|
PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA PRVI I DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2004, 20/2004, 1/2005, 3/2006, 15/2006, 2/2008, 2/2010, 7/2010, 3/2011 - dr. pravilnik, 7/2011 - dr. pravilnici, 1/2013, 4/2013, 14/2013, 5/2014, 11/2014, 11/2016, 6/2017 i 12/2018) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 15/2006)
Član 3
Nastavni plan i program za izborni nastavni predmet Šah primenjuje se počev od školske 2007/2008. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2010)
Član 2
Nastavni program za obavezan nastavni predmet Svet oko nas primenjuje se počev od školske 2010/2011. godine.
Član 3
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik RS", broj 2/2010).
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2013)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2013/14. godine.
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2014)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2014/2015. godine.
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2014)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku" i primenjuje se od školske 2016/17. godine.
Samostalni član Pravilnika o izmeni
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku" i primenjuje se od školske 2016/2017. godine.
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom
planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2017)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o izmeni i dopunama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2018)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se počev od školske 2018/2019. godine, osim u delu koji se odnosi na program predmeta "SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK" za drugi razred, koji se primenjuje počev od školske 2019/2020. godine.
|
Red. broj |
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI |
PRVI RAZRED |
DRUGI RAZRED |
||
|
ned. |
godišnje |
ned. |
godišnje |
||
|
1. |
Srpski jezik |
|
|
|
|
|
|
________ jezik1 |
5 |
180 |
5 |
180 |
|
2. |
Srpski jezik2 |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
(Strani jezik)** |
|||||
|
3. |
Matematika |
5 |
180 |
5 |
180 |
|
4. |
Svet oko nas |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
5. |
Likovna kultura |
1 |
36 |
2 |
72 |
|
6. |
Muzička kultura |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
7. |
Fizičko vaspitanje |
3 |
108 |
3 |
108 |
|
8. |
Zdravstveno vaspitanje*** |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
|
UKUPNO: A |
18-20* |
648-720 |
19-21* |
684-756 |
Red. br. |
B. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI3 |
PRVI RAZRED |
DRUGI RAZRED |
||
ned. |
god. |
ned. |
god. |
||
1. |
Verska nastava/ građansko vaspitanje4 |
1 |
36 |
1 |
36 |
2. |
Narodna tradicija |
1 |
36 |
1 |
36 |
3. |
Ruka u testu - Otkrivanje sveta |
1 |
36 |
1 |
36 |
4. |
Čuvari prirode |
1 |
36 |
1 |
36 |
5. |
Lepo pisanje |
1 |
36 |
|
|
6. |
Od igračke do računara |
1 |
36 |
1 |
36 |
7. |
Maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture |
2 |
72 |
2 |
72 |
8. |
Šah |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
UKUPNO: B |
2-3* |
72-108* |
2-3* |
72-108* |
|
UKUPNO: A+B |
21-24* |
756-864* |
22-25* |
792-900* |
|
1 |
Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje u školama na tom maternjem jeziku |
|
2 |
Realizuje se u školama gde se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine |
|
3 |
Škola je dužna da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, ponudi još tri izborna, od kojih učenik bira jedan predmet prema svojim sklonostima. |
|
4 |
Učenik bira jedan od ponuđenih obaveznih nastavnih predmeta i izučava ga do kraja prvog ciklusa. |
|
* |
Broj časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina. |
|
** |
Dopune Nastavnog plana Redakcija je uradila na osnovu sadržaja programa za predmete koji su objavljeni u izmenama i dopunama ovog pravilnika. |
|
*** |
Nastavnik razredne nastave realizuje predložene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete - videti Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja, koje su sastavni deo ovog pravilnika. |
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti
Redovna i dopunska nastava
NASTAVNI PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA I I II RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;
- podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;
- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;
- osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;
- razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;
- omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja;
- razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;
- usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;
- uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;
- razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;
- poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;
- razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.
2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;
- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;
- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;
- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);
- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih žanrova;
- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;
- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;
- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;
- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;
- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);
- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
Operativni zadaci:
- usvajanje pravilnog izgovaranja glasova, glasovnih skupova, reči i rečenica;
- savladavanje tehnike čitanja i pisanja na ćiriličkom pismu;
- navikavanje na upotrebu književnog jezika u govoru i pisanju;
- formiranje navike za čitko, uredno i lepo pisanje;
- postupno uvođenje u doživljavanje i razumevanje književnih tekstova;
- uočavanje vrsta književnih dela prema zahtevima programa;
- usvajanje osnovnih književnoteorijskih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa;
- osposobljavanje za usmeno i pismeno prepričavanje, pričanje i opisivanje prema zahtevima programa.
Prethodna ispitivanja
Ispitivanje sposobnosti svakoga deteta za govorno opštenje (sposobnost za reprodukovanje kraćeg sadržaja, umešnost za slobodno govorno komuniciranje, bogatstvo rečnika, odstupanja od književnog jezika, govorni nedostaci); ispitivanje predznanja iz čitanja i pisanja (poznavanje slova, čitanje i pisanje); formiranje individualnih tabela sa rezultatima ispitivanja radi ujednačavanja odeljenja, izbora metoda i postupaka i praćenja napredovanja učenika.
Priprema za čitanje i pisanje
Vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe) - zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja, tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža, i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije.
Vežbe u slušanju (akustičke vežbe) - otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika (govora) nastavnika, druga, glumca i spikera. Negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika.
Razvijanje kulture usmenog izražavanja: pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika; prepričavanje teksta, lutkarske predstave, crtanog filma.
Formiranje i usavršavanje kulture praktičnog komuniciranja: navikavanje na učtivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima.
Usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa. Razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice.
Analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja.
Leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči. Vežbe artikulacije - čist, jasan i pravilan izgovor svih glasova.
Motoričke vežbe: vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture; spontanost, doslednost i funkcionalnost u zahtevima da se učenici umešno služe priborom za pisanje, crtanje i slikanje.
Početno čitanje i pisanje
Osnovni nastavni pristup učenju čitanja i pisanja ostvaruje se primenom glasovne analitičko-sintetičke metode. U njene strukturne delove (pristupne jezičke aktivnosti, analitička i sintetička vežbanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, čitanje odgovarajućeg teksta i razgovor o njemu, pisanje reči i rečenica i sl.) funkcionalno i osmišljeno integrišu se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinovano učenje čitanja i pisanja, pojedinačno i grupno usvajanje slova - prema slobodnom opredeljenju učitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti.
U okolnostima prethodnog stručnog i organizovanog obezbeđenja neophodnih udžbenika i nastavnih sredstava, učitelj se može opredeliti i za kompleksni postupak u učenju čitanja i pisanja.
Uvežbavanje logičkog čitanja na odgovarajućim tekstovima iz bukvara: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje reči, tečno povezivanje reči u rečenici jačinom i tempom prirodnoga govora. Osmišljeno i podsticajno vrednovanje čitanja svakog učenika ponaosob. Razgovor o pročitanom.
Uvežbavanje grafički pravilnog i estetski valjanog (lepog) pisanja: pojedinačnih slova, reči i rečenica. Sistematično i dosledno ostvarivanje higijenskih, tehničkih i praktičnih navika vezanih za pisanje (pravilno sedenje i držanje tela, funkcionalna upotreba pribora za pisanje i sl.). Odmereno, primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob.
Posebna metodička briga usmerava se na učenike koji već imaju izvesna predznanja iz čitanja i pisanja kao i na one učenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), nastavlja se uvežbavanje i usavršavanje čitanja i pisanja i tokom drugog polugodišta, do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, lektira, jezička kultura) načelno se omogućuje učeniku da na svakom času govori, čita i piše.
Gramatika
Rečenica; reč; glas i slovo - prepoznavanje.
Uočavanje uloge glasa u razlikovanju značenja reči.
Razlikovanje rečenice kao obaveštenja, pitanja i zapovesti izgovorom (intonacijom) i prepoznavanjem u tekstu.
Izgovor i pisanje glasova ć, č, đ, dž, h i r ako učenicima pričinjavaju teškoće.
Pravopis
Upotreba velikog slova na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena, imena naselja (jednočlana).
Pravilno potpisivanje (ime, pa prezime).
Upotreba tačke na kraju rečenice. Mesto i funkcija upitnika i uzvičnika u rečenici.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Slavujak
Narodna pesma: Božić štapom bata
Jovan Jovanović Zmaj: Mati
Desanka Maksimović: Hvalisavi zečevi
Grigor Vitez: Nema za mačke škole
Momčilo Tešić: Slikovnica
Mira Alečković: Vetar sejač
Dušan Radović: Jesenja pesma
Stevan Raičković: Crtanka
Vlada Stojiljković: Sa mnom ima neka greška
Voja Carić: Proleće
Ljubivoje Ršumović: Au, što je škola zgodna
Vladimir Andrić: Hleb
Izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja, Momčila Tešića,
Desanke Maksimović i Grigora Viteza
Izbor iz narodne lirike (uspavanke i šaljive pesme)
Epika
Narodna priča: Sveti Sava i đaci (Bukvar)
Narodna priča: Golub i pčela
Dositej Obradović: Dva jarca; Dve koze
Desanka Maksimović: Bajka o labudu
Branko Ćopić: Sunčev pevač
Toma Slavković: Zec i vuk
Božidar Timotijević: Kad proleće dođe, sve nabolje pođe
Dragan Lukić: Jabuka (Bukvar)
Ezop: Lav i miš
Lav Tolstoj: Dva druga
Izbor iz narodne epike (šaljive priče, poslovice, zagonetke, brzalice)
Drama
Dušan Radović: Tužibaba
Laza Lazić: Car i skitnica
Aleksandar Popović: Neće uvek da bude prvi (Bukvar)
Popularni i informativni tekstovi
Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu
Čitanje teksta
Pravilno i tečno čitanje naglas reči, rečenica i kratkih tekstova - provera razumevanja pročitanog. Osposobljavanje učenika da u čitanju uočavaju i znake interpunkcije (tačka, upitnik, uzvičnik). Postupno ovladavanje intonacijom obaveštajnih, upitnih i uzvičnih rečenica. Prilagođavanje čitanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo čitanje).
Čitanje dijaloškog teksta - individualno i po ulogama. Sistematsko, dosledno i kritičko vrednovanje učeničkog čitanja.
Uvođenje učenika u čitanje u sebi rečenica i kratkih tekstova (nakon savladavanja osnovnih elemenata tehnike čitanja naglas).
Aktivno slušanje umetničkog čitanja teksta (zvučni i video zapisi).
Navikavanje učenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri čitanju.
Tumačenje teksta
Tekstovi iz lektire koriste se za usavršavanje čitanja i pisanja i uvođenje učenika u osnovne pojmove o književnosti.
Uočavanje naslova, imena autora, sadržaja i ilustracija u knjizi.
Uočavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bića i prirode. Uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapažanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tužno, smešno). Pojmovi dobro, zlo.
Odgovori na pitanja o pročitanom sadržaju (rečenice, odeljka, pesme, priče, basne, bajke, dramskog teksta). Uočavanje i razumevanje karakterističnih rečenica u tekstu.
Sistematično i postupno usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pesma; stih i strofa; osnovno osećanje - na nivou prepoznavanja.
Epika
Priča; događaj; mesto i vreme zbivanja.
Književni lik - izgled, osnovne etičke osobine i postupci.
Poslovica, zagonetka - prepoznavanje.
Drama
Dramska igra. Dramska radnja (na nivou prepoznavanja).
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje - slobodno i usmereno: prepričavanje kraćih i jednostavnijih tekstova iz bukvara, čitanke, časopisa za decu, lutkarskih pozorišnih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za decu.
Pričanje o događajima i doživljajima - slobodno i usmereno: teme koje se odnose na bliže i šire okruženje (neposredna okolina, roditeljski dom, škola, igra, izleti; posete, susreti); pričanje na osnovu stvaralačke mašte; pričanje prema nizu slika - postupno otkrivanje slika, po logičnom redosledu.
Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uočavanje i imenovanje izrazitih obeležja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka; opisivanje biljaka i životinja: opisivanje biljaka na osnovu zajedničkog posmatranja; slobodno opisivanje životinje ljubimca i opisivanje životinja na osnovu zajedničkog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu ličnog iskustva/sećanja i znanja iz predmeta Svet oko nas.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: pravilan izgovor glasova, suglasničkih grupa, reči, onomatopeja, brzalica.
Ortografske vežbe: prepisivanje reči i kratkih rečenica sa datim zadatkom; proveravanje i vrednovanje urednosti i čitkosti pisanja.
Diktat za primenu pravopisnih pravila. Autodiktat.
Leksičke vežbe: građenje reči; sinonimi; antonimi; reči sa umanjenim i uvećanim značenjem i sl.
Sintaksičke vežbe: usmereno i samostalno sastavljanje rečenica; rečenice sa dopunjavanjem; rečenice od zadatih reči i sl.
Odgonetanje i rešavanje rebusa.
Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih i epskih).
Scensko improvizovanje dramskog/dramatizovanog teksta.
Služenje rečnikom i pisanje/stvaranje sopstvenog rečnika.
Konvencionalni jezički standardi u usmenom opštenju (sa nepoznatom i odraslim sagovornikom - upotreba reči Vi iz poštovanja i učtivosti); pisanje čestitke.
Izrada domaćih pismenih zadataka (do pet) i njihova analiza na času - u drugom polugodištu.
Operativni zadaci:
- uočavanje i shvatanje rečenice kao osnovne jezičke kategorije; prepoznavanje i razumevanje glavnih rečeničnih delova;
- upoznavanje sa fonetskim i morfološkim pojmovima prema zahtevima programa;
- savladavanje novih programskih zahteva iz pravopisa;
- ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja latinicom;
- motivisanje, podsticanje i usmerenje na čitanje lektire;
- uvežbavanje čitanja naglas; usavršavanje čitanja u sebi u funkciji tumačenja teksta;
- uočavanje i tumačenje bitnih činilaca teksta prema zahtevima programa;
- simultano usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova;
- ovladavanje osnovnim oblicima jezičkog izražavanja i dalja usavršavanja i negovanje jezičke kulture;
- sistematsko i dosledno realizovanje programiranih i njima sličnih vežbanja u govoru i pisanju.
Gramatika
Rečenica - obaveštenje, pitanje i zapovest. Uočavanje potvrdnih i odričnih rečenica. Obeležja rečenice u govoru (intonacija i pauza) i u tekstu (veliko početno slovo i znaci interpunkcije: tačka, upitnik, uzvičnik).
Prepoznavanje glavnih delova rečenice (predikat, subjekat).
Imenice i glagoli (uočavanje i prepoznavanje). Razlikovanje osnovnih glagolskih oblika za iskazivanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena; razlikovanje potvrdnih i odričnih glagolskih oblika. Razlikovanje roda i broja imenica.
Glas i slog, samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reči na slogove u izgovoru (jednostavniji slučajevi).
Pravopis
Upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, nadimaka uz lično ime, imena životinja, višečlanih geografskih imena i ulica (jednostavnija rešenja).
Pisanje adrese.
Rastavljanje reči na kraju reda (osnovna pravila).
Pisanje rečce li u upitnim rečenicama i rečce ne uz glagole u odričnim rečenicama.
Skraćenice za mere (korelacija sa nastavom matematike).
Tačka. Upitnik. Uzvičnik. Dve tačke i zapeta u nabrajanju.
Usvajanje latinice - čitanje i pisanje u drugom polugodištu.
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Majka Jova u ruži rodila
Narodna pesma: Smešno čudo
Porodične i šaljive narodne lirske pesme - izbor
Jovan Jovanović Zmaj: Patak i žabe
Momčilo Tešić: Prolećno jutro u šumi
Mira Alečković: Pesma za mamine oči
Branko Ćopić: Bolesnik na tri sprata
Dušan Radović: Lepo je sve što je malo
Stevan Raičković: Kad počne kiša da pada
Dragan Lukić: Škola
Miroslav Antić: Tajna
Ljubivoje Ršumović: Jednoga dana
Vladimir Andrić: Daj mi krila jedan krug
Dobrica Erić: Čuo sam
Izbor iz poezije Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića
Izbor iz Antologije srpske poezije za decu (priredio Dušan Radović)
Epika
Narodna pesma: Marko Kraljević i orao
Narodne pripovetke: Staro lijino lukavstvo; Sedam prutova
Narodna priča: Sveti Sava, otac i sin
Srpske narodne bajke - izbor
Narodne basne: Konj i magarac; Lisica i gavran
Dositej Obradović: Pas i njegova senka
Desanka Maksimović: Slikarka zima
Grozdana Olujić: Šarenorepa
Branko Ćopić: Doživljaji mačka Toše (odlomci)
Hans Kristijan Andersen: Bajke (izbor)
Jakob i Vilhelm Grim: Tri brata
Aleksandar Sergejevič Puškin: Bajka o ribaru i ribici
Lav N. Tolstoj: Vrabac i laste
Feliks Salten: Bambi (odlomak)
Izbor iz narodnog usmenog stvaralaštva (šaljive priče, poslovice)
Drama
Gvido Tartalja: Zna on unapred
Dragan Lukić: Stara slika na zidu
Aleksandar Popović: Dva pisma
Popularni i informativni tekstovi
Izbor iz enciklopedija i časopisa za decu
Čitanje teksta
Uvežbavanje i usavršavanje tehnike čitanja naglas i u sebi s razumevanjem pročitanog. Usklađivanje intonacije i tempa čitanja sa prirodom teksta (pripovedanje, opis, dijalog). Postupno i dosledno uvođenje učenika u način vođenja dnevnika o pročitanim knjigama; povremeno čitanje i komentarisanje zapisa na posebnim časovima. Čitanje dijaloškog teksta po ulogama.
Čitanje naglas i u sebi sa ograničenim vremenom i unapred postavljenim zahtevima (usmereno čitanje). Čitanje u sebi kao priprema za samostalno čitanje i učenje.
Tumačenje teksta
Slobodno (samostalno) saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu.
Razumevanje pročitanog teksta. Uočavanje hronologije i povezanosti događaja u pripovedanju. Zapažanje karakterističnih detalja u opisivanju lika i ambijenta. Razumevanje namera i osećanja sadržanih u tekstu. Zauzimanje vlastitih stavova prema postupcima likova. Otkrivanje i tumačenje poruka u tekstu.
Shvatanje važnijih celina u tekstu (odeljak) i određivanje podnaslova. Shvatanje odeljka u celini i u njegovim bitnim pojedinostima.
Uočavanje različitih značenja reči u tekstu i tumačenje njihove izražajne funkcije.
Sistematično usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pesma, osećanja; stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja.
Epika
Fabula - redosled događaja (prepoznavanje).
Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci.
Poruke.
Epska pesma, bajka, basna - prepoznavanje.
Drama
Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog; pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - slobodno detaljno prepričavanje; detaljno prepričavanje po zajedničkom planu; prepričavanje sadržaja u celini i po delovima (slobodno i po zajedničkom planu).
Pričanje o događajima i doživljajima - individualno i po zajedničkom planu; predmetnost pričanja: bliže i dalje okruženje, stvarnost i mašta, neposredno doživljavanje i sećanje/ranije stečeno iskustvo; pričanje prema nizu slika izloženih u celini, koje predstavljaju celovit, zanimljiv i dinamičan događaj.
Opisivanje predmeta sa kojim se učenik prvi put sreće; vlastiti izbor predmeta za opisivanje - slobodno ili po ranije utvrđenom planu. Opisivanje biljaka i životinja na osnovu neposrednog posmatranja - osobine koje se najuočljivije nameću u trenutku posmatranja. Usvajanje osnovnih elemenata pristupa opisivanju - stvaranje zajedničkog i individualnog plana opisa.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: pravilan izgovor reči, iskaza, kraćih rečenica i poslovica.
Ortografske vežbe: prepisivanje rečenica i kraćih odlomaka tekstova radi usavršavanja tehnike i brzine pisanja; uvežbavanje čitkog i urednog rukopisa.
Autodiktat i kontrolni diktat: provera tačnosti zapamćivanja i usvojenosti pravopisnih pravila.
Leksičke i semantičke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno značenje reči; građenje reči - formiranje porodica reči; sinonimi i homonimi; neknjiževne reči i njihova zamena jezičkim standardom i dr.
Sintaksičke vežbe: samostalno i podsticajno sastavljanje rečenica, proširivanje zadatih rečenica, prilagođavanje reda reči komunikativnim potrebama u kontekstu.
Zagonetanje i odgonetanje, rešavanje i sastavljanje rebusa i ukrštenih reči.
Kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih, epskih i dramskih).
Scensko prikazivanje dramskog/dramatizovanog teksta.
Služenje rečnikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.
Slušanje i vrednovanje/kritičko procenjivanje govora/razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji.
Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje razglednice i kraćeg pisma.
Izrada domaćih pismenih zadataka (do osam) i njihova analiza na času.
Osnove čitanja i pisanja
Priprema za početno čitanje i pisanje - Trajanje priprema za početno čitanje i pisanje zavisi od rezultata prethodnih ispitivanja predznanja učenika, odnosno od sastava svakog odeljenja. Polazeći od tih rezultata, u svakom odeljenju organizuju se posebne vežbe za grupe učenika i pojedince radi ujednačavanja predznanja i pripreme učenika za uspešno prelaženje na učenje čitanja i pisanja. Učenicima koji znaju da čitaju i pišu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogućnostima (čitanje lakših tekstova u slikovnicama, pisanje odgovora na postavljena pitanja o pročitanom tekstu, prepričavanje pročitanog teksta, korišćenje nastavnih listića).
U pripremnom periodu za čitanje i pisanje treba organizovati sledeća vežbanja:
- vežbe u posmatranju (vizuelne vežbe): zapažanje i odabiranje značajnih pojedinosti; razvijanje analitičkog posmatranja; tematski organizovano posmatranje predmeta, biljaka, životinja, lica, slika, crteža i ilustracija; zapažanje oblika, boja, položaja predmeta i bića; uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije;
- vežbe u slušanju (akustičke vežbe): otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje karakteristika govora nastavnika, druga, glumca, spikera; negovanje pažljivog slušanja govornika i sagovornika;
- razvijanje kulture usmenog izražavanja: prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu neposrednog posmatranja i stvaralačke mašte; pričanje na osnovu niza slika;
- razvijanje kulture usmenog izražavanja: prepričavanje teksta, pozorišne predstave i filma; pričanje na osnovu posmatranja i pričanje na osnovu niza slika;
- formiranje i usavršavanje kulture praktičnog komuniciranja: navikavanje na učtivu frazeologiju i govorne konvencije; govorno snalaženje u raznim okolnostima;
- usvajanje i razvijanje pojma rečenice, reči i glasa; razvijanje osećanja za osnovne govorne jedinice;
- analitička, sintetička i analitičko-sintetička vežbanja;
- leksička i sintaksička vežbanja: bogaćenje rečnika, aktiviranje pasivnog rečnika, analiza glasovne strukture reči;
- vežbe artikulacije: čist, jasan i pravilan izgovor glasova;
- motoričke vežbe: vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova; jednostavno i spontano likovno izražavanje; usmereno i slobodno crtanje - u korelaciji sa zahtevima iz likovne kulture.
Sve te vežbe, kao i one koje su namenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu učenja glasova i slova i njihovog povezivanja u reči i rečenice.
Početno čitanje i pisanje
Čitanje - Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umenja dece iz oblasti čitanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored čitanja i pisanja.
Prema rezultatima prethodnog ispitivanja poznavanja slova i čitanja i prema individualnom napredovanju učenika u odeljenju, nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa, uz primenu principa individualizacije bez obzira na postupak (monografski, grupni, kompleksni) za koji se opredelio učitelj. Sa učenicima koji poznaju slova ili već znaju da čitaju, kao i sa onim koji brže napreduju, treba ostvariti sadržaje i oblike rada koji odgovaraju njihovim mogućnostima i potrebama, a učenicima koji teže savladavaju početno čitanje - pružiti stalnu i sistematsku pomoć.
Zbog različitih opštih sposobnosti učenika, nejednakog obrazovnog nivoa i socijalnih i drugih uslova, nastavu početnog čitanja i pisanja učitelj mora organizovati tako da uz upoznavanje svakog deteta omogući njegov lični najbrži i najefikasniji napredak i razvoj.
Prilikom izvođenja vežbi u čitanju i pisanju obraća se pažnja na razvijanje higijenskih navika. Udaljenost teksta od očiju treba da je oko 30 cm; po pravilu, svetlost treba da dolazi s leve strane, a čita se i piše pri svežem vazduhu i umerenoj temperaturi; potrebno je paziti na pravilnost disanja pri čitanju.
U procesu učenja čitanja, pored udžbenika učenik treba da što više koristi životne situacije: čitanje natpisa, naziva firmi, obaveštenja, imena ulica, naslova i podnaslova u novinama i knjigama, potom čitanje slikovnica i nastavnih listića, itd.
Tekstovi za čitanje treba da su kratki (i po sadržaju i po strukturi rečenice), dinamični i interesantni.
Čitanje je pojedinačno. Svako dete čita svojim tempom, prema svojim sposobnostima. Vežbama u ščitavanju i logičkom čitanju decu treba postepeno uvoditi u savladavanje tehnike čitanja.
U horu se mogu povremeno čitati naslovi, podnaslovi, teže reči, pojedine rečenice, izreke, zagonetke, poneki stih, pitalice, brojalice i slično - pre svega, u interesu podsticanja i ohrabrivanja onih učenika koji zaostaju u savladavanju čitanja.
Pisanju se deca uče povlačenjem linija (sve linije slova jednake debljine, a slova jednake visine i s podjednakom udaljenošću), dobrom grafitnom olovkom, odnosno tupim perom.
Elementi slova se ne pišu odvojeno, već se uvežbavaju osmišljenim crtežima. Pojedinačno pisanje slova treba ograničiti na 1 do 2 reda, a posebnu pažnju posvetiti vežbama analize pojedinih delova slova, redosledu pisanja elemenata i povezivanju slova.
Dnevna opterećenost učenika pisanjem ne treba da je duža od 15 do 25 minuta. Rukopis treba da je individualan, čitak, grafički pravilan i uredan. Levaci se ne smeju prisiljavati na pisanje desnom rukom.
Pisanje se uči: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem rečenica, sastavljanjem priča na osnovu slika, zajedničkim prepričavanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izražavanja.
Prema tome, nastava početnog čitanja i pisanja obuhvata i rad na književnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vežbe, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa.
Usvajanje štampanih i pisanih slova načelno se ostvaruje do kraja prvog polugodišta.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Posle usvajanja osnovne pismenosti (orijentaciono tokom prvog polugodišta), čitanje i pisanje se uvežbava i usavršava tokom drugog polugodišta do stepena automatizovanih radnji. Funkcionalnim, osmišljenim i primerenim povezivanjem stečenih znanja i veština, tokom usvajanja početnog čitanja i pisanja, sa odgovarajućim programskim sadržajima iz ostalih predmetnih područja (gramatika i pravopis, lektira, jezička kultura) omogućuje se učeniku da na svakom času govori, čita i piše.
Za usavršavanje čitanja i pisanja koriste se sistematska vežbanja: glasno čitanje protumačenog teksta iz čitanke ili šire lektire, uz analitičku i kritičku procenu takvog čitanja: tiho čitanje teksta i neposredno pre razgovora o njemu; fleksibilno čitanje vančitanačkog teksta; čitanje radi uvida u postignutu brzinu čitanja i stepen razumevanja pročitanog; čitanje po ulogama.
Usavršavanje pisanja postiže se doslednim zahtevima koji se odnose na grafičku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje u rečima i reči u rečenicama, a ostvaruje se sistematskim vežbama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem rečenica i kraćih sastava.
Neophodno je primereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob, a naročito prilikom pregledanja domaćih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne časove za lepo pisanje.
I u ovom nastavnom periodu, prema potrebi, organizuju se aktivnosti i ostvaruju zahtevi najmanje na tri nivoa po njihovoj težini: za prosečne učenike, za one sa natprosečnim sposobnostima, kao i za one učenike koji imaju poteškoća u ovladavanju znanjima, umenjima i navikama u čitanju i pisanju.
Učenje drugog pisma (latinice)
Učenje drugog pisma, odnosno latinice, treba ostvariti u drugom polugodištu drugog razreda.
Odvojeno učenje čitanja i pisanja pruža mogućnosti da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Poželjno je, dakle, da se prvo usvajaju štampana slova, pa potom pisana, jer takav metodički pristup pruža više mogućnosti za vežbanje.
Slova drugog pisma ne obrađuju se monografski već po grupama.
Na osnovu savremenih psihološko-didaktičkih saznanja, slova drugog pisma, odnosno latinice, trebalo bi obrađivati sledećim redosledom:
- prvo se obrađuju slova koja su potpuno ili približno ista u ćirilici i latinici (Aa, Ee, Jj, Oo, Kk; približno ista Mm i Tt);
- zatim se obrađuju slova koja su potpuno različita u ćirilici i latinici;
- i na kraju treba obraditi slova koja su istog oblika, a različito se izgovaraju (Ss, Vv, Rr, Pp, Hh) u ćirilici i latinici.
Takav redosled treba primeniti za obradu i štampanih i pisanih slova, što je u skladu sa didaktičkim principom postupnosti - od lakšeg ka težem.
Pošto su učenici ovladali izvesnim operacijama usvajajući prvo pismo, ćirilicu, lakše će poimati oblike slova drugog pisma (latinice). Zbog toga nije potrebno ponavljati ceo postupak obrade slova kao prilikom usvajanja ćirilice, već samo neke neophodne radnje: pokazivanje slova, komentarisanje njihove grafičke strukture, način pisanja, sličnost i razlike s drugim slovima, čitanje. Posebno treba posvetiti pažnju vežbama usvajanja oblika slova, njihovom čitanju i pisanju u rečima i rečenicama.
Tekstove pisane ćirilicom i latinicom treba upoređivati tek kad učenici potpuno usvoje latinicu. Tada treba organizovati vežbe prepisivanja tekstova sa ćirilice na latinicu, i sa latinice na ćirilicu. Veoma je važno da se u nastavi ne prekida sa praksom naizmenične upotrebe ćiriličkog i latiničkog pisma.
Jezik (gramatika i pravopis)
U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.
Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.
Takvim pristupom jezičkoj građi u programu nastavnici se usmeravaju da tumačenje gramatičkih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su učenici u prethodnim razredima uočili i njome, u manjoj ili većoj meri, ovladali u jezičkoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, međutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lični glagolski oblici - predikat - rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja elementarnih i složenih koje se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisom i pravopisnim rečnikom (školsko izdanje).
Vežbe za usvajanje i utvrđivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktične primene u novim govornim situacijama proističu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju učenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;
- suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;
- korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;
- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;
- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanje jezičkih pojava;
- negovanje primenjenog znanja i umenja;
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;
- pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;
- ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;
- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju učenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost učenika, što pojačava njihov istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu čvrstu vezanost za životnu, jezičku i umetničku praksu, odnosno za odgovarajuće tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na određenu jezičku pojavu na izolovanim rečenicama, istrgnutim iz konteksta, označeno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene rečenice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uče napamet i reprodukuju, a sve to sprečava svesnu aktivnost učenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade određenih jezičkih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znači na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja proučavanih jezičkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako pak nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad učenicima postane pristupačna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezičke pojave, prihvataju je kao stvaralački postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj način doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.
Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj način postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i sam nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji započinju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom određenog gradiva, u savremenom metodičkom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog časa. Takav saznajni proces podrazumeva učestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i praktične obuke.
Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:
- Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika.
- Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija.
- Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.
- Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta.)
- Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja.
- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju.
- Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...).
- Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje.
- Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa.
- Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti.
- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).
- Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).
Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.
Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logičke operacije: zapažanje, upoređivanje, zaključivanje, dokazivanje, definisanje i navođenje novih primera. To znači da časovi na kojima se izučava gramatičko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uočljive prelaze između njih. Nešto je vidljiviji prelaz između induktivnog i deduktivnog načina rada, kao i između saznavanja jezičke pojave i uvežbavanja.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih) predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.
Lektira
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Učitelj ima načelnu mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetničkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiču na odgovarajuća metodička rešenja (prilagođavanje čitanja vrsti teksta, opseg tumačenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove unutrašnje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajućim sadržajima iz drugih predmetnih područja - gramatike, pravopisa i jezičke kulture i sl.).
Čitanje i tumačenje teksta
Osobenost i delikatnost ovog predmetnog segmenta nisu toliko u programiranim sadržajima koliko su u uzrasnim mogućnostima najmlađih učenika da date sadržaje valjano usvoje, te da se stečenim znanjima i umenjima funkcionalno služe i u svim ostalim nastavnim okolnostima. Shodno tome, čitanje i tumačenje teksta u mlađim razredima prevashodno je u funkciji daljeg usavršavanja glasnog čitanja, uz postepeno, sistematsko i dosledno uvođenje u tehniku čitanja u sebi, kao i usvajanje osnovnih pojmova, odnosa i relacija koje sadrži u sebi pročitani tekst.
Čitanje teksta, prema tome, na mlađem uzrasnom nivou ima sva obeležja prvog i temeljnog ovladavanja ovom veštinom kao znanjem, naročito u prvom razredu. Posebno je važno da učenici postupno i funkcionalno usvoje valjano čitanje naglas koje u sebi sadrži neke od važnijih činilaca logičkog čitanja (izgovor, jačina glasa, pauziranje, intonaciono prilagođavanje i dr.) i koje će prirodno težiti sve većoj izražajnosti tokom drugog razreda (naglašavanje, emocionalno podešavanje, tempo i sl.) čime se u dobroj meri olakšava usvajanje tehnike izražajnog čitanja (treći razred). Pritom, od osobite je važnosti da se svako čitanje naglas i svakog učenika ponaosob (a naročito u prvom razredu) - osmišljeno, kritički i dobronamerno vrednuje. Svaki učenik, naime, nakon što je pročitao neki tekst naglas, treba od svojih drugova u razredu i učitelja da sazna šta je u tom čitanju bilo dobro, a šta eventualno treba menjati da bi ono postalo još bolje.
Postupnost, sistematičnost i doslednost posebno dolaze do izražaja u osposobljavanju učenika za čitanje u sebi. Ovaj vid čitanja u mlađim razredima predstavlja složeniji nastavni zahtev, iako sa stanovišta iskusnog, formiranog čitača to ne izgleda tako. Čitanje u sebi, naime, sadrži niz složenih misaonih radnji koje učenik treba simultano da savlada, a poseban problem predstavlja tzv. unutrašnji govor. Zato se kod većine učenika prvog razreda ovo čitanje najpre ispoljava u vidu tihog čitanja (tihi žagor, mrmljanje), da bi kasnije, ali upornim vežbanjem, dobilo svoja potrebna obeležja. Među njima svakako valja istaći različite vidove motivisanja, podsticanja i usmerenja, čime se olakšava doživljavanje i razumevanje teksta koji se čita, te tako čitanje u sebi, sa stanovišta metodike savremene nastave književnosti, postaje nezaobilazni uslov za valjano tumačenje teksta.
Tumačenje teksta u mlađim razredima predstavlja izuzetno složen i delikatan programski zahtev. Tekst je temeljni programski sadržaj koji ima vodeću i integracionu nastavnu ulogu jer oko sebe okuplja i grupiše odgovarajuće sadržaje i iz ostalih predmetnih područja. Ali, zbog uzrasnih ograničenja u recepciji, tumačenju i usvajanju osnovnih strukturnih a naročito umetničkih činilaca teksta, potrebno je ispoljiti mnogo inventivnosti, sistematičnosti i upornosti u osposobljavanju učenika za postepeno uočavanje, prepoznavanje, a zatim obrazlaganje i spontano usvajanje njegove osnovne predmetnosti.
U prvom razredu tumačenje teksta ima izrazita obeležja spontanog i slobodnog razgovora sa učenicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provere razumevanja pročitanog, odnosno u funkciji aktivnog uvežbavanja i valjanog usvajanja čitanja naglas i u sebi. Inventivnim motivisanjima, podsticanjima i usmerenjima (ko, gde, kada, zašto, kako, čime, zbog čega, šta je radosno, tužno, smešno, zanimljivo, neobično i sl.) - učenicima se omogućava da uočavaju, zapažaju, otkrivaju, upoređuju, objašnjavaju, obrazlažu date pojavnosti koje čine predmetnost pročitanog teksta.
U drugom razredu pristup tumačenju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo što su zahtevi, po prirodi stvari, nešto uvećani a programski sadržaji adekvatno dopunjeni (samostalno saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova o važnijim pojavnostima iz teksta i rečito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruka u tekstu, prepoznavanje odeljka, uočavanje karakterističnih jezičkih i stilskih pojmova i sl.).
Učenike treba sistematski i na valjan način podsticati na uključivanje u biblioteku (školsku, mesnu), formiranje odeljenjske biblioteke, priređivanje tematskih izložbi knjiga, slušanje/gledanje zvučnih/video zapisa sa umetničkim kazivanjima teksta, organizovanje susreta i razgovora sa piscima, literarnih igara i takmičenja, vođenje dnevnika o pročitanim knjigama (naslov, pisac, utisci, glavni likovi, odabrane rečenice, neobične i zanimljive reči i sl.), formiranje lične biblioteke, cedeteke, videoteke i dr.
Takvim i njemu sličnim metodičkim pristupom čitanju i tumačenju teksta, pri čemu posebnu pažnju valja posvetiti ulozi učenika kao značajnog nastavnog činioca (njegovom što većem osamostaljivanju, slobodnom istraživanju i ispoljavanju, pružanju mogućnosti za vlastito mišljenje), ostvaruju se neka od temeljnih načela metodike savremene nastave i književnosti, među kojima su svakako postupno i osmišljeno uvođenje učenika u složeni svet književnoumetničkog dela i simultano ali i plansko bogaćenje, usavršavanje i negovanje njegove jezičke kulture.
Jezička kultura
Operativni zadaci za realizaciju nastavnih sadržaja ovog područja jasno ukazuju da je kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaćenju učeničke jezičke kulture jedna od primarnih metodičkih obaveza, počev od uočavanja sposobnosti svakog deteta za govorno komuniciranje u tzv. prethodnim ispitivanjima dece prilikom upisa u prvi razred, pa preko različitih vežbi u govoru i pisanju do učeničkog samostalnog izlaganja misli i osećanja u toku nastave, ali i u svim ostalim životnim okolnostima u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Pravilna artikulacija svih glasova i grafički uzorna upotreba pisma, napuštanje lokalnog govora i navikavanje na standardni književni jezik u govoru, čitanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepričavanje, pričanje i opisivanje, i uz funkcionalnu primenu usvojenih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena vežbanja koja imaju za cilj bogaćenje učeničkog rečnika, sigurno ovladavanje rečenicom kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrednosti upotrebe jezika u govoru i pisanju i dr. - osnovni su nastavni zadaci u ostvarenju programskih sadržaja iz jezičke kulture.
Ovo predmetno područje nešto je drugačije koncipirano u odnosu na prethodne programe. Najpre, ustanovljen je drugačiji, primereniji naziv koji je istovremeno i jednostavniji i sveobuhvatniji od ranije korišćenih termina. Isto tako, preuređena je struktura programskih sadržaja koji u novoj postavci deluju pregledno, sistematično i prepoznatljivo, bez nepotrebnih ponavljanja i konfuzije. Jer, na osnovu ukupne razredne nastave, postoje jezički pojmovi koje učenik ovog uzrasta treba postupno, sistematično i valjano (a to znači - trajno) da usvoji, pa su i zamišljeni kao programski sadržaji (zahtevi). A do njihovog trajnog i funkcionalnog usvajanja, skoro bez izuzetaka, put vodi preko brojnih i raznovrsnih oblika usmenih i pismenih jezičkih ispoljavanja učenika, a to su najčešće: jezičke igre, vežbe, zadaci, testovi i sl. Na primer, najmlađeg učenika valja, između ostalog, osposobiti da samostalno, ubedljivo i dopadljivo opisuje one životne pojave koje jezičkim opisom (deskripcijom) postaju najprepoznatljivije (predmeti, biljke, životinje, ljudi, pejzaž, enterijer i dr.). Zato se opisivanje kao programski zahtev (sadržaj) javlja u sva četiri razreda. A ostvaruje se, usvaja kao znanje i umenje primenom onih oblika koji će efikasnim, ekonomičnim i funkcionalnim postupanjima u nastavnim okolnostima učeničku i jezičku kulturu učiniti pouzdanom i trajnom. A to su: govorne vežbe, pismene vežbe (ili osmišljeno kombinovanje govora i pisanja), pismeni radovi, izražajno kazivanje umetničkih opisnih tekstova, autodiktat i sl. A to važi, u manjoj ili većoj meri i za sve ostale vrste učeničkog jezičkog izražavanja.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja u mlađim razredima predstavljaju temeljne programske sadržaje za sticanje, usavršavanje i negovanje valjane i pouzdane jezičke kulture najmlađeg učenika. Neki od tih oblika (prepričavanje, pričanje) prisutni su i u prethodnim ispitivanjima dece za upis u školu što znači da na njih valja gledati kao na jezičko iskustvo koje polaznici u izvesnoj meri već poseduju. Otuda i potreba da se sa usavršavanjem i negovanjem tih osnovnih oblika govornog komuniciranja otpočne i pre formalnog opismenjavanja učenika.
Prepričavanje raznovrsnih sadržaja predstavlja najjednostavniji način učeničkog jezičkog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. I dok se u pomenutim prethodnim ispitivanjima kao i u pripremama za usvajanje početnog čitanja reprodukovanju određenih sadržaja pristupa slobodno, već od kraja tzv. bukvarske nastave pa nadalje valja mu pristupiti planski, osmišljeno i kontanuirano. To znači, najpre, da se unapred zna (a to se definiše u operativnim planovima rada učitelja) koje će sadržaje učenik prepričavati u nastavnim okolnostima. Njihov izbor treba da obuhvati ne samo tekstove, i ne samo one iz čitanki, već i iz drugih medijskih oblasti (štampa, pozorište, film, radio, televizija i sl.). Potom, učenike valja blagovremeno motivisati, podsticati i usmeravati na ovaj vid jezičkog izražavanja, a to znači - omogućiti im da se samostalno pripreme za prepričavanje ali u koje će istovremeno biti integrisani i odgovarajući programski zahtevi. Valja, zatim, voditi računa o tome da se načelno prepričavaju samo oni sadržaji koji su prethodno protumačeni/analizirani ili o kojima se sa učenicima vodio makar pristupni razgovor. Konačno, i prepričavanje, kao i sve ostale vidove učeničkog izražavanja, treba na odgovarajući način vrednovati (najbolje u razredu i uz svestrano učestvovanje učenika i podršku učitelja).
Pričanje u odnosu na prepričavanje jeste složeniji oblik jezičkog izražavanja učenika, jer dok je prepričavanje uglavnom reprodukovanje pročitanog, odslušanog ili viđenog sadržaja, pričanje predstavlja osoben vid stvaralaštva koje se oslanja na ono što je učenik doživeo ili proizveo u svojoj stvaralačkoj mašti. Zato pričanje traži poseban intelektualni napor i jezičku izgrađenost, te učenika svestrano angažuje: u izboru tematske građe i njenih značajnih pojedinosti, u komponovanju odabranih detalja i u načinu jezičkog uobličavanja svih strukturnih elemenata priče. Metodički pristup ovom značajnom obliku usavršavanja i negovanja učenike jezičke kulture u osnovi je isti kao i kod prepričavanja (valjano funkcionalno lokalizovanje u planovima rada, osmišljeno povezivanje sa srodnim sadržajima iz ostalih predmetnih područja, a naročito sa čitanjem i tumačenjem teksta, osmišljeno i inventivno motivisanje, usmeravanje i podsticanje učenika da u pričanju ostvare što svestraniju misaonu i jezičku perspektivu, umešno vrednovanje učeničkih domašaja u pričanju i dr. Posebno treba voditi računa o tome da pričanje u funkciji čitanja i tumačenja teksta (u tzv. uvodnom delu časa) ne preraste u shematizovano i površno nabrajanje/imenovanje određenih pojavnosti, a da se pritom zanemari individualni pristup učenika datoj predmetaosti, te da izostane stvaranje priče kao celovite mentalne predstave, dovoljno prepoznatljive i valjano misaono i jezički uobličene. Tako, na primer, uvodni razgovori o domaćim i divljim životinjama povodom basne koja se čita i tumači neće dati željene rezultate na nivou uvodnih govornih aktivnosti ako se takve životinje samo klasifikuju po poznatoj pripadnosti, imenuju ili samo nabrajaju, kao što će slobodno pričanje o nekim neobičnim, zanimljivim, ali stvarnim i pojedinačnim susretanjima učenika sa datim životinjama, u kojima su doživljeni radost, iznenađenje, oduševljenje, radoznalost, upitanost, strah i sl. - stvoriti pravu istraživačku atmosferu na času. Pričanje, pak, kolikogod bilo izazovno u svim svojim segmentima za jezičko ispoljavanje najmlađih učenika - načelno valja realizovati kao deo šireg nastavnog konteksta u kome će se saodnosno i funkcionalno naći i drugi oblici jezičkog izražavanja, a naročito opisivanje.
Opisivanje jeste najsloženiji oblik jezičkog izražavanja na nivou najmlađih razreda. Ono je manje ili više zastupljeno u svakodnevnom govoru, jer je neophodno za jasno predstavljanje suštinskih odnosa između predmeta, stvari, bića i drugih pojmova i pojava u svakoj životnoj situaciji. Jer, dok je za prepričavanje osnova određeni sadržaj, za pričanje podsticaj neko događanje, doživljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne okolnosti, već se ono koristi kad god se dođe u dodir sa pojavnostima koje u svakodnevnom jezičkom komuniciranju mogu skrenuti pažnju na sebe. No, zbog brojnih uzrasnih ograničenja u radu sa najmlađim učenicima, ovoj vrsti jezičkoga komuniciranja valja pristupiti posebno odgovorno i uz naročito poštovanje principa nastavne uslovnosti i postupnosti u zahtevima: osposobljavanje učenika da pažljivo posmatraju, uočavaju, otkrivaju, zapažaju, upoređuju, pa tek onda datu predmetnost da misaono zaokruže i jezički uobliče. Isto tako, učenike ovog uzrasnog nivoa valja podstacati i usmeravati da iz složenog procesa opisivanja najpre usvoje nekolika opšta mesta kojima se mogu služiti sve dotle dok se ne osposobe za samostalni i individualni pristup ovom zahtevnom jezičkom obliku. U tom smislu valja ih navikavati da lokalizuju ono što opisuju (vremenski, prostorno, uzročno), da uoče, izdvoje i zaokruže bitna svojstva/osobine (spoljašnje i uslovno unutrašnje) i da se odrede prema posmatranoj predmetnosti (prvi pokušaji formiranja ličnog stava/odnosa prema datoj pojavi). Isto tako, neophodna je pouzdana procena planiranja vežbi u opisivanju sa usmerenjima/podsticanjima u odnosu na ona vežbanja u kojima može doći do izražaja učenička samostalnost i individualnost. Kako se, pak, opisivanje vrlo često dovodi u blisku vezu sa čitanjem i tumačenjem teksta (naročito književnoumetničkog) to je potrebno stalno usmeravati učeničku pažnju na ona mesta u takvim tekstovima koja obiluju opisnim elementima, a posebno kada se opisuju predmeti, enterijer, biljke i životinje, književni likovi, pejzaž i sl., jer su to i najbolji obrasci za spontano usvajanje opisivanja kao trajne veštine u jezičkom komuniciranju. Pošto je za opisivanje potreban veći misaoni napor i duže vreme za ostvarenje duže zamisli - valja prednost dati pismenoj formi opisivanja nad usmenom. Ostali opšti metodički pristupi ovom značajnom obliku jezičkog izražavanja isti su ili slični kao i kod prepričavanja i pričanja (od planiranja, preko realizacije planiranih aktivnosti, do vrednovanja postignutog i funkcionalnog povezivanja sa srodnim sadržajima kakvi su i usmena i pismena vežbanja za sticanje, usavršavanje i negovanje jezičke kulture učenika).
Usmena i pismena vežbanja, kako im i sam naziv kaže, zamišljena su kao dopuna osnovnih oblika jezičkog izražavanja, počev od najjednostavnijih (izgovor glasova i prepisivanje reči), preko složenijih (leksičke, semantičke, sintaksičke vežbe, ostale vežbe za savladavanje uzornog govora i pisanja), do najsloženijih (domaći pismeni zadaci i njihovo čitanje i svestrano vrednovanje na času). Svaka od programiranih vežbi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezičke pojave ili utvrđivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primene tih znanja u konkretnoj jezičkoj situaciji. To znači da se, načelno, sve te ili njima slične vežbe ne realizuju na posebnim nastavnim časovima već se planiraju u sklopu osnovnih oblika jezičkog izražavanja (prepričavanje, pričanje, opisivanje) ili odgovarajućih programskih sadržaja ostalih predmetnih područja (čitanje i tumačenje teksta, gramatika i pravopis, osnove čitanja i pisanja). Upravo u osmišljenim sa odnosnim postavkama ta vežbanja višestruko utiču na podizanje nivoa učeničke jezičke kulture.
*
Prirodno je da se planskim ostvarenjem programskih sadržaja iz jezičke kulture otpočne tek u drugom polugodištu prvog razreda (pošto se savlada elementarna tehnika čitanja i pisanja). Međutim, jasno je da se mnogi od njih simultano ostvaruju već u periodu priprema za čitanje i pisanje, kao i u periodu učenja, usvajanja osnovne pismenosti. Jer, bez potrebne jezičke razvijenosti (slobodan razgovor, prepričavanje kraćih sadržaja, analitičko-sintetičke glasovne vežbe i sl.) ne može se uspostaviti neophodna govorna komunikacija, preko potrebna za usvajanje pojmova glasa i slova. Kasnije, ona postaje osnova za ostvarenje nastavnih sadržaja i iz svih ostalih područja ovog predmeta (kao i ukupne razredne nastave), ali se istovremeno i sama širi i produbljuje do nivoa jasnog, pravilnog, sadržajno i stilski primerenog jezičkog opštenja u usmenoj i pismenoj formi. Time jezička kultura u najvećoj meri doprinosi jedinstvu celovitosti nastave srpskog jezika i čini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled različitih programskih sadržaja ali koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodičkoj sprezi.
MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
Cilj i zadaće
Cilj nastave hrvatskog jezika u prvom razredu jeste da učenik savlada tehniku čitanja i pisanja na elementarnoj razini, kao i da potiče korištenje jezičnih kompetencija za organiziranje i proširivanje vlastitih znanja i izražavanja iskustava.
Zadaće nastave hrvatskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema materinjskom jeziku i potrebe da se on njeguje i unapređuje
- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda hrvatskog književnog jezika
- postupno upoznavanje gramatike i pravopisa hrvatskog jezika
- upoznavanje jezičnih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima
- osposobljavanje za uspješno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene uporabe i u različitim komunikacijskim situacijama
- razvijanje osjećanja za autentične estetske vrijednosti u književnoj umjetnosti razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uvjerljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rječnika, jezičnog i stilskog izraza
- uvježbavanje i usavršavanje glasnog čitanja, pravilnog, smislenog i izražajnog i čitanja u sebi, doživljajnog, usmjerenog, istraživačkog
- razvijanje ljubavi za čitanje, tehnike čitanja, razumijevanje pročitanog
- izdvajanje glavnih aktera, vrijemena i mjesta radnje i slijed događaja
- razlikovanje pozitivnih od negativnih junaka, razlikovanje stvarnog od imaginarnog
- postupno, sustavno osposobljavanje učenika za logično shvatanje i kritičko procjenjivanje pročitanog teksta
- doživljavanje i vrjednovanje scenskih ostvarenja - kazalište, film
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova kazališne i filmske umjetnosti
- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštivanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima hrvatske književnosti, kazališne i filmske umjetnosti, kao i drugih umjetničkih ostvarenja
- razvijanje poštivanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona njeguje i unapređuje
- navikavanje na redovito praćenje i kritičko procjenjivanje programa za djecu na radiju i televiziji
- poticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i kazališno stvaralaštvo
- poticanje, njegovanje i vrijednovanje učeničkih izvan nastavnih aktivnosti
- odgoj učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrijednosti
- razvijanje patriotizma i odgoja u duhu mira, kulturnih odnosa i suradnje među ljudima
Operativne zadaće:
- identificira rečenice, riječi, slogove i glasove u hrvatskom jeziku
- pravilno izgovaranje glasova, riječi i izraza i pravilno intoniranje rečenica
- vladanje tehnikom početnog čitanja:
- vezivanje glasova za slova
- vezivanje slova u riječi
- čitanje rečenica kao cjeline
- poštivanje točke, zareza, upitnika, uskličnika, dvije točke
- očavanje cjelina i dijelova teksta (naslov i odlomak)
- razumijevanje pročitanog
- čitanje kratkih tekstova različitih vrsta primjerenih uzrastu
- navikavanje na uporabu standardnog jezika u govoru i pisanju
- formiranje navika za čitko, uredno i pravilno pisanje
- postupno uvođenje u doživljavanje književnih djela: bajke, basne, pjesme i priče
- usvajanje prvih književnih pojmova
Prethodna ispitivanja
Ispitivanje govornih sposobnosti učenika, učeničkog rječnika (bogatstvo rječnika, odstupanje od standardnog jezika, govorni nedostaci, ispravnost vida i sluha), ispitivanje poznavanja slova, čitanja i pisanja; ispitivanje umješnosti učenika u rukovanju priborom za pisanje i crtanje; ispitivanje stupnja njegove socijaliziranosti i uočavanje njegove osobitosti koje valja prihvatiti ili mijenjati.
Priprava za učenje čitanja i pisanja
Priprava za čitanje i pisanje podrazumijeva vježbe u promatranju, zapažanju i opisivanju, pripovijedanje na temelju zapažanja; vježbe nakon kojih bi učenici trebali da razumiju jednostavne upute i reagiraju na njih na odgovarajući način te da slušaju kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rječnik; uočavaju vezu govora s neverbalnim oblicima komunikacije; vježbe pokreta ruke, šake i prstiju i njihova koordinacija. Uvježbavanje elemenata pisanih slova.
Uvođenje u početno učenje čitanja i pisanja
Osnovni nastavni pristup učenju čitanja i pisanja ostvaruje se primjenom glasovne analitičko-sintetičke metode. U njezine strukturne dijelove (prisutne jezične aktivnosti, analitička i sintetička vježbanja za usvajanje pojma glasa, pisanje slova, čitanje odgovarajućeg teksta i razgovor o njemu, pisanje riječi i rečenica i sl.) funkcionalno i osmišljeno sjedinjuju se posebni postupci: odvojeno, uporedno i kombinirano učenje čitanja i pisanja, pojedinačno i grupno usvajanje slova prema slobodnom opredjeljenju učitelja i u zavisnosti od datih nastavnih okolnosti.
U okolnostima prethodnog stručnog i organiziranog osiguranja neophodnih udžbenika i nastavnih sredstava, učitelj se može opredijeliti i za kompleksni postupak u učenju čitanja i pisanja.
Uvježbavanje logičkog čitanja na odgovarajućom tekstovima: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje riječi, tečno povezivanje riječi u rečenici jačinom i tempom prirodnoga govora. Osmišljeno i podsticajno vrijednovanje čitanja svakog učenika ponaosob. Razgovor o pročitanom.
Uvježbavanje grafički pravilnog i estetski valjanog (lijepog) pisanja: pojedinačnih slova, riječi i rečenica. Sustavno i doslijedno ostvarivanje higijenskih, tehničkih i praktičnih navika vezanih za pisanje (pravilno sjedenje i držanje tijela, funkcionalna uporaba pribora za pisanje i sl.). Odmjereno, primjereno i podsticajno vrijednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob.
Posebna metodička briga usmjerava se na učenike koji već imaju izvjesna predznanja iz čitanja i pisanja kao i na one učenike koji zaostaju u sticanju osnovne pismenosti.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Pisanje štampanim i pisanim slovima na pismu hrvatskoga jezika; pravilno oblikovanje slova i njihovo povezivanje u riječi; odvajanje riječi prilikom pisanja; pravilna uporaba točke, upitnika, uskličnika, zareza (pri nabrajanju); pisanje i čitanje kratkih tekstova s različitim namjenama na vlastitom iskustvu i svijetu mašte.
Pravogovor
Rečenica; riječ; glas i slovo - prepoznavanje.
Uočavanje uloge glasa u razlikovanju značenja riječi.
Razlikovanje izjavne, upitne i usklične rečenice; uočavanje da neke riječi imaju isto značenje: uočava riječi suprotnog značenja.
Pravopis
Uporaba velikog slova na početku rečenice i u pisanju osobnih imena i imena naselja, imena škola; pravilno potpisivanje; pravilno izgovaranje i pisanje glasova č, ć, đ, h i ž; uporaba točke kao znaka na kraju rečenice. Uočavanje mjesta i funkcije upitnika i uskličnika u rečenici. Uočavanje skupova ije i je.
Domaća lektira
Bauer, Veža, Tri medvjeda i gitara
Horvat-Vukelja, Željka, Hrabrica
Balog, Zvonimir, Male priče o velikim slovima
Grim, J. I V., Snjeguljica
Čunčić-Bandov, J., Zmaj do zmaja u igrama bez kraja
Horvat-Vukelja, Ž. i Pribić, Slikopriče
Femenić, S., Idi pa vidi
Školska lektira
Pilić, Sanja, Kiša
Marinović, M., Jesen
Femenić, S., Nakrivio kapu žir
Čunčić-Bandov, J., Jesenko
Radić, M., Kruh
Jakševac, S., Priča o kruhu
Čunčić-Bandov, J., Jesenska šumska šala
Bull, H. B., Ptičji oproštaj
Vršić, S., Mjesec pričalo
Kušec, M., Najbolji dječak na svijetu
Horvat-Vukelja, Ž., Božićna želja
Čunčić-Bandov, J., Zvjezdani razgovor
Adamić, S., Zima
Adamić, S., Snježne balerine
Čunčić-Bandov, J., Proljetni suncobran
Zvrko, R., Igrajmo se
Skok, J., Priča male ure
Iveljić, N., Mm... m
Hovat-Vukelja, Ž., Balon
Kovačević, M., Stanovi
Radić, I., Šuma zimi
Čunčić-Bandov, J., Cvrčak i bubamara
Balog, Lj., Moja zvijezda
Mihanović, A., Hrvatska domovina
Dovjak-Matković, B., Neobične naočale
Lupša, M., Tko će Grgi ispričati bajku
Škrinjarić, S., Proljeće
Sabadi, N., Proljetne sličice
Vitez, G., Zelena škola
Gavran, M., Sestra
Goleš, I., Zašto puž nosi svoju kućicu
Herceg, E., Jaglaci
Krtalić, M., Što je Ijubav
Taritaš, M., Abeceda
Horvat-Vukelja, Ž., Miško u cirkusu
Španić, P., Krpelj
Kireta, S., Šarena lica uskrsnih pisanica
Zemunić, V., Tulipan
Balog, Z., Pravi tata
Vitez, G., Kvočka vodi svoju djecu u šetnju
Kramer, M. N., Radost
Zidar-Bogadi, N., Šešir
Škrinjarić, S., Tuga bijelog medvjeda
Volkov, V., Ježevi u gostima
Devide, V., Knjige
Femenić, S., Neobično prijateljstvo
Truhelka, A., Konji
Plackovskij, M., Pouka iz prijateljstva
Gardaš, A., Svinja u trgovini
Brechwa, J., Kvočka
Balog, Z., Što se od vode pravi
Jakševac, S., Maslačak šalje djecu u svijet
Fale, R., More govori
Balog, Lj., Kamen
Škrinjarić, S., Sunce
Čitanje teksta
Pravilno i tečno čitanje naglas riječi, rečenica i kratkih tekstova-provjera razumijevanja pročitanog. Osposobljavanje učenika da u čitanju uočavaju i znake interpunkcije. Postupno ovladavanje intonacijom izjavnih, upitnih i uskličnih rečenica. Prilagođavanje čitanja tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo čitanje).
Čitanje dijaloškog teksta-individualno i po ulogama. Sustavno, doslijedno i kritičko vrijednovanje učeničkog čitanja.
