STRATEGIJARAZVOJA MREŽA NOVE GENERACIJE DO 2023. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 33/2018) |
Primarni cilj Republike Srbije je održiv i dinamičan razvoj ekonomskog, tehnološkog-proizvodnog i opšteg razvoja društva koja može da se uklopi u jedinstveno tržište Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i izdrži konkurentski pritisak njenih članica. Održiv privredni rast i makroekonomska stabilnost Republike Srbije su neodrživi bez stabilnog rasta industrije, razvoja modernih tehnologija, efikasnog menadžmenta, izvozne konkurentnosti industrijskih proizvoda, a time i stabilnog platnog bilansa.
Cilj Nacionalne strategije održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08) je da dovede do ravnoteže tri ključna faktora, odnosno tri stuba održivog razvoja: održivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnološkog razvoja, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajući ih u jednu celinu podržanu odgovarajućim institucionalnim okvirom.
Slika 1.1. Stubovi održivog razvoja
Prepoznato je pet ključnih nacionalnih prioriteta Republike Srbije čije će ispunjenje u najvećoj meri omogućiti ostvarenje vizije održivog razvoja do 2017. godine:
1. Članstvo u EU;
2. Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast;
3. Razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja i socijalna uključenost;
4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj;
5. Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa.
Kako bi se ispunili prioriteti Republike Srbije, izdvojene su oblasti koje je potrebno još razvijati:
1. Socijalna inkluzija;
2. Harmonizacija sa pravnim tekovinama EU;
3. Inovacije;
4. Društveni razvoj;
5. Razvoj pametnih mreža;
6. Savremena državna administracija.
Da bi ostvarila održivi rast zasnovan na ekonomiji znanja, Republika Srbija će u narednom periodu morati da ostvari kvalitetniji ekonomski rast i kvalitativne razvojne efekte: tehnološki napredak, strukturne promene, produktivno zapošljavanje i jačanje konkurencije.
Socijalna inkluzija: Neophodno je ojačati socijalnu inkluziju kroz ulaganje u znanje i veštine ljudi kako bi se stvorilo kvalitetno, efikasno i praktično primenljivo obrazovanje i usavršavanje svih društvenih grupa na principima jednakih mogućnosti. Potrebno je unaprediti socijalnu uključenost i afirmativne mere za podsticaj zapošljavanja mladih, žena i pripadnika marginalizovanih grupa, investiranje u javno zdravstvo, posebno u primarnu zdravstvenu zaštitu kao i na mere prevencije.
Harmonizacija sa pravnim tekovinama EU: Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko uključivanje u evropske tokove, pridruživanje, a potom i pristupanje, Republika Srbija mora da razvije stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. Takođe, razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU je jedan od glavnih zahteva, kao i usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Neophodno je i uskladiti ciljeve i prioritete Republike Srbije sa ciljevima Strategije "Evropa 2020: Strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast" i inicijative Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine i Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine koje čine Digitalnu agendu za Republiku Srbiju.
Inovacije: Razvoj i primena održivog razvoja u sistem obrazovanja, i takav (novi) sistem obrazovanja (npr. inovacioni klasteri između univerziteta, Vlade i privatnog sektora) je potrebno da podržava ekonomiju zasnovanu na znanju i da predstavlja neophodnu pretpostavku održivog razvoja privrede i društva u celini. Poseban izazov u razvoju ekonomije zasnovane na znanju predstavlja stvaranje uslova za podršku širenja i jačanju uloge IKT u budućem razvoju Republike Srbije.
Društveni razvoj: U pogledu društvenog razvoja primarno je stvaranje većeg broja radnih mesta, privlačenje stručnjaka, unapređivanje kvaliteta i prilagodljivosti radne snage, veća ulaganja u ljudske resurse kroz sprečavanje odliva stručnjaka stvaranjem boljih radnih uslova, unapređenje prilagodljivosti radnika i postizanje veće fleksibilnosti tržišta rada. Doživotno učenje, preventivna zdravstvena zaštita, telemedicina i e-zdravstvo dostupno u ruralnim sredinama direktno utiču na rast konkurentnosti Republike Srbije.
Razvoj pametnih mreža: Podsticanje inovacija, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva, rast kapaciteta za istraživanje i razvoj, uključujući nove informacione i komunikacione tehnologije. Privreda Republike Srbije ima veliki potencijal za brži i održivi razvoj ukoliko se fokusira na ulaganje u razvoj širokopojasnih pristupnih mreža.
Savremena državna administracija: Jedan od osnovnih zadataka je da se ojača državna uprava, koja bi bila operativna, da se rad Vlade učini transparentnijim. Podsticanje inovacija i promovisanje preduzetništva, razvoj malih i srednjih preduzeća, proširenje i unapređenje infrastrukture, racionalizacija birokratije, prelazak na cloud tehnologije, uvođenje elektronskih javnih nabavki i savremenog načina funkcionisanja državne administracije.
Slika 1.2. Ciljevi i oblasti koje utiču na sveobuhvatni razvoj privrede u Republici Srbiji
Sektor elektronskih komunikacija, u prethodnim godinama predstavlja jedan od značajnijih grana savremene civilizacije i beleži izuzetno brz rast koji je praćen konstantnim tehnološkim napretkom. Deklaracija Ujedinjenih nacija je 2010. godine, postavila obezbeđivanje širokopojasnog pristupa svakom građaninu širom zemlje, kao osnovni zadatak savremenog društva. Samim tim, pored osnovnih servisa i usluga koje treba da budu omogućene građanima (telefon, internet i TV), to je i jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Moderno društvo je postalo nezamislivo bez pružanja novih oblika naprednih servisa (e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovina, e-obrazovanje, e-zdravstvo).
Novi strateški pristup kojim se definiše razvoj širokopojasnih mreža i servisa, prilagođen je trenutnom stanju, kao i budućim izazovima.
2. REGULATORNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE
Regulatorni okvir relevantan za razvoj mreža nove generacije u Republici Srbiji čine sledeći propisi:
- Zakon o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 - US i 62/14);
- Zakon o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", broj 6/16);
- Zakon o potvrđivanju Završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestričke radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC 06) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 4/10);
- Zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama određenih delova Regionalnog sporazuma za Evropsku radio-difuznu zonu (Štokholm, 1961.) sa Rezolucijama (RRC-06-Rev. ST61) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/10);
- Zakon o potvrđivanju Završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama (WRC-07) ("Službeni glasnik - Međunarodni ugovori", broj 2/11);
- Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 68/10);
- Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 52/09, 18/12 i 26/13);
- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 51/10);
- Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 95/16); Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 68/10);
- Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine ("Službeni glasnik RS", broj 81/14);
- Strategija razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2017. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 53/17);
- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08);
- Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 95/16);
- Uredba o utvrđivanju Plana namene radio-frekvencijskih opsega ("Službeni glasnik RS", broj 99/12);
- Akcioni plan (2013-2014) za sprovođenje Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 26/13);
- Akcioni plan za efikasno korišćenje telekomunikacione infrastrukture ("Službeni glasnik RS", broj 36/17);
- Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", broj 55/12);
- Pravilnik o utvrđivanju plana raspodele frekvencija/lokacija/zona raspodele za terestričke digitalne TV radio-difuzne stanice u UHF opsegu za teritoriju Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 73/13);
- Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskom opsegu 1710-1785/1805-1880 MHz ("Službeni glasnik RS", broj 136/14);
- Pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio-frekvencijskim opsezima 791-821/832-862 MHz ("Službeni glasnik RS", broj 70/15).
Analiza relevantnih strategija:
1. Vlada je 2010. godine usvojila Strategiju razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine. Ova strategija postavlja okvir za unapređenje elektronskih komunikacija, kao i glavne pravce i ciljeve uspešnog razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2020. godine. Takođe, ta strategija predviđa donošenje dvogodišnjih akcionih planova za sprovođenje utvrđenih ciljeva.
U martu 2013. godine, Vlada je, na predlog Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, usvojila Akcioni plan (2013-2014) za sprovođenje Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine, prepoznajući njegov značaj u stvaranju predvidljivog telekomunikacionog tržišta za privrednike i investitore. Realizacijom aktivnosti predviđenih Akcionim planom stvoriće se uslovi za intenzivnije korišćenje IKT u različitim privrednim granama, kao i stvaranje ekonomskog i institucionalnog okruženja u kome će poslovni sektor više investirati u IKT, čime se postiže brz ekonomski rast i razvoj društva u celini. Ovaj akcioni plan je prvi akcioni plan usvojen na osnovu Strategije razvoja elektronskih komunikacija.
2. Vlada je 2014. godine usvojila Strategiju razvoja širokopojasnog mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine. Strategija definiše glavne pravce i ciljeve uspešnog razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji. Dokumentom je istaknuto kako ulaganje u oblast širokopojasnog pristupa direktno utiče na rast bruto domaćeg proizvoda, konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana. Strategija definiše mere kojima će organi državne uprave omogućiti primenu novih tehnologija, porast ukupne vrednosti indeksa konkurentnosti, obezbediti dostupnost infrastrukturi elektronskih komunikacija i proširiti skup usluga koje se mogu naći u ponudi kako rezidencijalnim tako i poslovnim korisnicima.
Sastavni deo Strategije je Akcioni plan, kojim su predviđene obaveze nadležnih organa u procesu razvoja širokopojasnih mreža i servisa i utvrđeni rokovi za njihovu realizaciju. Deo Akcionog plana koji se odnosi na regulativu (unapređenje regulatornog okvira za standarde i izgradnju infrastrukture elektronskih komunikacija, izrada Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti i izrada Studije o iskorišćenju digitalne dividende 2) ispunjen je delimično. Neophodno je prikupiti tačne podatke o infrastrukturi koju poseduju različiti operatori elektronskih komunikacija, koji do sada nisu bili dostupni. S tim u vezi, u toku je donošenje novog Zakona o elektronskim komunikacijama kojim će se omogućiti lakša dostupnost podacima o pravcima i kapacitetima elektronskih komunikacionih mreža.
Deo Akcionog plana koji se odnosi na mere u oblasti radio-frekvencijskog spektra (izrada planova raspodele sa ciljem usklađivanja sa Planom namene radio-frekvencijskog opsega, oslobađanje spektra koji odgovara digitalnoj dividendi, Odluka o dodeli digitalne dividende i sprovođenje javnog nadmetanja za dodelu digitalne dividende) u potpunosti je realizovan. Ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo) pripremilo je pravilnik o minimalnim uslovima, kao i minimalnu početnu cenu, koje operatori treba da ispune prilikom javnog nadmetanja za dozvolu za korišćenje radio-frekvencijskog spektra u opsegu 1800 MHz. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Agencija) je sprovela postupak javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 1710-1785/1805-1880 MHz za teritoriju Republike Srbije. Mobilnim operatorima uručene su dozvole za radio-stanice u navedenom opsegu, a operatori su počeli da pružaju usluge četvrte generacije (4G) mobilne telefonije 25. marta 2015. godine. Prodajom ovog dela opsega, a u skladu sa uslovima propisanim od strane Ministarstva, ostvaren je prihod za budžet Republike Srbije u iznosu od 21 milion evra. Ministarstvo je u saradnji sa Agencijom u novembru 2015. godine sprovelo postupak javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija u radio-frekvencijskom opsegu 791-821/832-862 MHz za teritoriju Republike Srbije i u budžet Republike Srbije je uplaćen iznos od 105.053.111 evra.
Što se tiče mera za razvoj infrastrukture i servisa, predviđenih Akcionim planom, Ministarstvo je krajem 2016. godine sa EBRD započelo projekat Nacionalni program za razvoj širokopojasnog pristupa. Rezultat projekta je identifikovanje oblasti u kojima je potrebna finansijska i druga pomoć Vlade kako bi su se osigurala izgradnja neophodne širokopojasne infrastrukture kao i priprema pilot projekata koji će pokrivati nekoliko ruralnih opština u Republici Srbiji.
Ministarstvo je u toku 2017. godine učestvovalo u programu konsultacija pod nazivom "Razvoj fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji", organizovanog od strane Korejskog instituta za razvoj informacionog društva (KISDI), a uz podršku korejskog Ministarstva za nauku i informaciono komunikacione tehnologije. Rezultati ovog projekta biće iskazani u završnom izveštaju navedenog korejskog instituta, i biće osnov za proračun troškova izgradnje širokopojasnih mreža za pristup.
3. REPUBLIKA SRBIJA I JEDINSTVENO DIGITALNO TRŽIŠTE
Evropska unija je tokom 2010. godine, usvojila Strategiju "Evropa 2020: Strategija za pametni, održiv inkluzivni rast". U pomenutoj strategiji definisan je model za uspešno obezbeđivanje izlaska iz finansijske i ekonomske krize koji je dat kao kratkoročni cilj, a pored toga, kao dugoročni cilj, razrađen je model koji bi obezbedio održivu budućnost sa više posla i uz bolje uslove života. Da bi se navedeni ciljevi ostvarili, EU je, kao vodeću inicijativu, istakla jedinstveno digitalno tržište.
Slika 3.1. Komponente digitalne agende
Sveukupni cilj Digitalne agende je da obezbedi održivu ekonomsku i socijalnu dobit od jedinstvenog digitalnog tržišta, zasnovanog na brzom i ultrabrzom internetu i interoperabilnim aplikacijama.
Ova inicijativa je usmerena na razvoj digitalnog jedinstvenog tržišta koje predstavlja područje za najšire istraživanje, kao i promociju njegove prednosti za firme i domaćinstva. Takođe, inicijativa podržava razvoj interneta velikih brzina i njegovu dostupnost do svih građana. Jedinstvenim digitalnim tržištem otvaraju se nove prilike za podsticanje privrede e-trgovinom, istovremeno olakšavajući regulatornu i finansijsku usklađenost za preduzeća i dajući više mogućnosti korisnicima stvaranjem elektronske uprave. Tržišne i javne usluge razvijene u okviru digitalnog tržišta prelaze na mobilne platforme i postaju sveprisutne, nudeći pristup informacijama i sadržaju bilo kada, bilo gde i na bilo kom uređaju.
3.1.1. Ciljevi jedinstvenog digitalnog tržišta
Evropska komisija je donela Strategiju jedinstvenog digitalnog tržišta koja se zasniva na tri temelja:
1. boljem pristupu digitalnim dobrima i servisima za potrošače i preduzećima širom Evrope;
2. stvaranjem odgovarajućeg okruženja i jednakih uslova u kome digitalne mreže i servisi mogu da se razvijaju;
3. iskorišćenosti punog potencijala digitalizacije kao pokretača razvoja.
Navedeni su problemi i prepreke koji se javljaju na internetu, i to jer građanima EU nisu dostupni svi proizvodi i usluge i samo 15% njih na internetu kupuje koristeći ponude druge države članice EU. Kao glavna prepreka za postizanje temelja jedinstvenog digitalnog tržišta ne ističe se nedostatak sposobnosti, već činjenica da tržište EU nije kompaktno.
Slika 3.2. Ciljevi jedinstvenog digitalnog tržišta
Imajući u vidu da zatvorenost tržišta uvek predstavlja siguran korak ka neuspehu, EU je planirala da poveća e-trgovinu i ostvari veću povezanost zemalja članica. Plan ulaganja, pomoći će EU da ostvari svoje ciljeve u uvođenju širokopojasnog interneta stvaranjem digitalne infrastrukture. Plan Evropske unije je da do 2020. godine bude potpuno pokrivena širokopojasnim pristupom (najmanje 30 Mbps). Najnoviji planovi EU podrazumevaju da će pokrivenost širokopojasnim internetom od ove godine (2017.) biti 75-100% za svakog građanina Evrope.
Ostvarenjem jedinstvenog digitalnog tržišta u Evropskoj uniji ojačaće se konkurentnost i stvoriti potencijal za nova radna mesta. Pored ukidanja naplate rominga za pozive, SMS poruke, i mrežno povezivanje, potrebno je podržati predlog otvorenog interneta za sve, u smislu dostupnosti svima po konkurentnim cenama pojedincima i preduzetnicima, prodavcima i kupcima, poslužiteljima i korisnicima. Na ovaj način, pružaoci internet usluga bili bi obavezni ne samo da ostvare osnovne potrebe potrošača, već i da ostvare i posebne zahteve kao što su direktni internet prenos i videokonferencije, razvijajući sopstvene usluge. U julu 2017. godine, više od 98% populacije je bilo pokriveno 3G mrežom, a oko 95% populacije 4G mrežom.
3.1.2. Indeks digitalne ekonomije i društva
Indeks digitalne ekonomije i društva je instrument kojim se meri napredak država članica EU u smislu razvijenosti digitalne ekonomije i društva. U 2016. godini uveden je Indeks digitalne ekonomije i društva (DESI, Digital Economy and Society Index) koji objedinjuje skup pokazatelja relevantnih za realizaciju evropske digitalne politike. DESI je sačinjen od 5 glavnih oblasti koje se predstavljaju sa više od 30 pokazatelja.
Slika 3.3. Digitalna ekonomija i društvo
DESI indeks se izračunava kao ponderisani prosek pet glavnih DESI kategorija: povezanosti (25%), ljudskog kapitala (25%), korišćenja interneta (15%), integracije digitalnih tehnologija (20%) i javnih digitalnih servisa (15%).
Slika 3.4. Indeks digitalne ekonomije i društva
Internet i digitalne tehnologije menjaju naš svet u svim delovima društva i u svim područjima poslovanja, učestvuju u privredi, kako nacionalnoj, tako i globalnoj, i predstavljaju jedan od malobrojnih trendova koji su uspeli da održe pozitivne rezultate i da se i dalje razvijaju uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.
1. Povezanost govori koliko je raširen, brz i pristupačan pristup širokopojasnom internetu, kolika je gustina fiksnih i mobilnih priključaka u odnosu na broj stanovnika, cene takvog interneta u odnosu na kupovnu moć pretplatnika. Danas, međutim, jednostavna internet konekcija više nije dovoljna. Da bi imali koristi od punog razvoja koje donosi internet neophodno je obezbediti širokopojasni pristup svakom građaninu. Stoga ova kategorija doprinosi sa 25% ukupnoj vrednosti DESI.
2. Ljudski kapital prati digitalne veštine ukupne populacije i radne snage, a ova kategorija doprinosi ukupnom DESI indeksu sa 25%. Ljudski kapital predstavlja jedan od temelja digitalne privrede i društva.
3. Korišćenje interneta obuhvata praćenje online aktivnosti populacije, od praćenja vesti do korišćenja e-banking-a i e-trgovine, objedinjuje se u skup korišćenje interneta. Ta dva parametra čine po 15% indeksa.
4. Integracija digitalnih tehnologija je skup pokazatelja koji ukazuju na to koliko uspešno kompanije integrišu ključne digitalne tehnologije kao što su e-račun, e-trgovina, cloud servisi, i doprinose ukupnom indeksu sa 20%, budući da je korišćenje digitalne integracije u poslovnom sektoru jedan od najvažnijih pokretača razvoja.
5. Javni digitalni servisi obuhvataju e-vladu, e-zdravstvo (metodologija 2016. godine) i slične usluge. Dakle, iskazuju stepen digitalizacije javnih servisa sa fokusom na e-government. Modernizacija i digitalizacija javnih servisa može dovesti do povećanja efikasnosti javne administracije, kao i efikasnije pružanje usluga građanima. Ova kategorija doprinosi DESI indeksu ponderacijom od 15%.
DESI indeks čini troslojna arhitektura u kojoj su na najnižem sloju podaci vezani za osnovne karakteristike pristupa infrastrukturi i internetu, kao i korišćenje digitalnih tehnologija. Na srednjem (drugom) sloju su izvedene veličine koje karakterišu određene službe odnosno servisi grupisani po kategorijama. Ove veličine se kvantifikuju na osnovu ponderisanih vrednosti parametara sa osnovnog sloja. Metodologija izračunavanja DESI je zasnovana na algoritmima i metodama koje je razvila Svetska banka.
Zašto je važno koristiti DESI? Ne treba zaboraviti da postoje države koje bi se mogle okarakterisati sličnom razvijenošću digitalnih tehnologija, ali su razvijale potpuno različite tehnike, kao što su, na primer, optički i bežični sistemi. Stoga je za njihovo poređenje neophodno imati složena merila zasnovana na brojnim parametrima koja opisuju stanje u mreži, odnosno kvalitet servisa.
DESI u 2016. godini za Republiku Srbiju iznosi ukupno 0,36 čime se ona svrstava na 28. mesto, ako analiziramo 28 članica Evropske unije i Republiku Srbiju. DESI 2016 je sastavljen od parametara koji se odnose na kalendarsku 2015. godinu. DESI indeks može iznositi između 0 i 1. Što je vrednost indeksa veća, država je uspešnija.
U narednoj tabeli su prikazane sve oblasti DESI indeksa i svi pokazatelji koji se koriste za njegovo izračunavanje.
Rezultati kojima se iskazuju neki od parametara na osnovu kojih se izračunava DESI (za 2015. godinu) su:
1. društveni mediji, odnosno oglašavanje, čine 31,15%, što je iznad evropskog proseka od 18%,
2. Republika Srbija, međutim, i dalje zaostaje u području korišćenja interneta (61,85% građana redovno koristi internet, u odnosu na prosek EU od 76%),
3. samo 57,50% građana su pretplatnici fiksnog širokopojasnog pristupa (EU prosek je 72%),
4. pokrivenost mreža za pristup nove generacije, iznosi samo 30%, dok je u EU taj procenat daleko iznad 71%,
5. pristup preko fiksne širokopojasne mreže u Republici Srbiji je skup u odnosu na prosečna primanja. Republika Srbija pripada skupu zemalja koje u ovom pogledu napreduju, iako zaostaje za EU.
Na sledećem ("pauk") dijagramu je prikazano osnovnih pet komponenata DESI 2016:
- za Republiku Srbiju (označeno crvenom bojom),
- prosek zemalja EU,
- prosek pet zemalja koje se nalaze u začelju liste, a sa kojima Republika Srbija, prema vrednosti DESI indeksa, ima smisla da se uporedi (Republika Hrvatska, Republika Italija, Republika Grčka, Republika Bugarska i Rumunija).
Tabela 3.1. Vrednosti DESI komponenata.
Slika 3.5. Komponente Indeksa digitalne ekonomije i društva: Republika Srbija prema EU
Na osnovu DESI komponenata, može se zaključiti da Republika Srbija ima vrlo nisku vrednost koja potiče od Povezanosti, kao i da ima najbolji rezultat u kategoriji Integracija digitalnih tehnologija.
Slika 3.6. Komponente Indeksa digitalne ekonomije i društva: Republika Srbija prema državama koje su sa njom na sličnoj poziciji (prema vrednosti DESI)
Vrednosti kojima se iskazuje doprinos kategorija "ljudski kapital" i "integracija digitalnih tehnologija" u ukupnom DESI, pokazuju da su Republika Grčka, Rumunija i Republika Bugarska lošije od Republike Srbije, slika 3.6.
Na narednim grafikonima, prikazana je vrednost komponenata DESI indeksa za 2016. godinu za svih pet oblasti pojedinačno, kao i prikaz DESI indeksa za 2016. godinu, za sve zemlje EU i Republiku Srbiju.
1. Kategorija Povezanost doprinosi vrednosti DESI sa 25% i obuhvata:
1.1. Fiksni širokopojasni pristup (33%) koji čini:
- Procenat domaćinstava koji mogu imati pristup fiksnom internetu (89.2%),
- Procenat domaćinstava koja su pretplaćena na fiksni internet (57.5%).
1.2. Mobilni širokopojasni pristup (22%) koji čini:
- Procenat pretplata na mobilni internet,
- Procenat radio-frekvencijskog spektra koji je dodeljen za mobilni širokopojasni pristup, od ukupnog iznosa spektra koji je harmonizovan za širokopojasni pristup na nivou EU.
