STRATEGIJARAZVOJA SLOBODNIH ZONA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2018. DO 2022. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 48/2018) |
Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja strateški razvojni dokument iz oblasti razvoja slobodnih zona koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne pravce slobodnih zona i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.
Strategija polazi od potrebe ubrzavanja ekonomskog rasta i zaokruživanja procesa tranzicije ka tržišnoj privredi.
Strategija pomaže ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, direktne (strane i domaće) investicije, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj Republike Srbije. Takođe, privredni rast i razvoj zahteva stvaranje mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta, napuštanje potrošačkog i okretanje ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom rastu.1
Rast izvoza biće moguć samo ako se, pored jačanja sektora malih i srednjih preduzeća, privuku "zvučne" transnacionalne kompanije da greenfield investiraju, ili da tehnološki obnove još uvek neprivatizovane velike proizvodne kapacitete.
Strateško planiranje definiše budućnost slobodnih zona u Republici Srbiji, a time i obavezu svih činilaca privrednog, javnog i političkog života za njenu realizaciju.
Strategija je u svojim elementima koji se odnose na ciljeve, mere i projekte fokusirana na period od naredne tri godine, nakon čega je potrebno izvršiti ponovna istraživanja i usklađivanje sa novim parametrima.
Strategija prihvata osnovne principe izlaska iz postojećeg stanja kroz izgradnju efikasnijih slobodnih zona kao instrumenta usmerenog ka povećanju konkurentnosti privrede i rastu znanja putem privlačenja i primene modernih tehnologija. Korišćenje ovakvog ekonomskog modela, predviđeno je na način koji je upotrebljavan u zemljama sa vidljivim rezultatima u ovoj oblasti.
Kako je opredeljenje Republike Srbije ulazak u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU), Strategija definiše pravce privrednog razvoja koji garantuju usklađenost sa zahtevima i standardima EU, kao i trendove globalnih kretanja na svetskom tržištu. Slobodne zone se definišu kao institucionalni mehanizam za ostvarenje strategije prelaska u moderno društvo zasnovano na privrednoj konkurentnosti, kroz privlačenje direktnih stranih investicija, tehnološki razvoj, poboljšanje poslovne klime, restrukturiranje velikih privrednih sistema, razvoj malih i srednjih preduzeća, ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje efikasnosti preduzeća i države.
Slobodne zone su prvi otvoreni "prozor" privrede u tranziciji koji pogoduje stranim ulaganjima. One omogućavaju najbrže privlačenje investicija u novu opremu i osavremenjavanje produkcionih procesa koji su ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti i postizanje većeg izvoza. Povećanje izvoznih prihoda je od velikog značaja za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbeđivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znači i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije preduslov je za njihovo privlačenje. Povoljna investiciona klima se stvara u sredini bez birokratskih ograničenja i administrativnih odugovlačenja pri registraciji preduzeća, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita i slično. Obezbeđenje specijalnih povlastica i olakšica na lokalnom i državnom nivou, kao što je poslovanje preduzeća bez uvoznih dažbina, može značajno uticati na odluku investitora da kapital investira u državu koja mu to omogućuje. Slobodna zona se najčešće definiše kao instrument ekonomske politike u pravcu rasta privrednog razvoja kroz povećani priliv investicija, rast izvoza i posledično poboljšanje platnog bilansa zemlje i porast zaposlenosti.
Kao pokretači i modelatori privrednog razvoja čitavih regiona, slobodne zone su značajni stvaraoci novih radnih mesta, nosioci tehnološkog razvoja i stranih investicija. Postoje na svim kontinentima, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, u zemljama različitog državnog uređenja i primereno razvojnoj politici i zadatim očekivanjima, uz primenu zakonima utvrđenih uslova poslovanja i primenu određenog sistema povlastica, ostvaruju svoju ulogu.
_____________
1 Studija Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. "Makroekonomski trendovi i analize" Ekonomski institut u Beogradu i "Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika" Fond za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2010 godina
II USKLAĐENOST STRATEGIJE SA OSTALIM STRATEŠKIM DOKUMENTIMA REPUBLIKE SRBIJE
Strategija slobodnih zona se oslanja na ostala strateška dokumenta Republike Srbije kao što su:
1) Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. godine do 2020. godine;
2) Prostorni plan Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine;
3) Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu;
4) Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine;
5) Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine;
6) Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine;
7) Strategija komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji;
8) Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine.
U svetu se mogu sresti različiti termini za slobodne zone. Tako su prisutni termini: slobodne zone, slobodne carinske zone, slobodne ekonomske zone, izvozne prerađivačke zone, spoljnotrgovačke zone i mnogi drugi.
Međutim, svi ti brojni i različiti nazivi za ovaj institut međunarodno-privrednih odnosa, trebalo bi da označe posebne pogodnosti i olakšice koje jedna država daje najčešće stranoj robi. Te posebne pogodnosti, koje se daju stranoj robi, ogledaju se najčešće u omogućavanju uvoza strane robe bez plaćanja carine i drugih dažbina, poreza, taksi i uz davanje nekih drugih beneficija.
Jedna od najopštijih definicija slobodne zone je da je: "Slobodna izvozna zona je jasno ograničen prostor koji predstavlja enklavu slobodne trgovine u carinskom i spoljnotrgovinskom režimu neke zemlje, gde industrijska preduzeća koja pretežno proizvode za izvoz uživaju određeni broj poreskih i finansijskih podsticaja".2
Dok se na međunarodnom planu ne postigne uniformnost termina oko slobodnih zona, pojedine države će imati svoje termine, ali će u suštini svi oni izražavati jednu istu suštinu, povoljnost, beneficiranost položaja i privređivanja, uz mnoge olakšice ovog vrlo značajnog privrednog instituta.
___________
2 ILO-UNCTC, 1988. STR. 4, www.ilo.org
IV PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE I POSLOVANJE SLOBODNIH ZONA
Imajući u vidu istorijski razvoj slobodnih zona, njihovu evoluciju i veliku ekspanziju poslednjih decenija dvadesetog veka, vidi se da je prvobitna ideja "ekonomske službenosti" u korist drugih država, kao i pravni osnov koji je nastao bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, ustupila mesto nacionalnim zakonima o slobodnim zonama. Sopstvenim zakonima svaka država uređuje stepen sloboda i pogodnosti koje pruža stranim, a neretko, i svojim investitorima.
Oblast slobodnih zona u Republici Srbiji uređena je Zakonom o slobodnim zonama ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) i Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 111/12, 29/15 i 108/16), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovih zakona. Pojedina pitanja koja dotiču rad slobodnih zona uređena su posebnim zakonima, koji uređuju druge oblasti, poput poreza, deviznog sistema, izgradnje, osiguranja, itd.
Zakon o slobodnim zonama iz 2006. godine donet je u cilju jačanja privrede Republike Srbije, kroz stvaranje povoljnih uslova za strane investicije, radi privlačenja stranog kapitala i tehnologija, usvajanja inostranog stručnog znanja i iskustva, inostranih menadžerskih veština, podizanja nivoa zaposlenosti i nivoa spoljnotrgovinske razmene, kao i jačanja pozicije Republike Srbije na svetskom tržištu i u svetskoj ekonomiji.
Nov i veoma jasan stav položaja slobodnih zona dat u ovoj strategiji oslikava budući odnos države prema konceptu slobodnih zona u Republici Srbiji. Jasnu intenciju, u tom smislu oslikava i formiranje Uprave za slobodne zone kao organa uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona.
Posebno važno pitanje, koje se često nameće, kada se govori o pravnom osnovu za osnivanje slobodnih zona, kao i o pogodnostima za poslovanje u slobodnim zonama i njihovoj vezi sa ostalim delom zemlje, jeste pojam i stepen eksteritorijalnosti slobodnih zona.
Slobodne zone, danas, su u većini slučajeva sastavni deo državne teritorije u kojima se nacionalnim zakonima određuju pravila za poslovanje, koja uglavnom oslobađaju korisnike slobodnih zona od mera ekonomske politike koje postoje izvan slobodne zone i u isto vreme, u eri globalizacije, služe kao efikasno sredstvo međunarodne saradnje i unapređenja spoljno-trgovinske razmene i saobraćaja.
Kjoto konvencija iz 1973. godine, kao i Posebni Aneks D Revidirane Kjoto konvencije iz 1999. godine, takođe predviđa da su slobodne zone izvan carinskog područja zemlje, kada je reč o uvoznim dažbinama i porezima na robu i usluge izvršene u zoni.
Što se tiče zakonske regulative slobodnih zona u svetu, treba razlikovati nacionalne zakone i međunarodna pravila i propise.
Kod nacionalne zakonske regulative ne postoji uniformnost. Ona se razlikuje od države do države, koje različitim rešenjima dodeljuju pogodnosti korisnicima slobodnih zona, kao što su carinska, fiskalna i finansijska oslobađanja i razni podsticaji u oblasti infrastrukture i usluga. Jedina ograničenja mogu biti uvedena propisima koje državama nameće članstvo u carinskoj uniji ili zoni slobodne trgovine (EU, SAD) ili međunarodnim organizacijama i savezima (npr. STO), kao što su tarifne i netarifne barijere, nelojalna konkurencija, izvozni podsticaji, državne pomoći, poljoprivredni i industrijski podsticaji, pravila o poreklu robe, itd. Novi članovi EU (Kipar, Češka Republika, Republika Estonija, Mađarska, Litvanija, Republika Malta, Republika Poljska, Slovačka Republika, Republika Slovenija, Republika Bugarska, Rumunija, Republika Hrvatska), kao i kandidati za članove (Republika Srbija, Turska, Republika Makedonija) moraju da prilagode svoje nacionalne zakone o slobodnim zonama sa evropskim zakonima o slobodnim zonama i slobodnim skladištima.
Međunarodna pravna regulativa vezana je za pojedine ugovore, međunarodne protokole i statute međunarodnih organizacija i udruženja, koji definišu i utiču na pravni osnov postojanja slobodnih zona svuda u svetu. Ostali instrumenti pravne regulative nalaze se u ugovorima, sporazumima i zakonima kakvi su GATT - Opšti sporazum o carinama i trgovini, STO - Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije3, Revidirana Kjoto konvencija, Carinski kodeks EU, Zakon o porezu na dodatu vrednost, Zakon o akcizama, Zakon o slobodnim zonama Republike Srbije, itd.
Evropska zakonska regulativa koja se bavi slobodnim zonama i reguliše pitanja slobodnih zona, ulaska robe, kontrole, rada, izlaska robe, reeksporta i ostalih aktivnosti u zoni, usaglašena je sa Revidiranom Kjoto konvencijom4, i Briselskim protokolom od 26. juna 1999. godine.
Rezime pravnog osnova formiranja slobodnih zona ukazuje da postoji jaka podrška ovom konceptu u međunarodnom pravu, koje daje osnovne postulate poslovanja slobodnih zona, dok nacionalna zakonodavstva mogu projektovati svoje zakone u zavisnosti od potreba i konkretnih razvojnih ciljeva.
_____________
3 Kyoto Convention 1974 - International convention on the simplification and harmonization of customs procedures
4The Kyoto Convention - INTERNATIONAL CONVENTION ON THE SIMPLIFICATION AND HARMONIZATION OF CUSTOMS PROCEDURES, Kyoto, 18 May 1973 - stupio na snagu 25. septembra 1974. dopunjen Anexom No. 13 - January 1993. 1st Edition (October 1975) - Dépôt légal: D/1975/0448/2
V VIZIJA, MISIJA I STRATEŠKI CILJEVI SLOBODNIH ZONA U REPUBLICI SRBIJI
Slobodne zone Republike Srbije su posvećene privrednom napretku kroz stvaranje najpovoljnijih lokacija za poslovanje u skladu sa društveno ekonomskim strategijama Vlade.
Vizija slobodnih zona je da postanu vodeći ekonomski instrument za privlačenje direktnih investicija, koji daje pun doprinos održivom razvoju Republike Srbije kroz socio-ekonomski rast i transformaciju Republike Srbije u globalni centar za investicije, trgovinu i logistiku.
Misija slobodnih zona je pružanje dodatne vrednosti privredi stvaranjem najpovoljnijih investicionih i poslovnih lokacija u Republici Srbiji radi privlačenja domaćih i stranih kompanija koje se bave visokotehnološkom proizvodnjom namenjenoj izvozu.