Uvođenje učenika u čitanje u sebi rečenica i kratkih tekstova.
Aktivno slušanje umjetničkog čitanja teksta (zvučni i video zapisi).
Navikavanje učenika na pravilno disanje; sticanje higijenskih navika pri čitanju.
Tumačenje teksta
Tekstovi iz lektire koriste se za usavršavanje čitanja i pisanja i uvođenje učenika u osnovne pojmove o književnosti.
Uočavanje naslova, imena autora, sadržaja i ilustracija u knjizi.
Uočavanje prostornih i vremenskih odnosa i bitnih pojedinosti u opisima bića i prirode. Uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka. Zapažanje osnovnih emocionalnih stanja (radosno, tužno, smiješno). Pojmovi dobra i zla.
Odgovaranje na pitanja o pročitanom sadržaju (rečenice, odjeljci, pjesme, priče, basne, bajke, dramski tekstovi). Uočavanje i razumijevanje karakterističnih rečenica u tekstu.
Sustavno i postupno usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pjesma, stih i strofa, osnovno osjećanje - na nivou prepoznavanja.
Epika
Priča, događaj, mjesto i vrijeme zbivanja.
Književni lik - izgled, osnovne etičke osobine i postupci.
Poslovica, zagonetka - prepoznavanje.
Drama
Dramska igra, dramska radnja (na nivou prepoznavanja).
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje - slobodno i usmjereno: prepričavanje kratkih i jednostavnijih tekstova iz početnice, časopisa za djecu, kazališnih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za djecu.
Pričanje o događajima i doživljajima - slobodno i usmjereno: teme koje se odnose na bliže i šire okruženje, pričanje na osnovu stvaralačke mašte, pričanje prema nizu slika - postupno otkrivanje slika po logičnom redoslijedu.
Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uočavanje i imenovanje izrazitih obilježja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka, opisivanje biljaka i životinja, slobodno opisivanje životinje ljubimca i opisivanje životinja na osnovu zajedničkog promatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu osobnog iskustva/sjećanja i znanja iz predmeta Svijet oko nas.
Usmena i pismena vježbanja
Ortoepske vježbe: pravilan izgovor glasova, suglasničkih grupa, riječi, onomatopeja, brzalica.
Ortografske vježbe: prepisivanje riječi i kratkih rečenica s datim zadatkom, provjeravanje i vrijednovanje urednosti i čitkosti pisanja.
Diktat za primjenu pravopisnih pravila. Autodiktat.
Leksičke vježbe: građenje riječi, sinonimi, antonimi, riječi s umanjenim i uvećanim značenjem i sl.
Sintaksičke vježbe: usmjereno i samostalno sastavljanje rečenica, rečenice s dopunjavanjem, rečenice od zadatih riječi i sl.
Odgonetanje i rješavanje rebusa.
Kazivanje naizust naučenih tekstova (lirskih i epskih).
Služenje rječnikom i pisanje/stvaranje osobnog rječnika.
Konvencionalni jezični standardi u usmenom općenju (s nepoznatim i odraslim sugovornikom - uporaba Vi iz poštivanja i učtivosti), pisanje čestitke.
Izrada domaćih pismenih zadaća i njihova analiza na času - u drugom polugođu.
Operativne zadaće:
- čitanje kratkih tekstova različitih vrsta primjerene uzrastu
- prikupljanje informacija radi bogaćenja znanja, mašte i rječnika
- pričanje o događajima poštivajući kronologiju
- pripremanje kraćih priopćenja o zadanoj temi pomoću zajedničkog plana
- osposobljavanje za uočavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima)
- motivirati, poticati i usmjeravati na čitanje lektire
- uvježbavanje čitanja naglas, usavršavanje čitanja u sebi radi tumačenja teksta
- sustavno i dosljedno realiziranje programiranih i njima nalik vježbanja u govoru i pisanju
Pravogovor
Razlikovanje glasova i slova hrvatskog jezika, prepoznati, imenovati i razlikovati samoglasnike i suglasnike, uočavanje sloga kao artikulacione cjeline, vezujući ga za samoglasnik.
Razlikovanje izjavne, upitne i usklične rečenice.
Razlikovanje jesne i niječne rečenice.
Uočavanje da neke riječi imaju isto značenje, riječi suprotnog značenja, riječi koje označavaju nešto umanjeno/uvećano.
Prepoznavanje i razlikovanje imenica (opće i vlastite) i glagola.
Prepoznavanje glavnih dijelova rečenice.
Glas i slog, samoglasnici i suglasnici, slogotvorno r. Podjela riječi na slogove u izgovoru (jednostavniji slučajevi).
Pravopis
Uporaba velikog slova u imenima ulica, trgova, ustanova, poduzeća, udruga, blagdana. Pisanje niječnice ne i čestice li. Pisanje kratica. Rastavljanje riječi na slogove, spojnica; rastavljanje riječi na kraju retka. Uočavanje skupova ije i je.
Domaća lektira
Junaković, S., Dome, slatki dome
Prosenjak, B., Miš
Peroci, E., Maca papučarica
Anderson, H. K., Bajke
Horvat-Vukelja, Ž., Reumatični kišobran
Iveljić, N., Pronađeno blago
Videk, N., Pismo iz Zelengrada
Horvatić, D., Stanari u slonu
Školska lektira
Kolumbić, T., Majčine ruke i kruh
Zidar-Bogadi, N., Domovina
Marks, A., Kako je Ana kupila kruh
Lambevska, N., Voćni razgovor
Pašagić, B., Bježi, mišiću, bježi
Marinović, M., Dušni dan
Pokić, M., Sveti Nikola
Jakševac, S., Čudno mjesto neko
Katajev, V., Čarobni cvijet
Iveljić, N., Čudovište iz đačkih torba
Zidar-Bogadi, N., Janina mačka
Vodanović, J., I ja imam pravo na igru
Peroci, E., Djeco, laku noć
Mudri, N., Dijete
Grim, J. I V., Zvjezdani taliri
Zidar-Bogadi, N., Svi Ivanini prijatelji
Lovrić, M., Ružno pače
Rodari, Đ., Poziv na ples
Čunčić-Badov, J., Zimski san
Breht, B., Zima, ptice i djeca
Čunčić-Badov, J., Božiđna želja
Polak, S., Veseli borić
Čunčić-Badov, J., Božićni ukras
Jušić-Seunik, Z., Sunce
Kišević, E., Moja mama
Vitez, G., Kako živi Antuntun
Lovrić, M., Putovanje plavog lonca
Jurica, B., Tonček i voda
Kolarić-Kišur, Z., Dva Franceka
Brlić-Mažuranić, I., Mali patuljak
Lupis, N., Dani karnevala
Pašagić, B., O mjesecu i zvijezdama
Krilić, Z., Vatrogasac
Balog, Z., Dimnjačar
Krilić, Z., Vicko
Kovačević, M., Riječ život
Krtalić, M., Što je ljubav
Kušec, M., Pozdrav
Župačić, A., Kad bi svi ljudi na svijetu
Belač, L., Moja želja
Lovrić, M., Pošla koka u dućan
Zidar-Bogadi, N., Proljeće se ne da naslikati
Parun, V., Jutro
Markoč, S., Nestašni medo
Videk, N., Pismo iz zelengrada
Sabadi, N., Tvrdoglava braća jajoglava
Čunčić-Bandov, J., Zaboravljivi zeko
Gete, J. V., Pjesma o šumi
Krilić, Z., Iznenađenje za majčin dan
Pašagić, B., Uspavanka
Femenić, S., Plava priča
Čunčić-Bandov, J., Kišni razgovor
Vitez, G., Od čega su načinjene ljubice
Goleš, I., Zašto puž nosi svoju kućicu
Heuk, S., Priča o radoznalom medvjediću
Krtalić, M., Baš u ovo proljeće
Femenić, S., Maslačak šalje djecu u svijet
Krklec, G., Praznik ljeta
Zidar-Bogadi, N., Pismo s mora
Izbor iz enciklopedija i časopisa za djecu
Čitanje teksta
Uvježbavanje i usavršavanje tehnike čitanja naglas i u sebi s razumijevanjem pročitanog. Usklađivanje intonacije i tempa čitanja s prirodom teksta (pripovijedanje, opis i dijalog). Uočavanje naslova, podnaslova imena autora i ulomaka.
Čitanje i razumijevanje nelinearnih elemenata teksta.
Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri čitanju. Uočavanje nepoznatih riječi i pronalaženje objašnjenja.
Tumačenje teksta
Slobodno priopćavanje dojmova o pročitanom tekstu.
Razumijevanje pročitanog teksta. Uočavanje kronologije i povezanosti događaja u pripovijedanju. Razumijevanje namjera i osjećanja sadržanih u tekstu. Zauzimanje osobnih stavova prema postupcima likova.
Sustavno usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova.
Književni pojmovi
Lirika
Pjesma, osjećanja, stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja.
Epika
Fabula-redoslijed događaja (prepoznavanje).
Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci.
Poruke
Epska pjesma, bajka, basna - prepoznavanje.
Drama
Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog, pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, kazališnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za djecu - slobodno detaljno prepričavanje, detaljno prepričavanje po zajedničkom planu, prepričavanje sadržaja u cjelini i po dijelovima.
Pričanje o događajima i doživljajima - individualno i po zajedničkom planu.
Opisivanje predmeta s kojim se učenik po prvi puta susreće, osobni izbor predmeta za opisivanje - slobodno ili po utvrđenom planu. Opisivanje biljaka i životinja na osnovu neposrednog promatranja.
Usmjena i pisana vježbanja
Ortoepske vježbe: pravilan izgovor riječi, kraćih rečenica, poslovica.
Ortografske vježbe: prepisivanje rečenica i kraćih ulomaka radi usavršavanja tehnike i brzine pisanja, uvježbavanje čitkog i urednog rukopisa.
Autodiktat i kontrolni diktat: provjera tačnosti zapamćivanja i usvojenosti pravopisnih pravila.
Leksičke i semantičke vježbe: osnovno i preneseno značenje riječi, građenje riječi, sinonimi i homonimi, nestandardizovane riječi, njihova zamjena jezičnim standardom i dr.
Sintaksičke vježbe: samostalno i podsticajno sastavljanje rečenica, proširivanje zadatih rečenica.
Zagonetanje i odgonetanje, rešavanje i sastavljanje rebusa i ukrštenih riječi.
Kazivanje naizust naučenih tekstova.
Scensko prikazivanje dramskog teksta.
Služenje rječnikom i enciklopedijom za djecu i pisanje sopstvenog rječnika.
Slušanje i vrednovanje / kritično procjenjivanje govora u emisijama za djecu na radiju i televiziji.
Njegovanje kulture slušanja sagovornika, pisanje razglednica i kraćeg pisma.
Izrada domaćih pismenih zadataka (do osam) i njihova analiza na satu.
Cilj i zadaci
Cilj nastave bosanskog jezika je da osposobi učenika za jezičku komunikaciju koja će mu omogućiti ovladavanje sadržajima svih nastavnih predmeta i uključivanje u cjeloživotno učenje. Ostvarivanje svrhe nastave bosanskog jezika uključuje ovladavanje standardnim jezikom, a doprinosi:
- razvoju jezičko-komunikacijskih sposobnosti pri govornoj i pisanoj upotrebi jezika u svim funkcionalnim stilovima;
- razvoju literarnih sposobnosti, čitateljskih interesa i kulture;
- razvijanju svijesti o važnosti znanja i njegovanja maternjeg jezika,
- stvaranju zanimanja i potrebe za sadržajima medijske kulture.
Zadaci nastave maternjeg jezika u prvom razredu su formiranje pozitivnog odnosa prema maternjem jeziku i usvajanje osnovnih segmenata elementarne pismenosti što podrazumijeva:
- pravilan govor, mogućnost analitičko-sintetičkog pristupa riječima i rečenicama;
- poznavanje štampanih i pisanih slova latinice, ščitavanje i čitanje riječi i rečenica, razumijevanje pročitanog i mogućnost reprodukcije;
- usvajanje osnovnih elemenata pisanja; uočavanje značaja praktične upotrebe pisanoga teksta;
- razvijanje sposobnosti artikulacije i ukupnog kvaliteta govora (u međusobnoj komunikaciji i u vježbama reprodukcije, odnosno produkcije sadržaja);
- stvaranje navika upotrebe pravogovornih (ortoepskih) i pravopisnih (ortografskih) normi;
- razvoj sposobnosti izražavanja doživljaja, osjećaja, misli i stavova;
- razvijanje spontanosti govora;
- razvijanje, njegovanje i vježbanje osjećaja za umjetničke dimenzije jezika;
- bogaćenje rječnika, razvoj jezičkog stvaralaštva;
- ostvarivanje uspješne usmene i pisane komunikacije;
- spoznavanje i doživljavanje, tj. primanje (recepcija) književnih djela;
- osposobljavanje za samostalno čitanje i primanje (recepciju) književnih djela;
- razvijanje interesovanja za umjetničko stvaralaštvo;
- razvijanje osjetljivosti za književnu riječ;
- osposobljavanje učenika za korišćenje štampane riječi u praktičnom životu;
- razvijanje čitalačkih potreba i stvaranje čitalačkih navika;
- osposobljavanje za komunikaciju s medijima: pozorištem, filmom, radijem, štampom, stripom, računarom.
Operativni zadaci
- razvijanje govorne sposobnosti i pravilan izgovor glasova, glasovnih skupova, riječi i rečenica;
- upoznavanje i usvajanje tehnike početnog čitanja na latiničnom pismu;
- razvijanje sposobnosti tečnog i pravilnog, glasnog i tihog čitanja tekstova;
- upoznavanje i usvajanje početnog pisanja;
- osposobljavanje učenika da glasove zapisuje malim i velikim slovom;
- osposobljavanje učenika da razlikuje štampana i pisana slova;
- osposobljavanje učenika da imenuje latinicu kao pismo kojim piše;
- da slovima označava glasove, a povezivanjem glasova zapisuje riječi;
- da razlikuje pisanje riječi štampanim i pisanim slovima;
- poštuje zahteve pravilnog pisanja;
- uočava različite mogućnosti sporazumijevanja u okruženju (jezička sredina); razumijevanje i korišćenje pojmova maternji jezik i strani jezik;
- upozna i primjenjuje osnovna pravopisna pravila;
- da se osposobi za usmeno i pismeno prepričavanje, pričanje i opisivanje;
- da razvija sposobnost slušanja, doživljavanja i razgovora o umjetničkim tekstovima.
Programski sadržaji u prvom razredu
Prethodna ispitivanja:
- ispitivanje individualnih sposobnosti učenika;
- uočavanje govornih sposobnosti i razvijenosti govora djeteta;
- poznavanje slova latinice, tehnika čitanja (sricanje, iščitavanje, ili tečno čitanje);
- logička struktura čitanja (razumijevanje poruka kraćeg teksta);
- vještina pisanja štampanih slova latinice;
- pripremljenost za glasovnu analizu, dijalekatske i druge osobine govora, nivoa usmenog izražavanja.
Priprema za čitanje i pisanje
Vježbe u posmatranju (vizuelne vježbe):
- razvijanje analitičkog načina posmatranja;
- tematski organizovane vježbe u posmatranju, zapažanju i opisivanju (ljudi, predmeta, životinja, slika, ilustracija, položaj nečeg ili nekog, pokreti, dinamika, mimička aktivnost, gestikulacija).
Akustičke vježbe:
- organizovano opažanje zvukova, šumova i tonova;
- razlikovanje govornih karakteristika govora, nastavnika, druga, spikera i glumca;
- izgrađivanje kulture slušanja sagovornika (razvijanje stila slušanja, pažnje i koncentracije u toku slušanja, uvažavanje sagovornika, podražavanje pravilnog govora).
Vježbe u usmenom izražavanju;
- prepričavanje;
- slobodno pričanje;
- pričanje na osnovu posmatranja predmeta, slika, događaja;
- pričanje na osnovu pročitanih i ispričanih književnih tekstova;
- formiranje pojmova: glas, slovo, riječ.
Vježbe artikulacije:
- čist, jasan i pravilan izgovor svih glasova.
Analitička, sintetička i analitičko-sintetička vježbanja.
Motoričke vježbe:
- vježbanje pokreta ruke, šake i prstiju, pisanje različitih crta i linija kao osnovnih elemenata slova.
Početno čitanje i pisanje
- usavršavanje tehnike i logike čitanja u okviru latiničnog pisma;
- vježbe čitanja (pravilnost, razumijevanje, brzina), uvođenje elemenata izražajnosti;
- usavršavanje tehnike pisanja;
- upoznavanje učenika sa zahtjevima pravilnog pisanja (higijenski i tehnički zahtjevi, sredstva za pisanje, kordinacija pokreta, cjelovito pisanje slova i riječi, povezivanje slova, oblik i položaj slova);
- usavršavanje grafički pravilnog i lijepog pisanja.
Usavršavanje čitanja i pisanja
- pravilnosti čitanja;
- čitanje brzinom koja odgovara brzini govora uvažavanjem individualnih osobenosti učenika;
- vježbe vizuelne i akustičke identifikacije glasova-slova, riječi i zvukova;
- čitanje prirodnom jačinom glasa uz vježbe disanja, razvijanje osjećaja za tempo i samostalnosti u čitanju;
- čitanje naglas i čitanje u sebi, individualno i horsko/zborno čitanje.
Razumijevanje pročitanog sadržaja
- rješavanje jednostavnijih zadataka radi provjere razumijevanja pročitanog;
- vježbe reproduktivnog tipa (odgovori na detaljna i uopćena pitanja);
- vježbe koje podrazumijevaju rješavanje problemske situacije;
- stvaralačka reprodukcija (dodavanje, izostavljanje pojedinosti);
- vježbe koje zahtijevaju uočavanje uzroka i posljedice;
- razumijevanje poruke teksta posredstvom analize ponašanja likova;
- čitanje dramskog teksta, čitanje po ulogama, identifikacija s likom i preuzimanje uloge lika;
- ilustriranje pročitanog;
- uvođenje elemenata izražajnosti u čitanje.
Gramatika
- rečenica; riječ, glas, slovo - Uočavanje uloge glasa u razlikovanju značenja riječi; odrediti početak i kraj rečenice na usmenoj i pisanoj razini; razlikovanje rečenica po značenju (obavještajna, upitna, uzvična i prepoznavanje (intonacijom) u tekstu;
- skupovi je/ije u učestalim riječima;
- glasovi - slova č, ć dž, đ, h, r ako učenicima pričinjavaju teškoće u izgovorenim, napisanim riječima.
Pravopis
- pisanje velikog slova na početku rečenice;
- pisanje interpunkcijskih znakova tačke, upitnika i uzvičnika;
- pisanje imena, nadimaka i prezimena ljudi velikim početnim slovom;
- pisanje imena naseljenih mjesta i ulica u svom naselju;
- pisanje naziva praznika.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje - slobodno i usmjereno; prepričavanje kraćih i jednostavnijih tekstova iz bukvara, čitanke, časopisa za decu, lutkarskih pozorišnih predstava, crtanih filmova, radijskih i televizijskih emisija za djecu.
Pričanje o događajima i doživljajima - slobodno i usmjereno: teme koje se odnose na bliže i šire okruženje (neposredna okolina, roditeljski dom, škola, igra, izleti; posete, susreti); pričanje na osnovu stvaralačke mašte; pričanje prema nizu slika - postupno otkrivanje slika, po logičnom redosledu.
Opisivanje predmeta - slobodno i podsticanjem: uočavanje i imenovanje izrazitih obelježja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka; opisivanje biljaka i životinja: opisivanje biljaka na osnovu zajedničkog posmatranja; slobodno opisivanje životinje ljubimca i opisivanje životinja pa osnovu zajedničkog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu ličnog iskustva/sjećanja i znanja iz predmeta Svijet oko nas.
Usmena i pismena vježbanja
Ortoepske vježbe: pravilan izgovor glasova, suglasničkih grupa, riječi, onomatopeja, brzalica.
Ortografske vježbe: prepisivanje riječi i kratkih rečenica sa datim zadatkom; provjeravanje i vrjednovanje urednosti i čitkosti pisanja.
Diktat za primjenu pravopisnih pravila. Autodiktat.
Leksičke vježbe: građenje riječi; sinonimi; antonimi; riječi sa umanjenim i uvećanim značenjem i sl.
Sintaksičke vježbe: usmjereno i samostalno sastavljanje rečenica; rečenice sa dopunjavanjem; rečenice od zadatih riječi i sl.
- odgonetanje i rešavanje rebusa;
- kazivanje napamet naučenih tekstova (lirskih i epskih);
- scensko improvizovanje dramskog/dramatizovanog teksta;
- služenje rječnikom i pisanje/stvaranje sopstvenog rječnika;
- konvencionalni jezički standardi u usmenom opštenju (sa nepoznatim i odraslim sagovornikom - upotreba riječi Vi iz poštovanja i učtivosti);
- pisanje čestitke;
- izrada domaćih pismenih zadataka (do pet) i njihova analiza na času - u drugom polugodištu.
Lektira
Uzair Ajradini: Lopte
Halid Kadrić: Prije prvog školskog sata
Ahmet Hromadžić: Medeni
Enisa Osmančević-Ćurić: Za sretan put po dukat žut
Bela Džogović: Imena stara
Narodna priča: Nasrudin hodža i dijete
Kemal Coco: Kpi mi mamice
Bisera Alikadić: Štipaljke
Grigor Vitez: Zubić
Lav Tolstoj: Dva druga
Dragan Kulidžan: Dva zečića - dva prvaka
Nasiha Kapidžic-Hadžic: Sjenice
Narodna priča: Djed i repa
Omer Turković: Torbetina
Dušan Radović: Tužibaba
Šimo Ešić: Zašto volim svoju baku
Narodna priča: Vrana i vrč s vodom
Gustav Krklec: Prvi snijeg
Šukrija Pandžo: Dvije pahulje
Sejma Birdaini: Oči moje majke
Grigor Vitez: Zubić
Muharem Omerović: Kada djeca vožnju uče
Lisica i roda, Narodna basna
Kasim Deraković: Teče rijeka
Branko Ćopić: Zemlja bajki
Nasiha Kapidžic-Hadžic: Poštar
Indijska narodna priča: Koliko je pet i jedan
Rizo Džafić: Proljeće
Nedžati Zekerija: U biblioteci
Aviđa Avdić: Šta to šuška bez oduška
Zlata Vidaček: Prvi leptir
Ernest Hemingvej: Starac i ptičica
Bela Džogović: Potočić
Enes Kahvić: Mamina kosa
France Filipić: Patuljak dremuljak
Mirsad Bećirbašić: Naušnice od trešanja
Ela Peroci: Papučica maca
La Lafonten: Cvrčak i mravi
Nasiha Kapidžic-Hadžic: Maskembal u šumi
Ismet Bekrić: Otac s kišobranom
Izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja
Zehra Hubijar: Medin rođendan
Ahmet Hromadžic: Zlatorun
Jacob i Wilhelm Grim: Bajke
U toku školske godine obavezno obraditi četiri djela.
Književni pojmovi
Poezija
- učenici koriste i razumiju pojam pjesnik/pjesnikinja;
- razlikuju pojmove pesma, strofa, stih.
Proza
- prepoznaju bajku na osnovu njenih osobina: ustaljeni početak i osobeni ton pripovijedanja ("nekada davno...");
- književni lik - uočavaju razliku između likova koji su nosioci pozitivnih i negativnih osobina. Određuju događaj, mesto i vreme vreme zbivanja.
Drama
Učenici prepoznaju dramu kao književni rod:
- gledaju pozorišne i lutkarske predstave,
- prepoznaju glavne likove,
- doživljavaju prostor u kome se događa radnja,
- razumiju tok događaja i upoređuju ga sa iskustvom iz života,
- slušaju radio-drame,
- pokušavaju da ilustruju događaje iz gledane predstave,
- gledaju film i upoznaju se sa značajem medija i upoznaju razliku između crtanog i igranog filma.
Medijska kultura
- animirani film-crtani, lutkarski (crtež ili lutka u funkciji pričanja; oživljavanje neživog);
- televizijski programi za djecu (televizija je moćna jer može pratiti i prenositi dešavanja u momentu kada se zbivaju, može emitovati različite vrste programa…);
- biblioteka (školska biblioteka ima nezamjenjivo bogatstvo knjiga, u njima je znanje i odgovori na ono što ne znamo).
U FUNKCIJI REALIZACIJE PROGRAMSKIH SADRŽAJA I OSTVARIVANJA POSTAVLJENIH ODGOJNO-OBRAZOVNIH CILJEVA I ZADATAKA SU: |
|||
Specifične metode i postupci |
Oblici jezičke i socijalne komunikacije |
Komunikacijski postupci |
Nastavna sredstva |
Sve nastavne metode, metode koje su specifične u procesu uvođenja učenika u elementarnu pismenost |
Svi oblici nastavnog rada koji podrazumijevaju sve jezičke i socijalne aspekte i dinamizme |
Posmatranje |
Slike predmeta, bića, pojava |
Priprema za čitanje i pisanje
Nakon ispitivanja sposobnosti svakoga djeteta za govorno opštenje, ispitivanje predznanja iz čitanja i pisanja (poznavanje slova, čitanje i pisanje), slijedi formiranje individualnih tabela sa rezultatima ispitivanja radi ujednačavanja odeljenja, izbora metoda i postupaka i praćenja napredovanja učenika. Od tih rezultata zavisi organizovanje i realizacija vježbi, odnosno, priprema za čitanje i pisanje. Te vježbe su:
- vizuelne vježbe ili vježbe posmatranja (u učionici, širem prostoru, slike i fotografije; prvo cjeline, pa pojedinosti (oblici, boje položaj, pokreti). Slike - skrivalice;
- akustičke vježbe ili vježbe u slušanju. Razvija se slušanje, pažnja, koncentracija (govor nastavnika, glumca, spikera). Razumijevanje. Onomatopeje, raspoloženja (smijeh, tuga, radost, plač). Korelacija - Muzičko vaspitanje;
- prepričavanje (bajki, crtanih filmova, priča - doslovno ili slobodno) i pričanje (putem pitanja i potpitanja, a zatim samostalno). Slobodno pričanje, djeci zanimljive dogodovštine. Važno! - konvencionalne fraze: molim, izvinite, načini obraćanja - porodica;
- opisivanje (postupno, šta da posmatraju, kako - bitno i nebitno). Neposredno opisivanje i posredno opisivanje (pamćenje);
- vježbe artikulacije (r, afrikati, frikativi);
- razumijevanje i usvajanje pojma rečenice (globalni - cjelovito čitanje sa tačkom na kraju, bez ulaženja u karakteristike) i sintetički metod (slaganje riječi na slovarici);
- usvojiti granice rečenice - početak i kraj;
- razumijevanje i usvajanje pojma riječi. Sintetički put (od glasova ka riječi); razumijevanje i usvajanje pojma glasa (onomatopeje zzzz, ššššš, pa uočavanje u riječima u raznim pozicijama) riječi nosioci značenja;
- analitička vježbanja (uočavanje glasova na početku riječi, u sredini, na kraju) pa rastavljanje riječi na glasove (dva glasa, tri, četiri...);
- sintetička vježbanja (najefikasnije analitičko-sintetička);
- globalno čitanje (najprije se mehanički prate slike u bukvarima, a zatim se pamte pa prepoznaju. Globalno čitanje zadovoljava radoznalost;
- motoričke vježbe (priprema za pisanje). Vježbe za razvijanje ruke, šake, crtanje jednostavnih likova, slobodno crtanje, vježbe za oslobađanje ruke.
Početno čitanje i pisanje - usavršavanje početnog čitanja i pisanja
U ovom periodu učenici usvajaju slova - štampana i pisana, uče da ščitavaju, čitaju, kao i da pišu štampanim i pisanim slovima latinice. Prema rezultatima prethodnog ispitivanja poznavanja slova i čitanja i prema individualnom napredovanju učenika u odeljenju, nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa, uz primjenu principa individualizacije bez obzira na postupak (monografski, grupni, kompleksni) za koji se opredijelio učitelj.
Posebnu pažnju u čitanju treba usmjeriti na:
- pravilnosti čitanja;
- čitanje brzinom koja odgovara brzini govora (uvažavati individualne osobenosti učenika);
- vježbe vizuelne i akustičke identifikacije glasova-slova, riječi, zvukova i usavršavanje preciznosti u diferencijaciji i imenovanju sadržaja koje su vidjeli i čuli;
- čitanje prirodnom jačinom glasa, vježbe disanja, razvijanje osjećaja za tempo i samostalnosti u čitanju;
- čitanje naglas i čitanje u sebi, individualno i horsko/zborno čitanje.
Razumijevanje pročitanog sadržaja
- rješavanje jednostavnijih zadataka radi provjere razumijevanja pročitanog;
- vježbe reproduktivnog tipa (odgovori na detaljna i uopćena pitanja);
- vježbe koje podrazumijevaju rješavanje problemske situacije;
- stvaralačka reprodukcija (dodavanje, izostavljanje pojedinosti);
- vježbe koje zahtijevaju uočavanje uzroka i posljedice;
- razumijevanje poruke teksta posredstvom analize ponašanja likova.
U ovom periodu još uvijek je u prvom planu pravilnost čitanja i razumijevanje. Brzina čitanja ovisi od brzine razumijevanja. Postepeno navikavati učenike na čitanje u sebi i kombinovati te vježbe s vježbama glasnog čitanja.
Čitati s razumijevanjem znači: razumjeti riječi, izraze i rečenice, sadržaj teksta, uočiti likove i njihove osobine (na osnovu njihovih postupaka), moći reprodukovati, ispričati suštinu pročitanog, odnosno uočiti besmislenost u nonsensnom sadržaju i moći uspostaviti logički slijed riječi i rečenica .
Od početka prvog polugodišta treba, paralelno s ostalim programskim zahtjevima, u kontinuitetu realizirati predvježbe za pisanje. Štampana slova su jednostavnija, ne povezujemo ih. Pisana slova imaju složeniju grafičku strukturu i mnogo specifičnosti u povezivanju. Vježbe čitanja i predvježbe za pisanje idu paralelno.
