PRAVILNIK O LISTI OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIM KOLIČINAMA I KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE VRSTE DOKUMENTA KOJE IZRAĐUJE OPERATER SEVESO POSTROJENJA, ODNOSNO KOMPLEKSA ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010, 51/2015 i 50/2018)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se Lista opasnih materija i njihove količine i kriterijumi za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija.

Član 2

Kriterijumi za izradu dokumenata Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa se određuju u skladu sa Listom opasnih materija i njihovih graničnih količina i Listom kategorija opasnih materija i njihovih graničnih količina (u daljem tekstu: Lista), koje su odštampane uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Politiku prevencije udesa izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više:

1) opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 1, ovog pravilnika, ili

2) opasnih materija klasifikovanih u neku od klasa opasnosti iz Liste, Tabele II ovog pravilnika u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela II, kolona 1 ovog pravilnika.

Član 4

Politiku prevencije udesa izrađuje i operater koji obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama manjim od količina propisanih u članu 3. ovog pravilnika, ukoliko proceni da je zbog lokacije, prirode opasnih materija i opasnih aktivnosti povećana verovatnoća nastanka udesa i mogućih posledica.

Član 5

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više:

1) opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 2. ovog pravilnika, ili

2) opasnih materija klasifikovanih u neku od klasa opasnosti iz Liste, Tabela II u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Tabeli II, koloni 2. ovog pravilnika.

Član 6

Pored kriterijuma navedenih u članu 3. i članu 5. ovog pravilnika, koriste se i dodatni kriterijumi, u slučaju kada ni jedna od opasnih materija u postrojenju nije prisutna u količinama jednakim ili većim od navedenih u Listi ovog pravilnika.

Ako je zbir:

Σ q (i)/QUI = q1/QU1 + q2/QU2 + q3/QU3 + q4/QU4 + q5/QU5 +... ≥ 1,

gde je q (i) - količina opasne materije (i) u postrojenju i

QUI - propisana granična količina za opasne materije iz Liste u tabeli I ili tabeli II, kolona 2 ovog pravilnika, operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

Ako je zbir:

Σ q (i)/QLI = q1/QL1 + q2/QL2 + q3/QL3 + q4/QL4 + q5/QL5 +... ≥ 1,

gde je q(i) - količina opasne materije (i) u postrojenju i

QLI - propisana granična količina za opasne materije iz Liste, tabela I ili tabela II, kolona 1 ovog pravilnika, operater ima obavezu izrade Politike prevencije udesa.

Ovo pravilo se primenjuje tri puta, radi ocene opasnosti po zdravlje ljudi, fizičkih opasnosti i opasnosti po životnu sredinu, i to:

a) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnosti: akutna toksičnost, kategorija 1, 2 ili 3 (inhalaciono) ili specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost (Spec. toks. - JI), kategorija 1, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "H", stavke od "H1" do "H3" u Tabeli II ovog pravilnika;

b) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnosti: eksplozivi, zapaljivi gasovi, zapaljivi aerosoli, oksidujući gasovi, zapaljive tečnosti, samoreaktivne supstance i smeše, organski peroksidi, samozapaljive tečnosti i čvrste supstance, oksidujuće tečnosti i čvrste supstance, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "P", stavke od "P1" do "P8" u Tabeli II ovog pravilnika;

v) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1, kategorija Hronično 1 ili kategorija Hronično 2, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "E", stavke "E1" i "E2", u Tabeli II ovog pravilnika.

Pripadajuće odredbe ovog pravilnika primenjuju se, ako je bilo koji od zbirova dobijenih iz a), b) ili v) veći ili jednak 1.

