PRAVILNIKO USLOVIMA ZA RAZVRSTAVANJE I UTVRĐIVANJE KVALITETA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA, ODSTUPANJIMA SADRŽAJA HRANLJIVIH MATERIJA I MINIMALNIM I MAKSIMALNIM VREDNOSTIMA DOZVOLJENOG ODSTUPANJA SADRŽAJA HRANLJIVIH MATERIJA I O SADRŽINI DEKLARACIJE I NAČINU OBELEŽAVANJA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA("Sl. glasnik RS", br. 30/2017 i 31/2018) |
Ovim pravilnikom propisuju se: bliži uslovi za razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i potrebna dokumentacija za razvrstavanje; bliži uslovi za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanja od sadržaja hranljivih materija, minimalne i maksimalne vrednosti dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija i sadržina deklaracije i način obeležavanja sredstava za ishranu bilja.
Razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i dokumentacija potrebna za razvrstavanje usklađuje se sa vrstama i tipovima sredstva za ishranu bilja i dokumentacijom potrebnom za razvrstavanje utvrđenom za teritoriju Evropske unije.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) druga đubriva i specijalni proizvodi jesu proizvodi koji snabdevaju zemljište ili biljku materijama koje poboljšavaju i regulišu usvajanje hranljivih materija ili menjaju određene fiziološke nedostatke;
2) kompleksna neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena potpunom ili delimičnom hemijskom reakcijom odgovarajućih komponenata (kiselina, baza i soli), koja mogu biti tečna ili čvrsta i koja imaju deklarisan sadržaj najmanje dva makroelementa. Kod granulisanih kompleksnih đubriva svaka granula sadrži sve hranljive elemente u deklarisanom sastavu;
3) mikrobiološka đubriva jesu mikrobiološki aktivne materije ili preparati koji sadrže određene korisne odabrane sojeve mikroorganizama i koriste se radi stvaranja za biljke pristupačnih oblika hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih ili neorganskih jedinjenja, kao i za stimulaciju rasta biljaka;
4) mikrohranljivi element (u daljem tekstu: mikroelement) jeste bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink;
5) mešana neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena suvim mešanjem nekoliko prostih đubriva bez hemijske reakcije, koja mogu da sadrže i razložive neorganske punioce;
6) neorganska prosta đubriva jesu đubriva koja sadrže samo jedan makroelement: azot, fosfor ili kalijum;
7) neorganska složena đubriva jesu đubriva koja sadrže najmanje dva makroelementa i koja se dobijaju hemijskom reakcijom ili mešanjem ili kombinacijom oba postupka;
8) neorganska đubriva u obliku rastvora jesu đubriva čiji rastvori ne sadrže čvrste čestice;
9) neorganska đubriva u obliku suspenzija jesu đubriva koja se sastoje od dve faze i u kojima se čvrste čestice održavaju u suspenziji u tečnoj fazi;
10) primarni makrohranljivi element (u daljem tekstu: makroelement) jeste azot, fosfor i kalijum;
11) organsko-neorganska đubriva jesu đubriva u kojima su deklarisani hranljivi elementi i organskog i neorganskog porekla, a dobijaju se mešanjem, odnosno hemijskom reakcijom organskih i neorganskih đubriva;
12) sekundarni hranljivi elementi (u daljem tekstu: sekundarni elementi) jesu kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor;
13) sredstva za ishranu bilja jesu đubriva i supstrati;
14) tečna neorganska đubriva jesu đubriva u obliku rastvora ili suspenzije;
15) folijarna đubriva jesu đubriva namenjena za folijarnu primenu i u kojima su hranljive materije u obliku pogodnom za usvajanje od strane biljke preko lista;
16) helatni oblici mikrohranljivih elemenata jesu mikrohranljivi elementi (u daljem tekstu: mikroelementi) vezani za organske molekule date u Prilogu 1 - Lista tipova neorganskih EC đubriva i neorganskih oplemenjivača zemljišta (u daljem tekstu: Prilog 1), Deo D.3. Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje i kompleksiranje mikroelemenata, u Tabeli D.3.1. Helatni agensi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
17) hranljivi elementi jesu elementi u hemijskom smislu neophodni ili korisni za razvoj biljaka, koji se u određenom stepenu, zavisno od plodnosti zemljišta, mogu naći u zemljištu ili se unose sredstvima za ishranu bilja.
II RAZVRSTAVANJE SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Uslovi za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja
Vrste đubriva
Đubriva se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) mineralna, odnosno neorganska đubriva (u daljem tekstu: neorganska đubriva);
2) organska đubriva;
3) organsko-neorganska đubriva;
4) mikrobiološka đubriva;
5) druga đubriva i specijalni proizvodi.
Vrste supstrata
Supstrati se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) organske supstrate;
2) organsko-neorganske supstrate.
Tipovi neorganskih đubriva
Neorganska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska prosta čvrsta đubriva;
2) neorganska složena čvrsta đubriva;
3) neorganska prosta tečna đubriva;
4) neorganska složena tečna đubriva;
5) neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima;
6) neorganska đubriva sa sekundarnim elementima;
7) neorganska đubriva sa mikroelementima.
