PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA JKP "GRADSKA TOPLANA" NIŠ ("Sl. list grada Niša", br. 53/2018)

 

1. OPŠTE ODREDBE

1.01. Pravila o radu distributivnog sistema JKP "Gradska toplana" Niš (u daljem tekstu: Pravila o radu) koje donosi Nadzorni odbor JKP "Gradska toplana" Niš (u daljem tekstu: Toplana) uz saglasnost Gradskog veća Grada Niša, sadrže: tehničke i druge uslove za priključenje kupca i proizvođača toplotne energije na distributivni sistem, mesta razgraničenja proizvođača toplotne energije, distributivnog sistema i krajnjih kupaca, tehničke i druge uslove za bezbedan pogon distributivnog sistema i obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke toplotne energije kupcima, postupke u kriznim situacijama, pravila o merenju potrebnom mernom opremom i Tehničke uslove za ugradnju, održavanje i očitavanje uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje i izradu delovnika troškova (Aneks A ovih Pravila o radu - u daljem tekstu Tehnički uslovi).

1.02. Tehnički zahtevi definisani Pravilima o radu sastavni su deo ugovornog odnosa između krajnjeg kupca/kupca i Toplane. Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti energetskog subjekta i krajnjeg kupca/kupca toplotne energije su uređeni Odlukom kojom se regulišu uslovi i način proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom (u daljem tekstu: Odluka). Osnovni elementi za obračunavanje cene toplotne energije određeni su u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom koju donosi Vlada RS.

1.03. Toplana može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja krajnjeg kupca/kupca, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Takođe, može i obustaviti isporuku toplotne energije kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji krajnjeg kupca/kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.

1.04. Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja toplotnih uređaja, potrebno je razrešiti zajedno sa nadležnom službom Toplane.

1.05. Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagođava razvoju i opštim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti različitih izvora energije. Toplana zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su nova rešenja objektivno bolja.

1.06. U slučaju da proizvođač toplotne energije nije istovremeno i distributer, tehničke uslove za povezivanje sa distributerom utvrđuje proizvođač toplotne energije i Toplana je dužna da poštuje te uslove. Mesto razdvajanja proizvođača i distributera je merač proizvedene toplotne energije.

2. DEFINICIJE POJMOVA

2.01 Grejna površina je celokupna zatvorena površina poda nezavisne funkcionalne celine krajnjeg kupca toplotne energije koja je određena projektom ili projektom izvedenih radova objekta, Ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom ili merenjem površine grejnog prostora koje se vrši na način u skladu sa Pravilima o radu;

2.02 Delovnik troškova je dokument kojim se određuju udeli krajnjih kupaca toplotne energije u troškovima isporučene toplotne energije, a koja je isporučena preko zajedničkog merača utroška toplotne energije. Zbir svih udela mora biti 100%;

2.03 Direktna toplotna podstanica je toplotna podstanica kod koje priključni toplovod nije fizički odvojen od unutrašnje grejne instalacije i uređaja kupaca (voda iz toplotnog izvora i distributivnog sistema je prisutna u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uređajima);

2.04 Distributer je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije i dužan je da vrši tu delatnost svim kupcima toplotne energije na području na kojem je obavlja na principima jednakosti i nediskriminacije;

2.05 Distributivni sistem je deo sistema daljinskog grejanja koji čine toplovodna mreža, priključni toplovodi, priključne podstanice i uređaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi;

2.06 Distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije za daljinsko grejanje i/ili daljinsko hlađenje za više objekata ili industrijsku upotrebu pomoću pare, tople vode ili rashladnog fluida kroz distributivne sisteme;

2.07 Drugi nivo raspodele isporučene toplotne energije predstavlja raspodelu isporučene toplotne energije utvrđene za zasebnu granu u toplotnoj podstanici preko koje se snabdeva svaka zasebna zgrada, odnosno deo zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično), utvrđene na prvom nivou raspodele na svaku stambenu ili poslovnu jedinicu pojedinačno;

2.08 Energetski subjekt je pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti;

2.09 Zajednički kontrolni merač utroška toplotne energije je uređaj kojim se registruje količina utrošene toplotne energije svake zgrade, odnosno svakog dela zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično), u slučaju kada se sa jedne podstanice toplotnom energijom snabdeva više zgrada, odnosno više nezavisnih funkcionalnih celina zgrade (posebni ulazi, lamele i slično). Uređaj se ugrađuje na zasebnom vodu svake zgrade, odnosno svakog dela zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično). Ovako registrovana količina toplotne energije služi za preraspodelu ukupno isporučene količine toplotne energije izmerene na meraču utroška toplotne energije;

2.10 Zajednička potrošnja toplotne energije je količina toplotne energije koja se potroši u toplotnoj podstanici i kroz unutrašnje grejne instalacije od merača utroška toplotne energije do posebnih delova zgrade i količina toplotne energije koja je isporučena zajedničkim delovima zgrade;

2.11 Zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.);

2.12 Indirektna toplotna podstanica je toplotna podstanica kod koje je priključni toplovod fizički odvojen od unutrašnje grejne instalacije i uređaja kupaca (voda u distributivnom sistemu je fizički odvojena izmenjivačem toplote od unutrašnje grejne instalacije i uređaja);

2.13 Instalisana toplotna snaga je toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;

2.14 Kontrolor je pravno lice ili preduzetnik koji očitava podatke sa uređaja za utvrđivanje sopstvene potrošnje toplotne energije i/ili kontrolnog merača utroška toplotne energije i sa kojim krajnji kupac ugovara kontrolu, merenje i preraspodelu isporučene količine toplotne energije; Kontrolor može biti i energetski subjekt;

2.15 Kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koje kupuje energiju ili energent za svoje potrebe ili radi preprodaje;

2.16 Krajnji kupac toplotne energije je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koje kupuje toplotnu energiju za svoje potrebe;

2.17 Kontrolni merač utroška toplotne energije - kontrolni kalorimetar je uređaj kojim se registruje količina utrošene toplotne energije svake stambene ili poslovne jedinice pojedinačno. Ovako registrovana količina toplotne energije služi za preraspodelu ukupno isporučene količine toplotne energije koja je utvrđena na prvom nivou raspodele isporučene toplotne energije, za svaki posebni deo zgrade;

2.18 Licenca (projektanta ili izvođača) je akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih posebnim zakonom kojim je regulisana oblast planiranja i izgradnje za projektovanje i izvođenje termotehničkih instalacija, a koju izdaje IKS;

2.19 Magistralni toplovod je deo distributivnog sistema i služi za povezivanje toplotnog izvora sa drugim toplovodima ili za povezivanje dva toplovoda međusobno;

2.20 Merač utroška toplotne energije - kalorimetar je uređaj kojim se registruje količina isporučene toplotne energije na mestu predaje toplotne energije u toplotnoj podstanici, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i Pravilima o radu distributivnog sistema, a na koju može biti priključen jedan ili više kupaca;

2.21 Mesto predaje toplotne energije je mesto na kome se graniče podstanica objekta i priključna podstanica i predstavlja mesto razgraničenja odgovornosti između energetskog subjekta i kupca;

2.22 Naknada za grejnu površinu (fiksni deo) je naknada koja se izračunava tako što se obračunska grejna površina objekta kupca toplotne energije izražena u m2, pomnoži sa odgovarajućom cenom za jedinicu grejne površine (din/m2) koja se određuje u skladu sa odredbama Uredbe o utvrđivanju Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koju je donela Vlada RS. Obračunava se i fakturiše svakog meseca tokom obračunske grejne sezone i predstavlja 1/12 godišnjeg iznosa naknade;

2.23 Naknada za isporučenu toplotnu energiju (varijabilni deo) je naknada koja se izračunava tako što se isporučena količina toplotne energije (kWh) očitana na meraču utroška toplotne energije, odnosno dobijena obračunom udela količine toplotne energije za svaki posebni deo zgrade, pomnoži sa odgovarajućom cenom za jedinicu isporučene količine toplotne energije (din/kWh) koja se određuje u skladu sa odredbama Uredbe o utvrđivanju Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koju je donela Vlada RS;

2.24 Obračunska grejna površina je grejna površina na osnovu koje se obračunava naknada za daljinsko grejanje. U zavisnosti od visine prostorija, grejna površina se koriguje "koeficijentom za visinu prostorije" koji je utvrđen u skladu sa Pravilima o radu;

2.25 Obračunska grejna sezona predstavlja period od 1. avgusta do 31. jula sledeće godine u kome energetski subjekt obračunava i fakturiše uslugu grejanja za tu grejnu sezonu;

2.26 Objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.);

2.27 Objekat kupca toplotne energije je objekat koji je priključen na distributivni sistem, a za koji je izdato Rešenje o odobrenju za priključenje, odnosno drugi odgovarajući akt kojim je odobreno priključenje objekta na sistem daljinskog grejanja;

2.28 Prvi nivo raspodele isporučene toplotne energije predstavlja raspodelu isporučene toplotne energije očitane na meraču utroška toplotne energije u toplotnoj podstanici na svaku zasebnu granu u toplotnoj podstanici preko koje se snabdeva svaka zasebna zgrada, odnosno deo zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično);

2.29 Predajno mesto je mesto gde jedan energetski subjekt predaje toplotnu energiju drugom energetskom subjektu ili krajnjem kupcu. Količina predate toplotne energije registruje se preko, na tom mestu ugrađenog, merača utroška toplotne energije;

2.30 Priključna podstanica je deo toplotne podstanice koji se sastoji od zapornih i mernih elemenata, regulacionih uređaja, merača utroška toplotne energije i izmenjivača toplote (kod indirektnih podstanica);

2.31 Priključak na toplovodnu mrežu čine priključni toplovod i priključna podstanica kojima se termoenergetska oprema krajnjeg kupca toplotne energije fizički povezuje sa distributivnim sistemom;

2.32 Priključna snaga za pojedinačnu toplotnu podstanicu je nazivna snaga priključene unutrašnje grejne instalacije koja je definisana projektom za izvođenje ili projektom izvedenih radova, urađenih na osnovu energetskih uslova za izradu projektne dokumentacije ili na osnovu Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom;

2.33 Priključni toplovod je toplovod koji spaja magistralni toplovod sa jednom toplotnom podstanicom;

2.34 Podstanica objekta je deo toplotne podstanice koji se sastoji od regulacionih i sigurnosnih uređaja, te uređaja za pripremu potrošne (sanitarne) tople vode razvodnih sistema i opreme za raspodelu toplotne energije za različite sisteme unutrašnjih toplotnih uređaja;

2.35 Potrošna (sanitarna) topla voda je voda iz vodovodne mreže, koja se zagreva u izmenjivaču toplote i nju kupac koristi za domaćinstvo ili druge potrebe;

2.36 Rešenje o odobrenju za priključenje je pisani dokument koji izdaje Toplana, a koji sadrži mesto priključenja na distributivni sistem, način i tehničke uslove priključenja, mesto i način merenja isporučene toplotne energije i period u kome se planira priključenje;

2.37 Sistem daljinskog grejanja je jedinstven tehničko - tehnološki sistem međusobno povezanih energetskih objekata, koji služi za obavljanje delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije. Sistem daljinskog grejanja sastoji se od toplotnog izvora i distributivnog sistema;

2.38 Snabdevanje toplotnom energijom je prodaja toplotne energije krajnjim kupcima;

2.39 Snabdevač toplotnom energijom je energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom. Odgovoran je za obezbeđivanje dovoljnih količina toplotne energije potrebne za snabdevanje krajnjih kupaca. Dužan je da: prikuplja podatke o količini isporučene toplotne energije krajnjim kupcima, druge potrebne podatke za izradu obračuna isporučene količine toplotne energije, obezbedi dostavu računa i naplatu toplotne energije krajnjim kupcima;

2.40 Toplovod je energetski objekat namenjen distribuciji toplotne energije do priključne podstanice. Toplovod može biti magistralni i priključni;

2.41 Toplovodna mreža je deo distributivnog sistema koju čini mreža magistralnih toplovoda;

2.42 Toplotna podstanica je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od toplovodnoj priključka do unutrašnje grejne instalacije i sastoji se od priključne podstanice i podstanice objekta;

2.43 Toplotni izvori su postrojenja koja pretvaraju primarnu energiju goriva u toplotnu energiju radnog medijuma-vode;

2.44 Unutrašnja grejna instalacija je zajednički deo zgrade u smislu zakona kojim se uređuje oblast stanovanja i održavanja zgrada i čine je toplovodne instalacije i uređaji koji se nalaze iza toplotne podstanice u smeru kretanja vode u napojnom vodu, a sastoji se iz razvodne mreže sa armaturom, cirkulacione pumpe, uređaja i grejnih tela u objektu;

2.45 Uređaj za individualnu regulaciju temperature - termostatski ventil je uređaj kojim se može podešavati (regulisati) potrošnja toplotne energije;

2.46 Uređaj za utvrđivanje sopstvene potrošnje toplotne energije - delitelj troškova toplote je uređaj kojim se određuje udeo svakog pojedinačnog potrošača u ukupno isporučenoj količini toplotne energije;

2.47 Sve što nije sadržano u ovim Pravilima o radu, definisano je Odlukom (Sl. list Grada Niša 39/2017) i u svim pravilnicima donešenim od strane nadležnih organa grada Niša.

3. PROPISI

3.01 Prilikom projektovanja postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije (proizvodnih izvora, distributivnog sistema i unutrašnje grejne instalacije), potrebno je pridržavati se važećih standarda i propisa iz ove oblasti. Dozvoljava se korišćenje i međunarodnih standarda i propisa za oblasti koje nisu definisane domaćim standardima i propisima.

3.02 Pregled važnijih standarda i propisa dat je u nastavku:

- SRPS U.J5.600:1998 - Toplotna tehnika u građevinarstvu - Tehnički projektovanje i građenje zgrada;

- SRPS EN 12828: 2015, - Sistemi grejanja u zgradama - Projektovanje sistema toplovodnog grejanja;

- SRPS EN 247:2012, SRPS EN 305,306,307,308:2012, SRPS EN 1397:2017 - Izmenjivači toplote - Kaloriferi za toplu vodu - Procedure ispitivanja za utvrđivanje performansi;

- SRPS EN 1264-1,2,3,4,5:2012,2013 - Sistemi za grejanje i hlađenje koji koriste vodu, ukopani ispod površine;

- SRPS 2015 - Projektovanje i ugradnja predizolovanih povezanih cevovoda za daljinsko grejanje:

- SRPS EN 10216-1:2014 - Bešavne čelične cevi za opremu pod pritiskom. -Tehnički zahtevi za isporuku. - Cevi od nelegiranog i legiranog čelika sa sastavom utvrđenim za temperaturu;

- SRPS EN 10216-2:2014 - Bešavne čelične cevi za opremu pod pritiskom. -Tehnički zahtevi za isporuku. - Cevi od nelegiranog i legiranog čelika sa sastavom utvrđenim za povišenu temperaturu;

- SRPS EN 10217-2:2008 - Šavne čelične cevi za opremu pod pritiskom. -Tehnički zahtevi za isporuku. -Deo 2;- Cevi od nelegiranog i legiranog čelika zavarene postupkom elektrozavarivanja sa osobinama utvrđenim za povišenu temperaturu;

- SRPS EN 10217-5:2008 - Šavne čelične cevi za opremu pod pritiskom. -Tehnički zahtevi za isporuku. -Deo 5: Cevi od nelegiranog i legiranog čelika proizvedene postupkom elektrolučnog zavarivanja pod zaštitnim slojem sa osobinama utvrđenim za povišenu temperaturu;

- SRPS EN 13941:2012 - Projektovanje i ugradnja predizolovanih povezanih cevovoda za daljinsko grejanje;

- SRPS EN 10255:2011 - Cevi od nelegiranog čelika pogodne za zavarivanje, narezivanje navoja Tehnički zahtevi za isporuku;

- SRPS EN 10296-1:2012 - Šavne čelične cevi kružnog poprečnog preseka za mašinsku i opštu industrijsku namenu - Tehnički zahtevi za isporuku -Deo1: Cevi od nelegiranog i legiranog čelika

- SRPS EN 10297-1:2011 - Bešavne čelične cevi kružnog poprečnog preseka za mašinsku i opštu industrijsku namenu - Tehnički zahtevi za isporuku -Deo1: Cevi od nelegiranog i legiranog čelika

- SRPS EN 448.,488:2017,489:2012, SRPS EN 253:201 2017, SRPS EN 14419:2012, SRPS EN 15632-1,2,3:2015;4:2012 - Cevi za daljinsko grejanje;

- SRPS EN 12952-2,32012 - Kotlovi sa vodogrejnim cevima i pomoćna oprema

- SRPS EN 12952-9:2009 - Kotlovi sa vodogrejnim cevima i pomoćna oprema; Zahtevi za sisteme kotlova za loženje praškastih goriva

- SRPS EN 303-1:2017 - Kotlovi za grejanje sa ventilatorskim gorionicima; Terminologija, opšti zahtevi, ispitivanja i obeležavanje

- SRPS EN 267:2012 - Automatski ventilatorski gorionici na tečna goriva;

- SRPS EN 764-Deo1; Rečnik:2016.Deo2; Veličine, simboli i jedinice:2012, Deo 4;Utvrđivanje tehničkih uslova isporuke metalnih materijala2016; Deo5; Provera dokumentacije koja se odnosi na metalne materijale i usklađenost sa specifikacijom materijala;2016; Deo7; Bezbednosni sistemi za opremu pod pritiskom koja nije izložena plamenu 2009;

- SRPS M.E2.152:1982-Posude pod pritiskom-termini i definicije,

- SRPS M.E2.157:1988-Posude pod pritiskom, Kontrolni uzorak zavarenog spoja

- SRPS M.E2.160:1982, SRPS M.E2.162:1985, SRPS M.E2.231:1985, SRPS M.E2.295:1988 i SRPS M.E2.251-1:1996 - Posude pod pritiskom;

- SRPS EN 13445-1:2015 - Posude pod pritiskom koje nisu izložene plamenu - Opšti deo;

- SRPS EN 13445-4:2017 - Posude pod pritiskom koje nisu izložene plamenu - Izrada;

- SRPS EN 13445-5:2015- Posude pod pritiskom koje nisu izložene plamenu - Deo 5: Kontrolisanje i ispitivanje;

- SRPS EN ISO 5817:2015, - Zavarivanje - Zavareni spojevi topljenjem na čeliku, titanu i njihovim legurama - Nivoi kvaliteta nepravilnosti

- SRPS EN ISO 3834-1,2,3,4:2008, -5:2017 - Zahtevi kvaliteta kod zavarivanja topljenjem metalnih materijala;

- SRPS EN ISO 2553 :2014. - Zavareni i lemljeni spojevi - Prikazivanje na crtežima pomoću simbola;

- SRPS EN ISO 4063:2013 - Zavarivanje i srodni postupci;

- SRPS EN ISO 2560:2011, SRPS EN ISO 544:2013, - Potrošni materijali za zavarivanje - Obložene elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje nelegiranih i finozrnih čelika - uslovi isporuke za dodatne materijale i praškove;

- SRPS EN 3834 - 1,2,3.4;2008, 5:2017- Zahtevi kvaliteta kod zavarivanja topljenjem metalnih materijala;

- SRPS EN 442-1,2-2015,3:2012 - Radijatori i konvektori;

- SRPS EN 215:2012 - Termostatski radijatorski ventili; Zahtevi i metode ispitivanja

- SRPS EN 834:2015, - Delitelji toplote za određivanje potrošnje toplotne energije radijatora za grejanje prostora