1.3. Brzinu (33%) koju čini:
- Procenat domaćinstava u državi koja imaju mogućnost pristupa fiksnim mrežama nove generacije za pristup uz protok koji je veći ili jednak 30 Mbps,
- Procenat onih koji imaju pretplatu na fiksnu širokopojasnu mrežu koja omogućava prenos brzinom iznad 30 Mbps, od ukupnog broja pretplata na fiksnu širokopojasnu mrežu.
1.4. Dostupnost (11%) koju čine:
- Mesečni troškovi minimalne cene internet paketa prema prosečnim primanjima pojedinaca (podrazumeva se iznos pretplata na brzi internet koji podržava protok od 30 Mb/s).
Fiksni širokopojasni pristup mrežama nove generacije je nedovoljno razvijen, pa samim tim i rezultati, za parametre koji od njega zavise, ne mogu biti dobri. Od četiri podkategorije koje čine "povezanost", Republika Srbija ima relativno dobar rezultat vezan za mobilni širokopojasni pristup.
Treba istaći da kategorija "povezanost", u Republici Srbiji donosi vrednost od 0.26489667, kao i da se i ona ponderiše sa 0.25. Dakle, ovo svakako najviše doprinosi niskoj ukupnoj vrednosti indeksa digitalne ekonomije i društva (DESI) u Republici Srbiji.
Na nisku vrednost indeksa digitalne ekonomije i društva, DESI, u Republici Srbiji dominantno utiče nedostatak fiksnog širokopojasnog pristupa.
Slika 3.7. Kategorija "Povezanost", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
2. Kategorija Ljudski kapital doprinosi vrednosti DESI sa 25% i obuhvata:
1. Osnovne veštine i korišćenje (50%) koje čini:
- procenta onih koji koriste internet bar jednom nedeljno,
- procenta građana koji poseduju osnovne digitalne veštine i znanja,
2. Napredne veštine i razvoj (50%) koje čine:
- procenat zaposlenih specijalista za IKT u odnosu na ukupan broj zaposlenih stanovnika,
- procenat pojedinaca između 20 i 29 godina koji imaju obrazovanje u prirodnim naukama, tehnologiji ili matematici (STEM - Science, Technology or Math) u odnosu na sve vršnjake u tom rasponu starosti.
Slika 3.8. Kategorija "Ljudski kapital", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
3. Kategorija Korišćenje interneta (doprinosi sa 15% vrednosti DESI) sadrži:
3.1. Sadržaj (33%) koji čini:
- Procenat onih koji koriste internet za online čitanje vesti, novina ili časopisa,
- Procenat onih koji koriste internet za igrice, filmove ili muziku,
- Procenat onih koji su pretplaćeni na bilo koji oblik Video on Demand, od svih domaćinstava koja imaju TV u državi.
3.2. Komunikacija (33%) koju čini:
- Procenat onih koji koriste internet za uspostavljanje telefonskog ili video poziva,
- Procenat onih koji koriste društvene mreže.
3.3. Transakcija (33%) koju čini:
- Procenat onih koji koriste usluge elektronskog bankarstva,
- Procenat onih koji su naručili robu preko interneta.
U ovoj oblasti, od Republike Srbije su lošije Rumunija i Republika Italija.
Slika 3.9. Kategorija "Korišćenje interneta", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
4. Kategorija Integracija digitalnih tehnologija predstavlja komponentu u kojoj je Republika Srbija dobro rangirana (deseta među državama EU), a ukupnoj vrednosti DESI indeksa, ona doprinosi sa 20%. Na ovo utiče:
4.a. Digitalizacija u biznisu (60%) koju čini:
- Procenat kompanija koje koriste softverske pakete za planiranje resursa, deleći informacije među različitim funkcionalnim oblastima,
- Procenat kompanija koje koriste radio-frekvencijsku identifikaciju u produkciji i servisiranju,
- Procenat kompanija koje koriste dva ili više različitih društvenih medija,
- Procenat kompanija koje izdaju elektronske profakture pogodne za automatsku obradu,
- Procenat kompanija koje koriste servise računarstva u oblaku srednje i visoke složenosti.
4.b. Elektronsko poslovanje (40%) čine sledeći parametri:
- Procenat malih i srednjih preduzeća koji prodaje online (i koje imaju obrt veći od 1% u online prodaji),
- Prosečni obrt od online prodaje za mala i srednja preduzeća u državi (a koje imaju obrt veći od 1% u online prodaji),
- Procenat malih i srednjih preduzeća u državi koja imaju elektronsku prodaju u drugim državama EU.
U ovoj kategoriji, Republika Srbija ima dobre rezultate, što je prikazano na slici 3.10.
Slika 3.10. Kategorija "Integracija digitalnih tehnologija", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
5. Kategorija Javni digitalni servisi doprinosi DESI indeksu sa 15% i zavisi od:
5.1. E-government-a (100%) koga čini:
- Procenat pojedinaca u državi (starosti od 16-74 godina) koji su poslali popunjen elektronski obrazac javnim službama u poslednjih 12 meseci,
- U kojoj meri su podaci javne administracije poznati i predočeni korisnicima u državi,
- U kojoj meri se različiti koraci, u kontaktu sa javnom administracijom, mogu obaviti online,
- U kojoj meri postoji interakcija sa javnom administracijom, ocena dobijena od države EU (procenjena za status otvorenih podataka).
Slika 3.11. Kategorija "Javni digitalni servisi", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
Slika 3.12. DESI indeks za 2016. godinu, iskazan za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
Ukupni rang Republike Srbije, prema vrednosti DESI indeksa, je unutar opsega EU zemalja, ali je izuzetno nizak (0.36066). Na osnovu izvršene analize, može se zaključiti da povećanje Indeksa digitalne ekonomije i društva može da se postigne ukoliko se popravi kategorija Povezanost, tj. ukoliko se obezbede fiksne mreže velikih brzina.
3.2. Uticaj povećanja penetracije širokopojasnog pristupa na rast bruto domaćeg proizvoda
Uticaj širokopojasnog pristupa na ekonomski rast i zapošljavanje se procenjuje na osnovu različitih efekata i parametara. Na slici 3.13 je prikazan uticaj uvođenja širokopojasnog pristupa i novih tehnologija na bruto domaći proizvod i zapošljavanje u regionima sa visokom i niskom penetracijom broadband-a.
U regionima sa visokom penetracijom širokopojasnog pristupa, javlja se značajan uticaj na porast BDP i zapošljavanje, a koji, kada dostigne svoj maksimum obezbeđen potpunom povezanošću na internet, opada sa vremenom. Do ovako velikog porasta BDP-a dolazi jer se u razvijenim regionima može odmah koristiti novouvedena tehnologija, odnosno širokopojasni pristup. U godinama koje slede ovaj uticaj opada, ali je važno naglasiti da digitalna ekonomija i digitalno društvo ne mogu da se realizuju bez odgovarajućeg proširenja širokopojasnih mreža, a naročito mreža za pristup. Činjenica da BDP i zapošljavanje paralelno rastu ukazuje na to da širokopojasni pristup ima značajan uticaj na porast poslovanja.
S druge strane, u regionima sa niskom penetracijom broadband-a, kratkoročno je porast bruto domaćeg proizvoda niži nego u regionima sa visokom penetracijom, ali, dugoročno, BDP u dve navedene kategorije postaje uporediv. Što se tiče zapošljavanja, u državama sa niskim stepenom razvijenosti digitalne ekonomije i društva, porast penetracije širokopojasnog pristupa ne može trenutno obezbediti porast zaposlenosti. Razlog za to je promena tehnologije koja zahteva obuke zaposlenih, kao i promenu znanja i veština budućih zaposlenih. Zahvaljujući mogućnostima proširenja poslova i otvaranja novih radnih mesta, kao i primeni različitih digitalnih tehnologija koje su zasnovane na širokopojasnoj infrastrukturi, dolazi do napretka u zemlji.
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je uticaj broadband-a u nedovoljno razvijenim regionima složeniji nego u regionima sa visokom penetracijom. Što se tiče ekonomskog rasta, za njegovo ostvarenje je potreban duži period usled dužeg perioda potrebnog za razvoj modela za iskorišćenje mogućnosti novih digitalnih tehnologija. Ipak, posle dve godine, porast BDP postaje uporediv sa vrednostima u regionima sa visokom penetracijom interneta, kao što je već navedeno. Vrednost BDP u stabilnoj ekonomiji ostaje konstantan, ali na njegov iznos utiču i druge pojave, na primer inovativne tehnologije u digitalnom društvu. S druge strane, rast zaposlenosti je u početku negativan, ali vremenom dolazi do otvaranja novih radnih mesta. U ovom slučaju, povećanje penetracije broadband-a generiše visoko stabilan ekonomski razvoj, zasnovan na povećanoj produktivnosti koja će se postići u digitalnom okruženju.
Slika 3.13. Uticaj povećanja penetracije širokopojasnog pristupa u različitim regionima
Studije su pokazale da je najveći uticaj povećanja penetracije širokopojasnog pristupa u onim državama u kojima se ima srednji nivo pokrivenosti (oko 50% pokrivenosti). Treba napomenuti da Republika Srbija ima 57% pretplatnika u fiksnom broadband-u što je svrstava u države u kojima je neophodno razvijati širokopojasnu infrastrukturu i paralelno uvoditi digitalne tehnologije u poslovanje. Kao rezultat, porast BDP će dodatno ubrzati razvoj ekonomije i društva.
Tabela 3.2. sadrži podatke o uticaju koji povećanje penetracije širokopojasnog pristupa od 10% u pojedinim oblastima, ima na porast bruto domaćeg proizvoda. Podaci potvrđuju tezu da je uticaj najveći u srednje pokrivenim oblastima. Kako se povećava rasprostranjenost širokopojasnog pristupa, tako uticaj opada i ustupa mesto digitalnim tehnologijama, što sve vodi ka razvoj jedinstvenog digitalnog tržišta.
Tabela 3.2. Porast BDP, za svakih 10% porasta penetracije širokopojasnog pristupa
Kao što se vidi iz gore navedene tabele, ne postoji visoka korelacija, kao pravilo, između porasta BDP i porasta širokopojasnog pristupa na svim područjima (slika 3.14), i to stoga što na razvoj utiču i ostali parametri indeksa digitalne ekonomije i društva. Republika Srbija ima, međutim, dobar rezultat u oblasti integracije digitalnih tehnologija, što je siguran znak da bi, uz povećanje penetracije širokopojasnog pristupa, izgradnjom mreža za pristup u, pre svega, ruralnim područjima, došlo do naglog napretka, do značajnih poboljšanja u razvoju turizma, poljoprivrede, pa i drugih grana privrede. Proizvođači bi jednostavnije mogli da plasiraju svoju robu na tržištu, mogli bi da se smanje troškovi zaštite useva, troškovi prevoza, mogla bi se obezbediti bolja kontrola saobraćaja i bezbednosti u svim oblicima.
Slika 3.14. Porast penetracije širokopojasnog pristupa i bruto domaćeg proizvoda prema podacima OECD i Republičkog zavoda za statistiku
Slika 3.15. Srednja brzina širokopojasnih pristupa u Mbps prema podacima OECD i Republičkog zavoda za statistiku
U cilju stvaranja realne slike o okruženju u kojem se nalaze privredne organizacije, pored zastupljenosti širokopojasnog pristupa, potrebno je uporediti i podatke o brzini koja se nudi korisnicima u pojedinim državama. Povećanjem brzine, obezbedili bi se značajno bolji uslovi za rad, posebno malih i srednjih preduzeća koja najčešće ne planiraju izgradnju svoje lokalne mreže, pa velikim delom zavise od kvaliteta mreže za pristup.
3.2.1. Globalni indeks konkurentnosti (Global competitiveness index) i indeks spremnosti mreže (Network readyness index)
Globalni indeks konkurentnosti, na osnovu podataka Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija, se izračunava na osnovu 113 promenljivih, svrstanih u 12 oblasti: institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo i osnovno obrazovanje, visoko obrazovanje i obuka, efikasnost robnog tržišta, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost, veličina tržišta, poslovne preduzimljivosti, inovacija. Uticaj svake od ovih oblasti na konkurentnost varira u zavisnosti od nivoa ekonomskog razvoja države. Kako bi se dobili što bolji pokazatelji, svakoj oblasti se daje odgovarajuća težina.
Sa druge strane, indeks spremnosti mreže predstavlja model za kvantifikovanje relativnog razvoja i upotrebe IKT u pojedinim državama. Izračunava se na godišnjem nivou, a zasniva na sledećim pokazateljima:
- odnosu aktera u razvoju i korišćenju IKT (pojedinac, preduzeće, vlada),
- opštem makroekonomskom i regulatornom okruženje za IKT u kojoj akteri igraju svoje uloge,
- stepenu korišćenja IKT od strane aktera, a koji zavisi od nivoa njihove spremnosti (ili mogućnosti) da koriste IKT.
GCI Global Competitiveness Index 2016-2017
Slika 3.16. Korelacija globalnog indeksa konkurentnosti i indeksa spremnosti mreže u periodu 2016-2017. (izvor Svetski ekonomski forum).
Između dva navedena indeksa postoji visoka korelacija od 93%. Uobičajeni način za proučavanje indeksa konkurentnosti i indeksa spremnosti mreže za različite države/teritorije, prikazan je na slici 3.16. Svaka tačka odgovara po jednoj od analiziranih država. Na dijagramu se uočava njihovo grupisanje (prvoj grupi sa malim indeksima pripadaju Republika Grčka, Republika Kipar, Republika Srbija, Republika Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Slovačka Republika, Republika Bugarska, Letonska Republika, Republika Slovenija, Republika Italija, Republika Malta, Republika Portugalija, Litvanska Republika, Republika Poljska, Češka Republika, Kraljevina Španija). Drugoj grupi pripadaju države sa značajno razvijenom IKT infrastrukturom: Republika Austrija, Republika Irska, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Republika Francuska, Kraljevina Belgija, Kraljevina Danska, Kraljevina Norveška, Finska Republika, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Kraljevina Švedska, Savezna Republika Nemačka, Holandija.
Slika 3.17. Globalni indeks konkurentnosti.
Slika 3.18. Rangiranje država prema indeksu konkurentnosti.
Republika Estonija, koja je učinila veliki preokret u svom razvoju, napredovala je u stepenu primene IKT i sada se navodi kao jedna od najuspešnijih država u tim tehnologijama. Pozicija Republike Estonije, prema slici 3.16. ukazuje da se razvijenošću IKT može pozitivno uticati na ekonomski rast.
Na slici 3.17. se vidi položaj Republike Srbije, kao države sa vrlo niskim indeksom globalne konkurentnosti od 4.00 (3.77 u 2010. godini), odnosno indeksom raspoloživosti mreže od 4.00 (3.51 u 2010. godini). Dakle, oba indeksa su se povećala u odnosu na 2010. godinu.
Na sl. 3.17. i 3.18. prikazani su indeks konkurentnosti i rang pojedinih država koji se na osnovu ovog indeksa dobija, a za 2015-2016. godinu. Pokazuje se da Republika Srbija, povećanjem indeksa konkurentnosti, smanjuje svoj rang, pa se među 138 država (upoređenih od strane Svetskog ekonomskog foruma) nalazi na 90. mestu u 2016. godini.
Slika 3.19. Indeks spremnosti mreže
Slika 3.20. Rangiranje država prema indeksu spremnosti mreže
Kao što se klasterovanje država prema vrednosti indeksa konkurentnosti može vršiti postavljanjem praga za ovaj indeks na vrednost 5, tako se jasno grupisanje država može izvršiti i prema indeksu spremnosti mreže. Rezultat daje istu podelu. Prema indeksu spremnosti (slika 3.19), Republika Srbija je u 2016, godini takođe poboljšala svoju poziciju, zauzimajući 75. poziciju (od ukupno razmatranih 138 država), slika 3.20.
3.2.2. Razvoj optičkih mreža za pristup
Arthur D Little je objavio studiju pod nazivom Trka za gigabitska optička vlakna (Race for Gigabit Fiber) u kojoj se navodi da su, u svim državama, nezavisno od visine BDP-a i veličine, operatori sa značajnim tržišnim udelom najčešće zaslužni za uvođenje optičkog širokopojasnog pristupa. Tamo gde se registruje spora penetracija FTTH, uobičajeno je izostala aktivnost najmoćnijeg operatora. U nekim državama se realizacija optičke infrastrukture zasniva na državnoj pomoći. U državama u kojima postoji značajan razvoj i proizvodnja video opreme, kao što je Republika Koreja, optička infrastruktura se uvodi da bi podržala digitalni video u formatima vrlo visoke rezolucije (kao što je 4K, tj. televizija ultra visoke rezolucije).
Slika 3.21. Procenat domaćinstava koja su dobila mogućnost priključenja na optičku infrastrukturu (optical fiber household passed), prema ukupnom broju domaćinstava
Na slici 3.21. je prikazan procenat domaćinstava pored kojih je prošao optički kabl, a za različite države. Uočava se da izrazito ruralne oblasti (Australija, Republika Austrija, Sjedinjene Američke Države, itd.) nemaju visok stepen razvijenosti optičke infrastrukture, kao i da se geografski male oblasti, Država Katar, Hong-Kong približavaju potpunoj pokrivenosti.
Slika 3.22. Procenat domaćinstava (optical cable households connected) koja su priključena na optičku infrastrukturu prema ukupnom broju domaćinstava
FTTH (Fibre to the Home) Savet Evrope je industrijska organizacija čiji je cilj da ubrza dostupnost optičkog kabla, kao i ultra-brzih mreža za pristup u korist potrošača i preduzeća. Osnovana je 2004. godine od strane pet članica osnivača: Alcatel-Lucent, Cisco, Corning, Emtelle i OFS. FTTH Savet Evrope sada ima više od 150 članova, koji rade na promovisanju prednosti pristupa optici širom kontinenta. Jedan od vidova promovisanja obuhvata i redovne izveštaje o zastupljenosti mreža za pristup zasnovanih na optičkim tehnologijama.
Savet FTTH Evrope sprovodi rangiranje država koje uključuje sve zemlje koje imaju više od 200.000 domaćinstava, gde je odnos FTTH/B pretplatnika najmanje 1% od ukupnog broja domaćinstava. Dve nove ekonomije koje su ušle u FTTH rangiranje: Republika Austrija i Republika Srbija dostižu penetraciju veću od 1%. |
FTTH Savet Evrope je konstatovao da su u Republici Srbiji i dalje veoma zastupljena kablovska rešenja, ali je FTTH u procesu ubrzanog razvoja.
Inače, broj FTTH i FTTB (Fibre to the Building) pretplatnika u Evropi je porastao za 23% u prvih devet meseci 2016. godine, i sada dostiže skoro 44,3 miliona pretplatnika FTTH/B. Dostupnost optičke infrastrukture do kuće je porasla za 17%, dostigavši više od 148 miliona u EU 39 (EU 39 predstavljaju sledeće zemlje: Kneževina Andora, Republika Austrija, Republika Belorusija, Kraljevina Belgija, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, Češka Republika, Kraljevina Danska, Republika Estonija, Finska Republika, Republika Francuska, Savezna Republika Nemačka, Republika Grčka, Mađarska, Island, Republika Irska, Država Izrael, Republika Italija, Republika Kazahstan, Letonska Republika, Litvanska Republika, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Republika Malta, Republika Makedonija, Holandija, Kraljevina Norveška, Republika Poljska, Republika Portugalija, Rumunija, Ruska Federacija, Republika Srbija, Slovačka Republika, Republika Slovenija, Kraljevina Španija, Kraljevina Švedska, Švajcarska Konfederacija, Turska Republika, Ukrajina i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske) na kraju septembra 2016. godine, u skladu sa najnovijim ažuriranjem FTTH tržišta.
Na slici 3.23. su prikazani procenti domaćinstava kojima je dostupna FTTH (ispuna plavom bojom), odnosno FTTB (crveno oivičene trake) tehnologija. Brojčane vrednosti iskazane u % odgovaraju ukupnom zbiru ovih vrsta pristupa. Ono što je uočljivo je da neke vrlo razvijene države imaju mali procenat domaćinstava pretplaćenih na ovu tehnologiju. Tako Savezna Republika Nemačka i Republika Austrija imaju sličan procenat kao Republika Srbija i Republika Hrvatska. Među državama koje su razvile tehnologiju optičkog pristupa do kuće, dominira Kraljevina Norveška sa blizu 30% FTTH priključaka (indeks spremnosti mreže za Kraljevinu Norvešku je takođe visok, slika 3.19).
Nove tehnike u proizvodnji, povećanje energetske efikasnosti, upotreba pametnih tehnologija u koje u krajnjoj instanci dovode do velikih ušteda u državi, moguće je ako se, kao prvi korak, pristupi obezbeđivanju infrastrukture kao podrške novim tehnologijama. Mala i srednja preduzeća svoje poslovanje mogu proširiti i uspešno nastaviti sa radom samo u digitalnom okruženju. Ukoliko se, međutim, ne pristupi izradi planova za širenje širokopojasnog pristupa, digitalni jaz između digitalno pismenih i neobrazovanih će se povećavati.
Slika 3.23. Procenat domaćinstava koja su pretplaćena na usluge širokojasnog pristupa koje se nude u FTTH (ispuna plavom bojom), odnosno do zgrade FTTB (crveno oivičene trake)
Treba istaći da tržište elektronskih komunikacija čini više mreža različitih operatora koje zbog svoje nepovezanosti, odnosno nedostatka zajedničkog korišćenja, ne doprinose ukupnom razvitku ove oblasti u dovoljnoj meri. Postoje alternativne mreže u vlasništvu države čija je iskorišćenost, i pored svojih izvanrednih performansi, nedovoljna.
Kao zaključak možemo navesti da razvojem infrastrukture širokopojasnog pristupa, odnosno primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, administracija bilo koje države može obezbediti kontinuirani porast bruto domaćeg proizvoda. Dakle, ovo je najsigurniji način za povećanje BDP-a. Nepovezanost postojećih mreža elektronskih komunikacija, kao i nedovoljno primenjen princip zajedničkog korišćenja različite infrastrukture su često uzrok niske efikasnosti istih. Neophodno je da se definišu mehanizmi kojima bi se maksimalno iskoristila postojeća infrastruktura i obezbedili savremeni servisi svim korisnicima. |
Sledeći viziju kojom su obezbeđeni značajni optički kapaciteti u alternativnim mrežama, ova strategija će definisati model povezivanja postojećih mrežnih resursa, kao osnove za uvođenje potpuno otvorenog pristupa mreži i razmeni servisa.
3.3. Struktura jedinstvenog digitalnog tržišta
Jedinstveno digitalno tržište je viđeno u Evropi kao osnov za budući napredak država članica. Imajući u vidu sve prednosti digitalne trgovine i poslovanja za kojima se teži i u drugim delovima sveta, ono se nameće kao globalni cilj. Smanjenje digitalnog jaza, prisutnog pre svega između urbanog i ruralnog stanovništva, takođe osigurava prelazak na jedinstveno tržište. Stoga je neophodno proučiti koja tehnološka rešenja najefikasnije dovode do ovog prelaska.
Da bi se realizovali svi zadaci jedinstvenog digitalnog tržišta, neophodno je obezbediti širokopojasnu infrastrukturu kojom bi se omogućio pristup internetu velikim brzinama. U planovima EU, iskazanim u Digitalnoj agendi do 2020, se razmatralo uvođenje 100 Mbps do svakog građanina što se moglo postići uz korišćenje optičkih mreža za pristup kao i mobilnih sistema četvrte generacije (4G). Planovi za širenje digitalne ekonomije i društva zahtevaju još veće protoke, što često dovodi do zahteva za gigabitskim mrežama.
