je produžen do 30. juna 2018. godine. Mandat misije je obezbeđenje bezbednog i stabilnog stanja i zaštite stanovništva; podrška političkom dijalogu i pomoć u reformi sektora bezbednosti Republike Mali.

8. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu (UNMISS) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1996 od 8. jula 2011. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2353 od 24. maja 2017. godine, mandat misije produžen je do 30. juna 2018. godine. Mandat misije je zaštita stanovništva; praćenje stanja ljudskih prava; podrška aktivnostima humanitarnih organizacija i podrška implementaciji sporazuma o prekidu neprijateljstva sukobljenih strana u Južnom Sudanu.

9. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNAMID) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1769 od 31. jula 2007. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2363 od 29. juna 2017. godine, mandat misije produžen je do 30. juna 2018. godine. Mandat misije je zaštita stanovništva, dopremanje humanitarne pomoći i pomoć političkom procesu u Darfuru.

10. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNISFA) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1990 od 27. juna 2011. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2386 od 15. novembra 2017. godine, mandat misije produžen je do 15. maja 2018. godine. Mandat misije je demilitarizacija i praćenje mirovnog procesa na delu teritorije Sudana (region Abyei).

11. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Džami i Kašmiru (UNMOGIP) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 39 i 47 iz 1948. godine. Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva između Indije i Pakistana na teritoriji Džame i Kašmira.

12. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNDOF) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 350 od 31. maja 1974. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2394 od 21. decembra 2017. godine, mandat misije produžen je do 30. juna 2018. godine. Mandat misije je nadgledanje prekida neprijateljstva na Golanskoj visoravni.

13. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA) uspostavljena je Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2149 od 10. aprila 2014. godine. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN broj 2399, od 30. januara 2018. godine, mandat MINUSCA produžen je do 31. januara 2019. godine. Mandat misije je zaštita civila; podrška tranzicionom procesu u Centralnoafričkoj Republici (CAR); dopremanje humanitarne pomoći; zaštita UN personala; promocija i zaštita ljudskih prava; i podrška vlastima u razoružanju, demobilizaciji i reintegraciji bivših učesnika oružanih sukoba.

14. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1872 (2009), a na osnovu odluka Saveta EU broj 96 i 197 (2010) uspostavljena je misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije (EUTM Somalia). U skladu sa Odlukom Saveta Evropske unije od 16. decembra 2016. godine, mandat misije je produžen peti put, do decembra 2018. godine. Mandat misije je podrška vlasti u reformi sektora bezbednosti, u tri oblasti: savetovanje, edukacija i obuka.

15. U skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1814, 1816, 1838 i 1846 (2008), a na osnovu odluka Saveta Evropske unije broj 2008/851/CFSP od 10. novembra 2008. godine i broj 2008/918/CFSP od 8. decembra 2008. godine uspostavljena je vojna operacija pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji (EUNAVFOR ATALANTA). U skladu sa Odlukom Saveta Evropske unije od 28. novembra 2016. godine, mandat misije je produžen do decembra 2018. godine. Mandat misije je zaštita brodova koji plove u okviru Svetskog programa za hranu radi dostave pomoći Somaliji, sprečavanje piratstva i nadgledanje ribarstva u blizini obale Somalije.

16. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2085 (2012), a na osnovu odluka Saveta Evropske unije o uspostavljanju vojne misije Evropske unije u Maliju (Odluka broj 2013/34/CFSP od 17. januara 2013. godine) i pokretanju Misije Evropske unije u Maliju (Odluka broj 2013/87/CFSP od 18. februara 2013. godine) uspostavljena je misija Evropske unije za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija (EUTM Mali). U skladu sa Odlukom Saveta Evropske unije broj 2016/446/CFSP od 23. marta 2016. godine, treći mandat misije je produžen do 18. maja 2018. godine. Mandat misije definiše sledeće zadatke: podrška obnovi ustavnog i demokratskog uređenja Republike Mali, pomoć Vladi Republike Mali na uspostavljanju potpunog suvereniteta na celoj teritoriji Republike Mali i pomoć Vladi Republike Mali na neutralizaciji organizovanog kriminala i terorističkih pretnji.

