UREDBA

O POSEBNIM ZAHTEVIMA ZA STABILITET RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA

("Sl. glasnik RS", br. 45/2018)

Član 1

Ovom uredbom propisuju se posebni zahtevi za stabilitet ro-ro putničkih brodova, sadržina svedočanstva i usklađenost sa posebnim zahtevima stabiliteta, uslovi za obavljanje sezonske delatnosti linijskog prevoza ro-ro putničkim brodovima i delatnosti u kraćem vremenskom periodu, metode ispitivanja modela, kao i smernice za primenu posebnih zahteva stabiliteta.

Član 2

Ova uredba primenjuje se na ro-ro putničke brodove koji plove na redovnoj liniji u međunarodnoj plovidbi.

Član 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) država domaćin je država u čiju luku uplovljava, ili iz čije luke isplovljava ro-ro putnički brod na redovnoj liniji;

2) značajna visina talasa (hs) je prosečna visina jedne trećine najvećih uočenih talasa u datom vremenskom periodu;

3) međunarodne pomorske konvencije su Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, usvojena 1974. godine (SOLAS 74) i Međunarodna konvencija o teretnim linijama, usvojena 1966. godine, kao i svi protokoli i pravilnici koji podležu obaveznoj primeni u Republici Srbiji kao državi članici Međunarodne pomorske organizacije;

4) međunarodno putovanje je putovanje morem broda iz luke jedne države u luku druge države i obratno;

5) novi brod je pomorski brod za koji je kobilica postavljena ili koji je u sličnoj fazi gradnje posle 1. oktobra 2004. godine, pri čemu se pod sličnom fazom podrazumeva početak gradnje određenog broda i početak montaže tog broda, koji uključuje najmanje 50 tona ili 1% procenjene mase materijala konstrukcije, u zavisnosti šta je od toga manje;

6) posebni zahtevi stabiliteta su zahtevi stabiliteta dati u Prilogu 1. ove uredbe;

7) postojeći brod je pomorski brod koji nije u gradnji;

8) preostalo nadvođe (fr) je najmanje vertikalno rastojanje između ro-ro palube i konačne vodne linije na mestu oštećenja, pri čemu se ne uzima u obzir dodatno dejstvo morske vode nakupljene na oštećenoj ro-ro palubi;

9) putnik je svako lice na brodu, osim dece mlađe od jedne godine, lica zaposlenih na brodu u bilo kom svojstvu i članova njihove porodice;

10) redovna linija je niz putovanja ro-ro putničkih brodova koji saobraćaju između dve ili više istih luka, prema objavljenom redu vožnje, ili koja su pravilna i redovna da čine prepoznatljiv sistemski niz;

11) ro-ro putnički brod je pomorski brod sa sopstvenim pogonom registrovan za prevoz više od 12 putnika sa prostorom za ro-ro teret i prostorom posebne kategorije;

12) Sporazum iz Stokholma je Sporazum zaključen u Stokholmu 28. februara 1996. u skladu sa Rezolucijom 14. Konferencije SOLAS 95 "Regionalni sporazumi o posebnim zahtevima stabilnosti za ro-ro putničke brodove" donet 29. novembra 1995.;

13) uprava države zastave je nadležni organ države pod čijom zastavom plovi ro-ro putnički brod.

Član 4

Značajna visina talasa (hs) koristi se za određivanje visine vode na palubi za automobile, kada se primenjuju posebni zahtevi stabiliteta iz Priloga 1. - Posebni zahtevi za stabilitet ro-ro putničkih brodova, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Vrednosti značajne visine talasa (hs) su vrednosti koje u toku jedne godine neće biti premašene više od 10%.

Član 5

Ro-ro putnički brodovi iz člana 2. ove uredbe moraju da ispunjavaju posebne zahteve stabiliteta iz Priloga 1. i zahteve iz Pravila II-1/B/8 SOLAS Konvencije koji se odnose na vodonepropusno pregrađivanje i stabilitet u oštećenom stanju.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana ro-ro putnički brodovi koji plove isključivo u morskim područjima u kojima je značajna visina talasa jednaka ili manja od 1,5 metara moraju da ispunjavaju samo posebne zahteve stabiliteta iz Priloga 1.

Za primenu zahteva iz Priloga 1. koriste se smernice iz Priloga 2. - Smernice za primenu posebnih zahteva stabiliteta, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 6

Ro-ro putnički brodovi moraju da imaju svedočanstvo da su usklađeni sa posebnim zahtevima stabiliteta iz člana 5. ove uredbe.

U svedočanstvu iz stava 1. ovog člana koje izdaje priznata organizacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje pomorska plovidba se obavezno navodi značajna visina talasa (hs) do koje brod ispunjava posebne zahteve stabiliteta.

Svedočanstvo iz stava 1. ovog člana važi dok brod plovi u području iste ili niže značajne visine talasa od navedene u svedočanstvu.

Svedočanstvo iz stava 1. ovog člana izdato prema propisima država članica Evropske unije priznaje se kao da je izdato u Republici Srbiji.