Evropska komisija je ustanovila pet ključnih blokova za razvoj digitalnog tržišta:
1. Računarstvo u oblaku (Cloud Computing);
2. Internet stvari (Internet of Things, IoT);
3. Rad sa velikim bazama (otvorenih) podataka (Big Data);
4. Mobilni sistemi pete generacije (5G);
5. Bezbednost na internetu (Cybersecurity).
Slika 3.24. Struktura Jedinstvenog digitalnog tržišta
3.3.1. Osnovne tehnologije Jedinstvenog digitalnog tržišta
Temelji na kojima se gradi jedinstveno digitalno tržište definisani su navedenim tehnologijama, a nametnuti su zahtevima, pre svega za uvođenje različitih pametnih servisa, slika 3.24.
1. Računarstvo u oblaku (Cloud Computing)
Premda je SDN (Softwer Defined Network) način povezivanja vrlo efikasan sa stanovišta iskorišćenja računarskih resursa, treba istaći da je sadašnji trend razvoja mreža takav da se sve više koristi cloud computing (korišćenje mreže računara nezavisno od lokacije sa koje pristupa mreži za servise različitog tipa).
Cloud computing nudi servise koji se grubo mogu svrstati u tri kategorije:
- Infrastruktura kao servis (IaaS - Infrastructure as a Service), nudi resurse za procesiranje, storage, mreže i praktično sve na čemu korisnik može da primeni sopstveni softver (uključujući operativne sisteme i aplikacije). Ovakav servis je veoma interesantan u slučaju kompanija koje treba sa udaljenih lokacija da pristupaju zahtevnim materijalima (zapisi videa, baze podataka i slično). Na primer, instalacija sa laptopa može postaviti zapis videa na cloud. Njoj mogu pristupiti, preko mreže mobilnih sistema elektronskih komunikacija, samo oni koji poseduju neophodne šifre.
- Platforma kao servis (PaaS - Platform as a Service), ovaj model se uvodi kako bi razvojni programeri pripremili platformu na kojoj bi se mogli dalje razvijati softveri krajnjih korisnika. PaaS obezbeđuje osnovnu zaštitu, skalabilnost, pečeve za operativne sisteme. Provajderi PaaS uobičajeno koriste infrastrukturu IaaS drugih provajdera. Na taj način bave se sistemskim programiranjem i obezbeđuju osnovu za razvoj servisa i programiranje na SaaS nivou.
- Softver kao servis (SaaS - Software as a Service), predstavlja servise koji se pokreću na cloud-u. Aplikacijama se može pristupiti preko različitih interfejsa i pretraživača.
Servisi se klasifikuju prema slojevima na kojima je izvršena virtuelizacija. Uvođenje cloud computing-a pojednostavljuje arhitekturu mreža posebno za visoko zahtevne servise koji se baziraju na upotrebi videa ili drugih signala, zasnovanih na velikim bazama podataka. Moglo bi se reći da je uvođenje cloud computing-a u velikoj meri promenilo arhitekture budućih televizijskih i radijskih kuća. Mnoge operacije i uređaji koji su se smatrali nezaobilaznim u postprodukciji, sada su zamenjene cloud-om.
Cloud servisi pružaju velike mogućnosti za razvoj malih i srednjih preduzeća, s obzirom da eliminišu potrebe za radnim mestima i poslovima koji po prirodi zahtevaju nepotpuna radna vremena. Takođe, privatna inicijativa za otvaranje malih preduzeća se značajno ohrabruje. Poslodavci nemaju strah da će, u slučaju početničkog neuspeha ili sličnih problema, biti opterećeni nerealnim isplatama.
Cloud se može uspešno primeniti na svim primenama koje zahtevaju pristup aplikacijama sa velikog broja udaljenih lokacija na primer: u kontroli saobraćaja, u naplatama, kontroli od požara ili nekih drugih nepogoda, stvaranju muzejske elektronske arhive ili elektronskih bibliotečkih fondova i slično.
Slika 3.25. Računarstvo u oblaku u mrežama otvorenih servisa
Dakle, uvođenjem cloud-a, mogu se smanjiti i investicije i operativni troškovi. Stoga je opisana tehnologija pogodna za zemlje u razvoju. Potrebno je istaći da cloud tehnologija uvodi mogućnost efikasnijeg razvoja PPP (Public Private Partnership), tj. udruživanja privatnih i javnih mreža.
Digitalna agenda za Republiku Srbiju do 2020. godine je predvidela razvoj mreža elektronskih komunikacija po modelu otvorenih mreža otvorenih servisa, slika 3.25. Na najnižem sloju se nalaze različite infrastrukture nad kojima se grade i povezuju mreže koristeći IP tehnologiju. Ova dva sloja u cloud tehnologiji odgovaraju IaaS. Sledeće dve kategorije računarstva u oblaku se praktično softverski razvijaju.
Jedan od najčešćih primera primene platforme kao servisa je e-uprava. U mnogim državama se servisi poput e-zdravlja, e-obrazovanja i drugih, razvijaju nad zajedničkom platformom koristeći klastere servera-tj. infrastrukturni cloud. E-uprava u Republici Srbiji se uvodi na ovaj način.
Da bi se krajnjim korisnicima omogućilo da koriste bilo koji od gore navedenih oblika, neophodno je postojanje data centara u koje se smeštaju klasteri servera kao podrška razvoju servisa, kao i širokopojasnih mreža sa obezbeđenim pristupom velikog protoka. Stoga je neophodno ulaganje u oblast širokopojasnih mreža kako bi se obezbedili pristupi softverima, infrastrukturi i različitim platformama uz zadovoljenje osnovnih uslova za kvalitet servisa.
2. Internet stvari (Internet of Things, IoT)
Internet stvari se često opisuje kao tehnika koja uključuje uređaje koje imaju svoj identitet i virtuelna svojstva u pametnom prostoru, i koja koriste inteligentne interfejse za vezu i komunikaciju sa okruženjem, društvom i korisnicima. IoT postaje realnost kada se obezbedi povezivanje bilo gde, bilo kad, bilo čega (bilo kog uređaja), bilo koga, bilo kojim putem i bilo kojim servisom.
Stvarni objekti, stvari ili fizička bića (to mogu biti domaće životinje čije se kretanje kontroliše i sl.) povezuju se na senzore i međusobno. Senzori (na primer kretanja, lokacije, vibracija, klimatskih parametara, temperature unutar objekata itd.) šalju informaciju ka centralnom čvoru u kome se mogu analizirati, ili, na osnovu automatskog prepoznavanja, inicirati neku akciju, alarm i slično.
Aplikacije Interneta stvari treba da zadovolje potrebe društva koristeći usavršene tehnike zasnovane na inteligentnoj vezi fizičkih sistema, okruženja i IT tehnologija. IoT aplikacije su sposobne da povežu, prikupe proizvedu "pametne" podatke i informacije i da ih iskoriste u digitalnim servisima bez ljudske interakcije. Na ovaj način se:
- povezuju domaćinstva - radi povećanja bezbednosti i sigurnosti, širih ponuda za zabavu, povećanja energetske efikasnosti;
- povezuju prevozna sredstva - obezbeđujući veću sigurnost i bezbednost, bolju navigaciju, informisanost učesnika u saobraćaju, lagodniji transport;
- uvodi e-uprava - obezbeđujući bolju povezanost javne administracije, poboljšavajući civilnu zaštitu;
- uvodi e-zdravstvo - poboljšana zdravstvena preventiva i monitoring, poboljšani uslovi života;
- povezuju gradovi - i time uvodi smart city, smart traffic, povezuje lokalna zajednica;
- povezuju kompanije - radi bolje analitike, bolje povezanosti radnih procesa, uvođenja smart procesa i robotizovanih procedura.
Slika 3.26. Razvoj IoT
Dakle, internet stvari je tehnologija koja služi, pre svega, sveopštem poboljšanju uslova života i, od svih informaciono-komunikacionih tehnika, ima najširu primenu u svim njegovim segmentima. Za podršku IoT koriste se dve tehnike: 5G i računarstvo u oblaku. Mobilni sistemi pete generacije su, zahvaljujući novinama koje uvode (veliki protok, mala kašnjenja, energetski efikasna rešenja) osnovna tehnika u IoT, te je standardizacija 5G sistema obuhvatila i IoT.
S obzirom na ogromne količine podataka koje se generišu, procesiraju i analiziraju u IoT, jasno je da servisi cloud computing-a mogu biti od velike koristi. Sve operacije koje se ponavljaju, ma kako složene bile, mogu se jednostavnije, a time i efikasnije odraditi u oblaku.
Internet stvari se, zahvaljujući korisnim inovativnim rešenjima, razvija intenzivno svuda u svetu. Tako su razne obrazovne i tehnološke platforme, kao i različiti biznis modeli pružili podsticaj za uvođenje i širenje IoT. Stoga se pojavio neverovatan broj (više od 600) različitih rešenja i predloga za uvođenje IoT standarda. Naredni period će biti posvećen uvođenju standardizacije u ovoj oblasti.
3. Rad sa velikim količinama (otvorenih) podataka (Big Data);
Tehnika rada sa velikim količinama podataka se opisuje kao velika četvorka 4V (Volume, Variety, Velocity, Veracity) i obuhvata ekonomičnu ekstrakciju vrednosti iz velikog skupa i varijeteta podataka, pri tome obezbeđujući veliku brzinu izdvajanja, otkrivanja i analize podataka.
1. Volume - količina podataka se odnosi na narastajuće volumene podataka koje generišu različiti izvori i koji se ne mogu obrađivati u standardnim bazama podataka;
2. Variety - varijetet predstavlja različite vrste podataka prikupljenih senzorima, pametnim uređajima, socijalnim mrežama. Skupovi ovih podataka mogu biti tekstualni, slike, video. Ovi podaci mogu biti strukturirani ili nestrukturirani, ili neka njihova kombinacija;
3. Velocity - brzina je veoma važna karakteristika jer prikupljanje, procesiranje i analiza podataka u realnom vremenu utiču na krajnji rezultat aplikacija ili servisa kojima su podaci namenjeni;
4. Veracity - verodostojnost se kao karakteristika odnosi na činjenicu da se u velikim volumenima podataka nađu šum i nepoznati podaci koji bi mogli skrivati korisne.
Regulativa EU zahteva sve veću otvorenost i pristup podacima različitih sadržaja. Dobar primer za ovakvu organizaciju je vezan za oblast zaštite životne sredine, gde se očekuje da inovativnim rešenjima postignutim bilo u istraživačkim, bilo u komercijalnim projektima nezavisnih istraživača, mogu da se postignu dobra rešenja.
4. Mobilni sistemi pete generacije (5G)
Prema sprovedenoj analizi video saobraćaja, Cisco je predvideo da će se saobraćaj u mobilnim sistemima elektronskih komunikacija od 2010. do 2020. godine uvećati hiljadu puta. Ovaj porast saobraćaja se označava kao 1000x i nastao je, pre svega, zbog neverovatnog povećanja penetracija pametnih telefona. Sa druge strane, ovakve mobilne platforme su se rasprostranile i sinergiji sa multimedijalnim aplikacijama visoke i ultra visoke rezolucije, 3DTV, kao i proširene stvarnosti. Aplikacije VoIP (Voice over IP) tipa koje su trenutno veoma aktuelne će, prema istoj proceni, zauzimati samo 0.4% ukupnog saobraćaja mobilnim sistemima.
Razvitak mobilnih sistema ubrzano vodi uvođenju pete generacije, koja je podržana BigData aplikacijama, posebno u uslovima u kojima nije moguće imati na raspolaganju fiksnu mrežu.
Deset stubova 5G sistema:
1. Evolucija postojećih radio frekvencijskih tehnologija - Uobičajeno se 5G ne opisuje kao tehnologija mreža za pristup, već kao skup različitih revolucionarnih projekata. Pokazalo se da je najekonomičnije rešenje za 1000x upravo razvoj radio tehnologija sa stanovišta minimiziranja kašnjenja, uz podršku fleksibilnom zajedničkom korišćenju bežičnih mreža za pristup.
2. Primena gusto raspoređenih malih ćelija - Najznačajniji proizvođač čipova za mobilne uređaje Qualcomm je procenio da se dodavanjem više malih ćelija osnovnoj makroćeliji, kapacitet skoro linearno uvećava. Povećanjem broja malih ćelija se, međutim, povećavaju međućelijske interferencije. Ovakvo rešenje omogućava korišćenje ćelija različitog tipa, zajedno sa mrežama za pristup različitih tehnologija, poznato kao HetNet (Heterogeneous Technology). Kao merilo efikasnosti ovakvog sistema se navodi protok-po-spektru-po-površini (b/s/Hz/m2).
3. Samoorganizujuća mreža (Self Organizing Network, SON) - predstavlja važnu novinu mreža pete generacije. Imajući u vidu da se 86% saobraćaja generiše u zatvorenom prostoru u kom operator nema mogućnost potpune kontrole, a uređaji će biti instalirani po plug-in principu, neophodno je da se obezbede inteligentni mehanizmi koji bi omogućavali smanjivanje međućelijske interferencije. Stoga se u 5G sisteme ugrađuju SON algoritmi.
4. Mašinski tip komunikacije - komunikacija između mašina (uređaja) - U savremenim mrežama se često zahteva da na oba, ili na jednom kraju veze bude uređaj. Stoga se razvio poseban tip komunikacije mašina-mašina (M2M). Zahtevi za smanjenje kašnjenja su neverovatni - očekuje se kašnjenje manje od 1ms.
5. Razvoj tehnologije milimetarskih radio talasa - Mobilne komunikacije su se razvijale i masovno primenjivale u području ispod 3 GHz. Imajući u vidu neiskorišćenost spektra pri visokim frekvencijama, koji je često i nelicenciran, jasna je želja proizvođača opreme da osvoje i to područje. Ispitivanja su vršena na 28 GHz i 60 GHz (ovde je nelicencirano 9 GHz) i pokazala da se ćelije prečnika 200 m mogu uspešno koristiti čak i u visokourbanim sredinama. Treba napomenuti da su dimenzije antena tako male, da se desetak antena mogu smestiti u jedan uređaj.
6. Novi dizajn Backhaul veza - se koristi za vezu krajnjih stanica i okosnice. S obzirom da su milimetarski talasi veoma osetljivi na prepreke, pa i na kapi kiše, očekuje se da backhaul veze rade u opsegu do 3 GHz, i da tako, zajedno sa vrlo malim ćelijama u milimetarskoj oblasti obezbeđuju prenos.
7. Energetska efikasnost - smatra se da IKT troše 5% ukupno proizvedene električne energije, doprinoseći sa 2% ukupnoj emisiji štetnih gasova. Stoga je neophodno i u 5G voditi računa o energetskoj efikasnosti.
8. Dodela novog spektra za 5G - vršiće se, ne samo u milimetarskom području koje je prvo rezervisano za 5G sisteme, već i u oblasti 700 MHz, oko 3 GHz. U Sjedinjenim Američkim Državama je već izvršena prodaja spektra na 600 MHz, i vrlo je verovatno da će uskoro početi eksperimentalno emitovanje u tom opsegu.
9. Zajedničko korišćenje spektra postaje veoma značajno jer neke radio službe ne koriste spektar sve vreme (24/7), pa je racionalno uvesti tehnike koje će omogućiti inteligentno zajedničko korišćenje ovog skupog resursa. Sa druge strane, neke delove spektra nije moguće u potpunosti "očistiti". Qualcomm je predložio da se spektar koristi na malim ćelijama, sa ograničenim pokrivanjem, čime bi se onemogućile štetne smetnje po druge operatore. Takođe, koncept kognitivnog radija može se revidirati tako da koristi i licencirani i nelicencirani spektar.
10. Virtuelizacija bežične mreže za pristup - način korišćenja 5G sistema, doveo je do potrebe virtuelizacije mreže za pristup. Takvo korišćenje resursa bi omogućilo jednostavan rad svim operatorima, a kontrola rada mreže za pristup bi se vršila sa zajedničkog servera. Ovakav način rada bi značajno rešio probleme u širenju širokopojasnih mreža i servisa.
Deset stubova mobilnih sistema pete generacije nam iskazuju novine koje u elektronske komunikacije unosi ova tehnologija. Potrebno je, međutim, imati u vidu da bez podrške fiksnih mreža velikih protoka (optičkih sistema) teško da bi se mogao zamisliti razvoj 5G sistema.
Slika 3.27. Odnos 4G i 5G sistema, izvor ITU (Recommendation M2083-03)
5. Bezbednost na internetu (CyberSecurity)
Preduslov za primenu novih tehnologija i dalji razvoj servisa koji se zasnivaju na inovativnim tehničkim rešenjima je obezbeđivanje neophodnog stepena bezbednosti i zaštite od rizika pri njihovom korišćenju. I pored svih prednosti i pozitivnih efekata upotrebe IKT na privredu, državnu upravu i građane, digitalno okruženje donosi i brojne rizike po bezbednost i integritet informaciono-komunikacionih sistema koji mogu prouzrokovati ozbiljne negativne posledice. Imajući u vidu široku primenu IKT u svim segmentima društva, povrede informacione bezbednosti i različiti vidovi zloupotreba elektronskih komunikacionih mreža i usluga mogu, između ostalog, ugroziti funkcionisanje državnih organa i privrede, prouzrokovati značajne finansijske gubitke, kao i povrediti sigurnost podataka velikog broja fizičkih i pravnih lica.
Evropska komisija, u svojim strateškim dokumentima, posebno ističe neophodnost obezbeđivanja bezbednog online okruženja i stvaranja poverenja svih učesnika na Digitalnom jedinstvenom tržištu. Strategijom o Digitalnom jedinstvenom tržištu istaknuta je potreba za preduzimanjem odgovarajućih mera u cilju sprečavanja pretnji po bezbednost u digitalnom okruženju. Ove mere, između ostalog, uključuju reformu propisa koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i propisa koji uređuju zaštitu privatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, u cilju stvaranja regulatornog okvira koji će moći da odgovori izazovima bezbednosti na internetu i da pruži odgovarajuću zaštitu korisnicima.
Bezbedno digitalno okruženje predstavlja "temelj" za ostale blokove razvoja digitalnog tržišta, te je od suštinske važnosti za dalji razvoj i primenu računarstva u oblaku, interneta stvari i rada sa velikim bazama podataka. Nedovoljan stepen bezbednosti podataka u "oblaku" i nepoverenje u IoT aplikacije koje raspolažu velikim brojem podataka uređaja povezanih na internet, može predstavljati glavne prepreke njihovog daljeg razvoja i iskorišćenja mogućnosti koje savremene tehnologije pružaju.
Obezbeđivanje neophodnog stepena bezbednosti i poverenja u digitalnom okruženju je od suštinske važnosti za stvaranje preduslova za ispunjenja svih potencijala digitalnog tržišta i njegovog daljeg ubrzanog razvoja.
3.3.2. Servisi Jedinstvenog digitalnog tržišta
Imajući u vidu da su u savremenim mrežama elektronskih komunikacija prisutni u visokom procentu video sadržaji (tj. pokretna slika i audio), moraju se smanjiti rizici eventualnih zagušenja mreža elektronskih komunikacija. Prema procenama kompanije Cisco koja u ovom trenutku ima najveći broj zaposlenih video inženjera, video sadržaji će na internetu 2020. godine činiti više od 82% ukupnog saobraćaja. Veliki deo ovog saobraćaja potiče od potreba za nadgledanjem procesa i okruženja (radi zaštite životne sredine), odnosno sa društvenih mreža i zabave u kojima prednjače video aplikacije u visokoj rezoluciji, kao i u virtuelnoj i proširenoj stvarnosti.
Slika 3.28. Procenat video sadržaja u mobilnim aplikacijama
Rasprostranjenost mobilnih tehnologija je dovela do naglog razvoja video sistema visoke i ultra visoke rezolucije. Korisnici žele da vide i čuju visokokvalitetne signale koji zahtevaju izuzetno velike protoke. Industrija mobilnih uređaja razvija čipove namenjene visokoefikasnim kompresijama video i audio signala. Na slici 3.28. je prikazana predikcija mobilnog saobraćaja i procenta video sadržaja u njemu. Očigledan je porast video saobraćaja i na mobilnoj platformi.
Biomedicinska istraživanja veliku pažnju posvećuju monitoringu i analizi različitih vitalnih signala na osnovu prikupljenih podataka korišćenjem senzora na telu pacijenta (BAN, Body Area Network) a koji se, ako telemedicinske aplikacije, prenose do medicinske ustanove mobilnom mrežom.
Smart aplikacije vezane za zaštitu životne sredine, kao što je zaštita od požara, buke, zagađenja, u IoT tehnologiji podrazumevaju korišćenje povezanih uređaja i nose sa sobom velike količine podataka.
3.3.3. Standardi interoperabilnosti u oblasti jedinstvenog digitalnog tržišta
Na osnovu svega iznetog, postoji dovoljno razloga za konsolidaciju aktivnosti koje vode standardizaciji u oblasti koju obuhvata jedinstveno digitalno tržište. Zajednički standardi su osnov interoperabilnosti i neophodno je da budu otvoreni kako bi se postigao veliki uticaj na razvoj digitalne ekonomije i društva.
Razvoj IKT standarda susreće se sa sledećim izazovima:
- Svi ekonomski sektori se zasnivaju na digitalnim tehnologijama koje se brzo menjaju, te su stoga neophodni usaglašeni robusni standardi koji omogućavaju jednostavan prelaz na nova rešenja pogodna za razvoj globalnog tržišta.
- Konvergencija podataka i tehnologije, kao i međusektorske primene imaju značajan uticaj na sistem digitalnih vrednosti. Svedoci smo konvergencije stvarnog i digitalnog sveta koja zamagljuje granice između tradicionalnih sektora i industrije, proizvoda i servisa. Sve ovo vodi ka digitalnom tržištu, ubrzavajući inovacije i omogućavajući širenje servisa.
- Povećana složenost nastaje kao posledica velikog broja već razvijenih i uvedenih standarda, te je potrebna navigacija kroz njih, kao i intenzivno istraživanje kako bi se došlo do jednostavnih rešenja koja će identifikovati zajedničke i unificirane principe standardizacije.
- Sve aktivnosti u IKT standardizaciji moraju se uskladiti sa osnovnim pravima, obezbeđujući pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka. Ovaj balans nije jednostavno postići pri zahtevu za uvođenje otvorenih podataka, neophodnim za razvoj boljeg okruženja i sveopštim poboljšanjem uslova života.
- Standardizacija se ne sme posmatrati izolovano. Naprotiv, globalna priroda ovog procesa je od najveće važnosti. Neophodno je omogućiti razmenu iskustava u razvoju mrežne i IT infrastrukture.
Da bi se razvili standardi koji garantuju visok stepen interoperabilnosti neophodno je pripremiti:
1. Validaciju prioriteta koji poboljšavaju efikasnost standardizacije - pri tome nije neophodno samo sistematski prići svim IKT sektorima, već skrenuti pažnju na one koji su važni učesnici u procesu, kao što su pametni saobraćaj bez granica, pametna rešenja za povećanje energetske efikasnosti koja ne samo da smanjuju troškove već i zagađenost, čuvajući time okolinu.
2. Regularni pregled i monitoring procesa vezanog za interoperabilnost.
3. Fer i nediskriminatoran pristup - treba razviti procedure koje će obezbediti povraćaj investicija u istraživanje, razvoj i inovacije, održivi proces standardizacije, dostupnost inovativnih tehnologija, otvoreno i konkurentno tržište bez granica, osnažiti mala i srednja preduzeća da učestvuju i napreduju na jedinstvenom digitalnom tržištu.