Neorganska prosta čvrsta đubriva
Neorganska prosta čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) azotna đubriva;
2) fosforna đubriva;
3) kalijumova đubriva.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3.
Neorganska složena čvrsta đubriva
Neorganska složena čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska složena azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NPK đubriva);
2) neorganska složena azotno-fosforna đubriva (u daljem tekstu: složena NP đubriva);
3) neorganska složena azotno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NK đubriva);
4) neorganska složena fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena PK đubriva).
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2. i Tabeli B.4. Složena PK đubriva.
Neorganska prosta i složena tečna đubriva
Razvrstavanje neorganskih prostih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva.
Razvrstavanje neorganskih složenih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V.2.8.
Neorganska prosta i složena, čvrsta i tečna đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima
Neorganska đubriva iz čl. 6-8. ovog pravilnika, pored makroelemenata, mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
Đubriva iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog pravilnika, smatraju se posebnim tipovima đubriva i kao takva se označavaju.
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima
Razvrstavanje neorganskih đubriva sa sekundarnim elementima vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo G. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u Tabeli G.1. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima.
Đubriva iz stava 1. ovog člana, pored sekundarnih elemenata, mogu da sadrže i mikroelemente.
Neorganska đubriva sa mikroelementima
Neorganska đubriva sa mikroelementima razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska đubriva sa jednim mikroelementom;
2) neorganska đubriva sa dva i više mikroelemenata.
Đubriva iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrže kombinacije mikroelemenata.
Đubriva iz stava 1. ovog člana mogu da sadrže i sekundarne elemente.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. tačka 1) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.1. Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom, u tabelama od D.1.1. do D.1.7.
Tipovi organskih đubriva
Organska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) organska čvrsta azotna đubriva;
2) organska čvrsta fosforna đubriva;
3) organska čvrsta azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organska čvrsta NPK đubriva);
4) organska čvrsta azotno-fosforna đubriva (u daljem tekstu: organska čvrsta NP đubriva);
5) organska tečna azotno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organska tečna NK đubriva).
Đubriva iz stava 1. ovog člana mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 2 - Vrste i tipovi ostalih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta (u daljem tekstu: Prilog 2), Deo 1. Organska đubriva, u tabelama od 1.1. do 1.5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Tipovi organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) organsko-neorganska čvrsta i tečna azotna đubriva;
2) organsko-neorganska čvrsta azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NPK đubriva);
3) organsko-neorganska azotno-fosforno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NPK đubriva);
4) organsko-neorganska azotno-fosforna čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NP đubriva);
5) organsko-neorganska azotno-fosforna tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NP đubriva);
6) organsko-neorganska azotno-kalijumova čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NK đubriva);
7) organsko-neorganska azotno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NK đubriva);
8) organsko-neorganska fosforno-kalijumova čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta PK đubriva);
9) organsko-neorganska fosforno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna PK đubriva).
Đubriva iz stava 1. ovog člana mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 2, Deo 2. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.9.
Tipovi mikrobioloških đubriva
Mikrobiološka đubriva (preparati) razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme azotofiksatore;
2) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme mobilizatore hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih i mineralnih jedinjenja;
3) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme stimulatore rasta biljaka kao i stimulatore rasta mikrobiološkog porekla;
4) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikorizne gljive;
5) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže alge.
Mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme azotofiksatore razvrstavaju se na sledeće podtipove:
1) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže simbiozne azotofiksatore, Rhizobium sp., Bradyrhizobium sp., Sinorhizobium sp. i druge mikroorganizme koji žive u simbiozi s biljkama;
2) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže slobodne azotofiksatore, Azotobacter sp., cianobakterije i druge slobodne azotofiksatore.
Mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme mobilizatore hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih i mineralnih jedinjenja razvrstavaju se na sledeće podtipove:
1) fosfomineralizatori, koji razlažu organska fosforna jedinjenja;
2) fosfomobilizatori, koji razlažu neorganska nerastvorna jedinjenja fosfora;
3) mineralizatori organskih jedinjenja sumpora;
4) silikatne bakterije, koje razlažu alumosilikate;
5) mineralizatori humusa, polisaharida, proteina, ugljovodonika i drugih organskih materija.
Mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme stimulatore rasta biljaka kao i stimulatore rasta mikrobiološkog porekla razvrstavaju se na sledeće podtipove:
1) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikroorganizme stimulatore rasta biljaka koji proizvode gibereline, auksine, citokinine, vitamine i druge materije rasta;
2) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže stimulatore rasta biljaka mikrobiološkog porekla - gibereline, auksine, citokinine, vitamine i druge materije rasta.
Mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže mikorizne gljive razvrstavaju se na sledeće podtipove:
1) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže endomikorizne gljive;
2) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže egzomikorizne gljive;
3) mikrobiološka đubriva (preparati) koja sadrže endomikorizne i egzomikorizne gljive.
Tipovi drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Druga đubriva i specijalni proizvodi se razvrstavaju na sledeće tipove:
1) proizvodi koji sadrže aminokiseline;
2) proizvodi koji sadrže huminske materije;
3) (brisana)
4) proizvodi koji sadrže biljne ekstrakte i druge ekstrate.