- SRPS EN 835:2012 - Razdelnici troškova za određivanje potrošnje radijatora za grejanje prostora-

Aparati bez električnog napajanja, zasnovani na principu vodene pare

- SRPS EN 1434-deo 1:2016- Opšti deo; Deo 2: 2016 - Konstrukcioni zahtevi; Deo 3: 2017-Razmena podataka i interfejs; Deo 4; 2016 - Ispitivanja i odobravanja tipa; Deo 5; 2016. - Prva ispitivanja za overavanje, Deo 6: 2011 - Instaliranje, preuzimanje, nadzor pri radu i održavanje

- SRPS EN 1993-1-12:2013 - Projektovanje čeličnih konstrukcija;

- SRPS EN 1090-1,2,3:2012 - Izvođenje čeličnih i aluminijumskih konstrukcija;

- SRPS A.A0.063:1996 - Grafički simboli za tehničko crtanje- Cevovodi - Funkcionalno prikazivanje

- Pravilnik o tehničkim normama za električne instalacije niskog napona - Službeni list SFRJ broj 53/88;

- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu NN mreža i pripadajućih TS - Službeni list SFRJ broj 13/78;

- SRPS HD 60364-4-41 (sr) - Električne instalacije niskog napona - Deo 4-41: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita od električnog udara;

- SRPS HD 60364-4-43 (sr) - Električne instalacije niskog napona - Deo 4-43: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita od prekomerne struje;

- SRPS HD 384.4.45 S1 (sr) - Električne instalacije u zgradama - Deo 4: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Poglavlje 45: Zaštita od podnapona;

- SRPS HD 60364-4-442 (sr) - Električne instalacije niskog napona - Deo 4-442: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita instalacija niskog napona od povremenih prenapona usled zemljospoja u visokonaponskom sistemu i usled kvarova u niskonaponskom sistemu;

- SRPS HD 60364-4-443 (sr) - Električne instalacije u zgradama - Deo 4-44: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita od naponskih smetnji i elektromagnetskih smetnji - Tačka 443: Zaštita od prenapona atmosferskog porekla ili usled rasklapanja;

- SRPS HD 60364-1 (sr), Električne instalacije niskog napona - Deo 1: Osnovni principi, ocena opštih karakteristika, definicije;

- SRPS HD 384.4.45 S1 (sr) - Električne instalacije u zgradama - Deo 4: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Poglavlje 45: Zaštita od podnapona;

- SRPS HD 60364-4-442 (sr) - Električne instalacije niskog napona - Deo 4-442: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita instalacija niskog napona od povremenih prenapona usled zemljospoja u visokonaponskom sistemu i usled kvarova u niskonaponskom sistemu;

- SRPS HD 60364-4-443 (sr) - Električne instalacije u zgradama - Deo 4-44: Zaštita radi ostvarivanja bezbednosti - Zaštita od naponskih smetnji i elektromagnetskih smetnji - Tačka 443: Zaštita od prenapona atmosferskog porekla ili usled rasklapanja;

- Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Službeni glasnik RS br.72/2009, 81/2009 ispr. 64/2010 odluka US 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013 i 98/2013);

- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br.101/05);

- Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik RS br.111/09).

3.03 Standardi i propisi iz ovog člana su obavezujući za sve projektante distributivnog sistema i unutrašnje grejne instalacije, do izlaženja novih standarda ili propisa kojim se postojeći stavljaju van snage.

4. PRIKLJUČENJE OBJEKTA NA SISTEM DALJINSKOG GREJANJA

Priključenje objekta (podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije) radi se prema usvojenoj Proceduri za priključenje objekata budućih korisnika, koja se sastoji iz sledećih koraka:

4.01 Podnošenje Zahteva za izdavanje energetskih uslova za projektovanje i priključenje (u daljem tekstu: Uslovi). Uz zahtev se dostavlja sledeća dokumentacija:

• podaci o vlasniku/investitoru,

• podaci o objektu za koji se traže Uslovi (vrsta, površine, namena, lokacija, broj katastarske parcele i naziv katastarske opštine i dr.),

• kopija informacije o lokaciji ili kopija plana i list nepokretnosti i situacioni plan (za objekte u izgradnji),

• kopija građevinske dozvole, kopija plana i list nepokretnosti i situacioni plan (za postojeće objekte),

• kopija sudski overenog Ugovora između Investitora i skupštine stambene zajednice o regulisanju međusobnih odnosa (za slučaj nadgradnje postojećeg objekta),

• podaci o predviđenoj instalisanoj snazi,

• podaci o nominalnom radnom pritisku, temperaturi i protoku,

• ukupna godišnja potrošnja toplotne energije objekta sa mesečnom dinamikom (ako su u pitanju specifični zahtevi),

• podaci o načinu predaje toplotne energije (radijatorsko, kalorifersko, i sl.).

Zahtev se podnosi na odgovarajućem obrascu - Prilog 1.

4.02 Izdavanje Uslova u kojima su dati potrebni podaci za izradu projektne dokumentacije - mesto priključenja i način priključenja, mesto za smeštaj toplotne podstanice, način priključenja na ED, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, način provetravanja, obaveza ugradnje uređaja za individualnu regulaciju i uređaja za praćenje sopstvene potrošnje toplotne energije ili kontrolnih merača, obaveza predviđanja hidrauličkog balansiranja unutrašnje grejne instalacije i dr.

Izdavanjem Uslova vlasniku/investitoru se dostavlja informacija o tome da li postoji ili ne postoji mogućnost priključenja na distributivni sistem, kako bi vlasnik/investitor mogao da planira drugi vid zagrevanja objekta (npr. korišćenjem geotermalne energije, solarne energije i dr.). Izdati Uslovi ne obavezuju vlasnik/investitor objekta da isti priključi na distributivnu mrežu i važe godinu dana.

Ako su izdati Uslovi uvršteni u neki dokument višeg reda (lokacijski uslovi, građevinska dozvola i sl.), onda Uslovi važe dok važi dokument višeg reda.

4.03 Vlasnik/Investitor, na tržištu, ugovara izradu projektne dokumentacije za podstanicu objekta i unutrašnju grejnu instalaciju (projekat za građevinsku dozvolu ili projekat za izvođenje), sprovodi kod nadležnog organa lokalne samouprave proceduru dobijanja građevinske dozvole, odnosno odgovarajućeg akta predviđenog posebnim zakonom kojim je definisana oblast planiranja i izgradnje, izgrađuje - gradi podstanicu objekta i unutrašnju grejnu instalaciju (UGRI).

4.04 Podnošenje Zahteva za izgradnju priključka na toplovodnu mrežu se vrši prema dobijenoj pravosnažnoj građevinskoj dozvoli, odn.odgovarajućem aktu predviđenog posebnim zakonom kojim je regulisana oblast izgradnje. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije je dat kao sastavni deo obrasca Zahteva) - Prilog 2

4.05 Izrada Ugovora o projektovanju i izgradnji priključka na toplovodnu mrežu se vrši na osnovu podnetog zahteva Investitora u bilo kojoj fazi izgradnje objekta. Sastavni deo ovog Ugovora je i trajna službenost prolaza priključnog toplovoda preko katastarske parcele vlasnika/investitora, kao i pravo na besplatno korišćenje prostorije za smeštaj toplotne podstanice.

4.06 Po međusobnom zaključenju Ugovora o projektovanju i izgradnji priključka na toplovodnu mrežu, Investitor reguliše finansijske i ostale obaveze u skladu sa odredbama Ugovora.

4.07 Izgradnja priključka na distributivni sistem, odnosno izgradnja priključnog toplovoda i priključne podstanice, vrši se kada Vlasnik/Investor ispuni svoje obaveze preuzete Ugovorom o projektovanju i izgradnji priključka na toplovodnu mrežu.

Sve potrebne saglasnosti za raskopavanje i dozvole za izvođenje radova na izgradnji priključnog toplovoda i priključne podstanice obezbeđuje Toplana, ili Investitor po ovlašćenju Toplane. U slučaju da sve potrebne saglasnosti obezbeđuje Investitor po ovlašćenju Toplane, troškove snosi Toplana.

4.08 Podnošenje Zahteva za dobijanje Rešenja o odobrenju za priključenje uz koji se dostavlja dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije je dat kao sastavni deo obrasca Zahteva) - Prilog 3

4.09 Izrada Rešenja o odobrenju za priključenje se vrši na osnovu podnetog zahteva i provere dostavljene dokumentacije. Rešenje o odobrenju za priključenje sadrži:

• mesto priključenja na distributivni sistem,

• način i tehničke uslove priključenja,

• mesto i način merenja isporučene toplotne energije,

• period u kome se planira priključenje.

Visina troškova priključenja utvrđena je posebnim aktom u skladu sa Pravilnikom za određivanje visine naknade za priključak na toplovodnu mrežu koji donosi nadležni organ grada Niša.

4.10 Podnošenje Zahteva za privremenu isporuku toplotne energije radi probnog rada unutrašnje grejne instalacije i podstanice objekta (u daljem tekstu Probni rad) se vrši nakon završetka izgradnje i obavljenih ispitivanja priključnog toplovoda i priključne podstanice od strane Toplane. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije je dat kao sastavni deo obrasca Zahteva - Prilog 4).

4.11 Merenje grejnih površina stambenih i poslovnih prostorija se vrši prema važećem standardu i dodatno za sve površine čija je visina veća od 1,5m, a nije sadržana navedenim standardom (prolazi između prostorija, niše, parapetna visina i dr.).

Obračunska grejna površina je grejna površina na osnovu koje se obračunava naknada za daljinsko grejanje.

Za prostorije sa visinom iznad 3,5m, obračunska grejna površina (P1) izračunava se tako što se grejna površina (P) uvećava za onoliko procenata za koliko procenata stvarna visina prostorije prelazi 3,5m, tj. koriguje se koeficijentom za visinu prostorije (K=h/3,5).

P1= PxK= Pxh/3,5

gde je P - grejna površina i h - visina prostorije.

4.12 Sklapanje Ugovora o probnom radu se vrši nakon podnošenja Zahteva za probni rad. Probni rad traje 5 (pet) dana i može početi tek nakon završetka radova na objektu ili delu objekta koji predstavlja zasebnu funkcionalnu celinu koja se priključuje. Naknadu za probni rad plaća Investitor prema važećoj Odluci o ceni grejanja daljinskog grejanja.

4.13 Probni rad počinje otvaranjem ventila na priključnom toplovodu i u toplotnoj podstanici u prisustvu Toplane, Vlasnika/Investitora, Kontrolora i odgovornog izvođača radova, o čemu se sačinjava Zapisnik o probnom radu. Za vreme trajanja probnog rada, Toplana vrši regulaciju parametara priključne podstanice prema projektnoj dokumentaciji, a obaveza vlasnika/investitora je da izvrši fino uregulisavanje unutrašnje grejne instalacije celog objekta i podstanice objekta. Smatra se da je fina regulacija uspešno izvršena ako su odstupanja unutrašnjih temperatura prostorija od -1°C do +2°C od projektovanih u toku trajanja grejnog dana. Objekat se može pustiti u redovan rad posle zadovoljenja uslova dostizanja propisanih temperatura u prostorijama objekta.

4.14 Nakon završetka probnog rada, ukoliko nije bilo nepravilnosti tokom probnog rada, predstavnik Toplane dopunjava Zapisnik o probnom radu, isporučilac opreme sačinjava Zapisnik o uregulisavanju, kao i Zapisnik o izvršenom hidrauličkom balansiranju unutrašnje grejne instalacije prema priloženoj projektnoj dokumentaciji. Ukoliko Investitor ne želi da nastavi sa procedurom priključenja, zatvaraju se i plombiraju ventili, čime se vrši prekid isporuke toplotne energije radi probnog rada. Zatvaranje ventila i njihovo plombiranje vrši predstavnik Toplane, koja o tome sačinjava Zapisnik (Zapisnik o zatvaranju i plombiranju ventila).

Ukoliko su, u toku probnog rada, ustanovljene nepravilnosti koje nije moguće iz opravdanih razloga otkloniti u predviđenom roku od 5 dana, probni rad se može produžiti o čemu se izrađuje Aneks Ugovora o probnom radu.

4.15 Zahtev za sklapanje Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom se može podneti u toku probnog rada ili po završetku probnog rada unutrašnje grejne instalacije i podstanice objekta. Obaveze prema Ugovoru o probnom radu koje ima Vlasnik/Investitor, potrebno je regulisati u roku od 7 dana od završetka probnog rada. Uz ovaj Zahtev može se podneti i Zahtev za obustavu isporuke toplotne energije za još uvek neuseljeni prostor, u skladu sa važećom Odlukom. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije je dat kao sastavni deo obrasca Zahteva - Prilog 5B).

4.16 Sklapanje Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom.

Raskid ugovora o snabdevanju toplotnom energijom

(u daljem tekstu poglavlja "raskid Ugovora")

4.17 Raskid Ugovora može se izvršiti pod uslovima koji su definisani važećom Odlukom. Krajnji kupac može preuzeti Zahtev za raskid Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom u prostorijama Toplane ili na portalu www.nitoplana.rs (Prilog 23).

4.18 Ukoliko raskid Ugovora zahteva krajnji kupac kao vlasnik posebnog dela zgrade, obraća se, radi izrade idejnog rešenja odvajanja instalacija krajnjeg kupca od unutrašnjih grejnih instalacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje, pravnom licu ili preduzetniku registrovanom za obavljanje te vrste delatnosti, odnosno fizičkom licu koje ima licencu za obavljanje te vrste delatnosti, a zapošljeno je kod pravnog lica registrovanog za obavljanje te vrste delatnosti.

4.19 Idejni projekat se dostavlja gradskom sekretarijatu zaduženom za oblast izgradnje u cilju dobijanja Rešenja kojim se odobravaju radovi na unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uvođenju novog sistema grejanja. Za dobijanje navedenog rešenja, potrebno je pribaviti i odgovarajuću odluku Skupštine stambene zajednice, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast stanovanja.

4.20 Izvođenje radova na unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uvođenju novog sistema grejanja se obavlja u skladu sa pravnosnažnim Rešenjem kojim se odobravaju radovi na unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uvođenju novog sistema grejanja.

Radove na unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uvođenju novog sistema grejanja može vršiti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata za izvođenje radova, i to u periodu od 3.maja do 1.septembra. Pre izvođenja radova krajnji kupac je dužan da izmiri troškove ispuštanja i ponovnog punjenja instalacije grejanja, po važećem cenovniku Toplane.

4.21 Nakon izvođenja radova, krajnji kupac je dužan da angažuje komisiju ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnika koji su upisani u registar privrednih subjekata radi obavljanja tehničkog pregleda i dobijanja Izveštaja o tehničkom pregledu izvedenih radova u skladu sa važećim pravilnikom kojim je regulisana sadržina i način vršenja tehničkog pregleda objekata.

4.22 Ugovor se smatra raskinutim danom podnošenja zahteva sa kompletnim dokazima, odnosno danom upotpunjavanja zahteva neophodnim dokazima o ispunjenju uslova za raskid i prestaje da važi Rešenje o odobrenju za priključenje.

4.23 Ukoliko raskid Ugovora zahteva krajnji kupac kao vlasnik porodične kuće ili svi vlasnici porodične kuće ili svi vlasnici posebnih delova objekta kupca toplotne energije, Ugovor se raskida pod uslovom da su izvršeni radovi na fizičkom odvajanju unutrašnje grejne instalacije objekta kupca/kupaca toplotne energije od distributivnog sistema daljinskog grejanja.

4.24 U slučaju raskida Ugovora od strane krajnjeg kupca kao vlasnika porodične kuće ili svih vlasnika porodične kuće ili svih vlasnika posebnih delova objekta kupca toplotne energije, troškove snosi krajnji kupac/vlasnik objekta.

4.25 Ukoliko se radovi vrše na primarnom delu toplovodne mreže, može ih obavljati isključivo Toplana. Troškovi se obračunavaju prema važećem cenovniku Toplane u zavisnosti od načina, vrste i obima radova.

Ponovno priključenje objekta na sistem daljinskog grejanja

4.26 Ponovno priključenje na SDG (shodno važećoj Odluci), moguće je ukoliko vlasnik objekta, odnosno organ upravljanja objektom, podnese Zahtev za dobijanje energetskih uslova za projektovanje i priključenje i Zahtev za izdavanje Rešenja o odobrenju za priključenje (već postojeći obrasci - prilozi 1 i 3). Toplana će na zahtev vlasnika/organa upravljanja objektom izdati nove energetske uslove za izradu projektne dokumentacije i priključenje objekta sa kojim je izvršen raskid ugovora, kao i novo Rešenje o odobrenju za priključenje.

4.27 Ukoliko se novi energetski uslovi za izradu projektne dokumentacije ne razlikuju od već izdatih energetskih uslova, Toplana će ponovo priključiti objekat pod uslovom da postoje kapaciteti na toplotnom izvoru i distributivnoj mreži i da su ispunjeni svi tehnički uslovi definisani energetskim uslovima za izradu projektne dokumentacije. Ispunjenje tehničkih uslova dokazuje se elaboratom odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova termotehničkih instalacija. Troškove ponovnog priključenja snosi kupac toplotne energije.

4.28 Eventualnu obavezu plaćanja razlike doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (ranije doprinos za toplifikaciju) utvrđuje nadležni sekreterijat gradske uprave.

Ponovno povezivanje posebnog dela zgrade na UGRI

4.29 Ukoliko se radi o raskidu ugovora krajnjeg kupca kao vlasnika posebnog dela zgrade, krajnji kupac ima pravo da podnese zahtev za ponovno povezivanje posebnog dela zgrade na UGRI. Procedura ponovnog povezivanja je analogna proceduri raskida Ugovora (član 4.17 - član 4.25 ovih Pravila).

4.30 Obrazac zahteva za ponovno povezivanje je obrazac Zahteva za dobijanje energetskih uslova za projektovanje i priključenje (Prilog 1 - slučaj "za ponovno povezivanje"), na osnovu kojih krajnji kupac dobija energetske uslove u kojima je definisano koje sve radnje treba preduzeti kako bi se ponovo povezao na UGRI. Nakon završenih radnji, krajnji kupac potpisuje ugovor o snabdevanju toplotnom energijom.

Privremeno priključenje objekta

4.31 U slučajevima kada je potrebno priključiti gradilište, odnosno objekat u izgradnji, kao i objekat za koji je odobren probni rad u skladu sa posebnim zakonom, primenjuju se energetski uslovi i redovna procedura za priključenje objekta na distributivnu mrežu. Za ove slučajeve se izdaje Rešenje o odobrenju za privremeno priključenje. Ovim rešenjem određuje se vreme privremenog priključenja objekta.

Trajanje korišćenja toplotne energije po osnovu privremenog priključenja se ograničava na maksimalno jednu grejnu sezonu.

Cena isporučene toplotne energije u ovom slučaju je ista kao i kod ostalih korisnika grejanja.

4.32 U slučaju priključenja objekata koji su u postupku legalizacije, procedura je identična, ali se umesto Građevinske dozvole dostavlja potvrda nadležne uprave o postupku legalizacije, a na osnovu ispoštovane procedure izdaje se Rešenje o odobrenju za privremeno priključenje, koje važi do okončanja postupka legalizacije nakon čega se izdaje Rešenje o odobrenju za priključenje.

Ukoliko vlasnik ili korisnik ne legalizuje objekat, gubi sva prava utvrđena ovim rešenjem kao i pravo na povraćaj uplaćenih novčanih sredstava.