*
Kao zaključak ovog poglavlja može se navesti: - U implementaciji digitalnih tehnologija, Republika Srbija pokazuje relativno dobre rezultate. Ulaganjima države vezanim za edukaciju za ICT na svim nivoima obrazovanja, kao i za digitalno opismenjavanje, očekuje se da se ova pozicija može još poboljšati. Konačno dobre rezultate u primeni digitalnih tehnologija, Republika Srbija će postići kada u potpunosti digitalizuje ekonomiju. - Republika Srbija zauzima nedovoljno dobru poziciju (28 od 29) na osnovu indeksa digitalne ekonomije i društva (DESI index). - Najlošije rezultate Republika Srbija ima u kategoriji "povezanost mreža", koja je posledica činjenice da su protoci raspoloživih širokopojasnih kapaciteta nedovoljni, kao i da su cene korišćenja internet usluga često visoke u odnosu na kupovnu moć stanovništva. - Pokazatelji Svetskog ekonomskog foruma (globalni indeks konkurentnosti i indeks spremnosti mreže) potvrđuju neophodnost razvoja širokopojasnih sistema. Ipak, oni ne ukazuju eksplicitno na glavne uzroke loše pozicije administracije na navedenim lestvicama, pa je u tom pogledu DESI index prihvatljiviji. - U pogledu FTTx sistema, Republika Srbija je rangirana na listi FTTH (Fibre to the Home) Saveta Evrope, a imajući u vidu planove razvoja operatora, očekuje se da će pozicija biti u narednoj godini poboljšana. - U cilju implementacije jedinstvenog digitalnog tržišta, Republika Srbija mora obezbediti uslove za razvoj IoT, 5G, računarstva u oblaku, otvorenih velikih količina podataka, zaštitu podataka na internetu. Ovo je osnov razvoja svih pametnih servisa. |
Savremene mreže elektronskih komunikacija treba da obezbede prenos podataka velikim protocima na magistralnim pravcima u čitavoj transportnoj mreži, kao i širokopojasni pristup Internetu do svakog korisnika. Prenos informacija velikim protocima obezbeđuje ubrzani razvoj interaktivnih i multimedijalnih servisa, kojima korisnik pristupa nezavisno od svoje lokacije. Stoga je širokopojasni pristup postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih zona i povezivanju privrednih regiona jedne države. Primena novih pristupnih tehnologija poboljšava kvalitet života i to pojednostavljenjem komunikacija, lakšim i bržim pristupom informacijama, pristupom novim vidovima zabave i unapređivanjem kulturnog života.
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine je predvidela model otvorene mreže elektronskih komunikacija po kojoj se ostvaruje razmena otvorenih servisa, odnosno obezbeđuju resursi za distribuciju različitih servisa, slika 3-25. Model podrazumeva optičku mrežu nastalu objedinjavanjem raspoložive mrežne infrastrukture, obogaćenu umrežavanjem sa bežičnim kapacitetima, tamo gde su raspoloživi i gde je to neophodno. Različiti operatori mogu naći svoj interes u objedinjavanju dela svojih neiskorišćenih kapaciteta, formirajući tako složenu, razgranatu pasivnu mrežu, pri čemu bi se pristup neiskorišćenim kapacitetima pružao na nivou optičkih vlakana (dark fiber), odnosno na nivou drugih mrežnih resursa. Pružalac usluge pasivnih kapaciteta može biti jedan ili više operatora. Savremene mreže elektronskih komunikacija su zasnovane na IP platformi, pa je i arhitektura mreža koje se realizuju takva. Specifičnosti pojedinih tehnologija postoje i one su najvećim delom vezane za distribuciju različitih sadržaja ka krajnjim korisnicima.
Nivo razmene otvorenih servisa obezbeđuje kompletnu zaštitu mreže kao i automatsku kontrolu rada svih komponenata modela. On sadrži interfejse ka krajnjim korisnicima, odnosno odgovoran je za tržište krajnjih korisnika usluga, ali i interfejse ka virtuelnim provajderima pojedinih servisa na sloju iznad, kao i pružaocima različitih usluga koje se nude na internet platformi kao što su e-government (bankarstvo, elektronsko zdravstvo, itd.) ili pak različite vrste zabave. Tako virtuelni pružaoci usluga mogu iskoristiti sve svoje resurse za razvoj servisa na IP platformi, bez obaveze obezbeđivanja kontrole, održavanja, pa čak i bez marketinškog angažovanja, ukoliko to žele.
U složenoj mreži je, međutim, moguće imati različite scenarije vezane za namenu mreže i željene servise. Stoga se mreže "vertikalnih operatora", među kojima mogu biti i elektronski komunikacioni operatori, odnosno operatori mreže za posebne namene (PN), funkcionalni ili neki drugi distributivni sistemi, mogu odvojiti već na nivou pasivnih optičkih mreža, uz definisanje nadležnosti i obaveza između operatora.
4.1. Klasifikacija širokopojasnih mreža
Klasifikacija svih mreža elektronskih komunikacija, pa i širokopojasnih može se izvršiti na više načina. Najgrublja podela podrazumeva transportne i mreže za pristup, Tabela 4.1.
Tabela 4.1. Pregled mrežnih širokopojasnih tehnologija koje se danas koriste.
4.2. Transportne širokopojasne mreže
Istraživanja su pokazala da će se ukupan saobraćaj u Zapadnoj, Istočnoj i Centralnoj Evropi, do 2019. godine, povećati više od deset puta. To postavlja visoke zahteve za izgradnju transportnih mreža, kao i mreža za pristup.
Pojam žičnih širokopojasnih mreža se odnosi na sve tehnologije mreža koje kao medijum za prenos koriste bakarne kablove, optička vlakna ili neku hibridnu kombinaciju ova dva. Imajući u vidu činjenicu da je sve veća potreba za servisima koji proizvode velike protoke, jasno je opredeljenje na mreže sa optičkim kablovima. Kada se govori o okosnici mreže kroz koju prolaze ogromne količine sadržaja, praktično nema smisla govoriti o prenosu bakarnim kablovima ili bežičnim putem (koji je skup).
4.2.1.1. Optička mrežna arhitektura
Optičko vlakno pruža veoma veliki kapacitet, ali krajnji korisnici njemu pristupaju protokom koji je nekoliko Gb/s. Treba napomenuti da je ekstremno teško eksploatisati veliki raspoloživi kapacitet optičkog kabla koristeći samo jednu talasnu dužinu, pre svega zbog neusaglašenosti opsega na elektronskom i optičkom nivou. Rešenje za ovo, posebno u transportnim mrežama, gde je agregatni protok veliki, jeste u primeni multipleksiranja po talasnim dužinama. Time jednoj talasnoj dužini odgovara maksimalni protok koji je određen brzinama koje se mogu postići u elektronskom delu mreže, tj. uz ograničenje koje nastaje zbog mogućnosti elektronike. Multipleksiranjem sa više talasnih dužina (WDM - wavelength division multiplex) ukupni kapacitet jednog vlakna se umnožava. Multipleks po talasnim dužinama možemo shvatiti kao skup virtuelnih optičkih vlakana od kojih svaki prenosi različite signale. WDM podrazumeva veći kapacitet po vlaknu, kanali u istom vlaknu su nezavisni, prenos je transparentan od 100 Mb/s do nekoliko stotina Gb/s po jednoj talasnoj dužini.
Kapacitet optičkog kabla se može povećati:
- Povećavanjem protoka u vremenskom multipleksu (TDM-time division multiplex), ako to elektronika dozvoli.
- Povećanjem broja talasnih dužina istovremeno na jednom optičkom kablu (WDM- wavelength division multiplex).
4.2.1.2. Optičke mreže na elektroenergetskim vodovima prenosnog i distributivnog sistema električne energije
U poslednje tri decenije razvijene su mreže optičkih kablova na elektroenergetskim vodovima (dalekovodima i kablovima) prenosnog i distributivnog sistema električne energije. Nastale su iz potrebe da se obezbedi monitoring energetskih sistema za koji je inače potreban mali protok. S obzirom da dalekovodi već imaju zaštitnu užad, pokazalo se praktičnim da se u njih ugrađuju optička vlakna. Tako su nastali OPGW (Optical Ground Wire) kablovi koji imaju dvostruku ulogu: zaštitu dalekovoda od atmosferskih pražnjenja, atmosferskih prenapona, kratkih spojeva sa jedne strane i obezbeđivanje elektronskih komunikacija, sa druge strane. Postavljanje kablova po dalekovodima je veoma brzo i time se jednostavno obezbeđuje mreža optičkih vlakana (dark fiber). Vreme života ovakve mreže određeno je redovnom zamenom zaštitne užadi. Čvorovi OPGW mreže se nalaze na lokacijama trafostanica i razvodnih postrojenja na ulazu u mesta, ili u samim mestima.
Bežične mreže mogu biti terestričke i satelitske, ili neka kombinacija ove dve. Pored toga, češća klasifikacija ovih mreža se vrši prema tome da li su korisnici vezani za fiksnu lokaciju ili su mobilni. Sa ubrzanim razvojem mobilnih elektronskih komunikacionih sistema, mobilne mreže postaju sve interesantnije i, u nekim okolnostima čak i dominantne.
Nove tehnologije u bežičnim sistemima elektronskih komunikacija su konvergirale i time prilično približile radiodifuzne mobilnim sistemima. U najnovijim rešenjima, na primer televizijskog standarda, DVB-T2 (Digital Video Broadcasting Terrestrial, evropski standard za digitalni prenos televizijskih signala terestričkom mrežom) i ATSC 3.0 (Advanced Television Systems Committee, američki najnoviji televizijski standard), kao i četvrte generacije mobilnih sistema, LTE (Long Term Evolution), zajedničko je: pristup multipleksu, modulacioni postupci, tip zaštitnog kodovanja i zasnovanost na IP tehnologiji. To navodi da će se u bliskoj budućnosti, naći rešenje za njihov zajednički rad, bar u nekom delu ponuđenih servisa, kao što je televizijsko emitovanje. Nova peta generacija mobilnih sistema, evoluirala je u odnosu na prethodnu i ima dosta sličnih elemenata sa ATSC 3.0.
U elektronskim komunikacijama se tehnologije često prepliću, uvode se nove, mnogo efikasnije, a pri tome se, zadržavaju stare koje još uvek donose profit. Stoga se ovde javlja evolutivni pristup. Ipak, ne treba insistirati na širenju starih tehnologija, jer to može veoma loše da utiče na tržište, a uvođenje novih treba prepustiti operatoru koji će upravo u tome da vidi mogućnost za širenje svoje baze korisnika, odnosno za povećanje profita zahvaljujući novim atraktivnim servisima.
4.2.2.1. Radio-frekvencijski spektar
S obzirom da je radio-frekvencijski spektar ograničen prirodni resurs, određen svojim graničnim frekvencijama od 9 kHz (opseg ispod 9 kHz koristi se za meteorologiju) do 3000 GHz1, posebna pažnja mora biti posvećena upravljanju spektrom. Uvođenjem novih efikasnih tehnologija, može doći do oslobađanja pojedinih delova spektra. Oslobođeni deo se koristi bilo za proširenje servisa koji su spektar oslobodili, bilo za uvođenje nekih drugih savremenih servisa. Za oslobođeni deo spektra se kaže da čini digitalnu dividendu koja, kao i spektar, kao opšte dobro, pripada građanima. Najčešće spominjana dividenda nastaje prelaskom sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih programa. Ovako oslobođeni opseg, predstavlja najpoželjniji deo spektra - u njemu su interferencije i slabljenja prihvatljivi, odnosno mrežu je moguće izgraditi sa najmanjim ulaganjima, a u njemu su antene (pre svega prijemne) dovoljno malih dimenzija. Tako je UHF (Ultra High Frequency) opseg nazvan sweet spot (slatka tačka). Izborom efikasnih standarda za prenos i kompresiju video signala, tipa i arhitekture mreže, moguće je maksimizirati digitalnu dividendu.
_____________
1 EU je usvojila novi Plan namene,
ERC Report 25, koji frekvencije u opsegu 8.3 kHz-9 kHz koristi za meteorološke
službe, čime se definicija radio-frekvencijskog opsega proširuje i na frekvencije
ispod 9 kHz.
Slika 4.1. Radio-frekvencijski spektar
Širina oslobođenog opsega i potrebe mobilnih sistema, dovele su do toga da se države masovno opredele da dividendu dodele mobilnim širokopojasnim servisima. Želja svih administracija je da se time omogući pristup internetu u ruralnim sredinama, a od sredstava dobijenih prodajom dividende da se obezbedi dalji razvoj elektronskih komunikacija.
Slika 4.2. Radio-frekvencijski spektar koji se istražuje za mobilne sisteme pete generacije
U zaključku razmatranja mrežnih tehnologija i standarda za prenos različitih signala treba ukazati na činjenicu da, pored konvergencije tehnika i tehnologija u bežičnim sistemima, konvergencija se proširuje i na optičke sisteme, kao što je u slučaju standarda DVB-C2 (Digital Video Broadcasting - Cable) za prenos digitalnog televizijskog signala po kablovskim distributivnim sistemima. Tako je druga generacija televizijskih standarda za različite platforme (za kablovske, satelitske, terestričke sisteme) i četvrta generacija mobilnih sistema, kakav je LTE, bliska po primenjenim tehnologijama. Takođe, sve koriste istu - IP platformu, pa su, po tom osnovu, bliske i IPTV sistemima. Napomenimo da se planira da sistemi 5G (mobilni sistemi pete generacije) rade na visokim frekvencijama, koristeći slična rešenja kao 4G. Visoke frekvencije (28 GHz ili 60 GHz) impliciraju pokrivanje na kratkim rastojanjima. Stoga će se 5G sistemi koristiti paralelno sa 4G. Istaknimo da je jedan od razloga za ubrzano uvođenje novih tehnologija i širenje širokopojasnih sistema, upravo ovakva konvergencija tehnologija.
Potražnja za radio frekvencijskim spektrom koji podržava fiksni, mobilni i satelitski širokopojasni pristup će samo rasti, kako za komunikaciju između ljudi, tako i za komunikaciju između uređaja.
Kapacitet 5G bežičnog pristupa daje mogućnost povezivanja širokog spektra aplikacija, ostvarivanje velike brzine prenosa podataka uz veoma malo kašnjenje i ultra visoku pouzdanost. Osim toga, 5G treba da podrži ogroman porast saobraćaja, a ključna karakteristika ove tehnologije je proširenje ka višim frekvencijama. To uključuje opseg ispod 6 GHz, za koji se očekuje da bude namenjen za mobilne uređaje. Na Svetskoj radio konferenciji 2015 (WRC-15) ovo je bila jedna od najvažnijih tema. Što se tiče spektra na još višim frekvencijama, on će biti definisan na sledećoj konferenciji u 2019 (WRC-19). Kada govorimo o višim opsezima i nameni tog dela spektra, za 5G pre svega značajan je raspon od 1 GHz do 100 GHz, pri čemu sve do 10 GHz će predstavljati kičmu za mobilne komunikacione mreže 5G ere, dok će više frekvencije biti samo dopuna pružajući dodatni kapacitet.
Na Svetskoj radio konferenciji 2015 (World Radio Conference, WRC-15) doneta je odluka kojom će biti poboljšan kapacitet za razvoj mobilnih širokopojasnih sistema, na opsegu 694-790 MHz, za Region1 (Evropa, Afrika, Bliski Istok i Centralna Azija). Ovom odlukom opseg 700 MHz je postao standard za razvoj mobilnog broadband-a, ali je rezolucijom 646 predviđeno da deo opsega bude za Public Safety Mobile Broadband (PPDR).
4.3. Širokopojasne mreže za pristup
Zahvaljujući snažnom razvoju tehnologija omogućen je i širokopojasni pristup. Različite tehnologije egzistiraju zajedno, međusobno dopunjujući se i obezbeđujući time potrebne uslove za pružanje širokopojasnih servisa.
Sa aspekta tehnologije pristupa mogu se izdvojiti dva tipa mreža:
1. žične mreže sa: bakarnim paricama, koaksijalnim kablovima, optičkim vlaknima, ili po energetskim vodovima;
2. bežične mreže (fiksne bežične mreže, mobilne bežične i satelitske).
U ovom delu dat je pregled širokopojasnih tehnologija, zasnovanih na žičnim mrežama, a koje ostvaruju značajnu tržišnu zastupljenost.
4.3.1.1. Mreže sa bakarnim paricama
Pod mrežama zasnovanim na bakarnim paricama prvenstveno se podrazumevaju različite varijante xDSL (x Digital Subscriber Line - digitalna pretplatnička linija) tehnologije u okviru fiksne telefonske mreže. Postojeća infrastruktura fiksne telefonske mreže (poslednja ili prva milja, korisnička petlja, tj. veza između telefonske centrale i pretplatnika), uvođenjem DSL omogućava prenos podataka značajnim brzinama. Potreban uslov da bi se iskoristile mogućnosti bakarne parice jeste dodavanje odgovarajuće opreme:
- na strani korisnika DSL modem i spliter koji razdvaja govorni signal i signal podataka)
- na strani operatora: DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) za prosleđivanje digitalnog signala prema Internetu i spliter sa istom namenom kao na strani korisnika.
Brzine prenosa primenom ove tehnologije (xDSL) zavise od dužine parice, odnosno od udaljenosti korisnika od objekta u kom se nalazi DSLAM, ali i od kvaliteta provodnika. Brzine prenosa koje nudi ova tehnologija uglavnom ne odgovaraju potrebama velikih korisnika. Najveća primena ove tehnologije je u ruralnim područjima, gde postoji telefonska mreža.
Hibridne mreže u pristupu krajnjem korisniku koriste raspoložive bakarne kablove. Upotrebom DSL (Digital Subscriber Line) tehnike iskorišćavaju se postojeći bakarni kablovi za uvođenje širokopojasnog pristupa internetu, odnosno kao kablovska platforma za prenos televizijskih signala. I pored toga što se DSL tehnikom može ostvariti pristup relativno velikih protoka, treba istaći da se radi o tehnologiji koja daje privremena rešenja. Analiza napretka širokopojasnih mreža u Republici Koreji i Japanu je pokazala da se DSL tehnikom postiže vrlo brzo napredak (slučaj Republike Koreje), ali da je to ipak privremeno rešenje. U mnogim slučajevima bakarni kablovi su loših karakteristika, pa ne omogućavaju velike protoke. Strateški se mora računati sa uvođenjem optičkih vlakana (što je bilo opredeljenje Japana).
Imajući u vidu da se sistemi elektronskih komunikacija grade u dugom vremenskom periodu, kao i da se razvijaju evolutivno, krajnji cilj uspostavljanja mreža je tehnološka neutralnost. S druge strane, internet tehnika je, pre svega zbog fleksibilnosti i skalabilnosti, opšte prihvaćena. Tako se na fizičkom sloju povezuju pasivne mreže nad kojima se postavlja IP tehnologija. Operatori koriste raspoložive pasivne mreže, udružuju se prema sopstvenim interesima i time omogućavaju formiranje složene IP mreže optimizovane tako da se ispune očekivanja rezidencijalnih i biznis korisnika istovremeno, a u kojoj obezbeđuju kontrolu saobraćaja i ostale funkcije IP operatora. Prednost formiranja otvorene, objedinjene mreže je stvaranje osnove za razmenu servisa. Njena arhitektura može biti tipa prstena što povećava robusnost i otpornost na prekide na nivou optičkih vlakana, ili zvezde, kada se pojedina vlakna dodeljuju krajnjim korisnicima ka kojima ima smisla odvajati veće kapacitete FTTx (Fiber-to-the-x). U tom smislu mreža može biti skalabilna, što je njena nesporna prednost. Na ovom nivou može biti angažovan jedan ili više udruženih operatora.
4.3.1.2. Optičke mreže
Razvoj optičkih sistema dovešće do stvaranja javnih mreža u pojedinim regionima, usled čega će doći do uštede sredstava u lokalnim javnim preduzećima, školama, dečijim vrtićima, bibliotekama, bolnicama, zdravstvenim ustanovama, kao i drugim službama i ustanovama od interesa za lokalnu zajednicu. Model kojim se definiše način upravljanja i održavanje ovih mreža biće definisan zakonom. Navedeno će dovesti do podizanja kvaliteta komunalnih usluga na viši nivo, što će obezbediti svrhu i ekonomičnost ulaganja u ove opštine, a građanima će biti dostupni razni napredni servisi preko optičkih mreža poput usluga elektronske uprave (e-zdravstva, e-obrazovanja, e-bankarstva, e-sudstva itd.), video nadzora, bežičnog interneta i sl.
Sa druge strane, zahtev za uvođenje širokopojasnog pristupa za svakog građanina do 2020. godine, što je opredeljenje ITU, EU (Digitalna agenda EU), a i Republike Srbije (Digitalna agenda Republike Srbije), navodi da je neophodno uvoditi optičke sisteme elektronskih komunikacija FTTx.
Topologija i mrežna arhitektura optičkih mreža za pristup
FTTx tehnologije se mogu klasifikovati u:
- grupu aktivnih AON (kod ovih mreža postoje aktivni električni uređaji između centralne tačke i korisnika) i
- grupu pasivnih optičkih mreža PON, koje ne sadrže aktivne komponente (zasnovane na korišćenju električne energije).
U zavisnosti od načina povezivanja krajnjeg korisnika pomoću optičkog vlakna postoje:
- P2P (Point to Point) veze, kod kojih svaki krajnji korisnik dobija dodeljeno optičko vlakno koje se proteže od centrale. Svako od ovih optičkih vlakana zahteva svoj laserski izvor, pa ove mreže samim tim zahtevaju više energije i mesta u centrali, ali su lake za upravljanje, jer ne sadrže optičke splitere.
- P2MP (Point to Multi Point) veze, kod kojih se jednim optičkim vlaknom prenosi signal većeg broja korisnika do tačke odgranavanja. Odatle se korisniku dodeljuje zasebno vlakno.
FTTx mreža podrazumeva mrežu za pristup izvedenu preko optičkih vlakana između krajnjih korisnika (ili objekta) i prvog agregacionog čvora-lokalni čvor (Metro Point of Presence-MPoP). Unutar mreže smešten je i distribucioni čvor (Distribution Point - DP), kao tačka razgraničenja krajnjeg segmenta mreže prema korisnicima (optičke distribucione mreže) i preostalog segmenta mreže MPoP (glavna optička mreža). Unutar pokrivanja jednog MPoP nalazi se više distribucionih čvorova. Od MPoP prema jezgru mreže nalazi se transportna mreža.
Unutar distribucionog čvora predviđeno je smeštanje aktivne opreme (kod P2P mreža, odnosno Ethernet tehnologije) ili pasivne opreme (kod P2MP mreža, odnosno PON tehnologije). U MPoP čvoru predviđeno je smeštanje isključivo aktivne opreme.
Slika 4.3. Razgraničenje krajnjeg segmenta mreže prema korisnicima
Optičke kablove je moguće polagati unutar cevi podzemne distributivne telekomunikacione kanalizacije, dok se za slabije naseljena područja praktikuje njihovo postavljanje duž stubova. U naseljima gde postoje privodi u samom centru, optička mreža može ići i preko stubova za rasvetu koje su u vlasništvu javnih preduzeća za javno osvetljenje. U gradovima i manjim naseljima se danas koriste mikro i mini rovovi u koje se postavlja optički kabl, a čije je postavljanje relativno jednostavno i brzo. Mikrorovovi se postavljaju na trotoarima: kopaju, postavljaju kablovi i odmah zatvaraju otvori.
Tehnologija pristupa putem optičkih vlakana (Fiber-to-the-x, FTTx), može biti izvedena na više načina. Oznaka "x" u FTTx označava tačku na granici optičke i bakarne mreže.
FTTx optičke mreže se temelje na sledećim tehnološkim rešenjima:
1. FTTN - fiber-to-the-Node (optika do čvora, susedstva, kabineta);
2. FTTC - fiber-to-the-Curb (optika do trotoara-šahta);
3. FTTP - fiber-to-the-Premises (optika do prostorija korisnika);
4. FTTB - fiber-to-the-Building (optika do zgrade);
5. FTTH- fiber-to-the-Home (optika do kuće).
Optičko vlakno do čvora (Fiber-to-the-Node, FTTN) ili često se zove i optičko vlakno do ormara-kabineta FTTCab, uglavnom se odnosi na arhitekturu u kojoj krajnji korisnik nije mnogo udaljen od optičkog čvora do 1500 metara. Od te tačke (čvor obično se nalazi negde na ulici odnosno do postavljenog kabineta ili ormara) do korisnika veza se ostvaruje koristeći paričnu ili koaksijalnu infrastrukturu.