Član 7

Količine opasnih materija na osnovu kojih se određuju obaveze operatera iz člana 1. ovog pravilnika su maksimalne količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u seveso postrojenju, odnosno kompleksu. Kada je opasna materija smeštena na više mesta u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste opasne materije se sabiraju. Ovaj zbir je polazna količina opasne materije na osnovu koje se određuje vrsta dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa. Opasna materija koja je prisutna u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, samo u količinama jednakim ili manjim od 2% od odgovarajuće granične količine date u Listi ovog pravilnika, zanemariće se pri izračunavanju maksimalne količine opasnih materija koje su prisutne ili mogu biti prisutne, ako je njeno mesto u seveso postrojenju, odnosno kompleksu takvo da ne može biti pokretač udesa bilo gde u seveso postrojenju, odnosno kompleksu.

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

LISTA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA I LISTA KATEGORIJA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

Supstance i smeše, odnosno opasne materije klasifikuju se u skladu sa Zakonom o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Smeša se tretira na isti način kao supstanca, pod uslovom da je u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njenim svojstvima koja su predmet propisa kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, osim kada je posebno naveden njen procentualni sastav ili drugi opis.

Supstance i smeše, odnosno opasne materije na koje se ne primenjuju propisi o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju hemikalija, uključujući otpad, ali koje su prisutne ili mogu biti prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu i koje, pod uslovima koji postoje u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, imaju ili mogu imati ista svojstva u pogledu mogućnosti izazivanja udesa, uslovno se svrstavaju u najsličniju kategoriju opasnosti ili imenovanu opasnu materiju, koja je propisana ovim pravilnikom.

Kada je supstanca ili smeša, odnosno opasna materija klasifikovana u više klasa i/ili kategorija opasnosti kojima odgovaraju različite granične količine, primenjuje se najniža granična količina propisana ovim pravilnikom. Međutim, prilikom primene dodatnih kriterijuma iz člana 6. ovog pravilnika, primenjuje se najniža granična količina za svaku grupu kategorija iz člana 6. stav 4(a), 4(b) i 4(v), propisana za odgovarajuću klasifikaciju.

Tabela I.

LISTA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

 