17. U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2149 od 10. aprila 2014. godine, a na osnovu odluke Saveta Evropske unije broj 2016/610/CFSP od 19. aprila 2016. godine uspostavljena je misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike (EUTM RCA). Mandat operacije traje do 20. septembra 2018. godine i periodično će se produžavati. Mandat misije je podrška vlasti CAR u reformi sektora bezbednosti, u tri oblasti: savetovanje, edukacija i obuka. Pored toga, misija će koordinirati i sinhronizovati svoje akcije sa drugim faktorima EU, uključenim u proces reforme sektora bezbednosti (SSR).

18. Na poziv zvaničnih libijskih vlasti Evropska unija je odlukom Saveta Evropske unije broj 2015/778/CFSP od 18. maja 2015. godine uspostavila pomorsku operaciju u Mediteranu, a od 22. juna 2015. godine (EUNAVFOR MED SOPHIA) Savet EU je zvanično pokrenuo operaciju. Planirano je da se operacija sprovede u tri faze: 1) patroliranje vodama Mediterana i uz libijsku obalu radi prikupljanja operativnih podataka, 2) zaposedanje i 3) uništavanje sredstava koja se koriste za transport migranata. Mandat operacije se periodično produžava, a sadrži zadatke: sprečavanje stvaranja mreže organizovanog krijumčarenja ljudi u oblasti južnog centralnog Mediterana i sprečavanje daljih gubitaka ljudskih života u moru. Mandat operacije je Odlukom Saveta Evropske unije broj 2017/1385/CFSP od 25. jula 2017. godine produžen do 31. decembra 2018. godine, a sadrži zadatke: sprečavanje stvaranja mreže organizovanog krijumčarenja ljudi u oblasti južnog centralnog Mediterana i sprečavanje daljih gubitaka ljudskih života u moru.

19. Civilne misije Evropske unije za upravljanje krizama, uspostavljaju se na osnovu Odluka Saveta Evropske unije, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ministarstvo unutrašnjih poslova planira angažovanje, a u skladu sa potrebom i pozivom Evropske unije.

20. Humanitarne operacije podrazumevaju angažovanje pripadnika Vojske Srbije na otklanjanju i ublažavanju posledica prirodnih katastrofa, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih nesreća koje obimom i intenzitetom ugrožavaju zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu. Angažovanje u humanitarnim operacijama zavisiće od poziva međunarodne organizacije, regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član i/ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka i druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

III PREGLED MULTINACIONALNIH OPERACIJA ČIJE JE IZVRŠAVANJE U TOKU SA OCENOM STANJA

1. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liberiji (UNMIL)

Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Liberiji (UNMIL) sa vojnim posmatračima od 10. decembra 2003. godine.

Zbog smanjenja brojnog stanja pripadnika UNMIL, kao jedne od mera koja se sprovodi u cilju priprema za završetak operativnog rada i povlačenja ove mirovne operacije, u 2016. godini došlo je do smanjenja broja angažovanih oficira Vojske Srbije, sa četiri na jednog.

Vojni posmatrač je angažovan na kontroli i osmatranju sprovođenja mandata UNMIL u dubini teritorije Republike Liberije. Između ostalog, oficir Vojske Srbije angažovan je na zadacima sprečavanja ilegalne trgovine, podršci razvoju ljudskih prava, unapređenju i podršci razvoju sektora bezbednosti i obavljanju redovnih zadataka patroliranja u području razmeštaja.

Štab misije je do sada angažovane pripadnike Vojske Srbije, zbog izuzetne profesionalnosti i odgovornosti, osim redovnih dužnosti vojnih posmatrača, određivao za odgovorne dužnosti u štabu misije i vođe multinacionalnih timova vojnih posmatrača.

Pripadnik Vojske Srbije angažovan u misiji UNMIL kao vojni posmatrač nije neposredno ugrožen. Mere koje je preduzela misija UN u Liberiji pozitivno utiču na bezbednosnu situaciju našeg pripadnika.

Političko-bezbednosna situacija u Liberiji je nestabilna, a karakteriše je velika stopa nezaposlenosti, korupcija, seksualno zlostavljanje, plemenski sukobi, visoka stopa kriminala i nedostatak hrane. Pored navedenog pretnju po pripadnike misije predstavlja virus ebole i Lasa groznice.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije. Mandat misije traje do 30. marta 2018. godine.

2. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo (MONUSCO)

Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u DR Kongo (MONUSCO, prethodno MONUC) od 7. marta 2003. godine sa sanitetskim timom za evakuaciju vazdušnim putem (AMET), a od 28. jula 2010. godine učešće je prošireno štabnom grupom (štabni oficir i štabni podoficir).

Sanitetski tim se angažuje na zadacima evakuacije povređenih i obolelih pripadnika misije na viši nivo medicinskog zbrinjavanja. Štabna grupa se angažuje na praćenju aktivnosti i izradi procene o pokretima pobunjeničkih grupa, prijemu i obradi izveštaja i informisanju rukovodstva misije.

Štab MONUSCO više puta je isticao profesionalizam pripadnika Vojske Srbije u radu i izgrađeno poverenje u izvršavanje zadataka.

Političko-bezbednosna situacija u DR Kongu ukazuje da postoji mogućnost ugrožavanja bezbednosti pripadnika misije u narednom periodu. Na bezbednost pripadnika štabne grupe VS mogu uticati aktivnosti naoružanih pobunjeničkih i kriminalnih grupa. Povećan je broj razbojništva na putevima što dovodi do otežanog kretanja međunarodnog osoblja u misiji. U zoni angažovanja Tima za vazdušnu medicinsku evakuaciju situacija je relativno stabilna.

Do sada nije bilo ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije, ali postoje jasni indikatori koji ukazuju na mogućnost ugrožavanja bezbednosti pripadnika misije u narednom periodu.

3. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Liban (UNIFIL)

Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Liban (UNIFIL) od 21. decembra 2010. godine, sa štabnim oficirima. Od novembra 2012. godine u UNIFIL je bio angažovan pešadijski vod sa elementom za logističku podršku, koji je u novembru 2013. godine zamenjen pešadijskom četom. Od decembra 2014. godine, kontingent Vojske Srbije uvećan je angažovanjem još jednog štabnog oficira i jednog voda za zaštitu snaga.

Pripadnici Vojske Srbije se angažuju na koordinaciji aktivnosti u cilju osmatranja, praćenja i održavanja prekida neprijateljstava između sukobljenih strana, pomoći libanskoj vladi da efektivno uspostavi vlast i kontrolu na sopstvenoj teritoriji i pružanju pomoći u sprovođenju humanitarnih operacija radi normalizacije životnih uslova, povratka raseljenih lica i podrške uspostavljanju vladavine prava.

Štab misije UNIFIL, štab Sektora Istok i štab Sektora Zapad misije UNIFIL, kao i predstavnici Kraljevine Španije i Republike Italije, u sastavu čijih viših jedinica se angažuju pripadnici Vojske Srbije u Sektoru Istok i Sektoru Zapad, više puta su do sada isticali profesionalizam pripadnika Vojske Srbije u radu i izgrađeno poverenje u izvršavanje zadataka, što stvara povoljne uslove za povećanje angažovanja Vojske Srbije u ovoj mirovnoj operaciji.

Političko-bezbednosna situacija u Libanu je nestabilna. Trenutno ne postoje konkretni indikatori neposrednog ugrožavanja bezbednosti naših pripadnika angažovanih u misijama UN u Libanu. Bezbednost u zoni operacije UNIFIL neposredno je uslovljena daljim razvojem oružanih sukoba Siriji i aktivnostima radikalnih islamističkih grupa. Mirovna operacija UNIFIL sprovodi sve zahtevane mere u cilju zaštite bezbednosti svih pripadnika misije.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

4. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP)

Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP) od 21. oktobra 2010. godine sa štabnim oficirom i pešadijskim odeljenjem. Od 23. septembra 2011. godine učešće je prošireno sa vojnim posmatračima i pešadijskim vodom, a od 20. juna 2016. godine sa još jednim štabnim oficirom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije učestvuje u UNFICYP od novembra 2011. godine, u sklopu policijskog dela misije. Trenutno su angažovana dva policijska službenika.

Pripadnici Vojske Srbije angažovani su na zadacima nadgledanja linije razdvajanja, sprečavanju obnove neprijateljstava između sukobljenih strana, pružanja podrške u sprovođenju humanitarnih operacija i uspostavljanju i održavanju vladavine prava.

Policijski službenici se angažuju sa mandatom u trajanju od godinu dana. U 2018. godini planirano je angažovanje pet policijskih službenika.