Optičko vlakno do trotoara (Fiber-to-the-Curb, FTTC) se znatno razlikuje od FTTN, i to u pogledu postavljanja kabineta. Tako će FTTC biti postavljen blizu pločnika tj. optičko vlakno će se prostirati do spoljnjeg kabineta koji je udaljen od korisnika najviše 600 metara, pa kao last mile tehnologiju koristi VDSL kao pristup korisniku.
Slika 4.4. FTTx arhitekture
Optičko vlakno do prostorija (Fiber-to-the-Premises, FTTP) je takva arhitektura kojom se optičko vlakno dovodi direktno do prostorije korisnika, do poseda. Za razliku od FTTC i FTTN, arhitektura FTTP ne koristi postojeću bakarnu ni koaksijalnu infrastrukturu i može se podeliti na:
- Optičko vlakno do zgrade (Fiber-to-the-Building - FTTB) podrazumeva da se vlakno polaže do podruma ili prizemlja zgrade, tj veoma blizu lokacije korisnika, a da se odatle koristi bakarna infrastruktura. U tehničkom pogledu to se može realizovati i kao hibridno rešenje, tako što se aktivni uređaj na kom se završava optička infrastruktura poveže sa korisnikom putem DSL tehnologije (vertikalno ožičenje).
- Optičko vlakno do kuće (Fiber-to-the-Home - FTTH) podrazumeva da se optičko vlakno koristi celom dužinom, od čvora do krajnje lokacije korisnika.
Prateći potrebe i zahteve korisnika, operatori su sada u mogućnosti da pruže protoke i do 1 Gbps. Na primer, povećanjem popularnosti IPTV i videa na zahtev, javila se sve veća potreba za povećanjem propusnog opsega, kako za mala i srednja preduzeća, tako i za stambene objekte.
Slika 4.4. FTTx arhitekture
Opšta karakteristika PON mreža je nepostojanje aktivnih komponenata u distributivnoj mreži. OLT (Optical Line Termination) je aktivna komponenta smeštena u centrali, dok se na strani korisnika nalaze optičke mrežne jedinice (ONU - Optical Network Unit) ili optički mrežni terminal (ONT - Optical Network Terminal). Važno je istaći da je poslednji segment mreže, između krajnjeg korisnika i poslednjeg splitera isti za obe mreže, i PON i P2P. Najveća prednost korišćenja PON mreža u odnosu na P2P je ušteda pri izgradnji kablovske infrastrukture, jer ova mrežna infrastruktura smanjuje potrebnu količinu optičkih vlakana. Snaga signala koji se šalje prema krajnjem korisniku se deli u odnosu 1: N, gde je N broj krajnjih korisnika vezanih za pasivni optički razdelnik. U zavisnosti od raspoloživosti optičke infrastrukture, razdelnici se mogu smestiti u blizini OLT-a ili bliže krajnjim korisnicima.
Slika 4.5. Mogućnosti FTTH sistema
4.3.1.2.1. Standardi pasivnih optičkih mreža
Postoji više standarda PON mreže: BPON, GPON, EPON, XG-PON, 10G-EPON. Njihova zajednička karakteristika je da koriste multipleksiranje po talasnim dužinama za rad u potpunom dupleksu preko jednog optičkog vlakna, gde se za dolazni smer koristi talasna dužina od 1490 nm, a za odlazni talasna dužina 1310 nm. Za prenos digitalnog TV signala koristi se talasna dužina od 1550 nm. Gigabitska pasivna optička mreža GPON je evolucija standarda BPON, a standardizovana je serijom preporuka ITU-TG.984.X. GPON podržava veće protoke (brzine u prenosu podataka), povećanu sigurnost i veću efikasnost prenosa kod različitih usluga. Uobičajeni protok u dolaznom smeru je 2.488 Gbit/s, a u odlaznom smeru 1.244 Gbit/s. GPON se sastoji od optičkog linijskog terminala OLT (Optical Line Termination) koji je obično smešten na centralnoj lokaciji, i većeg broja optičkih mrežnih terminala ONT (Optical Network Termination), koji se smeštaju kod korisnika. Moguće je koristiti i optičku mrežnu jedinicu ONU (Optical Network Unit) u slučajevima kombinacije sa ostalim pristupnim tehnologijama (VDSL2). Ove komponente GPON mreže su aktivne i zahtevaju električno napajanje. Optička distributivna mreža ODN (Optical Distribution Network) sadrži optička vlakna i optičke delitelje (splitere), komponente koje su pasivne i iz tog razloga ne zahtevaju električno napajanje.
Podela tehnologija prema slici 4.5. nije jedini način za poređenje njihovih performansi. Na slici 4.6. su navedeni standardi (ITU i IEEE) prema vremenu njihovog usvajanja. Performanse ovih, na izgled sličnih tehnologija, međutim, razlikuju se veoma prema protocima koje nude. Protoci su u rasponu od nekoliko stotina Mbps (u slučaju već zastarelih APON i BPON) do nekoliko desetina Gbps (80 Gbps u slučaju PON2 tehnologija).
Slika 4.6. Razvoj GPON standarda
Treba imati u vidu da je u savremenim optičkim sistemima moguća koegzistencija standarda. Kao što se u radio sistemima formira plan namene radio frekvencija, tako se i u optičkim sistemima vrši podela opsega talasnih dužina, Tabela 4.2. U svakom od navedenih opsega definisani su i, prema standardima propisani, podopsezi za neku od tehnologija sa slike 4.6. Istaknimo da se podela opsega talasnih dužina, navedena u Tabeli 4.2. odnosi na talasne dužine na kojima optička vlakna pokazuju najbolje performanse, pre svega najmanje slabljenje.
Tabela 4.2. Opsezi talasnih dužina koji se koriste u optičkim elektronskim komunikacijama.
Na slici 4.7. su prikazani protoci PON sistema. Posebno je data procena protoka treće generacije PON čije se korišćenje očekuje posle 2020. godine. Realizacijom PON3 obezbedili bi se povećani zahtevi za kapacitetima koje unose video tehnologije i njihovi narastući protoci.
Slika 4.7. Protoci različitih PON sistema
4.3.1.2.2. Raščlanjavanje (unbundling) infrastrukture u optičkim mrežama
FTTH infrastruktura se može deliti po različitim mrežnim slojevima, bilo da se radi o "point-to-point" ili point-to-multipoint pasivnim optičkim mrežama.
Scenario raščlanjavanja optičke infrastrukture podrazumeva da više operatora sarađuju u cilju umanjenja troškova postavljanja kablova u cilju dovođenja optičkog kabla do kuće i/ili deljenja postojećih kablova, slika 4.8. Svaki kabl sadrži više vlakana, a po dogovoru svaki operator ima ekskluzivno pravo na korišćenje jednog ili više tih vlakana, što je na neki način space division multiplexing.
a. korišćenje više vlakana - svaki operator ima po jedno vlakno koje se pruža od OLT jedinice tog operatora do krajnjeg korisnika. Na primer ukoliko na tržištu imamo tri operatora, do svake kuće/korisnika dolaze tri vlakna. U "point-to-point" arhitekturi svaki operator povezuje svojim vlaknom OLT jedinicu sa krajnjim korisnikom. U "point-to-multipoint" arhitekturi operatori, između OLT jedinice i splitera koji se nalazi na zajedničkoj lokaciji, dele troškove postavljanja jednog kabla, unutar koga svako ima svoje vlakno. Od splitera svaki operator ima svoje vlakno do krajnjeg korisnika.
b. korišćenje jednog vlakna - do krajnjeg korisnika dolazi samo jedno vlakno bez obzira koliko operatora ima na tržištu. Operatori među sobom dele to jedno vlakno. U odgovarajućoj prostoriji (podrum zgrade, kabinet) postoji tačka interkonekcije (POI-Point of Interconnection), koja prespajanjem daje konekciju od izabranog operatora do krajnjeg korisnika (stana, kuće). Dakle od POI do krajnjeg korisnika postoji samo jedno vlakno. U "point-to-point" arhitekturi OLT jedinice svakog operatora povezane su vlaknom tog operatora sa POI jedinicom. U "point-to-multipoint" arhitekturi, POI je povezan sa spliterima svakog od operatora koji se nalaze na zajedničkoj lokaciji.
Slika 4.8. Klasifikacija infrastrukturnog raščlanjavanja za P2P vlakna i PON FTTH
4.3.1.3. Hibridne mreže
Hibridne mreže se sastoje od dva osnovna dela: optičkog i koaksijalnog, sa mogućnostima dvosmernog prenosa. Kapaciteti hibridnih sistema ograničeni su mogućnostima prenosa kroz koaksijalni kabl i u praksi uglavnom ne premašuju ADSL2 (kablovski deo se koristi i kao platforma za prenos televizijskih signala). Pored toga što se DSL tehnikom može ostvariti pristup relativno velikih protoka, treba istaći da se radi o staroj tehnologiji koja daje privremena rešenja. U mnogim slučajevima bakarni kablovi su loših karakteristika, pa ne omogućavaju velike protoke. U cilju poboljšanja kvaliteta mreže i zbog prednosti koje optički kablovi u prenosu signala imaju u odnosu na koaksijalne, teži se da učešće optičkih kablova u mreži bude dominantno.
Operatorima je na raspolaganju postojeća bakarna infrastruktura u kombinaciji sa optičkom i na taj način zadovolje potrebe za ultra brzim internetom. Sa novim tehnologijama kao što su VDSL2 i G.fast, operatori mogu efikasno omogućiti protoke od 100 Mbps, 300 Mbps, ili do 1 Gbps, kroz postojeće bakarne kablove. G.fast omogućava da se na udaljenosti do 200 metara, preko uobičajenih telefonskih kablova, ostvari protok od 1.1 Gbps. Ta brzina, međutim, pada na 500 MB/s na udaljenosti od 300 metara. Izbor tehnologije FTTH ili FTTx predstavlja ključnu odluku operatora sa postojećom infrastrukturom bakra.
4.3.1.4. Mreže za pristup po energetskoj kućnoj instalaciji PLC (Power Line Communications)
U svetu su se dosta razvijale elektronske komunikacione mreže koje kao medijum koriste bakarne provodnike niskonaponske napojne energetske mreže, PLC (Power Line Communications). Prvi sistemi ovog tipa obezbeđivali su, sa današnje tačke gledišta, relativno mali protok. U međuvremenu se tehnologija promenila i sadašnji PLC sistemi se zasnivaju na primeni QAM modulacionih postupaka sa velikim brojem nosilaca (na pr. 4096 QAM), kao i pristup multipleksu zasnovan na OFDM. Na ovaj način se može postići protok veći od 1 Gbps
Slika 4.9. Gruba arhitektura PLC mreže
Opšta šema PLC sistema je prikazana na slici 4.8. Nisko naponska napojna energetska mreža se koristi kao mreža za pristup. Po energetskoj infrastrukturi se prenose signali u nekoliko opsega (CENELEC,European Committee for Electrotechnical Standardization opsezi):
- Osnovni opseg - prenos električne energije,
- Uskopojasni PLC sistemi - koriste se za kontrolu pametnih grid struktura, za konvertore alternativnih izvora itd., i odgovaraju opsegu 3-500 kHz,
- Širokopojasni PLC sistemi - rade u opsegu od 1.8-86 MHz i, u zavisnosti od tehnološkog rešenja, mogu obezbediti vrlo visoke protoke.
Transportna mreža se realizuje ili kao okosnica elektronske komunikacione mreže ili kao visokonaponska mreža, tj. mreža sa OPGW kablovima, Slika 4.8. Pristup internetu se ostvaruje koristeći PLC modem koji se priključuje direktno na utičnicu mrežnog napona. Bakarni provodnici, čija je osnovna namena prenos električne energije, ne predstavljaju idealni medijum ѕa razvoj elektronskih komunikacionih servisa. Na njima nastaju višestruke propagacije koje su posledica promenljive impedanse vodova. Kao što je poznato, posledica višestruke propagacije je raspršivanje kašnjenja različitih komponenata signala koji se prenose. Tehnologija zasnovana na OFDM sistemima se pokazala kao, do sada, najefikasnija u pogledu ispravne detekcije u ovakvim uslovima prenosa. Dalje, zbog smetnji koje mogu nastati i usled preslušanih drugih signala iz energetske mreže, odnosno u paralelnim provodnicima (energetski provodnici nisu upredeni, pa su preslušavanja izražena), često se mreža PLC ograničava na kraća rastojanja. Takođe, preporučuje se da se signal šifruje jer bi zbog eventualne nedovoljne prirodne zaštićenosti mogla biti predmet napada.
4.3.2. Bežične mreže za pristup
Bežične mreže za pristup predstavljaju efikasno rešenje, jer krajnji korisnik jednostavno može pristupiti okosnici mreže sa različitih lokacija, bilo da su fiksne, bilo da se sam nalazi u pokretu. Ove mreže se lako postavljaju i, za razliku od žičnih, u kratkom vremenskom roku mogu promeniti konfiguraciju.
4.3.2.1. Fiksne bežične mreže za pristup
Wi-Fi predstavlja često primenjivanu i vrlo popularnu tehnologiju bežičnog pristupa, pogodnu za realizaciju na javnim mestima gde se korisnicima nudi besplatni pristup. Korisnik se preko kartice koja se nalazi unutar računara, telefona li nekog drugog terminalnog uređaja, priključuje na vruću tačku (hot spot) u mreži. Prvi Wi-Fi sistemi koriste tehniku proširenog spektra. Sadašnje mreže koriste MIMO (multiple-in-multiple-out) tehnologiju koja, zahvaljujući dobroj zaštiti, obezbeđuje protoke i do 600 Mbps.
Sa druge strane, WiMAX-om je moguće relativno brzo i uz ne tako velika ulaganja izgraditi infrastrukturu mreže za pristup, zbog čega se ova tehnologija u prošlosti prepoznavala kao dobra perspektiva novih fiksnih operatora na tržištima na kojima već postoje veliki operatori bazirani na razvijenoj kablovskoj infrastrukturi. U sistemima elektronskih komunikacija se ne očekuje dalje širenje ovih mreža - smatraju se prevaziđenim.
4.3.2.2. Mobilne bežične mreže
Razvoj i postavljanje 4G mreža je napredovalo mnogo brže u odnosu na 3G mreže. Prema proceni asocijacije mobilnih operatora, GSMA (Global System for Mobile Communications Assocoation), iz juna 2016. godine, 503 operatora su postavila 4G mrežu u 165 zemlje članice ITU, a predviđa se da će njihov broj biti uvećan za 50% do 2020. godine, kao i da će 4G signalom biti pokriveno više od dve trećine svetske populacije. GSMA očekuje povećanje LTE priključaka za dve milijarde u narednih pet godina, uključujući i M2M (komunikacija mašina-mašina). Prema istraživanju GSMA, jednu trećinu pretplatnika čine 3G, i operatori su počeli sa gašenjem i 3G i 2G, a predviđa se i da će prvo gasiti 3G. U poređenju sa 2015. godinom kada je ukupan broj mobilnih širokopojasnih pretplatnika iznosio 3.2 milijarde, krajem 2016. godine ovaj broj je dostigao cifru od 3.6 milijardi.
Takođe i tržište smart telefona je dostiglo penetraciju od 90% u Severnoj Americi, Evropi i azijsko-pacifičkom delu, pa je 2016. godine ukupan broj smartphone veza, u svetu, iznosio 2.6 milijardi. Ovo povećanje uređaja i konekcija upravo proizilazi iz činjenice da je sve veća potreba korisnika za servisima i aplikacijama praćenih najnovijim tehnologijama.
Trenutno je veliko interesovanje za 5G mreže. Mobilni operatori su uveliko započeli testiranja 5G i predviđeno je da se na sledećoj Svetskoj radio-konferenciji WRC-2019 utvrde opsezi za ovu generaciju mreža. Dolazak 5G će doneti nove izazove kao što je fragmentacija spektra, razvoj novih standarda, nove domete pokrivanja, dostupnosti uređaja, neophodne kapitalne investicije kao i profitabilne rezultate. Pored toga, neophodno je i ažuriranje regulatornog okvira neophodnog za podršku razvoja ove generacije.
Slika 4.10. Razvoj mobilnih sistema
4.3.2.3. Satelitska mrežna konfiguracija
Satelitske komunikacije su zbog načina pokrivanja teritorije pogodne za pristup, kako urbanim, tako i ruralnim područjima. Stoga su vrlo interesantna rešenja satelitskih mreža u ostrvskim i planinskim predelima.
U izrazito ruralnim predelima je pristup internetu najlakše ostvariti satelitskim putem. Tako se krajem prošlog veka razvila tehnologija VSAT (Very Small Aperture Terminal, male terminalne jedinice) koja je bila namenjena izrazito nepristupačnim lokacijama (udaljenim ostrvima, retko naseljenim područjima kao što su Aljaska, Afrika i slično). Kao up-link/prijemne stanice koriste se terminalne jedinice sa antenama čiji su reflektori malih dimenzija. Ovakve strukture se jednostavno mogu postaviti na malom prostoru-dovoljno je da to bude terasa ili mali dvorišni prostor. Brojne su različite konfiguracije VSAT mreža. Generalno, postoje dva osnovna tipa: rešenje u kojem satelitske stanice (VSAT terminali) direktno međusobno komuniciraju (slika 4.11.), odnosno u kojima se komunikacija realizuje preko hub-a negde u okviru neke zemaljske stanice, koja je u vlasništvu provajdera VSAT usluga. Drugo rešenje može biti pouzdanije, ali su kašnjenja signala u njemu veća.
Slika 4.11. Tipična arhitektura VSAT sistema
VSAT jedinice su u početku obezbeđivale protoke koje danas ne bismo ni pominjali, ali je, u međuvremenu, ponuda povezivanja na internet preko satelita postala značajna, po protoku, pristupačnosti i jednostavnosti održavanja. Međusobna veza korisnika na različitim lokacijama u ovakvoj arhitekturi se odvija posredstvom satelita. Stoga se u izrazito ruralnim predelima koriste VSAT servisi.
Stratosferske platforme
Stratosferske platforme predstavljaju sledeći korak u satelitskim komunikacijama. Predviđa se da će pojava ovih platformi izazvati revolucionarne promene u satelitskim komunikacijama, a pre svega u domenu širokopojasnog prenosa velikog kapaciteta i niske cene. Platforme će biti na visini od 21 km iznad Zemlje i pokrivaće površinu prečnika 1000 km. Naročito je značajna njihova primena u obezbeđenju komunikacionih potreba u velikim gradovima sa intenzivnim telekomunikacionim saobraćajem.
*
Kao zaključak ovog poglavlja može se navesti: - Okosnica širokopojasne mreže treba da bude optička. - Na okosnici će se, sa ciljem obezbeđivanja velikih kapaciteta, upotrebljavati tehnika multipleksiranja po talasnim dužinama. - Mreže za pristup treba graditi tamo gde nedostaju, te je neophodno izvršiti detaljnu analizu zastupljenosti širokopojasnog pristupa. Analizu bazirati na populacionim i saobraćajnim mapama. - Mreže za pristup treba realizovati u FTTx, preporučuje se u FTTH tehnici. - U ruralnim područjima sa malom populacijom treba koristiti alternativne tehnologije koje su na raspolaganju (xDSL ili neka druga). - Takođe se mogu uvesti do sada nekorišćene tehnologije na teritoriji na kojoj elektronske komunikacione mreže ili nisu razvijene, ili nemaju mogućnost proširenja kapaciteta (na pr. PLC tehnologija, tj. pristup internetu preko energetske kućne instalacije). - Treba ohrabriti sadašnje i buduće operatore da proširuju svoje kapacitete uvođenjem širokopojasnog pristupa. - Država treba da reguliše pravila kojima se olakšava izgradnja širokopojasnih mreža, i time povećava dostupnost interneta velikih brzina. |
5. RAZVOJ ŠIROKOPOJASNE MREŽE U REPUBLICI SRBIJI
Prema Strategiji razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine, model otvorene mreže elektronskih komunikacija po kojoj se ostvaruje razmena otvorenih servisa, odnosno obezbeđuju resursi za distribuciju različitih servisa, ima izgled kao na slici 5.1. Model podrazumeva optičku mrežu nastalu objedinjavanjem raspoložive mrežne infrastrukture, obogaćenu umrežavanjem sa bežičnim kapacitetima tamo gde su raspoloživi i gde je to neophodno. Različiti operatori mogu naći svoj interes u objedinjavanju dela svojih neiskorišćenih kapaciteta, formirajući tako složenu, razgranatu pasivnu mrežu, pri čemu bi se pristup neiskorišćenim kapacitetima pružao na nivou optičkih vlakana (dark fiber), odnosno na nivou drugih mrežnih resursa. Pružalac usluge pasivnih kapaciteta može biti jedan ili više operatora.
Slika 5.1. Slojevi otvorene mreže otvorenih servisa
Savremene mreže elektronskih komunikacija su zasnovane na IP platformi, pa je i arhitektura mreža koje će se realizovati u budućnosti na sloju transportne mreže takva. Specifičnosti pojedinih tehnologija postoje i one su najvećim delom vezane za distribuciju različitih sadržaja ka krajnjim korisnicima.
Nivo razmene otvorenih servisa obezbeđuje kompletnu zaštitu mreže kao i automatsku kontrolu rada svih komponenata modela. Ovaj nivo sadrži interfejse ka krajnjim korisnicima, odnosno odgovoran je za tržište krajnjih korisnika usluga, ali i interfejse ka virtuelnim provajderima pojedinih servisa na sloju iznad. Dakle, nivo razmene povezuje virtuelne pružaoce usluga i krajnje korisnike.
U složenoj mreži je, međutim, moguće imati različite scenarije vezane za namenu mreže i željene servise. Stoga se mreže vertikalno integrisanih operatora, funkcionalnih sistema ili nekih drugih distributivnih sistema, mogu odvojiti već na nivou pasivnih optičkih mreža, ali uz definisanje nadležnosti i obaveza između operatora.
Slika 5.2. Procedure sa kojima se operatori mreže i pružaoci usluga sreću u poslovanju
Mreže za pristup se organizuju i rade na sledeći način:
1. Pasivna infrastruktura uključuje elemente koji su neophodni pri izgradnji mreža, kao što su optički kablovi, rovovi, cevi i stubovi, i slično. Na ovakve elemente se postavljaju se postavljaju zaštite optičkih kablova, distribucioni ramovi, peč paneli, police za splajsovanje i drugo. Organizacija u čijoj je nadležnosti ovaj sloj mreže, odgovorna je za planiranje trasa, pregovaranje vezano za pravo puta, građevinske radove i instalaciju optičke infrastrukture.
2. Aktivna mreža podrazumeva da se koriste uređaji koji oživljavaju pasivnu infrastrukturu i pružaju operativnu podršku za komercijalno povezivanje vlakana. Strana koja je odgovorna za ovaj sloj projektuje, gradi i eksploatiše aktivne uređaje mreže.
3. Prodaja na malo se uključuje kada su povezani pasivni i aktivni sloj mreže. Na ovom sloju osnovna konektivnost interneta i upravljani servisi, kao što je IPTV, su povezani i prepakovani i kao takvi ponuđeni korisnicima.
4. Vertikalna integracija podrazumeva da operator kontroliše tri sloja mreže (pasivnu infrastrukturu, aktivnu mrežu i poslovanje sa stanovništvom, koje uključuje ponudu servisa). U ovom slučaju, operator koji želi da nudi servise elektronskih komunikacija u istoj oblasti, mora da razvija sopstvenu infrastrukturu i da marketing usmeri ka krajnjem korisniku. Tako se postiže infrastrukturna konkurencija.