R. br.	Opasne materije	CAS broj1	Granična količina (u tonama)
			Kolona 1	Kolona 2
1.	Amonijum nitrat (vidi napomenu 1)	-	5 000	10 000
2.	Amonijum nitrat (vidi napomenu 2)	-	1 250	5 000
3.	Amonijum nitrat (vidi napomenu 3)	-	350	2 500
4.	Amonijum nitrat (vidi napomenu 4)	-	10	50
5.	Kalijum nitrat (vidi napomenu 5)	-	5 000	10 000
6.	Kalijum nitrat (vidi napomenu 6)	-	1 250	5 000
7.	Arsen pentoksid, arsenatna (V) kiselina i/ili njene soli	1303-28-2	1	2
8.	Arsen trioksid, arsenitna (III) kiselina i/ili njene soli	1327-53-3		0,1
9.	Brom	7726-95-6	20	100
10.	Hlor	7782-50-5	10	25
11.	Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti: nikl monoksid, nikl dioksid, nikl sulfid, trinikl disulfid, dinikltrioksid	-		1
12.	Etilenimin	151-56-4	10	20
13.	Fluor	7782-41-4	10	20
14.	Formaldehid (koncentracija ≥ 90%)	50-00-0	5	50
15.	Vodonik	1333-74-0	5	50
16.	Hlorovodonik (tečni gas)	7647-01-0	25	250
17.	Alkili olova	-	5	50
18.	Tečni zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2 (uključujući TNG) i prirodni gas (vidi napomenu 7)	-	50	200
19.	Acetilen	74-86-2	5	50
20.	Etilen oksid	75-21-8	5	50
21.	Propilen oksid	75-56-9	5	50
22.	Metanol	67-56-1	500	5 000
23.	4,4’-metilen-bis-(2-hloranilin) i/ili njegove soli, u obliku praha	101-14-4		0,01
24.	Metil izocijanat	624-83-9		0,15
25.	Kiseonik	7782-44-7	200	2 000
26.	2,4-Toluen diizocijanat 2,6- Toluen diizocijanat	584-84-9 91-08-7	10	100
27.	Karbonildihlorid (fozgen)	75-44-5	0,3	0,75
28.	Arsin (Arsen trihidrid)	7784-42-1	0,2	1
29.	Fosfin (fosfor trihidrid)	7803-51-2	0,2	1
30.	Sumpor dihlorid	10545-99-0		1
31.	Sumpor trioksid	7446-11-9	15	75
32.	Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini (uključujući TCDD), izraženi kao ekvivalent TCDD (vidi napomenu 8)	-		0,001
33.	Sledeći karcinogeni ili smeše koje sadrže sledeće karcinogene u koncentracijama iznad 5% masenih: 4-Aminobifenil i/ili njegove soli, Benzotrihlorid, Benzidin i/ili soli, Bis (hlormetil) etar, Hlormetil metil etar, 1,2-Dibrometan, Dietil sulfat, Dimetil sulfat, Dimetilkarbamoil hlorid, 1,2-Dibrom-3-hlorpropan,1,2-Dimetilhidrazin, Dimetilnitrozamin, Heksametilfosfor triamid, Hidrazin, 2-Naftilamin i/ili soli, 4-Nitrodifenil i 1,3 Propansulton	-	0,5	2
34.	Derivati nafte i alternativna goriva: a) benzini i primarni benzini b) kerozini (uključujući goriva za mlazne avione) v) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, ulja za loženje u domaćinstvu i mešavine gasnih ulja) g) teška ulja za loženje; d) alternativna goriva koja služe za iste namene i sa sličnim svojstvima u pogledu zapaljivosti i opasnosti po životnu sredinu kao i proizvodi iz tačaka a) do g)	-	2 500	25 000
35.	Amonijak, bezvodni	7664-41-7	50	200
36.	Bor trifluorid	7637-07-2	5	20
37.	Vodonik sulfid	7783-06-4	5	20
38.	Piperidin	110-89-4	50	200
39.	Bis (2-dimetilaminoetil) (metil) amin	3030-47-5	50	200
40.	3-(2-Etilheksiloksi) propilamin	5397-31-9	50	200
41.	Smeše (*) natrijum hipohlorita klasifikovane kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1<0} {0>Acute Category 1 [H400] containing less than 5 % active chlorine and not classified under any of the other hazard categories in Part 1 of Annex I..<}0{>[H400], koje sadrže manje od 5% aktivnog hlora i nisu klasifikovane ni u jednu drugu kategoriju opasnosti navedenu u Tabeli II Pravilnika. ________________ (*)Pod uslovom da smeša u odsustvu natrijum hipohlorita ne bi bila klasifikovana kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno [H400]	-	200	500
42.	Propilamin (vidi napomenu 9)	107-10-8	500	2000
43.	Terc-butil akrilat (vidi napomenu 9)	1663-39-4	200	500
44.	2-Metil-3-butennitril (vidi napomenu 9)	16529-56-9	500	2000
45.	Tetrahidro-3,5-dimetil-1,3,5,-tiadiazin-2-tion (dazomet) (vidi napomenu 9)	533-74-4	100	200
46.	Metil akrilat (vidi napomenu 9)	96-33-3	500	2000
47.	3-Metilpiridin (vidi napomenu 9)	108-99-6	500	2000
48.	1-Brom-3-hlorpropan (vidi napomenu 9)	109-70-6	500	2000
1 CAS broj je naveden indikativno

NAPOMENE za Tabelu I

1. Amonijum nitrat (5000/10000): đubriva koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje.

Ovo se primenjuje na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata (složena/kombinovana đubriva sadrže amonijum nitrat sa fosfatom i/ili potašom) koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje prema UN ispitivanju u koritu (vidi UN Priručnik o ispitivanjima i kriterijumima, Deo III. pododeljak 38.2.), i kod kojih je sadržaj azota koji potiče od amonijum nitrata:

a) između 15,75%1 i 24,5%2 masenih i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota;

b) 15,75% masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija.