Razvojem slobodnih zona podstiče se:
1) Efikasno privlačenje direktnih investicija kroz kombinaciju državnih programa finansijske podrške i pogodnosti slobodnih zona;
2) Poboljšanje politike poreskih olakšica u slobodnim zonama u skladu sa državnom politikom regionalnog razvoja;
3) Proširenje područja postojećih zona naročito u devastiranim područjima;
4) Povećanje prometa u slobodnim zonama za najmanje 5% godišnje;
5) Ohrabrenje investiranja u oblasti novih tehnologija;
6) Izgradnja objekata namenjenih inkubaciji proizvodnih aktivnosti;
7) Infrastrukturno opremanje zemljišta namenjenog inkubaciji proizvodnih aktivnosti;
8) Veću ulogu lokalnih samouprava kroz sistem opštinskih pogodnosti;
9) Uvođenje novih usluga u slobodnim zonama;
10) Podsticanje malih kompanija i pojedinaca za uspostavljanje saradnje sa velikim kompanijama u cilju njihovog snabdevanja proizvodima i uslugama;
11) Stvaranje najboljih uslova za poslovanje u slobodnim zonama, nakon ulaska u Evropsku uniju;
12) Unapređenje saradnje sa državnim institucijama koje se bave podsticanjem razvoja preduzetništva.
VI ISTORIJSKI RAZVOJ SLOBODNIH ZONA
Prve ideje o slobodnim zonama sreću se još kod starih Helena, koji su u razmeni dobara i trgovini između svojih gradova, polazili od običnih trgova gde se mogla razmeniti i kupiti roba, do širih i specijalizovanih sajmišta, gde su se razmena i trgovina odvijale po povoljnim uslovima, jer su ti prostori bili oslobođeni od nameta gradskih uprava.
Najraniji pisani trag o slobodnim zonama potiče iz Španije, kada je u XIII veku kralj Alfons X proglasio komercijalne privilegije gradu Kadizu, a prva slobodna luka u Evropi osnovana je 1189. godine kada je rimski car Frederik I izdao povelju kojom je grad Hamburg oslobođen plaćanja carinskih dažbina.
Nadalje, prethodnica slobodnih lučkih zona bile su slobodne luke koje su se osnivale krajem XIX i početkom XX veka kako bi se ubrzao i administrativno pojednostavio protok robe preko velikih luka međunarodnog javnog saobraćaja, koje su odgovarale međunarodnim skladišnim i pretovarnim kapacitetima te specijalizovanim kadrovima i tehničkom opremom za osiguranje slobodnog prometa. U slobodnim lukama mogle su se obavljati i određene dorade robe (prepakivanje, sortiranje, uzorkovanje, vaganje, tariranje, oplemenjivanje, kupoprodaja…) bez prethodne saglasnosti carinskih i drugih državnih organa matične države, ali uz carinski i inspekcijski nadzor po načelu slučajnog uzorka. Međutim, u slobodnim lukama pretežno su se obavljale lučke prometne operacije ili usluge utovara, istovara i pretovara tereta između vodenih i kopnenih transportnih sredstava.
Od Drugog svetskog rata, punu afirmaciju su doživele slobodne lučke zone u Nemačkoj, gde je po visini povlastica dominirao grad Hamburg. Najvažnije lučke zone Austro-Ugarske bile su Trst i Rijeka, a u Danskoj grad Kopenhagen. U periodu posle Drugog svetskog rata dolazi do obnavljanja starih i otvaranja novih lučkih zona u Egiptu, Panami, Kostariki, Gvatemali i gradovima Izmiru, Istanbulu i Bejrutu.
Tokom šezdesetih godina dolazi do razvoja zona u zemljama u razvoju, naročito u azijskom delu.
Prva slobodna zona, onakva kakve poznajemo danas, nastala je u Irskoj, u blizini aerodroma Šenon. Država ju je pomagala, tako da je ona uspela da popravi njenu demografsku i kvalifikacionu strukturu. Geneza ekonomskog narastanja Šenona ukazuje da je to bila najvećim delom farmerska oblast sa veoma niskim učešćem industrije. Praksa je pokazala da je ova zona doprinela smanjenju stope emigracije, povećanju zaposlenosti, trgovine i turizma u zemlji, kao što je i imala pionirsku ulogu u stvaranju koncepta slobodnih zona, naročito novoindustrijalizovanih zemalja u Aziji.
Dakle, razvoj slobodnih zona kretao se od relativno jednostavnijih formi, kao što su slobodne luke i slobodni gradovi, preko slobodnih carinskih zona do savremenih formi. Tačnije, slobodne zone danas predstavljaju centre visoke tehnologije, razvijenih telekomunikacija, moderne infrastrukture i centre moderne industrije kao i kompletne logističke podrške.
Početkom osamdesetih godina smatralo se da je perspektiva svetske trgovine baš u razvoju ovog instituta, jer se računalo da će se 20% svetske trgovine u budućnosti odvijati preko slobodnih zona.
U svetu je danas sve više slobodnih zona koje su proizvođačke i izvozno orijentisane, što je razumljivo imajući u vidu da praksa pokazuje da upravo ovakve slobodne zone, osnovane na bilo kom geografskom i privrednom području omogućavaju najbrže privlačenje investicija u novu opremu i osavremenjavanje proizvodnih procesa koji su ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti i postizanje većeg izvoza. Povećanje izvoznih prihoda je od velikog značaja za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbeđivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znači i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama.
Slobodne zone su doprinele značajnom povećanju uposlenosti niskoobrazovane radne snage, rešavajući na taj način velike probleme nezaposlenosti u mnogim zemljama u razvoju.
Poslednjih godina došlo je do velikog porasta broja slobodnih zona u svetu sa 800 (početkom osamdesetih godina prošlog veka) na neverovatnih 10.000 slobodnih zona.
Države u kojima su formirane slobodne zone čine 70% površine sveta i 87% svetske populacije.
Mapa - raspored slobodnih zona u svetu
Imajući u vidu da mnoge slobodne zone postoje iz istorijskih razloga i da su mnoge od njih nastale pre osnivanja EU, bilo je logično da slobodne zone budu obuhvaćene kada je carinska legislativa bila integrisana i usklađena na evropskom nivou.
Slobodne zone su posebna područja unutar carinskog područja EU. Roba smeštena u slobodnu zonu oslobođena je od plaćanja carine, PDV-a i drugih uvoznih dažbina. U slobodnu zonu može se smestiti i roba iz EU i roba koja nije iz EU. Za robu koja nije iz EU, a koja je smeštena u slobodnu zonu smatra se da još uvek nije uneta u carinsko područje EU, dok se za određenu robu iz EU koja je smeštena u slobodnu zonu može smatrati da je već izvezena.
Slobodne zone u EU
Sve dok je roba smeštena u slobodnoj zoni nije potrebno podnositi carinsku deklaraciju. Carinska deklaracija se podnosi pri iznošenju robe iz slobodne zone. Takođe, u slobodnim zonama mogu postojati posebne olakšice (porez, akciza, lokalne takse), koje se razlikuju od zone do zone.
Slobodne zone, kao institut koji omogućava smanjenje carinskih formalnosti, predstavljaju uglavnom servis za trgovce koji olakšava proceduru trgovine.
Postoje dva tipa slobodnih zona u EU, i to:
1. "kontrolni tip I" - slobodna zona je ograđena tako da se na robu smeštenu u slobodnoj zoni koja je pod carinskim nadzorom, automatski primenjuje ovaj postupak carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe i
2. "kontrolni tip II" - slobodne zone koje su prvenstveno zasnovane na formalnostima koje se obavljaju u skladu sa zahtevima postupka carinskog skladištenja.
U EU danas postoji 74 slobodne zone tipa I i osam slobodnih zona tipa II.
Države članice EU su u početku koristile slobodne zone za olakšanu carinsku proceduru i za smanjenje administrativnog opterećenja za trgovinu. Međutim slobodne zone su globalno postale sve popularnije kao instrument za privlačenje izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija. Efekti takvih investicija se ponekad protežu van granica određenog regiona, povećavajući ukupni kapital zemlje domaćina. Slobodne zone mogu kreirati tehnološke transfere iz kompanija osnovanih u zoni i prelivanja efekata znanja koja koriste ove kompanije, što je veoma značajno za zemlje u razvoju.
Da bi se privukle kompanije u slobodne zone, državni organi zemlje domaćina često predlažu nekoliko od sledećih podsticaja:
1) Čuvanje uvezene robe pod posebnim carinskim aranžmanima. Odlaganje plaćanja poreza do momenta korišćenja robe ili njenog ponovnog izvoza, što značajno utiče na "cash flow" kompanija;
2) Drugačiji poreski režim koji se nudi u okviru zone, a koji se uglavnom odnosi na poreske olakšice u vezi sa porezom na dobit ili porezom na lična primanja, kao i porezom na dodatu vrednost;
3) Neporeske olakšice, kao što su državna bespovratna sredstva za razvoj ljudskih resursa i istraživanje i razvoj su važne za kompanije, kao i potencijalna ponuda zemljišta i objekata ispod tržišne cene od strane države;
4) Ponuda napredne infrastrukture, posebno za one slobodne zone koje se nalaze u, ili u blizini luka ili aerodroma.
Razlike u poreskim režimima država članica mogu dovesti do nelojalne konkurencije i mogu predstavljati značajne barijere u trgovini i samim tim u uspostavljanju jedinstvenog evropskog tržišta. Prema članu 107 (1) Ugovora o funkcionisanju EU, mere predstavljaju državnu pomoć ako se ekonomska prednost omogućava:
1) transferom državnih resursa čime se favorizuju određene kompanije, i
2) ako data pomoć ima efekat ili potencijalni efekat na konkurenciju i trgovinu između država članica.
Evropska komisija obično smatra poreske olakšice koje se primenjuju u slobodnim zonama kao državnu pomoć po članu 107 (1) Ugovora o funkcionisanju EU. Dok ova definicija smanjuje mogućnosti za funkcionisanje slobodnih zona, neki izuzeci se mogu odobriti na osnovu člana 107 (3) (a) i (V) pomenutog ugovora koji omogućava korišćenje državne pomoći za borbu protiv neravnomernog regionalnog razvoja. Države članice su dužne da sve mere koje se koriste za slobodne zone a koje predstavlja državnu pomoć upute Evropskoj komisiji na odobrenje, osim ako potpadaju pod "de minimis" državnu pomoć.
Dok su slobodne zone definisane na različite načine, pored odgovarajućeg pravnog okvira za podsticaje, veruje se da dele niz ekonomskih faktora koji doprinese njihovom uspehu. Ti ekonomski faktori koji privlače kompanije u slobodne zone obuhvataju naprednu infrastrukturu, fleksibilne propise u različitim sektorima, povoljan geografski položaj za trgovinu i druge neporeske olakšice. Ovi faktori će verovatno postati značajniji sa pojednostavljenjem carinskih procedura i usklađivanjem poreskih podsticaja sa unutrašnjim pravilima tržišta.
Tabela 1 - Broj slobodnih zona u zemljama članicama EU
Država članica |
Broj slobodnih zona |
Austrija |
- |
Belgija |
- |
Bugarska |
6 |
Hrvatska |
11 + 8 podzona |
Kipar |
- |
Češka |
7 |
Danska |
1 |
Estonija |
3 |
Finska |
2 |
Francuska |
2 |
Nemačka |
2 |
Grčka |
4 |
Mađarska |
- |
Irska |
- |
Italija |
2 |
Letonija |
4 |
Luksemburg |
1 |
Litvanija |
10 |
Malta |
1 |
Holandija |
- |
Poljska |
14 |
Portugalija |
1 |
Rumunija |
6 |
Slovačka |
- |
Slovenija |
1 |
Španija |
4 |
Švedska |
- |
Ujedinjeno Kraljevstvo |
- |
Primer uspešnih slobodnih zona u EU
- Specijalne ekonomske zone Republike Poljske -
Najbolji primer efekta slobodnih zona na privredni razvoj zemlje je Republika Poljska. Ključni pravni akt kojim se uređuje osnivanje i rad Specijalnih ekonomskih zona (SEZ) u Republici Poljskoj je Zakon o specijalnim ekonomskim zonama koji je donet 20. oktobra 1994. godine i koji definiše specijalne ekonomske zone kao "poseban, nenaseljen deo teritorije Republike Poljske gde se delatnost može obavljati pod preferencijalni uslovima navedenim u Zakonu".
Specijalne ekonomske zone (u daljem tekstu SEZ) su, pre svega, osnovane u cilju ubrzanja ekonomskog razvoja pojedinih regiona sredstvima, kao što su:
1) razvoj pojedinih oblasti poslovanja,
2) razvoj novih tehničkih i procesnih rešenja i njihova implementacija u nacionalnoj ekonomiji,
3) razvoj izvoza,
4) povećanje konkurentnosti proizvedene robe i usluga,
5) razvoj postojećih industrijskih sredstava i ekonomske infrastrukture,
6) otvaranje novih radnih mesta,
7) korišćenje neiskorišćenih prirodnih resursa u skladu sa održivim razvojnim principima.
Do kraja devedesetih, formirano je 14 SEZ, koje su još uvek operativne.