Druga đubriva i specijalni proizvodi iz stava 1. ovog člana mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
Razvrstavanje drugih đubriva i specijalnih proizvoda iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 2, Deo 3. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u Tabeli 3.1. Druga đubriva i specijalni proizvodi.
2. Uslovi za razvrstavanje oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta razvrstavaju se na sledeće vrste:
1) neorganske oplemenjivače zemljište;
2) organske oplemenjivače zemljišta;
3) ostale oplemenjivače zemljišta.
Razvrstavanje neorganskih oplemenjivača zemljišta iz stava 1. tačka 1) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, Deo E. Oplemenjivači zemljišta, u Tabeli E.1. Neorganski oplemenjivači zemljišta, u tabelama od E.1.1. do E.1.5.
Razvrstavanje organskih i ostalih oplemenjivača zemljišta iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 2, Deo 4. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama 4.1. i 4.2.
3. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
3.1. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje
Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta iz čl. 3-16. ovog pravilnika, a radi upisa u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta (u daljem tekstu: Registar), jeste:
1) izveštaj o izvršenim ispitivanjima hemijskih i fizičkih osobina i mišljenje o biološkoj hranljivoj vrednosti;
2) sertifikat o sastavu i sadržaju hranljivih materija;
3) bezbednosni list u skladu sa propisom kojim se uređuju hemikalije, ako je potrebno;
4) način proizvodnje i sirovine koje ulaze u njihov sastav.
Za druga đubriva i specijalne proizvode iz člana 15. stav 1. tačka 4) ovog pravilnika, pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, dostavlja se i izveštaj o izvršenim ispitivanjima biološke hranljive vrednosti, sprovedenim u jednoj vegetacionoj sezoni na dva klimatski i po uslovima zemljišta različita lokaliteta.
3.2. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje u novu vrstu, odnosno tip
Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta u novu vrstu, odnosno tip, koji ne pripadaju vrstama, odnosno tipovima iz člana 17. ovog pravilnika, a radi upisa u Registar, naročito sadrži:
1) podatke o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost;
2) podatke o primeni;
3) metode ispitivanja;
4) rezultate ispitivanja;
5) predlog za utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
6) ostale podatke.
Podaci o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost
Za podatke o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost navode se podaci iz bezbednosnog lista (koji se prilaže), kao i dodatni podaci vezani za sadržaj nepoželjnih supstanci i hemijskih i bioloških kontaminenata koji imaju ili mogu imati uticaj na zdravlje ljudi ili životinja ili životnu sredinu, ukoliko je to poznato.
Podaci o primeni
Za podatke o primeni naročito se navodi sledeće:
1) glavni efekat: opisuju se glavni efekti primene sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u praktičnim uslovima, odnosno hranljive materije koje su odgovorne za pomenuti efekat i način na koji su hranljive materije u sredstvu za ishranu bilja i oplemenjivaču zemljišta dostupni biljkama;
2) sekundarni efekti se identifikuju, karakterišu i objašnjavaju.
Ako se iz podataka o rezultatima praktične primene sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta na biljke ne može zaključiti o njihovom pozitivnom efektu na biljke, prilažu se i naučna objašnjenja delovanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
3) biljne vrste na kojima se primenjuje, pri čemu se navode izabrani usevi, odnosno zasadi i slično na kojima je dokazana efikasnost sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
4) količina primene:
(1) pri kojoj je ostvaren glavni efekat, koja se izražava i kao količina sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i kao količina primene hranljivih materija,
(2) broj tretiranja u toku godine na istom usevu, odnosno zasadu,
(3) zapremina tečnosti u kojoj se rastvara ako se sredstvo za ishranu bilja i oplemenjivač zemljišta rastvara pre primene;
5) način primene:
(1) preko zemljišta (po celoj površini, u trake, injektiranje, fertigacija, zaprašivanje, rasturanje i sl.),
(2) na biljke (folijarno - prskanje, preko korenovog sistema - zalivanje i sl.);
6) vreme primene u odnosu na fenološku fazu razvoja biljaka ili kalendarski period primene u zavisnosti od vrste i tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
7) posebni uslovi primene:
(1) tipovi zemljišta i njihova plodnost,
(2) klimatski i uslovi gajenja,
(3) situacije u kojima je primena sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta zabranjena ili nije preporučena,
(4) mogućnost mešanja ili zabrane mešanja i sl.;
8) biološka hranljiva vrednost, pri čemu se prilažu rezultati ispitivanja u poljskim uslovima (rezultati povećanja prinosa, odnosno kvaliteta bilja, poboljšanje kvaliteta zemljišta) pod uslovima primene, uključujući sva relevantna ispitivanja zemljišta i bilja koji pokazuju nivo hranljivih elemenata u biljkama (povećanje prinosa), tip zemljišta i osnovne podatke vezane za uslove gajenja bilja (agrotehnika). Ako su rezultati ispitivanja objavljeni, prilažu se i njihove kopije.
Metode ispitivanja i rezultati ispitivanja
Za ispitivanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navode se metode koje su korišćene za ispitivanje:
1) sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina i rezultati tih ispitivanja;
2) biološke hranljive vrednosti.
Metode ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina i rezultati ispitivanja
Za ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navode se metode koje su korišćene za data ispitivanja.