2. Amonijum nitrat (1250/5000): kvaliteta kao za đubriva

Ovo se primenjuje na prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota i kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

a) više od 24,5%, masenih, osim za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće,

b) više od 15,75% masenih za smeše amonijum nitrata i amonijum sulfata,

v) više od 28%3 masenih za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće.

______________________
1 udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu
2 udeo azota 24,5% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 70% amonijum-nitratu
3 udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu

3 . Amonijum nitrat (350/2500): tehnički

Ovo se primenjuje na amonijum nitrat i smeše amonijum nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

a) između 24,5% i 28%, masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci,

b) više od 28%, masenih, i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci.

Takođe se primenjuje na vodene rastvore amonijum nitrata u kojima je koncentracija amonijum nitrata veća od 80% masenih.

4. Amonijum nitrat (10/50): "nespecifični" materijal i đubriva koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

Ovo se primenjuje na:

a) materijal koji se odbacuje u toku proizvodnog procesa i na amonijum-nitrat i smeše amonijum nitrata, prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i složena đubriva na bazi amonijum nitrata označena u napomenama 2 i 3, koje krajnji korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili tretman radi bezbedne upotrebe, jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 2 i 3;

b) đubriva iz napomena 1a) i 2 koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

5. Kalijum nitrat (5000/10000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u kuglicama/granulama), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

6. Kalijum nitrat (1250/5000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u obliku kristala), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

7. Prerađen biogas

Prerađen biogas se može klasifikovati pod redni broj 18. Tabela I, kada je obrađen u skladu sa važećim standardima za prečišćen i prerađen biogas, čime se obezbeđuje kvalitet koji je jednak kvalitetu prirodnog gasa, uključujući sadržaj metana, i koji sadrži maksimalno 1% kiseonika.

8. Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini

Količine polihlorovanih dibenzofurana i polihlorovanih dibenzodioksina se izračunavaju korišćenjem sledećih faktora:

WHO 2005 TEF
2,3,7,8-TCDD	1	2,3,7,8-TCDF	0,1
1,2,3,7,8-PeCDD	1	2,3,4,7,8-PeCDF	0,3
		1,2,3,7,8- PeCDF	0,03
1,2,3,4,7,8-HxCDD	0,1
1,2,3,6,7,8-HxCDD	0,1	1,2,3,4,7,8-HxCDF	0,1
1,2,3,7,8,9-HxCDD	0,1	1,2,3,7,8,9-HxC DF	0,1
		1,2,3,6,7,8- HxCDF	0,1
1,2,3,4,6,7,8-HpCDD	0,01	2,3,4,6,7,8- HxCDF	0,1
OCDD	0,0003	1,2,3,4,6,7,8-HpCDF	0,01
		1,2,3,4,7,8,9- HpCDF	0,01
		OCDF	0,0003
(T = tetra, P = penta, Hx = heksa, Hp = hepta, O = okta)
Referenca - Van den Berg et al: The 2005 World Health Organisation Re-evaluation of Human and Mammalian Toxic Equivalency Factors for Dioxins and Dioxin-like Compounds

9. U slučajevima kada ova opasna materija potpada pod kategoriju P5a Zapaljive tečnosti ili P5b Zapaljive tečnosti, primenjuju se najmanje granične količine.

Tabela II.