Član 7

Ako prevoznik koji obavlja redovni linijski prevoz tokom cele godine namerava da uvede dodatne ro-ro putničke brodove za prevoz u kraćem vremenskom razdoblju na toj liniji, on o tome mora da obavestiti ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo) najkasnije mesec dana pre nego što navedeni brodovi započnu sa radom na toj liniji. U slučajevima kada zbog nepredviđenih okolnosti treba hitno uvesti zamenski ro-ro putnički brod da bi se obezbedilo redovno odvijanje linijskog prevoza, primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuju zahtevi za kompaniju koja upravlja ro-ro putničkim brodovima.

Ako prevoznik namerava da sezonski obavlja redovni linijski prevoz u kraćem vremenskom periodu koji nije duži od šest meseci godišnje, on o tome mora da obavesti ministarstvo najkasnije tri meseca pre početka obavljanja prevoza.

Kada se prevoz iz stava 2. ovog člana obavlja u uslovima značajne visine talasa manje od utvrđene za isto morsko područje za prevoz tokom cele godine, ministarstvo može da za određivanje visine vode na palubi pri primeni posebnih zahteva stabiliteta iz Priloga 1. upotrebljava vrednost značajne visine talasa primenjivu za ovo kraće vremensko razdoblje, u dogovoru sa državom na drugom kraju plovidbenog puta.

Kada nadležni organ države ili država domaćin da pristanak za vršenje prevoza iz st. 1. i 2. ovog člana, ro-ro putnički brod koji obavlja taj prevoz mora da ima svedočanstvo iz člana 6. stav 1. ove uredbe.

Član 8

Ova uredba je usklađena sa svim načelima i zahtevima iz Direktive 2003/25/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 14. aprila 2003. godine o posebnim zahtevima stabiliteta za ro-ro putničke brodove.

Član 9

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice - brodar broda, ako:

1) ro-ro putnički brod nema svedočanstvo da je usklađen sa posebnim zahtevima stabiliteta (član 6. stav 1);

2) ne obavesti ministarstvo da uvodi dodatne ro-ro putničke brodove (član 8. stav 1);

3) ne obavesti ministarstvo da namerava da sezonski obavlja redovni linijski prevoz (član 7. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovoga člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 10

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje ako ro-ro putnički brod nema svedočanstvo da je usklađen sa posebnim zahtevima stabiliteta (član 6. stav 1).

Član 11

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1.

POSEBNI ZAHTEVI ZA STABILITET RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA

1. Uz zahteve Pravila II-1/B/8 SOLAS Konvencije, koji se odnose na vodonepropusno pregrađivanje i stabilitet u oštećenom stanju, svi ro-ro putnički brodovi iz člana 2. stav 1. ove uredbe moraju ispunjavati zahteve ovog priloga.

1.1. Odredbe Pravila II-1/B/8.2.3 moraju se ispuniti kod uzimanja u obzir uticaj pretpostavljene količine morske vode za koju se pretpostavlja da se nakupila na prvoj palubi iznad projektne vodne linije teretnog prostora ili posebnog teretnog ro-ro prostora, kako je određeno u Pravilu II-2/3, za koji se pretpostavlja da je oštećen (u daljem tekstu: oštećena ro-ro paluba). Ostali zahtevi Pravila II-1/V/8 ne moraju biti ispunjeni prilikom primene zahteva stabiliteta ovog priloga. Količina pretpostavljene nakupljene morske vode izračunava se na osnovu vodene površine sa stalnom visinom iznad:

(a) najniže tačke ivice palube oštećenog odeljka ro-ro palube; ili

(b) kada je ivica palube oštećenog odeljka uronjen, tada se proračun zasniva na stalnoj visini iznad mirne vodene površine kod svih uglova nagiba i trima, i to:

- 0,5 m ako je preostalo nadvođe (fr) 0,3 m ili manje,

- 0,0 m ako je preostalo nadvođe (fr) 2,0 m ili više, i

međuvrednosti se određuju linearnom interpolacijom, ako je preostalo nadvođe (fr) od 0,3 m do 2,0 m, pri čemu je preostalo nadvođe (fr) najmanja udaljenost između oštećene ro-ro palube i konačne vodne linije na mestu oštećenja u slučaju oštećenja koje se razmatra, ne uzimajući u obzir uticaj pretpostavljene količine nakupljene vode na oštećenoj ro-ro palubi.

1.2. Kada je postavljen visoko efikasan sistem drenaže, priznata organizacija može dozvoliti smanjenje visine vodene površine.

1.3. Za brodove u geografski definisanim ograničenim područjima plovidbe, priznata organizacija može smanjiti visinu vodene površine propisane tačkom 1.1., tako da zameni takvu visinu vodene površine sledećim:

1.3.1. 0,0 m ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje 1,5 m ili manje;

1.3.2. vrednošću određenom u skladu sa tačkom 1.1., ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje 4,0 m ili više;

1.3.3. međuvrednostima koje se određuju linearnom interpolacijom, ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje od 1,5 m do 4,0 m, pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:

1.3.4. da je definisano područje predstavljeno značajnom visinom talasa (hs) za koju je verovatnoća da neće biti premašena veća od 10%; i

1.3.5. u ispravama su navedeni područje rada i ako je primenjivo, vremenski period u godini za koji je utvrđena određena vrednost značajne visine talasa (hs).