Cena isporučene toplotne energije u ovom slučaju je ista kao i kod ostalih korisnika grejanja.

5. DISTRIBUTIVNI (VRELOVODNI I TOPLOVODNI) SISTEM

5.01 Nosilac toplotne energije u distributivnom sistemu Toplane je vrela ili topla voda, koja se od proizvodnog toplotnog izvora, preko distributivnog sistema, neposredno ili posredno isporučuje kupcima.

5.02 Distributivni sistem radi sa centralnom kvalitativnom regulacijom. Reguliše se temperatura vode u dovodnom vodu u zavisnosti od spoljne temperature vazduha. U prilozima je dat dijagram promena temperatura vode u zavisnosti od spoljne temperature za sve sisteme.

5.03 Temperaturni režim rada proizvodnih toplotnih izvora u sistemu Toplane, u zavisnosti od spoljne projektne temperature koja je -14,5°C za područje Niša, a u skladu sa važećim standardima, dat je u tabeli koja sledi:

PROIZVODNI IZVOR - TOPLANA	TEMPERATURNI REŽIM	NAZIVNI PRITISAK rada toplotnog izvora	NAZIVNI PRITISAK rada distributivnog sistema
"Krivi Vir"	115/75°C	25 bar	16 bar
"Jug"	110/70°C	25 bar	16 bar
"Majakovski"	115/75°C	25 bar	16 bar
"Somborska"	115/75°C	25 bar	16 bar
"Čair"- "KC"	115/75°C	10 bar	10 bar

 

PROIZVODNI IZVOR - KOTLARNICA	TEMPERATURNI REŽIM	NAZIVNI PRITISAK rada toplotnog izvora	NAZIVNI PRITISAK rada distributivnog sistema
"Čair"	80/60°C	10 bar	10 bar
"PMF"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Knjaževačka"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Pantelej"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Ratko Jović"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Ledena Stena"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Ardija"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Mokranjčeva"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Pasi Poljana"	80/60°C	6 bar	6 bar
"Ledena Stena 2"	80/60°C	6 bar	6 bar

5.04 Održavanje potrebnog pritiska u distributivnom sistemu obezbeđuju uređaji u proizvodnim toplotnim izvorima. Maksimalni radni pritisak u distributivnoj mreži je 16bar. U unutrašnjoj grejnoj instalaciji maksimalni radni pritisak zavisi od statičkog pritiska za otvorene sisteme. Za zatvorene sisteme uvećan je za 0,5bar preko statičkog pritiska.

5.05 Održavanje statičkog pritiska u distributivnom sistemu kao osiguranje od isparavanja za slučaj prestanka rada cirkulacionih pumpi u proizvodnim toplotnim izvorima, vrši se posebnim uređajima, a vrednost statičkog pritiska ne sme biti ispod pritiska isparenja zavisno od temperature.

5.06 Preko distributivnog sistema, distributer isporučuje kupcu toplotnu energiju, shodno Odluci. Distributer obezbeđuje kupcu, na mestu preuzimanja, potrebnu količinu toplotne energije za rad toplotnih uređaja kupca sa priključnom snagom, koja je dogovorena Ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom.

5.07 Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na račvanjima magistralnih toplovoda treba predvideti ventile i mesta za merenje:

- temperature vode u napojnom i povratnom vodu,

- pritiska vode u napojnom i povratnom vodu,

Na sistemu daljinskog grejanja gde se predviđa izrada sistema daljinskog nadzora i upravljanja (SDNU) treba predvideti ugradnju mernih instrumenata koji omogućavaju povezivanje navedenih merenja na SDNU.

5.08 Distributivni sistem mora biti izveden tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.

5.09 Kompenzacija toplovoda vrši se kompenzacionim lirama, samokompenzacijom i aksijalnim kompenzatorima (tamo gde nije moguće primeniti samokompenzaciju).

Poluprečnici krivina (lukova) kod kompenzacionih lira ili samokompenzacije moraju biti R=(3÷4)D.

5.10 Toplana zadržava pravo da propiše dimenzije toplovoda u pogledu hidraulike mreže i planiranog proširenja snabdevanja toplotnom energijom.

5.11 Izgradnju šahti treba predvideti:

• na mestima promene pravca toplovoda po vertikali (odmuljivanje ili odvazdušenje)

• na mestima gde se vrši ugradnja armature

• na mestima ugradnje aksijalnih kompenzatora i

• na krajevima toplovoda (izgradnja obilaza sa zapornim ventilom i ventilima za odmuljivanje).

5.12 Dimenzije šahti uslovljene su mašinskim delom projekta i iste moraju da omoguće adekvatan smeštaj zapornih i kompenzacionih elemenata, kao i nesmetan pristup radi intervencije, pri čemu dimenzije šahti ne smeju biti manje od 170×170×170cm. Šahte se rade isključivo od armiranog betona.

Na mestu silaza za svaku standardnu šahtu predvideti liveni šaht poklopac kvadratnog oblika, dimenzija 60/60cm ili 80/80cm, zavisno od predviđene armature i opreme u šahti. Tip šaht poklopca u zavisnosti je od vrste i veličine saobraćajnog opterećenja i mora biti definisan građevinskim projektom.

Svaka šahta (Prilog 11) mora biti opremljena čeličnim penjalicama Ø20 dimenzija 30x30cm, pri čemu se penjalice do polovine svoje dužine (15cm) ankeruju u zid šahte. Prva penjalica postavlja se na 60cm od kote terena, a svaka sledeća na po 30cm.

Na dnu svake šahte, u istoj vertikali sa gornjim otvorom šahte, predvideti odmuljnu rupu dimenzija 40x40x40cm. Dno šahte se izrađuje sa padom od 2% ka odmuljnoj rupi. Nepropustljivost dna i zidova šahti obezbeđuje se adekvatnom hidroizolacijom.

5.13 Na najnižim tačkama sekcije toplovoda treba predvideti mesta za odmuljivanje, a na najvišim mesta za ispust vazduha iz cevovoda (zaporna armatura - kugla ventili - postavljeni na oba voda - napojni i povratni). Dimenzije armature za odmuljivanje i odvazdušenje dati su u sledećim tabelama:

ARMATURA ZA ODMULJIVANJE / PN16
Prečnik cevi (DN)	Do 65	od 80 do 125	od 150 do 200	od 250 o 300	od 350 do 400	od 450 do 500	Preko 500
Odmuljna armatura (DN)	25	32	40	40	50	50	50

 

ARMATURA ZA ISPUST VAZDUHA / PN16
Prečnik cevi (DN)	od 25 do 80	od 100 do 150	od 200 do 300	od 350 do 450	preko 450
Armatura za ispust vazduha (DN)	15	15	20	20	20

5.14 Na krajevima magistralnih toplovoda treba predvideti obilazni vod sa zapornom armaturom i odmuljnim ventilom, radi obezbeđenja cirkulacije i eventualnog sprečavanja taloženja mulja. Minimalni prečnik baj-pasa je DN40.

5.15 Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere koje će obezbediti nesmetano funkcionisanje distributivnog sistema za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda, investitor građevinskog objekta je dužan da obezbedi sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Toplane. Projektno rešenje mora potvrditi nadležna služba Toplane.

5.16 Pri projektovanju distributivne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno, rastojanje između vodova se može smanjiti u odnosu na propisano, posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova.

5.17 Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:

Zgrada / komunalni vod	Čisto odstojanje (cm)
	Ukrštanje / uporedno vođenje do 5 m	Uporedno vođenje preko 5 m
Gasovod do 5 bar	Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do i uključujući 16 bar
Gasovod preko 5 bar
Vodovod	30	40
Drugi toplovod	30	40
Kanalizacija	30	50
Signalni kabl, Telekom, kabl do 1 kV	30	30
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl	60	70
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV	100	150
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda	100
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade	50

5.18 Ispitivanje cevovoda se vrši prema propisima za ispitivanje u skladu sa važećim standardima

- ispitivanje na čvrstoću vodenim pritiskom od 22 bar u trajanju od 8h

- ispitivanje na nepropusnost vazdušnog pritiska od 0,2 bar i sapunicom u trajanju od 2h.

U skladu sa načinom i dinamikom izvođenja radova, ispitivanje se može vršiti i parcijalno, po deonicama, ali se završno ispitivanje sprovodi nakon završetka kompletne trase projektovanog toplovoda.

5.19 Za sučeono zavarene spojeve cevi toplovoda magistralnog i priključnih vodova, obavezno je radiografsko ispitivanje 100% po obimu zavara, na najmanje 50% od ukupnog broja. Ovo ispitivanje može da izvrši samo ovlašćena institucija shodno važećem standardu. Izveštaj kontrole kvaliteta je sastavni deo dokumentacije izvedenih radova.

5.20 Kriterijum prihvatljivosti grešaka zavarenih spojeva, kao i obezbeđenje sistema "C" kvaliteta definisani su važećim standardima.

5.21 Geodetski snimak toplovodne mreže vrši se po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala. Snimanje vrši ovlašćena geodetska firma i snimak predaje katastru nepokretnosti radi uvođenja u datoteku komunalne infrastrukture (katastar vodova). Geodetski snimak sadrži: trasu toplovoda, kote terena, kote vrha cevi i prečnik cevi. Toplana iste geodetske snimke može koristiti za formiranje sopstvene datoteke toplovodne mreže.

5.22 Za toplovodnu mrežu, ukoliko je potrebno, predvideti uzemljenje u skladu sa propisima.

5.23 Pri proračunu i dimenzionisanju cevi priključnog toplovoda, posebno voditi računa da linijski pad pritiska bude oko 100Pa/m. Proračun dilatacije toplovoda i proračun sila mora biti urađen za maksimalne radne uslove (temperatura vode 115oC i pritisak 16bar).

5.24 Sve ono što nije predviđeno ovim Pravilima o radu, predvideće se projektnom dokumentacijom u skladu sa važećim tehničkim propisima i normativima za ovakvu vrstu objekata, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i Zakonom o energetici.

Trasiranje toplovodne mreže

5.25 Trasa toplovodne mreže, bira se na osnovu raspoloživih podataka iz Plana generalne regulacije (PGR) Grada Niša ili Plana detaljne regulacije (PDR) neke lokacije, kao i prema zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje, po odredbama ovih Pravila o radu. Kapacitet se bira na osnovu toplotnih gubitaka stambenih i poslovnih objekata duž trase, uz odgovarajuću rezervu za nepredviđene izmene i dopune PGR-a ili PDR-a.

5.26 Toplovod se polaže na javnom zemljištu (kolovoz i trotoar). Izuzetno, ukoliko se toplovod polaže na privatnom posedu, pre početka gradnje potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti Ugovor o službenosti prolaza toplovoda i utvrđivanje uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora nad toplovodom. U Ugovoru je potrebno odrediti mere sigurnosti za nesmetan rad toplovoda, te omogućiti distributeru prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti distributivnu mrežu. Ugovor mora sadržati i prava vlasnika zemljišta, način nadoknade štete u slučaju vršenja rada, održavanja i nadzora, kao i prava po osnovu korišćenja zemljišta vlasnika i nametnutih ograničenja vlasniku.

5.27 Nadzemno vođen toplovod treba prepoznatljivo postaviti i na odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (termički i statički).

5.28 U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda (2m od ose cevovoda) nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanje i sađenje drveća.

Tehnički podaci

5.29	Tehnički podaci Toplane su:
	- Nazivni pritisak	pnaz = 16 bar
	- Nazivna temperatura	tnaz = 115°C
	- Min pad pritiska na mestu preuzimanja	min Δp = 0,75 bar

5.30 Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzija priključnog toplovoda, opterećenja distributivne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora, odnosno pumpne stanice. Distributer obezbeđuje kupcu pad pritiska minimum 75kPa (0,75 bar). Suma padova pritiska priključnog toplovoda i elemenata priključne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Temperatura vrele/tople vode u mreži je zavisna od spoljne temperature (Prilozi 6,7 i 8).

5.31 Računska temperatura za proračun čvrstoće cevi distributivne mreže, armature i uređaja je 115°C.

5.32 Toplana može zbog izmenjenih uslova rada promeniti temperaturu dovodne vode u distributivnom sistemu.

Toplovodi od predizolovanih cevi (mašinski deo)

5.33 Imajući u vidu stanje tehnike, distributivna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazonskih komada. Ugrađeni materijali moraju biti u skladu sa važećim standardima.

5.34 Toplovod se projektuje i izvodi od bešavnih cevi (preporuka do DN100) sa fabričkom predizolacijom i ugrađenim indikatorima curenja, a u skladu sa važećim standardima. Cevi moraju biti umirene, dobro zavarljive, sa maksimalnim procentom ugljenika 0,2%.

Dozvoljava se ugradnja i šavnih cevi (preporuka preko DN100), u skladu sa važećim standardima, sa odgovarajućim atestom zavara šava u skladu sa uslovima za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva. Toplana zadržava pravo određivanja vrste cevi i kvaliteta materijala.

5.35 Cevovodi od predizolovanih cevi se polažu neposredno u zemlju u već iskopani rov. (Opširnije u delu - Građevinski deo)

5.36 U toku izgradnje, indikatore curenja treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti - snimanje nultog dijagrama, koja je referentni podatak za kasnije kontrole curenja. Svaki priključni toplovod treba da bude posebna sekcija za povezivanje žica za detekciju curenja. O snimanjima žica za indikaciju curenja treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje i arhivira nadzorna služba Toplane.

5.37 Na predizolovanim toplovodima obavezna je ugradnja predizolovane zaporne armature PN16 za temperaturu do 115(110)°C. Vreteno ventila mora biti zaštićeno uličnim poklopcem (saobraćajno opterećenje do 40t), na armirano-betonskoj temeljnoj ploči. Za ventile dimenzije DN200 i veće treba predvideti pogon sa dograđenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti najviše 30cm ispod nivoa uličnog poklopca. Ako ne postoji mogućnost ugradnje predizolovanih ventila, u šahti mogu biti montirani zaporni loptasti ventili. Toplana zadržava pravo izmene izabrane armature. Ventile montirati na javnoj površini, što bliže magistralnom toplovodu i van zone dilatacije.

5.38 Zaporna armatura predizolovanog sistema, shodno važećim standardima, je predviđena na svim cevovodima na izlazu mreže iz toplotnog izvora, na deonicama ne dužim od 500m (sekcioni zatvarači), na priključnim granama, odnosno granama za odvajanje za prečnike cevi DN ≥ 80.

5.39 Priključci za sve objekte moraju biti obezbeđeni zapornom armaturom.

5.40 Predizolovana zaporna armatura izvodi se, kao i predizolovani cevovod, u pesku sa ugrađenom hidrantskom kapom u odgovarajućoj zaštiti i odgovarajuće veličine, radi lakšeg pristupa shodno važećem standardu.

5.41 U slučaju promene pravca toplovoda po vertikali, mesta odvazdušenja i odmuljivanja se mogu odrediti na licu mesta, pri izvođenju radova, po geodetskom snimanju trase, uz saglasnost odgovornog projektanta i ovlašćenog nadzornog organa Toplane.

5.42 Zahtevi za upotrebu, montažu, skladištenje i transport su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati.

5.43 Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda obavezno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, pripremljenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti termoskupljajuća po celoj dužini. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.

5.44 Izolacija spojeva mora da zadovolji tehničke karakteristike prema važećem standardu. Izolater mora da ima sertifikat firme proizvođača predizolovane opreme.

Na predizolovanim lukovima, lirama, predizolovanim ventilima, paralelnim i T-račvama i reducirima obavezna je ugradnja kompenzacionih jastuka u skladu sa projektnom dokumentacijom. Pri montaži, kompenzacioni jastuci se obavezno umotavaju u sunđerasti laminat da ne bi došlo do pomeranja jastuka prilikom zatrpavanja rova peskom. Nije dozvoljeno koristiti druge materijale umesto kompenzacionih jastuka (stiropor ili sl.).

5.45 Izolacija cevi u kanalima ili šahtama koje nisu u sastavu predizolovanih cevi i armatura vrši se mineralnom vunom prošivenom na terisanoj hartiji, odnosno Al limom u skladu sa zahtevima i tehničkim uslovima naručioca.

Toplovodi od predizolovanih cevi (građevinski deo)

5.46 Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.

5.47 Predizolovane cevi polažu se u zemljani rov na sloj nabijenog separisanog peska krupnoće zrna do 4 mm ili na gredicama dimenzija 100x100 mm. Cevi se zatrpavaju separisanim peskom krupnoće zrna do 4 mm, debljine sloja 10cm u zbijenom stanju, a zatim šljunkom u slojevima od po 30cm, sa kvašenjem po potrebi i nabijanjem do potpune zbijenosti. Sabijanje se vrši pažljivo, ručnim alatom, a tek nakon ugradnje pokrivnog sloja od 30cm iznad cevi, moguća je upotreba vibracionih i drugih uređaja za sabijanje.

Zatrpavanje rova materijalom iz iskopa, posle ugradnje posteljice od peska, moguće je samo uz saglasnost nadzornog organa Toplane. Veće komade zemlje i kamenje oštrih ivica u ovom slučaju obavezno izbacivati. Na 30cm iznad vrha cevi postavlja se traka za upozorenje.

Detalji polaganja cevi u zemljani rov dati su u Prilogu 9.

5.48 Čvrste tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Kvalitet betona treba da bude MB25 i armatura GA 240/360 u zavisnosti od statičkog proračuna, što se dokazuje atestom proizvođača.

5.49 Na mestima prolaza predizolovanih cevi kroz zidove obavezna je ugradnja hilzni. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obetoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.

Toplovodi u betonskim kanalima (mašinski deo)

5.50 Gde izvođenje predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti čeličnim cevima položenim u betonske kanale.

Izolacija cevovoda se vrši izolacionim materijalima garantovanih hemijskih i fizičkih osobina. U šahtama se zaštita izolacionog materijala od mehaničkih oštećenja vrši mineralnom vunom prošivenom na terisanoj hartiji, odnosno Al limom u skladu sa zahtevima i tehničkim uslovima naručioca.

5.51 Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda i armature, potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative za tu vrstu instalacije. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak, te dvostrukom bojenju osnovnom bojom, postojanom do temperature od 150°C.

5.52 Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi najviše 0,040 W/mK.

5.53 Izolacione ploče (staklena vuna - mineralna vuna) na cevima moraju biti obavijene - stegnute pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4mm, na međusobnom rastojanju ne većem od 0,3m. Pri izolaciji debljine od 50 do 100mm potrebno je izvesti izolaciju duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni drugim slojem ploče. Moguće je ugraditi i druge materijale u skladu sa preporukama proizvođača.

5.54 Potrebna minimalna debljina izolacije je data u Prilogu 12 (dato kao primer za mineralnu vunu).

5.55 Za sve cevovode i ostale metalne delove (čelični oslonci, armatura i sl.) predvideti čišćenje do metalnog sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po važećem standardu. Antikorozivnu zaštitu predvideti premazivanjem očišćenih površina osnovnom zaštitnom bojom na bazi olovo cinka u dvostrukom premazu. Za sve elemetnte na kojima se ne postavlja izolacija, osim zaštite osnovnom bojom predvideti i zaštitu metalnih površina bojom otpornom na povišene temperature i vlagu.

Toplovodi u betonskim kanalima (građevinski deo)

5.56 U pogledu na način izgradnje, toplovodne kanale delimo na:

- Tipizirane armirano - betonske (AB) kanale sa pokrivačem - Industrijski izrađeni elementi koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, čvrste i pomične tačke, te bočna vođenja. Statički proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.

Visina nanete zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50 cm i manja od 200 cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.