5. Zajedničko korišćenje pasivne infrastrukture se zasniva na korišćenju jedne određene pasivne infrastrukture koju održava vlasnik. Aktivni i servisni slojevi su u vlasništvu različitih organizacija. Drugi servisni provajder može koristiti istu pasivnu infrastrukturu sa prvim, ali mora da investira u aktivnu mrežnu opremu koju sam pokreće i održava.
6. Zajedničko korišćenje aktivne infrastrukture se zasniva na tome da jedan operator poseduje pasivnu i aktivnu infrastrukturu. Taj operator upravlja aktivnom infrastrukturom i održava je. Ovaj vertikalno integrisan operator iznajmljuje na veliko pristup širokopojasnoj mreži različitim provajderima servisa koji tada razvijaju konkurenciju boreći se za korisnike.
7. Potpuna separacija odgovara slučaju u kojem je vlasništvo nad slojevima izdeljeno. Savki sloj pripada drugom vlasniku i svoju dobit ostvaruje iznajmljivanjem pristupa pasivnoj infrastrukturi jednom ili više operatora, koji na dalje iznajmljuju na veliko širokopojasni pristup odnosno servise na maloprodajnom tržištu.
Imajući u vidu značaj širokopojasnih, a posebno pristupnih mreža, Evropska komisija je 2014. godine usvojila direktivu koja promoviše zajedničko korišćenje infrastrukturnih resursa, kao i zajedničku izgradnju novih kapaciteta. Shodno ovoj direktivi, zainteresovanim operatorima će se omogućiti jednostavnija izgradnja neophodnih kapaciteta i jednovremeno ubrzati razvoj konkurencije, slika 5.2.
5.1. Izgradnja novih i konsolidacija postojećih širokopojasnih sistema u Republici Srbiji
U poglavlju 3. je izvršena detaljna analiza zastupljenosti digitalnih tehnologija i digitalne ekonomije u Republici Srbiji. Konstatovane su slabe tačke u razvoju IKT-a i, s obzirom da su upravo one, iskazane kao kategorija povezanost i ono što najviše utiče na to, tj. mreže za pristup velikih brzina, preduslov daljeg razvoja, razmatrane su tehnologije čijom bi primenom moglo da se poboljša stanje u elektronskim komunikacijama. Stoga je u budućnosti neophodno prvo izgraditi i dopuniti postojeće mreže za pristup.
Slika 5.3. Procedure pri izgradnji širokopojasne mreže
U postupku izgradnje mreže širokopojasnog pristupa neophodno je izvršiti detaljnu analizu stanja u kome se nalaze pojedine lokalne i regionalne oblasti. Jedan od prvih elemenata ove analize jeste procena indeksa spremnosti mreže, a zatim procena zastupljenosti pristupa velikih brzina. Važan korak navedene analize je izrada mapa dostupnosti broadband-a.
Preduslovi za širenje širokopojasnog pristupa su vezani za budžet, izrade planova i projekata, kao i pribavljanje dozvola za gradnju. Po realizaciji prvih koraka, pristupa se detaljnom inženjeringu i građevinskim radovima, primarno vezanim za postavljanje osnovne infrastrukture.
Na kraju, aktiviraju se servisi zbog kojih je i sproveden složen postupak prikazan na slici 5.3. Svakako da je najteže obezbediti budžet koji, u slučaju širokopojasnog pristupa, prevazilazi nekoliko milijardi Eur-a2. U razmatranju ukupnog budžeta mora se imati vidu da se vrednosti za maksimalne brzine, koje širokopojasne mreže obezbeđuju ili koje se od njih zahtevaju, stalno pomeraju. U Digitalnoj agendi Evrope se planiralo 30 Mbps, sada se smatra da ne treba razmišljati o vrednostima ispod 100 Mbps, a cilj je već na 1 Gbps. To se praktično svodi na neophodnost uvođenja optičkog pristupa. Kako je to zaista nemoguće realizovati u ruralnim krajevima, onda se predlaže tehnologija koja može popuniti procep (poglavlje 4).
___________
2 Republika Poljska je planirala
više od 5 milijardi, Republika Hrvatska više od 2 milijarde.
5.1.1. Relevantni demografski podaci za Republiku Srbiju
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu 2011. godine, broj stanovnika u Republici Srbiji je 7.186.862, a broj domaćinstava 2.487.886. Ukupna površina teritorije Republike Srbije je 77.474 km2.
Tabela 5.1. Demografski podaci za Republiku Srbiju3 prema Republičkom zavodu za statistiku (2011. godina): Ruralna domaćinstva i ruralna površina teritorije Republike Srbije
______________
3 Podaci navedeni u ovom poglavlju ne obuhvataju podatke koji se odnose na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
4 Prema podacima OECD
5 Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Na osnovu Tabele 5.1, vidi se da je teritorija Republike Srbije u velikom procentu ruralna (85%) i u toj oblasti živi 55% stanovništva, a samo 40.56% predstavlja ruralna domaćinstva (bave se poslovima vezanim za rural) sa u proseku 3.92 člana. Imajući u vidu da u Republici Srbiji postoji veliki broj staračkih domaćinstava u ruralnim područjima, jasno je da drugu veliku kategoriju čine brojčano velika ruralna domaćinstva koja se pretežno bave poljoprivredom.
U isto vreme, u 15% teritorije koja je urbana živi 45% stanovnika, u 59.44% domaćinstava. Prosečan broj članova tih domaćinstava je 2.19.
Tabela 5.2. Osnovni indikatori tržišta rada za urbano i ruralno stanovništvo u Republici Srbiji.
Uporedna analiza podataka vezanih za ruralno i urbano stanovništvo pokazuje da postoje velike razlike između ove dve populacije. Gotovo svi indikatori ukazuju na lošiji životni standard ruralnog stanovništva. Gruba procena gustine naseljenosti, tj. rasprostranjenosti stanovništva u Republici Srbiji, prikazana je na slici 5.4.
Slika 5.4. Populaciona struktura u Republici Srbiji iskazana po opštinama
Na uspeh ekonomije jedne države utiče način na koji se vrši razmena podataka, kao i način na koji će ti podaci biti upotrebljeni u razvoju ekonomije, u predviđanju promena na različitim tržištima, kao preduslovu za donošenje važnih odluka vezanih za dalji razvoj ekonomije, u uvođenju novih servisa i mnogim drugim važnim aplikacijama.
Dakle, internet platforma pruža mogućnost za ubrzani razvoj nacionalne ekonomije bazirane na pametnim tehnologijama. Stoga se očekuje razvoj servisa koji promovišu energetsku efikasnost, sofisticirano upravljanje (poljo)privrednim ili vodoprivrednim resursima i dr.
Neki autori smatraju da ne postoji digitalna ekonomija kao deo nacionalne ekonomije. Danas je sva ekonomija digitalna - sve je u podacima (It’s all about data). Stoga je neophodno naći načine njihove zaštite. Očigledno je da verodostojnost podataka predstavlja neophodnost u razvoju ekonomije i društva. Jedan od preduslova razvoja ove ekonomije je da postoje pravila prikupljanja i organizacije velike količine podataka, a da to nikako ne isključuje mogućnost njihove široke upotrebe.
5.1.2. Statistički podaci o tržištu elektronskih komunikacija u Republici Srbiji
Ukupan prihod u 2015. godini na tržištu elektronskih komunikacija Republike Srbije iznosio je 187.6 milijardi dinara, što predstavlja rast od 8.3% u odnosu na prethodnu godinu. Po prosečnom godišnjem srednjem kursu evra, ukupan prihod iznosi 1.55 milijardi evra, tako da preračunato u evre, beleži se rast od 5.2% u odnosu na 2014. godinu. Prihodi od elektronskih komunikacija u 2015. godini imali su udeo od oko 4.72% u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije.
Najveći deo prihoda u 2015. godini na tržištu elektronskih komunikacija, čak 58% ukupnih prihoda, ostvareno je od usluga mobilne telefonije i iznosio je 902 miliona evra, čime se nastavio trend iz prethodnih godina. Na slici 5.5. prikazan je udeo prihoda pojedinačnih elektronskih komunikacionih usluga u 2015. godini.
Slika 5.5. Struktura prihoda za različite tehnologije (izvor Agencija)
Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija u 2015. godini iznosile su oko 276 miliona evra, što je za 48% više nego prethodne godine: 60% čine realizovane investicije u mobilnu i fiksnu mrežu, i to 106.8 i 68.7 miliona evra, respektivno. Struktura investicija u oblasti elektronskih komunikacija za 2015. godinu, prema podacima Agencije, prikazana je na slici 5.6. Uočava se da postoje relativno velike investicije u mobilnim sistemima. U 2016. godini, investicije su se u ovoj oblasti povećale usled razvoja 4G sistema sva tri operatora.
Slika 5.6. Struktura investicija u različite tehnologije
Slika 5.7. Procenat širokopojasnih pristupa internetu u različitim tehnologijama
Ako se analizira procenat širokopojasnih pristupa prema podacima za 2015. godinu, slika 5.7, uočava se da je zastupljenost xDSL tehnologije relativno visoka. Sa druge strane FTTx pristupi, prema ovim podacima (izvor Agencija) čine nešto manje od 2%, za razliku od vrednosti od 1.6% koja se navodi u izveštaju FTTH Saveta Evrope (poglavlje 3.2.2.). Imajući u vidu razvoj kablovskih mreža (30.45% priključaka), velika je verovatnoća da je jedan deo realizovan u FTTx/FTTH tehnologiji.
5.1.3. Statistički podaci za postojeću širokopojasnu infrastrukturu
Jedan od preduslova za razvoj širokopojasnih mreža u oblastima ruralnog tipa, za koje praktično ne postoji interes komercijalnih operatora, jeste izrada mapa dostupnosti ovih sistema. Stoga su administracije mnogih država u svetu počele popis raspoloživih širokopojasnih kapaciteta, vršeći agregaciju podataka za pojedine tehnologije na što manjim geografskim/privrednim celinama.
U EU je doneta direktiva koja sve operatore i administracije obavezuje na izgradnju širokopojasne infrastrukture sa smanjenjem troškova6. Direktivom se propisuje niz obaveza vezanih za zajedničko korišćenje mrežne i njoj pripadajuće infrastrukture. Od operatora se, između ostalog, zahteva da unapred moraju objaviti početak izgradnje novih kapaciteta kako bi se, ako za to postoji interes od strane drugih operatora, troškovi izgradnje mogli deliti. Jasno je da to implicira transparentnost u evidenciji mrežnih kapaciteta.
___________
6 DIRECTIVE 2014/61/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL (of 15 May 2014) on measures to reduce the cost of deploying high-speed electronic communications networks.
Slika 5.8. Rasprostranjenost 3G/4G sistema u Republici Srbiji (jul 2016.)
Slika 5.9. Rasprostranjenost 4G sistema u Republici Srbiji (jul 2017.)
U cilju evidentiranja raspoloživih širokopojasnih kapaciteta, urađene su mape dostupnosti interneta velikih brzina, sumarno za sve operatore, prema različitim bežičnim (slike 5.8. i 5.9.) tehnologijama.
Ukoliko se uporede podaci za populaciju sa podacima za pokrivenost stanovništva signalom 4G (Long Term Evolution), uočiće se da operatori intenzivno pokrivaju prvo gusto naseljene oblasti (slika 5.8.), a da je godinu dana kasnije, praktično na čitavoj teritoriji na raspolaganju širokopojasna mreža mobilnih sistema četvrte generacije (slika 5.9.).
Upoređivanje brzine širenja pojedinih tehnologija se često koristi za procenu uspešnosti uvođenja novih servisa.
Slika 5.10. Pokrivanje teritorije 3G/4G signalom u Republici Srbiji (jul 2016.)
Slika 5.11. Pokrivanje teritorije 4G signalom u Republici Srbiji (jul 2017.)
Slika 5.10. prikazuje pokrivanje teritorija pojedinih opština signalima treće i četvrte generacije mobilnih mreža u julu 2016. godine. Na slici 5.11. je prikazano pokrivanje navedenih teritorija LTE signalom, u julu 2017. godine.
Promene pokrivenosti:
- populacije (slike 5.8. i 5.9.), odnosno
- teritorije (sl. 5.10. i 5.11.)
signalom 4G u 2016. i 2017. godini, pokazuju da je razvoj 4G mreža tri operatora bio izuzetno intenzivan. Ovaj rezultat je posebno značajan ako se ima u vidu da je prodaja spektra u kojem se mreže razvijaju, 1800 MHz i 800 MHz (digitalna dividenda 1), objavljena u 2015. godini
Kao što je već navedeno, na ukupni indeks digitalne ekonomije i društva negativno utiče kategorija povezanost, koja ukazuje na nedostatke u fiksnoj mreži. Stoga je od presudnog značaja uočiti na koji način bi se mogla razviti fiksna mreža, posebno mreža za pristup kao kritična. Na slikama 5.12. je prikazana zastupljenost xDSL/FTTx tehnologija u 2017. godini.
Slika 5.12. Rasprostranjenost xDSL i FTTx sistema u Republici Srbiji (jul 2017.)
5.1.3.1. Detaljni popis infrastrukture operatora
Iskustva država koje se smatraju razvijenim u pogledu širokopojasnih sistema elektronskih komunikacija, pokazuju da je najvažniji korak u planiranju bio detaljan popis infrastrukture elektronskih komunikacija. U nekim slučajevima je to urađeno u okviru katastara, a negde u bazama koje vode odgovarajuće regulatorne agencije. Samo analizom ovakvih podataka je moguće efikasno ulagati u širokopojasnu infrastrukturu tako da se ona obezbedi svakom građaninu. Time će se obezbediti da država subvencioniše izgradnju mrežnih kapaciteta u oblastima za koje komercijalni operatori nemaju interes.
5.1.3.2. Konsolidovanje mrežne infrastrukture u vlasništvu države
Imajući u vidu da u Republici Srbiji postoje značajni kapaciteti, pre svega, optičkih transportnih mreža u vlasništvu države, Ministarstvo se opredelilo za konsolidovanje svih kapaciteta koje pojedini sistemi ne koriste za sopstvene potrebe. Na ovaj način pristup određenim neiskorišćenim kapacitetima (na primer na nivou usluge) bi se mogao ponuditi drugim operatorima.
Proces konsolidacije će uvažavati zahteve sistema, kao i planove razvoja optičke mreže JP EPS i EMS AD, za čije potrebe su optičke mreže prenosa izgrađene.
U velikom broju država trenutno postoje mreže optičkih vlakana u zaštitnom užetu (OPGW kablovi) postavljenih duž mreže dalekovoda. Na taj način OPGW kabl pored svoje osnovne funkcije, zaštite dalekovoda ima i funkciju uspostavljanja elektronskih komunikacija. Republika Srbija je bila jedna od prvih država koja je to izgradila ali još nije pustila u široku eksploataciju. U svetu se izrađuju projekti koji treba da obezbede puno iskorišćenje OPGW kablova i povežu korisnike, ne samo na lokalnom nivou, već i u širem regionu.
Slika 5.13. OPGW mreža Republike Srbije.
Mreža optičkih kablova izgrađena na mreži dalekovoda, slika 5.13, u Republici Srbiji dostiže dužinu oko 5000 km, većina mreže izgrađena je korišćenjem OPGW kablova sa 48 vlakana, a korišćeni su i kablovi sa 36 i 24 vlakna. Imajući u vidu da se za potrebe komunikacija u energetskim sistemima ne koriste sva vlakna (u svrhu nadzora i upravljanja mrežom, održavanja, zaštite dalekovoda…), na nekim relacijama ostalo je neiskorišćenih vlakana. Mreža sadrži više od 150 tačaka (čvorova). Pored OPGW mreže realizovane na nivou magistralne i regionalne ravni na dalekovodima naponskih nivoa 400 kV, 220 kV, 110 kV i 35 kV, izvršena je i izgradnja optičke mreže za pristup. Od čvorova OPGW mreže koja se nalaze u trafo stanicama realizovana je dalje i optička mreža za pristup zasnovana na nemetalnim samonosivim optičkim kablovima (ADSS - All Dielectric Self Supporting) i podzemnim optičkim kablovima kapaciteta, po pravilu, 48 optičkih vlakana. Na ovaj način je optička mreža realizovana i dalje od trafostanica do poslovnih objekata JP EPS i EMS AD u velikom broju gradova i opština. Čvorovi optičke mreže za pristup su realizovani u najvećem broju gradova i opština Republike Srbije i od njih bi se dalje mogle širiti veze ka značajnijim lokalnim (kulturnim, obrazovnim, privrednim i drugim) institucijama, odnosno ka pretplatnicima.
OPGW mreža Republike Srbije je povezana sa OPGW mrežama država u okruženju, čime je uključena u evropsku energetsku elektronsku komunikacionu mrežu.
Može se konstatovati da je elektronski komunikacioni sistem elektroenergetskog sektora Republike Srbije (EMS AD i JP EPS) postao po obimu najrazvijeniji, a po zahtevanim funkcionalnostima najsloženiji elektronski komunikacioni funkcionalni sistem u Republici Srbiji.
Sistem elektronskih komunikacija JP EPS, izgrađen na magistralnom nivou, u fazi je intenzivnog povezivanja sa elektronskim komunikacionim mrežama ogranaka za proizvodnju i distribuciju električne energije izgrađenim na regionalnom i lokalnom nivou. Svi ogranci za proizvodnju i distribuciju električne energije imaju svoje kompleksne elektronske komunikacione mreže koje omogućavaju prevashodno rad poslovno-informacionih sistema, tehničkih sistema upravljanja, prenos poslovnih podataka, telemetrijskih podataka i mnoge druge aplikacije. Elektronski komunikacioni sistem JP EPS se sastoji od:
- SDH mreže,
- OTN/DWDM mreže,
- IP MPLS multiservisne mreže.
Elektronski komunikacioni sistem JP EPS, izgrađen u magistralnoj, regionalnoj i ravni mreže za pristup, omogućio je povezivanje sistemskih objekata za proizvodnju i distribuciju električne energije u cilju prenosa signala sa visokom pouzdanošću i raspoloživošću (99.99%) za potrebe poslovnog informacionog sistema, tehničkog sistema upravljanja, kao i druge operativne i poslovne elektronske komunikacije.
Na elektronskoj komunikacionoj optičkoj mreži izgrađena je prvo mreža zasnovana na SDH tehnologiji na magistralnom nivou koja sadrži 80 čvorova u sistemskim objektima elektroenergetskog sektora i prikazana je na slici 5.14.
Slika 5.14. Topologija SDH mreže JP EPS (izvor JP EPS).
Slika 5.15. Topologija OTN/DWDM mreže JP EPS
U prethodnom periodu JP EPS je, na mreži OPGW i optičkoj mreži za pristup, razvio novi sistem elektronskih komunikacija zasnovan na DWDM tehnologiji, koja predstavlja okosnicu za povezivanje postojećih i budućih sistema. Izgrađena OTN/DWDM mreža prenosa pruža velike saobraćajne kapacitete, visoku pouzdanost i raspoloživost uz mala kašnjenja u prenosu signala i omogućava uvođenje novih servisa koji imaju za cilj poboljšanje efikasnosti, smanjenje gubitaka, bolji nadzor i kontrolu sistema, kao i prilagođavanje postojećih informatičkih okruženja novoj organizaciji u okviru ogranaka JP EPS koja zahtevaju pristup znatno većim brzinama zajedničkim aplikacijama i Data Centru JP EPS. Mreža OTN/DWDM JP EPS trenutno obuhvata 23 čvora, a u planu je dalji razvoj i proširenje mreže na nivou magistralne i regionalne ravni. Topologija OTN/DWDM mreže JP EPS je prikazana na slici 5.15.
OTN/DWDM oprema na lokacijama inicijalno podržava kapacitete od 40 optičkih kanala i protoke od 10 Gbit/s po talasnoj dužini i omogućava proširenje na 80 talasnih dužina po jednom paru optičkih vlakana, kao i prelazak na protoke 40 Gbit/s i 100 Gbit/s po talasnoj dužini. Mreža OTN/DWDM je na nivou okosnice u ovom trenutku raspoloživa u sledećim gradovima i opštinama: Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Zaječaru, Zrenjaninu, Jagodini, Kruševcu, Kostolcu, Novom Pazaru, Novoj Varoši, Bajinoj Bašti, Obrenovcu, Somboru, Subotici, Kladovu i Lazarevcu i omogućava servise 10 Gbit/s Ethernet i 1 Gbit/s Ethernet za potrebe drugih korisnika.
S obzirom da postoji neiskorišćen kapacitet (neiskorišćene talasne dužine - kanali) u izgrađenoj OTN/DWDM mreži, već sada postoji mogućnost pružanja usluge realizacije određenog broja servisa protoka 10 Gbit/s i 1 Gbit/s na nivou OTN/DWDM mreže, za potrebe državnih organa uz obezbeđivanje zaštite servisa na nivou putanje. Iskorišćenje slobodnog kapaciteta već izgrađene OTN/DWDM mreže, koja može da garantuje pružanje servisa sa visokom pouzdanošću i raspoloživošću, kao i njen dalji razvoj i proširenje, predstavlja, u tehničkom i ekonomskom smislu, efikasan model za realizaciju zahteva nacionalne širokopojasne mreže.
Elektronski komunikacioni sistem EMS AD sastoji se od:
- SDH mreže,
- IP/MPLS multiservisne mreže,
- OTN/DWDM mreže,
- Fiksne i mobilne radio mreže.
Elektronski komunikacioni sistem EMS AD predstavlja jedinstveni funkcionalni sistem koji se koristi u elektroenergetskom sektoru za sopstvene potrebe, gde EMS AD nadgleda i upravlja sistemom i održava isti. Elektronski komunikacioni sistem je izgrađen za potrebe upravljanja, rada i održavanja sistema prenosa električne energije, tako da su najvažniji zahtevi i karakteristike sistema, osim količine i protoka informacija, bezbednost i raspoloživost servisa (>99.99%) za potrebe tehničkog sistema upravljanja, kao operativnih i poslovnih elektronskih komunikacija, zaštite dalekovoda, poslovnog informacionog sistema, daljinskog upravljanja i tehničkog obezbeđenja objekata.
Na optičkoj mreži izgrađena je mreža zasnovana na SDH tehnologiji koja se sastoji od preko 90 čvorova i ima interkonekcije sa svim susednim operatorima sistema prenosa električne energije. To EMS AD svrstava u operatore sistema prenosa sa najvećim brojem konekcija u Evropi (ENTSO-E, Udruženje evropskih operatora sistema prenosa). Topologija SDH mreže EMS AD je prikazana na slici 5.16. Preko ove mreže, za potrebe prenosa podataka, povezan je dispečerski centar EMS AD sa dispečerskim centrima operatora sistema prenosa električne energije susednih zemalja i ostalih evropskih centara. U toku je, pod pokroviteljstvom ENTSO-E, izgradnja nove multiservisne panevropske mreže, čiji je jedan od bitnih činilaca elektronski komunikacioni sistem EMS AD.
Slika 5.16. Topologija SDH mreže EMS AD.
Tokom 2017. godine EMS AD je počeo sa intenzivnom izgradnjom nove elektronske komunikacione mreže zasnovane na DWDM tehnologiji sa osnovnom namenom povezivanja postojećih i budućih sistema. Mreža će, pored velikih saobraćajnih kapaciteta, biti sa visokom bezbednošću, raspoloživošću i garancijom kvaliteta postojećih i budućih servisa. Zbog predviđenih proširenja i povezivanja sa susednim državama, ona pruža mogućnost za pružanje elektronskih komunikacionih usluga. Topologija buduće OTN/DWDM mreže EMS AD je prikazana na slici 5.17.