1.4. Umesto zahteva iz tač. 1.1. ili 1.3., može se kao druga mogućnost izuzeti primena zahteva tač. 1.1. ili 1.3. i prihvatiti dokaz dobijen na osnovu modelskih ispitivanja koja se vrše za pojedinačni brod u skladu sa Metodom modelskog ispitivanja ovog priloga, kojim se dokazuje da se brod neće prevrnuti kod pretpostavljene veličine oštećenja, kako je predviđeno u Pravilu II-1/B/8.4., na najgorem mestu koje se razmatra prema tački 1.1., u plovidbi na nepravilnim talasima.

1.5. Napomena o prihvatanju rezultata modelskog ispitivanja kao istovetnog ispunjavanja zahteva iz tač. 1.1. ili 1.3. i vrednost značajne visine talasa (hs), koja se koristi u modelskim ispitivanjima, upisuju se u brodske isprave.

1.6. Za ro-ro putničke brodove odobrene u skladu sa ovim zahtevima, primenjuju se neizmenjeni podaci, koji se dostavljaju zapovedniku broda u skladu sa Pravilima II-1/B/8.7.1. i II-1/B/8.7.2., sastavljenima radi usklađivanja sa Pravilima II-1/B/8.2.3. do II-1/B/8.2.3.4.

2. Za procenu uticaja pretpostavljene količine nakupljene morske vode na oštećenoj ro-ro palubi iz tačke 1., koristi se sledeće:

2.1. poprečna ili uzdužna pregrada se smatra neoštećenom ako svi njeni delovi leže između vertikalnih površina s obe strane broda, koje su smeštene na udaljenosti od spoljne oplate jednakoj jednoj petini širine broda, kako je utvrđeno Pravilom II-1/2 i mereno pod pravim uglom na simetralu broda na nivou najniže pregradne teretne linije;

2.2. u slučajevima kada je trup broda strukturalno delimično proširen radi usklađivanja sa odredbama ovog priloga, povećanje vrednosti jedne petine njegove širine, koje iz toga proizlazi, koristi se za sve proračune, ali ne utiče na položaj postojećih prodora kroz pregrade, cevovode itd., koji su bili prihvaćeni pre proširenja;

2.3. nepropusnost poprečnih ili uzdužnih pregrada koje se uzimaju u obzir kao efikasne za zadržavanje pretpostavljene nakupljene morske vode u dotičnom odeljku na oštećenoj ro-ro palubi mora biti srazmerna sistemu drenaže i mora izdržati hidrostatički pritisak u skladu sa rezultatima proračuna stabiliteta u oštećenom stanju. Takve pregrade moraju biti visoke najmanje 2,2 m. Međutim, u slučaju broda s visećim palubama automobila, minimalna visina pregrade ne sme biti manja od visine pod visećom palubom kada je u spuštenom položaju;

2.4. za posebna rešenja, kao što su viseće palube pune širine i široke bočne pregrade, mogu se prihvatiti druge visine pregrada na osnovu detaljnih modelskih ispitivanja;

2.5. uticaj pretpostavljene količine nakupljene morske vode ne mora se uzeti u obzir ni za jedan odeljak oštećene ro-ro palube, pod uslovom da takav odeljak na svakoj strani palube ima otvore za oticanje vode, ravnomerno raspoređene duž bočnih stranica odeljka, koji ispunjavaju sledeće zahteve:

2.5.1. A ≥ 0,3 l, pri čemu je A ukupna površina otvora za oticanje vode na svakom boku palube u m2, a l je dužina odeljka u m;

2.5.2. brod mora zadržati preostalo nadvođe od najmanje 1,0 m u slučaju najgoreg oštećenja, ne uzimajući u obzir učinak pretpostavljene količine vode na oštećenoj ro-ro palubi; i

2.5.3. otvori za oticanje vode moraju biti smešteni unutar visine od 0,6 m iznad oštećene ro-ro palube, dok donji kraj otvora mora biti do 2 cm iznad oštećene ro-ro palube; i

2.5.4. otvori za oticanje vode moraju imati uređaje za zatvaranje ili poklopce, koji sprečavaju prodor vode na ro-ro palubu i istovremeno dozvoljavaju odvod vode koja se može nakupiti na ro-ro palubi.

2.6. kada se smatra da je pregrada iznad ro-ro palube oštećena, oba odeljka koja graniče sa pregradom smatraju se naplavljenima do iste visine vodene površine, kako je izračunato u tač. 1.1. ili 1.3.

3. Prilikom određivanja značajne visine talasa, upotrebljavaju se visine talasa navedene na kartama ili u klasifikaciji morskog područja određene države.

3.1. Za brodove koji obavljaju delatnost samo u kraćem vremenskom periodu, uprava države domaćina mora, u dogovoru sa drugim zemljama čija je luka uključena u plovidbeni put broda, odrediti značajnu visinu talasa koja će se koristiti.