- Klasično građeni kanali - Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabranu marku betona (MB), pre zasipa, dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun i plan armature. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.

Izrada kanala - Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na otcepnom mestu na postojećem kanalu ili postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.

5.57 Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala AB pokrivačem. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlagom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije Ø8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.

Svi građevinski radovi na izradi kanala, šahti i završnih radova, moraju se izvesti prema Glavnom projektu, detaljima i statičkom proračunu uz nadzor. Sav upotrebljeni matrijal mora da odgovara tehničkim uslovima za beton i armirani beton shodno propisima BAB87. Izvođač radova je dužan da podnese dokaze o kvalitetu ugrađenog materijala.

Vođenje toplovoda po zgradama

5.58 Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to neophodno i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu (čelične cevi ili predizolovane spirofalc cevi) je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici, pozemne garaže i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja, odnosno službenosti prolaza.

5.59 Cevovode vođene po zgradama (na otvorenom i u kanalima), treba izolovati odvojeno (napojna i povratna cev) izolacionim materijalom u skladu sa važećim standardima kojima se reguliše ta oblast.

5.60 Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen plaštom Al lima. Debljina Al lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti učvršćen minimalno 6 puta po dužnom metru nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području Al završnih kapa izolacije (Al kupa), potrebno je namestiti izolacionu traku širine 20mm između čelične cevi i Al završne kape, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na Al plašt.

5.61 Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i sanacija, cevovodi moraju biti lako dostupni.

Ukoliko već postojeći toplovodi po zgradama nisu lako dostupni, treba predvideti njihovo izmeštanje preko javne površine, u razumnom roku.

6. TOPLOTNA PODSTANICA

Opšte odredbe

6.01 Toplotna podstanica se sastoji iz priključne (primarna, PN16bar) i podstanice objekta (sekundarne, PN6bar). Svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije na unutrašnju grejnu instalaciju.

6.02 Na distributivni sistem Toplane, u zavisnosti od režima rada toplotnog izvora, moguće je priključivati objekte preko indirektnih ili direktnih toplotnih podstanica.

6.03 Kod stambenih zgrada sa više ulaza, podstanice objekta mogu biti smeštene u svakom od ulaza, a moguće je njihovo smeštanje u zajedničku prostoriju sa priključnom podstanicom, ali pod uslovom da imaju od strane tehničke kontrole overenu projektnu dokumentaciju, na osnovu koje je pribavljen akt nadležne uprave za izvođenje radova. Ukoliko su podstanice objekta smeštene u zajedničkoj prostoriji sa priključnom podstanicom, obavezno je međusobno regulisanje obaveza svih ulaza za tu zajedničku prostoriju.

6.04 U podstanici objekta jedne zgrade ili dela zgrade moraju biti razdvojene instalacije za:

- različite vrste grejanja (radijatorsko, vazdušno, panelno..)

- različite načine razvođenja unutrašnje grejne instalacije (jednocevno, dvocevno..)

- slučajeve gde su uslovi za korišćenje toplotne energije različiti (npr. poslovno-stambeni objekat).

6.05 U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na distributivni sistem, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na unutrašnju grejnu instalaciju kupca paralelno, i to sa podstanicom objekta, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.

6.06 Konstrukcijski, toplotne podstanice mogu da budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti izolovani mineralnom vunom u aluminijumskom limu. Za debljinu izolacije koristiti preporuke iz Priloga 12.

6.07 Izbor opreme izvršiti prema temperaturnom režimu na sekundaru. Kod isporuke opreme dostaviti prateću dokumentaciju i u elektronskom obliku.

6.08 Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 115°C i PN16, odnosno na sekundaru za temperaturu od 80°C i PN6 (PN 10).

Prostor i postavljanje toplotne podstanice

6.09 Toplotna podstanica se, po pravilu, postavlja u zajednički nestambeni prostor (podrum ili prizemlje) sa direktnim spoljnim pristupom. Investitor odnosno kupac je dužan da obezbedi prostor bez prava naknade za korišćenje, odn. bez prava naplate nadoknade za korišćenje. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti Toplana. Korišćenje prostora za druge namene, osim za toplotnu podstanicu, nije dozvoljeno.

Ako je direktan pristup podstanici onemogućen, već se do nje dolazi kroz prostorije u objektu (kao što je to slučaj sa starim objektima), potrebno je obezbediti slobodan pristup podstanici, kao i odgovarajuće osvetljenje.

6.10 Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren, što bliži ulasku priključnog toplovoda u zgradu i dostupan za ovlašćene radnike Toplane u svakom trenutku bez smetnje. Minimalne dimenzije prostorije za smeštaj toplotne podstanice moraju iznositi:

- za toplotne podstanice kapaciteta do 150 kW - 2 x 2m

- za toplotne podstanice kapaciteta veće od 150 kW - 2 x 3,5m

- svetla visina 2,6m i bez kosina.

U slučajevima gde je, iz objektivnih razloga, potrebno izvesti složenije toplotne podstanice, dimenzije prostorije prilagoditi uslovima normalnog pristupa elementima podstanice prilikom remonta i regulacije rada podstanice. Prostorija za smeštaj podstanice objekta, za slučaj da se on ne nalazi u prostoriji u kojoj je priključna podstanica, mora biti minimalnih dimenzija u osnovi 2x1,5m i visine 2m i bez kosina.

6.11 Vrata podstanice, izrađena od metala i odgovarajuće označena, se moraju otvarati u smeru izlaza. Pored ulaza u prostor potrebno je da investitor na vidnom i dostupnom mestu postavi aparat za gašenje S-9. Pod prostora mora biti čvrst, vodonepropustan i neklizajući.

6.12 Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i zaštiti od buke.

6.13 Prostor mora biti odgovarajuće prinudno ili prirodno provetravan tako da nema opasnosti od zamrzavanja i kondenzacije, a da temperatura u prostoru ne prelazi 25°C. Provetravanje može biti usmereno i ka susednim nestambenim prostorijama.

6.14 Prostor mora imati izveden slivnik sa priključkom na kanalizacionu mrežu, ili ukoliko to nije moguće, u prostoriji predvideti jamu (dubine najmanje 30cm) za otpadnu vodu sa odgovarajućom pumpom povezanom sa kanalizacijom. Dimenzije jame i karakteristike pumpe za otpadnu vodu određuje projektant toplotne podstanice u okviru projekta. Na ulaznim vratima izvodi se prag koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode.

Treba predvideti ugradnju ventila za automatsku dopunu vode. Za slučaj da nema mogućnosti dopune vode iz primarnog toplovoda, u prostoru toplotne podstanice obezbediti priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja.

6.15 Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.

6.16 Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su kompaktne toplotne podstanice kojima se snabdevaju porodične kuće. One se smeštaju u posebne ormariće i treba da budu odvojene od ostalog prostora posebnim pregradama (pregradni zid, knauf...). Preporuka je da se u prostoru podstanice nalazi kanalizacioni sifon.

6.17 Ukoliko je toplotna podstanica kojom se snabdevaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće) u postojećem objektu postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), mora biti odvojena od ostalog prostora (žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.), uz poštovanje svih propisa zaštite od požara. Lokacija toplotne podstanice mora da bude takva da omogući neometano opsluživanje i održavanje. Podstanica ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama gde bi mogla ugrožavati evakuaciju iz objekta.

Armatura

6.18 Armaturu u toplotnoj podstanici čine: elementi za otvaranje i zatvaranje (kugla ventili), hvatači nečistoće, nepovratni ventili, elementi za pražnjenje i odvazdušenje toplotne podstanice i kućne instalacije. Materijal armature je sivi liv, čelični liv ili obojena legura.

6.19 Armatura u priključnoj podstanici mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 115°C, a u podstanici objekta za nazivne pritiske PN6(10)bar i temperaturu do 80°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili sa nastavcima za zavarivanje. Za dimenzije ≤ DN40 dozvoljena je ugradnja armature sa navojnim spojevima u toplotnoj podstanici.

6.20 Kvalitet zavarenog spoja mora biti u skladu sa važećim standardom.

6.21 Kod spajanja prirubničkim spojem zaptivanje se obavezno izvodi zaptivnim elementima-klingeritom ili njemu odgovarajućim materijalom, uz obavezno pridržavanje propisa koji važe za ovu vrstu spoja.

6.22 Veze između elemenata toplotne podstanice ne smeju biti napregnute, već moraju biti izvedene tako da je omogućeno lako sastavljanje i rastavljanje.

6.23 Ventili za pražnjenje treba da budu minimalnih dimenzija DN25, a za odvazdušenje DN15.

Kontrolno-merna oprema

6.24 Obavezna kontrolno-merna oprema u toplotnoj podstanici su termometri i manometri. Nije dozvoljena ugradnja termomanometara. Izabrana kontrolno-merna oprema mora biti unificirana, kao i redovno overavana od strane ovlašćene laboratorije.

6.25 Za svu kontrolno-mernu opremu potrebno je obezbediti odgovarajuće fabričke sertifikate.

6.26 Manometri u toplotnoj podstanici treba da su industrijske klase tačnosti 1,0 EN837-1/6:1996, prečnika minimalno 100 mm, sa priključkom R1/2". Merni opseg manometra u priključnoj podstanici je od 0-16 bar, a u podstanici objekta prema visini vodenog stuba uvećanog za 25-30% (merena veličina u drugoj trećini opsega). Obavezna je ugradnja trokrake manometarske slavine.

6.27 Termometri mogu da budu živini ili bimetalni sa podelom u celzijusovim stepenima i postavljeni u zaštitnim čaurama. Merni opseg termometra na priključnoj podstanici mora biti od 0-120°C, a u podstanici objekta od 0 - 120°C. Vrh termometra u čauri mora biti postavljen u osi cevi - Prilog 18

6.28 Za sve dimenzije cevi manje od DN50 obavezno napraviti proširenje na minimum DN80x500 mm. Na proširenju predvideti priključke za sledeće merne uređaje:

- Pt (100, 500, 1000) senzor temperature merača utroška toplotne energije R 1/2"

- Trokraka manometarska slavina R 1/2"

- Termometar R 1/2"

Ugrađivati termometre sa dužinom pipaka od 60mm.

Ispitivanje toplotne podstanice

6.29 Pre ispitivanja na pritisak svi elementi u toplotnoj podstanici i unutrašnjoj grejnoj instalaciji moraju biti montirani. Pre postavljanja izolacije neophodno je izvršiti kontrolu zaptivenosti spojeva elemenata u toplotnoj podstanici.

6.30 Ispitivanje priključne podstanice vrši se probnim pritiskom od 22 bar u trajanju najmanje 2 sata. Proba se smatra uspelom ako za ovaj period pritisak ne opadne više od 0,2 bar. Obavezno je prisustvo predstavnika Toplane pri ispitivanju na pritisak priključne podstanice (hladna proba). O uspešno sprovedenoj probi sačinjava se zapisnik koji potpisuju predstavnici investitora, Toplane i izvođača radova.

6.31 Ispitivanje podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije i uređaja vrši se probnim pritiskom od 6 bar u trajanju od najmanje 2 sata. Proba se smatra uspelom ako za ovaj period pritisak ne padne više od 0,2 bar.

O uspešno sprovedenoj probi sačinjava se zapisnik koji potpisuju investitor, nadzorni organ i izvođač. Zapisnik se dostavlja Toplani.

Antikoroziona zaštita i izolacija

6.32 Antikoroziona zaštita se nanosi u dva sloja. Ostali uslovi nanošenja definisani su u uputstvu proizvođača premaza. Za osnovnu antikorozivnu zaštitu mogu se koristiti premazi koji imaju ateste izdate od ovlašćenih institucija, za napred navedene radne temperature. Osnovni antikorozivni premaz mora biti otporan na temperature do 150°C.

6.33 Nakon uspešno izvršene probe na pritisak, sve spoljašnje površine cevi, rezervoar za PTV i ostali delovi podstanice obavezno se čiste od svih stranih materijala (prašine, korozije, ulja, vlage i sl.). Spoljašnje površine moraju, pre nanošenja, antikorozivne zaštite biti čiste, glatke i odmašćene.

6.34 Cevovodi, rezervoari, razdelnici i sabirnici, izmenjivači toplote i drugi delovi toplotne podstanice, zaštićeni osnovnim antikorozivnim premazom, obavezno se oblažu toplotnom izolacijom.

6.35 Izolacioni materijali moraju biti:

- hemijski neutralni prema okolini i materijalima na koje se postavljaju,

- postojani u trajnoj eksploataciji na temperaturama do 150 °C,

- otporni na štetno dejstvo glodara,

- zaštićeni od prodiranja vlage u toku montaže i eksploatacije,

- propisno postavljeni i bandažirani.

6.36 Prilikom određivanja optimalne debljine izolacije treba imati na umu projektne temperature vode i usvajati materijale koji imaju koeficijente provođenja toplote λ < 0,04 W/mK, pri +10°C.

6.37 Elemente u priključnoj podstanici treba izolovati mineralnom vunom, koja se oblaže aluminijumskim limom minimalne debljine 0,55 mm, a preporučene debljine izolacije za cevovode date su u Prilogu 12. Debljina izolacije na rezervoarima za PTV i izmenjivačima toplote mora biti minimalno 70 mm. Elementi u podstanici objekta mogu se izolovati i drugim materijalima koji trpe temperaturu do 100°C. Debljina izolacije za podstanice je data u sledećoj tabeli:

Nazivni prečnik	POTREBNE DEBLJINE IZOLACIJE
na vodovima
	priključne podstanice	podstanice objekta
DN	δ [mm]	δ [mm]
≤ 25	30	30
32	40	30
40	50	30
50	50	40
65	60	40
80	70	40
100	70	50
125	80	50
150	80	50
200	90	60
250	90	60
≥300	100	70

6.38 Izolaciju oko čvrstih tačaka, armature i drugih ugrađenih delova treba na odgovarajući način prilagoditi obliku ovih elemenata, a kod prolaza kroz zid, zadržati, po mogućnosti, ukupnu debljinu izolacije. Na ovim mestima posebno obratiti pažnju na kvalitet antikorozione zaštite.

6.39 Na svim izolovanim cevovodima obavezno je, strelicama odgovarajuće boje, trajno obeležiti smer strujanja (napojna cev crvenom bojom, povratna cev plavom bojom). Istim bojama moraju biti obeležene oznake ogranaka instalacija, točkovi (ručice) ventila za zatvaranje na odgovarajućim cevovodima i dr.

Priključna podstanica (mašinski deo)

Opšte odredbe

6.40 Priključna podstanica je mesto preuzimanja grejne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu sa ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama proizvođača opreme.

6.41 Na jednu priključnu podstanicu je moguće povezati više podstanica objekata. Priključna podstanica je sastavljena iz sledećih elemenata (prema Prilozima 14 i 15):

- izmenjivača toplote kroz koji protiče vrela/topla voda iz vrelovodne/toplovodne mreže (kod indirektnih podstanica)

- hvatača nečistoće (na napojnoj i povratnoj grani)

- zaporne armature

- mernog mesta sa uređajima za merenje pritiska i temperature

- regulatora protoka (kombinovani ventil) i to:

- za podstanice kojima se napajaju porodične kuće - mehanički bez pomoćne energije

- za podstanice kojima se napajaju ostali objekti - kombinovani ventil sa elektromotornim pogonom

- merača utroška toplotne energije

- ventila za dopunu, punjenje i pražnjenje sistema.

Direktna podstanica objekta

6.42 Direktna podstanica objekta je ona, kod koje unutrašnja grejna instalacija korisnika i distributivni sistem nisu razdvojeni izmenjivačem toplote.

6.43 Unutrašnja grejna instalacija korisnika mora biti atestirana za pritisak definisan režimom rada toplotnog izvora, izrađena od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže. Korišćenje automatskih ventila za odvazdušenje nije dozvoljeno.

Indirektna podstanica objekta

6.44 Indirektna podstanica objekta je ona, kod koje je voda distributivnog sistema na priključnoj podstanici razdvojena izmenjivačem toplote od vode u podstanici objekta.

Izmenjivač toplote

6.45 U toplotnim podstanicama obavezna je ugradnja pločastih izmenjivača toplote. Za toplotne podstanice kapaciteta do 200kW dozvoljena je ugradnja lemljenih, odnosno za veće kapacitete rastavljivih pločastih izmenjivača sa zaptivačima. Izmenjivač mora da ima potvrdu o termičkim i hidrauličkim karakteristikama.

6.46 Kapacitet izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati prema ukupnom kapacitetu unutrašnje grejne instalacije, uvećan za koeficijent zaprljanosti i obavezne rezerve (15%÷20%), a u skladu sa proračunskim temperaturnim režimom (npr. 115(110)/75(70) °C - 60/80°C), i padom pritiska sa primarne/sekundarne strane dPpr/dPsek=5/20kPa.

6.47 Na izmenjivačima toplote mora biti vidno postavljena pločica sa naznačenim podacima: proizvođač/tip, godina proizvodnje, kapacitet, radni pritisak, temperaturni parametri i pad pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.

Regulator protoka

6.49 Podesivi regulator protoka se primenjuje kao izvršni element za promenu protoka radnog fluida.

Montaža regulatora se vrši na osnovu preporuka proizvođača. On se bira iz kataloga, poštujući uslove koje daje proizvođač vodeći računa da vrednost izračunate protočne karakteristike kvs bude maksimalno 0,8 od kmax : kvs ≤ 0.8 . kmax

6.50 Podesivi regulator protoka se plombira na definisani protok. Plombiranje vrši isključivo nadležna služba Toplane i plombe se ne smeju oštećivati ili odstranjivati. Svako neovlašćeno menjanje protoka povlači kaznene mere u smislu obračuna troškova, obustavu isporuke ili raskid ugovora.

6.51 Za podstanice kojima se napajaju porodične kuće ugrađuje se podesivi regulator protoka bez pomoćne energije tj. mehanički. Dozvoljava se ugradnja elektromotornog ventila sa automatskom regulacijom u cilju poboljšanja energetske efikasnosti.

6.52 Za podstanice kojima se napajaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće), predviđa se kontroler (mikroprocesorski regulator) koji elektronskom obradom podataka vrši upravljanje elektromotornim pogonom regulatora protoka, pomoću senzora spoljne temperature i cevnog temperaturnog senzora, kao i uključivanje/isključivanje cirkulacionih pumpi. Opciono predvideti mogućnost da mikroprocesorski regulator vrši otvaranje/zatvaranje elektromotornog pogona regulatora protoka preko senzora pritiska na napojnom vodu primara.

6.53 Materijal ventila mora imati stabilne mehaničke karakteristike i biti otporan na koroziju u normalnim radnim uslovima.

Materijal tela ventila: bronza, mesing, liveno gvožđe, čelični liv ili bolji.

Materijal sedišta ventila: nerđajući čelik Č.4573 ili bolji.

Materijal pečurke ventila: mesing, nerđajući čelik ili bolji.

Ventili od DN15 do DN32 mogu biti sa prirubnicama ili navojem.

Ventili dimenzija DN25 i veći moraju biti sa prirubnicom.

Prirubnice moraju biti u skladu sa važećim standardom.

Navojni spojevi moraju biti u skladu sa važećim standardom.

Maksimalni procenat curenja mora biti manji od 0,05% od Kvs vrednosti.

6.54 Zahtevi za regulacioni ventil (kombinovani regulator protoka):

Vreme puta za puni hod: t ≤ 240s;

Regulator diferencijalnog pritiska mora biti sa ugrađenom membranom.

Materijal membrane mora biti EPDM ili bolji.