Republika Poljska je odličan primer kako je zemlja članica EU uspela da zadrži pogodnosti koje nudi investitorima u svojim zonama. Naime, Uredbom Saveta ministara od 23. jula 2013. godine, izmenjena je prethodna Uredba iz 2008. godine u smislu produžetka roka postojanja SEZ do 2026. godine i kojom su zadržane pogodnosti koje nude SEZ Republike Poljske.
Kako bi produžili postojanje SEZ urađena su istraživanja koja se odnose na značaj produženje postojanja SEZ:
1) Izveštaj o poslovanju SEZ Republike Poljske za 2011. godinu gde je prikazan ekonomski aspekt produženja postojanja SEZ do 2026. godine;
2) SEZ posle 2020. godine - Analiza tekućih aktivnosti i perspektiva njihovog postojanja, koju je uradila revizorska kuća "Ernest & Young" gde su istaknuti razlozi zbog kojih treba produžiti postojanje SEZ kao i komentar vezan za odnos evropskih zakona i produžetka postojanja SEZ.
U pomenutoj analizi prikazani su razlozi produžetka postojanja SEZ, i to:
1) Pozitivni efekti postojanja SEZ (svaki zlot za koji nije plaćen porez doprineo je sa osam zlota investicija);
2) Početak gubitka interesovanja investitora s obzirom na postojanje SEZ do 2020. godine - investitori traže nova tržišta;
3) 81% postojećih investitora je izjavilo da planiraju nova ulaganja ukoliko SEZ budu postojale do 2026. godine, a više od 50% investitora je izjavilo da ne planira nove investicije ukoliko SEZ traju do 2020. godine;
4) Istraživanja su pokazala da su SEZ pogodne za umrežavanje raznih industrija;
5) Naglašeno je da dalje funkcionisanje SEZ nakon 2020. godine ne bi trebalo da dovede do bilo kakve sumnje Evropske komisije, pod pretpostavkom da su se SEZ uklopile u okvir regionalne politike EU, a SEZ propisi su u skladu sa pravilima EU o regionalnoj pomoći, kao i u skladu sa Carinskim zakonom EU;
6) Prilagođavanje SEZ sa pravilima EU o regionalnoj pomoći je kružni proces i ne zavisi od perioda rada jedne SEZ, već proizlazi iz promena u zakonodavstvu Zajednice na početku svakog budžetskog perioda EU (2007-2013. i 2014-2020). Kao rezultat toga, razumno je razmotriti neograničeno produženje perioda rada SEZ.
Glavna prednost ulaganja u SEZ je mogućnost poreskih olakšica, koji podrazumeva oslobađanje od plaćanja poreza na dobit koje su regulisane u članu 17.1.34 Zakona o porezu na dobit preduzeća, kao i u članu 21.1.63a Zakona o porezu na dobit. U skladu sa gore navedenim pravilima, izuzeće se odnosi na prihode koji se generišu iz poslovnih aktivnosti koje se obavljaju na teritoriji jedne SEZ-e na osnovu dozvole. Zbog toga prihod poreskog obveznika može biti izuzet od poreza na dohodak prema pravilima opisanim gde moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) dobit mora biti ostvarena iz poslovne aktivnosti koja se vodi na teritoriji jedne SEZ-e, i
2) dobit mora biti ostvarena u preduzeću sa dozvolom specijalne ekonomske zone, u kojoj su klasifikovane specifične vrste aktivnosti, u skladu sa poljskom klasifikacijom roba i usluga.
Državna pomoć (uključujući oslobođenje od poreza na dobit) je ograničena na iznos od prihvatljivih troškova nastalih od strane investitora i nivo intenziteta, koji može da se kreće od 15% do 70% u zavisnosti od oblasti realizacije projekta i veličine preduzeća. Za državnu pomoć primenjuju se sledeća ograničenja:
1) za velika preduzeća - od 15% do 50% opravdanih troškova,
2) za srednja preduzeća - od 25% do 60% opravdanih troškova,
3) za mala preduzeća - od 35% do 70% opravdanih troškova.
Takođe, jednako važni podsticaji za investitore u SEZ, obuhvataju sledeće:
1) potpuno infrastrukturno opremljena lokacija koja se nudi po konkurentnim cenama,
2) mogućnost kupovine ili zakupa imovine koja se nalazi unutar SEZ bez ikakve potrebe za izgradnju novih objekata,
3) pristup investicionim grantovima koje nudi država, subvencijama od lokalne službe za zapošljavanje ili fondovima EU,
4) delimično ili potpuno oslobađanje od poreza na imovinu,
5) pomoć u traženju kvalifikovane radne snage,
6) blizinu drugih kompanija sa kojima mogu da uspostave poslovne kontakte.
Jedna od najuspešnijih SEZ u Republici Poljskoj je SEZ Katovice koja je osnovana 1996. godine.
SEZ Katovice zauzima površinu od 2.348 hektara i obuhvata preko 45 različitih područja, od kojih je većina veoma dobro povezana sa magistralnim saobraćajnicama u Republici Poljskoj i Evropi. Ponuda SEZ Katovice obuhvata potpuno infrastrukturno opremljene parcele (voda, energija, gas, kanalizacija), pristupne puteve, kao i poslovne zgrade.
Do sada, ova zona je postala dom za više od 260 kompanija, koje su investirale preko 5,7 milijardi evra.
Investitori iz automobilske industrije su najveći klijenti ove zone koja je jedan od inicijatora automobilskog klastera "Silesija Automobili".
U oktobru 2015. godine, SEZ Katovice prepoznata je kao najbolja SEZ u Evropi i druga najbolja u svetu, u rangiranju "FDI Business Financial Times".
U ovoj SEZ-i kreirano je više od 60.000 radnih mesta.
IX SLOBODNE ZONE U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA SA ASPEKTA OECD5
Pet ekonomija zapadnog Balkana: Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Makedonija, Crna Gora i Republika
Srbija, razvile su veliku mrežu uglavnom izvozno orijentisanih zona. Danas one obuhvataju površinu od preko 2600 hektara. Ubrzani rast zona je došao sa namerom preorijentacije ekonomija ka izvozu i uglavnom su formirane na osnovu direktnih stranih investicija, pre svega u proizvodnom sektoru.
Republika Srbija i Republika Makedonija su bile zemlje pioniri uvođenja ovog instrumenta u regionu u post kriznom periodu, a njihov uspeh u privlačenju direktnih stranih investicija u proizvodnji je doveo do širenja, ne samo postojećih zona već i formiranja novih.
Republika Albanija je nedavno donela nove zakone koji uređuju oblast zona i sada su u procesu formiranja ekonomskih zona. Kao rezultat toga, broj zona se udvostručio u poslednje četiri godine, od 15 u 2012. godini do 32 zone u 2016. godini.
Preduzeća koja posluju o ovim zonama imaju različite fiskalne i nefiskalne podsticaje, uključujući poreske olakšice (oslobađanje od plaćanja PDV-a, umanjenje ili potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na dobit), investicione subvencije, dugoročne subvencije lizinga zemlje, dobru infrastrukturu u zonama, carinska oslobađanja i ubrzane carinske procedure, itd.
Tendencija ka izvozu je zakonom regulisana samo u nekim zemljama (Bosna i Hercegovina i Republika Makedonija), dok je u većini slučajeva to prirodna posledica privlačena direktnih stranih investicija koje dolaze u region (Republika Srbija), gde velike internacionalne kompanije, uglavnom u automobilskoj industriji, ulažu u zapadni Balkan, zbog blizine sa granicama EU, investicionog ambijenta i jeftinijom radnom snagom u odnosu na zapadne ekonomije, ali izvozeći finalne proizvode ili poluproizvode na globalno tržište.
Tokom poslednje dve decenije, zemlje zapadnog Balkana su značajno napredovale u poboljšanju investicione klime kroz veću otvorenost ekonomije za investicije, jačajući regulativu, formirajući bolju poslovnu klimu za investitore i implementirajući reforme koje se tiču ljudskih resursa.
Jačanje investicionih politika i promovisanje je postalo još značajnije nakon završetka ekonomske krize, naročito u Republici Srbiji i Republici Makedoniji, koje su počele agresivnije da nastupaju sa ciljem privlačenja direktnih stranih investicija, naročito u sektoru proizvodnje.
Kao dopuna gore navedenim poboljšanjima u investicionoj politici i promociji investicija, zemlje zapadnog Balkana imaju i druge prednosti koje dovode investitore do odluke da investiraju u ove zemlje, i u posebne ekonomske zone, ali i van njih.
Geografski položaj je ključna prednost, naročito zbog blizine evropskog tržišta, kao i Panevropskih koridora koji povezuju istok i zapad kao i Bliski istok.
Sa uvođenjem novih mera koje će olakšati carinske procedure transporta kroz više zemalja (npr. Novi kompjuterizovani tranzitni sistem - NCTS), koji omogućava preduzećima da deklarišu robu samo jednom, u zemlji porekla, pre nego što prođe kroz više zemalja, sa samo jednom bankarskom garancijom), transport do evropskih zemalja će postati još lakši. Takođe, zemlje zapadnog Balkana imaju potpisane brojne sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim i značajnim tržištima.
Cena koštanja radne snage takođe može biti prednost, naročito u tekstilnoj i automobilskoj industriji. Kao rezultat povećane političke nestabilnosti u severnoj Africi i Bliskom Istoku kao i sukoba u Ukrajini, region zapadnog Balkana postaje značajno tržište sa niskom cenom radne snage naročito u automobilskoj industriji. U poređenju sa zemljama Centralne Evrope i Baltičkim zemljama, bruto cena koštanja radne snage je niža 40-60%, dok je u odnosu na najrazvijenije zemlje EU, jeftinija oko pet puta. Od zemalja EU, jedino Rumunija i Republika Bugarska predstavljaju konkurenciju zemljama zapadnog Balkana u ovoj kategoriji. Međutim, i Republika Makedonija i Republika Srbija su uvele podsticaje inostranim investitorima za zapošljavanje u formi subvencija i oslobađanja od plaćanja poreza na zarade i doprinose, koji povećavaju atraktivnost tržišta rada naspram zemalja EU.
Kao dodatak fiskalnim podsticajima koje se nude u zonama, region beleži jednu od najnižih stopa poreza na dobit (obično je 50% niži nego u zemljama EU), od 9% u Crnoj Gori do 15% u Republici Albaniji i Republici Srbiji. Region se takođe izdvaja i po jeftinim energetskim inputima koji su važan faktor za inostrane investitore koji posluju u industrijama koje troše veliku količinu energije, kao što je automobilska industrija. Većina zemalja regiona beleži značajno niže cene struje nego zemlje EU. Najniža cena je u Republici Srbiji, gde je cena struje niža za 44% nego u EU. Rumunija i Republika Bugarska takođe imaju značajno niže cene struje nego prosek evropskih zemalja, pa samim tim zemlje ovog regiona nemaju veću prednost u ovoj kategoriji u odnosu na ove dve zemlje.
Izazovi koji odvraćaju investitore, kao što su nejasna svojinska prava, predstavljaju značajan problem u nekim zemljama, naročito u Republici Albaniji. Zakonodavna nesigurnost, koja se zasniva na čestim i netransparentnim izmenama zakonske regulative, dvosmislene takse i naknade nametnute od strane lokalnih vlasti i sl. remete mnoga poslovanja. Infrastruktura je poboljšana, ali problem i dalje postoji, kao što je snabdevanje dovoljnom količinom električne energije (Republika Albanija i Republika Makedonija), kao i visoki troškovi transporta. Iako su potpisani brojni sporazumi, u zemljama postoji problem ispunjavanja standarda proizvoda, kao i duge carinske procedure. Sve ovo, u kombinaciji sa problemima malih tržišta kao i još uvek političke nestabilnosti utiče na konkurentnost ovog regiona.
Mreža zona na zapadnom Balkanu sastoji se od 39 zona rasprostranjenih na preko 2600 hektara. Najveći broj od njih se nalazi u Republici Makedoniji i Republici Srbiji i u prethodnih 7-8 godina privukle su značajan broj novih investitora. Ostale zone su nedavno osnovane i tek im predstoji ulaganje investitora.
Zone koje se nalaze u ovom regionu se vode specifičnim zakonima koji definišu gde će zone biti locirane, ko je kvalifikovan da investira u njima, u čijem su vlasništvu, ko njima upravlja, kao i koje podsticaje zone nude.
Republika Makedonija trenutno nudi najširi opseg podsticaja, posebno fiskalnih, i sa relativnim uspehom uspeva da privuče nove investitore u proizvodnji, pritiskajući i druge ekonomije u okruženju. U Republici Srbiji došlo je do razmatranja uvođenja novih podsticaja, ali ništa još konkretno nije urađeno.