4. Modelska ispitivanja se sprovode u skladu sa Metodom modelskog ispitivanja.

Metoda modelskog ispitivanja

1. Ciljevi

U ispitivanjima predviđenima u tački 1.4. zahteva stabiliteta ovog priloga brod mora da bude sposoban da izdrži plovidbu morem u najgorem mogućem pretpostavljenom slučaju oštećenja, kako je propisano u tački 3. ovih metoda.

2. Model broda

2.1. Model mora da predstavlja kopiju stvarnog broda kako spoljnim oblikom tako i unutrašnjim razmeštajem, a posebno svih oštećenih prostora koji utiču na postupak naplavljivanja i prelivanja vode. Oštećenje mora predstavljati najgori slučaj oštećenja, definisan radi usklađivanja sa Pravilom II-1/B/8.2.3.2 SOLAS Konvencije. Dodatno ispitivanje se zahteva kod oštećenja na sredini broda uz ravnu kobilicu, ako je mesto najgoreg oštećenja prema odredbi SOLAS 90 izvan raspona od ± 10% Lpp od sredine broda. Ovo dodatno ispitivanje zahteva se samo kada se pretpostavlja da su oštećeni ro-ro prostori.

2.2. Model broda mora ispunjavati sledeće zahteve:

2.2.1. dužina između vertikala (Lpp) mora biti najmanje 3 m;

2.2.2. debljina stenki trupa mora biti dovoljno tanka u područjima u kojima ovo svojstvo ima uticaj na rezultate;

2.2.3. svojstva pomeranja moraju ispravno prikazati pomeranja stvarnog broda, uz posebnu pažnju koju treba posvetiti određivanju merila za radijus okretanja kod ljuljanja i posrtanja. Gaz, trim, nagib i težište trebaju da predstavljaju najgori slučaj oštećenja;

2.2.4. glavna projektna svojstva, kao što su vodonepropusne pregrade, odušnici itd., iznad i ispod pregradne palube, koji mogu dovesti do nesimetričnog naplavljivanja moraju se, koliko je to moguće, ispravno prikazati na modelu kako bi predstavljali stvarnu situaciju;

2.2.5. oblik otvora oštećenja mora biti sledeći:

2.2.5.1. pravougaonik širine u skladu sa Pravilom II-1/B/8.4.1 SOLAS Konvencije i neograničenog vertikalnog pružanja;

2.2.5.2. jednakokraki trougao u horizontalnoj ravni visine koja odgovara B/5 u skladu sa Pravilom II-1/B/8.4.2 SOLAS Konvencije.

3. Postupak probe

3.1. Model se mora izložiti dugobregovitim nepravilnim talasima, definisanim prema Jonsvapovom spektru sa značajnom visinom talasa hs, utvrđenom u tački 1.3. zahteva stabiliteta, koji ima najveći faktor y, i najveći period Tp kako sledi:

3.1.1. Tp = 4√hs, uz y = 3,3; i

3.1.2. Tp jednak periodu ljuljanja za oštećeni brod bez vode na palubi kod navedenog stanja krcanja, ali ne veći od 6√hsc, uz y = 1.

3.2. Model mora imati slobodu kretanja i mora se postaviti na bočne talase (90° u odnosu na smer napredovanja) sa otvorom od oštećenja položenim tako da je smešten vertikalno na smer dolazećih talasa. Model se ne sme kontrolisati na način da se odupire prevrtanju. Ako je brod u naplavljenom stanju uspravan, treba ga nagnuti za 1° u smeru oštećenja.

3.3. Treba izvršiti najmanje pet proba za svako najveće razdoblje. Vreme trajanja ispitivanja za svaku vožnju mora biti takvo da se postigne stanje ravnoteže, ali vožnja treba da traje najmanje 30 minuta u stvarnom vremenu. Za svako ispitivanje treba koristiti drugi način stvaranja niza talasa.

3.4. Ako ni jedna od proba ne rezultira konačnim nagibom u smeru oštećenja, probe treba ponoviti sa po pet vožnji za svako od dva navedena stanja talasa ili, model treba dodatno nagnuti u smeru oštećenja i probu ponoviti sa dve vožnje za svako od dva navedena stanja talasa. Svrha ovih dodatnih proba je da se na najbolji mogući način pokaže sposobnost odupiranja prevrtanju u oba smera.

3.5. Ispitivanja treba sprovesti za sledeće slučajeve oštećenja:

3.5.1. najgori slučaj oštećenja s obzirom na područje ispod kraka poluge prema SOLAS Konvenciji; i

3.5.2. najgori slučaj oštećenja na sredini broda s obzirom na preostalo nadvođe u području sredine broda, ako se to zahteva tačkom 2.1.

4. Kriterijumi preživljavanja broda

Smatra se da će brod preživeti ako se stanje ravnoteže postigne u uzastopnim probnim vožnjama, kako se zahteva tačkom 3.3., pod uslovom da se uglovi ljuljanja veći od 30° u odnosu na vertikalnu osu, koji se pojavljaju u više od 20% ciklusa ljuljanja, ili nagib u stanju ravnoteže veći od 20°, uzimaju kao prevrtanja čak i kada se postigne stanje ravnoteže.