Unutrašnji pad pritiska ventila mora biti maksimalno 0,2 bar.

Materijal kućišta ventila: kovano gvožđe (u skladu sa važećim standardom)

Materijal sedišta nerđajući čelik M.No.1457.

Maksimalna temperatura 150oC, stepen zaštite: IP54 ili bolje.

6.55 Elektromotorni pogon ventila (aktuator) mora imati sigurnosnu funkciju za maksimalni moment, koja sprečava oštećenje pogona, kao i varijante rada sa i bez sigurnosne funkcije.

Merač utroška toplotne energije

6.56 Merač utroška toplotne energije je jedino obračunsko merilo za utvrđivanje predate količine toplotne energije u toplotnoj podstanici (ili objektu). Obavezna je ugradnja merača sa ultrazvučnim principom merenja protoka odgovarajuće klase tačnosti.

6.57 Merač utroška toplotne energije se sastoji od: ultrazvučnog merača protoka, računske jedinice i para temperaturnih senzora (Pt500 ili Pt1000) - sa sledećim karakteristikama: senzori za direktnu montažu ili sa čaurama temperatura medijuma 0-150°C, materijal čaura - nerđajući čelik ili mesing, klasa zaštite IP65/IP67, nazivni pritisak PN16, dužine kablova od senzora temperature do računske jedinice najmanje 3m.

6.58 Toplana vrši izbor i ugradnju merača, kao i njegovo održavanje u toku eksploatacije. Svi merači utroška toplotne energije moraju imati rešenje o odobrenju tipa merila i žig Direkcije za mere i dragocene metale kao potvrdu o izvršenom prvom pregledu u Srbiji. Žig ili nalepnica mora biti sa rokom trajanja najmanje tri godine od datuma tehničkog prijema objekta.

6.59 Merač se bira na osnovu nominalnog protoka i maksimalnog pada pritiska. Ugrađuje se na osnovu preporuka proizvođača. Ugradnju plombi, radi zaštite uređaja, vrši isključivo Toplana i one se ne smeju oštećivati ili odstranjivati. O plombiranju se pravi zapisnik sa ovlašćenim predstavnikom kupaca koji su povezani na toplotnu podstanicu. Osnovni parametri neophodni za praćenje utroška toplotne energije na meraču utroška toplotne energije su: trenutni i maksimalni protok i kumulativno očitavanje potrošnje, temperatura napojne i povratne vode i zapremina vode. Računska jedinica merača mora omogućavati daljinski prenos podataka.

6.60 Računska jedinica merača mora biti isporučena sa M-bus interfejsom prema važećem standardu za komunikaciju sa kontrolerom (za podstanice kojima se napajaju porodične kuće sa kapacitetom preko 40kW i ostali objekti koji nisu porodične kuće). Takođe, zahteva se da računska jedinica poseduje mogućnost memorisanja podataka o energiji i kumulativnom protoku za prethodna 24 meseca.

6.61 Obavezno je baterijsko napajanje računske jedinice. Kapacitet baterije mora omogućavati neprekidan rad u trajanju od 5 godina. Računska jedinica montira se na vratima razvodnog ormana ili na zidu podstanice na visini od 1,5m.

6.62 Merni uređaji u podstanici objekta ili unutrašnjoj grejnoj instalaciji i vodomeri za sanitarnu toplu vodu u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača su od internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije očitane na meraču utroška toplotne energije u priključnoj podstanici. U slučaju da potrošači žele da ugrade kontrolne merače preporučuje se ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.

6.63 U sistemima gde postoji više krugova regulacije (sistem grejanja, sistem za pripremu potrošne tople vode, sistem za vazdušno grejanje i klimatizaciju), preporučuje se postavljanje odgovarajućih posebnih merača (ultrazvučni merači sa M-bus interfejsom) na unutrašnju grejnu instalaciju, a naročito kod poslovnih prostorija i u stambeno-poslovnim objektima gde je potrebno razgraničiti troškove grejanja po korisnicima.

6.64 Ugradnja kontrolnih merača utroška toplotne energije po stambenom jedinicama regulisana je Tehničkim uslovima (Aneks A ovih Pravila o radu) i važećim gradskim pravilnikom o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju.

Podstanica objekta (mašinski deo)

Opšte odredbe

6.65 Podstanica objekta je deo toplotne podstanice između priključne podstanice i unutrašnje grejne instalacije potrošača i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od: armature (sigurnosna, zaporna i regulaciona), hvatača nečistoće, cirkulacione pumpe, razdelnika i sabirnika, ekspanzione posude, mernih instrumenata, električnih vodova i ostalog što je prikazano na šemi veze.

6.66 Po načinu priključivanja na toplovodnu mrežu, podstanice se dele na direktne i indirektne. Po funkciji unutrašnje grejne instalacije, podstanica može biti za grejanje, klimatizaciju, pripremu potrošne tople vode i drugo.

Cirkulacione pumpe

6.67 Izbor cirkulacione pumpe se vrši na osnovu potrebnog protoka i pada pritiska u mreži. Napor pumpe utvrđuje se na osnovu pada pritiska u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uređajima Hinst uvećanog za 20% zbog nepredviđenih otpora prilikom izvođenja radova na instalaciji i pada pritiska u unutrašnjoj grejnoj instalaciji.

6.68 Cirkulacione pumpe moraju biti nazivnog pritiska minimalno PN6 (PN10), za radne temperature do 100°C, najmanjih dimenzija DN25. Za dimenzije do DN32 može sa holenderskim vezama, a za veće dimenzije obavezan je prirubnički spoj. Pri izboru pumpe obavezno se moraju poštovati uputstva od strane proizvođača vodeći računa o stepenu korisnosti i ekonomičnosti rada pumpe.

6.69 Za kapacitete podstanica kojima se napajaju porodične kuće dozvoljena je ugradnja jedne pumpe. Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće), ugrađuje se frekventno regulisana cirkulaciona pumpa i to obavezno u kombinaciji sa termostatskim ventilima na grejnim telima. U posebnim slučajevima, Toplana dozvoljava ugradnju dve cirkulacione pumpe (sistem radna/rezervna), npr. kod objekata koji su do trenutka priključenja imali neki drugi vid centralnog grejanja. Za podstanice kojima se napajaju porodične kuće ili za posebne slučajeve pumpa mora da ima mogućnost odabira najmanje 3 (tri) brzine obrtanja radnog kola, svaka sa odgovarajućom radnom krivom.

U postojećim objektima u kojima se naknadno ugrađuju termostatski ventili na grejnim telima, treba predvideti ugradnju frekventno regulisanih cirkulacionih pumpi (ukoliko to već nije slučaj), u razumnom roku.

6.70 Ukoliko u podstanici objekta, postoje dva ili više cirkulaciona kruga (sa jednom ili više cirkulacionih pumpi na razdelniku), obavezna je ugradnja balansnih ventila i termometara na povratnim granama.

6.71 Izbor pumpi i odgovornost za njihovo ispravno funkcionisanje snose projektant i izvođač radova. Cirkulacione pumpe sa snagom motora preko 1kW povezuju se cevnom mrežom preko elastične veze zbog smanjenja buke (granica 60 db) i vibracije.

Temperaturna regulacija

6.72 Izvršni element glavne temperaturne regulacije na primaru je regulator protoka sa elektromotornim pogonom (ili bez pogona, zavisno od kapaciteta podstanice), a ugrađen je u povratnom (zbog nedostatka prostora dozvoljava se ugradnja i u napojnom vodu) priključne podstanice.

6.73 U podstanici objekta je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje grejne instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada toplotnom energijom.

Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsokog pritiska

6.74 U cilju održavanja pritiska, u unutrašnjoj grejnoj instalaciji, za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta ≤ 350 kW i statičke visine objekta ≤15m, se ugrađuje otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodovima ili zatvorena ekspanziona posuda (mogućnost zamene membrane) sa sigurnosnim ventilom i sistemom za automatsku dopunu vode, u skladu sa postojećim standardima i propisima. Signalna cev otvorene ekspanzione posude mora biti sprovedena u toplotnu podstanicu. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti povezan sa kanalizacijom ili sa slivnikom za atmosfersku vodu. Otvorena ekspanziona posuda mora da ima odgovarajuće nosače (čelične) srazmerno svojoj dimenziji, shodno projektu, po mogućstvu na visini 50 cm od poda radi efikasnijeg održavanja. Otvorena ekspanziona posuda mora da se nalazi na mestu kome ovlašćena lica Toplane imaju nesmetan pristup, uz slobodan prostor sa svih strana posude koji je dovoljan za nadzor i popravke.

6.75 U skladu sa važećim normativima i propisima, za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta ≥ 350kW i statičke visine objekta ≥15m, dozvoljena je ugradnja otvorenog ekspanzionog sistema sa ili bez diktir sistema (u zavisnosti od mesta ugradnje ekspanzione posude) - sistem za automatsko održavanje pritiska i dopunu unutrašnje grejne instalacije.

Za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta ≥500 kW i bez obzira na statičku visinu objekta, obavezna je upotreba sistema za automatsko održavanje pritiska (radna i rezervna pumpa za povišenje pritiska) u kombinaciji sa odvazdušenjem i automatskim kontrolisanim punjenjem grejne instalacije. Sistem za automatsko održavanje pritiska i dopunu unutrašnje grejne instalacije se sastoji od otvorene ekspanzione posude, pumpe za povišenje pritiska, transmitera pritiska u posudi i instalaciji grejanja, prolaznog elektromotornog prestrujnog ventila, elektromagnetnog ventila za dopunu i elektro ormana za smeštaj mikroprocesorskog regulatora i opreme za elektro napajanje.

Elektrotehnički deo

Napajanje toplotne podstanice električnom energijom

6.76 Napojni vod je tipa PP00-Y ili PP-Y, a presek provodnika se određuje u odnosu na jednovremeno maksimalno opterećenje za konačno stanje podstanice sa 25% rezerve, a minimalnog preseka 5x4mm2. Potrebno je predvideti priključak za kablovski internet.

6.77 Potrošnju električne energije, u toplotnoj podstanici za stambene, stambeno-poslovne i poslovne zgrade, registruje posebno brojilo ili merna grupa. Napojni vodovi do razvodnih ormara u prostoriji toplotne podstanica sa pripadajućim brojilima električne energije i glavnim osiguračima u MRM ormaru u zgradi, moraju biti sastavni deo tehničke dokumentacije električne instalacije zgrade ili delova zgrade koji se priključuju na toplotnu podstanicu.

6.78 Svi prijemnici električne energije u toplotnoj podstanici se napajaju električnom energijom iz posebnog razvodnog ormara (ili više razvodnih ormara), postavljenih u prostoriji podstanice.

6.79 Sistem zaštite od opasnog napona dodira (indirektni dodir) u podstanici treba predvideti u skladu sa elektroenergetskim uslovima za zgradu, prema dokumentu nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i u skladu sa standardima SRPS HD 60364-4-... (sr), (ranije JUS N.B2.741 i Tehničkom preporukom 13). Instalaciju projektovati za sistem TN-C-S, a ako ne postoje uslovi pri izradi instalacije za sprovođenje ove vrste zaštite, primeniti zaštitu TT sa strujnom zaštitnom diferencijalnom sklopkom. Efikasnost zaštite mora biti dokazana atestom ovlašćene institucije za ovu vrstu merenja.

Instalacioni vodovi u toplotnoj podstanici

6.80 Svi instalacioni napojni vodovi u energetskom delu instalacije treba da budu tipa PP00-Y ili slično, odgovarajućeg preseka. U celoj instalaciji podstanice moraju biti razdvojeni neutralni provodnik N (plave boje) i zaštitni provodnik PE (žuto-zeleni).

6.81 Svi elementi instalacije u podstanici moraju biti u zaštiti najmanje IP54. Instalacioni vodovi se uvode u razvodni ormar i elemente instalacije preko kablovskih uvodnica, a na mestima grananja primeniće se instalacione razvodne kutije sa uvodnicama.

6.82 Instalacioni vodovi se postavljaju na zid pomoću odstojnih obujmica po najpovoljnijoj trasi, u pravilu na 30 cm od tavanice.

6.83 Dopušta se polaganje instalacionih vodova za merne i regulacione krugove po istim trasama sa energetskim vodovima, s tim da vodovi za merne i regulacione krugove moraju biti sa zajedničkim zaštitnim ekranom (IY(st)Y, LIYCY i sl.).

6.84 Do prijemnika električne energije ili do priključka na uređaju za upravljanje ili merenje, signalni vodovi se provlače kroz metalne gibljive cevi pričvršćene na metalnu konstrukciju podstanice.

Razvodni orman

6.85 Razvodni orman u toplotnoj podstanici mora biti izrađen od samogasive plastične mase ili od dva puta dekapiranog lima debljine ≈2mm zaštićenog od korozije sa dva premaza temeljnom bojom i završnim premazom ili plastificiran, sa tipskom bravom, u stepenu mehaničke zaštite najmanje IP54.

6.86 Razvodni orman se projektuje za njegovo konačno stanje. Razvodni orman se dimenzioniše za laku ugradnju i održavanje projektovane opreme, +30% slobodnog prostora za smeštaj eventualne dodatne opreme.

6.87 Razvodni orman se postavlja na unutrašnji zid toplotne podstanice, donja linija min 0,8m a gornja max 1,8m od poda, a u izboru mesta treba obezbediti:

• nesmetan pristup do razvodnog ormana,

• dobra osvetljenost unutrašnjosti razvodnog ormana,

• min. 1 m slobodnog prostora ispred ormara za nesmetan rad na opremi,

• izbegavati postavljanje razvodnog ormana neposredno ispod cevi vodovoda ili kanalizacije, ili toplovoda, a naročito ne ispod ventila, prirubnica i sličnih elemenata,

• razvodni orman ne sme da ometa pristup drugim podstaničnim elementima.

6.88 Na unutrašnjoj strani vrata podstaničnog razvodnog ormana mora biti postavljena šema veze, a može i jednopolna šema instalacije, sa jasno naznačenim mestom gde je priključen napojni vod i gde su osigurači napojnog voda u glavnom razvodnom ormanu u zgradi (ako ih ima više). U ormanu mora da stoji i uputstvo za rad sa kontrolerom. Kada se na postojeću podstanicu priključuju novi potrošači postojeća šema se zamenjuje novom. Svaka promena mora se obavezno prijaviti i registrovati i u bazi podataka Toplane.

6.89 Oprema u razvodnom ormanu i/ili na vratima razvodnog ormana mora biti označena oznakama koje su primenjene na elektro šemama. Oznake moraju biti jasno ispisane (preporučuje se graviranje) na natpisnim pločicama koje se postavljaju ispod odgovarajućeg elementa. Nije dopušteno ispisivanje oznaka na samolepljivim papirnim ili plastičnim etiketama i njihovo lepljenje. Na vratima ormana i na ormanu mora da budu ispisane funkcionalne komande, a na unutrašnjoj strani ormana (takođe i na unutrašnjosti vrata ormana) mora da budu ispisane oznake sa šeme.

6.90 Na vratima razvodnog ormana ili sa njegove bočne strane, treba ugraditi glavni prekidač sa ručicom na spoljnoj strani vrata ili ormana, radi isključenja celokupne instalacije u toplotnoj podstanici (osim kola osvetljenja toplotne podstanice i osvetljenja u samom ormanu).

6.91 Oprema na vratima bloka povezuje se pomoću finožičnih provodnika (P/F) odgovarajućeg preseka. Ukoliko je razvodni blok izrađen od lima, vrata se moraju povezati metalnom masom razvodnog bloka preko zavrtnja sa podloškom i finožičnim provodnikom, preseka najmanje 6 mm2.

6.92 Svaki prijemnik električne energije u toplotnoj podstanici mora imati posebno električno kolo i posebne osigurače. Za podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće obavezna je ugradnja DAF-a (detektora asimetrije faza) u razvodne ormane.

6.93 Priključenje energetskih instalacionih i signalnih vodova merno-regulacionih kola u razvodnom ormanu vrši se isključivo korišćenjem odgovarajućih VS stezaljki, pri čemu se moraju predvideti posebni slogovi rednih stezaljki za energetske i za signalne vodove.

6.94 Prateća oprema pumpe (osigurači, bimetali i slično) mora zadovoljiti zahteve važećih standarda i propisa.

6.95 Predvideti termičku zaštitu od preopterećenja prema pozitivnom standardu, kao i zaštitu od kratkog spoja na liniji električnog napajanja pumpe ili integrisano na samoj pumpi. Ukoliko je pumpa sa termičkim prekidačima i njih uključiti u komandno-regulaciono kolo pumpe.

6.96 Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće

- Predvideti i signalizaciju za prisustvo napona za sve faze: signalna svetiljka bele boje i natpis

"PRISUTAN NAPON"

- Kontroler se montira u razvodni orman, na šini na propisnoj udaljenosti od energetske opreme (kontaktora i slično). Osvetljeni LCD displej kontrolera se montira na vratima razvodnog ormana.

- Unutar razvodnog ormana predvideti svetiljku za osvetljenje unutrašnjosti istog. Svetiljku vezati ispred glavnog prekidača razvodnog bloka.

- Na bočnoj strani razvodnog ormana postaviti monofaznu priključnicu sa zaštitnim kontaktom za 250V, 16A. Priključnica mora biti u stepenu mehaničke zaštite najamnje IP54 i sa poklopcem. Dozvoljeno je postavljanje priključnice i u unutrašnjosti ormana.

- Za upravljanje elektromotornim pogonom regulacionog ventila, predvideti dva jednopolna prekidača, sa ručicom na vratima razvodnog bloka i sa natpisnim pločicama. Jedan prekidač će služiti za izbor ručnog ili automatskog rada, dok će drugi služiti za zadavanje komande otvaranja / 0 / zatvaranja u ručnom režimu rada

6.97 Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće - posebni slučajevi

- sistem radna i rezervna pumpa - treba predvideti posebno komandno kolo za upravljanje i signalizaciju rada elektromotora. Na vratima razvodnog ormana predvideti prekidače za biranje radna/0/rezervna i ručnog/automatskog režima rada. Za svaku pumpu predvideti i odgovarajuću signalizaciju: signalna svetiljka zelene boje i natpisom "Motor br. … u radu" i signalna svetiljka crvene boje i natpisom "Motor br. … u kvaru".

- gde postoji jedna radna pumpa sa frekventnom regulacijom - treba predvideti posebno komandno kolo za upravljanje i signalizaciju rada elektromotora. Na vratima razvodnog ormana predvideti prekidač za biranje ručno/0/automatski rad pumpe i odgovarajuću signalizaciju: signalna svetiljka zelene boje i natpisom "Rad" i signalna svetiljka crvene boje i natpisom "Kvar".

6.98 Prekidači postavljeni na vratima ormana su primarni za uključivanje/isključivanje i definisanje režima rada elemenata (pumpe i ventil).

6.99 Za slučaj kada se predviđa zaštita od podzemnih ili otpadnih voda u toplotnoj podstanici, obavezno se ugrađuje drenažna pumpa i odgovarajuća automatika za njen rad. Takođe, predvideti i signalizaciju za rad ovog sistema.

Merenje i regulacija

6.100 Za toplotne podstanice kojima se napajaju porodične kuće - potrebno je predvideti uključenje/isključenje pumpe preko termostata (preporučuje se za postavljanje granične temperature 30°C).

6.101 Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće - potrebno je predvideti automatiku za regulisanje rada podstanice. Elementi automatike su: kontroler, senzori i izvršni organi - pumpe i ventili. Sva oprema mora biti usaglašena međusobno. Regulacioni ventil i elektromotorni pogon moraju biti od istog proizvođača.