Pretpostavljamo da će učenici na kraju prvog polugodišta prvog razreda čitati korektno (pravilno i s razumijevanjem). Razlike će biti uočljive od učenika do učenika. To je sasvim u skladu s razlikama u samom startu i dinamici napredovanja u usvajanju znanja i vještina tokom razreda.
Posebnu pažnju u pisanju treba usmjeriti na:
- usvajanje pisanih i štampanih slova latiničnog pisma;
- pisanje pojedinačnih slova;
- povezivanje slova u strukture riječi;
- pisanje po uzoru;
- rečenice napisane štampanim slovima prepisujemo pisanim slovima;
- rečenice napisane pisanim slovima prepisujemo pisanim slovima;
- prepisivanje niza rečenica - teksta;
- pisanje riječi i rečenica uz ilustrirani sadržaj;
- pisanje rečenica uz ilustracije;
- vježbe dopunjavanja rečenica;
- slušam - pamtim - pišem;
- jezične igre: igre rasutim slovima, riječi s poremećenim slijedom slogova;
- leksički nizovi riječi (odaberi riječi koje voliš, protumači zašto si odabrao tu riječ, stvaraj rečenicu);
- igre zajedničkog sastavljanja rečenica;
- vježbe pisanja primjenom diktata s komentarom i stvaralačkih diktata;
- vježbe usmjerene na estetsku stranu rukopisa;
- usavršavanje tehnike i logike čitanja, usavršavanje tehnike pisanja;
- uvođenje u čitanje elemenata izražajnosti.
Usvajanje pisanih slova latiničnog pisma: razlikovanje grafičke strukture pojedinih slova, mogućnost pisanja i pravilnog povezivanja slova u strukture riječi.
Manje zanimljive sadržaje, pomalo apstraktne, približićemo učenicima pomoću elemenata igre, igre sa svrhom, povezivanjem tih sadržaja sa sadržajima drugih nastavnih predmeta i sa iskustvenim elementima. U igri kao ugodnom situacionom kontekstu moguće je ostvariti uspješnu komunikaciju, a i istovremeno motivirati učenike da prezentiraju ideje, stavove i ispolje kreativne crte. Nastavnik je samo posrednik koji dobro razumije sve aspekte organizacije i realizacije sadržaja nastavnih programa.
Jezik
- Rječnik
- Gramatika
- Pravogovor (ortoepija)
- Pravopis (ortografija)
Ove sadržaje dijete usvaja na sadržajima drugih područja nastave maternjeg jezika, pa i na sadržajima drugih nastavnih predmeta. Još uvijek učenici nisu spremni za usvajanje apstraktnih sadržaja, pa i elementarne pojmove treba zasnivati na komunikaciji, situacionom govornom kontekstu, komunikacijskim tekstovima i zadržati se na razini prepoznavanja jezičnih sadržaja.
Raznovrsnim vježbama koje mogu imati identičnu polaznu osnovu (sliku, tekst, rečenice, govornu situaciju, film), ali različito usmjerenje: jezično, stilsko, gramatičko, raditi dalje na poboljšanju kvaliteta govora. Još uvijek ima vremena za ublažavanje ili otklanjanje eventualnih teškoća u govoru čitanju i pisanju.
Sadržaji gramatike su apstraktnog karaktera i kao takvi daleki razumijevanju učeniku prvog razred, s obzirom na konkretnost kao osnovno obilježje njegovog mišljenja.
Uz to, dijete još uvijek ima problema s čitanjem. To će biti tako sve do trenutka kada proces čitanja postane automatiziran.
Književnost
Književnost kao područje u nastavnom predmetu ima umjetničke i književnoznanstvene aspekte.
U razrednoj je nastavi težište na umjetničkoj, doživljajnoj komponenti. Ovo je područje u funkciji usavršavanja tehnike čitanja, razumijevanja sadržaja i ostalih segmenata, a u skladu sa zahtjevima programa. Ne treba zaboraviti da stupanj razvijenosti pamćenja, mišljenja, emocionalna zrelost, kao i stupanj lingvističkog razvoja utiču na percepciju i recepciju književnog djela, a književno djelo ukupnim bogatstvom i ljepotom djeluje poticajno na sve navedene aspekte, posebno na rječnik, jezičke i kulturološke aspekte, senzibilitet i doživljajno spoznajni intenzitet u procesu komunikacije s književnim tekstom.
Književnoznanstvene aspekte čine osnovni pojmovi o sadržaju teksta, događaju ili događajima, toku događaja, likovima i njihovim osobinama. Nastavnikovo posredovanje je još uvijek veoma važno u uspostavljanju komunikacije s tekstom.
Tematska i žanrovska raznovrsnost
U prvom razredu još uvijek ne uvodimo lektiru u klasičnom smislu. Ukupne napore treba usmjeriti na čitanje u razredu, na korekcije i uvođenje učenika u pravilno čitanje. Posebni (kratki, smisleni, zanimljivi tekstovi sa zadacima koji su primjereni učenicima) mogu biti u funkciji osamostaljivanja učenika u druženju s tekstom.
Duga je staza koju treba s učenicima preći kako bi svako u njemu dostupnom trenutku i obimu shvatio smisao rečenog. Ali, i to je shvatanje strogo individualno. Tu individualnost treba poštovati, kako s obzirom na potrebno vrijeme, tako i s obzirom na mogućnost izražavanja smisla pročitanog.
Sadržaje medijske kulture treba posmatrati u kontekstu sadržaja drugih područja nastave maternjeg jezika i sadržaja drugih nastavnih predmeta i u kontekstu života. Imaju funkciju pravovremenog preveniranja negativnog djelovanja sadržaja malih i velikih ekrana i postepenog osposobljavanja učenika za selektivan pristup sadržajima filma i televizije. Posebno je važno učenicima objasniti da ono što je moguće u crtanom filmu nije moguće i u životu (da kišobran ne može zamijeniti padobran i da nije moguće pomoću kišobrana spustiti se s balkona, ili da lik umire, pa oživljava). Nije naglasak na pojmovima i njihovom definiranju, nego na razumijevanju komunikacije i poruke, odnosno snalaženju u toj komunikaciji.
Sadržaji kulture usmenog i pismenog izražavanja su u funkciji razvoja jezičkih sposobnosti, kulture komunikacije na usmenoj i pisanoj razini. Ovi su sadržaji i u sadržajima svih drugih područja. Valja znati da vježbama pismenog izražavanja uvijek prethodi vježba usmenog izražavanja. Samo kod uvođenja u situacioni razgovor i kod upoznavanja pravila telefonskog razgovora ostajemo na razini usmene komunikacije. Treba koristiti one oblike pismenih vježbi koji su primjereni učenicima prvog razreda: prepisivanje riječi, rečenica, kraćeg teksta, odgovore na pitanja, dopunjavanje rečenica, sastavljanje rečenica prema slici, pisati čestitku, razglednicu pismo. Radi uvježbavanja tehnike pisanja, praćenja i provjeravanje nivoa postignuća u gramatici i pravopisu koristiti diktate (diktat s komentarom, izborni diktat, diktat s predusretanjem pogrešaka, objašnjeni diktat, izborni, stvaralačke diktate). Metodički dobro osmišljenom primjenom diktata u prvom je razredu moguće razvijati pažnju, sposobnost pamćenja, samostalnost i istrajnost u radu.
Ukupan broj nastavnih časova ovog nastavnog predmeta podijelili smo po pojedinim područjima u skladu s postavljenim ciljevima i obimom programskih zahtjeva. Ta je podjela samo jedan od parametara u procjeni vremena potrebnog za usvajanje sadržaja određenog područja. Sadržaji svih područja čine cjelinu spoznaje o jeziku, književnim djelima, zakonitostima u jeziku. Moguće ih je izučavati u međusobnoj povezanosti, kao i u značajnoj povezanosti sa sadržajima drugih nastavnih predmeta.
Očekivani rezultati (ishodi učenja)
Učenik će posjedovati kvalitete određene odgojno-obrazovnim ciljevima za svako pojedino područje. Realizacija programskih sadržaja nastavnog predmeta u cjelini treba rezultirati sljedećim ishodima:
- učenik će poznavati prvo pismo (latinicu), čitaće pravilno tekstove koji su njemu primjereni i brzinom koja odgovara običnom svakodnevnom usmenom govoru;
- učenik će razumjeti sadržaj pročitanog: moći će ispričati sadržaj pročitanog samostalno, ili uz neznatnu nastavnikovu pomoć;
- poznavaće pisana slova latinice (moći će napisati slova, povezivati ih pravilno u strukture riječi i rečenica);
- moći će odrediti početak i kraj rečenice na usmenoj i pisanoj razini;
- moći će na kraju drugog razreda samostalno prepisati tekst obima 15-20 riječi (do 4 riječi u rečenici) ili napisati riječi, rečenice, tekst u formi diktata (objašnjenog i diktata s komentarom, stvaralačkog diktata, izbornog diktata);
- uvažavaće pravopisne zahtjeve o pisanju velikog slova na početku rečenice, u pisanju vlastitih imena ljudi. Pisanje imena gradova i sela treba zasnivati na prepoznatljivim imenima u pojedinim sredinama (kriterij blizine i poznatosti);
- moći će procijeniti šta je posebno važno u tekstu, a šta manje važno i kazati razloge za takav stav, uočiti uzrok i posljedicu;
- prepoznavaće uspješno glavne i sporedne likove i njihove osobine, imenovaće te osobine na razini dobrog i lošeg, prihvatljivog-neprihvatljivog, poželjnog-nepoželjnog ponašanja;
- uočavanje karakteristika likova pomoći će učeniku u uočavanju poželjnih i nepoželjnih vidova ponašanja ljudi u njegovom okruženju, a razvijanje opreza u komunikaciji je mjera prevencije eventualnih negativnih iskustava;
- može govoriti u kontinuitetu i služiti se programom predviđenim oblicima izražavanja;
- znaće razgovarati s drugom osobom ili osobama direktno ili telefonom uz uvažavanje pravila lijepog ponašanja;
- može ispričati priču predstavljenu nizom slika ili jednom slikom (kao običan slijed događaja);
- može prepričati tekst pomoću detaljnih pitanja;
- može precizno odgovoriti na postavljena pitanja i tako prepričati tekst;
- može tačno prenijeti informaciju;
- može napisati priču ispričanu nizom slika ili jednom slikom;
- može napisati pisanim slovima riječi i rečenice napisane štampanim slovima;
- može prepričati priču u pisanoj formi (po nizu slika, jednoj slici, po detaljnim pitanjima);
- zna napisati čestitku - poruku, sadržaj razglednice, kratko pismo - poruku;
- posjedovaće svijest o štetnosti djelovanja sadržaja TV ekrana, neće mnogo vremena provoditi pred TV ekranom, posjedovaće informacije o štetnosti pretjerane identifikacije s likovima iz crtanog filma, odnosno TV likovima kako bi se izbjegle eventualne nezgode;
- moći će usredsrediti pažnju na sadržaj ili aktivnost;
- znatno će napredovati u sposobnosti praćenja i slušanja tuđeg govora;
- potpunije će razumijevati značaj kulture čitanja i rado će čitati, ispoljavaće ekspresivnu kreativnost u govoru i pisanju.
BOSANSKI JEZIK
(5 sati nedeljno, 180 sati godišnje)
ČITANJE I PISANJE
- Inerpretativno čitanje - usavršavanje tehnike čitanja i pisanja (tečnog i pravilnog, glasnog i tihog čitanja štampanih i pisanih tekstova uz pravilno naglašavanje riječi i govorne realizacije znakova interpunkcije odgovarajućom intonacijom)
- Razumijevanje sadržaja na osnovu reprodukcije pročitanog (uočavanje ključnih pojmova i povezivanje događaja u tekstu; utvrđivanje vremena dešavanja radnje; razlikovanje glavnih i sporednih likova; izražavanje ličnog stava o postupcima likova; razvijanje i razumijevanje ishoda uzročno-posljedičnog slijeda događaja; uočavanje razlike između radnje u svijetu nerealne radnje i realnoga svijeta; mogućnost odgovaranja na postavljenja pitanja; stvaranje nove priče na osnovu pročitanog; pisano izražavanje sadržaja pročitanog, ilustrovanje pročitanog)
- Usavršavanje tehnike pisanja uz poštovanje pravopisnih normi
- Pisanje rečenica na osnovu reprodukcije pročitanog
- Pisanje po diktatu
- Stvaralačko pisanje (samostalno pisanje kraćih vezanih tekstova prema zadatoj temi)
- Upoznavanje i usvajanje ćiriličnog pisma
- Usavršavanje estetske strane rukopisa
JEZIK 52 SATA (32+14+6)
Gramatika
- Razlikovanje rečenica po značenju: obavještajne, upitne, uzvične rečenice i zapovjedne
- Razlikovanje rečenica po obliku: potvrdne i odrične rečenice
- Imenice: vlastite i zajedničke, rod i broj imenica
- Riječi koje kazuju radnju - glagoli
- Osnovni glagolski oblici za iskazivanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena
- Glavni dijelovi rečenice: subjekat i predikat
- Samoglasnici i suglasnici
- Umanjeno i uvećano značenje riječi
Pravopis
- Znaci interpunkcije: tačka, uzvičnik i upitnik
- Dvije tačke i zarez u nabrajanju
- Upotreba velikog slova u pisanju vlastitih imenica: ličnih imena i prezimena, nadimaka, imena životinja, imena ulica, trgova, ustanova, knjiga i časopisa, praznika, geografskih pojmova
- Rastavljanje riječi na slogove
- Rastavljanje riječi na kraju reda
- Pisanje adrese
- Pisanje čestitke
- Skraćenice
- Glasovne i slovne Skupine ije/je
- Pravilan izgovor i pisanje glasova č i ć, dž i đ, h
- Riječca LI u upitnim rečenicama
- Riječca NE uz glagole
Jezička kultura 56 sati (17+36+3)
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje tekstova, crtanih i igranih filmova, pozorišnih predstava, pročitanih knjiga, televizijskih i radijskih emisija za djecu; detaljno (opširno) po zajedničkom i individualnom planu; sažeto prepričavanje; prepričavanje na osnovu uopćenih pitanja, prepričavanje sa promjenom kraja priče, proširivanje - nastavak priče.
Pričanje na osnovu datog početka (slike, teksta); pričanje na osnovu datih tematskih riječi; pričanje o doživljajima i događajima, stvarnim i izmišljenim.
Opisivanje poznatog predmeta, ljudi i prirode; samostalno biranje motiva i izdvajanje detalja koji učenika posebno zaokupljuju i podstiču na opisivanje; uvježbavanje planskog pristupa u opisivanju.
Izvještavanje o sebi (kratka autobiografija).
Usmena i pismena vježbanja
Ortoepske vježbe - uvježbavanje pravilnog izgovora riječi, iskaza, rečenica, poslovica; slušanje zvučnih zapisa; snimanje čitanja i analiza snimljenog.
Ortografske vježbe - prepisivanje teksta sa jednog pisma na drugo; uvježbavanje čitkog i urednog rukopisa, uz primjenu pravopisnih pravila.
Diktati s komentarom, objašnjeni diktat, diktat s predusretanjem pogrešaka, izborni diktat, kontrolni diktat, autodiktat.
Leksičke i semantičke vježbe - iznalaženje sinonima i homonima; građenje riječi; osnovno i preneseno značenje; neknjiževne riječi i iznalaženje zamjena jezičkim standardom.
Sintaksičke i stilske vježbe - proširivanje rečenica unošenjem ličnog tona, sažimanjem rečenice radi pojačanja njene informativne moći.
Zagonetanje i odgonetanje, rješavanje i sastavljanje rebusa i ukrštenih riječi.
Kazivanje napamet naučenih tekstova.
Scensko prikazivanje dramskog teksta.
Slušanje i vrednovanje - kritičko procjenjivanje govora u emisijama za djecu na radiju i televiziji.
Njegovanje kulture slušanja sagovornika, pisanje adrese i čestitke.
Sistematsko uvođenje u način planiranja i pisanja tzv. slobodnih pismenih sastava.
Dvije pismene vježbe - jedan u prvom i jedan u drugom polugodištu.
KNJIŽEVNOST 65 sati (49+12+4)
- Mačka i tačka - Hajro Ikić
- Nasrudin i car - Narodna priča
- Asija - Fikreta Kenović-Salihović
- Cvrčak i mrav - Ajla Bećirović i Amina Ralić
- Vrapci - Mevluda Melajac
- List na putu - Šukrija Pandžo
- Vrabac i laste - Lav Nikolajević Tolstoj
- Plamena - Ahmet Hromadžić
- Jesen u gradu - Ismet Bekrić
- Dječak grli svijet - Ivica Vanja Rorić
- Ćup sa zlatom - Jermenska narodna priča
- Nena, Sena i čekmedže - Bisera Alikadić
- Nanina sehara - Omer Turković
- Vrba i trn - narodna priča
- Čemu se pčela smijala - Mirsad Bećirbašić
- Lisica i gavran - Ezop
- Čuvar - Ešref Berbić
- Na pijaci - Bisera Alikadić
- Lastavice - Azra Mulalić
- Zlatna kantica - Oton Žipančić
- Važnost - Ferida Duraković
- Ledena gora - Ahmet Hromadžić
- Kako je procvjetala prva visibaba - Šimo Ešić
- Trčimo za suncem - Nasiha Kapidžić-Hadžić
- Veliko dijete - Enes Kišević
- Zna on unaprijed - Gvido Tartalja
- Ribar iz Cefalua - Đani Radari
- Carevo novo odijelo - H. K. Andersen
- Mehmed-paša tri cara služi - narodna epska pjesma
- Spavaj, sine, od đula ti beša - narodna lirska pjesma
- Izbor iz narodnog usmenog stvaralaštva
- Izbor iz enciklopedija i časopisa za djecu
- Omer Turković - Šišanje strašnog lava (izbor pjesama)
- Nasiha Kapidžić-Hadžić - Pjesme (izbor pjesama)
- Ahmet Hromadžić - Zelena šuma
- Hans Kristijan Andersen - Bajke
Književni pojmovi
Lirika
Pjesma, osjećanja; stih, strofa - na nivou prepoznavanja i imenovanja.
Epika
Fabula - redoslijed događaja (prepoznavanje). Glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci.
Epska pjesma, bajka, basna - prepoznavanje.
Drama
Dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja.
MEDIJSKA KULTURA (5+1+1)
Film
Filmska priča: animirani film i igrani, dječiji film.
Napredak u razvoju filma - tehnički aspekti: film u crno-bijeloj tehnici, film u boji; nijemi i zvučni film.
Pozorište
Pozorišna predstava, pozornica, publika.
Radio-emisije
Radio kao medij i radio-emisija u funkciji popularizacije znanja, kulture i zabave primjerene djeci; radio emisija.
Televizija, televizijski program za djecu, televizijska emisija.
Dječiji časopisi i strip
Poznavati neke dječije časopise i stripove u njima; poznavanje razlika između časopisa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastava bosanskoga jezika može se uspješno realizirati primjenom i kombinovanjem više nastavnih metoda.
Učenje drugog pisma
Priprema za početno čitanje i pisanje na ćiriličnom pismu zahtijeva sličan postupak i način ostvarivanja programa onom u prvom razredu. Preporučuje se odvojeno učenje čitanja i pisanja, što pruža mogućnost da se drugo pismo kvalitetnije savlada. Slova drugog pisma obrađuju se po grupnom postupku obrade slova. Pošto su učenici ovladali izvjesnim operacijama usvajajući prvo pismo lakše će poimati oblike slova drugog pisma. Tekstove pisane ćirilicom i latinicom treba upoređivati tek kad potpuno savladaju i drugo pismo. Tada treba prepisivati tekstove s jednog na drugo pismo. Nastava čitanja i pisanja u drugom razredu obuhvata i rad na književnom tekstu, artikulacione, govorne i pismene vježbe, te savladavanje elementarnih pojmova iz gramatike i pravopisa. Savladavanje štampanih i pisanih slova ćirilice načelno se ostvaruje do kraja prvog polugodišta. Čitanje i pisanje uvježbavati u drugom polugodištu do stepena automatizovanih radnji. Za usavršavanje čitanja i pisanja koriste se sistematska vježbanja: glasno čitanje teksta iz čitanke ili šire lektire, uz analitičku i kritičku procjenu takvog čitanja. Usavršavanje pisanja postiže se dosljednim zahtjevima koji se odnose na grafičku uzornost slova i njihovo valjano povezivanje. Ovi zahtjevi ostvaruju se sistematskim vježbama: prepisivanjem, diktatom, autodiktatom, samostalnim pisanjem rečenica i kraćih sastava. Neophodno je primjereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika. Organiziraju se aktivnosti najmanje na tri nivoa po težini.
Jezik
Gramatika
Zahtjevi u ovom programu nisu usmjereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već prvenstveno na njihovu funkciju. Rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica već i kao komunikativna jedinica. Osnovni programski zahtjev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Ni jedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U drugom razredu u okviru vježbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja, učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja. Kod načina ostvarenja programa mora se obezbijediti:
- postupnost (izbor i raspored nastavnih sadržaja i konkretizacija nivoa programskih zahtjeva);
- selektivnost (ostvaruje se izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima);
Davanje elementarnih informacija iz morfologije.
Akcentologiju ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice, već treba učenike na ovom uzrastu navikavati da čuju pravilno akcentovanu riječ i da razlikuju standardni akcenat od svoga lokalnog akcenta.
Pravopis
Savladavanje putem sistematskih vježbanja, elementarnih i složenih koje se organiziraju različitim oblicima pismenih vježbi.
U nastavi gramatike treba primjenjivati sljedeće postupke:
- podsticanje svjesne aktivnosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrijednostima;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
- otkrivanje stilske funkcije;
- sistematska osmišljena vježbanja u govoru i pisanju;
- njegovanje primjenjenog znanja i umjenja;
- povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- njegovanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vježbanja;
- uočavanje suštine jezičke pojave do koje se dolazi doživljavanjem i shvatanjem umjetničkog teksta;
- vježbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnog gradiva, primjene obnavljanja i utvrđivanja znanja;
- prevazilaženje nivoa prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovanje višeg oblika znanja i umjenja: primjenljivost i stvaralaštvo. To se postiže njegovanjem pravopisnih i stilskih vježbi;
- saznajni krugovi započinju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primjenom određenog gradiva;
- u saznajnom procesu zastupiti: indukciju, dedukciju, analizu i sintezu, konkretizaciju i apstrakciju.
Jezička kultura
Usmeno i pismeno izražavanje
- Opisivanje životnih pojava koje deskripcijom postaju najprepoznatljivije (predmeti, biljke, životinje, ljudi, pejzaž, enterijer i dr.) To je najsloženiji oblik jezičkog izražavanja na nivou najmlađeg uzrasta. Treba ih navikavati da lokalizuju ono što opisuju (vremenski, prostorno, uzročno), da uoče, izdvoje i zaokruže bitna svojstva (spoljašnja i uslovno rečeno unutrašnja) i da se odrede prema posmatranoj predmetnosti. Pošto je za opisivanje potreban veći misaoni napor i duže vrijeme za ostvarenje zamisli - valja prednost dati pismenoj formi opisivanja nad usmenim.
- Prepričavanje i pričanje predstavljaju temeljne programske sadržaje za stjecanje, usavršavanje i njegovanje valjane i pouzdane jezičke kulture najmlađih učenika. Za prepričavanje ne treba obuhvatiti samo tekstove iz čitanke već i iz drugih medijskih oblasti (štampa, pozorište, film, radio, televizija).
- Pismena vježbanja zamišljena su kao dopuna osnovnih oblika jezičkog izražavanja. Jezička kultura u najvećoj mjeri doprinosi jedinstvu cjelovitosti nastave bosanskoga jezika i čini da se ona realizira u funkcionalnom povezivanju naizgled različitih programskih sadržaja ali koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodičkoj sprezi.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svijet književnih i neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih). Tekstovi iz lektire utiču na odgovarajuća metodička rješenja (prilagođavanje čitanja vrste teksta, opseg tumačenja i grupisanje sa odgovarajućim sadržajima iz drugih predmetnih područja - gramatike, pravopisa, jezičke kulture i slično.
Učitelj ima mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava konkretnim nastavnim potrebama.
Čitanje i tumačenje teksta
- čitanje naglas (izgovor, jačina glasa, pauziranje, intonaciono prilagođavanje, naglašavanje, emocionalno podešavanje, tempo);
- osmišljeno kritički i dobronamjerno vrednovanje čitanja svakog učenika;
- osposobljavanje učenika za čitanje u sebi;
- tumačenje teksta ima svoje zahtjeve koji se nadovezuju na zahtjeve u prvom razredu (samostalno saopćavanje utisaka o pročitanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova i rječito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruke u tekstu, prepoznavanje odjeljka);
- sistematski i valjano podsticati na učlanjenje u biblioteku.
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviđene jezičke i leksičke građe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu da učenici:
- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezičkih struktura i rečnika od oko 2000/3000/1 frekventnih reči i izraza;
- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i čitanju;
- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;
- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;
- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;
- razumeju tekstove različitog žanra u okviru predviđene tematike;
- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda čiji jezik uče;
- stiču navike samostalnog korišćenja rečnika i jezičkih priručnika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;
- razviju interesovanja i motivaciju za učenje srpskog jezika i tako steknu veću komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.
_____________
1 U kosim zagradama /.../ označeni su prošireni
programski sadržaji za koje se opredeljuje vaspitno-obrazovna organizacija na
predlog nastavnika u zavisnosti od nivoa znanja učenika, nacionalnog sastava
sredine, bliskosti jezika učenika i nematernjeg jezika i dr.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- usvoje pravilan izgovor (artikulacija glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta; melodija i intonacija rečenice u zavisnosti od komunikativnog cilja);
- usvoje predviđene jezičke strukture, najosnovnije oblike komunikacije i oko 250/350/ reči i izraza i aktivno ih upotrebljavaju u govoru, sa težištem na iskazivanju radnje prezentom;
- razumeju, na sluh, imperativne iskaze, pitanja i šest do deset rečenica koje čine koherentnu celinu u okviru obrađene tematike, kao i kraće dijaloge;
- steknu sposobnost da odgovaraju na pitanja i da postavljaju pitanja kako bi mogli voditi kratke dijaloge;
- steknu sposobnost za kraće samostalno izlaganje od četiri do osam rečenica koje čine celinu /ili sa više rečenica/.
Škola: učionica, nameštaj, osnovni školski pribor; školsko dvorište, školska zgrada; personal škole, učenici; situacije za vreme nastave i za vreme odmora; prigodne svečanosti i praznici.
Porodica i dom: igračke, najčešće dečje igre; članovi uže porodice, zanimanja članova uže porodice; kuća/stan (prostorije, nameštaj), svakodnevne dužnosti u kući.
Najbliža okolina: upoznavanje najvažnijih objekata u mestu (prodavnica, pošta, pijaca, stanica, ambulanta i dr.); prevozna sredstva. Domaće životinje, voće, povrće, cveće.
Dani u nedelji.
Brojanje do 20.
Najosnovniji oblici komunikacije: kazivanje imena, adrese, pozdravljanje, predstavljanje, oslovljavanje druga, nastavnika; iskazivanje molbe, želje, zahvaljivanja; saglasnost, odbijanje, (osnovni oblici); traženje i davanje osnovnih podataka o sebi i drugima. Igre, pesme za pevanje i recitovanje sa tematikom bliskom ovom uzrastu.
Imenovanje predmeta i bića
U funkciji subjekta uvežbavaju se: pokazne zamenice ovo, to, ono, imenice sva tri roda u oba broja i lične zamenice sva tri lica u jednini i množini.
U funkciji glagolskog dela predikata treba upotrebljavati enklitičke oblike pomoćnog glagola jesam, a u funkciji imenskog dela predikata uvežbavati imenice sva tri roda u oba broja. Obrasci: Ovo (to, ono) je kamion (stolica, zvono).
|
|
To su dečaci. |
|
|
Ovo je devojčica (Marija). |
|
|
Ti si učenik (učenica). |
|
|
Oni su učenici. |
|
|
Marija je učenica. |
Od imenica muškog roda koje u množini proširuju osnovu sa -ov, -ev, (drug-drugovi) i kod kojih se vrši promena suglasnika (dečak-dečaci), upotrebljavaju se samo one koje se nameću u određenoj govornoj situaciji.
Iskazivanje radnje
U funkciji subjekta treba uvežbavati i nadalje imenice sva tri roda, zamenice sva tri lica u jednini i množini. U funkciji predikata uvežbavati oblike prezenta sa iskazanim i neiskazanim subjektom. Treba obratiti pažnju na treće lice množine. Uvežbavaju se i najčešći glagoli sa morfemom se (igrati se, oblačiti se, itd).
|
Obrazac: |
Milan (on) trči |
|
|
Jelena (ona) sedi. |
|
|
Dete (ono) čita. |
|
|
Oni (one, ona) crtaju. |
|
|
Ja sedim. (Sedim.) |
|
|
Mi sedimo. (Sedimo.) |
|
|
Vera ide. |
|
|
Učenici idu. |
|
|
Ti se igraš. |
|
|
Vi se igrate. |
Iskazivanje osobina predmeta i bića
U funkciji subjekta i dalje se upotrebljavaju imenice muškog, ženskog /i srednjeg/ roda, lične zamenice, a u funkciji imenskog dela predikata opisni pridevi.
|
Obrasci: |
Lutka je velika. |
|
|
On je dobar. |
|
|
/Mleko je toplo. / |
|
|
Trešnje su crvene. |
|
|
Klikeri su crveni. |
Iskazivanje objekta
Za iskazivanje objekta upotrebljavati imenice usvojene u prethodnim obrascima. Treba obratiti pažnju na dvojake oblike akuzativa imenica muškog roda (biće - predmet).
|
Obrazac: |
Učenik nosi torbu. |
|
|
On crta kamion. |
|
|
Petar zove Ivana. |
|
|
Učenici imaju olovke. |
|
|
Mama čita pismo. |
Iskazivanje prostornih odnosa
Za iskazivanje prostornih odnosa treba uvežbavati priloge za mesto (na pitanja gde): ovde, tu, blizu, daleko i dr, lokativ s predlozima u i na (na pitanje gde), kao i akuzativ s predlozima u i na (na pitanje kuda) u jednini.
|
Obrasci: |
Marija sedi ovde. |
|
|
Sto je u sobi. |
|
|
Marija čita u učionici. |
|
|
Čaša je na stolu. |
|
|
Jelena žuri na poštu. |
|
|
Zoran trči u park. |
|
|
Milan ide u dvorište. |
Iskazivanje molbe, zapovesti
Oblik drugog lica imperativa koristiti samo kada to zahteva govorna situacija.
|
Obrazac: |
Ustani! Ustanite! |
|
|
Otvori! Otvorite! |
|
|
Gledaj! Gledajte! |
Sticanje i razvijanje jezičkih veština: slušanje sa razumevanjem i govor.