5. Odobrenje ispitivanja

5.1. Predlozi za programe modelskog ispitivanja unapred se dostavljaju na odobrenje.

5.2. Ispitivanje treba dokumentovati pomoću izveštaja i video snimaka ili drugih oblika video zapisa koji sadrže sve potrebne podatke o brodu i rezultate ispitivanja.

Prilog 2.

SMERNICE ZA PRIMENU POSEBNIH ZAHTEVA STABILITETA

I. PRIMENA

U skladu s odredbama člana 6. stav 3. ove uredbe, ove smernice koriste se pri primeni posebnih zahteva stabiliteta navedenih u Prilogu 1. ove uredbe, u meri u kojoj je to izvodljivo i u skladu sa konstrukcijom određenog broda.

1. Ro-ro putnički brodovi moraju da ispunjavaju zahtev o preostalom stabilitetu SOLAS 90, koja se primenjuje na sve putničke brodove izgrađene od 29. aprila 1990. godine, kojim se određuje preostalo nadvođe fr potrebno za proračune iz tačke 1.1. Priloga 1. ove uredbe.

1.1. Ova se podtačka odnosi na primenu pretpostavljene količine vode nakupljene na pregradnoj (ro-ro) palubi. Pretpostavlja se da je voda prodrla na palubu kroz otvor od oštećenja. Brod treba da pored ispunjavanja svih zahteve pravila SOLAS 90 ispunjava i deo kriterijuma SOLAS 90, koji su sadržani u tač. 2.3. do 2.3.4. Pravila II-1/B/8 sa utvrđenom količinom vode na palubi. Za ovaj proračun nije potrebno uzeti u obzir druge zahteve Pravila II-1/B/8. Na primer, brod za potrebe ovog proračuna ne mora ispunjavati zahteve u pogledu uglova ravnoteže ili neuranjanja granice urona.

Nakupljena voda dodaje se kao tekući teret s jednom zajedničkom površinom unutar svih odeljaka, za koje se pretpostavlja da su naplavljeni na palubi za automobile. Visina (hw) vode na palubi zavisi od preostalog nadvođa (fr) nakon oštećenja i meri se u smeru oštećenja (Slika 1.). Preostalo nadvođe je minimalna udaljenost između oštećene ro-ro palube i konačne vodne linije (nakon mera izravnavanja, ako su sprovedene) na mestu pretpostavljenog oštećenja posle ispitivanja svih mogućih scenarija pri utvrđivanju usklađenosti sa pravilom SOLAS 90, kako se zahteva u tački 1. Priloga 1. Kod izračunavanja fr ne treba voditi računa o uticaju pretpostavljene količine vode za koju se pretpostavlja da se nakupila na oštećenoj ro-ro palubi.

Ako je fr 2,0 m ili više, pretpostavlja se da se voda neće nakupljati na ro-ro palubi. Ako je fr 0,3 m ili manje, tada se pretpostavlja da je visina hw 0,5 m. Međuvrednosti visina vode dobijaju se linearnom interpolacijom (Slika 2.).

1.2. Sredstva drenaže vode smatraju se efikasnim ako su takvog kapaciteta da sprečavaju nakupljanje velike količine vode na palubi, tj. više hiljada tona na sat, što je znatno preko kapaciteta određenih u vreme donošenja ovih pravila. Drenažni sistemi visoke efikasnosti mogu se razvijati i odobravati u budućnosti (na osnovu smernica koje donosi Međunarodna pomorska organizacija).

1.3. Pretpostavljena količina nakupljene vode na palubi može se, uz bilo koje ograničenje u skladu sa tačkom 1.1., ograničiti za plovidbe u područjima koja se definišu kao geografski ograničena područja. Ova su područja određena u skladu sa značajnom visinom talasa (hs), koja definišu područje u skladu sa odredbama člana 4. ove uredbe.

Ako značajna visina talasa (hs) u određenom području iznosi 1,5 m ili manje, pretpostavlja se da se na oštećenoj ro-ro palubi neće nakupljati dodatna voda. Ako je značajna visina talasa u tom području 4,0 m ili više, tada se vrednost visine pretpostavljene nakupljene vode računa u skladu sa tačkom 1.1. Međuvrednosti treba utvrditi linearnom interpolacijom (Slika 3.).

Visina hw je konstantna, stoga je količina dodane vode promenjiva budući da zavisi od ugla nagiba i o tome da li je kod bilo kojeg određenog ugla nagiba ivica palube uronjena ili ne (Slika 4.). Treba naglasiti da se pretpostavlja da je naplavljenost prostora na palubi za automobile 90% (MSC/Circ. 649), dok su naplavljenosti drugih prostora, za koje se pretpostavlja da su naplavljeni, one propisane SOLAS Konvencijom.

Ako se proračuni kojima se prikazuje usklađenost s ovom uredbom odnose na značajnu visinu talasa manju od 4,0 m, ta se ograničavajuća vrednost značajne visine talasa mora zabeležiti u svedočanstvu o bezbednosti putničkog broda.