____________
5 Tekst preuzet iz Izveštaja OECD o slobodnim zonama Zapadnog Balkana "Special Economic Zones in the Western Balkans"
Podsticaji koji se nude u slobodnim zonama u Republici Srbiji i Republici Makedoniji
Republika Makedonija nudi investitorima široku lepezu poreskih i neporeskih olakšica, u rasponu od oslobađanja poreza na dobit do oslobađanja poreza na dohodak zaposlenih u slobodnim zonama, kao i oslobađanja carinskih dažbina. Većina poreskih olakšica slična je za sve investitore u zonama, ali mogu se i diskreciono proširiti u zavisnosti od veličine investicije, broja ljudi koji bi bili zaposleni, kao i intenziteta kapitala investicije. Suprotno od većine zemalja u regionu, poreski podsticaji su specifični za zone i samim tim su dostupne samo investitorima koji su u zoni.
Zone takođe nude i neporeske podsticaje, rangirane kroz obezbeđivanje infrastrukture i usluga unutar i van zone. Većina investitora je uočila benefite izgradnje postrojenja koja su dizajnirana i izgrađena prema njihovim tačnim specifikacijama unutar zone. Brzo obezbeđivanje energije kao i konekcije još je jedna značajna usluga koje zone pružaju. Poslednje ali ne i najmanje važno, pouzdano snabdevanje električnom energijom je velika prednost za investitore, s obzirom da veliki domaći proizvođači imaju problema sa proizvodnjom u Republici Makedoniji. Kao dodatak, zona nudi "one stop shop" pružanje usluga (dizajniranje i infrastrukturna odobrenja, izdavanje građevinskih i radnih dozvola, carinske ispostave u zoni, održavanje infrastrukture u zoni i njeno poboljšanje), kontrola, analiza poslovnih prilika (identifikacija faktora specifičnih lokacija za projekat, analiza troškova, obezbeđivanje baze podataka dobavljača), kao i prilike povezivanja sa domaćim preduzetnicima kroz kreiranje baze podataka dobavljača.
S obzirom da su gore navedeni podsticaji specifični za režim zone, kreirana je značajna prednost za investiranje unutar zone. Samim tim ni ne čudi da su zone imale značajnu ulogu u privlačenju značajnih direktnih stranih investicija u ekonomiji od njihovog osnivanja 2007. godine. Danas investicije u zonama imaju veliki udeo u odnosu na ukupne investicije u proizvodnji (preko 30%).
U Republici Srbiji, jasne prednosti koje nude slobodne zone su manje vidljive. Republika Srbija ima prilično širok spektar poreskih podsticaja nezavisno od prisustva u zonama. Podsticaji za zaposlene, kao i određene poreske olakšice koje država nudi odnose se na sve investitore koji ispunjavaju kriterijume koji se odnose na visinu investicije i zapošljavanje. Oslobađanje od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina uključujući i PDV za korisnike zona mogu koristiti i investitori koji se ne nalaze u režimu zone sve dok njihov repromaterijal dolazi iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima preferencijalne trgovinske sporazume (EU, CEFTA, EFTA, Rusija, Belorusija, Kazahstan i Turska), i to se odnosi na većinu investitora. Jedine poreske olakšice koje su specifične samo za korisnike slobodnih zona su: oslobađanje od plaćanja PDV-a na sirovine, uvezenu opremu i oslobađanja od plaćanja PDV-a za energetske inpute.
Kada su prvi put formirane, 2006. godine, slobodne zone u Republici Srbiji razlikovale su se zbog činjenice da je carinska procedura bila manje komplikovana osnivanjem carinskih terminala u zoni. Međutim, ova funkcija nije danas specifična samo za zone (velike kompanije mogu aplicirati za osnivanje carinskih terminala), i samim tim gubi svoj značaj tokom godina imajući u vidu da je Republika Srbija potpisala, sa jedne strane, slobodne trgovinske sporazume sa različitim partnerima koji pojednostavljuju proceduru, a sa druge strane pojednostavljuje i unapređuje carinske procedure na nacionalnom nivou (plaćanje carine elektronskim putem, novi kompjuterizovani tranzitni sistem...), u nezavisnosti od veličine investicije i od toga da li je investitor u zoni ili nije. Broj neporeskih olakšica u Republici Srbiji su takođe manji nego u Republici Makedoniji. Pored dobre infrastrukture, zone obezbeđuju carinske ispostave i osnovnu opremljenost za korisnike. Jedan broj zona primetio je značaj pružanja usluga u zonama i povezanost sa lokalnom samoupravom. Slobodna zona "Pirot" izdvaja se po velikom broju usluga koje nude investitorima, od špedicije i rukovanja robom, carinskih usluga do transporta do Luke Burgas u Republici Bugarskoj.
Komparativni pregled pogodnosti koje se nude u slobodnim zonama u Republici Srbiji i Republici Makedoniji
Srbija |
Makedonija |
Poreski podsticaji |
Poreski podsticaji |
*Carina i PDV ne plaćaju se za robu koja ulazi u zonu bez obzira na vrstu uvezene robe i njenu namenu u zoni, uključujući i robu koju operator i korisnik koriste za izgradnju i održavanje objekata, infrastrukture i opreme u zoni, kao i stvaranja uslova za rad i razvoja zona; |
*Bez poreza 10 godina: investitori oslobođeni plaćanja poreza na dobit na period od 10 godina (nakon toga je 10%); |
Neporeski podsticaji |
Neporeski podsticaji |
*"One stop shop" administracija; |
*Zemljište u ekonomskim zonama je dostupno pod dugoročnim zakupom na period od 99 godina po koncesionim cenama; |
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu OECD) organizovala je u aprilu 2017. godine sastanak na temu "Podsticanje investicija za konkurentnost u Jugoistočnoj Evropi" sa posebnom pažnjom na SEZ kao alat investicione politike na zapadnom Balkanu.
Na pomenutom sastanku OECD je predstavio studiju o slobodnim zonama zapadnog Balkana "Validnost Specijalnih ekonomskih zona na zapadnom Balkanu: ciljevi, karakteristike i ključni izazovi". Ovo je prva studija ovakvog formata koja se radi za slobodne zone koje se nalaze u Evropi.
Zaključci sa sastanka su:
1) Slobodne zone i SEZ postale su široko korišćen instrument za privlačenje investicija u regionu zapadnog Balkana i njihov uticaj je značajno porastao u post-kriznom periodu.
2) Zone i podsticaji u njima su postali jedan od ključnih činilaca u intenziviranju regionalnog takmičenja za privlačenje direktnih stranih investicija.
3) Slobodne zone i SEZ su se razvile kao deo širih državnih investicionih strategija usmerenih na jačanje proizvodnje i stvaranju temelja za održivi ekonomski rast.
4) Primarni cilj zona je privlačenje investicija i stvaranje novih radnih mesta, pružajući različite fiskalne i nefiskalne olakšice za investitore. Kao rezultat toga razvile su se slobodne zone koje se nalaze na strateškim lokacijama, u blizini većih gradova, saobraćajnih koridora i nacionalnih granica i u blizini industrijskih centara iz perioda pre tranzicije.
5) Postoje različiti tipovi slobodnih zona, od državnog vlasništva u Republici Makedoniji, javno-privatnog partnerstva u Republici Srbiji, privatnih slobodnih zona u Bosni i Hercegovini ili kombinacija više modela u Republici Albaniji.
6) Slobodne zone nude različite vrste pogodnosti:
1) Republika Makedonija nudi široka poreska oslobađanja uz državne podsticaje, infrastrukturno opremljeno zemljište i državne garancije;
2) Republika Srbija i Bosna i Hercegovina nude oslobađanje od plaćanja carine i PDV-a za uvozno izvozne poslove;
3) Republika Srbija nudi državne podsticaje u i van slobodnih zona;
7) Slobodne zone su, posebno u Republici Srbiji i Republici Makedoniji, značajno uticale na oporavak proizvodnih kompanija kroz direktne strane investicije (90% DSI je u sektoru proizvodnje).
8) Otvoreno je 22.000 novih radnih mesta u Republici Srbiji, 7.000 u Republici Makedoniji i oko 2.000 u Bosni i Hercegovini.
9) Slobodne zone pokrivaju 3.000 hektara na Balkanu, u nekim državama generišu trećinu ukupnog izvoza i polovinu izvoza iz proizvodnih aktivnosti;
10) Postoje nesumnjivi dokazi da su slobodne zone imale veliki uticaj na okruženje u oblasti edukacije, treninga i razvoja infrastrukture, kao i ograničeni uticaj na transfer tehnologija na domaće kompanije u zaleđu zona, kao i na domaće dobavljače. Izveštaj je istakao potrebu za daljim istraživanjem uticaja i efektivnosti na privlačenju investicija, kao i analizu ponuđenih podsticaja korisnicima zona.
Takođe, OECD je organizovao panel diskusiju koja se tiče poslovanja slobodnih zona.
Zaključci sa panela su:
1) Poreska oslobađanja mogu da budu pozitivna za privlačenje stranih direktnih investicija.
2) Poreska oslobađanja treba da se koriste kao instrument za privlačenje stranih direktnih investicija ali moraju da budu vremenski ograničena.
3) Postoji pozitivan uticaj slobodnih zona na povećanje uposlenosti i infrastrukturni napredak.
4) Još nema pravog uticaja slobodnih zona na domaće kompanije u okruženju. Ovo ukazuje na to da je potrebno naći dodatne mehanizme za intenziviranje aktivnosti domaćih dobavljača prema korisnicima slobodnih zona.
5) Od velikog je značaja održavanje ovakvog skupa na visokom nivou koji predstavlja podršku naporima za ostvarenje ciljeva slobodnih zona.
X EVROPSKE INTEGRACIJE I SLOBODNE ZONE
U EU je, iako alternativne opcije postoje (privremeni izvoz robe i skladištenje, carinska skladišta, proizvodnja pod carinskom kontrolom, itd), sistem slobodnih zona sačuvan. Slobodne zone u EU omogućavaju koncentraciju i modernizaciju tehnologije i direktna ulaganja u raznim područjima. Industrijski i tehnološki parkovi i moderni koncept zona - inkubator za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i logistički centri sa objedinjenim uslugama u prevozu robe, pravci su u kojima slobodne zone EU nalaze svoje mesto.
Međutim, imajući u vidu da je 9. januara 2017. godine, Vlada donela Zaključak kojim se usvaja Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 29 - Carinska unija, neophodnim izmenama Zakona o slobodnim zonama će se izvršiti usklađivanje određenih odredaba sa pravnim tekovinama EU u ovom poglavlju, kao i u Poglavlju 8 (Politika konkurencije), tako da će čl. 26. i 29. biti izostavljeni iz Zakona o slobodnim zonama, a član 19. kojim je propisano da se na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća carina i druge uvozne dažbine, će biti izmenjen tako da se na stranu robu u slobodnoj zoni primenjuju odredbe Carinskog zakona, odnosno vrši obračun i plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina.
Do prijema Republike Srbije u EU korišćenje ovakvih vidova podsticaja može dovesti do uspešnog privlačenja direktnih investicija, dok bi posle ulaska u EU slobodnim zonama ostale pogodnosti kakve imaju ostale slobodne zone u EU, tj. poslovanje bez carina i PDV-a i korišćenje regionalnih podsticaja. Upravo ovaj period, do ulaska u EU, treba iskoristiti za ubrzani priliv direktnih investicija maksimalnim državnim subvencijama, u cilju održavanja konkurentske pozicije slobodnih zona u našoj zemlji u odnosu na slobodne zone u okruženju. Imajući to u vidu, a uvažavajući činjenicu da je član 19. Zakona o slobodnim zonama neophodno menjati, rešenje bi bilo da primena izmenjenog Zakona o slobodnim zonama stupi na snagu po prijemu Republike Srbije u EU.
Poseban zadatak Uprave za slobodne zone je saradnja sa slobodnim zonama EU i udruženjima slobodnih zona EU, kako bi analizom podsticaja koji su u EU dozvoljeni, predložila zakonska rešenja za stvaranje najpovoljnijeg poslovnog ambijenta za slobodne zone. Dosadašnje analize rada slobodnih zona u pojedinim zemljama EU pokazuju veoma različitu praksu.
Slobodne zone u Republici Srbiji treba da teže uspostavljanju veza sa udruženjima slobodnih zona u EU i svetu, radi razmene iskustava i ispitivanja mogućnosti ostvarivanja korisnih poslovnih kontakta u ime svojih korisnika.
XI SLOBODNE ZONE U REPUBLICI SRBIJI
Zakonom o slobodnim zonama iz 2006. godine ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) omogućena je nova faza u razvoju slobodnih zona Republike Srbije, po ugledu na svetska iskustva, čime je povećana njihova konkurentnost u odnosu na slobodne zone u okruženju.