Odgovori na pitanja, postavljanje pitanja: na osnovu datih upitnih reči, na vizuelni podsticaj, na date odgovore.
Razumevanje, davanje naloga, izvršavanje radnji.
Vežbe dijaloškog karaktera u svakodnevnim govornim situacijama (nastavnik-učenik, učenik-učenik) uz usvajanje i pravilno korišćenje predviđenih osnovnih oblika komunikacije; variranje date situacije.
Kraće samostalno izlaganje na osnovu slike ili niza slika (4-8 rečenica koje čine celinu).
Jednostavniji opisi predmeta i bića.
Izvođenje lakših, podesnih igara za decu (grupne i didaktičko-jezičke igre), učenje brojalica, pevanje i recitovanje pesama. Izvođenje malih scena iz svakodnevnih životnih situacija.
Od prvog momenta u vežbama pažnja se posvećuje savlađivanju pravilnog izgovora: čista i jasna artikulacija glasova srpskog jezika (posebno uvežbavanje pravilne artikulacije glasova kojih nema u jeziku učenika), pravilno akcentovanje, intonacija i melodija rečenice.
Naziv predmeta |
SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK |
PROGRAM A
ZA UČENIKE ČIJI MATERNJI JEZIK PRIPADA NESLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI ŽIVE U HOMOGENIM SREDINAMA
(osnovni nivo standarda)
Cilj |
Cilj učenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje učenika da se služi srpskim jezikom na osnovnom nivou u usmenoj i pisanoj komunikaciji radi kasnijeg uspešnog uključivanja u život zajednice i ostvarivanja građanskih prava i dužnosti, kao i uvažavanje srpske kulture i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog društva. |
Razred |
Drugi |
Godišnji fond časova |
72 časa |
ISHODI |
OBLAST/TEMA |
SADRŽAJI |
- razume i koristi predviđeni leksički fond; |
JEZIK |
Oko 150 novih punoznačnih i pomoćnih reči; |
- sluša i razume kratke pesme i odabrane odlomke proznih tekstova; |
KNJIŽEVNOST |
"Kad si srećan" (internacionalna pesma, UNICEF) Po slobodnom izboru (u skladu sa interesovanjima učenika), nastavnik bira još jedan do dva teksta koja nisu na ovoj listi. |
- razume polako i jasno izgovorena jednostavna pitanja i informacije vezane za svakodnevne aktivnosti; |
JEZIČKA KULTURA |
I. Lično predstavljanje: osnovne informacije o sebi - adresa, telefonski broj |
Ključni pojmovi sadržaja: srpski kao nematernji jezik, slušanje, razumevanje, govor, čitanje, pisanje
PROGRAM B
ZA UČENIKE ČIJI MATERNJI JEZIK PRIPADA SLOVENSKIM JEZICIMA I KOJI ŽIVE U VIŠENACIONALNIM SREDINAMA
(srednji - napredni nivo standarda)
Cilj |
Cilj učenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje učenika da vodi usmenu i pisanu komunikaciju sa govornicima srpskog kao maternjeg jezika radi kasnijeg punog uključivanja u život zajednice i ostvarivanja građanskih prava i dužnosti, kao i upoznavanje srpske kulturne baštine i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog društva. |
Razred |
Drugi |
Godišnji fond časova |
72 časa |
ISHODI |
OBLAST/TEMA |
SADRŽAJI |
- razume i koristi predviđeni leksički fond; |
JEZIK |
200-250 novih punoznačnih i pomoćnih reči; |
- sluša i razume kratke pesme i odabrane odlomke proznih tekstova; |
KNJIŽEVNOST |
"Kad si srećan" (internacionalna pesma, UNICEF) Sa spiska nastavnik bira 7 tekstova za obradu. |
- razume jednostavna pitanja i informacije vezane za svakodnevne aktivnosti; |
JEZIČKA KULTURA |
I. Lično predstavljanje: osnovne informacije o sebi - adresa, telefonski broj |
Ključni pojmovi sadržaja: srpski kao nematernji jezik, slušanje, razumevanje, govor, čitanje, pisanje
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Predmet srpski kao nematernji jezik pohađaju učenici koji nastavu slušaju na nekom od jezika nacionalnih manjina. Među tim učenicima postoje izrazite razlike u stepenu ovladanosti srpskim jezikom prilikom polaska u školu i u tempu i obimu kojim mogu napredovati tokom školovanja. Ova razlika uslovljena je različitim maternjim jezicima od kojih su jedni bliski srpskom jeziku (razlike među njima su takve da ne moraju ometati komunikaciju), dok su drugi strukturno toliko različiti da, bez elementarnog poznavanja jednog od njih, komunikacija među govornicima nije ostvariva. Osim toga, na nivo kojim učenici realno mogu ovladati srpskim jezikom utiče i sredina u kojoj žive (pretežno homogena ili heterogena sredina).
Imajući ovo u vidu, za predmet srpski kao nematernji jezik sačinjena su dva programa.
Prema postavljenom cilju, očekivanim ishodima i datim sadržajima, prvi program (A) primeren je učenicima čiji se maternji jezici izrazito razlikuju od srpskog, koji žive u pretežno jezički homogenim sredinama i imaju malo kontakata sa srpskim jezikom, a u školu polaze gotovo bez ikakvog predznanja srpskog jezika.
Drugi program (B) predviđen je za učenike koji žive u jezički mešovitim sredinama, koji mogu brže i u većem obimu da savladavaju srpski jezik, odnosno da, u skladu s uzrastom, dostignu viši nivo vladanja srpskim jezikom.
Oba programa za predmet srpski kao nematernji jezik sadrže tri oblasti: Jezik, Književnost i Jezičku kulturu. One su funkcionalno povezane, prožimaju se i međusobno dopunjuju. Stoga ih treba razumeti kao delove kompleksne celine koji doprinose ostvarivanju ishoda ovog predmeta, svaki sa svojim specifičnostima.
Nastavnik je obavezan da se upozna sa ishodima i programskim sadržajima prvog ciklusa obrazovanja ili prethodnih razreda.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Nastavni program orijentisan na ishode nastavniku daje veću slobodu u kreiranju i osmišljavanju nastave i učenja. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje dati program potrebama konkretnog odeljenja imajući u vidu: sastav odeljenja i mogućnosti učenika; udžbenike i druge nastavne materijale koje će koristiti; tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže; resurse, mogućnosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se škola nalazi. Polazeći od datih ishoda i sadržaja, nastavnik najpre kreira svoj globalni plan rada, na osnovu koga će kasnije razvijati svoje operativne planove. Ishodi definisani po oblastima olakšavaju nastavniku dalju operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Sada nastavnik za svaku oblast ima definisane ishode. Od njega se očekuje da za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi učenici trebalo da dostignu, one koje bi većina učenika trebalo da dostigne i one koje bi trebalo samo neki učenici da dostignu.
Na ovaj način postiže se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignuća učenika. Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i brže mogu ostvariti, ali je za većinu ishoda potrebno više vremena, više različitih aktivnosti. U fazi planiranja nastave i učenja veoma je važno da nastavnik pristupi udžbeniku kao jednom od nastavnih sredstava koje je poželjno bogatiti i proširivati dodatnim, samostalno izrađenim nastavnim materijalima. Pored udžbenika, kao jednog od izvora informacija, na nastavniku je da učenicima omogući uvid i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA
JEZIK
Oblast Jezik obuhvata leksiku i gramatičke modele srpskog jezika. U sadržajima i ishodima ove oblasti nalaze se okvirni broj reči i gramatički elementi kojima učenik treba da ovlada u svakom razredu. U ovoj oblasti programa težište je na postepenom usvajanju sistema srpskog jezika počev od 1. razreda. Jezik počinje da se usvaja pomoću minimalnog broja reči upotrebljenih u osnovnim rečeničnim modelima s jasnim komunikativnim kontekstom. Odnosno, reči i njihovi oblici ne usvajaju se izolovano, već u rečeničnom, odnosno komunikativnom kontekstu. Za produktivnu upotrebu jezika nefunkcionalno je vankontekstualno učenje paradigmi (učenje samih oblika reči).
Usvajanje gramatike srpskog jezika u početnim fazama na mlađem uzrastu pretežno je nesvesno - u raznovrsnim aktivnostima učenici slušaju iskaze na srpskom jeziku, ponavljaju ih i kombinuju u odgovarajućim poznatim i bliskim kontekstima. U narednim fazama nastavnik pomaže učenicima da uoče jezička pravila i počnu da ih primenjuju.
Da bi učenik ovladao određenim fondom reči i gramatičkim elementima, neophodno je da ih razume i dugotrajno uvežbava. Na taj način stvaraju se preduslovi da ih primeni u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. Formalno poznavanje gramatičkih pravila ne podrazumeva i sposobnost njihove primene, te je takvo znanje korisno samo ukoliko pomaže boljem razumevanju nekih pravilnosti sistema. Odnosno, savladavanje gramatičkih pravila nije samo sebi cilj. Objašnjenje gramatičkih pravila, ukoliko nastavnik proceni da je korisno, treba da bude usklađeno s uzrastom učenika, njegovim kognitivnim sposobnostima, predznanjima u maternjem jeziku i svedeno na ključne informacije neophodne za primenu. Učenikovo poznavanje gramatičkih pravila procenjuje se i ocenjuje na osnovu upotrebe u kontekstu, bez insistiranja na njihovom eksplicitnom opisu.
Na nižem nivou vladanja jezikom (sredine u kojima se realizuje A program) važno je da se kod učenika razvije sposobnost razumevanja i konstruisanja iskaza koji sadrže elemente određene programom. Pritom je u produkciji (sastavljanju i kazivanju iskaza) na ovom nivou bitno da značenje poruke bude razumljivo, dok se gramatička ispravnost postiže postepeno. Na tom nivou očekuju se tipične greške izazvane interferencijom i nedovoljnom savladanošću materije. Greške nisu samo znak nepoznavanja gradiva, već su upravo pokazatelj da je učenik spreman da se upusti u komunikaciju, što nastavnik treba da podstiče. To ne znači da greške uopšte ne treba ispravljati. Nastavnik odlučuje o tome kada će, na koji način i koje greške ispravljati, vodeći računa istovremeno i tome da učenika motiviše za komunikaciju i o tome da se greške postepeno redukuju.
Upravo su časovi iz oblasti Jezik pogodni za usmereno, ciljano usvajanje pojedinih segmenata, gramatičkih elemenata srpskog jezika. Tokom ovih časova preporučuje se dinamičko smenjivanje različitih aktivnosti: različiti tipovi vežbi slušanja, provera razumevanja slušanog, ponavljanje, gramatičko i leksičko variranje modela, dopunjavanje, preoblikovanje potvrdnih u upitne i negirane forme i sl.
Realizcija nastave srpskog kao nematernjeg jezika prema B programu podrazumeva određeno vladanje srpskim jezikom od početka školovanja, odnosno mogućnost bržeg napredovanja u toku školovanja. U takvim okolnostima očekuje se manja zastupljenost grešaka i njihovo brže ispravljanje. Primena B programa podrazumeva ovladanost sadržajima A programa i podizanje jezičke kompetencije na viši nivo, te je nastava jezika u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim standardnim srpskim jezikom u skladu s jezičkim i vanjezičkim kontekstom.
Budući da učenici koji pohađaju nastavu srpskog kao nematernjeg jezika, pohađaju i nastavu maternjeg jezika, svrsishodno je u odgovarajućim prilikama koristiti transfer znanja stečenih na maternjem jeziku i o maternjem jeziku. Nastava srpskog kao nematernjeg jezika treba da bude u korelaciji s nastavom maternjeg jezika.
Jezička građa se iz razreda u razred postepeno proširuje i usložnjava, ona je kumulativna i nadovezuje se na prethodnu. Uvođenje novog elementa podrazumeva ovladanost prethodnim, što znači da se nova građa oslanja na prethodnu koja se kontinuirano uvežbava. Sledeći primeri kraćih tekstova ilustruju primenu jezičke materije poštujući postupnost i uvođenje novih jezičkih sadržaja u svakom razredu u A programu:1
_______
1 U zagradi su navedeni sadržaji oblasti Jezik za svaki razred.
1. razred (prezent glagola u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odrični oblik); prosta rečenica s imenskim delom predikata; lične zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta; prosta rečenica s glagolskim predikatom; imenice u lokativu jednine s predlozima u i na uz glagol jesam): Zdravo! Ja se zovem Marija. Ja sam u školi. Ovo je učionica. Učenik je u učionici. On crta. To je učiteljica. Ona sedi na stolici.
2. razred (prosta rečenica s pridevom u imenskom delu predikata; akuzativ imenica bez predloga; lokativ s predlozima u i na; akuzativ s predlozima u i na sa glagolom ići; prezent glagola za sva tri lica i oba broja; lične zamenice 1, 2. i 3. lica množine u funkciji subjekta; prisvojne zamenice za 1. i 2. lice jednine sva tri roda u funkciji atributa i imenskog dela predikata): Ovo je moja škola. Mi smo učenici.Idemo u školu. Imamo torbe. Torbe su velike. Dečaci se igraju u dvorištu. Oni imaju loptu. Oni vole fudbal.
3. razred (perfekat glagola (sva tri lica i oba broja); prisvojne zamenice za treće lice jednine sva tri roda; prilozi sada, danas i juče): Marija danas slavi rođendan. Ovo je njena mama. Ona je juče pravila tortu. Ovo je njen tata. Tata je pravio sendviče. Došli su gosti. Marija je vesela.
4. razred (futur I glagola (sva tri lica i oba broja); imperativ (2. lice jednine i množine najfrekventnijih glagola); imenica u dativu u funkciji nepravog objekta uz glagole davanja i govorenja; prisvojne zamenice za sva tri lica jednine i množine -slaganje s imenicom u jednini; prilozi sutra, ujutru, uveče; uzročna rečenica s veznicima jer i zato što; frekventni prilozi za način (brzo, polako, lepo); tvorba imenica sa značenjem vršioca radnje, imaoca zanimanja izvedenih sufiksima: -ar, -ac, -ač; imenice koje označavaju žensku osobu izvedene sufiksima: -ica; -ka): Moj razred će sutra ujutru ići na izlet. Ja ću ustati u sedam sati. Napraviću sendvič. Učiteljica je rekla učenicima: "Ponesite vodu jer će biti toplo". Brzo ću se spakovati. Vozač Ivan će voziti autobus.
5. razred (uzročna rečenica s veznicima jer i zato što; odredbe za način iskazane frekventnim načinskim prilozima; složeni glagolski predikat s modalnim glagolima: trebati, morati, moći, smeti, želeti; imenice u genitivu s predlozima ispred, iza, iznad, ispod, pored u funkciji odredbe za mesto; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; tvorba imenica kojima se označavaju nazivi sportista; tvorba priloga od prideva): Ja želim da igram košarku. Treba mnogo trenirati. Jednog dana biću košarkaš. Pored moje kuće je košarkaški klub. Upisuju nove članove. Moja starija sestra trenira plivanje. Ona je dobra plivačica i vredno trenira.
6. razred (imenice u genitivu s predlozima od i do u funkciji odredbi za mesto i vreme; prilozi rano, kasno, uvek, nikad, ponekad, često, retko, ceo (dan), dugo, zimi, leti; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; imenica u instrumentalu sa značenjem sredstva i društva; komparativ i superlativ prideva i priloga; prisvojni pridevi na -ov/ev, -in (u nominativu); nazivi zemalja i regija izvedeni sufiksima: -ija, -ska): Imam dvanaest godina i idem u šesti razred. Volim modernu muziku. Sviram gitaru od četvrtog razreda. U junu ću ići na takmičenje u Italiju. Imam dobre drugove i drugarice. S njima idem u školu autobusom jer je škola daleko.Uvek se dobro zabavljamo. Leti često idemo na bazen biciklima. Moj najbolji drug se zove Marko. On je niži od mene i bolji je učenik jer više uči. Markova sestra se zove Mirjana.
7. razred (imenice u genitivu s predlozima sa, iz, oko, između u funkciji odredbe za mesto; imenice u genitivu s predlozima pre i posle u funkciji odredbe za vreme; lokativ u funkciji nepravog objekta uz glagole govorenja i mišljenja; imeničke, brojne i priloške sintagme sa značenjem količine; kongruencija atributa i imenice u dativu, instrumentalu i lokativu; najfrekventnije zbirne imenice sa sufiksom -je; tvorba imenica za označavanje mesta (prostora i prostorija) na kojem se vrši radnja: -ište/-lište, -onica); tvorba imenica sa značenjem etnika (primeri iz okruženja): Moja porodica živi u kući. Oko kuće imamo cveće. Naš sused je Mađar. Između naše i njegove kuće nalazi se malo igralište. S drugovima često idem tamo posle škole. Ponekad kupimo flašu soka i nekoliko kesica semenki, sedimo na drvenim klupama i razgovaramo o novim filmovima,strogim nastavnicima, muzici i raznim drugim stvarima. Prošle nedelje smo pomagali našem starom susedu da popravi ljuljaške i klackalice. Tako će i mlađoj deci biti lepše.
8. razred (zavisne rečenice: vremenska (s veznikom kad), namerna (s predikatom u prezentu), izrična (s veznikom da) i odnosna (sa zamenicom koji u funkciji subjekta); tvorba prideva sufiksima -ski i -(i)ji): Juče sam imala mnogo domaćih zadataka. Kad sam ih završila, uključila sam televizor. Posle pola sata u sobu je ušao moj brat i promenio kanal. Hteo je da gleda utakmicu. Rekla sam mu da ja želim da gledam omiljenu seriju koja počinje za pet minuta. On je rekao da je utakmica veoma važna, jer igraju srpska i mađarska reprezentacija. Nismo hteli da se svađamo. Dogovorili smo se da on ide u dnevnu sobu i tamo gleda utakmicu.
KNJIŽEVNOST
Program A predmeta srpski kao nematernji jezik namenjen je homogenoj sredini, učenicima koji veoma retko imaju kontakata sa govornicima čiji je maternji jezik srpski. Poznavanje jezika je na osnovnom (elementarnom) nivou, komunikacija na srpskom jeziku se teško ostvaruje, gramatički modeli su neuvežbani pošto učenici nemaju prilike da koriste srpski jezik, njihov rečnik ne sadrži veliki broj reči, reči veoma lako iz aktivnog fonda prelaze u pasivni i budu zaboravljene, leksika se usvaja sporije nego kod učenika heterogene sredine, interferencijske greške se često pojavljuju u tolikom obimu da ometaju razumevanje rečenice; iz ovih razloga bi akcenat trebalo da bude na leksici i jezičkim obrascima (modelima) koji će im obezbediti temelj za jednostavnu komunikaciju na srpskom jeziku.
U svakom razredu učenicima je ponuđeno više tekstova od broja koji je obavezujući. Osnovni kriterijum za izbor tekstova je nivo poznavanja jezika. Pored odabranih tekstova, obrađuju se i tekstovi po slobodnom izboru, pri čemu se vodi računa o nivou poznavanja jezika i interesovanjima učenika. Uz originalne književne tekstove planirana je i obrada konstruisanih tekstova koji treba da budu u funkciji obogaćivanja leksike neophodne za svakodnevnu komunikaciju na osnovnom nivou. Predlaže se da nastavnik planira najmanje tri časa za obradu jednog teksta kroz teme. Pesme koje se pevaju ne zahtevaju obavezno obradu, gramatička i leksička objašnjenja jezičkih pojava.
Oblast nastavnog programa Književnost doprinosi postizanju komunikativne funkcije jezika. Osnovna funkcija književnoumetničkih tekstova, odnosno adaptacija, pored osposobljavanja učenika za komunikativnu upotrebu jezika, jeste i upoznavanje učenika sa kulturom, istorijom i tradicijom srpskog naroda, kao i s književnim delima značajnim za srpsku književnost.
Funkcije adaptiranog književnog teksta u A programu:
• usvajanje leksike određenog tematskog kruga potrebne za svakodnevnu komunikaciju;
• čitanje, odnosno slušanje teksta u funkciji uvežbavanja razumevanja pisanog i govornog jezika - uvežbava se čitanje u sebi i čitanje sa razumevanjem;
• zadaci u vezi sa tekstom razvijaju umenje razumevanja teksta, uvežbava se veština pisanja, sastavljanje i pisanje rečenica koje sadrže poznatu leksiku uz uvežbavanje osnovnih jezičkih obrazaca, kao i razvijanje sposobnosti sastavljanja rečenica govornog jezika (prilikom pisanih i govornih vežbi tolerišu se interferencijske greške koje ne ometaju razumevanje rečenice);
• odgovori na pitanja (usmeno i pismeno) pomažu učeniku da razvije mehanizme sastavljanja rečenica na srpskom jeziku, odnosno izlaganje na srpskom jeziku uz vidno prisustvo interferencijskih grešaka - uputno je da nastavnik vrši korekcije ukazujući na pravilne oblike;
• reprodukcija teksta ili prepričavanje razvijaju sposobnost upotrebe jezika - učenik treba da se izrazi koristeći više rečenica, da formira i razvija govorne sposobnosti.
Književnoumetnički, adaptirani i konstruisani tekstovi pogodni su za tumačenje, pri čemu se uzimaju u obzir uzrast i predznanja učenika. Tekstovi su ujedno i polazna osnova za uvežbavanje novih reči i izraza, jezičkih modela, čitanja, pisanja, govora; stoga tri časa namenjena jednom tekstu predstavljaju istovremeno i obradu i uvežbavanje gradiva.
Rad na tekstu obuhvata:
1. Semantizaciju nepoznatih reči: semantizacija može da se izvede pomoću sinonima koji su poznati učenicima, vizuelnim prikazivanjem reči, postavljanjem reči u kontrastne parove (mali-veliki), opisivanjem reči jednostavnim rečenicama. Nastavnik mora da vodi računa da rečenica kojom opisuje nepoznatu reč sadrži učenicima poznate reči. Prevod je opravdan samo u slučaju kada ne postoje druga sredstva za objašnjenje značenja reči. Preporučuje se upotreba rečnika na času.
2. Slušanje ili čitanje teksta: savetuje se da nastavnik prvi put pročita tekst - na ovaj način učenici čuju pravilan izgovor reči, pošto učenici homogene sredine retko imaju prilike da čuju srpski jezik, nastavnikovo glasno čitanje je od izuzetne važnosti. Preporučuje se upotreba audio-vizuelnih sredstava. Zahtevi koji se u programu tiču učenja odlomaka iz poezije i proze napamet podstiču usvajanje modela govorenja, kao i intonaciju reči i rečenica.
Dramatizacija tekstova vezuje se i za javni nastup, ali i za razgovor o književnom delu pošto predstavlja vid njegove interpretacije. Saživljavanjem sa likovima dela, učenici mogu ispoljiti osećanja koja prepoznaju u ponašanju junaka i o kojima zaključuju.
3. Kontekstualizacija nove leksike: neophodno je da učenici nove reči postave u rečenični kontekst kako bi se leksika uvežbavala paralelno sa konstruisanjem rečenica. Rečenice treba da budu jednostavne da bi se izbegao veliki broj grešaka koje neminovno nastaju u složenijim konstrukcijama. Ukoliko rečenica sadrži previše grešaka, postaje nerazumljiva slušaocu. Kontekstualizacija novih reči je bitan elemenat funkcionalne upotrebe jezika pošto navodi učenika da sastavlja rečenice i aktivira rečnički fond i jezičke modele.
4. Pitanja u vezi s tekstom (u pisanoj formi i usmeno): proces razumevanja teksta ima više etapa. Tek kada se nova leksika usvoji i primeni u rečenicama može da se pređe na nivo razumevanja teksta. Nivo na kojem je učenik razumeo tekst može da se utvrdi postavljanjem pitanja u vezi s tekstom. Pitanja treba da se zasnivaju na leksici koju su ranije usvojili uz upotrebu novih reči obrađenih u tekstu. Uputno je da pitanja budu kratka (Šta je u Vesninoj torbi? - tekst Vesna i torba). Korisno je da deo pitanja bude u pisanoj, a deo u govornoj formi. Značajno je da se primarno uvežbava govor, a zatim i pisanje.
5. Pitanja povodom teksta (u pisanoj formi i usmeno): učenici uvežbavaju i ostvaruju komunikaciju na srpskom jeziku zasnovanu na poznatoj leksici, uz tolerisanje grešaka koje ne ometaju razumevanje. Pitanja treba da budu u skladu s leksičkim fondom kojim učenici raspolažu (na primer: Ko je junak priče?; Gde se odigrava radnja?; Kako izgleda junak priče?; Šta oseća devojčica u pesmi?). Ovo je sledeći nivo u procesu usvajanja jezičkih veština čiji je cilj navođenje učenika da ostvare komunikaciju na srpskom jeziku. Ovaj cilj je često veoma teško postići kod učenika homogene sredine, ali je neophodno navesti učenika da usmeno, a potom i u pisanoj formi upotrebi određene reči ili izraze na srpskom jeziku.
6. Razgovor o tekstu: u skladu sa leksikom kojom učenici raspolažu razgovor se zasniva na prepoznavanju glavnih likova, aktivnostima koje se vezuju uz njih, na isticanju osobina likova iz teksta. Kao deo procesa uvođenja učenika u upotrebu jezika uputno je da se učenici, prema modelima iz tekstova podstiču da sastavljaju rečenice potrebne u govornim situacijama. Na primer, dramatizacija teksta Vesna i torba - Vesna: Moja torba je stara. Olovka: Šta radiš, Vesna? Zašto stavljaš puno stvari u torbu? U torbi nema mesta. Tata: Vesna, treba da kupim novu torbu. Vesna: Tata, molim te, kupi mi novu torbu. Učenici se podstiču da povodom teksta zaključuju o idejama prepoznatim u tekstu (Šta tekst kazuje o Vesninim osobinama?).
Prilikom obrade poezije ne insistira se na književnoj teoriji, već na doživljaju lirske pesme. Podsticanje učenika da razume motive, pesničke slike i jezičkostilska izražajna sredstva dovodi se u vezu sa ilustrovanjem značajnih pojedinosti, kao i s uvežbavanjem intonacije stiha i uočavanjem rime u pesmi.
7. Komparativni pristup: nastavnik planira uključivanje tekstova maternjeg jezika koji se porede sa predloženim delima srpske književnosti (ukoliko je to moguće) i sa primerima vezanim za film, pozorišnu predstavu, različite audio-vizuelne zapise; u obradu književnog dela uključuje i sadržaje iz likovne i muzičke kulture, strip i različite vrste igara (osmosmerke, rebusi, ukrštene reči, asocijacije...).
Prilikom uočavanja bitnih poetskih elemenata u strukturi književnoumetničkog teksta, koristeći znanje stečeno na časovima maternjeg jezika, nastavnik se trudi da kod učenika (u skladu sa njihovim mogućnostima) objasni osnovne oblike pripovedanja (naracija, deskripcija, dijalog); pojam sižea i fabule, funkciju pesničke slike; ulogu jezičkostilskih sredstava i druge osnovne poetičke odlike teksta.
8. Oblikovanje kratkog teksta u pismenoj formi ili usmeno na osnovu adaptiranog književnog teksta: ovaj nivo upotrebe srpskog jezika u govornoj ili pisanoj formi predstavlja glavni cilj oblasti Književnost u A programu. Pokušaj samostalnog sastavljanja kraćeg teksta od pet ili šest rečenica (u paru ili u grupi) predstavlja viši nivo u ostvarivanju komunikativne funkcije jezika. Učenici razvijaju mehanizam upotrebe jezičke građe i jezičkih modela; spajaju reči u rečenice uz poštovanje gramatičkih struktura, zatim spajaju više rečenica u kraći tekst. Proces se odnosi i na govoreni i na pisani tekst.
Program B:
Književnoumetnički tekstovi u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika imaju višestruku funkciju. Čitajući i tumačeći književnoumetnička dela i izabrane odlomke najznačajnijih dela srpskih pisaca, učenici će imati priliku da se upoznaju sa srpskom kulturnom baštinom i tako bolje razumeju sličnosti i razlike koje postoje između kulture naroda kojem pripadaju i kulture naroda čiji jezik uče. Tekstovi istovremeno predstavljaju izvor nove leksike i polaznu osnovu za dalji rad - razgovore, čitanje, interpretaciju, različite vrste govornih i pismenih vežbi i druge aktivnosti.
U oblasti nastavnog programa Književnost navedeni tekstovi usklađeni su s uzrasnim karakteristikama i jezičkim mogućnostima učenika. Dati predlog dela nastavnik će prilagođavati potrebama svojih učenika. Od predloženih dela, nastavnik samostalno bira ona koja će obrađivati, kao i dela kojima će proširiti spisak. Za svaki tekst je predviđeno po tri časa.
Za učenike koji srpski kao nematernji jezik budu savlađivali po programu koji je namenjen onima koji uče i žive u heterogenim jezičkim sredinama ili im je maternji jezik jedan od slovenskih jezika, predloženi su autentični književnoumetnički tekstovi ili odlomci iz njih. Ipak, postoje značajne razlike između učenika koji žive u heterogenoj sredini, a čiji je maternji jezik neslovenski, i učenika čiji je maternji jezik slovenski. Ove razlike je neophodno uzeti u obzir prilikom izbora tekstova za obradu i pri izradi udžbenika. Stoga se preporučuje autorima udžbenika i nastavnicima da neka od predloženih dela adaptiraju, skrate i prilagode jezičkom znanju i mogućnostima učenika čiji je maternji jezik neslovenski. Nastavnici koji rade s učenicima čiji maternji jezik pripada grupi slovenskih jezika, mogu se opredeljivati za autentična dela.