1.4. Kao alternativa ispunjavanju novih zahteva stabiliteta iz tač 1.1. ili 1.3., može se prihvatiti dokaz o usklađenosti putem modelskih ispitivanja. Zahtevi za modelska ispitivanja su detaljno navedeni u ovim smernicama u vezi sa Modelskim ispitivanjima iz dela II. ovog priloga.

1.5. Uobičajeno izvedene standardne ograničavajuće operativne krive prema pravilu SOLAS 90 (KG ili GM) ne moraju ostati primenjive u slučajevima u kojima se pretpostavlja "nakupljanje vode na palubi" prema zahtevima ove uredbe, te se može pojaviti potreba za određivanjem revidiranih graničnih kriva koje uzimaju u obzir uticaj ove dodatne vode. U tu svrhu treba izvesti proračune koji odgovaraju primerenom broju radnih gazova i trimova.

Napomena: Revidirane granične krive dozvoljenih vrednosti KG/GM mogu se dobiti postupkom iteracije, pri čemu se minimalni višak GM vrednosti koji proizlazi iz proračuna stabiliteta u oštećenom stanju s vodom na palubi dodaje ulaznom KG-u (ili se oduzima od GM-a) koji se koristi za određivanje nadvođa u oštećenom stanju (fr), na kojem se zasnivaju količine vode na palubi, s tim da se ovaj postupak ponavlja sve dok višak GM-a ne postane zanemarljiv.

Izvođači mogu da započnu takav postupak iteracije sa odnosom maksimalni KG/minimalni GM koji je moguć u radu i da zatraže izmenu razmeštaja pregrada i paluba, kako bi se višak GM-a koji proizlazi iz proračuna stabiliteta u oštećenom stanju s vodom na palubi sveo na minimum.

2.1. Za potrebe zahteva SOLAS Konvencije za oštećeno stanje, pregrade unutar linije B/5 se smatraju neoštećenim u slučaju bočnog oštećenja od sudara.

2.2. Ako su postavljeni bočni blisteri da bi se omogućila usklađenost sa Pravilom II-1/B/8, i kao posledica postoji povećanje širine (B) broda a time i udaljenosti B/5 od boka broda za taj brod, takva promena neće prouzrokovati premeštanje bilo kojih postojećih delova strukture ili bilo kojih postojećih prodora glavne poprečne vodonepropusne pregrade ispod pregradne palube (Slika 5.).

2.3. Poprečne ili uzdužne pregrade, koje su postavljene i uzimaju se u obzir radi zadržavanja ljuljanja pretpostavljene nakupljene vode na oštećenoj ro-ro palubi, ne moraju biti strogo "vodonepropusne". Mogu se dozvoliti male količine propuštanja pod uslovom da postoji rešenje drenaže kojim se uspešno sprečava nakupljanje vode na "drugoj strani" pregrade. U takvim slučajevima, kada izlivi postaju neefikasni kao posledica gubitka razlike u nivoima vode, treba obezbediti druge načine pasivne drenaže.

Visina (Bh) poprečnih i uzdužnih pregrada ne sme biti manja od (8 × hw) metara, gde je hw visina nakupljene vode, što se računa primenom preostalog nadvođa i značajne visine talasa (kako je navedeno u tač. 1.1. i 1.3.). Međutim, ni u jednom slučaju visina pregrade ne sme biti manja od veće od sledećih vrednosti:

(a) 2,2 metra; ili

(b) visine između pregradne palube i najniže tačke podstrukture s donje strane međupalube ili viseće palube za automobile, kada su u spuštenom položaju. Svaki razmak između gornje ivice pregrade i donje strane lima mora biti odgovarajuće zatvoren limom u poprečnom ili uzdužnom smeru (Slika 6.).

Pregrade čija je visina manja od gore navedene mogu se prihvatiti ako su izvršena modelska ispitivanja u skladu sa ovim prilogom, kojima se potvrđuje da drugačiji dizajn obezbeđuje preživljavanja broda. Kod određivanja visine pregrade treba voditi računa i o tome da visina bude dovoljna za sprečavanje progresivnog naplavljivanja u okviru zahtevanog obima stabiliteta, koji ne sme da se dovede u sumnju u modelskim ispitivanjima.

Napomena: Obim se može smanjiti na 10 stepeni pod uslovom da se odgovarajuća površina ispod krive poveća (kako je navedeno u MSC 64/22).

2.4. Površina "A" se odnosi na trajne otvore. Otvori za oticanje vode nisu odgovarajući za brodove za koje se zahteva uzgon celog ili dela nadgrađa, kako bi se ispunili kriterijumi. Postoji zahtev da se otvori za oticanje vode opreme zatvarajućim poklopcima koji sprečavaju ulazak vode, ali omogućavaju njeno oticanje.

Poklopci ne smeju raditi uz pomoć uređaja, već moraju samostalno funkcionisati i mora se pokazati da značajno ne ograničavaju oticanje. Veće smanjenje efikasnosti mora se nadoknaditi postavljanjem dodatnih otvora kako bi se održala zahtevana površina.

Za otvore za oticanje vode koji se smatraju delotvornim, minimalna udaljenost od donje ivice otvora za oticanje do vodne linije oštećenja mora biti najmanje 1,0 m. Prilikom izračunavanja minimalne udaljenosti ne uzima se u obzir uticaj bilo koje dodatne količine vode na palubi (Slika 7.).