Rad policijskih službenika sastoji se od istrage delikata počinjenih u zoni razdvajanja, kontrole pristupa civila u zonu razdvajanja, nadgledanje granične tačke između severa i juga i rešavanje civilnih sporova stanovnika dve zajednice u zoni razdvajanja.

Političko-bezbednosna situacija u Republici Kipar je stabilna. Opštu situaciju na Kipru karakteriše zastoj u pregovorima o ujedinjenju. U zoni odgovornosti pripadnika Vojske Srbije situacija je stabilna, sa povremenim incidentima, od kojih je najveći broj povezan sa aktivnostima civilnog stanovništva.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

5. Misija Ujedinjenih nacija za nadgledanje primirja na Bliskom istoku (UNTSO)

Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNTSO) od 9. septembra 2012. godine, sa vojnim posmatračem.

Pripadnik Vojske Srbije je angažovan na nadgledanju linije razdvajanja i prekida vatre između sukobljenih snaga, sprečavanju obnove sukoba između Izraela i arapskih zemalja i istovremeno pružanje pomoći i podrške snagama Ujedinjenih nacija na Golanskoj visoravni i južnom Libanu.

Političko-bezbednosna situacija u zoni odgovornosti UNTSO je nestabilna sa daljom tendencijom pogoršanja usled uticaja krize u Siriji i karakteriše je nerešen problem razgraničenja između Libana, Izraela i Sirije. Nivo opasnosti u blizini angažovanja našeg pripadnika misije, od strane UN procenjen je kao najviši zbog potencijalnog rizika od prelivanja sukoba i kolateralne štete na pozicijama i posmatračkim položajima UN.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

6. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA)

Vojska Srbije otpočela je angažovanje u MINUSCA od otpočinjanja operativnog rada misije, 20. septembra 2014. godine, sa vojnim posmatračima i štabnim oficirima. Od decembra 2014. godine, Vojska Srbije je povećala učešće u misiji angažovanjem medicinskog i nemedicinskog osoblja Vojne bolnice nivoa 2 u prestonici Centralnoafričke Republike, u Bangiju. Od marta 2017. godine, Vojska Srbije angažuje i oficira na dužnosti zamenika komandanta Sektora zapad, što je najviša dužnost Vojske Srbije u misijama Ujedinjenih nacija od povratka u multinacionalne operacije 2002. godine.

Kontingent Vojske Srbije u MINUSCA prepoznat je od strane Štaba misije MINUSCA i pripadnika mirovne operacije kao profesionalan i pouzdan partner, a Vojna bolnica Vojske Srbije unela je sigurnost po pitanju medicinskog zbrinjavanja, od najlakših zdravstvenih problema, preko lečenja obolelih od različitih tropskih bolesti do situacija masovnog povređivanja i ranjavanja. Ujedinjene nacije su Republici Srbiji ponudile preuzimanje potpune samoodrživosti Vojne bolnice nivoa 2.

Političko-bezbednosna situacija u CAR je i dalje nestabilna, a karakterišu je međusobni sukobi suprotstavljenih oružanih grupacija, kao i učestali napadi na pripadnike misije. Novoformirane državne institucije ne poseduju kapacitete za odgovor na aktuelne bezbednosne rizike i pretnje, bez naznaka da će se situacija u skorije vreme značajnije promeniti. Program razoružanja pobunjenika, za sada, odvija se otežano, pri čemu naoružane grupe nastoje da se reorganizuju i zadrže pozicije i uticaj, što dodatno destabilizuje zemlju. Primetan porast međuetničkih tenzija i poslednji sukobi u Bangiju ukazuju na mogućnost novog pogoršanja bezbednosne situacije. Najveći bezbednosni rizik po pripadnike kontigenta trenutno predstavlja mogući sukob između Anti-Balaka i pripadnika muslimanske zajednice. Postoje indikatori koji ukazuju na mogućnost ugrožavanja bezbednosti pripadnika MO i VS angažovanih u MnOp MINUSCA i EUTM RCA.

Do sada nije bilo ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

7. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije (EUTM Somalia)

Vojska Srbije učestvuje u Misiji Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije (EUTM Somalia) od 25. aprila 2012. godine sa štabnim oficirom, a od 27. aprila 2013. godine i sanitetskim timom u sastavu bolnice nivoa-1.