Za ispitivanja iz stava 1. ovog člana koriste se međunarodno priznate metode, kao što su metode usvojene od strane Evropske unije (European Community - EC), Međunarodne organizacije za standardizaciju (International Organisation for Standardization - ISO), Evropskog komiteta za standardizaciju (European Committee for Standardization - CEN), Međunarodne organizacije za analitičku hemiju (Association of Analytical Communities - AOAC), nacionalne metode ili, u slučaju da ne postoje međunarodno priznate metode ili nacionalne metode, koriste se metode koje se mogu primeniti u tu svrhu ili koje su izrađene u skladu sa naučnim protokolima.
Ako ispitivanje nije vršeno uz primenu metoda iz stava 2. ovog člana, sprovodi se validacija primenjene metode ispitivanja, u skladu sa međunarodno priznatim protokolom, uz dostavljanje detaljnog opisa primenjene metode, koji uključuje i opis metode pripreme uzorka za ispitivanje.
Metode se procenjuju na osnovu kriterijuma datih u Prilogu 3 - Kriterijumi za opis metoda ispitivanja radi ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pored podataka o metodama ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta moraju biti priloženi i podaci o rezultatima tih ispitivanja.
Metode ispitivanja biološke hranljive vrednosti
Za ispitivanja biološke hranljive vrednosti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navodi se detaljan opis metoda koje su korišćene za ispitivanje u poljskim uslovima (rezultati prinosa, odnosno kvaliteta bilja), uključujući i metode za ispitivanja zemljišta i bilja, kao i način i vreme izvođenja ispitivanja.
Predlog za utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Predlog za utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora da sadrži sledeće:
1) naziv u okviru vrste, odnosno tipa;
2) podatke o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima;
3) minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %);
4) podatke o izražavanju hranljivih elemenata, oblike i rastvorljivost hranljivih elemenata i ostalim zahtevima;
5) podatke o obeležavanju vrste, odnosno tipa;
6) sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati.
Utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine utvrdiće novu vrstu, odnosno tip sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i dokumentaciju za razvrstavanje na osnovu usklađivanja sa vrstama i tipovima sredstva za ishranu bilja i dokumentacijom potrebnom za razvrstavanje utvrđenom za teritoriju Evropske unije ili na zahtev proizvođača radi upisa u Registar.
III KVALITET SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Uslovi za utvrđivanje kvaliteta neorganskih đubriva
Sadržaj makroelemenata
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata dat u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1, do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V 2.8, u koloni 4.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana koja zbog načina proizvodnje pored makroelemenata kao osnovnog sastojka, sadrže i sekundarni element magnezijum, moraju da imaju minimalni sadržaj magnezijuma, izraženog kao magnezijum oksid, dat u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u Tabeli A.1. pod br. 1b, 1v, 7. i 8, u koloni 4. i u Tabeli A.3. pod br. 1, 4, 6 i 7, u koloni 4.
Sadržaj sekundarnih elemenata
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima moraju imati minimalni sadržaj sekundarnih elemenata dat u Prilogu 1, Deo G. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u Tabeli G.1. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u koloni 4.
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna data u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1 do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B. 1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V 2.1. do V 2.8, u koloni 4, ako pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati sledeći minimalni sadržaj:
1) kalcijum: minimum 2% kalcijum oksida (CaO), odnosno 1,4% kalcijuma (Ca);
2) magnezijum: minimum 2% magnezijum oksida (MgO), odnosno 1,2% magnezijuma (Mg);
3) natrijum: minimum 3% natrijum oksida (Na2O), odnosno 2,2% natrijuma (Na);
4) sumpor: minimum 5% sumpor trioksida (SO3), odnosno 2% sumpora (S).
Sadržaj mikroelemenata
Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom moraju imati minimalni sadržaj mikroelemenata dat u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.1. Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom, u tabelama od D.1.1 do D.1.7, u koloni 4.
Neorganska đubriva sa dva ili više mikroelemenata, čvrsta ili tečna moraju imati minimalni sadržaj mikroelemenata dat u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelementa (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u tabelama D.2.1. i D.2.4.
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna koja su data u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1 do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V.2.8, odnosno neorganska đubriva sa sekundarnim elementima data u Prilogu 1, Deo G. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u Tabeli G.1. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima ako pored makroelemenata, odnosno sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj dat u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju preko zemljišta i Tabeli D.2.3. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju folijarno.
Izražavanje deklarisanog sadržaja makroelemenata
Deklarisani sadržaj makroelemenata u neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V.2.8., u kolonama 4. i 6.
Izražavanje deklarisanog sadržaja sekundarnih elemenata
Deklarisani sadržaj sekundarnih elemenata u neorganskim đubrivima sa sekundarnim elementima izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, Deo G. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u Tabeli G.1. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u kolonama 4. i 6.
U neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim koja su data u Prilogu 1. Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V.2.8, a koja pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente, deklarisani sadržaj sekundarnih elemenata izražava se u oblicima i rastvorljivostima, na jedan od sledećih načina:
1) kao ukupni sadržaj pojedinog sekundarnog elementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %);
2) kao ukupni sadržaj pojedinog sekundarnog elementa i sadržaj pojedinog sekundarnog elementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), pri čemu vodorastvorljivi deo predstavlja najmanje jednu četvrtinu ukupnog sadržaja;
3) kao sadržaj pojedinog sekundarnog elementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), kada je sekundarni element potpuno rastvorljiv u vodi.
Sadržaj kalcijuma u đubrivima iz stava 1. ovog člana deklariše se samo ako je rastvorljiv u vodi, osim ako u Prilogu 1, nije drugačije navedeno.
Izražavanje deklarisanog sadržaja mikroelemenata
Deklarisani sadržaj mikroelemenata u neorganskim đubrivima sa jednim mikroelementom izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.1. Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom, u tabelama od D.1.1 do D.1.7, u kolonama 4. i 6.
Deklarisani sadržaj mikroelemenata u neorganskim đubrivima sa dva ili više mikroelemenata, kao i u neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim koja su data u Prilogu 1. Deo A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, Deo B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, Deo V. Neorganska tečna đubriva, u Tabeli V.1. Neorganska prosta tečna đubriva, u Tabeli V.1.1. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli V.2. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od V.2.1. do V.2.8, odnosno u neorganskim đubrivima sa sekundarnim elementima koja su utvrđena u Prilogu 1, Deo G. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u Tabeli G.1. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, koja pored makroelemenata, odnosno sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente, izražava se u oblicima i rastvorljivostima, na jedan od sledećih načina:
1) ukupni sadržaj, pojedinog mikroelementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %);
2) sadržaj pojedinog mikroelementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), pri čemu vodorastvorljivi deo predstavlja najmanje jednu polovinu ukupnog sadržaja;
3) sadržaj pojedinog mikroelementa rastvorljiv u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), kada je mikroelement potpuno rastvorljiv u vodi.
Kada su mikroelementi hemijski vezani za određeni organski molekul, sadržaj takvog mikroelementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), deklariše se posle njegovog sadržaja rastvorljivog u vodi, iza koga se navode izrazi: "helatizirano sa" ili "kompleksirano sa" i dodaje se hemijski naziv ili skraćeni naziv organskog molekula.
Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje i kompleksiranje mikroelemenata data je Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.3. Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje i kompleksiranje mikroelemenata, u tabelama D.3.1. i D.3.2.
Ako su mikroelementi normalni sastojak sirovina za proizvodnju neorganskih đubriva sa makroelementima i neorganskih đubriva sa sekundarnim elementima, oni mogu biti deklarisani samo pod uslovom da su ovi mikroelementi prisutni u minimalnim sadržajima datim u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju preko zemljišta i Tabeli D.2.3. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju folijarno.
Dozvoljena odstupanja od sadržaja hranljivih elemenata
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u neorganskim đubrivima data su u Prilogu 4 - Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta (u daljem tekstu: Prilog 4), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
2. Uslovi za kvalitet organskih đubriva
Organska đubriva moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i maksimalni odnos ugljenik/azot (C/N) dat u Prilogu 2, Deo 1. Organska đubriva, u tabelama od 1.1. do 1.5, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj makroelemenata i organske materije u organskim đubrivima izražava se u oblicima i rastvorljivosti datim u Prilogu 2, Deo 1. Organska đubriva, u tabelama od 1.1. do 1.5, u kolonama 4. i 6.
Ako organska đubriva sadrže i dodatno sekundarne elemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u članu 27. stav 2. ovog pravilnika.
Ako organska đubriva sadrže i dodatno mikroelemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju preko zemljišta i Tabeli D.2.3. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju folijarno.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u organskim đubrivima data su u Prilogu 4.
3. Uslovi za kvalitet organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i maksimalni odnos ugljenik/azot (C/N) dat u Prilogu 2, Deo 2. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.9, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj makroelemenata i organske materije u organsko-neorganskim đubrivima izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 2, Deo 2. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.9, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u organsko-neorganskim đubrivima data su u Prilogu 4.
Ako organsko-neorganska đubriva sadrže i dodatno sekundarne elemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u članu 27. stav 2. ovog pravilnika.
Ako organsko-neorganska đubriva sadrže i dodatno mikroelemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju preko zemljišta i Tabeli D.2.3. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju folijarno.
4. Uslovi za kvalitet mikrobioloških đubriva
Mikrobiološka đubriva moraju da sadrže titar određenog korisnog odabranog soja mikroorganizama. Titar ćelija simbioznih azotofiksatora treba da bude minimalno 108 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija slobodnih azotofiksatora treba da bude minimalno 106 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija mikroorganizama mobilizatora hranljivih elemenata trba da bude minimum 106 po cm3, odnosno g đubriva. Broj spora mikoriznih gljiva treba da bude minimum 10 u gramu. Titar ćelija algi treba da bude minimum 106 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija mikroorganizama stimulatora rasta biljaka treba da bude minimalno 107 po cm3, odnosno g đubriva. Količina materija rasta mikrobiološkog porekla treba da bude minimum 2 mg/l.
Maksimalna kontaminacija mikrobioloških đubriva sa drugim mikroorganizmima jeste 1%.