Kontroler (mikroprocesorski regulator)

6.102 Kontroler (mikroprocesorski regulator) je specijalizovan elektronski uređaj za regulaciju temperature u podstanicama za daljinsko grejanje. Kontroler treba da bude isporučen predprogramiran sa ugrađenim svim funkcijama i karakteristikama odmah spreman za upotrebu. Preporuka je da se LCD displej kontrolera postavi na spoljnoj strani vrata ormana. Osnovna konfiguracija mora da podržava jedan krug grejanja i jedan klasični krug za PTV. Zahtevi preko toga tretiraće se kao specijalni zahtevi vezani za konfiguraciju podstanice.

6.103 Kontroler treba da upravlja radom cirkulacionih pumpi u podstanici i radom regulacionih ventila, a na osnovu spoljne temperature i na osnovu temperature napojne vode podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije.

Osnovna funkcija kontrolera je da upravlja radom cirkulacione pumpe za grejanje prema sledećim kriterijumima:

- Cirkulacione pumpe se u automatskom režimu uključuju kada su zadovoljena sledeća dva uslova:

1. Spoljna temperatura je niža od zadate startne temperature (16°C)

2. Temperatura vode u napojnom vodu podstanice objekta i unutrašnjoj grejnoj instalaciji je iznad zadate startne vrednosti (28°C)

- Cirkulacione pumpe se u automatskom režimu isključuju kada je zadovoljen jedan od sledeća dva uslova:

1. Spoljna temperatura je iznad zadate najviše temperature (18°C)

2. Temperatura vode u napojnom vodu podstanice objekta je niža od zadate najniže vrednosti (32°C)

Osim ove osnovne funkcije, kontroler mora ispunjavati i druge uslove, karakteristične za upravljanje ovakvom vrstom instalacija (npr. da se u upravljanju pumpom uključi i protok i pritisak na primaru napojnog voda kao parametar). Kontroler mora da ima i mogućnost zadavanja procenta redukcije grejanja i to najmanje sedmično upravljanje i najmanje po 2 do 3 perioda redukcije.

6.104 Za regulacioni ventil: kontroler u automatskom režimu upravlja otvorenost/zatvorenost ventila zavisno od uslova (spoljna temperatura i temperatura vode), prema zadatoj funkcionalnoj zavisnosti, uz softversko ograničenje maksimalno dozvoljenog protoka.

Regulacioni ventil predvideti sa elektromotornim pogonom, sa napajanjem 220V/50Hz ili 24V DC. Stepen mehaničke zaštite je IP54. Preporučuje se opremanje elektromotornog pogona krajnjim prekidačima i/ili davačem položaja. Ukoliko elektromotorni pogon ima krajnje prekidače i davač položaja i njih treba prikazati obavezno na SDNU.

6.105 Kontroler treba da omogući prihvatanje svih relevatnih analognih i digitalnih ulaza, prikazivanje svih merenih veličina, kao i prikazivanje i podešavanje svih parametara regulacije na osvetljenom LCD displeju. Kontroler u osnovnoj konfiguraciji treba da ima najmanje po četiri analognih ulaza (4-20mA) i (0-5V,0-10V), najmanje pet temperaturnih ulaza (Pt 1000), najmanje osam digitalnih ulaza i najmanje osam digitalnih izlaza i četiri analogna izlaza (0-10V), vezu sa najmanje četiri merača utroška toplotne energije preko odgovarajućeg M-bus modula radi očitavanja svih parametara.

6.106 Toplana zadržava pravo da definiše tip komunikacije kontrolera sa drugim uređajima za daljinsku regulaciju. Kontroler mora biti usaglašen sa postojećim SDNU, a Toplana zadržava pravo nad daljinskim upravljanjem uređaja toplotne podstanice. Za komunikaciju pored M-bus modula potrebno je da kontroler poseduje i integrisane mogućnosti za komunikaciju pomoću Ethernet i Modbus protokola za povezivanje na SDNU.

Ukoliko je u podstanici ugrađen sistem autoamatsko održavanje pritiska, sa pripadajućim mikroprocesorskim regulatorom ova 2 sistema moraju biti kompatibilni u smislu da se preko jedinstvenog komunikacionog protokola mogu prikazati na SDNU, pa u skladu sa tim treba predvideti i realizovati odgovarajuću komunikaciju između njih.

6.107 Kontroler treba da ima mogućnost vremenskog programiranja rada pojedinačnih sistema - letnji i zimski režim rada i funkciju protiv smrzavanja, kao i mogućnost zabrane rada pumpe u noćnom periodu. Napajanje kontrolera je 220V/50Hz, klase zaštite najmanje IP54.

6.108 Kontroler može biti zajednički (za dva ili više regulaciona kruga - primer: za grejanje, za sanitarnu vodu itd.) ukoliko podržava zahteve za regulacijom, pojedinačno za svaki sistem.

6.109 Svi relevantni parametri moraju biti zaštićeni lozinkom i dostupni ovlašćenim predstavnicima Toplane. Moraju postojati dva stepena pristupa kontroleru - prvi, lozinkom zaštićeni nivo (administrator) i drugi, slobodni nivo (korisnik).

6.110 Parametre u toplotnoj podstanici regulišu ovlašćeni radnici Toplane. Svako neovlašćeno menjanje parametara ili menjanje regulacije toplotne podstanice, povlači kaznene mere u smislu obračuna troškova ili isključenja sa distributivnog sistema.

Senzori

6.111 Osnovni senzori koji se ugrađuju u toplotne podstanice mogu biti temperaturni i senzori pritiska. Senzori mogu biti direktno povezani na kontroler, preko konekcione kutije ili preko konvertora strujnog izlaza (4-20mA).

6.112 Temperaturni senzori moraju biti Pt tipa (Pt100,500,1000), stepena mahaničke zaštite najmanje IP54, klase tačnosti ±(0,15 + 0,2%), i ugrađeni u čauru dužine najmanje 100mm, prečnika 6 ili 12mm.

6.113 Senzor za merenje spoljašnje temperature postaviti na severnoj strani objekta, zaštićen od uticaja sunca (mehanički i termički) i lokalnih uticaja na minimalnoj visini 3m. Senzor se postavlja tako da je van dohvata ruke i što manje upadljiv. Kablovi kojima se povezuje treba da su, po mogućstvu, takođe van dohvata ruke i mehanički zaštićeni. Opseg merenja je -30°C +50°C. Tip senzora se određuje prema kontroleru. Povezuje se direktno na kontroler.

6.114 Senzor za merenje temperature napojnog voda podstanice objekta (cevni temperaturni senzor) montirati što bliže izlazu iz izmenjivača toplote. Opseg merenja je 0°C-100°C. Stepen mehaničke zaštite je najmanje IP54. Tip senzora se određuje prema kontroleru i povezuje se direktno na kontroler.

6.115 Senzori pritiska moraju biti: za primarni deo (0-16bar) i za sekundarni deo (0-10bar). Tip senzora se određuje prema kontroleru i povezuje se direktno na kontroler sa preporučenim strujnim izlaznim signalom 4-20mA. Senzor pritiska se montira na trokraku manometarsku slavinu.

6.116 U jednoj toplotnoj podstanici izabrana i ugrađena kontrolno-merna oprema mora biti unificirana.

Za svu opremu potrebno je obezbediti odgovarajuće fabričke sertifikate.

Osvetljenje toplotne podstanice

6.117 Toplotna podstanica treba da bude osvetljenja saglasno važećim propisima za ovu vrstu prostorija, uzimajući u obzir isparavanja, zaprljanost svetiljke i sl. Raspored svetiljki treba da omogućava nesmetano očitavanje mernih instrumenata i rad na elementima u podstanici. Potreban osvetljaj u podstanici je najmanje 120 Lux. Svetiljke treba da su u stepenu zaštite najmanje IP54 sa mehaničkom zaštitom (preporuka je ugradnja brodske svetiljke).

6.118 Uoliko se radi o novoizgrađenom objektu, za prostoriju toplotne podstanice projektovati samo jedan razvodni orman. Osvetljenje toplotne podstanice se napaja iz podstaničnog razvodnog ormana, tako što se kolo za osvetljenje vezuje ispred glavnog prekidača i osigurava topljivim osiguračem.

6.119 Uključenje osvetljenja se vrši instalacionim prekidačem u prostoriji toplotne podstanice, na zidu pored ulaznih vrata (suprotno od otvaranja vrata), na visini 1,50 m od poda.

Instalacija izjednačenja potencijala

6.120 Kao obavezni deo projekta je i instalacija izjednačenja potencijala (opis, predmer i predračun i odgovarajući crteži). Instalaciju izjednačenja potencijala predvideti u skladu sa važećim standardima i propisima i konkretnom situacijom, a vezano za građevinski i mašinski deo projekta.

6.121 Cevovode, sudove pod pritiskom i metalne konstrukcije treba povezati na sabirnicu u kutiji za lokalno izjednačavanje potencijala pomoću provodnika P-Y, odgovarajućeg preseka. Ova sabirnica se povezuje na sabirnicu zaštitnog voda (PE) u razvodnom bloku toplotne podstanice pomoću instalacionog voda P-Y odgovarajućeg preseka.

6.122 Prirubnice na cevovodima moraju biti premošćene vodom P-Y 16 mm2, uz korišćenje odgovarajućih kalajisanih kablovskih papučica ili toplom pocinkovanom čeličnom trakom 20x3 mm. Sva mesta mehaničke obrade na traci moraju se zaštititi antikorozivnim premazom.

6.123 Između svih instalacionih vodova u toplotnoj podstanici i između delova pod naponom i metalnih masa mora postojati otpor izolacije min. 1000 Ω /V, što se dokazuje atestom ovlašćene organizacije za ovu vrstu merenja.

7. UNUTRAŠNJA GREJNA INSTALACIJA

Opšte odredbe

7.01 Unutrašnja grejna instalacija je u nadležnosti i odgovornosti vlasnika zgrade, pa se ovim Pravilima o radu propisuju samo osnovni uslovi i preporuke za projektovanje, izbor i montažu unutrašnje grejne instalacije.

7.02 Kod prekida grejanja, zbog neispravnosti unutrašnje grejne instalacije, bez krivice i volje kupca, ne postoji osnov za umanjenje računa za daljinsko grejanje, već je pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme kupca dužno da izvrši nadoknadu troškova kupca prouzrokovanih prekidom.

Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme kupca može izvršiti merenje temperatura u prostorijama kupca, i ukoliko utvrdi svoju odgovornost za poremećaj u grejanju izvrši neophodne radnje na otklanjanju poremećaja, kao i da izvrši nadoknadu troškova kupca prouzrokovanih poremećajem.

7.03 U projektu unutrašnje grejne instalacije obavezno se prilažu izvodi iz glavnog arhitektonsko- građevinskog projekta, koji se odnose na proračun gubitaka toplote za kompletan objekat. Projekat unutrašnje grejne instalacije mora da sadrži i projekat hidrauličkog uregulisavanja unutrašnje grejne instalacije, kao i krivu toplotnog opterećenja za ceo objekat.

7.04 Kontrolni proračun izabrane opreme za vazdušne sisteme vrši se za temperaturu vode u napojnom vodu instalacije koja odgovara spoljnim temperaturama +5°C prema Dijagramu temperaturne regulacije, datom u Prilozima 6, 7 i 8.

7.05 Unutrašnja grejna instalacija, po pravilu, treba da se puni vodom iz distributivnog sistema Toplane iz povratnog voda priključne podstanice.

Tehnički podaci

7.06 Projektne temperature vode za izbor opreme u unutrašnjoj grejnoj instalaciji:

a) za radijatorsko grejanje su:
* u napojnom vodu............................................	maksimalno 80°C
* u povratnom vodu...........................................	maksimalno 60°C
b) za vazdušne sisteme, pri spoljnoj projektnoj temperaturi su:
* u napojnom vodu..............................................	maksimalno 70°C (zavisno od vrste sistema)
* u povratnom vodu............................................	prema temperaturnom režimu na sekundaru

7.07 Maksimalni radni pritisak vode u kućnim instalacijama je 6 bar. Nazivni pritisak za izbor opreme je minimalno PN6, a za objekte veće visine nazivni pritisak određuje projektant.

Tehnička dokumentacija

7.08 Tehnička dokumentacija za termotehničke instalacije (vrelovod/toplovod, podstanica, unutrašnja grejna instalacija) se radi prema važećem pravilniku kojim je regulisana sadržina, izrada i kontrola tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta.

7.09 Izrada tehničke dokumentacije je potrebna, kako za izradu novih delova distributivnog sistema, tako i za rekonstrukciju postojećih. Ukoliko je tokom izgradnje unutrašnje grejne instalacije došlo do odstupanja od projekta, Investitor je dužan da dostavi jedan primerak Projekta izvedenog stanja koji zadržava Toplana.

7.10 Tehnička dokumentacija podleže kontroli u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim je regulisana oblast planiranja i izgradnje. U slučaju da se u periodu od izvršene kontrole tehničke dokumentacije do početka građenja promene tehnički propisi, standardi i norme kvaliteta, tehnička dokumentacija se usaglašava sa tim promenama i podleže ponovnoj kontroli.

7.11 U okviru tehničke dokumentacije treba da se izradi elaborat o raspodeli toplotne energije sa projektovanim toplotnim gubicima zajedničke cevne mreže, iz čega bi mogla da se utvrdi zajednička potrošnja.

Radijatorsko grejanje

7.12 Grejna tela moraju posedovati odgovarajući atest, moraju biti otporna na koroziju i baznu vodu Ph = 9 ÷ 9.8, moraju biti zaštićena od uticaja spoljne korozije i obojena prema važećim tehničkim propisima i normama.

7.13 Svako grejno telo mora biti opremljeno termostatskim radijatorskim ventilom, termo glavom, radijatorskim navijkom za zatvaranje na povratnom vodu i odzračnom slavinom (gde za to postoji potreba), a u skladu sa važećom Odlukom.

7.14 Svaki usponski vod mora da ima mogućnost da se zatvori i isprazni, da se iz njega ispusti vazduh i reguliše protok vode. Elementi za zatvaranje i pražnjenje su kugla slavine min dimenzije DN15. Nakon ispiranja unutrašnje grejne instalacije, pre puštanja u rad, slavine se obezbeđuju od nekontrolisanog pražnjenja. Mesta za zatvaranje, pražnjenje i odvazdušenje moraju se nalaziti u pristupačnim prostorijama, na pristupačnim mestima i obezbeđena od smrzavanja i nekontrolisanog otvaranja.

7.15 Elementi za regulaciju protoka moraju omogućiti hidrauličku ravnotežu cevne mreže i mogu biti ručni ili automatski. Prilikom izbora elemenata za regulaciju prednost treba dati uređajima koji obezbeđuju istovremeno:

- konstantan diferencijalni pritisak u usponskom vodu

- mogućnost zatvaranja usponskog voda

- mogućnost punjenja i pražnjenja usponskog voda

- mogućnost merenja protoka

- mogućnost kontinualne regulacije diferencijalnog pritiska

- mogućnost ograničenja protoka.

7.16 U stambeno-poslovnim zgradama preporuka je da unutrašnja grejna instalacija stambenog i poslovnog dela zgrade budu odvojene.

7.17 Zbog stvaranja uslova za raspodelu troškova za isporučenu toplotnu energiju:

• usponske vodove obavezno voditi kroz hodnik objekta, van stanova ili poslovnih prostora

• grejni krugovi za svaki stan ili poslovni prostor, moraju da imaju posebnu mogućnost regulacije protoka vode, zatvaranja i pražnjenja. Ove elemente smestiti u posebne ormane sa mogućnošću zaključavanja. U ormanima ugraditi kontrolne merače utroška toplotne energije (istog tipa za ceo objekat).

• na svim mestima za zatvaranje i pražnjenje instalacije, na pločici, traci ili nalepnici treba obeležiti broj stana ili poslovnog prostora.

7.18 Cevna mreža može biti izvedena kao dvocevni i jednocevni sistem. Toplana preporučuje izvođenje dvocenog sistema. U slučaju jednocevnog sistema, obavezna je ugradnja radijatorskih ventila za jednocevni sistem.

7.19 Cevna mreža mora biti očišćena i zaštićena od uticaja korozije i nakon toga izolovana odgovarajućim materijalima za ovu vrstu instalacije.

Unutrašnji toplotni uređaji za vazdušne sisteme

7.20 Za vazdušno grejanje obavezno je projektovati i izvesti zasebne cirkulacione krugove ili podstanice objekta odvojeno od kruga radijatorskog grejanja.

7.21 Kod izbora grejnih tela sa prinudnom cirkulacijom vazduha treba uzeti u obzir klizanje temperature vode u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i prema njoj određivati temperaturu izlaznog vazduha iz ovih toplotnih uređaja.

8. KLIMATIZACIJA

8.01 Kod određivanja priključne snage klimatizacionih uređaja u skladu sa važećim standardom uzeti u obzir potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje svežeg vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava u prostorije. Pri dimenzionisanju grejača klimatizacionih uređaja potrebno je uzeti u obzir uređaje sa iskorišćavanjem toplote otpadnog vazduha (pri mešanju svežeg i recirkulacionog vazduha) i temperaturni režim zagrevne vode snadbevača.

U toplotnom bilansu je potrebno odvojeno prikazati udeo snage klimatizacionog uređaja, koji je namenjen za pokrivanje transmisionih gubitaka zgrade.

8.02 Za vazdušno grejanje i klimatizaciju obavezno je projektovati i izvesti zasebne podstanice objekta odvojeno od podstanica objekta za radijatorsko grejanje. Obavezna je ugradnja, pored armature za zatvaranje, termometara na povratnim vodovima za svaki cirkulacioni krug.

8.03 Klimatizacioni uređaji se priključuju preko indirektnih toplotnih podstanica, u skladu sa odgovarajućim pravilnicima iz oblasti ventilacije i klimatizacije izdatim od strane Toplane. Ukoliko je potrebno, izvesti dodatnu regulaciju podstanice objekta.

9. PRIPREMA POTROŠNE (SANITARNE) TOPLE VODE (PTV)

9.01 Sistem za pripremu PTV u zgradama, koje su već priključene na distributivni sistem, priključiti na isti način kao i unutrašnju grejnu instalaciju.

Grejna voda u toplovodnom sistemu je hemijski pripremljena i ne sme doći u neposredni dodir/kontakt sa pitkom vodom.

Sistem za pripremu PTV izvesti kao odvojenu toplotnu podstanicu sa direktnom ili indirektnom izmenom toplotne energije i to sa sopstvenom regulacijom i merenjem potrošene toplotne energije (principijelne šeme veze mogu se dobiti u nadležnoj službi Toplane).

Treba predvideti ugradnju kontrolnih brojila za svaku stambenu poslovnu jedinicu posebno.

9.02 Izbor cevnog registra u akumulacionom bojleru objekta vršiti prema proračunskom režimu 80/60°C Grejni registar od nerđajućeg čelika proračunat za nazivni pritisak PN6 (PN10) i za temperaturu do 80°C smešta se u donjem delu bojlera, koji je antikorozivno zaštićen.

9.03 Za zagrevanje u letnjim mesecima i eventualno dogrevanje u prelaznom periodu potrebno je predvideti ugradnju dodatnih izvora toplote, kojima može, ali ne mora upravljati Toplana. Ukoliko je alternativni izvor toplote električna energija, treba predvideti zasebno električno brojilo za tu namenu.