Pripadnik Vojske Srbije angažovan na dužnosti šefa medicinske službe u štabu misije u Mogadišu, obavlja zadatke sanitetske podrške, obuke, opremanja i održavanja stepena spremnosti Somalijskih snaga bezbednosti.

Sanitetski tim Vojske Srbije, angažovan je u sastavu bolnice nivoa 1 u Mogadišu, na zdravstvenom zbrinjavanju pripadnika EUTM Somalia.

Republika Srbija je jedina država kontributor snaga u EUTM Somalia, koja nije članica Evropske unije. Dosadašnji doprinos Republike Srbije ocenjen je od strane nadležnih struktura Evropske unije i štaba EUTM Somalia kao vrlo značajan.

Političko-bezbednosna situacija u Somaliji je nestabilna. Karakterišu je borbena dejstva između pripadnika međunarodnih snaga i terorističkih grupa koje su povezane sa Islamskom državom. Snage Afričke misije u Somaliji (AMISOM) imaju kontrolu nad većim delom glavnog grada Mogadiša i prigradskih naselja, kao i međunarodnim aerodromom i pomorskom lukom u Mogadišu. Opasnost predstavljaju povremeni napadi terorističkih grupa usmereni prvenstveno na objekte Vlade Somalije i snage AMISOM.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

8. Vojna operacija pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji (EUNAVFOR ATALANTA)

Vojska Srbije učestvuje u vojnoj operaciji pomorskih snaga Evropske unije (EUNAVFOR ATALANTA) od 5. aprila 2012. godine, sa štabnim oficirima, a od 1. decembra 2013. godine i periodičnim angažovanjem Autonomnog tima za zaštitu brodova.

Štabni oficiri Vojske Srbije se angažuju u Komandi operacije i Komandi snaga u zoni operacije, na vojnim brodovima država učesnica. Dinamika angažovanja pripadnika Vojske Srbije zavisi od potreba Operativne komande EUNAVFOR ATALANTA i Komande snaga angažovanih u zoni operacije.

Autonomni tim za zaštitu brodova, tokom plovidbe i boravka na "štićenom" brodu, funkcioniše nezavisno u odnosu na vojne brodove pomorskih snaga Evropske unije. Angažovanje tima obezbeđuje fleksibilnost vojnim brodovima i omogućava da pomorske snage Evropske unije izvršavaju druge zadatke u okviru protivpiratske operacije. Angažovanje Autonomnog tima za zaštitu brodova u zoni operacije smatra se, od strane država učesnica u operaciji EUNAVFOR ATALANTA, značajnim doprinosom države koja ga upućuje.

Pripadnici Autonomnog tima Vojske Srbije za zaštitu brodova se ukrcavaju na komercijalni brod koji za potrebe Svetskog programa za hranu UN (World Food Programme - WFP) prevozi humanitarnu pomoć za raseljena lica u Somaliji i pružaju zaštitu brodu u slučaju napada pirata tokom plovidbe iz Mombase (Kenija), Dar es Salama (Tanzanija) i Džibutija (Džibuti) do somalijskih luka (Mogadiš, Berbera, Bosaso, Kismajo i dr.), kao i zaštitu broda za vreme boravka u navedenim lukama.

Političko-bezbednosna situacija u Somaliji je nestabilna. Snage Afričke misije u Somaliji (AMISOM) imaju kontrolu nad pomorskom lukom u Mogadišu. Bezbednosna situacija u Mogadišu i drugim somalijskim primorskim gradovima je nestabilna zbog prisustva terorističkih i kriminalnih grupa. Prisustvo vojnih pomorskih snaga zemalja Evropske unije, Severnoatlantskog saveza, Rusije, Kine i drugih zemalja u zoni operacije, znatno smanjuje bezbednosne rizike i pretnje na moru.

Bezbednosna situacija u zoni odgovornosti pripadnika pomorskih snaga u misiji EUNAVFOR ATALANTA je stabilna. Karakteriše je značajan pad aktivnosti piratskih grupa.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

9. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Malija (EUTM Mali)

Vojska Srbije je na osnovu poziva EU, otpočela angažovanje u EUTM Mali od decembra 2014. godine, u sastavu kontingenta Oružanih snaga SR Nemačke, angažovanjem medicinskog tima na prvom nivou medicinskog zbrinjavanja, u sklopu nemačke bolnice.