LISTA KATEGORIJA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

 

Kategorije opasnosti	Granična količina (u tonama)
	Kolona 1	Kolona 2
Odeljak "H" - OPASNOST PO ZDRAVLJE
"H1" AKUTNA TOKSIČNOST, kategorija 1, svi putevi izlaganja	5	20
"H2" AKUTNA TOKSIČNOST - kategorija 2, svi putevi izlaganja - kategorija 3, inhalaciono (vidi napomenu 1)	50	200
"H3" SPECIFIČNA TOKSIČNOST ZA CILJNI ORGAN - JEDNOKRATNA IZLOŽENOST Spec. toks. - JI kategorija 1	50	200
Odeljak "P" - FIZIČKE OPASNOSTI
"P1a" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) - Nestabilni eksplozivi ili - Eksplozivi, podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.5 ili 1.6, ili - Supstance ili smeše koje imaju eksplozivna svojstva prema metodi A.14 koja je data u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (vidi napomenu 3) i nisu klasifikovane u klasu opasnosti: organski peroksidi ili samoreaktivne supstance i smeše	10	50
"P1b" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) Eksplozivi, podklasa 1.4 (vidi napomenu 4)	50	200
"P2" ZAPALJIVI GASOVI Zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2	10	50
"P3a" ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1) Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 ili zapaljive tečnosti, kategorija 1	150 (neto)	500 (neto)
"P3b" ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1) Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji ne sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 niti zapaljive tečnosti, kategorija 1 (vidi napomenu 5.2)	5000 (neto)	50000 (neto)
"P4" OKSIDUJUĆI GASOVI Oksidujući gasovi, kategorija 1	50	200
"P5a" ZAPALJIVE TEČNOSTI - Zapaljive tečnosti, kategorija 1, ili - Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja, ili - Druge tečnosti čija je tačka paljenja ≤ 60 °C, koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja (vidi napomenu 6)	10	50
"P5b" ZAPALJIVE TEČNOSTI - Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa, ili - Druge tečnosti sa tačkom paljenja ≤ 60 °C kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa (vidi napomenu 6)	50	200
"P5c" ZAPALJIVE TEČNOSTI Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3, koje nisu obuhvaćene pod R5a ni R5b	5000	50000
"P6a" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI Samoreaktivne supstance i smeše, tip A ili B, ili Organski peroksidi, tip A ili B	10	50
"P6b" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI Camoreaktivne supstance i smeše, tip C, D, E ili F ili Organski peroksidi, tip C, D, E ili F	50	200
"P7" SAMOZAPALJIVE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Samozapaljive tečnosti, kategorija 1 Samozapaljive čvrste materije, kategorija 1	50	200
"P8" OKSIDUJUĆE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Oksidujuće tečnosti, kategorija 1, 2 i 3, ili Oksidujuće čvrste supstance i smeše, kategorija 1, 2 i 3	50	200
Odeljak "E" - OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU
"E1" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU - kategorija Akutno 1, ili - kategorija Hronično 1	100	200
"E2" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU kategorija Hronično 2	200	500
Odeljak "O" - DODATNE OPASNOSTI
"O1" Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH014	100	500
"O2" Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1	100	500
"O3" Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH029	50	200

NAPOMENE za Tabelu II.

1. Opasne materije koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno (H 301), spadaju pod odeljak H2 AKUTNA TOKSIČNOST u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu akutne dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.

2. Klasa opasnosti Eksplozivi obuhvata i eksplozivne proizvode, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe ovog pravilnika. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu nije poznata, za potrebe ovog pravilnika ceo proizvod se tretira kao eksploziv.

3. Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija1 utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.

4. Ako je eksploziv koji je klasifikovan u podklasu 1.4 raspakovan ili prepakovan, svrstava se pod odeljak P1a, osim ako se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4.

5.1 Zapaljivi aerosoli klasifikovani prema propisima kojima se uređuju aerosolni raspršivači kao "Veoma zapaljivi" i "zapaljivi" aerosoli, odgovaraju klasi opasnosti zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, respektivno, prema propisima kojima se uređuju hemikalije.

5.2. Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.

6. U skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija hemikalija, tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35 °C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog propisa. Ovo međutim ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.

______________
1 Detaljnija uputstva o izuzimanju od obaveze ispitivanja mogu se naći u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (Metoda A.14).