5. Uslovi za kvalitet drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Sadržaj, izražavanje deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije i dozvoljena odstupanja
Druga đubriva i specijalni proizvodi koji sadrže aminokiseline, huminske materije i inhibitore nitrifikacije moraju imati minimalni sadržaj hranljivih elemenata i organske materije dat u Prilogu 2, Deo 3. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u Tabeli 3.1. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije u drugim đubrivima i specijalnim proizvodima iz stava 1. ovog člana izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 2, Deo 3. Druga đubriva i specijalni proizvodi, Tabela 3.1. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u drugim đubrivima i specijalnim proizvodima data su u Prilogu 4.
Za druga đubriva i specijalne proizvode koji sadrže biljne i druge ekstrakte deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije, kao i odstupanja od deklarisanog sadržaja moraju biti u skladu sa podacima navedenim u sertifikatu proizvođača.
Ako druga đubriva i specijalni proizvodi sadrže i dodatno sekundarne elemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u članu 27. stav 2. ovog pravilnika.
Ako druga đubriva i specijalni proizvodi sadrže i dodatno mikroelemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj utvrđen u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.2.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju preko zemljišta i Tabeli D.2.3. Minimalni sadržaj mikroelemenata (u masenim % đubriva) u đubrivima koja sadrže makroelemente i/ili sekundarne elemente sa mikroelementima, a koja se primenjuju folijarno.
6. Uslovi za kvalitet supstrata
Opšti uslovi
Supstrati se mogu proizvoditi od sledećih organskih i neorganskih (pojedinačnih ili njegovih smeša) materija (sirovina): treseta, svežih drvnih vlakana (fizički obrađena), ljuske pirinča, vlakana kokosa, otpadaka od pržene kafe, gline i minerala gline, keramizita i nabubrelog škiljca, perlita, plavca, tucanika od cigle, zeolita, vinskog kamena, ilovače, peska, mlevenog kamena, zemlje i komposta.
Radi povećanja (obogaćivanja) sadržaja hranljivih materija supstratima se mogu dodavati sve vrste i tipovi đubriva.
Radi smanjenja kiselosti odnosno neutralizacije supstrata mogu se dodavati različiti krečni materijali.
Radi povećanja vododrživosti supstrata supstratima se mogu dodavati odgovarajući vodni agensi.
Supstratima se ne smeju dodavati veštački materijali koji se teško razgrađuju ili se uopšte ne razgrađuju u zemljištu, osim kod supstrata namenjenih za gajenje biljaka u hidroponima.
Sadržaj i izražavanje deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata
Deklarisani sadržaj makroelemenata u supstratima izražava se u mg/l, uz dodatak hemijskog ili skraćenog naziva ekstrakcionog sredstva, i to:
1) azot vrednovan kao lako pristupačni azot i to kao zbir nitratnog i amonijačnog azota;
2) fosfor vrednovan kao lako pristupačan fosfor, izražen kao fosfor-pentoksid ili fosfor;
3) kalijum vrednovan kao lako pristupačan kalijum, izražen kao kalijum-oksid ili kalijum.
Kao ekstrakciona sredstva koriste se:
1) mlečna kiselina, amonijum acetat, sirćetna kiselina (skraćeni naziv AL) za sadržaj lako pristupačnog fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O);
2) kalijum-hlorid (skraćen naziv KCl) za sadržaj azota;
3) kalcijum-hlorid/DTPA-ekstrat (skraćeni naziv CAT) za lako pristupačan sadržaj azota, fosfora i kalijuma.
Ako su radi povećanja sadržaja hranljivih materija supstratima dodata đubriva moraju se navesti vrsta i tip đubriva, kao i količina dodatog đubriva izražena u (kg/m3).
U zavisnosti od vrste i količine dodatog đubriva i vremena proteklog od pripreme (obogaćivanja) supstrata sadržaj makroelemenata u supstratu mora imati minimalnu vrednost 50 mg/l, a maksimalna vrednost je određena sadržajem soli koja mora biti ispod 3 g/l.
Ostali uslovi za kvalitet supstrata
Supstrati moraju ispunjavati i sledeće uslove:
1) pH mora biti u opsegu 3-7 (0,01 mol/l KCl);
2) sadržaj soli mora da bude ispod 3 g/l sveže mase ili provodljivosti u mS/cm;
3) veličina granula mora biti maksimum 50 mm;
4) da ima vodni kapacitet 300-800% za organske i 150-600% za organsko-neorganske supstrate.
7. Uslovi za kvalitet oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta moraju imati minimalni sadržaj hranljivih elemenata i organske materije dat u Prilogu 1, Deo E. Oplemenjivači zemljišta, u Tabeli E.1. Neorganski oplemenjivači zemljišta, u tabelama od E.1.1. do E.1.5. i u Prilogu 2, Deo 4. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama 4.1. i 4.2., u koloni 4.
Deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije u oplemenjivačima zemljišta izražava se u oblicima i rastvorljivostima utvrđenim u Prilogu 1, Deo E. Oplemenjivači zemljišta, u Tabeli E.1. Neorganski oplemenjivači zemljišta, u tabelama od E.1.1. do E.1.5. i u Prilogu 2, Deo 4. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama 4.1. i 4.2. u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u oplemenjivačima zemljišta data su u Prilogu 4.