Političko-bezbednosna situacija u Maliju je nestabilna i izuzetno složena, jer centralna vlast još uvek nije uspostavila kontrolu nad čitavom teritorijom. Osnovni bezbednosni rizik predstavlja delovanje pobunjeničkih i terorističkih grupacija u severnom i severo-istočnom delu zemlje. Postoje indikatori koji ukazuju na mogućnost neposrednog ugrožavanja bezbednosti pripadnika misije.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

10. Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike (EUTM RCA)

Misija Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike (EUTM RCA) je treća operacija Evropske unije u CAR. U prve dve, EUFOR RCA i EUMAM RCA, Vojska Srbije učestvovala je sa medicinskim timom (četiri lica) na prvom nivou zdravstvenog zbrinjavanja pripadnika misije.

Republika Srbija dobila je poziv za nastavak i proširenje učešća za još dva pripadnika Vojske Srbije u EUTM RCA čiji je mandat vezan za obuku bezbednosnih snaga CAR i osposobljavanje za samostalno delovanje u okviru svojih nadležnosti.

Pored toga, od aprila 2017. godine, po pozivu Evropske unije, Vojska Srbije angažuje još jednog oficira-lekara na dužnosti Savetnika komandanta misije za medicinska pitanja, čime su srpski oficiri preuzeli sve pozicije najodgovornijeg lica za medicinska pitanja u tri misije Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga zemlje domaćina.

Političko-bezbednosna situacija u CAR je i dalje nestabilna, a karakterišu je međusobni sukobi suprotstavljenih oružanih grupacija, kao i učestali napadi na pripadnike misije. Novoformirane državne institucije ne poseduju kapacitete za odgovor na aktuelne bezbednosne rizike i pretnje, bez naznaka da će se situacija u skorije vreme značajnije promeniti. Program razoružanja pobunjenika, za sada, odvija se otežano, pri čemu naoružane grupe nastoje da se reorganizuju i zadrže pozicije i uticaj, što dodatno destabilizuje zemlju. Primetan porast međuetničkih tenzija i poslednji sukobi u Bangiju ukazuju na mogućnost novog pogoršanja bezbednosne situacije. Najveći bezbednosni rizik po pripadnike kontigenta trenutno predstavlja mogući sukob između Anti-Balaka i pripadnika muslimanske zajednice. Postoje indikatori koji ukazuju na mogućnost ugrožavanja bezbednosti pripadnika MO i VS angažovanih u MnOp MINUSCA i EUTM RCA.

Do sada nije bilo ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

IV PREGLED MULTINACIONALNIH OPERACIJA U KOJIMA SE PLANIRA POČETAK ANGAŽOVANJA U 2018. GODINI

1. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNDOF)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku (UNDOF).

Ujedinjene nacije su poziv za angažovanje u UNDOF dostavile u julu 2017. godine. U toku su završne pripreme za upućivanje u MnOp jednog pripadnika Vojske Srbije, na poziciju vojnog posmatrača/oficira za vezu.

Pripadnik Vojske Srbije biće angažovan na nadgledanju linije razdvajanja i prekida vatre između sukobljenih snaga, sprečavanju obnove sukoba između Izraela i arapskih zemalja i istovremeno pružanje pomoći i podrške snagama Ujedinjenih nacija na Golanskoj visoravni i južnom Libanu.

Političko-bezbednosna situacija u zoni operacije UNDOF je izuzetno složena, usled krize u Siriji i nerešenih odnosa između Sirije, Izraela i Libana. Bezbednosna situacija na Golanskoj visoravni je nestabilna, a karakteriše je veliki broj aktivnosti svih sukobljenih strana i postoji stalna opasnost od prelivanja sukoba na teritoriju u zoni odgovornosti misije. Najznačajniji rizici sa kojima se pripadnici UNDOF susreću je rizik od direktnog napada, a postoji velika verovatnoća i od indirektnog ugrožavanja bezbednosti pripadnika misije UNDOF. Zbog aktivnosti pobunjeničkih snaga i pripadnika radikalnih islamističkih grupa u z/o misije UNDOF, kao i napredovanja snaga OS Sirije, može se očekivati povremeno pogoršavanje situacije na Golanu.

Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Vojske Srbije.

2. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Zapadnoj Sahari (MINURSO)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Zapadnoj Sahari (MINURSO).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u Zapadnoj Sahari je relativno stabilna, uz mogućnost eskalacije političke, bezbednosne i socijalne krize, u srednjeročnom periodu. Osnovni bezbednosni rizik mogu da predstavljaju aktivnosti terorističkih i kriminalnih organizacija, kao i razne bolesti karakteristične za taj region.

3. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Republici Mali (MINUSMA)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Mali (MINUSMA).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u Maliju je nestabilna i izuzetno složena, jer centralna vlast još uvek nije uspostavila kontrolu nad čitavom teritorijom. Osnovni bezbednosni rizik predstavlja delovanje pobunjeničkih i terorističkih grupacija u severnom i severo-istočnom delu zemlje. Postoje indikatori koji ukazuju na mogućnost neposrednog ugrožavanja bezbednosti pripadnika misije.

4. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu (UNMISS)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu (UNMISS).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u Južnom Sudanu je nestabilna, zbog narušenih međuetničkih odnosa i odnosa sa susednim Sudanom, kao i delovanja pobunjeničkih grupa. Osnovni bezbednosni rizik mogu da predstavljaju aktivnosti kriminalnih organizacija, kao i razne bolesti karakteristične za taj region.

5. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNAMID)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNAMID).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u Sudanu je nestabilna i karakterišu je unutrašnji sukobi, delovanje pobunjeničkih grupa, terorističkih i kriminalnih organizacija, teški životni uslovi zbog klimatskog faktora, kao i mogućnost zaraze infektivnim bolestima.

6. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNISFA)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNISFA).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u oblasti Abjeu u pograničnom pojasu između Republike Sudan i Republike Južni Sudan je nestabilna. Bezbednosni rizik za personal misije predstavljaju aktivnosti kriminalnih i terorističkih organizacija, mogućnost zaraze infektivnim bolestima i napadi na pripadnike misije uzrokovani međuetničkim sukobima.

7. Mirovna operacija Ujedinjenih nacija u Džami i Kašmiru (UNMOGIP)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Džamu i Kašmiru (UNMOGIP).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Ujedinjenih nacija za angažovanje kapaciteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru "Sistema spremnosti kapaciteta za mirovne operacije Ujedinjenih nacija" (PCRS).

U sistemu PCRS aranžmana Ujedinjenih nacija nalaze se kapaciteti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prema sledećim kategorijama: štabni oficiri, vojni posmatrači i sanitetski tim.

Političko-bezbednosna situacija u Džami i Kašmiru je relativno stabilna, sa realnom opasnošću od terorističkih napada i javnih okupljanja koja mogu da prerastu u nasilje. Navedene aktivnosti su česta pojava u zoni odgovornosti misije UNMOGIP, ali bezbednost pripadnika misije tokom realizacije njihovih aktivnosti do sada nije bila ugrožena.

8. Vojna operacija pomorskih snaga Evropske unije u Mediteranu (EUNAVFOR MED SOPHIA)

Vojska Srbije do sada nije učestvovala u Vojnoj operaciji pomorskih snaga Evropske unije u Mediteranu (EUNAVFOR MED SOPHIA).

Učešće pripadnika Vojske Srbije bilo bi realizovano na osnovu eventualnog poziva Evropske Unije na pozicijama štabnih oficira u Operativnoj Komandi misije u Rimu i štabnih oficira na brodu Komande snaga u Sredozemnom moru.

Političko bezbednosna situacija u Africi, regionu Sahela i jugu centralnog Mediterana po pitanju ilegalnog transporta migranata je veoma složena. Zatvaranjem tzv. "balkanske rute" povećan je priliv migranata putem Sredozemlja. Osnovni bezbednosni rizik za personal misije mogu predstavljati kriminalne organizacije koje se bave ilegalnim transportom migranata.

Osnovni mandat operacije je preduzimanje sistematskih napora na identifikaciji, i sprečavanju plovila koja se koriste za šverc i ilegalnu trgovinu ljudi i sprečavanju daljeg gubitka života migranata. U operaciji EUNAVFOR MED SOPHIA angažovani su pripadnici Oružanih snaga 24 evropske zemlje.

9. Civilne misije Evropske unije za upravljanje krizama

Ministarstvo unutrašnjih poslova planira angažovanje šest policijskih službenika u nekoj od civilnih misija Evropske unije za upravljanje krizama. Angažovanje u konkretnoj misiji zavisiće od poziva EU, kao i raspoloživih kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova.