Slika 5.17. Topologija OTN/DWDM mreže EMS AD.
OTN/DWDM oprema EMS AD inicijalno podržava kapacitete od 96 optičkih kanala po jednom paru optičkih vlakana i protoke od 10 Gbit/s po talasnoj dužini i omogućava jednovremeni hibridni rad i sa protocima od 100 Gbit/s po talasnoj dužini. Mreža će omogućavati i servise koji koriste različite protokole (Ethernet, Fibre Channel, OTU) sa visokom raspoloživošću i pouzdanošću.
S obzirom na neiskorišćen kapacitet (neiskorišćene talasne dužine - kanali) u OTN/DWDM mreži, postoji mogućnost pružanja usluge realizacije određenog broja servisa protoka 10 Gbit/s i 1 Gbit/s na nivou OTN/DWDM transportne mreže, za potrebe državnih organa uz obezbeđivanje zaštite servisa na nivou putanje. Iskorišćenje slobodnog kapaciteta OTN/DWDM mreže, koja može da garantuje pružanje servisa sa visokom pouzdanošću i raspoloživošću, kao i njen dalji razvoj i proširenje, predstavlja u tehničkom i ekonomskom smislu, efikasan model za realizaciju zahteva nacionalne širokopojasne mreže.
Jedan od ciljeva Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 68/10) je iskorišćenje resursa državne elektronske komunikacione infrastrukture i uspostavljanje jedinstvene nacionalne širokopojasne mreže. Korist od uspostavljanja takve mreže ogleda se u uštedi koja se postiže objedinjavanjem državnih kapaciteta, optimizaciji poslovanja državnih organa i preduzeća, efikasnijem poslovanju i boljim performansama rada, kao i efikasnom povezivanju svih državnih organa sa ostalim sektorima industrije, proizvodnje, bankarstva i trgovine.
Zaključkom Vlade kojim je usvojen Akcioni plan za efikasno korišćenje telekomunikacione infrastrukture ("Službeni glasnik RS", broj 36/17) predviđeno je objedinjavanje neiskorišćenih kapaciteta za pružanje usluga i državnim organima, odnosno stavljanjem na tržište usluga. Tim akcionim planom su definisane aktivnosti koje se odnose na iskorišćenje resursa državne elektronske komunikacione infrastrukture u cilju uspostavljanja jedinstvene nacionalne širokopojasne mreže, kao i aktivnosti koje će obezbediti održivost i dalji razvoj nacionalne širokopojasne mreže.
5.1.3.3. Izrada planova razvoja širokopojasnog pristupa u oblastima u kojima to nije obezbeđeno
Dobra elektronska komunikaciona infrastruktura je jedan od osnovnih uslova za razvoj konkurentnosti ekonomije, ali i za privlačenje stranih investitora. Imajući u vidu ovu činjenicu, Vlada je u okviru Programa ekonomskih reformi za period od 2017. do 2019. godine postavila, kao prioritetnu, reformsku meru Razvoj i unapređenje nacionalne širokopojasne komunikacione infrastrukture.
Tehničke mogućnosti izgrađene infrastrukture treba da prate razvoj različitih aplikacija, a naročito aplikacija koje omogućavaju e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovinu, e-obrazovanje i e-zdravstvo. Sve ovo zajedno bi trebalo da dovede do značajnog povećanja efikasnosti poslovanja svakog pojedinca, ali i do značajnog stepena razvoja svih proizvodnih, industrijskih i bankarskih oblika poslovanja. Analize pokazuju da će povećanje penetracije širokopojasnog pristupa značajno doprineti porastu BDP-a, pa je neophodno održati kontinuitet rasta investicija u komunikacionu infrastrukturu. Činjenica da BDP i zapošljavanje paralelno rastu ukazuje na to da širokopojasni pristup ima značajan uticaj na porast poslovanja i generiše visoko stabilan ekonomski razvoj (poglavlje 3.2).
Imajući u vidu značaj razvoja širokopojasne infrastrukture, Ministarstvo u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD), sprovodi projekat pod nazivom "Plan implementacije nacionalne širokopojasne mreže" - koji obuhvata analizu postojećeg stanja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji, kao i pripremu i planiranje implementacije pilot projekata. Osnovni cilj ove studije je da se prepoznaju najbolji modeli za razvoj broadband-a u slabije razvijenim delovima zemlje, kao i metode za unapređenje postojeće infrastrukture kako bi se krajnjim korisnicima obezbedio internet velikih brzina.
Ministarstvo je u periodu od marta do decembra 2017. godine učestvovalo u programu konsultacija pod nazivom "Razvoj fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji" koji je organizovan je od strane Korejskog instituta za razvoj informacionog društva (KISDI) uz podršku korejskog Ministarstva za nauku i informaciono komunikacione tehnologije.
U toku programa konsultacija predstavljena je najbolji primeri u razvoju fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Koreji i drugim zemljama koje su postigle značajne rezultate u ovoj oblasti, i izvršena je analiza postojećeg stanja u Republici Srbiji u ovoj oblasti. Kao rezultat navedenog programa konsultacije će biti preporuke korejske strane u vezi sa daljim razvojem politike Republike Srbije u oblasti razvoja fiksnog širokopojasnog pristupa.
Što su širokopojasne pristupne mreže rasprostranjenije, to je ekonomija više zavisna od njihovog neprekidnog i stalnog rada. Jedan od ciljeva programa je i da se kvantitativno proceni ekonomska opravdanost investicija u mrežu koja će odgovarati budućim potrebama društva. Održiva i savremena infrastruktura može uticati na druge faktore konkurentnosti i povećanje direktnih stranih ulaganja. Razvoj ovakve komunikacione infrastrukture treba da omogući da Republika Srbija dostigne i da se izjednači sa nivoom EU prema pristupu širokopojasnom internetu, kako bi svaki građanin u Republici Srbiji do 2020. godine dobio brz pristup internetu.
5.1.4. Razvoj jedinstvenog digitalnog tržišta u Republici Srbiji
Razvoj jedinstvenog digitalnog tržišta podrazumeva da se ispune uslovi za razvoj pojedinih komponenata, pre svega blokova koji su osnova jedinstvenog digitalnog tržišta, slika 3.24. Nad ovim blokovima se razvijaju servisi i time utiče na razvoj pametne industrije.
5.1.4.1. Računarstvo u oblaku (Cloud Computing)
Računarstvo u oblaku je u velikoj meri rasprostranjeno u Republici Srbiji. Mnogi internet operatori nude usluge u okviru cloud-a. Pored toga, državna uprava obezbeđuje, sa jedne strane infrastrukturu u okviru cloud-a a, sa druge strane, razvijena je platforma za razvoj servisa e-government-a.
Ono na čemu treba raditi jeste širenje data centara. Razvoj centara zahteva obezbeđivanje prostora sa pouzdanim napajanjem iz više nezavisnih pravaca (izvora), sa kontrolisanom temperaturom, pritiskom, vlažnošću. Obezbeđivanje centara i njihova zaštita od primarnog su značaja za buduće digitalno poslovanje.
5.1.4.2. Internet stvari (IoT)
Internet stvari (IoT) predstavlja tehnologiju kojom su se do sada u Republici Srbiji prevashodno bavili istraživači. U okviru evropskih projekata su razvijani servisi kontrole i upravljanja poljoprivrednim resursima, eksperimentalno su se prikupljali podaci za smart city aplikacije o zagađenosti u urbanim sredinama.
Slika 5.18. Procenat u kojem je primenjen
IPv6 u državama Evrope.
Izvor https://www.google.com/intl/en/ipv6/statistics.html#tab=per-country-ipv6-adoption
Potrebno je imati u vidu da široka upotreba IoT nije moguća bez prethodnog proširenja skupa internet adresa. Povećanje broja slobodnih internet adresa se postiže prelaskom na IPv6 adresiranje, i u svetu se počelo primenjivati od 2012. godine. Podaci koji govore o uspehu u pojedinim državama su vrlo različiti (slika 5.18.).
Prema statističkim podacima o implementaciji IPv6 koje je objavio Google (https://www.google.com/intl/en/ipv6/statistics.html), Kraljevina Belgija je država koja je postigla najveći stepen (50.4%) IPv6 primene. Na osnovu podataka u tabeli sa slike 5.18. zaključujemo da je procenat uvođenja ove tehnologije u Republici Srbiji vrlo skroman, ali da se od 2017. do 2018. godine povećao u velikoj meri. Sa druge strane, broj slobodnih internet adresa je izuzetno mali. Ovo nas navodi na zaključak da se kao jedan od imperativa razvoja IoT (a time i jedinstvenog digitalnog tržišta) nameće forsirani prelazak na IPv6.
5.1.4.3. Rad sa velikim količinama (otvorenih) podataka (Big Data)
Za širu upotrebu velikih količina podataka treba imati u vidu da je osnovna ideja uvođenje otvorenih podataka gde god je to moguće. Imajući u vidu da će se podaci koristiti u različitim oblastim, neophodno je da se donesu standardi interoperabilnosti kojima bi se precizirao način prikupljanja podataka kako bi bili široko prihvatljivi. Na primer, dobro je na isti način definisati period u kome se prikupljanje vrši, broj decimala na koje se zaokružuju vrednosti i druge, ne manje važne, karakteristike. U odsustvu standarda treba insistirati na objavi sirovih (neobrađenih) podataka.
Potrebno je istaći da postoje vrste podataka koje se ne mogu naći kao otvorene, a čije je korišćenje definisano posebnim sistemskim zakonima. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti precizno definiše kada, gde, kako i sa kojom svrhom je moguće prikupljati i obrađivati podatke o ličnosti. To znači da se podaci ovog tipa ni u velikim bazama ne smeju pojavljivati u otvorenom obliku.
Takođe, ogromne količine podataka koje postoje u medicinskim ustanovama zahtevaju zaštitu podataka i pacijenata i medicinskog osoblja. Sa druge strane, korišćenje materijala iskazanog u snimcima, na primer vitalnih signala ili slika, očišćenih od informacije o ličnosti, treba da budu na raspolaganju medicinskom osoblju u cilju komparativnih dijagnostika ili edukacije.
5.1.4.4. Mobilni sistemi pete generacije (5G)
Ministarstvo je, radeći digitalizaciju terestrijalne televizije, predvidelo da će opsezi 800 MHz (digitalna dividenda 1) i 700 MHz (digitalna dividenda 2) u budućem Evropskom planu namene biti rezervisani za mobilne sisteme. Stoga je, kao osnovni motiv izbora tehnologija u procesu digitalizacije usvojilo zahtev za maksimiziranje digitalne dividende. Dalje je odlučeno da se prva tri multipleksa u digitalnoj terestrijalnoj televiziji formiraju na kanalima koji su van digitalne dividende, tj na nižim kanalima. Tako su, završetkom procesa digitalizacije, oba opsega su bila u istom trenutku slobodna. U tom smislu, Republika Srbija je jedina država koja je obe digitalne dividende oslobodila u trenutku prelaska na digitalno emitovanje. Opseg 800 MHz (DD 1) je prodat, a opseg 700 MHz (DD2) je predviđen za 5G sisteme. Na žalost, ni jedna od država sa kojima se Republika Srbija graniči nije oslobodila opseg 700 MHz (digitalna dividenda 2), te će Republika Srbija morati da sačeka da države u okruženju završe oslobađanje DD2. Postupak oslobađanja ovog dela spektra za njih će imati velike finansijske troškove. Republika Srbija troškove neće imati jer je spektar oslobodila u isto vreme kad je radila planiranje tranzicije na digitalno emitovanje.
Pored opsega DD2, 5G sistemi će, biti opredeljeni za rad i u radio-frekvencijskom opsegu 2.5 GHz, odnosno 3.4-3.8 GHz, kao delovima UHF frekvencijskog područja (slika 4.2.). Republika Srbija planira prodaju ovog opsega u vreme uvođenja 5G sistema.7 Procena je da će do 2019. godine to imati smisla.
Treba imati u vidu da infrastrukturu za uvođenje mobilnih mreža, pa i mobilnih mreža pete generacije (5G), obezbeđuju operatori. Takođe, 5G rad se planira i u slobodnim opsezima visokih frekvencija, za pokrivanje malim ćelijama u gusto naseljenim oblastima. Stoga se enormno povećava broj baznih stanica (poglavlje 3.3.1.) što, sa druge strane, utiče na troškove operatora.
____________
7 Prvi komercijalni 5G sistem je počeo da radi eksperimentalno početkom juna 2017. godine u SAD-u.
5.1.4.5. Bezbednost na internetu (CyberSecurity)
Upotreba IKT od strane države, privrede i građana je u porastu, i sve više poslova i aktivnosti se zasniva na njihovom korišćenju. Utvrđeno je, na primer, da preko 1.500.000 lica koristi elektronske servise javne uprave, a da je preko 1.220.000 lica kupovalo ili poručivalo robu/usluge putem interneta u poslednjih godinu dana. Brzina razvoja tehnologija je velika, i u kratkim vremenskim intervalima tehnologije napreduju i sadrže nove i naprednije funkcionalnosti. Paralelno sa razvojem novih tehnologija, na globalnom nivou rastu i pretnje njihovoj bezbednosti.
Zakonom o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", broj 6/16), kao i Strategijom razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2017. do 2020. godine uređuju se mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.
Zakonom o informacionoj bezbednosti se uspostavlja Nacionalni centar za prevenciju i zaštitu od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima u Republici Srbiji (Computer Emergency Response Team, Nacionalni CERT). Nacionalni CERT prati stanje o incidentima na nacionalnom nivou, obaveštava relevantna lica o rizicima i incidentima, reaguje po prijavljenim incidentima, izrađuje analize rizika i incidenata i podiže svest društva o značaju informacione bezbednosti. Imajući u vidu da incidenti u informaciono-komunikacionim sistemima najčešće imaju prekogranični karakter, odnosno da se dešavaju na teritoriji više zemalja, međusobna saradnja Nacionalnih CERT-ova je od izuzetnog značaja.
*
Obezbeđivanjem osnovnih, ovde navedenih, uslova za razvoj jedinstvenog digitalnog tržišta obezbeđena je infrastruktura za uvođenje pametnih servisa kao snažnog pokretača razvoja ekonomije i društva.
Pored tehničkih uslova za razvoj digitalnog jedinstvenog tržišta, za uspeh njegovog razvoja neophodno je obezbediti poznavanje osnovnih digitalnih veština na svim nivoima društva.
5.2. Razvoj digitalnih veština
Digitalne veštine predstavljaju sposobnost za upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija i razvoj kompetencija ljudi, od pronalaženja informacija na internetu, deljenja informacija, do kreiranja digitalnih sadržaja. Digitalne kompetencije predstavljaju pravo, ali i preduslov građana za funkcionisanje u modernom društvu.
Prema podacima iz istraživanja sprovedenih u EU, 169 miliona Evropljana (44%) i 86 miliona radno sposobnih (37%) nema dovoljno digitalnih veština (DESI, 2017).
Obzirom da je deficit digitalnih veština i u našoj zemlji na visokom nivou, neophodno je građanima Srbije omogućiti da steknu veštine koje su im neophodne da bi napredovali u digitalnoj privredi i društvu, imajući u vidu najnovija dostignuća u IKT, kao i uticaj pomenutih tehnologija na svakodnevni život i rad.
Obzirom na činjenicu da postoji manjak digitalnih veština na različitim nivoima, identifikovane su oblasti za koje je neophodno razvijati mere i aktivnosti koje su grupisane na sledeći način: digitalne veštine za sve građane, edukacija i obuka, radna snaga, IKT stručnjaci.
5.2.1. Digitalne veštine za sve građane
Značajan deo populacije nema osnovne veštine koje su im neophodne za uspeh u društvu u kom je digitalizacija u usponu. Oko 45% građana EU i dalje ne poseduje osnovne digitalne veštine, pri čemu više od polovine ovog broja uopšte ne poseduje digitalne veštine. Ovo naročito važi za određene segmente stanovništva, uključujući starija lica, manje obrazovana lica ili lica sa niskim prihodima. Štaviše, uočena je i potreba za sticanjem poverenja u digitalno, pa se nastoji da se građani obuče kako da zaštite svoju privatnost i budu bezbedni na mreži.
Neophodno je razviti i razjasniti opštu definiciju pojma digitalnih veština kao i prevazići prepreke i ograničenja za sticanje digitalnih veština sa kojima se građani suočavaju (nedostatak interesovanja, nedostatak resursa, strah od tehnologije, invalidnost, itd.).
Pored navedenog, za sticanje digitalnih veština neophodno je omogućiti jednostavan pristup obukama za sve građane.
Kako bi građani stekli digitalne veštine koje su im neophodne u svakodnevnom životu, potrebno je uvesti savremeni sistem obrazovanja i obuka koji mladim ljudima pruža kompetencije koje su od značaja u digitalnom okruženju. Iako je primetan napredak u modernizaciji našeg obrazovnog sistema i obuka i dalje postoji potreba za unapređenjem u skladu sa identifikovanim izazovima, pre svega kada je modernizacija nastavnog sadržaja u pitanju, potom poboljšanje kompetencija nastavnog kadra, kao i obezbeđivanje IKT strukture u obrazovnim centrima. Takođe, od suštinske je važnosti bliska saradnja industrije i obrazovnog sistema.
Kako se digitalizacija širi na sve sektore privrede, digitalne veštine su sve neophodnije za obavljanje većine poslova. Zapravo, većina radnih mesta već sada zahteva osnovne digitalne veštine. U budućnosti će se ovi zahtevi samo povećavati i smatra se da će svim radnicima biti neophodne ove veštine kako bi ravnopravno učestvovali na tržištu rada. Da bi se ispunili navedeni ciljevi i bili u skladu sa predviđanjima razvoja IKT, neophodno je unapređenje digitalnih veština radne snage u saradnji sa relevantnim akterima na tržištu rada. Pored toga značajno je i poboljšanje digitalnih veština menadžera (eLeadership).
Digitalizacija takođe vodi povećanju potražnje za IKT stručnjacima iz svih sektora privrede.
Obzirom da je broj stručnjaka u ovoj oblasti nedovoljan, neophodno je preuzeti mere koje podrazumevaju predstavljanje IKT zanimanja kao potencijalnog profesionalnog pravca, povećati broj mladih obučenih za IKT zanimanja (diplomirana IKT lica ili prekvalifikovana lica), podržati usavršavanje IKT stručnjaka i obezbediti sertifikaciju i standardizaciju.
* * *
5.3. Ciljevi strategije razvoja novih mreža u Republici Srbiji
Zaključak ovog poglavlja predstavljaju ciljevi kojima će se posvetiti Vlada sa zadatkom da obezbedi opšti boljitak, povećanje bruto domaćeg proizvoda, uvođenje novih radnih mesta i poboljšanje uslova života.
1. Izrada i ažuriranje mapa dostupnosti širokopojasne
infrastrukture. |
Slika 5.19. Cilj i mere za sprovođenje Strategije
Osnovni cilj ove strategije je da se pripremi okruženje IKT koje je neophodno za razvoj digitalnog jedinstvenog tržišta. Stoga se u tekstu Strategije razmatra pet stubova na kojima se gradi jedinstveno digitalno tržište. Kao rezultat se definišu pravci razvoja i performanse mreža nove generacije, kao i aktivnosti kao mere koje vode ka ispunjenju osnovnog cilja.
Brojčani parametri koji opisuju stanje pojedinih komponenata u elektronskim komunikacijama mogu kratkoročno da se predvide. Stoga ovakvi pokazatelji nisu mogući u svakoj od njih.
Prilozi P1, P2, P3 i P4 predstavljaju sastavni deo ove strategije.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
INDEKS DIGITALNE EKONOMIJE I DRUŠTVA 2017
Prilikom pisanja ove strategije, odnosno u toku javne rasprave, podaci o Pregledu tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga za 2016. godinu koji priprema Agencija nisu bili objavljeni8, te je DESI 2017 obrađen naknadno. U ovom prilogu biće prikazani proračuni osnovnih pet kategorija koje ulaze u konačni obračun indeksa digitalne ekonomije i društva za 2016. godinu, odnosno DESI 2017.
_____________
8 Pregled tržišta telekomunikacija
i poštanskih usluga a 2016. godinu, objavljen je u oktobru 2017. godine.
Kao što je već navedeno, DESI 2017 je sastavljen od parametara koji se odnose na kalendarsku godinu 2016. Takođe, potrebno je istaći da se metodologija za obračun ovog indeksa u 2017. godini promenila uvođenjem još jednog parametra kojim se iskazuje procenat populacije koja je pokrivena 4G signalom. Tom novinom, struktura kategorije povezanost se menja, Tabele P1.1 i P1.2.
Uvođenje novog parametra (pokrivenost 4G signalom) poboljšalo je vrednost kategorije "povezanost" za Republiku Srbiju. Treba istaći da je pokrivenost 4G signalom u Republici Srbiji veća od evropskog proseka, što je ohrabrujući podatak, posebno imajući u vidu procenat ruralnih područja. Ovo povećanje vrednosti za "povezanost" (sa 0.26 na 0.31) u poređenju sa istim u Evropi nije doprinelo boljoj poziciji Republike Srbije u okviru navedene kategorije. Naime i države EU su u istom periodu razvile svoje mreže što se moglo i očekivati.
Za Republiku Srbiju, DESI 2017, koji se odnosi na podatke za 2016. godinu, iznosi ukupno 0.367, čime je ona rangirana na 27. mesto ako analiziramo 28 članica EU i Republiku Srbiju. Ovaj podatak ukazuje da je Republika Srbija napredovala u odnosu na prethodnu godinu (kada je bila pretposlednja u poređenju sa navedenim državama).
Promene u vrednostima DESI indeksa za pojedine kategorije predstavljaju važan indikator razvoja ekonomije jednog društva.
Tabela P1.1. Promena vrednosti DESI indeksa za pojedine kategorije.
Na osnovu Tabele P1.1. zaključuje se da se vrednosti indeksa za kategorije "integracija digitalnih tehnologija" i "javni digitalni servisi", za Republiku Srbiju smanjila što je posledica promenjene metodologije u 2017. godini. Naime, promene granica opsega koje se smatraju prihvatljivim za pojedine parametre, dovele su do promena. Ipak, u cilju hvatanja koraka sa razvijenim državama Evrope, Republika Srbija mora raditi na poboljšanju uslova za razvoj IKT.
Tabela P1.2. Vrednosti DESI 2017 komponenata.
Na sledećem ("pauk") dijagramu je prikazano osnovnih pet komponenata DESI 2017:
- za Republiku Srbiju (označeno zelenom bojom),
- prosek zemalja Evropske unije, kao i
- prosek poslednjih pet zemalja koje se nalaze u začelju liste, a sa kojima Republike Srbija, prema vrednosti DESI indeksa, ima smisla da se uporedi (Republika Hrvatska, Republika Italija, Republika Grčka, Republika Bugarska i Rumunija).
Slika P1.1. Komponente Indeksa digitalne ekonomije i društva 2017: Republika Srbija prema EU
U 2016. godini, na osnovu DESI komponenata, može se zaključiti da Republika Srbija ima i dalje vrlo nisku vrednost koja potiče od Povezanosti, a kao i za prethodnu godinu, najbolji rezultat u kategoriji Integracija digitalnih tehnologija.
Slika P1.2. Komponente Indeksa digitalne ekonomije i društva 2017: Republika Srbija prema državama koje su sa njom na sličnoj poziciji (prema vrednosti DESI)
Na narednim grafikonima, prikazana je vrednost komponenata DESI 2017 indeksa za 2016. godinu za svih pet oblasti pojedinačno, kao i prikaz DESI 2017, za sve zemlje EU i Republiku Srbiju.
1. Kategorija Povezanost doprinosi vrednosti DESI sa 25%. Jedina novina u metodologiji računanja DESI indeksa u ovoj godini je 4G pokrivanje, koje ulazi u podkategoriju Mobilnog širokopojasnog pristupa.