8. Ostali uslovi za kvalitet sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Dozvoljeni sadržaj teških metala u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, kao i količine teških metala koje se mogu uneti u zemljište sa sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta u vremenskom periodu od dve godine date su u Prilogu 5 - Dozvoljeni sadržaj teških metala u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta i maksimalne količine teških metala koje se mogu uneti u zemljište sa sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta u vremenskom periodu od dve godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Organska đubriva, organsko-neorganska đubriva, druga đubriva i specijalni proizvodi i organski oplemenjivači zemljišta, proizvedeni od sporednih proizvoda životinjskog porekla, pored uslova kvaliteta propisanih ovim pravilnikom, moraju ispunjavati i uslove utvrđene propisom kojim se uređuju sporedni proizvodi životinjskog porekla.
Sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koja se koriste u organskoj proizvodnji pored uslova kvaliteta propisanih ovim pravilnikom moraju ispunjavati i uslove utvrđene propisom kojim se uređuju metode organske biljne proizvodnje.
IV DEKLARISANJE I OBELEŽAVANJE SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Deklarisanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Deklaracija
Deklaracija sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora biti neodvojiva od pakovanja.
Deklaracija iz stava 1. ovog člana može biti utisnuta ili nalepljena na pakovanje, odnosno učvršćena na mestu gde se pakovanje zatvara.
Sadržina deklaracije
Deklaracija sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora da sadrži sledeće podatke:
1) trgovački naziv;
2) vrstu, tip i obeležavanje;
3) naziv u okviru tipa;
4) naziv i adresu proizvođača, distributera, uvoznika, odnosno lica koje pakuje sredstvo za ishranu bilja i oplemenjivač zemljišta;
5) naziv i sadržaj hranljivih materija, u oblicima i rastvorljivostima obeleženim u skladu sa ovim pravilnikom, u procentima, izuzev ako u Prilogu 1 ovog pravilnika nije drugačije navedeno;
6) fizičke osobine, u skladu sa rešenjem o upisu u Registar;
7) preporučene količine, vreme i način primene;
8) neto masu, odnosno zapreminu;
9) rok upotrebe;
10) broj partije (koja može biti obeležena brojčanom ili datumom proizvodnje);
11) način rukovanja i skladištenja;
12) broj rešenja o upisu u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, deklaracija može da sadrži i znak proizvođača.
2. Obeležavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Način obeležavanja makroelemenata
Naziv makroelementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: azot (N), fosfor (P), fosfor-pentoksid (P2O5), kalijum (K) i kalijum-oksid (K2O).
Makroelementi se obeležavaju sledećim redosledom: azot, fosfor, kalijum.
Makroelementi se izražavaju u procentima, kao celi brojevi ili sa jednim decimalnim mestom, i to u sledećim oblicima:
1) azot isključivo u elementarnom obliku (N);
2) fosfor:
- isključivo u elementarnom obliku (P) ili
- isključivo u obliku fosfor-pentoksida (P2O5) ili
- u elementarnom obliku i u obliku fosfor-pentoksida;
3) kalijum: isključivo u elementarnom obliku (K) ili isključivo u obliku kalijum-oksida (K2O) ili i u elementarnom obliku i u obliku kalijumoksida.
Preračunavanje fosfora i kalijuma iz oksidnog oblika u elementarni oblik vrši se na sledeći način:
1) fosfor (P) - fosfor-pentoksid (P2O5) x 0,436;
2) kalijum (K) - kalijum-oksid (K2O) x 0,830.
Broj dobijen preračunavanjem makroelemenata u skladu sa stavom 4. ovog člana zaokružuje se na jedno decimalno mesto.
Način obeležavanja sekundarnih elemenata
Naziv sekundarnog elementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: kalcijum (Ca), kalcijum-oksid (CaO), magnezijum (Mg), magnezijum-oksid (MgO), natrijum (Na), natrijum-oksid (Na2O), sumpor (S) i sumpor-trioksid (SO3).
Sekundarni elementi se obeležavaju sledećim redosledom: kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor.
Sekundarni elementi obeležavaju se u procentima, kao celi brojevi ili sa jednim decimalnim mestom, i to u sledećim oblicima:
1) u elementarnom obliku (Ca, Mg, Na, S) ili
2) u obliku oksida (CaO, MgO, Na2O, SO3) ili
3) u elementarnom obliku i obliku oksida.
Preračunavanje kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i sumpora iz oksidnog u elementarni oblik vrši se na sledeći način:
1) kalcijum (Ca) - kalcijum-oksid (CaO) x 0,715;
2) magnezijum (Mg) - magnezijum-oksid (MgO) x 0,603;
3) natrijum (Na) - natrijum-oksid (Na2O) x 0,742;
4) sumpor (S) - sumpor-trioksid (SO3) x 0,400.
Broj dobijen preračunavanjem mikroelemenata i sekundarnih elemenata u skladu sa stavom 4. ovog člana zaokružuje se na jedno decimalno mesto.
Način obeležavanja mikroelemenata
Naziv mikroelementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: bor (B), bakar (Cu), kobalt (Co), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn).
Mikroelementi se obeležavaju abecednim redom.