Bavljenje književnoumetničkim tekstom podrazumeva različite metodičke postupke koji će biti usmereni na njegovo što bolje razumevanje i tumačenje. Rad na tekstu sastoji se iz nekoliko etapa: uvodnog razgovora sa semantizacijom manje poznatih reči i izraza (ova etapa je posebno važna za učenike čiji jezik nije slovenski); prostorne i vremenske lokalizacije teksta; izražajnog čitanja; kratke provere umetničkog doživljaja i razumevanja teksta; razgovora o tekstu i njegovog tumačenja (različitih analitičko-sintetičkih postupaka kojima će se otkrivati estetske vrednosti dela, važne pojedinosti u njemu i mesta s posebnom ekspresivnošću); povezivanja dela s ličnim doživljajima i iskustvima učenika. Svaka od navedenih etapa zavisi od prirode teksta kao i od predznanja i mogućnosti učenika.
Uvodni razgovor i semantizacija manje poznatih reči i izraza biće za neke učenike od izuzetne važnosti za razumevanje dela i stoga im je potrebno posvetiti posebnu pažnju. O izboru reči za semantizaciju odlučuje nastavnik uvažavajući predznanja svojih učenika. Leksiku je najbolje semantizovati tokom uvodnog razgovora i pre prvog čitanja teksta kako bi se obezbedilo razumevanje sadržaja teksta nakon prvog čitanja. Reči se mogu semantizovati na različite načine - vizuelnim nastavnim sredstvima, demonstracijom, posredstvom sinonima i antonima, različitim opisnim definicijama i, ukoliko je to neophodno, reč se može i prevesti na maternji jezik učenika. Nije potrebno da sve reči koje se semantizuju uđu u aktivan leksički fond učenika, pojedine mogu ostati u pasivnom fondu. Leksika za koju se proceni da treba da uđe u aktivan leksički fond učenika, treba da bude zastupljena tokom razgovora o tekstu i njegove interpretacije, a korisno je osmisliti i različite leksičke vežbe koje će doprineti ostvarivanju ovog cilja. Učenike ovog uzrasta treba uvoditi i u korišćenje rečnika jer je ono sastavni deo čitanja. Važno je da se služe i dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima i da ovladaju tehnikom pronalaženja reči i značenja koje reč ostvaruje u datom kontekstu. Rečnici predstavljaju veliku pomoć za čitanje i razumevanje tekstova različitih žanrova, naročito su korisni prilikom samostalnog čitanja.
Mnogi tekstovi, posebno odlomci iz obimnijih književnih dela, zahtevaće i lokalizaciju kako bi bili pravilno shvaćeni i doživljeni. Lokalizacija će u nekim slučajevima podrazumevati prepričavanje sadržaja koji prethode odlomku koji se obrađuje ili, na primer, davanje podataka o autoru. Nekad će biti neophodno delo smestiti u prostorne i vremenske okvire i protumačiti društvene, istorijske i druge okolnosti u kojima se radnja odvija.
Čitanje teksta je od velike važnosti za njegovo razumevanje i doživljavanje. U nastavi književnosti javljaju se različiti oblici čitanja. Razumevanje, doživljavanje i tumačenje teksta uslovljeno je kvalitetom čitanja. Važno je da prvo interpretativno čitanje teksta obavi nastavnik ili da učenici poslušaju kvalitetan zvučni zapis. Ovako će se obezbediti pravilno razumevanje i bolji umetnički doživljaj teksta. Mnoga dela zahtevaće jedno ili više ponovljenih čitanja naglas ili u sebi, usmerenih ka određenom cilju. Potrebno je da učenici ovladaju tehnikama glasnog čitanja i čitanja u sebi. Čitanje u sebi može biti u funkciji boljeg razumevanja teksta i ono uvek treba da bude usmereno od strane nastavnika, istraživačko. Učenici će, čitajući u sebi, pronalaziti u tekstu različite informacije kojima će potkrepljivati i svoje mišljenje i stavove, uvežbavaće brzo čitanje i osposobljavaće se za samostalno učenje. Cilj čitanja naglas jeste ovladanje tehnikom čitanja i savlađivanje važnih činilaca glasnog čitanja (izgovora i intonacije reči i rečenice, jačine glasa, pauza). Ovim putem učenici se postepeno uvode u izražajno čitanje. Ono se uvežbava na pažljivo odabranim epskim, lirskim i dramskim tekstovima. Izražajno čitanje uvežbava se na prethodno obrađenim tekstovima, planski i uz dobru pripremu. Nastavnik treba da osposobi učenike da usklade jačinu glasa, intonaciju, ritam, tempo, pauze s prirodom i sadržinom teksta kako bi izražajno čitanje bilo što uspešnije.
Jedan od važnih oblika rada jeste učenje napamet i izražajno kazivanje kratkih odlomaka iz odabranih književnoumetničkih tekstova u stihu i prozi (lirskih pesama, odlomaka iz proznih i dramskih tekstova). Učenike treba postepeno voditi od glasnog čitanja ka izražajnom čitanju i kazivanju napamet naučenih odlomaka.
Tumačenje teksta umnogome će zavisiti od sredine u kojoj se nastava realizuje, predznanja učenika i njihovog maternjeg jezika. S učenicima koji savlađuju program za srednji nivo, tumačenje teksta imaće više obeležja razgovora o važnim pojedinostima u njemu - događajima, likovima, mestu i vremenu odvijanja radnje. Razgovori o tekstu treba da obezbede pravilno razumevanje događaja, uočavanje veza između događaja i likova, tumačenje postupaka glavnih junaka i njihovih osobina. Bez obzira na to što za ove razgovore nije nužno da učenici znaju stručnu terminologiju (osnovni motiv, epitet, opisna lirska pesma), oni se ne smeju svesti na puko prepričavanje sadržaja teksta. Razgovor o tekstu nastavnik treba da vodi tako da omogući učenicima da u njemu ispolje što veću kreativnost, da im postavlja problemske zadatke, navodi ih da razmišljaju o uzročno-posledičnim vezama u delu, podstiče ih da slobodno maštaju i iznose svoje utiske o umetničkim slikama u delu.
S naprednijim učenicima nastavnik može ostvariti kompleksniju analizu i interpretaciju dela tokom koje će učenici izvoditi složenije zaključke o događajima i likovima, otkrivati ekspresivna mesta u delu i iznositi svoje utiske o njima služeći se osnovnom terminologijom teorije književnosti. U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika nastavnik treba da se oslanja na književnoteorijska znanja koje su učenici stekli na svom maternjem jeziku i da ih aktivira kad god je to moguće. Tako, na primer, prilikom obrade književnih dela i odlomaka, treba računati na to da su učenici u maternjem jeziku usvojili osnovne književnoteorijske pojmove: tema, motiv, glavni lik i dr. U skladu sa Opštim standardima postignuća za Srpski kao nematernji jezik; poznavanje terminologije iz teorije književnosti očekuje se samo od učenika naprednog nivoa. Oni će, na primerima izabranih dela i odlomaka iz srpske književnosti, proširivati saznanja koja su stekli na svom matrenjem jeziku i bogatiti ih novom primerima.
Nakon razgovora o sadržaju dela i njegove interpretacije, potrebno je s učenicima razgovarati i o ličnim doživljajima koji su izazvani delom - podsticati ih da dovode u vezu delo sa svojim ličnim iskustvima, dopustiti im da postavljaju pitanja, stvoriti u učionici uslove u kojima će se razvijati dijalog i diskusija.
Veoma je važno da učenici aktivno učestvuju u svim etapama rada, da iznose svoja osećanja, zapažanja, mišljenja, zaključke i da ih obrazlažu. Učeničke aktivnosti ne smeju biti ograničene samo na rad na času. U obradu teksta učenike treba uvoditi zadavanjem različitih pripremnih zadatka, koje će oni rešavati kod kuće. Nakon obrade teksta važno je da učenici stečena znanja funkcionalno primenjuju u daljem radu - prilikom izrade domaćih zadataka, samostalnog čitanja i usvajanja znanja iz drugih nastavnih predmeta. Nastavniku i učenicima će stečena znanja i veštine biti dragocena za interpretaciju novih književnih dela.
Kad god je to moguće, nastavu književnosti potrebno je povezivati s nastavom jezika, uspostavljati unutarpredmetnu i međupredmetnu korelaciju. Ona će doprineti svestranijem sagledavanju sadržaja, a učenici će steći kvalitetnija i trajnija znanja.
JEZIČKA KULTURA
Realizacija nastavnih sadržaja srpskog kao nematernjeg jezika podrazumeva kontinuitet u bogaćenju učeničke jezičke kulture. To je jedna od primarnih metodičkih obaveza nastavnika. Nastavnik treba da proceni sposobnosti svakog učenika za odgovarajući nivo komunikativne kompetencije i u skladu sa tim prilagodi jezički materijal. Ovo treba da dovede do funkcionalne upotrebe jezika u nastavi, ali i u svim ostalim životnim okolnostima, u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Jezička komunikacija podrazumeva vladanje receptivnim i produktivnim jezičkim veštinama, a to su: slušanje, čitanje, pisanje i govorenje. Osnovno obeležje savremenog metodičkog pristupa nastavi jezika i jezičke kulture jeste razvijanje učeničkih sposobnosti u sve četiri aktivnosti uporedo i njihovo prilagođavanje kognitivnim sposobnostima i jezičkom okruženju učenika. Ishodi u oblasti Jezička kultura koncipirani su tako da, s jedne strane, obezbede ostvarivanje minimuma jezičkih kompetencija, ali i da, s druge strane, ne ograniče učenike koji su u mogućnosti da ostvare veći napredak. Zbog spefičnosti ove nastave, predviđene ishode (pre svega kada su u pitanju homogene jezičke sredine) potrebno je ostvarivati kroz jezičke aktivnosti (kompetencije) koje su, s metodičkog aspekta, sličnije nastavi stranog nego maternjeg jezika.
Slušanje je prva jezička aktivnost s kojom se učenici susreću u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika. Ona omogućava učeniku da upozna melodiju jezika, a zatim i njegov glasovni sistem, intonaciju reči i rečenice. Konačni cilj slušanja treba da bude razumevanje, kao preduslov za verbalnu produkciju, odnosno - komunikaciju.
Govorenje je najsloženija jezička veština, koja podrazumeva vladanje svim elementima jezika (fonetsko-fonološkim, morfološkim, sintaksičkim i leksičkim). Govorenje se najčešće realizuje u dijaloškoj formi, te prema tome podrazumeva razumevanje (sagovornika). Pored toga, govorenje je veština koja zahteva određenu brzinu i pravovremenu reakciju. Kao produktivna veština, zajedno sa pisanjem, omogućava učeniku da se izrazi na srpskom jeziku, postavi pitanje, interpretira neki sadržaj i učestvuje u komunikaciji sa drugima.
Čitanje je jezička aktivnost koja podrazumeva poznavanje grafijskog sistema jezika (slova), njihove glasovne realizacije, povezivanje glasova u reči i spajanje reči u rečenicu, uz poštovanje odgovarajućih ritmičkih i prozodijskih pravila. Cilj čitanja mora da bude razumevanje pročitanog jer samo tako ono predstavlja jezičku kompetenciju, a ne puku verbalizaciju slovnih karaktera.
Pisanje je produktivna jezička veština koja podrazumeva iskazivanje jezičkog sadržaja pisanim putem, upotrebom odgovarajućih slovnih karaktera i poštovanjem pravopisnih pravila. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti grafemama za koje ne postoje ekvivalenti u maternjim jezicima učenika. Takođe je važno obratiti pažnju na pravila fonetskog pravopisa (pisanje ličnih imena stranog porekla itd.). Pored toga, srpski jezik ima dva pisma - ćirilicu i latinicu, a učenik, još u prvom ciklusu obrazovanja, treba da usvoji oba. Cilj pisanja je jezičko izražavanje pisanim putem, te, prema tome, podrazumeva razumevanje.
Ove četiri veštine su kroz ishode dva programa vertikalno povezane tako da jasno opisuju gradaciju postignuća učenika u oblasti Jezička kultura.
Sadržaji po temama predstavljaju leksičko-semantički okvir unutar koga se funkcionalno realizuju jezički sadržaji. Tematske jedinice prezentuju realne, svakodnevne okolnosti u kojima se ostvaruje komunikacija. Za svaku tematsku jedinicu predložene su tematske grupe koje treba da se popune odgovarajućom leksikom, u okviru preporučenog broja novih reči.
Npr. u drugoj tematskoj jedinici, Porodica i ljudi u okruženju, u sadržaju A programa predviđeno je da učenici u prvom razredu ovladaju rečima kojima se imenuju članovi uže porodice i upotrebe ih u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. U svakom sledećem razredu ova tematska jedinica se proširuje novom leksikom i novim komunikativnim situacijama. Tako u sledećim razredima učenici ovladavaju nazivima za članove šire porodice, daju osnovne informacije o njima, njihovim fizičkim i karakternim osobinama, zanimanjima, međusobnim odnosima itd.
Ovakva horizontalna vrsta gradacije primenjena je u svim tematskim jedinicama.
Izbor leksike je delimično uslovljen sadržajem iz oblasti Jezik i Književnost, ali zavisi i od procene nastavnika o potrebnosti odgovarajućih leksema i njihove frekventnosti, radi postizanja informativnosti i prirodnosti u komunikaciji. Mnoge reči nisu vezane samo za jednu tematsku jedinicu već se preklapaju i povezuju u nove semantičke nizove, što nastavnik treba da podstiče dobro osmišljenim govornim i pismenim vežbama.
Tematske jedinice se uglavnom ponavljaju u svim razredima, ali se u svakom sledećem razredu broj leksema u okviru tematskih grupa ponavlja i proširuje. Pored selektivnog pristupa leksici, treba voditi računa i o broju leksema koje se usvajaju u jednoj nastavnoj jedinici. Na jednom času ne bi trebalo uvoditi više od pet novih reči, čije značenje će se objasniti i provežbati u tipičnim realizacijama unutar rečenice (kontekstualizacija leksike). Najefikasnije bi bilo da za novu reč svaki učenik osmisli (minimalni) kontekst, odnosno rečenicu. Na ovaj način nastavnik ima uvid u učenikovo razumevanje značenja reči, pored novih sadržaja podstiče upotrebu i ranije stečenih znanja iz leksike i gramatike, a učenici stiču samopouzdanje jer mogu da izgovore ili napišu rečenice na srpskom jeziku.
Pored datih tematskih jedinica, u prva četiri razreda osnovne škole navodi se i netematizovana leksika koja je potrebna za komunikaciju, nezavisno od teme. U svakodnevnoj komunikaciji veliki značaj imaju ustaljene komunikativne forme kojima učenici postepeno i kontinuirano treba da ovladavaju od prvog razreda osnovne škole. One su izdvojene u posebnu oblast jezičke kulture i usklađene su potrebama i uzrastom učenika. Tako u prvom razredu učenici usvajaju modele za pozdravljanje i predstavljanje, zatim se dalje usvajaju modeli za čestitanje, zahvaljivanje, iskazivanje želje, molbe itd. do najsloženijih modela kao što su iskazivanje psihološkog stanja i raspoloženja i davanje saveta.
Funkcionalno i ekonomično povezivanje podoblasti predmeta srpski kao nematernji jezik (Jezik, Književnost i Jezička kultura) omogućava savladavanje njihovih sadržaja i ostvarivanje predviđenih ishoda na prirodan i spontan način, čineći da jedni sadržaji proizlaze iz drugih, dopunjuju se i preklapaju. Na odabranim delovima književnoumetničkih, neumetničkih i konstruisanih tekstova mogu se razvijati različite komunikativne veštine; govornim vežbama se definišu smernice za izradu pismenih sastava; kreativne aktivnosti u nastavi doprinose razvoju usmenog i pismenog izražavanja, čitanje s razumevanjem utiče na bogaćenje leksike i fluentnost govora, itd. Usklađenost ishoda s jezičkim kompetencijama omogućava nastavniku ne samo kumulativno praćenje napretka svakog učenika nego i uočavanje problema u razvijanju pojedinih kompetencija, što umnogome olakšava proces nastave i učenja jezika.
III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA
Na početku procesa učenja, odnosno na početku školske godine, neophodno je sprovesti dijagnostičko vrednovanje kompetencija učenika. Ovo je izuzetno važan zadatak nastavnika, budući da postoje velike razlike u vladanju srpskim jezikom učenika jednog odeljenja. Dijagnostičko ocenjivanje se može realizovati pomoću inicijalnog testiranja koje služi da se ustanove veštine, sposobnosti, interesovanja, iskustva, nivoi postignuća ili poteškoće pojedinačnog učenika ili čitavog odeljenja. Inicijalno testiranje osmišljava nastavnik na osnovu ishoda i sadržaja programa iz prethodnih razreda. Na osnovu toga moguće je efikasno planirati i organizovati proces učenja i individualizovati pristup učenju.
Pored standardnog, sumativnog vrednovanja koje još uvek dominira u našem sistemu obrazovanja (procenjuje znanje učenika na kraju jedne programske celine i sprovodi se standardizovanim mernim instrumentima - pismenim i usmenim proverama znanja, esejima, testovima, što za posledicu ima kampanjsko učenje orijentisano na ocenu), savremeni pristup nastavi pretpostavlja formativno vrednovanje - procenu znanja tokom savladavanja nastavnog programa i sticanja odgovarajuće kompetencije. Rezultat ovakvog vrednovanja daje povratnu informaciju i učeniku i nastavniku o tome koje kompetencije su dobro savladane, a koje ne (npr. učenik zadovoljavajuće razume pročitani tekst, ali slabo razume govoreni tekst; zadovoljavajuće piše u skladu s pravilima, ali u govoru ne poštuje pravila kongruencije itd.), kao i o efikasnosti odgovarajućih metoda koje je nastavnik primenio za ostvarivanje cilja. Formativno merenje podrazumeva prikupljanje podataka o učeničkim postignućima, a najčešće tehnike su: realizacija praktičnih zadataka, posmatranje i beleženje učenikovih aktivnosti tokom nastave, neposredna komunikacija između učenika i nastavnika, registar za svakog učenika (mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnog vrednovanja na kraju nastavnog ciklusa treba da budu iskazani i sumativno-brojčanom ocenom. Ovakva ocena ima smisla ako su u njoj sadržana sva postignuća učenika, redovno praćena i objektivno i profesionalno beležena.
Rad svakog nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja, praćenja i vrednovanja. Važno je da nastavnik kontinuirano prati i vrednuje, osim postignuća učenika, i proces nastave i učenja, kao i sebe i sopstveni rad. Sve što se pokaže dobrim i korisnim nastavnik će koristiti i dalje u svojoj nastavnoj praksi, a sve što se pokaže kao nedovoljno efikasnim i efektivnim trebalo bi unaprediti.
Pri vrednovanju učeničkih postignuća nastavnik se rukovodi ishodima definisanim za svaki razred vodeći računa o individualnom napredovanju učenika u skladu sa njihovim mogućnostima i sposobnostima. Pri ocenjivanju pažnja treba da bude usmerena na nivo razvoja reproduktivnih sposobnosti učenika, obim proširivanja leksičkog fonda, nivo smanjivanja različitih tipova grešaka.
Treba imati u vidu nivo poznavanja jezika: učenici homogene sredine sporadično ostvaruju direktan kontakt s govornicima kojima je srpski maternji jezik, sa srpskim jezikom se sreću samo na časovima srpskog kao nematernjeg jezika. Rezultat je da učenici srpski jezik koriste na elementarnom nivou. Jezičke modele usvajaju sporije, gramatičke kategorije koriste uz mnogo grešaka, imaju problema pri slušanju, odnosno razumevanju srpskog jezika čak i onda kada su im sve reči govornog teksta poznate.
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u prvom razredu jeste da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom obliku o temama iz svog neposrednog okruženja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da:
- približi učenicima ideju o postojanju drugih jezika kao sredstava komunikacije;
- razvije pozitivna osećanja prema jeziku koji uči;
- podstakne potrebu za učenjem stranih jezika;
- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika;
- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;
- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Posebni standardi
Razumevanje govora
Učenik razume i reaguje na kraći usmeni tekst u vezi sa poznatim temama.
Usmeno izražavanje
Učenik usmeno izražava sadržaje u vezi sa poznatim temama, samostalno ili uz pomoć nastavnika.
Interakcija
Učenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje kratke informacije u vezi sa poznatim temama.
Znanja o jeziku1
Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije uočavajući značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.
|
___________________________ |
|
|
1 |
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. |
Zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Učenik treba da:
- razlikuje jezik koji uči od drugih jezika;
- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;
- razume verbalni sadržaj uz pomoć oblika neverbalne komunikacije;
- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.);
- razvija sposobnost i naviku slušanja sa razumevanjem.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, naučene reči i izraze, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju;
- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;
- opisuje kratkim i jednostavnim jezičkim strukturama sebe i druge u poznatim situacijama;
- imenuje stvari iz neposrednog okruženja u vezi sa temama koje se obrađuju;
- reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.
Interakcija
Učenik treba da:
- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja o poznatim temama;
- postavlja jednostavna pitanja;
- izražava dopadanje i nedopadanje;
- učestvuje u igri i komunikaciji na času (u paru, u grupi, itd.).
Znanja o jeziku
- prepoznaje šta je novo naučio;
- prepoznaje, na elementarnom nivou, glasovnu strukturu jezika koji uči i uočava razliku u odnosu na maternji jezik;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);
- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.
Škola: školski pribor i prostor (učionica)
Ja i moji drugovi: drugovi i osobe iz neposrednog okruženja igre (na otvorenom i u zatvorenom prostoru)
Porodica i blisko okruženje: uža porodica i prijatelji (izbegavati stereotipe)
Praznici: Božić, Nova godina, rođendan
Moj dom: prostorije u domu i aktivnosti u njima
Ishrana: obroci, izbor hrane i pića, voće i povrće, navike i ukusi u vezi sa hranom
Odeća: delovi tela, odevni predmeti u odnosu na vremenske prilike
Okruženje: gradska (ponašanje na ulici, u parku, u zoološkom vrtu) i seoska sredina (domaće životinje i pejzaž)
Ostalo: godišnja doba, meseci i delovi dana.
|
Komunikacija |
Leksika |
Kognitivne i socijalne veštine |
Aktivnosti |
|
Pozdravljanje. |
Hello /Hi, I'm... |
Razumevanje društvenih normi pri predstavljanju i pozdravljanju. Ponašanje u skladu sa normama. |
Slušanje i reagovanje na pitanja nastavnika i / ili uputstva sa audio-zapisa. |
|
Predstavljanje drugih. |
This is... |
Razvijanje jednostavnih dramskih veština. |
Dramska igra: rad u parovima. |
|
Imenovanje predmeta (igračke, školski pribor i sl.) |
What's this? |
Razvijanje sposobnosti uočavanja osobina predmeta, povezivanje i pamćenje. |
Crtanje i bojenje predmeta po datim uputstvima. |
|
Reagovanje na zadate podsticaje. |
say; draw; touch; point to. |
Razlikovanje boja. Uočavanje razlika između predmeta
na osnovu veličine. |
Didaktičke igre i pesme vezane za boje. |
|
Opisivanje predmeta na osnovu veličine. |
The ball is small. |
Zaključivanje na osnovu datih informacija. |
Crtanje i isecanje predmeta. Pronalaženje skrivenih predmeta
postavljanjem kratkih pitanja. |
|
Imenovanje delova nameštaja i prostorija. |
Where's...? It's... |
Utvrđivanje položaja predmeta. |
Razgovor o položaju predmeta na slici / u učionici /
stanu. |
|
Kazivanje brojeva. |
numbers (1 - 10) |
Razlikovanje brojeva. |
Didaktičke igre i pesme vezane za brojeve. |
|
Izražavanje posedovanja pomoću glagola have got (have). |
Have you got a / an...? / (Do you have a / an...?) |
Povezivanje. |
Igra pogađanja postavljanjem "da / ne" pitanja. |
|
Imenovanje delova tela. |
Put your finger on your nose. |
Uočavanje i povezivanje. |
Crtanje i bojenje. |
|
Imenovanje i opisivanje članova porodice. |
Here's my mother. |
Razvijanje osećanja pripadnosti. |
Crtanje članova porodice. |
|
Imenovanje i opisivanje kućnih ljubimaca / životinja. |
The puppy's tail is short. |
|
Crtanje omiljenih životinja. |
|
Izražavanje dopadanja / nedopadanja. |
Do you like...? |
Izražavanje individualnosti i ličnog stava. |
Popunjavanje tabela za izražavanje dopadanja / nedopadanja. Dramatizacija dijaloga. |
|
Izražavanje sposobnosti / nesposobnosti |
Can the frog swim / fly? |
Zaključivanje. |
Popunjavanje tabela za izražavanje sposobnosti. |
|
Traženje i davanje dozvole |
Can I go out? * |
Razumevanje i usvajanje normi ponašanja u svakodnevnim situacijama. |
Simulacija situacija. |
|
Čestitanje i izražavanje lepih želja. |
Happy birthday! |
Usvajanje normi lepog ponašanja i uvažavanja drugih. |
Rad na grupnom projektu. |
|
Imenovanje osnovnih namirnica. |
Can I have an apple / a glass of water, please? |
Razvijanje motoričkih veština. |
Crtanje, bojenje i isecanje namirnica. |
|
Podsticanje na zajedničku akciju. |
Let's sing! |
Razvijanje kooperativnosti i potrebe za timskim radom. Razvijanje inicijative. |
|
* Colloquially CAN is used more than MAY.
Jezik komunikacije na času
Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night.
Good bye / Bye, Ms..., See you tomorrow.
Stand up everyone. Sit down, please. Who's absent / missing today?
What do you say when you are late?
Sorry. I'm sorry I'm late.
Let's start now. Has everybody got a book? Take out your work books. Open your books, please. Look at the picture on page... Page... Close your books/notebooks, please.
Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose! Point to the ... Count the .../ Count to.../ Count from ... to...
Draw a/an... Colour the (apple)... red.
Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished?
Hands up/down.
Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth.
Will you repeat it, please.
Close the door/window. Will you open the window, please.
Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick!
Right. Good. Very good. Fine. That's better/much better now. That's not bad. Well done.
Let's sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Let's play a game!
Don't do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You are very noisy today.
Can I have...?
Have you got a/an...?
Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please.
In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/partner.
Have you got a partner? Who's your partner? Your turn now.
Where is...?
Do you like...? Who likes...?
Here you are. Thank you./ Thanks.
Can I go out, please?
What have you learnt? What can you say? What can you do?
That's all for today, thank you. We'll finish this next time. Finish this off at home.
See you on... Have a nice weekend.
|
Funkcije |
Primeri |
|
1. Predstavljanje sebe i drugih |
1. Ich bin/heiße Maria. Das ist meine Freundin Claudia/mein Freun Bernd. |
|
2. Pozdravljanje |
2. Hello! Grüß dich! Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend! Auf Wiedersehen! Gute Nacht! Tschüs. |
|
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva do 20, itd. (u vezi sa temama) |
3. Das ist mein Bruder Christian. Er ist klein. Das ist die Nase. Das ist ein Hund. Der Hund ist schwarz. Hier sind zehn Bleistifte. |
|
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi |
4. Schreibe! Schreibt! Zeichne! Malt! Bemale! Schau mal! |
|
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja |
5. Wo ist dein Heft? Es ist in meiner Schultasche. |
|
6. Molbe i izrazi zahvalnosti |
6. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank! |
|
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti |
7. Komm, wir spielen/ singen/malen? Möchtest du/Möchtet ihr...? Gern! Ich möchte.... |
|
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja |
8. Ich mag es. Ich mag es nicht. |
|
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba |
9. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir kalt/heiß. Mein Kopf tut (mir) weh... |
|
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) |
10. Sprechen, schreiben, singen, tanzen, spielen,.. |
|
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) |
11. Ich gehe in/zu... Ich komme aus/von. Nach rechts/links/oben/unten... |
|
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima |
12. Ich gehe in die Schule. Ich wohne... Wo wohnst du? Sie ist Peters Schwester. |
|
13. Opisivanje lica i predmeta |
13. Michael ist groß und blond. Sein Ball ist blau. |
|
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja |
14. Mein Buch. Dein Bruder. Die Tante von Maria. Ich habe einen Hund. |
|
15. Skretanje pažnje |
15. Vorsicht! Hör zu! Entschuldigung! Entschuldigen Sie! |
|
Funkcije |
Primeri |
|
1. Predstavljanje sebe i drugih |
1. Je m'appelle Juliette. C'est mon amie/ma copine Marie / mon copain Philippe. |
|
2. Pozdravljanje |
2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne nuit! Au revoir! A demain. A bientôt. |
|
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva do 20, itd. (u vezi sa temama) |
3. C'est Marie. Ce sont les mains. C'est la tête. Ce sont des chats. |
|
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi |
4. Ecris! Ecrivez! Dessine! Dessinez! Regarde! Regardez! |
|
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja |
5. Où est ton cahier? Il est dans mon sac/cartable. |
|
6. Molbe i izrazi zahvalnosti |
6. S'il te/vous plaît... Merci. |
|
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti |
7. On joue/dessine/chante? Tu veux.../ Vous voulez jouer? D'accord! |
|
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja |
8. Je veux/on veut bien. |
|
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba |
9. J'ai faim/soif/froid/sommeil. J'ai mal à la tête... |
|
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) |
10. Parler, écrire, chanter, danser, jouer, etc. |
|
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) |
11. Je viens de... Je vais à... A gauche, à droite, en haut, en bas... |
|
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima |
12. Je suis élève de/en troisième (classe). J'habite à... Tu viens d'où? |
|
13. Opisivanje lica i predmeta |
13. Michel est grand et brun. La balle de Marie est bleue.. |
|
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja |
14. Mon livre. Ton frère. Sa tante. J'ai un lapin/chien. |
|
15. Skretanje pažnje |
15. Attention! Ecoute! Pardon, Madame / Monsieur... |
|
Funkcije |
Primeri |
|
1. Predstavljanje sebe i drugih |
1. Sono Maria/ Questa è la mia amica Anna |
|
2. Pozdravljanje |
2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/ Buona notte/ Arrivederci/ Salve |
|
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva do 20, itd. (u vezi sa temama) |
3. Chi è?/ E' Maria/ Che cos'è?/ E' la mano/ E' la testa/ E' il gatto/ Di che colore è?/ E' bianco. |
|
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi |
4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/ Chiudete... |
|
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja |
5. Dove è la penna?/ E' nel mio zaino. |
|
6. Molbe i izrazi zahvalnosti |
6. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/ Grazie mille |
|
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti |
7. Andiamo a giocare/ scrivere/ cantare/ D'accordo/ Va bene |
|
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja |
8. Mi piace/ Non mi piace... |
|
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba |
9. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi fa male la pancia |
|
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) |
10. parlare, scrivere, cantare, ballare, giocare |
|
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) |
11. Vengo da... / Vado a... /A sinistra... / A destra... /Su... /Giù.... |
|
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima |
12. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di dove sei? |
|
13. Opisivanje lica i predmeta |
13. Maria è alta e bionda./La palla è rossa. |
|
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja |
14. Questo è il mio libro/ il tuo quaderno/ la sua palla. |
|
15. Skretanje pažnje |
15. Attenzione! Scusi! Mi scusi! Scusate! |
|
Funkcije |
Primeri |
|
1. Predstavljanje sebe i drugih |
1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana, etc. |
|
2. Pozdravljanje |
2. ¡Hola! ¡Què tal! ¡Buenos días/Buenas tardes/Buenas noches/Hasta luego/ Adiós, etc. |
|
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva do 20, itd. (u vezi sa temama) |
3. Es María/Las manos/La cabeza/Los gatos, etc. |
|
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi |
4. Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/Salid, etc. |
|
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja |
5. ¿Dónde está la carpeta?/ Está en mi bolsa. |
|
6. Molbe i izrazi zahvalnosti |
6. Por favor/ perdón/gracias, etc. |
|
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti |
7. Vamos a jugar/escribir/cantar.../Vale/De acuerdo, etc. |
|
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja |
8. Me gusta/No me gusta... |
|
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba |
9. Tengo hambre/sed/frio/sueño/Me duele la cabeza, etc. |
|
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) |
10. hablar, escribir, cantar, bailar, jugar, etc. |
|
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) |
11. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a la derecha, arriba, abajo... |
|
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima |
12. Soy estudiante/Vivo en Belgrado/¿De dónde eres? |
|
13. Opisivanje lica i predmeta |
13. Miguel es alto y moreno./La pelota es roja. |
|
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja |
14. Mi libro/Tu hermano/Su mochila |
|
15. Skretanje pažnje |
15. ¡Atención! ¡Escucha! ¡Cuidado! |
Komunikativna nastava smatra jezik sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovede i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- učenici u početku većinom slušaju i reaguju, a tek potom, počinju i da govore;
- jezička građa je kumulativna i nadovezuje se na već obrađenu;
- bitno je značenje jezičke poruke, a ne gramatička preciznost iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i kvantitet jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u učionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama i manje ili više složenim zadacima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem).