Iako je počeo razvoj fiksnog širokopojasnog pristupa mrežama nove generacije, i dalje je ovaj deo kategorije Povezanost nedovoljno razvijen, pa samim tim i rezultati, za parametre koji od njega zavise, ne mogu biti dobri. Takođe, pojedini parametri u prošloj godini su već obuhvatali rezultate iz 2016. godine (posmatrajući kvartalne izveštaje tržišta za 2016. godini), koji zapravo ulaze u DESI 2017. Najbolji rezultat u "povezanosti", Republika Srbija ostvaruje u podkategoriji vezanoj za mobilni širokopojasni pristup, gde je i novi parametar 4G pokrivanja značajno uticao na taj podatak.
Kategorija "povezanost", u Republici Srbiji donosi vrednost od 0.3195, i ona se ponderiše sa 0.25. Dakle, ova kategorija i dalje najviše doprinosi niskoj ukupnoj vrednosti indeksa digitalne ekonomije i društva (DESI) u Republici Srbiji.
Na nisku vrednost DESI 2017, u Republici Srbiji dominantno utiče nedostatak fiksnog širokopojasnog pristupa. Postoje mišljenja da bi trebalo proširiti kategoriju povezanost uticajima parametara u mobilnoj mreži (na pr. dostupnošću brzog interneta u mobilnim sistemima).
Slika P1.3. Kategorija "Povezanost 2017", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
2. Kategorija Ljudski kapital doprinosi vrednosti o DESI sa 25%.
Procenat građana koji poseduju osnovne digitalne veštine i znanja je značajno povećan u prethodnoj godini i iz tog razloga je Republika Srbija u kategoriji "Ljudski kapital" rangirana na boljem mestu.
Slika P1.4. Kategorija "Ljudski kapital 2017", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
3. Kategorija Korišćenje interneta (doprinosi sa 15% vrednosti DESI).
I u ovoj oblasti je Republika Srbija napredovala, pa je pored Rumunije i Republike Italije ispred kojih je bila prošle godine, sada prestigla i Republiku Francusku, Republiku Poljsku i Republiku Bugarsku.
Slika P1.5. Kategorija "Korišćenje interneta 2017", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
4. Kategorija Integracija digitalnih tehnologija u ukupnoj vrednosti DESI indeksa, ona doprinosi sa 20%. Predstavlja komponentu u kojoj je Republika Srbija dobro rangirana (na polovini među državama EU).
Slika P1.6. Kategorija "Integracija
digitalnih tehnologija 2017", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju
i Kraljevinu Norvešku
5. Kategorija Javni digitalni servisi doprinosi DESI indeksu sa 15%. S obzirom da u ovoj kategoriji Republika Srbija nije značajno napredovala u prethodnoj godini, neke od zemalja su nas prestigle i Republika Srbija sad zauzima pretposlednje mesto.
Slika P1.7. Kategorija "Javni digitalni servisi 2017", iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
Ukupni rang Republike Srbije, prema vrednosti DESI 2017 indeksa, je i dalje izuzetno nizak (0,3658), iako se primećuje blago poboljšanje za pojedine parametre. Na osnovu izvršene analize, može se zaključiti da veće povećanje Indeksa digitalne ekonomije i društva može da se postigne ukoliko se popravi kategorija Povezanost, tj. ukoliko se obezbede fiksne mreže velikih brzina. Takođe, planovima Vlade predviđeno je unapređenje sistema elektronske uprave, što će uticati na poboljšanje kategorije "Javni digitalni servisi 2017".
Slika P1.8. DESI 2017 indeks za 2016. godinu, iskazana za sve države EU, Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku
Tabela P2.1: Oznake za količinu podataka
*Bajt (byte, B) predstavlja jedinicu koja nosi informaciju u digitalnom obliku i odgovara joj količina podataka od 256 različitih reči. Količinu podataka treba razlikovati od količine informacije koja implicitno govori i o verovatnoći pojavljivanja digitalnog sadržaja. Većoj količini informacije odgovaraju reči koje su manje očekivane, tj. imaju manju verovatnoću pojavljivanja (dakle, uzima se u obzir informacioni sadržaj). Količina informacije se izražava u jedinici Shannon [Sh] i uvedena je u slavu poznatog osnivača teorije informacija.
Skraćenica |
Puni naziv |
Objašnjenje |
10G-EPON |
10 Gbit/s Ethernet Passive Optical Network standard |
|
ADSL |
Asymmetric Digital Subscribers Line |
Asimetrična digitalna pretplatnička linija |
AON |
Active Optical Network |
Aktivne optičke mreže |
BPON |
Broadband Passive Optical Network standard |
Širokopojasna pasivna optička mreža |
DESI |
Digital Economy and Society Index |
Indeks digitalne ekonomije i društva |
DP |
Distribution point |
Distribucioni čvor |
DSL |
Digital Subscriber Line |
Digitalna pretplatnička linija |
DSLAM |
Digital Subscriber Line Access Multipexer |
Vrsta multipleksera odnosno telekomunikacionih uređaja koji se uobičajeno nalazi u komunikacionim centrima i omogućava međuspoj digitalnih pretplatničkih linija. |
EPON |
Ethernet Passive Optical Network |
Eternet pasivna optička mreža |
FTTB |
Fibre to the Building |
Optički završetak u razvodnom ormariću zgrade |
FTTC |
Fibre to the Curb |
Optički završetak u uličnom izvodu optičke mreže |
FTTCab |
Fibre to the Cabinet |
Optički završetak do kabineta |
FTTH |
Fibre to the Home |
Optički završetak do krajnjeg korisnika |
FTTN |
Fibre to the Node |
Optički završetak do čvora |
FTTP |
Fiber to the Premises |
Optički završetak do prostorija |
FTTX |
Fiber-to-the-x |
Optičko vlakno do tačke x |
GEO |
Geo Earth Orbit |
Sateliti u geostacioniranoj orbiti |
GPON |
Gigabit Passive Optical Networks |
Gigabitna pasivna optička mreža |
GSMA |
Global System for Mobile Communications Asocciation |
Udruženje GSM operatora |
ICT |
Information and Comunication Tehnology |
Informaciono-komunikacione tehnologije |
IOE |
Internet of Everything |
Internet svega |
IOT |
Internet of Things |
Internet stvari |
IPTV |
Internet Protocol Television |
Internet Televizija |
ITU |
International Telecommunication Union |
Međunarodna unija za telekomunikacije |
LEO |
Low Eart Orbit |
Sateliti u niskoj zemaljskoj orbiti |
LTE |
Long Term Evolution |
Mobilni sistemi četvrte generacije |
Mbps |
Mega bits per second |
Protok u mega bitima u sekundi |
MEO |
Medium Earth Orbit |
Sateliti u srednjoj zemaljskoj orbiti |
MPP |
Metro point of presence |
Agregacioni čvor |
OECD |
Organisation for Economic Co-operation and Development |
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj |
OLT |
Optical line termination |
Optički linijski terminal |
ONU |
Optical network unit |
Optičke mrežne jedinice |
OPGW |
Optical Ground Wire |
Optička vlakna u zemljovodnom užetu |
P2M |
People to Machine |
Korisnik-mašina |
P2P |
People to People |
Korisnik-korisnik |
POI |
Point of Interconnection |
Tačka interkonekcije |
PON |
Passive optical network |
Pasivne optičke mreže |
PPDR |
Public Protection and Disaster Relief |
Sistemi za javnu zaštitu i pomoć u nesrećama |
STEM |
Science, Tehnology, Engineering or Math |
Nauka, tehnologija, inženjering i matematika |
SDH |
Synchronous Digital Hierarchy |
Sinhrona digitalna hijerarhija |
TDM |
Time division-multiplex |
Multipleksiranje u vremenu |
VDSL |
Very-high-bit-rate digital subscriber line |
DSL tehnologija koja nudi brži prenos podataka od ADSL-a, a preko postojećih bakarnih parica |
VSAT |
Very small aperture terminal |
Sistemi fiksnih satelitskih veza |
WDM |
Wavelength-division multiplexing |
Multipleksiranje po talasnim dužinama |
WRC |
World Radiocommunication Conference |
Svetska konferencija o radio-komunikacijama |
xDSL |
Digital Subscriber Line |
Digitalna pretplatnička linija |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
Gross domestic product |
EU |
Evropska Unija |
European Union |
EMS AD |
Akcionarsko društvo "Elektromreža Srbije", Beograd |
|
JP EPS |
Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", Beograd i Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija" d.o.o. Beograd |
|
SMS/ SMS |
Sistem kratkih poruka |
Short Message Service. |
Pojam |
Objašnjenje |
ASO |
isključivanje predajnika za emitovanje analognih signala |
COFDM |
tehnika modulacije digitalnih signala u kojoj se primenjuje veliki broj ortogonalnih nosilaca pri čemu je svaki od njih modulisan konvencionalnom tehnikom (kao što je kvadraturna amplitudska modulacija); |
DAB |
digitalni radiodifuzni sistem i za prenos zvučnih signala u različitim frekvencijskim opsezima do 3 GHz putem zemaljskih, satelitskih, hibridnih (satelitskih i zemaljskih), kao i kablovskih mreža |
DBM |
standard za digitalni prenos multimedijalnih podataka do pokretnih uređaja |
DVB |
digitalno video emitovanje |
DVB-C |
DVB standard za prenos i emitovanje digitalnog televizijskog signala putem kablovske mreže; |
DVB-C2 |
predstavlja drugu generaciju standarda za prenos i emitovanje digitalnog televizijskog signala putem kablovske mreže |
DVB-H |
DVB standard za prenos i emitovanje digitalnog televizijskog signala putem zemaljske mreže predajnika pri čemu se prijem ostvaruje putem nosivih uređaja (koji se drže u ruci, kao na primer mobilni telefoni, palmtopovi, laptopovi) |
DVB-S |
DVB standard kod koga se prenosi emitovanje digitalnog televizijskog signala ostvaruje posredstvom satelita |
DVB-T |
DVB standard za prenosi emitovanje digitalnog televizijskog signala putem zemaljske mreže predajnika |
DVB-T2 |
predstavlja drugu generaciju standarda za prenos i emitovanje digitalnog televizijskog signala putem zemaljske (terestričke) mreže predajnika |
ETSI |
Evropski telekomunikacioni institut za standarde |
GE06 |
Međunarodni plan raspodele radio frekvencija za potrebe digitalnog zemaljskog prenosa radio i televizijskog programa, Ženeva 2006, usvojena RRC-06. U skladu sa tim planom, predviđen je prelazak na digitalnu zemaljsku radiodifuziju u VHF opsegu III i u UHF opsezima IV i V |
H.262 |
preporuka ITU-T koja definiše standard video kodovanja, identičan sa MPEG-2 standardom; |
H.264 AVC |
preporuka ITU-T koja definiše usavršeni standard video kodovanja, koji je identičan sa MPEG-4 v10 standardom |
HDTV (High Definition TV) |
televizija visoke rezolucije, koja omogućava kvalitetniju sliku od televizije standardne rezolucije; |
IKT (ICT) |
Informaciono-komunikacione tehnologije se odnose na tehnologije koje obezbeđuju pristup i obradu informacija posredstvom elektronskih komunikacija. Komunikacione tehnologije obuhvataju sve vrste mreža i servisa elektronskih elektronskih komunikacija, kao i mreža za distribuciju medijskih sadržaja. |
Internet |
globalna mreža koja povezuje sve računarske mreže, računare i druge terminalne uređaje |
IPTV |
televizija putem Interneta |
ITU |
Međunarodna unija za telekomunikacije |
ITU-R |
ITU sektor Radiokomunikacije u okviru Međunarodne unije za telekomunikacije |
ITU-T |
ITU sektor za Standardizaciju u oblasti telekomunikacija |
MFN |
više frekvencijska (višekanalna) mreža predajnika, koji emituju identičan signal za pokrivanje jedne ili više zona raspodele |
MPEG |
grupa eksperata za pokretnu sliku |
MPEG-4 verzija 10 (ISOIEC 14496-10) |
standard za video kompresiju identičan preporuci ITU-TH.264/AVC |
RRC06 |
Regionalna konferencija o radio-komunikacijama 2006 |
SDTV (Standard Definition TV) |
digitalni televizijski prenos sa standardnom rezolucijom video i audio signala, sa odnosom ivica slike od 4:3 i u slučaju Evrope brojem linija od 625 |
SFN |
jednofrekvencijska (istokanalna) mreža sinhronizovanih predajnika koji emituju identičan signal za pokrivanje jedne zone raspodele |
Simulcast |
istovremeni prenos i emitovanje analognih i digitalnih radiodifuznih signala u tranzicionom periodu |
STB (Set Top Box) |
eksterni uređaj koji služi za prilagođavanje primljenog digitalnog televizijskog signala prikazu na TV prijemnicima koji ne podržavaju standard za emitovanje tog signala |
UHF |
spektar ultra visokih frekvencija u opsegu 300 MHz do 3GHz |
UHF opsezi IV iV |
obuhvataju opseg radio-frekvencija od 470 MHz do 862 MHz |
VHF |
Spektar veoma visokih frekvencija u opsegu 30 MHz do 300 MHz |
Građevinski radovi |
svaka aktivnost izgradnje, rekonstrukcije, održavanja ili uklanjanja jednog ili više delova fizičke infrastrukture |
Digitalna dividenda |
predstavlja deo frekvencijskog spektra koji se oslobađa po uvođenju novih tehnologija u čiji sastav ulazi i frekvencijski opseg oslobođen po prelasku sa analognog na digitalno emitovanje zemaljskog televizijskog programa |
Digitalna televizija |
elektronske komunikacije koje obuhvataju prenos, emitovanje i/ili prijem slike i zvuk a i drugih podataka za direktan prenos u javnost |
Digitalno emitovanje televizijskog programa |
podrazumeva prenos, emitovanje i/ili prijem digitalnog video i audio signala, kao i drugih podataka namenjenih neposrednom prijemu od strane javnosti |
Dodeljeni frekvencijski opseg |
frekvencijski opseg unutar kojeg je emisija stanice dozvoljena, čija je širina jednaka širini potrebnog opsega uvećanoj za dvostruku apsolutnu vrednost tolerancije frekvencije. Za neke službe koristi se i izraz "dodeljeni kanal" |
Dozvola |
odluka nadležnog tela koja proizlazi iz svakog postupka kojim se od pravnog ili fizičkog lica zahteva preduzimanje aktivnosti sa ciljem izgrađenja ili izvođenja građevinskih radova |
Elektronska komunikaciona mreža velike brzine |
elektronska komunikaciona mreža koja omogućava pružanje usluga širokopojasnog pristupa protocima od najmanje 30 Mbit/s |
Elektronske komunikacije |
elektronske komunikacije podrazumevaju svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidu signala, korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sistema |
Zakupljena linija |
nekomutirana telekomunikaciona linija između završnih tačaka javne fiksne telekomunikacione mreže koja ne uključuje komutaciju kontrolisanu od strane korisnika |
Zona pokrivanja radio-difuzne stanice ili grupe radio-difuznih stanica (u slučaju mreže koja radi na jednoj frekvenciji) |
oblast unutar koje željeni nivo EM polja je jednak ili prevazilazi upotrebljivi nivo EM polja definisan za specificirane prijemne uslove i za zahtevani procenat pokrivanja prijemnih lokacija |
Zona raspodele (alotment) |
oblast u okviru koje se raspoređuju predajničke lokacije kako bi se obezbedilo pokrivanje digitalnim zemaljskim (terestričkim) televizijskim signalom unutar te oblasti u skladu sa Zakonom o potvrđivanju završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestričke radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHzi 470-862 MHz (RRC-06) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 4/10) |
Interoperabilnost |
sposobnost informacionih i komunikacionih sredstava da podrže protok podataka i omoguće razmenu informacija |
Interkonekcija |
fizička ili logička veza (međusobno povezivanje) telekomunikacionih mreža, kojom se omogućava korisnicima jedne mreže komunikacija sa korisnicima drugih mreža, odnosno, pristup uslugama drugih telekomunikacionih operatora |
Internet |
globalni elektronski komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola |
Informaciono društvo |
ljudsko društvo na stepenu kulturno-civilizacijskog razvoja u kome su informacije lako dostupne |
Javna mobilna elektronska komunikaciona mreža |
elektronska komunikaciona mreža koja se, u celini ili delimično, realizuje preko javne mobilne elektronske komunikacione mreže na određenim radio frekvencijama |
Javna fiksna elektronska komunikaciona mreža |
elektronska komunikaciona mreža koja se, u celini ili delimično, koristi za pružanje različitih javnih elektronskih komunikacionih usluga između stacionarnih terminalnih tačaka mreže, uključujući i infrastrukturu za pristup, kao i infrastrukturu za povezivanje javnih elektronskih komunikacionih mreža na određenoj teritoriji i van nje |
Kablovska distributivna mreža |
pretežno kablovska elektronska komunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskih programa, kao i za pružanje drugih telekomunikacionih usluga |
Korisnik |
fizičko ili pravno lice koje koristi ili želi da koristi telekomunikacione usluge |
Koordinacija |
proces dogovaranja oko korišćenja frekvencija i/ili radio-kanala radi efikasnijeg i racionalnijeg korišćenja frekvencija i u cilju eliminisanja štetnih smetnji. U procesu modifikovanja postojećih planova ili uvođenjem novih radio-difuznih stanica koordinacija je sastavni, često obavezujući, deo tog procesa |
Mobilni prijem |
Prijem za prijemnik u pokretu i sa antenom na visini ne manjoj od 1.5 m iznad tla |
Mreža elektronskih komunikacija |
skup telekomunikacionih sistema i sredstava, koji omogućavaju prenos poruka saglasno zahtevima korisnika |
Mreža za pristup |
mreža koja obezbeđuje prenos elektronskih komunikacionih signala između lokacija sa kojih se pružaju elektronske komunikacione usluge krajnjim korisnicima i lokacije korisnika |
Multipleks |
standardizovani tok signala koji se primenjuje za digitalne radiodifuzne servise, a koji uključuje radio i televizijske programe, servise dodatnih digitalnih sadržaja, elektronske komunikacione servise i ostale pridružene identifikacione signale i podatke |
Multiplekser |
uređaj, deo opreme u digitalnim televizijskim sistemima koji kombinuje različite ulazne signale u jedan zajednički, a za potrebe prenosa i emitovanja |
Operator elektronskih komunikacija |
pravno ili fizičko lice, koje gradi, poseduje i eksploatiše elektronsku komunikacionu mrežu i odnosno ili pruža elektronsku komunikacionu uslugu |
Operator javne mreže |
operator javne mreže koji daje na korišćenje
fizičku infrastrukturu namenjenu pružanju usluga: |
Operator multipleksa |
pravno ili fizičko lice koje na osnovu opšteg ovlašćenja u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama koji pruža usluge upravljanja multipleksom |
Plan namene |
planom namene propisuje se postupak za efikasno i ekonomično korišćenje radio-frekvencijskog spektra |
Plan raspodele |
skup radio-frekvencija i/ili radio-frekvencijskih kanala, usvojen na utvrđen način i pod određenim uslovima, u cilju korišćenja za radio-difuziju u UHF opsegu |
Poslednji kilometar |
fizički vod od terminalne tačke na strani operatora do krajnjeg korisnika |
Predajnik |
uređaj koji se koristi za emitovanje radio-difuznih signala, uključujući potrebnu pripadajuću opremu, kako bi se ostvarilo željeno pokrivanje u okviru odgovarajućih zona raspodele |
Privatna mreža elektronskih komunikacija |
telekomunikaciona mreža koju za svoje potrebe gradi, održava i eksploatiše fizičko ili pravno lice, a preko koje se ne pružaju javne telekomunikacione usluge. Privatna telekomunikaciona mreža može biti povezana sa javnom telekomunikacionom mrežom |
Radiodifuzna mreža |
telekomunikaciona mreža koja se koristi za emitovanje i distribuciju televizijskih signala koji su namenjeni za direktan javni prijem, u otvorenom prostoru, od strane neodređenog broja korisnika |
Raščlanjavanje lokalne petlje |
pristup mrežnim resursima od centrale do korisnika koji pripadaju jednom dominantnom operatoru, radi pružanja usluga krajnjem korisniku |
Radio-difuzija |
oblik jednosmernih elektronskih komunikacija namenjene velikom broju korisnika koji imaju odgovarajuće prijemne kapacitete, a ostvaruje se pomoću radio mreža; |
Radio-difuzna stanica |
svaki predajnik ili gep-filer sa pripadajućim antenskim sistemom, postavljen na jednoznačno određenom mestu koji emituje signale zvuka, slike i ostale relevantne signale u frekvencijskim opsezima namenjenim za terestričku radiodifuziju |
Radio-frekvencija |
osnovni fizički parametar EM talasa ili radio- talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i čije se vrednosti, po konvenciji, nalaze u opsegu 9 kHz do 3000 GHz (u daljem tekstu, frekvencija) |
Radio-frekvencijski kanal |
deo radio-frekvencijskog spektra namenjen da se koristi za emisiju, a koji može biti definisan pomoću dve određene granice, ili svojom centralnom frekvencijom i pridruženom širinom opsega, ili pomoću bilo kojeg ekvivalentnog pokazatelja |
Radio-frekvencijski opseg |
deo radio-frekvencijskog spektra određen graničnim radio-frekvencijama |
Raščlanjavanje lokalne petlje |
pristup mrežnim resursima od centrale do korisnika koji pripadaju jednom dominantnom operatoru, radi pružanja usluga krajnjem korisniku |
Smetnja |
prisustvo neželjenih signala na ulazu u prijemnik datog elektronskog komunikacionog sistema, kao posledica emisije, zračenja, indukcije ili njihovih kombinacija od strane drugih elektronskih komunikacionih sistema. Prisustvo smetnje manifestuje se degradacijom kvaliteta prijema signala |
Elektronske komunikacije |
svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidu signala, korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sistema |
Tržište |
čine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u određeno vreme i na određenom mestu; ponuda je količina određene robe koja se u određeno vreme, na određenom mestu i po određenoj ceni nudi kupcima; tražnja je određena količina novca kojom se kupuje određena vrsta robe |
Univerzalni servis |
skup osnovnih telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta i obima koje treba da budu dostupne svima u okviru javnih telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, po prihvatljivim cenama |
Usluga elektronskih komunikacija |
usluga koja se u potpunosti ili delimično sastoji od prenosa i usmeravanja signala kroz telekomunikacione mreže, u skladu sa zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa |
Usluga interneta |
javna elektronska komunikaciona usluga koja se realizuje primenom Internet tehnologije |
Fizička infrastruktura |
bilo koji sastavni deo mreže namenjen za smeštanje drugih delova mreže, pri čemu sam ne postaje aktivni deo mreže, kao što su cevi, stubovi, vodovi, nadzorne sobe, kanali, ormarići, zgrade ili ulazi u zgrade, antenske instalacije, antenski tornjevi, stubovi i prilazi. Kablovi, uključujući optička vlakna koja se ne koriste, kao i delovi vodovodne mreže ne čine fizičku infrastrukturu u smislu ove strategije |
Frekvencijska dodela |
ovlašćenje dato od administracije (nadležnog organa) za korišćenje radio-frekvencije, pod specificiranim uslovima (geografske koordinate, nadmorska i efektivna visina lokacije, visina emisione antene iznad tla, dodeljena frekvencija, snaga predajnika, vrsta emisije, dobitak i dijagram zračenja antenskog sistema, polarizacija i zračenog elektromagnetskog signala i slično) |
Frekvencijski spektar (radio-frekvencijski spektar) |
opseg radio-frekvencija određen svojim graničnim frekvencijama |
Širokopojasni pristup |
omogućava brzi pristup internetu, preko telefonskih linija ili kablova, putem bežičnih tehnologija ili preko satelita |