Otvori za oticanje vode moraju se smestiti što je niže moguće bočno ili u spoljnoj oplati. Donji rub otvora za oticanje vode mora biti najviše 2 cm iznad pregradne palube, a gornja ivica otvora najviše 0,6 m (Slika 8.).

Napomena: Prostori na koje se primenjuje tačka 2.4. (prostori opremljeni otvorima za oticanje vode ili sličnim otvorima) ne uključuju se kao neoštećeni prostori u izračunavanju krive stabiliteta u neoštećenom i oštećenom stanju.

2.5. Propisano pružanje oštećenja primenjuje se duž cele dužine broda. U zavisnosti od standarda pregrađivanja, oštećenje ne mora uticati ni na jednu pregradu ili može uticati samo na pregradu ispod pregradne palube ili samo na pregradu iznad pregradne palube ili su moguće različite kombinacije.

Sve poprečne i uzdužne pregrade koje zadržavaju pretpostavljenu nakupljenu količinu vode moraju biti pričvršćene na svojim mestima u svakom trenutku kad brod plovi.

U slučajevima kada je poprečna pregrada oštećena, nivo nakupljene vode na palubi je isti sa obe strane oštećene pregrade i odgovara visini hw (Slika 9.).

II. MODELSKA ISPITIVANJA

1. Svrha ovih smernica je da se obezbede isti načini izgradnje i provere modela kao i u sprovođenju i analiziranju modelskih ispitivanja.

2. Model broda

2.1. Materijal od kojeg je model izrađen nije važan sam po sebi, pod uslovom da je model u neoštećenom i oštećenom stanju dovoljno čvrst da bi se osiguralo da su hidrostatička svojstva ista kao ona stvarnog broda i da je savijanje kao odziv trupa na talasima zanemarivo.

Takođe je važno osigurati da se oštećeni odeljci na modelu izrade što je moguće tačnije, kako bi se osiguralo da se prikaže ispravna količina naplavljene vode.

Budući da ulazak vode (čak i u malim količinama) u neoštećene delove modela utiče na njegovo ponašanje, treba preduzeti mere da se osigura da do takvog ulaska vode ne dođe.

2.2. Karakteristike modela broda

2.2.1. Imajući u vidu da uticaji razmera imaju značajnu ulogu u ponašanju modela za vreme ispitivanja, važno je osigurati da se ovi uticaji svedu na najmanju moguću meru, koliko je to praktično moguće. Model mora biti što veći, budući da se delovi oštećenih odeljaka mogu lakše urediti na većim modelima i time smanjiti uticaji razmere. Stoga se preporučuje da dužina modela ne bude manja od one koja odgovara razmeri 1:40, pod uslovom da dužina modela ne bude manja od tri metra na pregradnoj teretnoj liniji.

2.2.2. (a) Na mestu pretpostavljenih oštećenja, model mora biti što je moguće tanji, kako bi se osiguralo da su količina naplavljene vode i njeno težište ispravno prikazani. Podrazumeva se da možda neće biti moguće model trupa i elemente primarnog i sekundarnog pregrađivanja u području oštećenja izraditi sa svim pojedinostima, te da zbog ovih ograničenja u izradi možda neće biti moguće tačno proračunati pretpostavljenu naplavljivost prostora.

2.2.2. (b) Tokom ispitivanja utvrđeno je da pružanje modela u vertikalnom smeru može uticati na rezultate kada se ispitivanje sprovodi dinamički. Stoga se zahteva da se model broda izradi do visine od najmanje tri standardne visine nadgrađa iznad pregradne palube (nadvođe), tako da se veliki talasi nastali od uređaja za stvaranje niza talasa ne prelamaju preko modela.

2.2.2. (v) Važno je ne samo da se provere gazovi u neoštećenom stanju, nego i da se tačno izmere gazovi oštećenog modela radi upoređivanja sa onima koji proizlaze iz proračuna stabiliteta u oštećenom stanju. Nakon merenja gazova u oštećenom stanju, može se pokazati potreba za podešavanjem naplavljivosti oštećenog odeljka uvođenjem neoštećenih prostora ili dodavanjem težina. Međutim, takođe je važno osigurati da je težište naplavljene vode tačno prikazano. U ovom se slučaju sva učinjena podešavanja se moraju sprovoditi uz mere bezbednosti.

2.2.2. (g) Ako se zahteva da model ima pregrade na palubi, čija je visina manja od one koja se zahteva prema tački 2.3. Priloga 1. ove uredbe, na model se mora postaviti CCTV uređaj, tako da se svako "zapljuskivanje" i nakupljanje vode na neoštećenom delu palube može nadgledati. U ovom slučaju, video snimak događaja čini deo dokumentacije o ispitivanju.

2.2.3. Kako bi se osiguralo da svojstva ljuljanja modela predstavljaju ljuljanja stvarnog broda, važno je sprovesti i probu naginjanja i probu ljuljanja modela u neoštećenom stanju, tako da se provere položaj GM-a i raspodela masa neoštećenog broda.