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad.
Tehnike (aktivnosti)
- Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa audio zapisa (uglavnom fizičke aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoči, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.);
- Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.);
- Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za učionicu ili roditelje i sl.);
- Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike koji nedostaju, i sl.);
- Igre;
- Pevanje u grupi;
- Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...);
- Pogađanje predmeta ili lica;
- Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti;
- Igra po ulogama (simulacija);
- Crtanje po diktatu;
- "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz;
- Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom;
- Zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja, plan nedeljnih aktivnosti).
Cilj
Cilj nastave stranog jezika na mlađem školskom uzrastu je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom (od trećeg razreda) obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da:
- podstakne potrebu za učenjem stranih jezika;
- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju rada jačanja motivacije za učenje jezika;
- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;
- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost;
- podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Posebni standardi
Razumevanje govora
Učenik razume i reaguje na kraći usmeni tekst u vezi sa poznatim temama.
Usmeno izražavanje
Učenik usmeno izražava sadržaje u vezi sa poznatim temama samostalno ili uz pomoć nastavnika.
Interakcija
Učenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje kratke informacije u vezi sa poznatim temama.
Znanja o jeziku1
Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije uočavajući značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.
___________
1 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje,
odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj
situaciji.
Zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Učenik treba da:
- prepoznaje glasove (posebno one kojih nema u maternjem jeziku) u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju;
- razume verbalni sadržaj uz pomoć oblika neverbalne komunikacije;
- razume govor nastavnika, kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.).
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, naučene reči i izraze, poštuje ritam i intonaciju;
- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;
- opisuje kratkim i jednostavnom jezičkim strukturama sebe i druge u poznatim situacijama;
- reprodukuje, sam ili u grupi, kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.
Interakcija
Učenik treba da:
- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja;
- postavlja jednostavna pitanja;
- izražava dopadanje i nedopadanje;
- učestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.);
- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja.
Znanja o jeziku2
- prepoznaje šta je novo naučio;
- shvata značaj poznavanja jezika, maternjeg i stranog u međuljudskoj komunikaciji.
__________
2 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno
znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u
datoj komunikativnoj situaciji.
Škola:
- Školski prostor i aktivnosti
Ja i moji drugovi:
- novi drugovi i osobe
- nove igre (u skladu sa godišnjim dobima)
Porodica i blisko okruženje:
- šira porodica, susedi i prijatelji
Praznici:
- Uskrs i drugi važni praznici
Moj dom:
- prostorije i delovi nameštaja
Ishrana:
- užina
- izbor hrane i pića
- voće i povrće po godišnjim dobima
- navike u ishrani u zemlji/ama čiji se jezik uči
Odeća:
- odevni predmeti po godišnjim dobima
Okruženje:
- mesto i ulica gde stanujem
- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej).
Ostalo:
- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana
|
1. Predstavljanje sebe i drugih |
Ja sam... Zovem se... Kako se zoveš?... Kako se on/ona zove? On/ona je... To je... |
|
2. Pozdravljanje |
Zdravo.... Ćao... |
|
3. Čestitanje |
Čestitam.... Sve najbolje.... |
|
4. Molba za uslugu |
Molim Vas/te.... Mogu li.... |
|
5. Izvinjenje |
Izvini/Izvinite... hoću... |
|
6. Izrazi zahvalnosti |
Hvala (lepo) |
|
7. Pozivanje na igru, prihvatanje, odbijanje |
Hajde... Dođi... |
|
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja |
Volim/ Ne volim. |
|
9. Iskazivanje prostornih i veličina |
Idem u....Dolazim iz.... |
|
10. Iskazivanje sposobnosti, veština i nesposobnosti |
Mogu.... Znam.... |
Komunikativna nastava smatra jezik sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- učenici u početku većinom slušaju i reaguju a tek potom počinju i da govore;
- jezička građa je kumulativna i nadovezuje se na već obrađenu;
- bitno je značenje jezičke poruke, a ne gramatička preciznost iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i kvantitet jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji (rad u učionici sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama i manje ili više složenim zadacima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem).
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad.
Tehnike (aktivnosti)
- Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa audio zapisa (uglavnom fizičke aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoči, igraj, ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.);
- Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama itd.);
- Manualne aktivnosti (seckanje, bojenje, pravljenje predmeta od glinamola ili slanog testa; izrada postera za učionicu ili roditelje i sl.);
- Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike koji nedostaju, i sl.);
- Igre;
- Pevanje u grupi;
- Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...);
- Pogađanje predmeta ili lica;
- Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti;
- Igra po ulogama (simulacija);
- Crtanje po diktatu;
- "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz;
- Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom;
- Zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala (album fotografija odeljenja, plan nedeljnih aktivnosti).
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- da učenici stiču znanja neophodna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- da učenici stiču osnovnu matematičku kulturu potrebnu za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;
- da razvija učenikovu sposobnost posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, stvaralačkog i apstraktnog mišljenja;
- da razvija kulturne, radne, etičke i estetske navike učenika, kao i matematičku radoznalost u posmatranju i izučavanju prirodnih pojava;
- da učenici stiču sposobnost izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;
- da učenici usvoje osnovne činjenice o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- da učenici savladaju osnovne operacije s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i osnovne zakone tih operacija;
- da učenici upoznaju najvažnije ravne i prostorne geometrijske figure i njihove uzajamne odnose;
- da osposobi učenike za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- da učenicima omogući razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih nauka i doprinese radnom i politehničkom vaspitanju i obrazovanju;
- da izgrađuje pozitivne osobine učenikove ličnosti, kao što su: istinoljubivost, upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalni rad;
- da interpretacijom matematičkih sadržaja i upoznavanjem osnovnih matematičkih metoda doprinese formiranju pravilnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika;
- da učenici stiču naviku i obučavaju se u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- prepoznaju, razlikuju i ispravno imenuju oblike predmeta, površi i linija;
- posmatranjem i crtanjem upoznaju tačku i duž i steknu umešnost u rukovanju lenjirom;
- na jednostavnijim, konkretnim primerima iz svoje okoline uočavaju odnose između predmeta po obliku, boji i veličini;
- uspešno određuju položaj predmeta prema sebi i predmeta prema predmetu;
- uočavaju razne primere skupova, pripadanje elemenata skupu i koriste reči: "skup" i "element", usvajajući značenje vezivanjem za primere iz prirodnog okruženja deteta;
- nauče da broje, čitaju, zapisuju i upoređuju brojeve do 100, kao i da ispravno upotrebljavaju znake jednakosti i nejednakosti;
- savladaju sabiranje i oduzimanje do 100 (bez prelaza preko desetice), razumeju postupke na kojima se zasnivaju ove operacije, shvate pojam nule i uočavaju njeno svojstvo u sabiranju i oduzimanju, upoznaju termine i znake sabiranja i oduzimanja; nauče da pravilno koriste izraze "za toliko veći" i "za toliko manji";
- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost sabiranja (bez upotrebe ovih naziva);
- savladaju tablicu sabiranja i da do nivoa automatizacije usvoje tehniku usmenog sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve oduzimanja;
- određuju nepoznati broj u odgovarajućim jednakostima isključivo putem "pogađanja";
- uspešno rešavaju tekstualne zadatke (s jednom i dve operacije) u okviru sabiranja i oduzimanja do 100 (pomoću sastavljanja izraza, kao i obratno, da na osnovu datog izraza umeju da sastavljaju odgovarajuće zadatke);
- upoznaju metar, dinar i paru.
Predmeti u prostoru i odnosi među njima
Posmatranje predmeta: položaj i veličina predmeta. Relacije među predmetima: veći, manji; levo, desno; ispred, iza: ispod, iznad; gore, dole, itd.
Predmeti oblika kruga, pravougaonika i kvadrata.
Linija i oblast
Kriva i prava linija. Zatvorena i otvorena linija. Unutrašnjost i spoljašnjost, reči u, na i van. Spajanje tačaka pravim i krivim linijama. Duž. Upotreba lenjira.
Klasifikacija predmeta prema svojstvima
Upoređivanje predmeta po dužini i boji.
Prirodni brojevi do 100
(Desetica, brojevi 11-20, brojevi 21-100)
Opis skupa navođenjem članova ili svojstva. Član skupa. Prikazivanje skupova. Brojanje unapred i unazad i sa preskokom. Skupovi sa različitim i skupovi sa istim brojem elemenata.
Cifre, pisanje i čitanje brojeva. Prikazivanje brojeva pomoću tačaka na brojevnoj pravoj. Upoređivanje brojeva. Znaci: <, >, =. Redni brojevi.
Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva: u prvoj desetici, u okviru 20 (sa prelazom preko desetice) i od 20 do 100 (bez prelaza preko desetice); znaci + i -; reči: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, veći za, manji za. Svojstva sabiranja. Nula kao sabirak i rezultat oduzimanja.
Određivanje nepoznatog broja u najprostijim jednakostima u vezi sa sabiranjem i oduzimanjem pogađanjem.
Prostiji zadaci s primenom sabiranja i oduzimanja.
Merenje i mere
Dinar i para. Metar.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- savladaju sabiranje i oduzimanje do 100;
- shvate množenje kao sabiranje jednakih sabiraka, upoznaju i koriste termine i znak množenja;
- upoznaju operaciju deljenja, koriste termine i znak deljenja;
- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost računskih operacija (bez upotrebe ovih naziva);
- uočavaju svojstva nule kao sabirka, činioca i deljenika, a jedinice kao činioca i delioca;
- savladaju tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja (do automatizma);
- savladaju množenje i deljenje u okviru 100, upoznaju funkciju zagrade i redosled izvođenja računskih operacija;
- umeju da pročitaju i zapišu pomoću slova zbir, razliku, proizvod i količnik, kao i da znaju da odrede vrednost izraza sa dve operacije;
- upoznaju upotrebu slova kao oznaku za nepoznati broj (odnosno, kao zamenu za neki broj) u najjednostavnijim primerima sabiranja i oduzimanja;
- umeju da rešavaju tekstualne zadatke s jednom i dve računske operacije, kao i jednačine s jednom operacijom (na osnovu veza između komponenata operacije);
- shvate pojam polovine;
- uočavaju i stiču određenu spretnost u crtanju prave i duži kao i raznih krivih i izlomljenih linija;
- uočavaju i crtaju pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mreži;
- upoznaju i primenjuju mere za dužinu (m, dm, cm) i vreme (čas, minut, dan, sedmica, mesec).
Prirodni brojevi do 100
Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva do 100 (s prelazom preko desetice). Komutativnost i asocijativnost sabiranja.
Množenje i deljenje prirodnih brojeva; znaci za množenje i deljenje (. , :); reči: činioci, proizvod, deljenik, delilac, količnik. Nula i jedinica kao činioci; nula kao deljenik. Komutativnost i asocijativnost množenja.
Izrazi (dve operacije); zagrade, redosled računskih operacija.
Slovo kao zamena za neki broj.
Određivanje nepoznatog broja u jednakostima tipa: x + 5 = 9; 7 x = 35; x : 5 = 3; 12 : x = 4.
Pojam polovine.
Rešavanje jednostavnijih zadataka (najviše dve operacije).
Geometrijski oblici
Predmeti oblika lopte, valjka, kvadra i kocke. Upoređivanje predmeta po obliku, širini, visini i debljini.
Duž, poluprava i prava. Crtanje raznih krivih i izlomljenih linija. Otvorena i zatvorena izlomljena linija. Uočavanje i crtanje pravougaonika i kvadrata na kvadratnoj mreži.
Merenje i mere
Merenje duži pomoću metra, decimetra i centimetra. Mere za vreme: čas, minut, dan, sedmica - nedelja, mesec.
Odnos između jedinica upoznatih mera.
Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog časova po temama po modelu (ukupno časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje)
Predmeti u prostoru i odnosi među njima (10; 4 + 6)
Linija i oblast (14; 5 + 9)
Klasifikacija predmeta prema svojstvima (6; 2 + 4)
Prirodni brojevi do 100 (144; 57 + 87)
Merenje i mere (6; 2 + 4)
Prirodni brojevi do 100 (145; 55 + 90)
Geometrijska tela i figure (25; 8 + 17)
Merenje i mere (10; 3 + 7)
Glavna odlika programa matematike za mlađe razrede jeste što su akcentovani opažajni pojmovi, koji se stvaraju kroz dobro planiranu aktivnost.
Skupovi. - Elementarni skupovni pojmovi u I razredu shvataju se kao didaktički materijal (a ne kao logičko-pojmovna osnova) za nastavu o brojevima. Formiranje ovih pojmova zasniva se na igri i praktičnoj aktivnosti učenika (preko konkretnih primera).
Izdvajanjem grupa objekata, koji se posmatraju kao samostalne celine, planski se sistematizuje didaktički materijal. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobraznije i da bi se time podsticala apstrakcija, predviđa se aktivna upotreba reči skup i elemenat, bez pokušaja da se ideja skupa učini eksplicitnom. Pri izdvajanju skupova vodi se računa o tome da je na neki detetu dostupan način jasan ključ po kojem je izvršeno izdvajanje i tame u njegovoj svesti potpuno određena realizacija pripadnosti.
Dijagramske slike treba koristiti i u predstavljanju linija. Na podesan vizuelan način ili kroz prigodan jezik treba isticati svojstva relacije, zahtevajući pri tome da ih učenici i sami uočavaju, ispravno predstavljaju i u tom smislu sa njima aktivno rade. Pri tome je izlišno prerano insistiranje na terminima koji izražavaju svojstva relacija, kao i na određivanju pojmova putem definicija.
Brojevi. - Program matematike u razrednoj nastavi predviđa da učenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu kako bi na kraju IV razreda u potpunosti savladali sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.
Izdvajanjem, po prirodi elemenata i njihovom rasporedu, različitih kolekcija objekata vrši se prebrojavanje (oslonjeno na sposobnost deteta da mehanički ređa imena brojeva fiksiranim redom) i zapisivanje brojeva ciframa (do 10). Time se uči "aritmetička azbuka" i ističe nezavisnost broja od prirode elemenata koji se broje i njihovog rasporeda.
Pri brojanju učenici upoznaju ideju preslikavanja; uzastopno brojanje navodi ih na otkrivanje zakonitosti formiranja niza prirodnih brojeva. Već prilikom izučavanja brojeva prve desetice otkriva se kako se formira svaki broj.
Operacije s brojevima, u duhu ovog programa, treba shvatiti po sledećem planu: izdvajati pogodne prirodne i didaktički pripremljene situacije koje daju značenje operacijama i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata.
U vezi sa početnim blokovima brojeva (I i II razred) treba imati u vidu nekoliko metodoloških i metodičkih napomena. Na tom nivou brojevi se vezuju za realne grupe objekata za koje se vezuju i reči iz prirodnog jezika (stado, jato, gomila itd.), a paralelno se asimiluje značenje univerzalnije reči "skup" i relacijskog odnosa "član skupa". Izlaganje te teme razbija se na didaktičke blokove. Brojevi u okviru bloka do 10 pišu se jednom cifrom (osim 10). Tu su značajne vežbe ruke za pravilno pisanje tih simbola. Ovde se uvode i osmišljavaju operacije sabiranja i oduzimanja, kao i relacijski znakovi =, >, <. Iz pedagoških razloga u početku se preporučuje blok brojeva do 5, koji se zbirovima sa komponentama do 5 i vrednostima preko 5 širi na brojeve 6 do 10. Vrednost zbirova u tom najmanjem bloku odmah se vidi, pa je akcenat na vežbama pravilnog zapisivanja izraza i relacija koje se tu javljaju. Blok brojeva do 20 je prirodna celina zatvorena za zbirove jednocifrenih brojeva. Akcenat se stavlja na metodu prelaza preko 10 pri sabiranju i oduzimanju, a cilj je spontano zapamćivanje tablica sabiranja i oduzimanja.
Blok brojeva do 100 formira se kao zbirovi desetica i jedinica. Posle obrade operacija sabiranja i oduzimanja, uvode se operacije množenja i deljenja. Ovaj blok je takođe prirodna celina zatvorena za množenje jednocifrenih brojeva. Zakoni razmene činilaca, množenja zbira i razlike brojem, utemeljuju se i koriste za izgradnju tablice množenja s ciljem njenog spontanog zapamćivanja.
Program predviđa prvo upoznavanje svojstava operacija, a zatim, na toj osnovi, objašnjavanje načina računanja. Time se povećava efikasnost nastave i učenicima znatno olakšava usvajanje tablica sabiranja i množenja, kao i formiranje drugih računskih umenja. Isto tako, blagovremeno izučavanje svojstava operacija i veza između njih podiže teorijski nivo celog rada iz matematike i potpunije otkriva smisao operacije. Usvajanje svakog svojstva operacije prolazi kroz nekoliko etapa: pripremna vežbanja, odgovarajuće operacije na odabranim primerima, formulisanje svojstva, primena svojstva u određivanju vrednosti izraza i načinu računanja, zapis svojstva pomoću slova. Posebno je važno da se utvrdi kako promene komponenata računskih operacija utiču na rezultat; kao i da se ukaže na značaj ovih činjenica u praktičnom računanju. Tako, na primer, nije dovoljno da učenici samo znaju da proizvod dvaju brojeva ne menja vrednost ako se jedan od njih pomnoži nekim brojem, a drugi podeli tam istim brojem, već to treba da umeju i da primene na konkretnim primerima.
U I i II razredu operacije se vrše usmeno, uz zapisivanje odgovarajućih izraza i jednakosti.
Pri izučavanju operacija treba predvideti dovoljan broj vežbanja čijim će obavljanjem učenici izgrađivati sigurnost i spretnost usmenog i pismenog računanja. Međutim, sama ta tehnika nije dovoljna. Tek razumevanjem šta koja računska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odlučivanje a ne nagađanje kada koju operaciju treba primeniti, pretvara tu tehniku u stvarno a ne formalno znanje.
Brojevne izraze treba obrađivati uporedo sa uvežbavanjem računskih operacija. Treba insistirati na tome da učenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da rečima iskazuju brojevne izraze, odnosno da ih čitaju. Ovakvim načinom obrađivanja brojevnih izraza učenici se sigurno snalaze u redosledu računskih operacija i lako shvataju značaj zagrada u zadacima.
Počeci formiranja matematičkog jezika. - Matematički jezik čine osnovni simboli, izrazi i formule. To je jezik tačan, jasan i istovremeno precizan.
Slovo u svojstvu matematičkog znaka pojavljuje se već u II razredu. Njime se zamenjuju razni simboli za zapisivanje nepoznatog broja (tačka, crtica, kvadratić), na primer pri rešavanju zadataka oblika: "Ako zamišljenom broju dodamo 5, onda dobijemo 9. Koji je broj zamišljen." (Prevod glasi: x + 5 = 9).
Kod učenika se postupno izgrađuje predstava o promenljivoj, pri čemu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljive. Učenici najpre određuju vrednosti najprostijih izraza (oblika: a + 3, b - 4, a + b, a - b) za različite brojevne vrednosti slova koja u njima figurišu. Kasnije postepeno upoznaju složenije izraze.
Program predviđa da se jednačine, kao specijalne formule, rešavaju paralelno sa vršenjem odgovarajućih računskih operacija. Rešavanje jednačina u II razredu zasniva se na poznavanju računskih operacija i njihove međusobne povezanosti. Pri rešavanju jednačina s nepoznatim elementom množenja i deljenja treba uzimati samo primere s celobrojnim rešenjima.
Jednačine pružaju velike mogućnosti za još potpunije sagledavanje svojstava računskih operacija i funkcionalne zavisnosti rezultata operacije od njenih komponenata.
Kada određeni broj zadovoljava (ne zadovoljava) datu jednačinu, onda to učenici treba da iskazuju i zapisuju rečima "tačno" ("netačno") ili na neki drugi, kraći način.
Prisutnost algebarske propedevtike u programu razredne nastave omogućuju da se dublje i na višem nivou izučavaju predviđeni matematički sadržaji. Drugim rečima, koristeći se elementima matematičkog jezika, učenici usvajaju znanja s većim stepenom uopštenosti.
Ideja funkcije. - Ideja funkcije prožima sve programske sadržaje, počevši od formiranja pojma broja i operacije. Najveći značaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. svakoj duži, pri određenoj jedinici merenja, odgovara jedan određeni broj itd.). Izgrađivanju pojma preslikavanja pomaže uvođenje tablica i dijagrama. Tablice treba koristiti počev s I razredom. Na primer, u vidu tablice pregledno se može zapisati rešenje zadatka: "U dvema kutijama nalazi se ukupno 8 olovaka. Koliko olovaka može biti u jednoj, a koliko u drugoj kutiji?" Pri tome učenici uočavaju sve odnose (u prvoj kutiji broj olovaka povećava se za 1, u drugoj se smanjuje za 1, a ukupan broj olovaka u obe kutije se ne menja).
U procesu sistematskog rada s tablicama učenici ovladavaju samim načinom korišćenja tablica za utvrđivanje odgovarajućih zavisnosti između podataka (veličina) što je, samo po sebi, posebno važno.
Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vežbanja s brojevnim nizovima. Na primer, može se dati zadatak: "Produžiti niz 10, 15, 20... Koji će broj biti u nizu na osmom (petnaestom) mestu? Da li je u datom nizu broj 45 (ili 44)? Na kojem će mestu u datom nizu biti broj 55 (ili 70)?"
Tekstualni zadaci. - Tekstualni zadaci koriste se kao sadržaji raznih vežbanja, pri čemu učenici u raznim životnim situacijama uočavaju odgovarajuće matematičke relacije, i obratno-matematičke apstrakcije primenjuju u odgovarajućim životnim odnosima: oni predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa životom. U procesu rešavanja zadataka učenici izgrađuju praktična umenja i navike koje su im neophodne u životu i upoznaju našu društvenu stvarnost. Sam proces rešavanja tekstualnih zadataka na najbolji način doprinosi matematičkom i opštem razvitku učenika. Treba nastojati da se u procesu rešavanja potpuno iskoriste sve mogućnosti koje postoje u zadacima.
Pri razmatranju svake nove operacije prvo se uvode prosti zadaci koji su usmereni na otkrivanje smisla te operacije (zadaci za određivanje zbira, razlike, proizvoda, količnika), a zatim se uvode zadaci pri čijem se rešavanju otkriva novi smisao operacija (zadaci povezani s pojmovima razlike i količnika); na kraju se razmatraju prosti zadaci koji se odnose na otkrivanje uzajamnih veza između direktnih i obratnih operacija (zadaci za određivanje nepoznate komponente). Složene zadatke treba rešavati postupno, prema njihovoj komplikovanosti: prvo zadatke s dve, pa zatim s tri i, na kraju, sa više operacija.
Pri rešavanju tekstualnih zadataka korisno je već u I razredu navikavati učenike da rešavanje zapisuju u vidu brojevnog izraza, s tim što se izostavlja imenovanje podataka (to daje mogućnost da se prema jednom istom izrazu sastavljaju zadaci različitog konkretnog sadržaja i da tako učenici uviđaju da se različiti zadaci rešavaju jednom istom operacijom). U II razredu rešavaju se zadaci sa slovnim podacima, što još više pomaže učenicima da shvate da se jednom istom operacijom mogu rešiti zadaci s različitim konkretnim sadržajem.
Upotreba izraza predviđa se i pri rešavanju složenih zadataka. Pri rešavanju zadataka s prethodnim sastavljanjem izraza pažnja se usredsređuje na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog rešenja. U strukturi izraza prikazuje ceo tok rešenja zadataka: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvršavaju te operacije.
Sastavljanje izraza predstavlja dobru pripremu za sastavljanje najprostijih jednačina prema uslovu zadatka. U svakoj konkretnoj situaciji zadatke treba rešavati najracionalnijim načinom, uz upotrebu dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja. Neophodno je takođe da učenik prethodno procenjuje rezultat i da proverava tačnost samog rezultata. Proveri treba posvećivati veliku pažnju; ukazati učenicima na njenu neophodnost, na razne načine proveravanja i navikavati ih da samostalno vrše proveru rezultata. Nijedan zadatak ne treba smatrati završnim dok nije izvršena provera. Pri računanju, koje se mora obavljati tačno, treba razvijati brzinu, s tim da ona nikada ne ide na štetu tačnosti koja je ipak glavna.
Geometrijski sadržaji. - Osnovna intencija programa u oblasti geometrije sastoji se u tome što se insistira i na geometriji oblika, kao i na geometriji merenja (merenje duži, površi, tela). Izučavanje geometrijskog gradiva povezuje se s drugim sadržajima početne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja pojma broja i operacija s brojevima; i obratno, koriste se brojevi za izučavanje svojstva geometrijskih figura. Na primer: komutativno svojstvo množenja prikazuje se na pravougaoniku koji je rastavljen na jednake kvadrate, zadaci o kretanju ilustruju se na dužima itd.
Učenici najpre propedevtički upoznaju oblike geometrijskih tela, što im je pristupačnije od osnovnih geometrijskih pojmova. Zatim upoznaju različite najprostije geometrijske figure: linije, tačku i duž, a tek onda dobijaju prve predstave o pravougaoniku i kvadratu, uglu, trouglu, krugu, pravoj i ravni, kvadru, kocki i nekim njihovim svojstvima.
Konkretizujući rečeno, a u vezi sa prve tri teme u I razredu, valja imati u vidi nekoliko bitnih karakteristika tih sadržaja. Položaji su relacijski pojmovi, pa reči koje ih označavaju treba vezivati za okružujuću realnost ili njeno slikovno predstavljanje. Geometrijski pojmovi na ovom nivou su opažajni. Tako je oblik bitno svojstvo realnog sveta (uključujući i didaktički materijal) i slika koje ih predstavljaju. Reči linija vezivati za tela čija su prostiranja u pravcu jedne dimenzije (žice, konopci itd.), figura - u dve dimenzije (modeli od papira, ploče itd.), a telo - u tri dimenzije.
Početna nastava geometrije mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome učenici uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih figura koja ne zavise od vremena, materijala, boje, težine i dr. Tako učenici stiču elementarne geometrijske predstave, apstrahujući nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari.
Iako osnovu nastave geometrije u mlađim razredima čine organizovano posmatranje i eksperiment, ipak je neophodno da se učenici navikavaju, u skladu sa uzrastom, ne samo da posmatraju i eksperimentišu već da i sve više rasuđivanjem otkrivaju geometrijske činjenice.
Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod učenika u razrednoj nastavi treba da stvori dobru osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u starijim razredima osnovne škole.
Merenje i mere. - Za upoznavanje metarskog sistema mera treba koristiti očigledna sredstva i davati učenicima da mere predmete iz okoline (u učionici, školskom dvorištu, kod kuće itd.). Isto tako, neophodno je i da se učenici vežbaju da procenjuju odoka (npr. razdaljinu između dva predmeta, masu i sl.), pa da po završenom takvom merenju utvrđuju izračunavanjem koliku su grešku učinili.
Pretvaranje jedinica u manje i veće jedinice treba pokazivati i uvežbavati na primerima, ali u zadacima ne treba preterivati s velikim brojem raznih jedinica. Blagovremenim uvođenjem metarskog sistema mera otpada potreba da se višeimeni brojevi izdvajaju u poseban odeljak, odnosno računske operacije sa višeimenim brojevima treba izvoditi uporedo s računanjem s prirodnim brojevima na taj način što će se višeimeni brojevi pretvarati u jednoimene brojeve najnižih jedinica.
Posebnu pažnju treba obratiti domaćim zadacima.