Takođe, ovim zakonom, u decembru 2008. godine, osnovana je i Uprava za slobodne zone kao organ u sastavu Ministarstva finansija, čime je pružena snažna institucionalna podrška konceptu slobodnih zona. Ova uprava obavlja poslove u oblasti promocije, razvoja, kontrole i nadzora slobodnih zona. Shodno tome, ostvaruje saradnju sa drugim državnim institucijama na polju promocije, investiranja i poslovanja u slobodnim zonama, kroz predstavljanje posebnih pogodnosti i poslovnih mogućnosti. Značaj ove institucije ogleda se, između ostalog i u činjenici da je od njenog osnivanja do danas osnovano deset novih slobodnih zona.
Pomenutim zakonom definisani su uslovi za određivanje područja i rad slobodne zone, delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnoj zoni, uslovi za obavljanje tih delatnosti i uslovi za prestanak rada slobodne zone.
Slobodne zone su fizički ograđen i označen deo teritorije Republike Srbije, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti. Predstavljaju infrastrukturno opremljeno zemljište na kome je dodatno garantovan i stimulativan režim poslovanja.
Korisnik zone može, u skladu sa propisima, obavljati proizvodnju i pružati usluge u zoni, pod uslovom da se time ne ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje. S tim u vezi u slobodnim zonama u Republici Srbiji zastupljene su razne delatnosti: automobilska industrija, metalska industrija, proizvodnja automobilskih guma i proizvoda od gume, proizvodnja vetrogeneratora, proizvodnja bakra i legura od bakra, prehrambena proizvodnja i sl.
U Republici Srbiji trenutno postoji četrnaest slobodnih zona, koje su raspoređene po čitavoj teritoriji Republike Srbije, i to u: Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Apatinu, Šapcu, Beogradu, Smederevu, Svilajncu, Kragujevcu, Kruševcu, Pirotu, Vranju, Užicu i Priboju.
Slika - Slobodne zone u Republici Srbiji
Ukupna površina slobodnih zona iznosi 22 km2.
Kapacitet slobodnih zona u 2016. godini
Naziv slobodne zone |
Ukupna površina |
Kancelarije |
Ukupna površina zatvorenih skladišta |
Ukupna površina otvorenih skladišta |
Ukupna zatvorena površina za proizvodne aktivnosti |
Pirot |
1.220.156 |
13.226 |
187.245 |
596.966 |
214.062 |
Subotica |
614.814 |
1.900 |
4.000 |
6.800 |
83.800 |
Zrenjanin |
980.585 |
2.238 |
8.926 |
2.015 |
26.153 |
Kragujevac |
1.764.562 |
39.053 |
62.960 |
105.021 |
302.956 |
Novi Sad |
893.045 |
2.743 |
13.443 |
12.475 |
217.547 |
Šabac |
2.924.401 |
550 |
2.604 |
14.000 |
15.126 |
Užice |
553.852 |
2.614 |
83.150 |
177.158 |
290.930 |
Kruševac |
648.684 |
23.136 |
16.887 |
3.965 |
70.968 |
Smederevo |
5.405.244 |
7.110 |
7.200 |
20.300 |
37.676 |
Svilajnac |
401.840 |
408 |
402 |
0 |
8.796 |
Apatin |
4.151.787 |
198 |
0 |
0 |
2.000 |
Vranje |
1.233.864 |
142 |
0 |
0 |
0 |
Priboj |
269.069 |
5.183 |
10.770 |
1.263 |
0 |
Beograd |
983.144 |
||||
Ukupno |
22.045.047 |
98.501 |
397.587 |
939.963 |
1.270.014 |
XII POGODNOSTI POSLOVANJA U SLOBODNIM ZONAMA
Geografski položaj Republike Srbije - na granici EU i raskrsnici Koridora 10 i 7, koji spajaju Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom, zatim jeftina radna snaga, brojni sporazumi o slobodnoj trgovini (sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, CEFTA, EU, EFTA, Turskom) kao i najmanja stopa poreza na dobit preduzeća u Evropi, predstavljaju polaznu osnovu za potencijalna ulaganja u Republiku Srbiju.
Republika Srbija može da posluži kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tržište veće od jedne milijarde ljudi. Uključuje EU, Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Jugoistočnu Evropu, Moldaviju, Island, Lihtenštajn, Norvešku, Belorusiju i Tursku. Ovaj slobodni carinski režim pokriva većinu ključnih industrijskih proizvoda, sa nekoliko izuzetaka i godišnjih kvota za ograničen broj artikala (robe).
Tržišta sa bescarinskim pristupom za Republiku Srbiju |
||
Tržište |
Broj ljudi |
Trgovinski režim |
EU |
501.259.840 |
Preferencijalni trgovinski režim |
SAD |
309.747.000 |
Generalizovani sistem preferencija |
Rusija* |
141.927.297 |
Ugovor o slobodnoj trgovini |
Jugoistočna Evropa |
30.936.824 |
CEFTA |
Belorusija |
9.690.000 |
Ugovor o slobodnoj trgovini |
Turska |
76.806.000 |
Ugovor o slobodnoj trgovini |
Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska |
12.607.000 |
EFTA |
Ukupno |
1.082.973.961 |
|
Posebnu atraktivnost za strane investitore, izvozno orijentisane, čine pogodnosti koje se nude u slobodnim zonama. Većina ovih investitora je već upoznata sa konceptom slobodnih zona, te se odmah odlučuje za ovaj način poslovanja.
Član 191. Carinskog zakona, definiše slobodne zone kao delove carinskog područja Republike Srbije ili prostore koji se nalaze na tom području i koji su odvojeni od ostalog dela carinskog područja, u kojima se:
1) u svrhu naplate uvoznih dažbina i primene uvoznih mera trgovinske politike, za stranu robu, smatra da nije u carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet ili da nije stavljena u drugi carinski postupak ili da se ne koristi ili troši u slobodnoj zoni pod drugim uslovima, a ne pod uslovima koji su utvrđeni carinskim propisima;
2) na domaću robu namenjenu izvozu, koja smeštajem u slobodnu zonu, ispunjava uslove predviđene posebnim propisima, primenjuju mere koje se primenjuju kod izvoza robe.
Slobodne zone definisane na ovaj način naročito su pogodne za organizovanje izvozno orijentisane proizvodnje.
Članom 16. Zakona o slobodnim zonama ("Službeni glasnik RS", broj 62/06), propisano je da su izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na njih primenjuju mere trgovinske politike.
U skladu sa članom 19. Zakona o slobodnim zonama, na uvoz robe koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni(repromaterijal za robu namenjenu izvozu, oprema, mašine i građevinski materijal), ne plaća se carina i druge uvozne dažbine uključujući i PDV.
Roba koja se iz slobodne zone stavlja u slobodan promet na teritoriji Republike Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 20. Zakona o slobodnim zonama). Ova obaveza nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na teritoriju Republike Srbije, a iznos carine i drugih uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije. Carinska vrednost robe i iznos carinskog duga utvrđuje se u skladu sa odredbama Carinskog zakona (član 21. pomenutog Zakona).
Ističe se da se, shodno članu 203. stav 2. Carinskog zakona, za proizvode koji su u slobodnoj zoni dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja iznos carinskog duga utvrđuje na osnovu vrednosti uvozne robe sadržane u dobijenim proizvodima.
Radi stavljanja u postupak aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja ili radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja korisnik zone može, shodno članu 17. st. 3. i 4. Zakona o slobodnim zonama, privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Republike Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Republike Srbije bez plaćanja carine i PDV-a.
Takođe, u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 - usklađeni dinarski iznosi, 68/14 - dr zakon, 142/14, 5/15 - usklađeni dinarski iznosi, 83/15, 5/16 - usklađeni dinarski iznosi, 108/16, 7/17 - usklađeni dinarski iznosi, 113/17, 13/18 - usklađeni dinarski iznosi i 30/18), PDV ne plaća se na unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik - korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost, koje se odnosi na promet električne energije, prirodnog gasa, mazuta i uglja, korisnik zone može da ostvari ako poseduje odgovarajuću dokumentaciju propisanu članom 6. stav 3. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza("Službeni glasnik RS", br. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16 i 21/17).
Lokalna samouprava, shodno svojim ovlašćenjima, može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata i infrastrukture na području slobodne zone. Ove pogodnosti se odnose na donošenje odluke o oslobađanju od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, npr. naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za takse i troškove opštinske uprave, naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za urbanističke uslove i saglasnosti, priključak na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije, lokalne komunalne takse i sl.
U slobodnim zonama administracija je efikasna (one stop shop), a korisnicima se pruža set sledećih logističkih usluga: organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, bankarski poslovi i dr.
Imajući u vidu da se u svakoj slobodnoj zoni nalazi carinski referat, obezbeđena je jednostavna i brza carinska procedura.
Članom 11. stav 1. Zakona o slobodnim zonama propisano je da su privredna društva za upravljanje slobodnom zonom dužna da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine dostave Upravi za slobodne zone godišnje izveštaje o poslovanju u slobodnoj zoni za prethodnu godinu.
Imajući u vidu napred navedeno, Uprava za slobodne zone ne raspolaže podacima o poslovanju slobodnih zona u 2017. godini, i za potrebe izrade ovog dokumenta koristiće se podaci iz Izveštaja o poslovanju slobodnih zona u 2016. godini.
U 2016. godini na teritoriji Republike Srbije funkcionisalo je 14 slobodnih zona, i to: Slobodna zona "Pirot", Slobodna zona "Zrenjanin", Slobodna zona "Subotica", Slobodna zona "Novi Sad", "FAS Slobodna zona", Kragujevac, Slobodna zona "Šabac", Slobodna zona "Užice", Slobodna zona "Smederevo", Slobodna zona "Kruševac", Slobodna zona "Svilajnac", Slobodna zona "Apatin", Slobodna zona "Vranje", Slobodna zona "Priboj" i Slobodna zona "Beograd".
Ukupni rezultati poslovanja slobodnih zona u Republici Srbiji u 2016. godini beleže rast u svim značajnijim ekonomskim kategorijama u odnosu na 2015. godinu.
Ukupna vrednost realizovanog prometa roba i usluga veća je za 4,26%. Na ovo povećanje uticalo je povećanje vrednosti unosa repromaterijala i gotovih proizvoda u zone, povećanje vrednosti pruženih usluga u zonama, kao i povećanje vrednosti izvoza i plasmana proizvoda na tržište Republike Srbije. Vrednost uvoza robe je u odnosu na 2015. godinu veća za 4,88%, pri čemu je uvoz repromaterijala veći za 4,61%, dok je uvoz gotovih proizvoda veći za 7,22%. Izvoz i plasman robe na tržište Republike Srbije, kao i vrednost pruženih usluga u slobodnoj zoni veći su u odnosu na 2015. godinu za 3,76%. Napominjemo da je izvoz robe u 2016. godini veći za 3,96% u odnosu prethodnu godinu, dok je vrednost pruženih usluga veća za 55,42%.
Izvoz robe proizvedene u slobodnim zonama veći je za 4,91% u odnosu na 2015. godinu, dok je izvoz strane robe, koja je uskladištena a zatim izvezena, manji za 21,15%. U ukupno ostvarenom izvozu učešće robe proizvedene u slobodnim zonama iznosi 97,48%. Učešće strane robe, koja je uskladištena a zatim izvezena, u ukupnom izvozu robe iz slobodnih zona iznosi 2,52% i ovaj izvoz je samo statistički prikazan, s obzirom da nema uticaja na devizni priliv.
Iz Republike Srbije u 2016. godini izvezeno je robe u vrednosti od oko 13.370.000.000 evra6. Učešće izvoza robe iz slobodnih zona u ukupnom izvozu Republike Srbije u 2016. godini iznosilo je 16,51% (2.207.312.298 evra), što predstavlja rast od 0,51% u odnosu na 2015. godinu.
Ističemo da se preduzeća, korisnici slobodnih zona, "Fiat Automobili Srbija" d.o.o. Kragujevac, "Tigar Tyres" d.o.o. Pirot i "NIS" A.D. Novi Sad, nalaze na listi pet najvećih izvoznika iz Republike Srbije u 2016. godini.
Promet usluga u slobodnim zonama veći je za 55,42% u odnosu na 2015. godinu.
Pružene usluge se prvenstveno odnose na izdavanje poslovnog, proizvodnog i skladišnog prostora, kao i na ostale logističke usluge koje se pružaju korisnicima slobodnih zona.
Privredno društvo za upravljanje Slobodnom zonom "Pirot"koje svojim korisnicima, pored izdavanja prostora, pruža i kompletne logističke usluge, ostvarilo je promet usluga u iznosu od 5.442.597 evra i vrednost pruženih usluga u ovoj slobodnoj zoni veća je za 94,35% u odnosu na 2015. godinu.