9.04 Pored obaveznog osiguranja od previsoke temperature PTV sa sigurnosnim termostatom sa funkcijom TP-CTW, potrebno je, takođe, izvesti zaštitu od previsokog pritiska. Ovo obezbeđuju sigurnosni ventili. Sigurnosni ventil mora biti primeren za sisteme pripreme PTV i dimenzionisan po zahtevima važećeg standarda.

Obavezna je ugradnja zatvorene ekspanzione posude na sistem pripreme PTV, čime se sprečava trenutno aktiviranje sigurnosnog ventila. Ekspanziona posuda mora biti obavezno atestirana za sisteme PTV pre predstojeće ugradnje.

9.05 Odvazdušenje rezervoara i sekundarnog dela toplotne podstanice treba predvideti na najvišoj tački sekundarnog dela, postavljanjem odvazdušnog voda koji se završava elementom za zatvaranje.

9.06 Merač utroška toplotne energije za pripremu PTV je osnov je za obračunavanje isporučene količine toplotne energije za PTV.

10. OBUSTAVA ISPORUKE TOPLOTNE ENERGIJE

Obustava isporuke toplotne energije

10.01 Toplana može obustaviti isporuku toplotne energije u slučajevima postojanja nepravilnosti i nedostataka predviđenih važećom Odlukom.

10.02 Pre obustave isporuke toplotne energije Toplana krajnjem kupcu dostavlja pisanu opomenu i ostavlja rok koji ne može biti kraći 3 dana od prijema opomene, za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka iz prethodnog stava.

10.03 Troškovi obustave isporuke toplotne energije, kao i troškovi realizacije ponovne isporuke toplotne energije padaju na teret krajnjeg kupca, koji je dužan da iste izmiri do dana realizacije ponovne isporuke toplotne energije.

10.04 Obustava isporuke toplotne energije može se vršiti i na zahtev krajnjeg kupca, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

- da je krajnji kupac podneo zahtev za obustavu isporuke toplotne energije (Prilog 20) u terminima definisanim važećom Odlukom;

- da je krajnji kupac, uz zahtev, dostavio Odluku o preduzimanju radnji na obustavi isporuke toplotne energije na unutrašnjoj grejnoj instalaciji (Prilog 21).

10.05 Odluku o preduzimanju radnji na obustavi isporuke toplotne energije na unutrašnjoj grejnoj instalaciji donosi lice, odnosno organ koji vrši poslove upravljanja zgradom, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.

10.06 Toplana, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, donosi Rešenje o obustavi isporuke toplotne energije, pod uslovima da je krajnji kupac dostavio Odluku o preduzimanju radnji na obustavi isporuke toplotne energije na unutrašnjoj grejnoj instalaciji.

Rešenje sadrži obračun troškova pražnjenja i ponovnog punjenja instalacije, kao i način i postupak izvođenja radova na obustavi isporuke toplotne energije. Uz Rešenje Toplana dostavlja blanko obrazac Zapisnika o izvršenim radovima (Prilog 22).

10.07 Ukoliko Toplana ima sklopljen Ugovor o održavanju unutrašnjih grejnih instalacija sa Stambenom zajednicom, uz Rešenje, može dostaviti ponudu za izvođenje radova na obustavi isporuke toplotne energije.

Radovi se obavljaju na sledeći način:

- Ukoliko je u objektu izvedena instalacija sa horizontalnim razvodom (ventili ispred stana, razdelni ormari …), obustava se vrši zatvaranjem i plombiranjem ventila numeričkim plombama sa oznakom Toplane, bez pražnjenja instalacija iza ventila. Ove radove vrši isključivo Toplana.

- Ukoliko je u objektu izvedena instalacija sa vertikalnim razvodom (ne postoje glavni ventili i instalacija je izvedena iz stana u stan) obustava se vrši demontažom radijatorskih ventila i navijaka, ugradnjom armature za štoplovanje radijatorskih veza. Izuzetno, uz saglasnost organa upravljanja objektom obustava se može izvršiti isecanjem i zavarivanjem radijatorskih veza (u tom slučaju Toplana nema obavezu obavljanja tih radova).

Radove na obustavi isporuke toplotne energije, kao i na ponovnoj isporuci toplotne energije mogu vršiti isključivo pravno lice ili preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar za izvođenje radova ili Toplana, koja nema obavezu vršenja radova.

10.08 Navedeni radovi se moraju izvršiti u roku od 15 dana od dana pražnjenja vode iz instalacija, a ne kasnije od 1. septembra. Toplana se obavezuje da izvrši pražnjenje instalacije u roku od 3 dana od dana uplate troškova pražnjenja i ponovnog punjenja instalacija.

Troškovi pražnjenja i ponovnog punjenja instalacija se plaćaju na račun Toplane u roku od 15 dana od dana dostave Rešenja. U slučaju obustava kod više korisnika u istoj stambeno-poslovnoj zgradi, korisnici mogu da (pisanim putem) dogovore podelu troškova pražnjenja i/ili ponovnog punjenja instalacija.

10.09 Ukoliko su instalacije u stambeno-poslovnoj zgradi u kojoj treba izvršiti obustavu već prazne, zbog nekih neophodnih popravki, Toplana neće naplaćivati naknadu troškova.

10.10 U slučaju havarije i curenja na instalaciji na kojoj je izvršena obustava isporuke toplotne energije, troškovi sanacije nastale štete ne padaju na teret Toplane kao energetskog subjekta.

10.11 Nakon obavljanja radova na obustavi, Pravno lice odnosno preduzetnik koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme krajnjeg kupca vrši kontrolu usklađenosti izvršenih radnji sa Rešenjem o obustavi isporuke toplotne energije i popunjava Zapisnik koji služi kao dokaz da su radovi izvršeni. Ukoliko u objektu nije ugovoreno održavanje unutrašnjih grejnih instalacija, kontrolu izvršenih radnji vrši Toplana, uz naknadu.

10.12 Zapisnik o izvršenim radovima se popunjava na propisanom obrascu u kome su jasno opisani radovi sa fotografijama mesta obavljenih radova koji je Toplana dostavila uz Rešenje.

Zapisnik o izvršenim radovima se dostavlja Toplani u roku od 3 dana od dana obavljanja radova. Danom predaje ovog Zapisnika smatra se da je krajnjem kupcu izvršena obustava isporuke toplotne energije.

10.13 Period obustave isporuke toplotne energije ne može biti kraći od 12 meseci, osim u slučaju uskraćivanja saglasnosti od strane Stambene zajednice i ukoliko dođe do vlasničkih promena.

10.14 Nakon radova na obustavi isporuke toplotne energije, krajnji kupac ima obavezu plaćanja određenog procenta fiksnog dela cene snabdevanja toplotnom energijom kao i pripadajućeg dela zajedničke potrošnje toplotne energije u varijabilnom delu računa, osim ukoliko Skupština stambene zajednice/ Skupština udruženja nije donela drugačiju odluku, kao i troškove održavanja unutrašnje grejne instalacije u skladu sa Ugovorom o održavanju unutrašnje grejne instalacije.

Zajedničke odredbe

10.15 Kontrolu objekta kome je obustavljena isporuka toplotne energije, odnosno koji je izvršio raskid ugovora, mogu vršiti ovlašćena lica Toplane i/ili predstavnici Stambene zajednice i/ili firme kojoj su povereni poslovi održavanja unutrašnjih grejnih instalacija zgrade.

10.16 Ukoliko se radi o neovlašćenom i bespravnom preuzimanju toplotne energije sa toplotne podstanice ili unutrašnje grejne instalacije, ili se utvrdi da je korisnik ugradio cirkulacionu pumpu ili drugu opremu koja remeti isporuku toplotne energije u priključnoj podstanici, Toplana bez odlaganja preduzima sve neophodne radnje na sprečavanju neovlašćenog preuzimanja toplotne energije. Sve troškove nastale tom prilikom, snosi vlasnik/investitor objekta, odnosno posebnog dela zgrade za koji se vršilo neovlašćeno preuzimanje toplotne energije suprotno važećim propisima.

10.17 Svako neovlašćeno uklanjanje i/ili oštećenje plombi sa uređaja distributivnog sistema ili unutrašnje grejne instalacije tretiraće se kao neovlašćeno preuzimanje i kažnjivo je u skladu sa važećom Odlukom. Obračun potrošene toplotne energije se u tom slučaju preračunava u skladu sa važećom Odlukom.

Ponovna isporuka toplotne energije

10.18 Na zahtev krajnjeg kupca za ponovnu isporuku toplotne energije, Toplana će doneti Rešenje o ponovnoj isporuci toplotne energije.

Rešenje se donosi u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, pod uslovima da je krajnji kupac dostavio Odluku o preduzimanju radnji na ponovnoj isporuci toplotne energije na unutrašnjoj grejnoj instalaciji.

Rešenje sadrži obračun troškova pražnjenja i ponovnog punjenja instalacije (pod istim uslovima kao u tačkama 10.08 i 10.09), kao i način i postupak izvođenja radova na ponovnoj isporuci toplotne energije. Uz Rešenje, Toplana dostavlja blanko obrazac Zapisnika o izvršenim radovima.

10.19 Ukoliko Toplana ima sklopljen Ugovor o održavanju unutrašnjih grejnih instalacija sa Stambenom zajednicom, uz Rešenje može dostaviti ponudu za izvođenje radova na ponovnoj isporuci toplotne energije.

Radovi se obavljaju na sledeći način:

- Ukoliko je u objektu izvedena instalacija sa horizontalnim razvodom (ventili ispred stana, razdelni ormari …), radovi se vrše otvaranjem ventila i demontažom numeričkih plombi sa oznakom Toplana. Ove radove vrši isključivo Toplana.

-·Ukoliko je u objektu izvedena instalacija sa vertikalnim razvodom, radovi na ponovnoj isporuci toplotne energije se vrše montažom novih radijatorskih termostatskih ventila i navijaka, na istom mestu na kome su izvršeni radovi na obustavi isporuke toplotne energije. Izuzetno, ukoliko je obustava izvršena isecanjem i zavarivanjem radijatorskih veza, instalacija se mora dovesti u stanje koje je bilo pre radova na obustavi uz obavezu ugradnje novih radijatorskih termostatskih ventila i navijaka (u tom slučaju Toplana nema obavezu obavljanja tih radova).

- Ugrađeni ventili moraju da poseduju odgovarajuću atestnu dokumentaciju, odnosno potvrdu o kvalitetu opreme.

Radove na ponovnoj isporuci toplotne energije mogu vršiti isključivo pravno lice ili preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar za izvođenje radova ili Toplana, koja nema obavezu vršenja radova.

Navedeni radovi se moraju izvršiti u roku od 15 dana od dana pražnjenja vode iz instalacija, a ne kasnije od 1. septembra. Toplana se obavezuje da izvrši pražnjenje instalacije u roku od 3 dana od dana uplate troškova pražnjenja i ponovnog punjenja istalacija.

Troškovi pražnjenja i ponovnog punjenja instalacija se plaćaju na račun Toplane u roku od 15 dana od dana dostave Rešenja.

10.20 Ukoliko krajnji kupac toplotne energije pripada kategoriji lica u statusu socijalne potrebe, radove na ponovnoj isporuci toplotne energije energije vršiće Toplana bez naknade troškova, osim troška nabavke novih ventila i navijaka.

10.21 Nakon obavljanja radova na ponovnoj isporuci toplotne energije, Pravno lice odnosno preduzetnik koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme kupca vrši kontrolu usklađenosti izvršenih radnji sa Rešenjem o ponovnoj isporuci toplotne energije i popunjava Zapisnik koji služi kao dokaz da su radovi izvršeni. Ukoliko u objektu nije ugovoreno održavanje unutrašnjih grejnih instalacija, kontrolu izvršenih radnji i popunjavanje Zapisnika vrši Toplana, uz naknadu.

10.22 Zapisnik o izvršenim radovima se popunjava na propisanom obrascu u kome su jasno opisani radovi sa fotografijama mesta obavljenih radova koji je Toplana dostavila uz Rešenje.

Zapisnik o izvršenim radovima se dostavlja Toplani u roku od 3 dana od dana obavljanja radova. Danom predaje ovog Zapisnika smatra se da je krajnjem kupcu izvršena ponovna isporuka toplotne energije.

10.23 U slučaju havarije i curenja na instalaciji na kojoj je izvršena ponovna isporuka toplotne energije u garantnom roku, troškovi sanacije nastale štete padaju na teret davaoca garancije.

10.24 Nakon radova na ponovnoj isporuci toplotne energije, kupac ima obavezu plaćanja punog iznosa fiksnog i varijabilnog dela cene snabdevanja toplotnom energijom, kao i ostale troškova definisane Odlukom.

10.25 Obračun troškova za izvođenje radova u postupku obustave isporuke toplotne energije i ponovne isporuke je dat u Prilogu 24, a obračun troškova za izvođenje radova u postupku raskida Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom je dat u Prilogu 25.

11. TOPLOTNI IZVORI

11.01 U toku trajanja grejnog dana toplotni izvori rade tako da krajnjem kupcu učine dostupnom za preuzimanje količinu toplotne energije neophodne za postizanje i održavanje propisane temperature u grejnim prostorijama krajnjeg kupca, a u skladu sa važećom Odlukom.

11.02 Pri niskim spoljnim temperaturama, u cilju tehničke zaštite sistema ili postizanja temperatura propisanih važećom Odlukom, Toplana može produžiti grejni dan ili vršiti neprekidnu isporuku toplotne energije i da pri tome racionalno gazduje energijom.

Toplana može u toku grejnog dana prekinuti isporuku toplotne energije usled povoljne spoljne temperature, pod uslovom da u objektima održava temperature propisane važećom Odlukom.

11.03 Intenzitet rada toplotnih izvora vrši se prema kliznom dijagramu (Prilozi 6, 7 i 8) i zavisi od spoljnih uslova:

- spoljne temperature

- brzine vetra

- hidrometeroloških uslova (vlažnost vazduha, kiša...)

 

12. POSTUPCI U KRIZNIM SITUACIJAMA

12.01 Krizna situacija je okolnost u kojoj korisnik toplotne energije nema isporuku toplotne energije u grejnoj sezoni zbog otkaza ili poremećaja procesa rada toplotnih izvora, distributivnog sistema i poremećaja u radu usled više sile ili nedostatka energenata.

12.02 U slučaju nastupanja neplaniranih ili neočekivanih poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, Toplana je dužna da odmah o tome obavesti upravu nadležnu za komunalne delatnosti i da istovremeno preduzme mere za otklanjanje uzroka poremećaja.

12.03 Tokom kriznih situacija obavezno je maksimalno angažovanje zaposlenih u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih organa osnivača.

12.04 U slučaju poremećaja ili prekida u isporuci toplotne energije usled više sile ili drugih razloga koji se nisu mogli sprečiti, Toplana mora bez odlaganja preduzeti sledeće operativne mere na otklanjanju uzroka poremećaja ili prekida, i to:

- privremeno snabdevanje korisnika toplotnom energijom iz alternativnih izvora, ukoliko je to moguće;

- radno angažovanje zaposlenih na otklanjanju uzroka poremećaja, odnosno prekida;

- angažovanje trećih lica u obezbeđivanju uslova za isporuku toplotne energije;

- hitnu popravku i zamenu instalacija i uređaja kojima se obavlja delatnost;

- zaštitu objekata, uređaja i instalacija od daljih havarija;

- druge neophodne mere.

12.05 Ako je na delu toplovodne mreže došlo do havarije, Toplana zadržava pravo prekida isporuke toplotne energije određenim korisnicima, kako bi preostali deo konzuma imao redovnu isporuku.

13. PRAVILA O MERENJU

13.01 U skladu sa važećom Odlukom, Toplana vrši merenje isporučene toplotne energije u priključnoj podstanici. Merenja se vrše prvog dana u narednom mesecu od meseca za koji se vrši obračun. Ukoliko se očitavanje vrši nakon prvog dana narednog meseca, za obračun se uzima stanje iz interne memorije merača (na prelasku iz prethodnog u naredni mesec).

13.02 Očitavanje se beleži u bloku izveštaja koji se nalazi u svakoj toplotnoj podstanici. U izveštaj se upisuje stanje na meraču (kWh, MWh), trenutni protok vode, temperature na primarnom vodu, datum i vreme očitavanja i napomena. Eventualno prisustvo predstavnika vlasnika/investitora/stambene zajednice, evidentira se u napomeni, uz njegov potpis.

13.03 Bilo koja promena na unutrašnjoj grejnoj instalaciji, koja može uticati na raspodelu toplotne energije, zahteva očitavanje i evidentiranje trenutnog stanja merača utroška toplotne energije.

13.04 Zaštita merača se vrši plombiranjem računske jedinice (dve plombe), temperaturnih sondi (dve plombe). Provera ispravnosti plombi se vrši prilikom svakog obilaska.

13.05 Toplana zadržava pravo vanrednih obilazaka toplotnih podstanica i evidentiranja stanja opreme.

13.06 Za period kada je merač utroška toplotne energije neispravan, a vrši se isporuka toplotne energije, isporučena količina toplotne energije se određuje na osnovu potrošnje u uporednom mesečnom obračunskom periodu. Pod uporednim mesečnim obračunskim periodom se smatra obračunski period iz prethodne 2 grejne sezone kada je prosečna dnevna temperatura bila ista ili najpribližnija temperaturi u obračunskom periodu kada je merač bio neispravan. U slučaju da nije moguće pregledom statističkih podataka odrediti uporedne klimatske uslove, alternativa je definisanje potrošnje za period kada merač nije merio u odnosu na objekat iste građevinske strukture i grejne površine čiji je merač ispravan.

14. PRELAZNO-ZAVRŠNE ODREDBE

14.01 Ova Pravila o radu, nakon stupanja na snagu, se primenjuju za sve novoizgrađene i rekonstruisane objekte, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, podstanice, kao i unutrašnje grejne instalacije.

14.02 Svaka tehnička izmena grejne instalacije podrazumeva pridržavanje aktuelnih tehničkih propisa i ovih Pravila o radu.

Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnje grejne instalacije, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Uslovi za projektovanje i priključenje po važećim propisima, a pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na distributivni sistem pod pomenutim Uslovima.

14.03 Sastavni deo Pravila o radu distributinog sistema su i Prilozi od broja 1 do broja 25 i Aneks A.

14.04 Nadzorni odbor Toplane donosi Pravila o radu. Saglasnost na Pravila o radu daje Gradsko veće Grada Niša uz dostavljeno mišljenje sekretarijata nadležnog za poslove energetike. Stupaju na snagu sutradan po objavljivanju u "Službenom listu Grada Niša".

Danom stupanja na snagu ovih Pravila prestaju da važe Tehnički uslovi br.03-2288/2 od 05.05.2016. godine kao i svi ugovori zaključeni na osnovu Tehničkih uslova br.03-2288/2 od 05.05.2016. godine.

Rok za utvrđivanje statusa kontrolora za već postojeće kontrolore je 30 dana od dana stupanja na snagu ovih Pravila o radu. Ukoliko u ovom roku ne završe proceduru utvrđivanja statusa, prestaje im status kontrolora. Rok za zaključivanje novih ugovora između Stambenih zajednica i kontrolora je 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika.

PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA

- ANEKS A -

JKP "GRADSKA TOPLANA" NIŠ

TEHNIČKI USLOVI ZA UGRADNJU, ODRŽAVANJE I OČITAVANJE UREĐAJA ZA REGISTROVANJE UDELA SOPSTVENE POTROŠNJE I IZRADU DELOVNIKA TROŠKOVA (TEHNIČKI USLOVI)

- Osnovni pojmovi

- Opšti uslovi za ugradnju uređaja

- Tehnički uslovi za uređaje

- Posebni uslovi

- Uslovi za kontrolore

- Uslovi za očitavanje

- Ukidanje statusa kontrolora

 

Ovim Tehničkim uslovima utvrđuju se: osnovni pojmovi, opšti uslovi za ugradnju uređaja, tehnički uslovi za uređaje za registrovanje sopstvene potrošnje, posebni uslovi, uslovi za kontrolore, uslovi za očitavanje uređaja i uslovi u pogledu ukidanja statusa kontrolora.

I

Osnovni pojmovi

• delitelj toplote je uređaj kojim se određuje udeo svakog krajnjeg kupca u ukupno isporučenoj količini toplotne energije, što služi za raspodelu ukupno isporučne količine toplotne energije (u daljem tekstu "delitelj");

• kontrolni merač utroška toplotne energije je uređaj kojim se registruje količina utrošene toplotne energije svakog posebnog dela stambene zgrade pojedinačno, koja služi za raspodelu ukupno isporučene količine toplotne energije (u daljem tekstu "kontrolni kalorimetar");

• oprema za termoregulaciju je uređaj kojim se može podešavati (regulisati) potrošnja toplotne energije (u daljem tekstu "termostatski ventil");

• proizvođač opreme je pravno lice, odnosno preduzetnik koji proizvodi mernu i/ili regulacionu opremu, predstavništvo stranog proizvođača merne i/ili regulacione opreme za teritoriju Republike Srbije, odnosno ovlašćeni zastupnik stranog proizvođača merne i/ili regulacione opreme za teritoriju Republike Srbije (delitelja, kontrolnih kalorimetara i termostatskih ventila);

• kontrolor je pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti kontrole, očitavanja i raspodele isporučene količine toplotne energije, sa kojim krajnji kupci toplotne energije ugovaraju ove usluge. Kontrolor može biti i energetski subjekat;

• delovnik troškova je dokument kojim se određuju udeli krajnjih kupaca toplotne energije u troškovima isporučene toplotne energije, isporučene preko zajedničkog merača utroška (zbir svih udela mora biti 100%).

Napomena: Jedno pravno lice, odnosno preduzetnik može istovremeno biti i proizvođač opreme i kontrolor.

II

Opšti uslovi za ugradnju uređaja

1. Uslov za priključenje objekata na sistem daljinskog grejanja je ugradnja uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje (delitelji ili kontrolni kalorimetri) u svim posebnim delovima stambene zgrade.

2. Kod objekata koji su ranije već priključeni na sistem daljinskog grejanja, odluku o ugradnji uređaja donose krajnji kupci (Stambena zajednica, odnosno organ upravljanja Stambenom zajednicom).

3. Kod objekata koji su već priključeni na sistem daljinskog grejanja, a već imaju ranije ugrađene uređaje, odluku o aktiviranju uređaja donose krajnji kupci (Stambena zajednica, odnosno organ upravljanja Stambenom zajednicom).

4. Kod objekata sa sistemom horizontalnog razvoda (jednocevni i dvocevni), kod podnog i zidnog grejanja i ventilatorsko konvektorskog grejanja ugrađuju se kontrolni kalorimetri.

5. Kod objekata sa sistemom vertikalnog razvoda ugrađuju se delitelji.

6. U zgradama odnosno delovima zgrada koji predstavljaju nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično) moguća je ugradnja samo istog tipa delitelja.

7. Kod objekata sa kombinacijom sistema vertikalnog i horizontalnog razvoda Stambena zajednica donosi odluku o vrsti uređaja na preporuku energetskog subjekta.

8. Delitelji ne mogu da se ugrađuju u slučajevima:

- grejnih tela bez termostatskih ventila

- podnog grejanja

- ventilatorsko-konvektorskog grejanja

9. Uređaji moraju da imaju garantni rok u skladu sa zakonom kojim se reguliše ova oblast.

III

Tehnički uslovi za uređaje za registrovanje udela sopstvene potrošnje (u daljem tekstu "tehnički uslovi za uređaje")

Tehnički uslovi koje uređaji moraju da ispune:

1. Uređaji moraju da poseduju dokaz o ispunjenju tehničkih karakteristika u skladu sa sledećim normama:

- EN 834 za delitelje,

- EN 1434 za kontrolne kalorimetre

- EN 215 za termostatske ventile.

2. Delitelji moraju da rade na najmanje dvosenzorskom principu i da vrše alokaciju na osnovu razlike temperature grejnog tela i zagrevanog prostora (Δt˚).

3. Delitelji moraju da budu snabdeveni baterijskim napajanjem, koje omogućava radni vek od najmanje 10 godina.

4. Kontrolni kalorimetri moraju da budu snabdeveni baterijskim napajanjem, koje omogućava radni vek od najmanje 5 godina.

5. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da podržavaju daljinsko očitavanje podataka pomoću radio signala, "M-bus" komunikacije i/ili puls/radio komunikacije, omogućavajući očitavanje bez ulaska u prostorije korisnika, odnosno bez direktnog pristupa uređaju. Ukoliko ne podržavaju prihvatanje radio signala direktno sa uređaja, ili se koristi "M- bus"/puls komunikacija, neophodno je ugraditi kompletnu infrastrukturu potrebnu radi daljinskog očitavanja (spratni kolektori podataka i druga neophodna oprema).

6. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da podržavaju opciju programiranja datuma preseka i da prikazuju minimalno sledeće podatke na LCD ekranu: trenutnu vrednost, akumuliranu vrednost, info kod o stanju greške, zapamćenu vrednost za presečni datum.

7. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da poseduju softversku podršku za prepoznavanje manipulacije i pokušaja skidanja uređaja. Enkripcija radio signala mora da bude omogućena.

8. Delitelji moraju da zadovolje standarde za klasu zaštite IP31.

9. Kontrolni kalorimetri moraju da zadovolje standarde za klasu zaštite IP54.

10. Uređaji moraju da budu ugrađeni na osnovu tehničke dokumentacije sačinjene u skladu sa tehničkom dokumentacijom proizvođača.

11. Delitelji moraju da podržavaju programiranje snage i koeficijenata vrednovanja različitih tipova radijatora, a u skladu sa normom EN 834.

12. Kontrolni kalorimetri moraju da poseduju važeće Uverenje o odobrenju tipa merila koje izdaje Direkcija za mere i dragocene metale, odnosno Rešenje kojim se priznaje važenje inostranog uverenja ili Izvod iz registra inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti, koje izdaje resorno ministarstvo Republike Srbije.

13. Proizvođač opreme mora da izda Izjavu o ovlašćenju (jednog ili više) kontrolora za teritoriju grada Niša, odnosno Izjavu da je proizvođač opreme ujedno i kontrolor za teritoriju grada Niša, za određeni tip uređaja.

Nakon ispunjenja navedenih tehničkih uslova, Gradska toplana ima obavezu izdavanja Potvrde o usaglašenosti sa Tehničkim uslovima za uređaje, podnosiocu zahteva.

IV

Posebni uslovi za ugradnju i održavanje uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje

1. Pre ugradnje uređaja za koji je izdata Potvrda o usaglašenosti sa Tehničkim uslovima za uređaje, Stambena zajednica mora da dostavi Odluku o izboru kontolora koji je na listi registrovanih kontrolora za odgovarajući tip uređaja, koju vodi Gradska toplana.

2. Pre ugradnje opreme Stambena zajednica/vlasnik zgrade/Investitor potpisuje Ugovor o ugradnji opreme sa proizvođačem opreme kojim će posebno biti regulisana međusobna prava i obaveze, podizvođač za ugradnju opreme, rok za ugradnju opreme, dinamiku ugradnje po pojedinačnim stanovima, obaveze Stambene zajednice da obezbedi pristup stanovima i ormarićima, garantni rok opreme, obaveze servisiranja opreme u garantnom roku i dr., kao i eventualno pravo Stambene zajednice na nadoknadu štete u slučaju nemogućnosti proizvođača opreme da obezbedi makar jednog kontrolora za ugrađene uređaje sa liste registrovanih kontrolora ukoliko Gradska toplana ukine status postojećem kontroloru ili on prestane sa obavljanjem delatnosti na tržištu.

3. Pre ugradnje opreme Stambena zajednica dostavlja Toplani dopis u kojem obaveštava da je sa proizvođačem opreme ugovorom regulisala prava i obaveze uključujući i eventualno pravo Stambene zajednice na nadoknadu štete u slučaju nemogućnosti proizvođača opreme da obezbedi makar jednog kontrolora.

Ukoliko su u objektu već ugrađeni uređaji koji nisu u skladu sa navedenim Tehničkim uslovima za uređaje i Posebnim uslovima, potrebno je da krajnji kupci (odnosno Stambena zajednica) daju Izjavu kojom su saglasni da raspodela potrošnje bude vršena na osnovu već postojeće opreme, kao i da obezbede jednog od kontrolora kojima je Gradska toplana izdala rešenje o statusu kontrolora. Gradska toplana će u tom slučaju, a nakon uveravanja da na taj način može da se obezbedi verodostojna raspodela ukupno isporučene toplotne energije, izdati Potvrdu o prihvatanju tih uređaja.

V

Uslovi za sticanje statusa kontrolora

Kontrolor može biti pravno lice, odnosno preduzetnik koji ispuni sledeće uslove:

1. da je registrovan kod nadležnog organa, odnosno upisan u odgovarajući registar

2. da nije osuđivan za neko od krivičnih dela, kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare

3. da nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme podnošenja zahteva za sticanje statusa kontrolora

4. da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji

5. da nije u blokadi

6. da je doneo osnivački akt, odnosno odluku o početku obavljanja delatnosti 63.11 obrada podataka, hosting i sl. i 82.99 ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju;

7. da je od proizvođača opreme ovlašćen za očitavanje delitelja i/ili kontrolnih kalorimetara, što dokazuje izjavom potpisanom od strane proizvođača opreme;

Nakon provere i potvrđivanja ispunjenosti uslova, Gradska toplana kontroloru izdaje Rešenje o utvrđivanju statusa kontrolora.

VI

Uslovi za očitavanje uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje i preraspodelu troškova

(Uslovi za kontrolora)

Kontrolor započinje sa očitavanjem i izradom delovnika troškova nakon sklapanja ugovora sa Stambenom zajednicom kojim je ugovoreno pružanje kompletne usluge očitavanja i raspodele potrošnje toplotne energije i u kome su regulisana međusobna prava i obaveze kontrolora i Stambene zajednice i dostavljanja početnih stanja na kontrolnim kalorimetrima, odnosno deliteljima, u propisanom elektronskom formatu za dostavu podataka Gradskoj toplani. Dokument za transfer podataka mora biti strukturiran na sledeći način:

• tip dokumenta za transfer podataka je tekstualni (.txt);

• razmak (separator) između polja je (;) (tačka-zarez);

• decimalni znak je (.) (tačka);

• font je latinični;

• dokument nema nikakvog zaglavlja.

Polja su sledeća:

• ID operatora (3 karaktera) - jedinstvena šifra kontrolora koju dodeljuje Gradska toplana;

• šifra podstanice (6 karaktera) - šifra podstanice u bazi Gradske toplane;

• ID objekta (3 karaktera) - ID objekta u bazi Gradske toplane (001, 002, 003,...);

• model(4 karaktera) - oznaka modela raspodele troškova u skladu sa Pravilnikom o načinu raspodele i obračuna troškova za isporučenu toplotnu energiju;

• šifra prostora (7 ili 9 karaktera) - šifra prostora dužine 7 karaktera u bazi Objedinjene naplate za stambeni prostor, odnosno šifra prostora dužine 9 karaktera u bazi Gradske toplane za poslovni prostor;

• oznaka vrste prostora (2 karaktera) - sp za stamben, odnosno pp za poslovni prostor;

• ID prostora (maksimalno 9 karaktera) - jedinstveni ID prostora u bazi kontrolora, koji u startu može da bude isti kao polje šifra prostora;

• ulica (maksimalno 30 karaktera) - naziv ulice iz adrese prostora;

• broj zgrade (3 karaktera) - ulični broj stambene zgrade;

• podbroj zgrade (maksimalno 1 karakter) - eventualni sufiks/podbroj stambene zgrade (slovna oznaka A, B, V,...);

• ulaz (maksimalno 2 karaktera) - broj ulaza (00, 01, 02,...);

• broj stana/lokala (maksimalno 8 karaktera) - (3 karaktera za stambeni prostor, odnosno do 8 karaktera za poslovni prostor;

• korisnik (maksimalno 60 karaktera) - prezime i ime za korisnika koji je fizičko lice, odnosno naziv firme za korisnika koji je pravno lice;

• površina (maksimalno 7 karaktera) - površina prostora u kvadratnim metrima (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale):

• koeficijent zajedničke potrošnje (maksimalno 6 karaktera) - koeficijent zajedničke potrošnje u stambenoj zgradi (numerički podatak sa maksimalno 4 decimale);

• obračunska površina (maksimalno 7 karaktera) - površina prostora u kvadratnim metrima sa kojom se vrši raspodela troškova (za korisnike koji se greju: površina prostora; za korisnike u obustavi: koef. zajedničke potrošnje x površina prostora) (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale):

• datum čitanja (10 karaktera) - datum čitanja delitelja/kontrolnog kalorimetra prikazan u formatu dd/mm/yyyy;

• broj impulsa (maksimalno 6 karaktera) - samo u slučaju delitelja, celobrojni zbir očitanih impulsa sa svih delitelja u prostoru;

• očitana potrošnja (maksimalno 9 karaktera) - samo u slučaju kontrolnih kalorimetara, očitana vrednost u kWh (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• status korisnika (1 karakter) - A ukoliko se prostor greje, O ukoliko je u obustavi isporuke toplotne energije i R ukoliko je prostor u raskidu ugovora;

• K2 (maksimalno 4 karaktera) - korektivni faktor za korisnike koji nemaju ugrađene delitelje (iz stambenih zgrada sa ugrađenim deliteljima), odnosno 0 za sve ostale korisnike (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• broj uređaja (1 ili 2 karaktera) - broj grejnih tela u prostoru, u slučaju zgrade sa deliteljima, odnosno broj ugrađenih kontrolnih kalorimetara za prostor, u slučaju zgrade sa kontrolnim kalorimetrima;

• rez1 (maksimalno 9 karaktera) - obračunata zajednička potrošnja prostora u kWh (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• rez2 (maksimalno 9 karaktera) - obračunata sopstvena potrošnja prostora u kWh, za korisnike bez ugrađenih mernih uređaja (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• rez3 (maksimalno 9 karaktera) - obračunata sopstvena potrošnja prostora u kWh, za korisnike sa ugrađenim mernim uređajima (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• saldo (maksimalno 9 karaktera) - ukupna obračunata potrošnja prostora u kWh (numerički podatak sa maksimalno 2 decimale);

• napomena (maksimalno 80 karaktera) - eventualna napomena.

Nakon potpisivanja ugovora između kontrolora i Stambene zajednice, kontrolor započinje sa pružanjem usluge očitavanja delitelja/kontrolnih kalorimetara i izrade delovnika troškova uz poštovanje sledećih uslova:

1. Usluga se vrši u skladu sa odredbama važećeg Pravilnika o načinu raspodele i obračuna troškova za isporučenu toplotnu energiju.

2. Dokument za dostavu delovnika troškova mora biti u skladu sa gore propisanim formatom.

3. Krajnji rok za dostavu delovnika troškova je 7. dan u mesecu za prethodni mesec bez obzira na eventualne neradne dane

4. Kontrolor u periodu dostave računa za grejanje mora da obezbedi validan dokaz o očitanim podacima i obračunatoj potrošnji sa kontrolnih kalorimetara/delitelja, svakom krajnjem kupcu. Validan dokaz koji dostavlja krajnjem kupcu treba da sadrži elektronski podatak sa očitanom potrošnjom za svaki konkretan obračunski period u skladu sa programiranim datumom preseka uređaja, koji je isti sa datumom preseka merača utroška toplotne energije u toplotnoj podstanici, ili zajedničkog kontrolnog merača na drugom nivou raspodele, uključujući individualni odštampani obračun potrošnje.

5. Kontrolor mora da obezbedi korisnicima mogućnost demontaže, servisiranja u garantnom i vangarantnom roku, baždarenja i montaže kalorimetara, odnosno zamene neispravnog delitelja. Korisnici za ove pobrojane aktivnosti smeju da angažuju isključivo kontrolora;

6. Kontrolor je u obavezi da nadoknadi krajnjim kupcima štetu koju je prouzrokovao u mernom periodu kada je dostavljen neispravni delovnik troškova, ukoliko novom raspodelom nije moguće obezbediti verodostojnu raspodelu troškova.

Napomena: Ukoliko kontrolor dostavi dokument koji nije u skladu sa propisanim formatom, ili nije ispoštovao dogovoreni rok za slanje dokumenta ili zbir obračunate potrošnje nije jednak očitanom stanju na glavnom meraču, raspodela isporučene količine toplotne energije vršiće se po modelu 1EGa ili 1EGb, kako je i definisano Pravilnikom o načinu raspodele i obračuna troškova za isporučenu toplotnu energiju.

VII

Ukidanje statusa kontrolora

Gradska toplana ima pravo da kontroloru oduzme status u sledećim slučajevima:

• davanje ponuda koje kontrolor nije u mogućnosti da ispuni;

• davanje netačnih informacija od strane kontrolora korisnicima i/ili Gradskoj toplani;

• pristupanje aktivnostima očitavanja i naplate očitavanja pre sticanja statusa kontrolora;

• naplaćivanje usluga za koje kontrolor nije ovlašćen;

• kašnjenje u očitavanju ili dostavljanju dokumenta sa delovnikom troškova više od 3 puta u toku grejne sezone;

• ponavljanje nepravilnosti u očitavanju i raspodeli više od 5 puta u toku grejne sezone;

• pritužbi krajnjih korisnika i/ili Stambene zajednice za nedostavljanje validnog dokaza o očitanim i obračunatim vrednostima utroška više od 5 puta u toku jedne grejne sezone;

• povlačenje izjave da je kontrolor ovlašćen za očitavanje delitelja i/ili kontrolnih kalorimetara od strane proizvođača opreme;

• prestanak ispunjavanja bilo kog od uslova navedenih u poglavlju V.

U slučaju oduzimanja statusa kontrolora, Gradska toplana izdaje Rešenje o gubitku statusa kontrolora. Gubitkom statusa kontrolora, svi Ugovori o kontroli, merenju i raspodeli koje je isti potpisivao, smatraju se raskinutim. Gradska toplana ima obavezu prosleđivanja Rešenja o gubitku statusu kontrolora, proizvođaču ukoliko ne postoji drugi kontrolor za ugrađenu opremu na listi registrovanih kontrolora (u cilju hitnog obezbeđivanja novog kontrolora) i svim Stambenim zajednicama sa kojima je kontrolor imao sklopljene ugovore u cilju izbora novog kontrolora.

Do određivanja novog/novih kontrolora od strane proizvođača opreme, odnosno sklapanja ugovora Stambene zajednice sa drugim kontrolorom i obaveštavanja Gradske toplane o tome, Gradska toplana će preraspodelu isporučene količine toplotne energije vršiti prema modelu 1EGa ili 1EGb Pravilnika o načinu raspodele i obračuna troškova za isporučenu toplotnu energiju.

Kontrolor koji izgubi status nema prava da aplicira za ponovno sticanje statusa.

Priloge 1-25, koji su sastavni deo ovih pravila, možete pogledati OVDE