10. Humanitarne operacije

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije izražavaju spremnost da po potrebi angažuju pripadnike Vojske Srbije u humanitarnim operacijama.

Angažovanje u konkretnoj misiji zavisiće od poziva međunarodne organizacije, regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član i/ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka i druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

V CILJEVI KOJI SE POSTIŽU UPOTREBOM VOJSKE SRBIJE I DRUGIH SNAGA ODBRANE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2018. GODINI

Odredbom člana 5. tačka 4. Zakona o odbrani ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 88/09 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon i 10/15), propisano je da se odbrana zemlje ostvaruje učešćem u multinacionalnim operacijama. Učešćem u multinacionalnim operacijama ispunjavaju se međunarodno prihvaćene obaveze, koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, i time se šalje i signal o političkoj zrelosti i stabilnosti zemlje i njenih institucija.

Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije važan je element spoljne politike Republike Srbije, koji uveliko doprinosi da se Republika Srbija u odnosima sa državama članicama Ujedinjenih nacija i Evropske unije tretira kao ravnopravni partner.

Angažovanjem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod mandatom Evropske unije, u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, Republika Srbija se integriše u ovu važnu oblast aktivnosti Evropske unije i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva u Evropsku uniju.

Učešćem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija potvrđuje interes i nameru da konkretno doprinese svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog prava i mira.

Pripadnici Vojske Srbije učešćem u multinacionalnim operacijama su u prilici da provere dostignuti nivo razvoja operativnih i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima operativne upotrebe snaga u zonama misije, testiraju do sada stečena iskustva u praksi, steknu neposredan uvid u dostignut razvoj stranih oružanih snaga - partnera u misijama i kroz razmenu iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih država doprinose razvoju sveukupne interoperabilnosti Vojske Srbije. Pored toga, upoznaju se sa standardnim operativnim procedurama dnevnog funkcionisanja i operativne upotrebe snaga u međunarodnom okruženju, čime se u perspektivi olakšava integrisanje naših snaga u multinacionalne sastave i prilagođava način rada svetskim standardima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ima direktne koristi od policijskih službenika koji se vraćaju obogaćeni novim iskustvima, ali i savremenim znanjima i veštinama, s obzirom da se u mirovnim operacijama administrativne i druge delatnosti obavljaju uz primenu najnovijih tehnologija i elektronskog poslovanja. Pored toga, policijski službenici stiču znanja o standardizovanim policijskim procedurama, čime se u perspektivi unapređuju kapaciteti u oblasti međunarodne policijske saradnje, kao i za prilagođavanje načina rada savremenim standardima.

VI RASPOLOŽIVE SNAGE, MATERIJALNA I FINANSIJSKA SREDSTVA ZA UČEŠĆE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2018. GODINI

Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini planirano je upućivanje do 700 pripadnika Vojske Srbije i 11 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Vojska Srbije planira da u 2018. godini u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije angažuje snage prema sledećem: vojni posmatrači, štabni oficiri i podoficiri, medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, jedinice nivoa pešadijskog odeljenja, pešadijskog voda i pešadijske čete i autonomni tim za zaštitu brodova.

Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova raspolažu ljudstvom, obučenim i opremljenim prema zahtevanim standardima za učešće u multinacionalnim operacijama, prema dinamici i strukturi Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini.

Za realizaciju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 2.337.072.000,00 dinara, koja su obezbeđena po sledećem:

- iznos od 1.755.339.000,00 dinara Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, u okviru razdela Ministarstvo odbrane, program "Operacije i funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije", funkcija Vojna odbrana, programska aktivnost "Multinacionalne operacije",

- iznos od 515.474.000,00 dinara od uplata koje će biti izvršene od strane Ujedinjenih nacija na ime nadoknade za učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, koje će biti evidentirane kao korekture rashoda po kontu ekonomske klasifikacije 424 - "specijalizovane usluge", u okviru razdela Ministarstvo odbrane i

- iznos od 66.259.000,00 dinara Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, u okviru razdela Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pripadnici Vojske Srbije koji budu upućeni u multinacionalne operacije tokom 2018. godine, u skladu sa mandatom multinacionalnih operacija, a na osnovu Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, nastavljaju angažovanje i u 2019. godini, do usvajanja Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2019. godini.