Ukupna vrednost proizvodnje u slobodnim zonama u odnosu na 2015. godinu veća je za 5,63%. U svim slobodnim zonama zabeležen je rast vrednosti ostvarene proizvodnje, osim u "FAS Slobodna zona" Kragujevac, Slobodnoj zoni "Zrenjanin" i Slobodnoj zoni "Užice". Pad proizvodne aktivnosti u "FAS Slobodna zona" Kragujevac za 5,26% u odnosu na 2015. godinu u velikoj meri je uticao i na pad proizvodne aktivnosti u Slobodnoj zoni "Zrenjanin" za 2,84% u odnosu na 2015. godinu. Pad vrednosti ostvarene proizvodnje u "FAS Slobodna zona" Kragujevac, može se smatrati očekivanim, imajući u vidu činjenicu da je model 500L ušao u petu godinu proizvodnog ciklusa i da se tražnja za ovim modelom u 2016. godini smanjila.
Veoma je važno naglasiti da domaći repromaterijal učestvuje sa 28,00% u ukupnom repromaterijalu koji je korišćen za potrebe proizvodnog procesa, što je za 5,27% više u odnosu na 2015. godinu.
Broj zaposlenih koji rade u slobodnim zonama iznosi 25.175 radnika i u odnosu na 2015. godinu povećao se za 13,19%.
Najveći rast zaposlenosti zabeleženi su u Slobodnoj zoni "Šabac" od 703,57% i Slobodnoj zoni "Novi Sad" od 649,00% u odnosu na 2015. godinu. Rast zaposlenosti zabeležen je u svim slobodnim zonama osim u Slobodnoj zoni "FAS" u Kragujevcu, Slobodnoj zoni "Zrenjanin" u Zrenjaninu, Slobodnoj zoni "Kruševac" u Kruševcu i Slobodnoj zoni "Svilajnac" u Svilajncu.
Obim investicionih ulaganja veći je za 51,78% u odnosu na 2015. godinu. Najveće investiciono ulaganje realizovano je u Slobodnoj zoni "Pirot"u iznosu od 97.263.325 evra (41,14% ukupnih investicionih ulaganja u svim slobodnim zonama).
Važno je napomenuti, da je u 2016. godini ukupan broj korisnika koji se bave proizvodnjom u slobodnim zonama u Republici Srbiji iznosio 71. Broj proizvodnih korisnika se u odnosu na 2015. godinu povećao za 14 (24,56%).
Privredna društva za upravljanje slobodnim zonama u 2016. godini ostvarila su uspešnije poslovne rezultate u odnosu na 2015. godinu. Tačnije, neto dobit je povećana za 28,39%.
U vezi sa napred navedenim, privredno društvo za upravljanje Slobodnom zonom "Smederevo" imalo je porast ostvarene dobiti za 843,85% u odnosu na 2015. godinu.
Broj korisnika u slobodnim zonama u 2016. godini veći je za 24 korisnika (9,96%) u odnosu na 2015. godinu.
Ističe se da je prema podacima Republičkog zavoda za statistikuu 2016. godini vrednost industrijske proizvodnje u Republici Srbiji veća za 4,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok slobodne zone beleže rast obima proizvodnje za 5,63%.
U ukupnom izvozu robe iz Republike Srbije slobodne zone učestvovale su sa 16,00% u 2015. godini, a u 2016. godini sa 16,51%.
U 2016. godini nije bilo osnivanja novih slobodnih zona, dok je šest slobodnih zona prošireno. Ukupna vrednost proizvodnje u odnosu na 2015. godinu veća je za 5,63%, izvoz robe proizvedene u zoni je bio veći za 4,91%, učešće domaćeg repromaterijala u ukupno utrošenom repromaterijalu za 8,96%, obim investicionih ulaganja bio je veći za 51,78%, dok se broj zaposlenih povećao za 13,19%.
Razvoj slobodnih zona u prethodnih devet godina7 i rast u svim navedenim ekonomskim kategorijama najbolje se vidi iz priloženih grafikona.
_____________
6 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku
7 Uprava za slobodne zone raspolaže podacima za prethodnih devet godina
Vrednost ostvarenog prometa u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2016. godine, prikazana je sledećim grafikonom.
Vrednost ostvarene proizvodnje u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2016. godine, prikazana je sledećim grafikonom.
.
Vrednost izvoza proizvodnih korisnika iz slobodnih zona u periodu od 2008. do 2016. godine, prikazana je sledećim grafikonom.
Vrednost investicionog ulaganja u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2016. godine, prikazana je sledećim grafikonom.
Ukupan broj zaposlenih radnika u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2016. godine, prikazana je sledećim grafikonom.
U ovom trenutku nameće se potreba definisanja puta razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji, pri čemu je od velikog značaja utvrđivanje principa razvoja koji će u isto vreme zadovoljiti kriterijume EU i svetske zajednice, kroz primenu opšte prihvaćenih rešenja u ovoj oblasti.
Istraživanje i praksa pokazuju da je za uspeh slobodnih zona značajan odnos države i njenih organa prema slobodnim zonama. Samo slobodne zone koje imaju snažnu državnu podršku mogu postići uspeh.
Cilj ove strategije je da definiše mogućnosti i pravce razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji u predviđenom periodu, stvori bolje institucionalne okvire i pomogne u predstavljanju koncepta.
XIV RAZLOZI IZRADE STRATEŠKOG PLANA
Analizom izveštaja o poslovanju koje su privredna društva za upravljanje slobodnim zonama dostavljala prethodnih godina, može se zaključiti da je pozitivan trend bio prisutan u svim posmatranim ekonomskim kategorijama kod svih slobodnih zona.
Obim investicionih ulaganja bio je najveći 2012. godine s obzirom da je te godine Fiat investirao u opremu za proizvodnju novog modela vozila 500L, a što je rezultiralo time da u 2013. godini bude ostvarena najveća vrednost proizvodnje u slobodnim zonama.
Narednih godina dolazi do pada obima proizvodnje "Fijata", i to u 2014. godini za 13,6%, a u 2015. godini za 11%, što nije previše uticalo na pad ukupne vrednosti proizvodnje u slobodnim zonama, imajući u vidu da je 2014. godine zabeležen pad za 3,35%, 2015. godine za 1,48%, dok je u 2016. godini zabeležen rast obima proizvodnje za 5,63% u odnosu na 2015. godinu. Treba imati u vidu da je 2013. godine u ukupnoj vrednosti ostvarene proizvodnje u slobodnim zonama "Fijat" učestvovao sa 66%, a da je pad njegove proizvodnje narednih godina nadomešten proizvodnjom novih investitora, čiji broj se iz godine u godinu povećava.
Imajući u vidu gore navedeno, a u cilju kontinuiranog privlačenja stranih investitora, jasna je potreba za donošenjem Strategije razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji kao jednog od značajnih dokumenata u oblasti primene slobodnih zona kao instrumenta za privlačenje direktnih investicija.
Razlog izrade ovog dokumenta je da objedini promene planirane za naredni period, kojima će se stvoriti okruženje koje pruža niz poslovnih mogućnosti za privlačenje direktnih investicija i povećanje zaposlenosti; za ulaganje i ostvarivanje profita davanjem niza podsticaja, kao što su podsticaji za mala i srednja preduzeća, za otvaranje novih radnih mesta, za započinjanje sopstvenog poslovnog projekta novim preduzetnicima, kao i za domaća i strana ulaganja. Strategijom se ukazuje na potrebu uvođenja novih tehnologija u slobodne zone koje doprinose njihovom razvoju i imaju pozitivan ekonomski uticaj na okruženje.
Strategija daje smernice koje:
1) upućuju na razvojno usmerenje slobodnih zona u periodu od 2018. do 2022. godine;
2) određuju široku zajedničku viziju i ciljeve ekonomske politike;
3) upućuju kako zakonodavstvo o slobodnim zonama treba uskladiti s pravnom regulativom EU i nacionalnom politikom razvoja slobodnih zona.
Prilikom izrade strateškog dokumenta poštovani su sledeći principi:
1) partnerstvo javnog i privatnog sektora u pripremi i implementaciji Strategije;
2) širok konsultativni proces u pripremi i izradi Strategije;
3) kombinacija dugoročnih i srednjoročnih razvojnih ciljeva;
4) usaglašenost sa nacionalnim strategijama i međunarodnim standardima;
5) povećanje konkurentnosti.
Strategija je u skladu sa nacionalnim prioritetima održivog razvoja Republike Srbije. Imajući u vidu sve gore navedeno značajan broj strateških dokumenata na republičkom nivou povezan je sa Strategijom u različitim oblastima koje ona obuhvata:
1) Strategija podsticaja i razvoja stranih ulaganja;
2) Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva;
3) Nacionalni program zaštite životne sredine;
4) Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji;
5) Strategija lokalnog ekonomskog razvoja;
6) Studija Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020 godine.
Primena koncepta slobodnih zona doprinosi ostvarenju ciljeva definisanih Zakonom o regionalnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 51/09, 30/10 i 89/15 - dr. zakon) i to:
1) sveukupnom društveno-ekonomskom održivom razvoju;
2) smanjenju regionalnih i unutar-regionalnih dispariteta u stepenu društveno ekonomskog razvoja i uslova života sa naglaskom na podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih, devastiranih, industrijskih i ruralnih područja;
3) razvoju ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti, savremenim naučno-tehnološkim dostignućima i organizaciji upravljanja;
4) razvoju konkurentnosti na svim nivoima;
5) uspostavljanju pravnog i institucionalnog okvira za planiranje, organizovanje i realizaciju razvojnih aktivnosti.
XV KLJUČNE OBLASTI STRATEŠKOG PLANA
1. Privlačenje direktnih investicija
Tendencija je da slobodne zone, kao instrument ekonomske politike, mogu da izvrše pozitivan uticaj na proces restrukturiranja privrede Republike Srbije u segmentu privlačenja direktnih investicija, povećanja tehnološkog nivoa u proizvodnji i uslugama što bi uslovilo razvoj novih preduzeća i povećanje zaposlenosti. Doprinos u razvoju slobodnih zona pruža Uprava za slobodne zone, koja uz podršku Vlade, može da preuzme odgovornost za njihov pravilan razvoj.
Na jedinstvenom prostoru potrebno je objediniti sve pogodnosti za poslovanje i time obezbediti konkurentnost u odnosu na slične instrumente u svetu:
1. Opšte pogodnosti koje u Republici Srbiji postoje za strane investitore:
1) Lokacija na Koridoru 10, koji spaja Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom;
2) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom;
3) Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU;
4) Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Jugoistočne Evrope - CEFTA;
5) Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA;
6) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom;
7) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom;
8) Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom;
9) Nezaposlena, obrazovana i jeftina radna snaga;
10) Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranim ulaganjima;
11) Skraćena procedura za osnivanje preduzeća - 15 dana.
2. Niske poreske stope, i to:
1) PDV - 20% (u slobodnim zonama - 0%);
2) porez na imovinu - 0,4%;
3) porez na dividende, udele u dobiti, autorske naknade, kamate i kapitalni dobitak - 20%;
4) porez na dobit pravnih lica - 15%;
5) porez na zarade - 10%.
3. Specijalne poreske olakšice:
1) Za investicije preko jedne milijarde dinara i 100 dodatno zaposlenih radnika ne plaća se porez na dobit u periodu od 10 godina;
2) Poreski kredit u iznosu do 20% investicije za srednja i velika preduzeća, maksimalno do 33% ukupnih poreskih obaveza;
3) Poreski kredit u iznosu do 40% investicije za mala preduzeća, maksimalno do 70% ukupnih poreskih obaveza;
4) Prenos gubitaka u periodu do pet godina;
5) Pravo na povraćaj 65-75% dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
6) Umanjenje do 50% godišnjeg poreza na dohodak;
7) Umanjenje oporezivog dela zarade u fiksnom iznosu od oko 11.000 RSD;
8) Poreske pogodnosti za novozaposlene radnike;
9) Oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih.
4. Finansijski podsticaji
Republika Srbija pruža finansijsku pomoć potencijalnim investitorima. Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija ("Službeni glasnik RS", broj 18/18), sredstva za privlačenje direktnih investicija obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Sredstva podsticaja za privlačenje direktnih investicija mogu koristiti za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru, sektoru usluga međunarodne trgovine i sektoru usluga hotelskog smeštaja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je utvrđeno područje banje u skladu sa ovom uredbom.
Vrste podsticaja koje se mogu dodeliti:
1. Podsticaji za opravdane troškove bruto zarada - 20% (za I grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 25% (za II grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 30% (za III grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 35% (za IV grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti) i 40% (za devastirana područja) opravdanih troškova dvogodišnjih bruto zarada. Ovi iznosi su ograničeni maksimumom od 3.000 (za I grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 4.000 (za II grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 5.000 (za III grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), 6.000 (za IV grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti) i 7.000 evra po novom radnom mestu (za devastirana područja). Ovo su ujedno osnovni podsticaji koje dobijaju svi investitori ako ispune minimalne uslove za prijavu.