Poprečni radijus okretanja stvarnog broda ne sme biti veći od 0,4B a uzdužni radijus okretanja ne sme biti veći od 0,25L.

Period poprečnog ljuljanja modela izračunava se prema sledećoj formuli:

pri čemu je:

GM: metacentarska visina stvarnog broda (u neoštećenom stanju)

g: ubrzanje zbog sile teže

λ: razmera modela

B: širina stvarnog broda

Napomena:

Iako se probe nagiba i ljuljanja modela u oštećenom stanju mogu prihvatiti kao kontrola za potrebe provere krive preostalog stabiliteta, takva se ispitivanja ne prihvataju kao zamena za ispitivanja u neoštećenom stanju.

Model se u oštećenom stanju ipak mora podvrgnuti probi ljuljanja, kako bi se dobio period ljuljanja koji se zahteva radi sprovođenja ispitivanja prema tački 3.1.2.

2.2.4. Pretpostavlja se da su odušnici oštećenih odeljaka stvarnog broda odgovarajući za neometano naplavljivanje i ljuljanje naplavljene vode. Međutim, nastojanje da se u razmeri izrade vazdušni kanali stvarnog broda može dovesti do neželjenih uticaja razmere. Kako bi se osiguralo da do toga ne dođe, preporučuje se da se vazdušni kanali izrade u većoj razmeri nego što je razmera modela, pazeći da to ne utiče na protok vode na palubi za automobile.

2.2.5. Jednakokraki trougli profil oštećenja u obliku prizme je onaj koji odgovara teretnoj vodenoj liniji.

Dodatno, u slučajevima kada postoje bočni odeljci širine manje od B/5 i kako bi se izbegao svaki mogući uticaj razmere, dužina oštećenja na mestu bočnih grotala ne sme biti manja od dva metra.

3. Postupak proba

3.1. Spektar talasa

Koristi se Jonswapov spektar, budući da on opisuje mora ograničenog prostiranja i trajanja koji odgovara većini stanja na svetskim morima. S tim u vezi je važno da se proveri ne samo maksimalni period niza talasa, nego da se i nulti period predstavi što tačnije.

3.1.1. Uzimajući u obzir da je maksimalni period 4√hs, te da je faktor pojačanja y = 3,3, period presecanja nulte tačke ne sme biti veće od:

{Tp/(1,20 do 1,28)}+/- 5%

3.1.2. Period presecanja nulte tačke koji odgovara maksimalnom razdoblju jednakom periodu ljuljanja oštećenog modela i pod uslovom da faktor y iznosi 1, ne treba biti veće od:

{Tp/(1,3 do 1,4)}+/- 5%

s napomenom da se, ako je period ljuljanja oštećenog modela veći od 6√hs, maksimalni period se mora ograničiti na 6√hs.

Napomena:

Utvrđeno je da nije praktično odrediti granice za razdoblja presecanja nulte tačke za spektar talasa modela u skladu s nominalnim vrednostima matematičke formule. Stoga se dozvoljava tolerancija greške od 5%.

Zahteva se da se za svaku vožnju ispitivanja snimi i dokumentuje spektar talasa. Merenja za ovakvo snimanje obavljaju se u neposrednoj blizini modela, ali ne u zavetrini - slika (a), ali u blizini uređaja za proizvodnju talasa. Takođe se zahteva da se model opremi mernim instrumentima tako da se njegova gibanja (ljuljanje, poniranje i posrtanje) kao i njegovo držanje (nagib, uron i trim) nadgledaju i beleže tokom ispitivanja.

Sonda za merenje talasa "u blizini modela" mora se smestiti ili na luku A ili na luku B (slika (a)).

3.2. Simulirana oštećenja

Opsežno istraživanje, sprovedeno u svrhu razvijanja odgovarajućih kriterijuma za nove brodove, jasno je pokazalo da je, osim GM-a i nadvođa kao važnih parametara za sposobnost preživljavanja putničkih brodova, površina ispod krive preostalog stabiliteta do ugla maksimalnog GZ-a takođe drugi važan faktor. Posledično se pri izboru najgoreg oštećenja po SOLAS Konvenciji radi usklađivanja sa zahtevima tačke 3.5.1. Priloga 1. ove uredbe kao najgore oštećenje uzima ono koje daje najmanju površinu ispod krive preostalog stabiliteta do ugla maksimalnog GZ-a.

4. Odobrenje ispitivanja

Dokumentacija koja mora da se podnese:

(a) proračuni stabiliteta u oštećenom stanju za najgore oštećenje po SOLAS Konvenciji i na sredini broda (ako se razlikuju);

(b) nacrt opšteg plana modela zajedno s pojedinostima o konstrukciji i instrumentima;

(v) izveštaji o probama nagiba i ljuljanja;

(g) proračuni perioda ljuljanja stvarnog broda i modela;

(d) spektar nominalnih i izmerenih talasa (u blizini aparata za proizvodnju talasa odnosno u blizini modela);

(đ) reprezentativni snimak gibanja, držanja i zanošanja modela;

(e) odgovarajući video snimci.

Slika 1.