Mikroelementi se izražavaju u procentima, kao celi brojevi ili decimalni brojevi sa brojem decimalnih mesta koji je utvrđen u Prilogu 1, Deo D. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli D.1. Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom, u tabelama od D.1.1 do D.1.7, u Tabeli D.2. Minimalni sadržaj mikroelementa (u masenim % đubriva) - mešavine tipova neorganskih đubriva sa mikroelementima, u tabelama od D.2.1. do D.2.4, i to u sledećim oblicima:
1) u mineralnom obliku;
2) ako su mikroelementi vezani za određeni organski molekul uz naziv i odgovarajući hemijski simbol mikroelementa navode se izrazi: "helatizirano sa" ili "kompleksirano sa" i dodaje se hemijski naziv ili skraćeni naziv organskog molekula.
Obeležavanje neorganskih prostih čvrstih đubriva
Neorganska prosta čvrsta đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko, prosto čvrsto azotno/fosforno/kalijumovo đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja makroelemenata i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih složenih đubriva
Neorganska složena đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko, složeno čvrsto/tečno (rastvor/suspenzija), kompleksno/mešano NPK/NP/NK/PK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja makroelemenata i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih prostih i složenih, čvrstih ili tečnih đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima
Ako neorganska đubriva prosta i složena, čvrsta ili tečna, pored makroelemenata, sadrže i dodatno sekundarne elemente, odnosno mikroelemente, posle navoda utvrđenih čl. 47. i 48. ovog pravilnika dodaju se reči: "sa sekundarnim elementima", odnosno "sa mikroelementima", odnosno "sa sekundarnim elementima i mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata, odnosno mikroelemenata po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana deklarisanje sadržaja sekundarnih elemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika, odnosno deklarisanje mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih đubriva sa sekundarnim elementima
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko đubrivo sa sekundarnim elementima", iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata po abecednom redu, a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje sekundarnih elemenata vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika.
Ako đubriva iz stava 1. ovog člana pored sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente posle navoda utvrđenih u stavu 1. ovog člana dodaju se reči: "sa mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli mikroelemenata po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 3. ovog člana deklarisanje sadržaja mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih đubriva sa mikroelementima
Neorganska đubriva sa mikroelementima obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko đubrivo sa jednim mikroelementom/mešavina mikroelemenata", iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli mikroelemenata po abecednom redu, a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje mikroelemenata vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Na deklaraciji neorganskih đubriva sa mikroelementima navodi se: "Primenjuje se samo u slučaju kada je uočena potreba. Ne primenjivati više od preporučene količine".
Obeležavanje organskih đubriva
Organska đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "organsko čvrsto/tečno azotno/fosforno/NPK/NP/NK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "organsko-neorgansko čvrsto/tečno azotno/NPK/NP/NK/PK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Ako đubriva iz stava 1. ovog člana pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente, odnosno mikroelemente posle navoda utvrđenih u stavu 1. ovog člana dodaju se reči: "sa sekundarnim elementima", odnosno "sa mikroelementima", odnosno "sa sekundarnim elementima i mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata, odnosno mikroelemenata, po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana deklarisanje sadržaja sekundarnih elemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika, odnosno deklarisanje mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje mikrobioloških đubriva
Mikrobiološka đubriva (preparati) obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči:,,mikrobiološko čvrsto/tečno đubrivo (preparat), azotofiksator/mobilizator/stimulator rasta/mikorizna gljiva/alga", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja mikroorganizama vrši se u skladu sa članom 35. ovog pravilnika.
Obeležavanje drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Druga đubriva i specijalni proizvodi se obeležavaju tako što se posle trgovačkog naziva dodaju sledeće reči: "proizvod koji sadrži aminokiseline/huminske materije/inhibitore nitrifikacije/biljne ekstrakte i druge ekstrakte".
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 36. ovog pravilnika.
Obeležavanje supstrata
Supstrati se obeležavaju tako što se posle trgovačkog naziva dodaju sledeće reči: "organski/organsko-neorganski supstrat".
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 38. ovog pravilnika.
Obeležavanje oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva oplemenjivača dodaju sledeće reči: "neorganski/organski oplemenjivač zemljišta", a zatim naziv oplemenjivača zemljišta u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 40. ovog pravilnika.
Ostali uslovi za obeležavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Organska đubriva, organsko-neorganska đubriva, druga đubriva i specijalni proizvodi i organski oplemenjivači zemljišta proizvedeni od sporednih proizvoda životinjskog porekla, pored uslova za obeležavanje propisanih ovim pravilnikom, moraju ispunjavati i uslove za obeležavanje utvrđene propisom kojim se uređuju sporedni proizvodi životinjskog porekla.
Sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji se koriste u organskoj biljnoj proizvodnji moraju se dodatno obeležiti i izjavom "koriste se i u organskoj biljnoj proizvodnji".
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranljivih materija i minimalnim i maksimalnim vrednostima dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija i o sadržini deklaracije i načinu obeležavanja sredstava za ishranu bilja ("Službeni glasnik RS", broj 78/09).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-5 koji su sastavni deo ovog pravilnika, možete pogledati OVDE