2. Podsticaji za opravdane troškove ulaganja u osnovna sredstva korisniku sredstava koji realizuje investicioni projekat u jedinici lokalne samouprave može se odobriti u visini do 10% iznosa opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva (za I grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), do 15% (za II grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), do 20% (za III grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti), do 25% (za IV grupu razvrstavanja jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti) i do 30% (za devastirano područje).
Korisniku sredstava koji realizuje investicioni projekat iz člana 9. stav 1. tačka 4) Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija može se odobriti povećanje iznosa bespovratnih sredstava u visini do 20% opravdanih troškova za ulaganja u osnovna sredstva u iznosu do 10.000.000 evra.
Korisniku sredstava koji realizuje investicioni projekat iz člana 9. stav 1. tačka 4) Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija može se odobriti povećanje iznosa bespovratnih sredstava u visini do 10% opravdanih troškova za ulaganja u osnovna sredstva u iznosu od 10.000.000 evra do 20.000.000 evra.
3. Dodatni podsticaji za radno intenzivne projekte - opcioni dodatak od 10% od iznosa troškova dvogodišnjih bruto zarada (preko 200 novih radnih mesta), 15% (preko 500) i 20% (preko 1.000).
4. Za investicione projekte u sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine čija je minimalna vrednost 150.000 evra i kojim se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 15 novozaposlenih na neodređeno vreme odnosno otvaranje najmanje 15 novih radnih mesta povezanih sa investicionim projektom može biti dodeljeno od 3.000 do 7.000 evra po novom radnom mestu u zavisnosti od stepena razvijenosti lokalne samouprave.
5. Pogodnosti poslovanja po Zakonu o slobodnim zonama:
1) Uvoz robe i usluga u slobodnu zonu i izvoz robe i usluga iz slobodne zone su slobodni;
2) Na uvezeni repromaterijal za robu namenjenu izvozu ne plaća se carina, PDV i druge uvozne dažbine;
3) Na uvezenu opremu, mašine i građevinski materijal ne plaća se carina, PDV i druge uvozne dažbine;
4) Oslobađanje od plaćanja PDV-a na unos dobara u slobodnu zonu, kao i pružanje prevoznih i drugih usluga u vezi sa unosom dobara;
5) Oslobađanje od plaćanja PDV-a na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, kao i na promet korisnika dve zone;
6) Oslobađanje proizvodnih korisnika plaćanja PDV-a na potrošnju energenata;
7) Uvoz u slobodnu zonu svih vrsta roba oslobođen je plaćanja carine;
8) Roba iz slobodne zone može se plasirati na domaće tržište uz plaćanje carine i carinskih dažbina. Ako je roba koja ulazi na carinsko područje Republike Srbije proizvedena u slobodnoj zoni ili podvrgnuta manipulaciji uz učešće domaće komponente, carina se plaća po propisanoj stopi samo na inostranu komponentu u toj robi;
9) Roba se iz slobodne zone može privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti u slobodnu zonu sa ostalog dela domaće teritorije radi oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške prezentacije itd.), što pruža velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom;
10) Slobodan transfer dobiti ostvarene obavljanjem delatnosti u slobodnoj zoni;
11) Korisnici slobodne zone mogu uzimati u zakup, kupovati ili sami graditi proizvodne, skladišne ili poslovne objekte;
12) Korišćenje usluga logističkog centra;
13) Efikasna administracija u slobodnoj zoni (one stop shop);
14) Prava korisnika slobodne zone ustanovljena Zakonom o slobodnim zonama ne mogu biti umanjena drugim propisom.
6. Moguće stimulativne mere lokalne samouprave:
A. Za izgradnju u granicama slobodne zone korisnici oslobođeni od plaćanja:
1) naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta;
2) naknade za takse i troškove opštinske uprave i izdavanje dokumentacije (komunalne takse, urbanistička dozvola, saglasnost, odobrenje za gradnju, itd.);
3) naknade za izdavanje uslova za priključenje na infrastrukturne mreže;
4) naknada za izdavanje saglasnosti za priključenje na infrastrukturne mreže;
5) naknada za priključenje na infrastrukturne mreže.
B. Pri eksploataciji objekata u granicama slobodne zone korisnici bi mogli biti oslobođeni od plaćanja za period od 10 godina od perioda izdavanja upotrebne dozvole za izgrađeni objekat:
1) lokalnih komunalnih taksi;
2) naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta;
3) naknada za komunalne usluge.
V. Posebne pogodnosti za povećanje zaposlenosti u slobodnoj zoni kroz odobravanje sredstava subvencije po osnovu broja novozaposlenih kod korisnika slobodne zone.
2. Transfer modernih tehnologija
Za restrukturiranje privrede Republike Srbije veoma je značajan uticaj koji slobodne zone mogu da imaju na tehnološki razvoj. Strani investitori u slobodne zone ne donose samo kapital, već i proizvodna i marketinška znanja (know-how), koja se mogu preneti na ostali deo privrede zemlje domaćina.
Slobodne zone mogu doprineti transferu modernih tehnologija na različite načine. Direktan način je kroz svakodnevni kontakt sa stranim stručnjacima, konsultantima i menadžerima. Kroz aktiviranje domaće privrede, vrši se prenos i tehnoloških znanja na preduzeća u okolini. Opšte podizanje tehnološkog nivoa u proizvodnji, kao i privlačenje najsavremenije tehnologije, odvija se kroz direktno obrazovanje radne snage za primenu tehnologija i kroz uvoz potrebne opreme i znanja za njeno korišćenje i održavanje. Kroz konkurentne cene domaćih sirovina i jeftinu i visokostručnu radnu snagu, animiraju se strani investitori da svoj ulog donesu u obliku savremene opreme i tehnologije.
Slobodne zone treba da privuku tehnološki složenije proizvodne procese. Potrebno je formiranje sopstvenih istraživačkih centara, hi-tech parkova i inkubatora razvoja na lokaciji slobodnih zona. Postoji i mogućnost stranog ulaganja zasnovanog na ulaganju znanja, dok bi država domaćin angažovala visokoobrazovane kadrove. Time se nova tehnološka znanja prenose na domaću privredu, kada stručnjaci svoja znanja prenesu van granica slobodne zone (primer Tajvana i Kine).
Transfer tehnologije ima svoje zakonitosti. Postoji opšta saglasnost da visoka tehnologija i komercijalna upotreba naučnih saznanja predstavljaju ključni faktor industrijskog i ekonomskog razvoja zemlje. U sadejstvu ekonomskih subjekata, kao što su dobavljači, potrošači, konkurencija, državne institucije i ekonomska politika, razvoj tehnoloških kapaciteta ima veliki uticaj. U procesu uspešne industrijalizacije država, koja se jasno vidi na primeru istočnoazijskih država - "azijskih tigrova" (Koreja, Singapur, Hong Kong i Tajvan), ekonomski rast je bio oslonjen na napretku tehnologija industrijskih preduzeća. Mogu se izabrati različiti prilazi povećanju tehnološkog razvoja države. U ekonomskoj literaturi8 su poznata tri pravca transfera tehnologija u zavisnosti od nivoa industrijskog razvoja države, koja imaju logičan put razvoja:
1) tehnološki transfer kroz trgovinu i pomoć na jačanju domaće proizvodnje za domaće tržište;
2) tehnološki transfer kroz direktne strane investicije i prodaju tehnologije za stvaranje domaćih izvozno orijentisanih preduzeća;
3) tehnološki transfer kroz izgradnju sistema zasnovanog na licencama i snabdevanju svih tržišta proizvodima preko domaćih kooperantskih preduzeća.
______________
8 Bennett, D., Vaidya, K (2003.), Technology Transfer and Sustainable Industrial Developmentfor Developing Countries reports on a part of work for the UNIDO initiative on technology transfer for sustainable industrial development.
XVI OSNOVNI I STRATEŠKI CILJEVI STRATEGIJE
Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji podrazumeva obezbeđenje uslova koji omogućuju stvaranje najpovoljnijeg ekonomskog ambijenta za privlačenje direktnih investicija i transfer modernih tehnologija, u cilju zadovoljavanja interesa države, stanovništva i investitora.
Osnovni cilj koji se želi postići kroz implementiranje Strategije je da se kroz razvoj slobodnih zona doprinese opštoj društvenoj koristi, kao i ukupnom ekonomskom napretku Republike Srbije.
Imajući u vidu sprovedene analize izveštaja o poslovanju slobodnih zona koje su privredna društva za upravljanje slobodnim zonama dostavljala prethodnih godina, definisani su sledeći strateški ciljevi koji će doprineti opštoj društvenoj koristi i ukupnom ekonomskom napretku Republike Srbije:
1. Povećanje vrednosti ostvarenog prometa u slobodnim zonama;
2. Povećanje vrednosti ostvarene proizvodnje u slobodnim zonama;
3. Povećanje vrednosti izvoza iz slobodnih zona;
4. Povećanje broja zaposlenih radnika u slobodnim zonama.
Za dalji uspešan razvoj koncepta slobodnih zona koji će kroz priliv direktnih investicija i transfer savremenih tehnologija doprineti opštoj društvenoj koristi i ukupnom ekonomskom napretku Republike Srbije, sa jedne strane, i realizaciji gore pomenutih strateških ciljeva, sa druge strane, neophodno je definisati konkretne mere za ostvarivanje strateških ciljeva ove strategije a samim tim i osnovnog cilja koji se želi postići implementiranjem ove strategije.
XVII MERE ZA REALIZACIJU STRATEŠKIH CILJEVA
Analizom strateških ciljeva čija realizacija treba da doprinese ostvarivanju osnovnog cilja koji se želi postići kroz implementiranje ove strategije, definisane su sledeće mere za realizaciju strateških ciljeva:
1) Odlaganje primene izmena i dopuna Zakona o slobodnim zonama do trenutka prijema Republike Srbije u Evropsku uniju;
Imajući u vidu da je 9. januara 2017. godine, Vlada donela Zaključak kojim se usvaja Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 29 - Carinska unija, neophodnim izmenama Zakona o slobodnim zonama će se izvršiti usklađivanje određenih odredaba sa pravnim tekovinama EU u ovom poglavlju, kao i u Poglavlju 8 (Politika konkurencije), tako da će čl. 26. i 29. biti izostavljeni iz Zakona o slobodnim zonama, a član 19. kojim je propisano da se na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća carina i druge uvozne dažbine, će biti izmenjen tako da se na stranu robu u slobodnoj zoni primenjuju odredbe Carinskog zakona, odnosno vrši obračun i plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina.
Do prijema Republike Srbije u EU korišćenje ovakvih vidova podsticaja može dovesti do uspešnog privlačenja direktnih investicija, dok bi posle ulaska u EU slobodnim zonama ostale pogodnosti kakve imaju ostale slobodne zone u EU, tj. poslovanje bez carina i PDV-a i korišćenje regionalnih podsticaja. Upravo ovaj period, do ulaska u EU, treba iskoristiti za ubrzani priliv direktnih investicija maksimalnim državnim subvencijama, u cilju održavanja konkurentske pozicije slobodnih zona u našoj zemlji u odnosu na slobodne zone u okruženju. Imajući to u vidu, a uvažavajući činjenicu da je član 19. Zakona o slobodnim zonama neophodno menjati, rešenje bi bilo da primena izmenjenog Zakona o slobodnim zonama stupi na snagu po prijemu Republike Srbije u EU.
2) Dodatne pogodnosti lokalne samouprave za ulaganja na području slobodne zone;
Imajući u vidu da lokalna samouprava, shodno svojim ovlašćenjima, može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata i infrastrukture na području slobodne zone, neophodno je da lokalna samouprava na čijem se području nalaze slobodne zone razmotre mogućnost donošenja lokalnih pogodnosti kako bi povećale konkurentnost slobodne zone.
Ove pogodnosti se odnose na donošenje odluke o oslobađanju od plaćanja poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, npr. naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za takse i troškove opštinske uprave, naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za urbanističke uslove i saglasnosti, priključak na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije, lokalne komunalne takse i sl.
3) Unapređenje ponude raspoloživih "brownfield" kapaciteta
Na osnovu analiza izveštaja o poslovanju slobodnih zona koje su privredna društva za upravljanje slobodnim zonama dostavljala prethodnih godina, sa jedne strane, i upita potencijalnih investitora, sa druge strane, uočeno je da u slobodnim zonama nemamo adekvatnu ponudu proizvodno-magacinskih kapaciteta koji su spremni za izdavanje potencijalnom investitoru i koji bi služili za inkubaciju novih investicija, posebno onih investicija koje dolaze iz sektora malih i srednjih preduzeća.
Da je unapređenje ponude raspoloživih proizvodno-magacinskih kapaciteta koji su spremni za izdavanje jako važno za razvoj slobodnih zona i ostvarivanje strateških ciljeva ove strategije, može se jasno videti na primerima Slobodne zone "Subotica", Slobodne zone "Smederevo" i Slobodne zone "Pirot" koje su ove raspoložive kapacitete stavile u funkciju razvoja zone i za inkubaciju i razvoj investicionog projekta investitora koji su kasnije izgradili sopstvene proizvodne objekte i nastavili poslovanje u režimu slobodne zone.
4) Proširenje područja slobodnih zona
Proširenjem područja slobodnih zona dolazi do povećanja ponude atraktivnog građevinskog zemljišta koje je potpuno infrastrukturno opremljeno i koje će služiti za privlačenje novih korisnika u slobodne zone čime dolazi do priliva direktnih investicija i transfera savremenih tehnologija, sa jedne strane, a samim tim i povećanja vrednosti ostvarenog prometa u slobodnim zonama, povećanja vrednosti proizvodnje, vrednosti izvoza i broja zaposlenih u slobodnim zonama, sa druge strane, odnosno dovodi do realizacije strateških ciljeva ove strategije.
5) Povećanje broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama
Analiza izveštaja o poslovanju slobodnih zona koje su privredna društva za upravljanje slobodnim zonama dostavljala prethodnih godina pokazala je da je ostvaren značaj napredak u povećanju broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama. Od osnivanja Uprave za slobodne zone, krajem 2008. godine kada smo imali osam proizvodnih kompanija koje su zapošljavale 5.500 radnika, danas imamo više od 70 proizvodnih kompanija koje zapošljavaju više 25.000 radnika.
Kompanije koje se bave proizvodnjom koja je izvozno orijentisana su generatori priliva direktnih investicija i transfera savremenih tehnologija, sa jedne strane, i generatori otvaranja novih radnih mesta sa druge strane. Zato je veoma važno raditi na povećanju broja proizvodnih kompanija koje će investirati i raditi u režimu slobodne zone jer veći broj proizvodnih kompanija ima direktan uticaj na realizaciju svih strateških ciljeva ove strategije.
6) Promocija slobodnih zona
Samo postojanje slobodnih zona više nije dovoljan razlog da bi potencijalni ulagači i korisnici usluga slobodnih zona našli ekonomski interes i locirali se u određenom području. Konkurentska prednost slobodnih zona se u današnje vreme gubi, naročito ako se i dalje pasivno nudi samo zemljište i osnovna infrastruktura uz minimalni nivo usluga postojećim i potencijalnim korisnicima.
Imajući u vidu da u svetu postoji preko 10.000 slobodnih zona u oko 120 zemalja i da sve one nude slične uslove poslovanja veoma je značajno i pitanje promocije slobodnih zona koje kod nas trenutno nije dovoljno razvijeno.
Polazeći od činjenice da i Razvojna agencija Srbije radi sličan posao, promociju cele teritorije Republike Srbije za investiranje i da je kadrovski i materijalno osposobljena za ovaj posao, pomenuta agencija bi trebalo da značajnije radi na promociji ulaganja u slobodne zone, pre svega zato što je već stvorila široku mrežu kontakata za potrebe investicionog ulaganja.
Globalnu i najširu moguću promociju ulaganja u slobodne zone radila bi Razvojna agencija Srbije, dok bi Uprava za slobodne zone, kao i privredna društva za upravljanje slobodnim zonama, uz koordinaciju sa Razvojnom agencijom Srbije, radili na mikro promociji usmerenoj ka konkretnoj grupi korisnika ili ka konkretnom potencijalnom investitoru.
Sveobuhvatni program marketinških aktivnosti treba da uključuje promotivne događaje, odnose s javnošću i izveštaje o novim ulaganjima i novootvorenim radnim mestima, kao i adekvatne informativne materijale. Profesionalni programi prodaje i marketinga moraju omogućiti punu informisanost i uspostaviti kontakt s potencijalnim novim ulagačima kako bi se realizovala nova ulaganja.
Mere i aktivnosti, sa rokovima, zadacima i organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje ove strategije sadržane su u Akcionom planurealizacije Strategije razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine koji je sastavni deo ove strategije.
XIX KONTROLA REALIZACIJE STRATEGIJE
Realizaciju ove strategije prati Ministarstvo finansija. Kontrolu i praćenje realizacije postavljenih ciljeva Strategije potrebno je sprovoditi kroz kontinuiranu proveru da li se mere i aktivnosti, koje su definisane u Akcionom planu, obavljaju u skladu sa predviđenom dinamikom.
Kontrola će se vršiti kroz godišnji izveštaj o poslovanju koja su privredna društva za upravljanje slobodnom zonom dužna da dostave Upravi za slobodne zone u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine.
Izveštaj o realizaciji će se sačinjavati kroz godišnji izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji i dostavljati Vladi na usvajanje.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
XVIII. AKCIONI PLAN REALIZACIJE STRATEGIJE RAZVOJA SLOBODNIH ZONA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2018. DO 2022. GODINE
OBRAZAC AKCIONOG PLANA |
|||||||||
Strateški cilj 1: |
|||||||||
Pokazatelj na nivou posebnog cilja |
Početna vrednost: 4.800.000.000 evra |
Ciljna vrednost: 6.000.000.000 evra |
|||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije posebnog cilja: 2022. |
||||||||
Izvor provere: |
Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji za 2022. godinu |
||||||||
Mera 1.1. Odlaganje primene izmena i dopuna Zakona o slobodnim zonama do trenutka prijema Republike Srbije u Evropsku uniju |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: Zakon o slobodnim zonama |
Ciljna vrednost: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2018. |
||||||||
Izvor provere: "Službeni glasnik Republike Srbije" |
|||||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
R |
Narodna skupština |
Ministarstvo finansija i Vlada |
/ |
/ |
Decembar 2018. godine |
Zakon o slobodnim zonama |
|||
Mera 1.2. Dodatne pogodnosti lokalne samouprave za ulaganja na području slobodne zone |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: 4 lokalne samouprave imaju odluke |
Ciljna vrednost: 8 lokalnih samouprava da imaju odluke |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||||
Izvor provere: Službeni glasnici lokalnih samouprava |
|||||||||
Vrsta mera (R - regulatorne, P - podsticajne (fiskalne mere (subvencije, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere), IE - informativno edukativne (informacione i obrazovne kampanje i drugo), IUO - institucionalno upravljačko organizacione (formiranje novih i ukidanje postojećih institucija, promena organizacione strukture određenih subjekata, promena broja i kompetencija zaposlenih i dr.), ODPU- obezbeđenje dobara i pružanje usluga) |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
R |
Skupštine lokalnih samouprava |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|||
Mera 1.3. Unapređenje ponude raspoloživih "brownfield" kapaciteta |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: 5 slobodnih zona |
Ciljna vrednost: 9 slobodnih zona |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||||
Vrsta mera (R - regulatorne, P - podsticajne (fiskalne mere (subvencije, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere), IE - informativno edukativne (informacione i obrazovne kampanje i drugo), IUO - institucionalno upravljačko organizacione (formiranje novih i ukidanje postojećih institucija, promena organizacione strukture određenih subjekata, promena broja i kompetencija zaposlenih i dr.), ODPU- obezbeđenje dobara i pružanje usluga) |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
P |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|||
Mera 1.4. Proširenje područja slobodnih zona |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: 677 ha |
Ciljna vrednost: 1.000 ha |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
P |
Vlada |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama, Uprava za slobodne zone i Ministarstvo finansija |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|||
Mera 1.5. Povećanje broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: 75 proizvodnih korisnika |
Ciljna vrednost: 95 proizvodnih korisnika |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Lokalne samouprave i Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
||||
Mera 1.6. Promocija slobodnih zona |
|||||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||||
Početna vrednost: 265 korisnika |
Ciljna vrednost: 340 korisnika |
||||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||||
IE |
Uprava za slobodne zone |
Razvojna agencija Srbije i lokalne samouprave |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|||
OBRAZAC AKCIONOG PLANA |
|||||||
Strateški cilj 3: |
|||||||
Pokazatelj na nivou posebnog cilja |
Početna vrednost: 2.200.000.000 evra |
Ciljna vrednost: 2.700.000.000 evra |
|||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije posebnog cilja: 2022. |
||||||
Izvor provere: |
Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji za 2022. godinu |
||||||
Mera 1.1. Odlaganje primene izmena i dopuna Zakona o slobodnim zonama do trenutka prijema Republike Srbije u Evropsku uniju |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: Zakon o slobodnim zonama |
Ciljna vrednost: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2018. |
||||||
Izvor provere: "Službeni glasnik Republike Srbije" |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
R |
Narodna skupština |
Ministarstvo finansija i Vlada |
/ |
/ |
Decembar 2018. godine |
Zakon o slobodnim zonama |
|
Mera 1.2. Dodatne pogodnosti lokalne samouprave za ulaganja na području slobodne zone |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 4 lokalne samouprave imaju odluke |
Ciljna vrednost: 8 lokalnih samouprava da imaju odluke |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Službeni glasnici lokalnih samouprava |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
R |
Skupštine lokalnih samouprava |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.3. Unapređenje ponude raspoloživih "brownfield" kapaciteta |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 5 slobodnih zona |
Ciljna vrednost: 9 slobodnih zona |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
P |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.4. Proširenje područja slobodnih zona |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 677 ha |
Ciljna vrednost: 1.000 ha |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
P |
Vlada |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama, Uprava za slobodne zone i Ministarstvo finansija |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.5. Povećanje broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 75 proizvodnih korisnika |
Ciljna vrednost: 95 proizvodnih korisnika |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Lokalne samouprave i Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
||
Mera 1.6. Promocija slobodnih zona |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 265 korisnika |
Ciljna vrednost: 340 korisnika |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
IE |
Uprava za slobodne zone |
Lokalne samouprave i Razvojna agencija Srbije |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
OBRAZAC AKCIONOG PLANA |
|||
Strateški cilj 4: |
|||
Pokazatelj na nivou posebnog cilja |
Početna vrednost: 25.200 radnika |
Ciljna vrednost: 31.500 radnika |
|
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije posebnog cilja: 2022. |
||
Izvor provere: |
Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji za 2022. godinu |
||
Mera 1.1. Odlaganje primene izmena i dopuna Zakona o slobodnim zonama do trenutka prijema Republike Srbije u Evropsku uniju |
|||
Pokazatelj na nivou mere |
|||
Početna vrednost: Zakon o slobodnim zonama |
Ciljna vrednost: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama |
||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2018. |
||||||
Izvor provere: "Službeni glasnik Republike Srbije" |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
R |
Narodna skupština |
Ministarstvo finansija i Vlada |
/ |
/ |
Decembar 2018. godine |
Zakon o slobodnim zonama |
|
Mera 1.2. Dodatne pogodnosti lokalne samouprave za ulaganja na području slobodne zone |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 4 lokalne samouprave imaju odluke |
Ciljna vrednost: 8 lokalnih samouprava da imaju odluke |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Službeni glasnici lokalnih samouprava |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
R |
Skupštine lokalnih samouprava |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.3. Unapređenje ponude raspoloživih "brownfield" kapaciteta |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 5 slobodnih zona |
Ciljna vrednost: 9 slobodnih zona |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
P |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.4. Proširenje područja slobodnih zona |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 677 ha |
Ciljna vrednost: 1.000 ha |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
P |
Vlada |
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama, Uprava za slobodne zone i Ministarstvo finansija |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|
Mera 1.5. Povećanje broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 75 proizvodnih korisnika |
Ciljna vrednost: 95 proizvodnih korisnika |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
Preduzeća za upravljanje slobodnim zonama |
Lokalne samouprave i Uprava za slobodne zone |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
||
Mera 1.6. Promocija slobodnih zona |
|||||||
Pokazatelj na nivou mere |
|||||||
Početna vrednost: 265 korisnika |
Ciljna vrednost: 340 korisnika |
||||||
Bazna godina: 2017. |
Godina realizacije mere: 2022. |
||||||
Izvor provere: Izveštaj o poslovanju slobodnih zona u Republici Srbiji |
|||||||
Vrsta mera |
Institucija odgovorna za sprovođenje mere |
Partneri u sprovođenju mere |
Procenjena finansijska sredstva |
Rok za sprovođenje mere |
Potrebne izmene propisa/akata kojima se sprovodi mera |
||
Budžetska - linija programskog budžeta |
Sredstva međunarodne pomoći |
||||||
IE |
Uprava za slobodne zone |
Lokalne samouprave i Razvojna agencija Srbije |
/ |
/ |
Decembar 2022. godine |
/ |
|