Domaći zadaci se planiraju navođenjem tipova zadataka, pri čemu se vodi računa o obrazovno-vaspitnim zadacima odgovarajućeg gradiva (teme) i mogućnostima učenika. U "pripremama" (konspektima) za časove konkretno se navode svi zadaci predviđeni za domaći rad.
Pri sastavljanju, odnosno pripremanju zadataka za domaći rad treba imati u vidu individualne sposobnosti učenika (obavezni zadaci, fakultativni zadaci).
Domaći zadaci imaju za cilj ne samo utvrđivanje i ponavljanje pređenog gradiva na času, već i dalje usavršavanje matematičkih znanja, umenja i navika učenika; stoga, osim zadataka sasvim analognih onima koji su rešavani na času, treba zadavati i druge obavezne zadatke (kako bi učenici koristili knjigu, ispoljili svoju inicijativu i druge sposobnosti, mobilisali svoje znanje). Naime, mesto i uloga domaćih zadataka proizlaze iz činjenice što su oni sastavni deo nastave, odnosno učenja i pogodna forma za aktiviranje učenika, osposobljavanje za samostalan rad i učvršćivanje znanja. S tog stanovišta ih treba davati, strukturirati, proveravati i vrednovati. Domaći zadaci proveravaju se na različite načine (koje treba varirati): usmenim ispitivanjem pojedinih učenika (izrada pojedinih zadataka iz domaćeg rada), putem kraćeg kontrolnog rada, planskom komentarisanom proverom (uz angažovanje učenika i povezivanjem s ponavljanjem pređenog gradiva) a, pre svega, neposrednim brzim fragmentarnim uvidom u sveske učenika (frontalno) pri obilasku odeljenja u početku časa ili detaljnim pregledom (van časa) izvesnog broja, po nekom planu, prikupljenih svezaka (uz komentarisanje uočenih grešaka pri vraćanju svezaka i ispravljanje grešaka od strane učenika). Domaće zadatke treba na određeni način vrednovati - posredno uzimati u obzir pri formiranju ocene učenika iz matematike (ceniti redovitost rada, pravilnost rešenja svih ili većine zadataka, kvalitet rešenja, urednost).
Osnovni zahtevi u pogledu matematičkih znanja i umenja učenika
Cilj i opšti zadaci nastave matematike konkretizovani su operativnim zadacima za svaki razred. Polazeći od njih i programskih sadržaja matematike u osnovnoj školi. Kao osnovni zahtevi utvrđuju se sledeća znanja (činjenice, definicije, pravila, dokazi) i umenja (matematičko-logička, radno-tehnička) kojima učenici treba da vladaju na kraju svakog pojedinog razreda u osnovnoj školi i to na nivou prepoznavanja reprodukcije (obavezno), razumevanja (većim delom) ili primenom (izuzetno), što je posebno naglašeno u svakom konkretnom slučaju.
Znati:
- niz brojeva od 1 do 100 i mesto broja 0;
- tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve oduzimanja
- merne jedinice: metar, dinar i paru.
Umeti:
- uočavati razne primere skupova;
- čitati, zapisivati i upoređivati brojeve od 0 do 100;
- koristiti tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva (do automatizma) - za sabiranje i oduzimanje;
- određivati zbir i razliku brojeva u okviru 20;
- rešavati najprostije zadatke sabiranja i oduzimanja;
- uočavati položaj predmeta u neposrednoj okolini;
- razlikovati predmete po obliku i veličini;
- uočavati, imenovati i crtati liniju, tačku i duž;
- koristiti udžbenik.
Znati:
- tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja;
- jedinice: decimetar, centimetar, čas, minut, dan, sedmica, mesec;
- osnovna svojstva računskih operacija.
Umeti:
- koristiti tablicu množenja jednocifrenih brojeva (do automatizma);
- vršiti četiri osnovne računske operacije u okviru prve stotine;
- vršiti proveru obavljene računske operacije;
- izračunati vrednost brojevnog izraza sa dve operacije;
- rešavati jednačine (navedene u programu) na osnovu zavisnosti između rezultata i komponenata operacije;
- rešavati jednostavnije zadatke sa 1-2 operacije;
- meriti duž u centimetrima, decimetrima i metrima;
- crtati izlomljenu liniju, pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mreži;
- odrediti polovinu datog broja;
- koristiti udžbenik.
Cilj i zadaci
Cilj nastavnog predmeta svet oko nas jeste da učenici upoznaju sebe, svoje okruženje i razviju sposobnosti za odgovoran život u njemu.
Zadaci nastavnog predmeta svet oko nas su:
- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;
- razvijanje osnovnih pojmova o neposrednom prirodnom i društvenom okruženju i povezivanje tih pojmova;
- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;
- očuvanje prirodne dečje radoznalosti za pojave u okruženju i podsticanje interesovanja i sposobnosti za upoznavanje pojava kroz aktivne istraživačke delatnosti;
- osposobljavanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija;
- integrisanje iskustvenih i naučnih saznanja u sistem pojmova iz oblasti prirode i društva;
- sticanje elementarne naučne pismenosti i stvaranje osnova za dalje učenje;
- usvajanje civilizacijskih tekovina i upoznavanje mogućnosti njihovog čuvanja i racionalnog korišćenja i dograđivanja;
- razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog učešća i doprinosa u zaštiti životne sredine i održivom razvoju.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Zadaci
- razvijanje tehnika saznajnog procesa: posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;
- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;
- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;
- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;
- podsticanje uočavanja jednostavnih uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, slobodnog iskazivanja svojih zapažanja i predviđanja;
- rešavanje jednostavnih problem-situacija kroz oglede, samostalno i u timu;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju i uvažavanje drugih;
- razumevanje činjenice da je čovek deo prirode i da svojim postupcima utiče na prirodu, kao i razvijanje sposobnosti prepoznavanja čovekovog uticaja na zdravlje i životnu sredinu.
JA I DRUGI (9 časova)
Ja kao prirodno i društveno biće. (1 čas)
Zadovoljavanje svojih potreba i osećanja uvažavajući potrebe i osećanja drugih. (1 čas)
Ambijent u kome živim: dom, ulica, škola, naselje. (2 čas)
Grupacije ljudi u okruženju i moje mesto u njima: porodica, rođaci, susedi, vršnjaci, sugrađani...(3 časa)
Praznici i običaji. (1 čas)
Dečija prava (uvažavanje različitosti i prava drugih). (1 čas)
ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA (42 časa)
Šta čini prirodu - razlikovanje žive od nežive prirode. (1 čas)
Živa priroda (15 časova)
Biljke i životinje različitih staništa u neposrednoj okolini. (2 časa)
Karakteristične biljke u okruženju (izgled, stanište, značaj biljaka i njihovo negovanje). (3 časa)
Karakteristične životinje u okruženju (izgled, stanište, način života, briga o njima). (3 časa)
Razlike i sličnosti među živim bićima na osnovu uočenih osobina. (1 čas)
Razlike i sličnosti među biljkama na osnovu spoljašnjeg izgleda. (3 časa)
Razlike i sličnosti među životinjama na osnovu spoljašnjeg izgleda. (3 časa)
Neživa priroda - voda, vazduh, zemljište (16 časova)
Osnovna svojstva vode: različita stanja, ukus, miris, providnost... (3 časa)
Voda kao rastvarač. (1 čas)
Oblici pojavljivanja vode u prirodi: izvori, reke, potoci, bare, jezera ...(1 čas)
Osnovna svojstva vazduha: miris, providnost. (2 časa)
Strujanje vazduha. (1 čas)
Osnovna svojstva zemljišta: boja, rastresitost, vlažnost. (1 čas)
Oblici reljefa lokalne sredine: brdo, ravnica... (1 čas)
Materijali, njihova svojstva (tvrdo - meko, providno - neprovidno, hrapavo - glatko) i ponašanje u vodi (pliva - tone, rastvorljivo - nerastvorljivo). (2 časa)
Ponašanje materijala pod različitim spoljašnjim mehaničkim i toplotnim uticajima: istezanje, sabijanje, savijanje, uvrtanje, promene pri zagrevanju i hlađenju. (2 časa)
Promena agregatnog stanja vode pri zagrevanju i hlađenju. (2 časa)
Veza žive i nežive prirode (10 časova)
Značaj i uloga sunčeve svetlosti i toplote za živi svet. (1 čas)
Svetlost i senka: oblik i veličina senke, obdanica i noć. (2 časa)
Uticaj prirodnih pojava na živa bića: smena obdanice i noći, smena godišnjih doba, vremenske prilike i njihov uticaj na biljke, životinje i čoveka. (3 časa)
Značaj vode, vazduha i zemljišta za živi svet i ljudske delatnosti. (1 čas)
Gajenje biljaka pod različitim uslovima. (1 čas)
Uticaj ljudske aktivnosti na prirodu. (2 čas)
ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU (10 časova)
Kretanje - promena položaja u prostoru i vremenu, prostorne (napred, nazad, gore, dole, levo, desno) i vremenske (pre, sada, posle) odrednice. (1 čas)
Kretanje svuda oko nas. (1 čas)
Pokretanje i zaustavljanje predmeta: gura, vuče, podiže. (1 čas)
Kretanje u različitim sredinama i po različitim podlogama (brzina i pravac kretanja). (2 časa)
Uticaj oblika predmeta na njegovo kretanje - klizanje i kotrljanje. (1 čas)
Orijentacija u prostoru u odnosu na karakteristične objekte u neposrednom okruženju. (1 čas)
Snalaženje u vremenu - kada je šta bilo: sada, pre, posle; dan, juče, danas, sutra; sedmica; prepoznavanje vremenskih kategorija mesec i godišnje doba. (2 časa)
Pratim, merim i beležim rastojanje i vreme. (1 čas)
KULTURA ŽIVLJENJA (11 časova)
Elementi kulture življenja: stanovanje, ishrana, odevanje, očuvanje zdravlja i životne sredine. (2 časa)
Racionalno korišćenje vode, hrane i energije. (1 čas)
Svojstva materijala određuju njihovu upotrebu i unapređuju kulturu življenja (značaj njihove racionalne upotrebe, kao i upotrebe ambalaže od plastike, stakla i metala). (2 časa)
Opasne situacije po život, zdravlje i okolinu - prevencija i pravilno ponašanje (saobraćaj, nepravilno korišćenje kućnih aparata, alata i različitih materijala, elementarne nepogode). (3 časa)
Saobraćaj i pravila bezbednog ponašanja. (3 časa)
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Zadaci
- razvijanje tehnika saznajnog procesa: posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;
- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;
- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;
- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;
- podsticanje uočavanja uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, na osnovu različitih parametara;
- opisivanje i simuliranje nekih pojava i modelovanje jednostavnih objekata u svom okruženju;
- slobodno iskazivanje svojih zapažanja i predviđanja i samostalno rešavanje jednostavnih problem-situacija;
- razvijanje različitih socijalnih veština i prihvatanje osnovnih ljudskih vrednosti za kriterijum ponašanja prema drugima;
- razvijanje odgovornog odnosa prema okruženju, interesovanja i spremnosti za njegovo očuvanje.
ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA (27 časova)
Živa priroda (12 časova)
Zajedničke osobine živih bića (disanje, ishrana, rast, ostavljanje potomstva). (4 časa)
Raznovrsnost biljaka u mojoj okolini. (2 časa)
Raznovrsnost životinja u mojoj okolini. (2 časa)
Razlike među živim bićima u zavisnosti od sredine u kojoj žive. (1 čas)
Uzajamna zavisnost biljaka, životinja i čoveka. (2 časa)
Čovek kao deo žive prirode i njegova uloga u održivosti prirodne ravnoteže. (1 čas)
Neživa priroda (11 časova)
Gde sve ima vode (oblici pojavljivanja i osnovna svojstva vode). (1 čas)
Promenljivost oblika i slobodna površina vode, uslovi toka. (2 časa)
Vazduh svuda oko nas, vazduh - uslov života. (1 čas)
Kako prepoznati vazduh (kroz sopstveno kretanje i pokretanje tela). (2 časa)
Sunce - izvor svetlosti i toplote i uslov života. (1 čas)
Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlađenju vode i vazduha (promena temperature, isparavanje i zamrzavanje vode, nastajanje oblaka, magla, padavine, vetar...). (3 časa)
Zemljište - uslov za rast i razvoj biljaka. (1 čas)
Veza žive i nežive prirode (4 časa)
Bez čega ne mogu živa bića - neraskidiva veza žive i nežive prirode. (1 čas)
Promene u prirodi i aktivnosti ljudi u zavisnosti od godišnjih doba. (1 čas)
Zagađenost vode, vazduha i zemljišta (načini zagađivanja i njihove posledice) i mogućnost zaštite. (2 časa)
GDE ČOVEK ŽIVI (15 časova)
Reljef i površinske vode u mestu i okolini. (1 čas)
Naselja (pojam i vrste naselja nekad i sad). (2 časa)
Živimo u naselju (grupe ljudi, uloge pojedinaca i grupa). (2 časa)
Pravila ponašanja u grupi (prava i odgovornosti pripadnika grupe, običaji, tradicija i praznici nekad i sad). (4 časa)
Snalaženje u naselju (ulica, broj, karakteristični objekti...). (2 časa)
Saobraćaj kao vid komunikacije (značaj saobraćaja u životu čoveka, vrste saobraćaja i saobraćajna sredstva, osnovna pravila bezbednog ponašanja i kultura ponašanja u saobraćaju...). (4 časa)
LJUDSKA DELATNOST (18 časova)
Čovek stvara (uslovi za život i rad, potrebe ljudi, proizvodi ljudskog rada). (1 čas)
Isti materijal - različiti proizvodi, različiti materijali za isti proizvod. (1 čas)
Raznovrsnost materijala (drvo, kamen, metal, staklo, razne vrste plastike, guma, papir, karton, plastelin ...). (1 čas)
Osnovna svojstva materijala (tvrdoća, elastičnost, plastičnost...) i njihov značaj za ljudsku delatnost. (2 časa)
Ponašanje materijala pod mehaničkim uticajima. (2 časa)
Uticaj toplote na tela (promena temperature, širenje i skupljanje, topljenje i očvršćavanje, sagorevanje ...). (3 časa)
Toplotna provodljivost materijala. (2 časa)
Mogućnost naelektrisavanja tela i osobine koje tada ispoljavaju. (2 časa)
Električna provodljivost materijala (provera pomoću strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom). (2 časa)
Kombinovanje materijala i pravljenje novih celina. (1 čas)
Pojam i značaj reciklaže. (1 čas)
KRETANJE U PROSTORU I VREMENU (12 časova)
Dan, određivanje doba dana prema položaju Sunca, trajanje dana. (1 čas)
Kretanje u prostoru i vremenu (promena položaja u toku vremena). (1 čas)
Šta sve utiče na brzinu kretanja tela (oblik i veličina tela, materijal od koga je načinjeno, podloga, sredina, jačina delovanja). (4 časa)
Brzina kretanja organizama u zavisnosti od oblika tela i sredine u kojoj žive. (1 čas)
Merenje vremena (pojam sata i korišćenje časovnika). (2 časa)
Vremenske odrednice: dan, sedmica, mesec, godina. (1 čas)
Delovi godine - godišnja doba (trajanje). (1 čas)
Snalaženje na vremenskoj lenti. (1 čas)
Nastavni programi predmeta svet oko nas nadovezuju se na sadržaje Pripremnog predškolskog programa u okviru koga su učenici stekli neka saznanja o sebi, prirodnom i društvenom okruženju. Puno ostvarenje programa, čiji se cilj odnosi na sticanje znanja, formiranje veština, usvajanje stavova i vrednosti, podrazumeva korelaciju sa obaveznim i izbornim nastavnim predmetima i vannastavnim aktivnostima.
U nastavnom procesu polazi se od nesistematizovanih iskustvenih saznanja učenika i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. Pri izboru programske građe primenjena je koncepcija spiralnih krugova u cilju formiranja elementarnih naučnih pojmova i postavljanje mreže za sistem pojmova iz oblasti prirode, društva i kulture, u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. To znači da se ista tematika iz razreda u razred proširuje, produbljuje i posmatra sa različitih aspekata uz postepeno uvođenje novih sadržaja. Potrebno je obezbediti integrisanost gradiva koje se obrađuje, kako među različitim sadržajima programa, tako i sa drugim predmetima i realnim životom. Sistematizovanjem, dopunjavanjem i restruktuiranjem iskustvenih saznanja učenika i njihovim dovođenjem u vezu sa naučnim saznanjima, znanja se nadograđuju, proveravaju i primenjuju. Zapažanje osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti treba da budu u osnovi svih aktivnosti u realizaciji ovog programa, što na ovom uzrastu predstavlja odličan podsticaj za razvoj saznajnih sposobnosti i kognitivnih procesa učenika.
Znanja koja se stiču u okviru ovog predmeta treba da budu u funkciji odgovornog odnosa prema sebi, drugima i prirodi. Za učenike je važno da mesto i ulogu čoveka u okruženju ne posmatraju po antropocentričnom modelu već da razvijaju ekocentrični pogled na svet, jer je čovek deo prirode i u skladu sa njom treba da se ponaša. Sa ekologijom su se učenici susreli u Pripremnom predškolskom programu ali je u prvom ciklusu potrebno ta saznanja proširiti i stvoriti preduslove za razumevanje koncepta održivog razvoja koji je širi od razumevanja značaja očuvanja prirode. Učenici prvog razreda se oslanjaju na konkretno mišljenje i još uvek imaju teškoće da razumeju kauzalne odnose i sagledaju posledice u budućnosti. Zato je potrebno kontinuirano koristiti očigledne primere koji su dovoljno jasni i konkretni kako bi se učenicima približili suštinski principi održivog razvoja. Učenike treba podsticati na učešće u aktivnostima primerenim uzrastu kao što su: negovanje biljaka u školi i domu; uočavanje negativnih i pozitivnih uticaja čoveka u neposrednoj okolini, uočavanje izvora zagađivanja vode, vazduha i zemljišta u okolini i učešće u raznim akcijama zaštite; sakupljanje i razdvajanje otpada za reciklažu - papir, plastika... Puno razumevanje tog koncepta je moguće tek na kasnijem uzrastu učenika ali se ono razvija već od predškolskog uzrasta, kontinuirano i ne samo na nivou znanja već na nivou usvojenih vrednosti, stavova i pre svega navika.
Pri definisanju programskih sadržaja ovog nastavnog predmeta poštovan je zavičajni princip. Program u prvom razredu odnosi se samo na neposredno okruženje - Moja okolina, a u drugom razredu - Moje mesto, naselje sa okolinom. Sadržaj programa u prvom razredu obuhvata tematske celine Ja i drugi, Živa i neživa priroda, Orijentacija u prostoru i vremenu, Kultura življenja, a u drugom: Živa i neživa priroda, Gde čovek živi, Ljudska delatnost, Kretanje u prostoru i vremenu. Svaka od njih je struktuirana tako da ukazuje na aspekt sa kog treba razmatrati navedene sadržaje uključujući elemente održivog ponašanja (zdravlje, ekologija, demokratičnost, tehnologija, kultura...).
Ovaj nastavni predmet predstavlja osnovu za izučavanje sadržaja u okviru nastavnih predmeta biologija, geografija, istorija, fizika i hemija. Ako se ima u vidu da će se učenici susresti sa tim predmetima tek za nekoliko godina važno je postepeno graditi mrežu pojmova i obezbediti pozitivan transfer znanja. Predmet ne bi trebalo opterećivati preteranom faktografijom, već se fokusirati na sticanje osnovnih znanja koja treba da budu dobro integrisana kako ne bi ostala izolovana i samim tim manje razumljiva i još manje primenljiva.
U strukturi programa uz sadržaje naveden je i fond časova koji je orijentacioni vodič za nastavnike. Njegovo uvažavanje, uz izbor adekvatnih metoda i načina rad, omogućuje uspešno ostvarenje ciljeva i zadataka programa. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom pri izradi operativnih planova može napraviti izvesne izmene u broju časova vodeći računa o tome da se ne naruši celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor.
U ovom predmetu učenje treba da se odvija kroz interaktivne socijalne aktivnosti, ispoljavanje individualnosti uz poštovanje različitosti, tuđih potreba i prava. U zavisnosti od sadržaja i cilja koji se želi ostvariti nastavnik treba da podstakne učenike na različite aktivnosti. Važno je odabrati aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvažava različitosti u sklonostima dece pri upoznavanju sveta i procesu učenja. Dobra integracija čulnih utisaka je uslov za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opažajno-praktičnog mišljenja u pojmovno.
Kad god je to moguće, u procesu učenja treba omogućiti učenicima izbor različitih aktivnosti, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja željenih ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogućnosti. Neophodno je pružiti mu priliku da kroz aktivnosti pokaže svoju osposobljenost u praktičnoj primeni usvojenih znanja. Za izučavanje prirodnih pojava vrlo je značajno problemsko strukturiranje sadržaja kao podsticaj radoznalosti i intelektualne aktivnosti dece. U prvom i drugom razredu prednost imaju istraživačke aktivnosti zasnovane na čulnom saznanju, stečene praktikovanjem kroz eksperimente u osmišljenoj obrazovnoj aktivnosti, kao i u svakodnevnom životu i spontanoj igri. Poželjne su aktivnosti koje omogućuju interakciju sa fizičkom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa i stiču se socijalne veštine. Takođe, većina ciljeva i zadataka ovog predmeta se postiže kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.
Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta svet oko nas jesu:
- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);
- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;
- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;
- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;
- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;
- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;
- Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;
- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam učenik;
- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzročno-posledičnih odnosa;
- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;
- Stvaranje - kreativna produkcija;
- Igranje - didaktičke, edukativne i spontane igre;
- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje i realizacija.
Postavljeni ciljevi i zadaci realizuju se kroz nastavni proces u školi, obogaćen ostalim oblicima aktivnosti u okviru školskog programa. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi, osmišljene ekskurzije, osmišljeni časovi u prirodi, zimovanja i letovanja učenika, kao i učešće u odgovarajućim akcijama u saradnji sa lokalnom sredinom, roditeljima, društvima za zaštitu životne sredine, za zaštitu životinja...
Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta za prvi i drugi razred, u realizaciji programa za predmet Svet oko nas preporučuje se i korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija.
Praćenje i vrednovanje treba obavljati kontinuirano, uvažavajući interesovanja i aktivnosti učenika u procesu učenja, a u skladu sa individualnim razvojnim sposobnostima. Pri procesu praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, kao i postizanju postavljenih standarda, poželjno je što manje koristiti klasične pismene provere znanja - kontrolne i pismene vežbe. Pored motivacionog značaja, ocena bi trebalo da predstavlja i odraz kvaliteta ispunjenosti postavljenih standarda (znanja, umenja, stavova i vrednosti) u okviru predmeta.
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU SVET OKO NAS U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU
(drugi razred)
GDE ČOVEK ŽIVI?
HOL ÉL AZ EMBER?
Običaji, tradicija i praznici nekad i sad: Lucijin dan - 13. decembar; izrada adventnog venca; korinđanje; maškare; farbanje jaja.
Szokások, hagyományok, ünnepek régen és ma: Luca napja - december 13-án; adventi koszorú készítése; betlehemezés; Farsangi álarcos alakoskodás; tojásfestés.
Istorijska predanja: Božji mač, Legenda o čudesnom jelenu.
Történelmi mondák: Az Isten kardja, A csodaszarvas legendája.
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci:
- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina, svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;
- da razvija pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;
- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;
- stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;
- razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;
- razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;
- da stvara interesovanje i potrebu za posećivanjem izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;
- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi, primenjuju u radu i životu;
- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;
- razvijati motoričke sposobnosti učenika.
Operativni zadaci
U prvom razredu treba:
- osposobljavati učenika da se služi sredstvima i tehnikama likovno - vizuelnog izražavanja koji su dostupni njegovom uzrastu;
- stvarati uslove za kreativno opažanje i tumačenje predviđenih sadržaja u prvom razredu (oblike i njihove kvalitete, odnose u vidnom polju, svetlo i senku, taktilnost, crtani film i strip, razlikovanje pojedinih sredina, dizajn, performans, preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem);
- motivisati učenika da se slobodno likovno-vizuelno izražava, svojstveno uzrastu i individualnoj sposobnosti i da maštovito predstavlja svet oko sebe.
OBLICI I NJIHOVI KVALITETI
Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-široko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto.
Pojmovi: oblik.
ODNOSI U VIDNOM POLJU
Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, više-niže, između, us-pravno-položeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno.
Pojmovi: orijentacija.
VREMENSKI I PROSTORNI NIZOVI
(CRTANI FILM I STRIP)
Asocijacije u nizu, crteži u nizu, slike u nizu, pokretni crteži, mrlje, oblici...
Pojmovi: film, strip.
SVETLO I SENKA
Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrđivanje promenljivosti oblika i senke zavisno od ugla i daljine osvetljavanja.
Pojmovi: svetlo, senka.
TAKTILNOST
Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira.
Pojmovi: dodir.
IZGLED UPOTREBNIH PREDMETA (DIZAJN)
Predmeti koji su prilagođeni učeničkom uzrastu i upoređivanje predmeta koji nisu prilagođeni učeničkom uzrastu.
Pojmovi: dizajn.
ODREĐENI PREDMET KAO PODSTICAJ ZA RAD - PERFORMANS
Akcija, radnja, doživljaj, reč, zabeleška, muzička vinjeta...
Pojmovi: performans.
PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM
Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.
Pojmovi: spajanje.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- shvate likovno-vizuelni rad kao izraz individualnog osećanja, doživljaja i stvaralačke imaginacije;
- opažaju, sećaju se, objašnjavaju i rekonstruišu pojave ili situacije;
- steknu iskustva o: oplemenjivanju životnog i radnog prostora, kontrastu oblika, karakteru oblika, korišćenju materijala za rad, vizuelnim znakovima, opažanjima oblika u kretanju, komponovanju, rekomponovanju, dejstvu svetlosti na karakter oblika;
- razviju naviku lepog pisanja;
- razviju osetljivost za lepo pisanje (ćirilička i latinička paleografija).
KRETANJE OBLIKA U PROSTORU
Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru.
Pojmovi: kretanje, prostor.
DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (SVETLOST)
Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri.
Pojmovi: svetlost, silueta.
AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR
Izrada maski, kostima i scene.
Pojmovi: ambijent, scena.
LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM
Pisanje latiničkih slova uporedo sa ćiriličkim slovima.
Pisanje latiničkih i ćiriličkih slova u skladu sa kaligrafskim principima.
Pojmovi: latinica i ćirilica.
KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAŽANJE OBLIKA)
Prirodni i veštački oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan - višebojan, obrađen - neobrađen, prav - kriv, jednostavan - složen, ispupčen - udubljen.
Pojmovi: kontrast.
RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA
Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci.
Pojmovi: heraldika.
JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUAŽ)
Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta.
Pojmovi: kluaž, jednobojan.
ZAMIŠLJANJA
Verbalni opis, tekst, fotografija...
Pojmovi: fotografija.
PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJE)
Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.
Pojmovi: vezivanje.
Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture prema sadržajima programa.
Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogućnosti da ispolji kreativnost, da pronalazi odgovarajuće oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo će mu pomoći u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, šablona, odnosno očekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znači da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik načini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uočio karakter zadatka i načine rada u realizaciji takvog zadatka, što će biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upućenog učenicima. Najvažnije je izvršiti identifikaciju sadržaja, polazeći od opažanja okoline (prirode i veštačkog čovekovog okruženja - objekti koje je čovek načinio). Najbolje je učenje od prirode, posmatranje, opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, iz čega će proizaći i potreba za očuvanjem prirode, a potom simboličan izraz karakterističnih elemenata koji će označiti i prirodu učenika. To će biti prilika da se odredi pojam u sadržaju dva do tri podpojma i nekoliko informacija što će imati obrazovno značenje. Treba voditi računa da zahtev bude sveden i prilagođen uzrasnim mogućnostima učenika (njegovim psihofizičkim karakteristikama), čime će biti zadovoljen elementarni zahtev da za predviđeno vreme od jednog, do dva časa, učenik završi svoj rad. Neprimereno je da učenik završava svoje radove kod kuće, da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. Učenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi rešenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doživljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki čas ponaosob. Nastavnik treba da priđe rešavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloženja celina programa treba da mu posluže kao motivacija za pronalaženje svojih ideja. Nije preporučljivo da nastavnik nudi teme učenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa učenicima kako bi svaki učenik pre početka rada došao do svoje ideje, a na osnovu ponuđenog likovnog sadržaja.
Prilikom planiranja treba voditi računa da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vežbanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predviđenog sadržaja u nekoj od predviđenih tehnika i korišćenja materijala. Vežbanjem su predviđeni isti sadržaji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da sačini po tim principima godišnji plan rada iz koga će kasnije sačiniti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godišnjih i operativnih planova rada, nastavnik treba da vodi računa o identifikaciji sadržaja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki od predviđenih nastavnih jedinica - sadržaja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za učenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogućnosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako nešto traži i od učenika. U procesu motivisanja učenika za rad, nastavnik će voditi razgovor o predviđenim sadržajima (likovni sadržaji), čime će stvoriti uslove, a oslanjajući se na znanja učenika stečena u drugim oblastima, da svaki učenik pronađe svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kaže koju će temu učenici crtati, slikati ili vajati! Učenik sam treba da dođe do svoje teme, to naglašavamo prema planiranom sadržaju, kako se ne bi desilo da na svakom času nastavnik kaže "danas ćete crtati ili slikati slobodnu temu". Učenik treba da izvrši izbor teme na osnovu dobro vođenog razgovora o opažanju prirode i čovekovih tvorevina koje čine njegovo okruženje. Dobro bi bilo kada se učenici ne bi držali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvrše izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje. To su najčešće vrlo jeftini papiri, kao što je natron papir, pak papir, čak i novinska hartija može da posluži kao podloga za slikanje. Treba vrlo često menjati format papira, ili podloge na kojoj se nešto radi, da li je to podloga za kolaž, dekolaž ili asamblaž. Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaženim brašnom i vodom, ili razblaženim lepkom za drvo, ili možda nekim drugim materijalom sa nekim drugim vezivom, što može i sam nastavnik da učini. Na taj način će početi neka vrsta istraživačkog rada u ovoj oblasti. To će ujedno biti prilika da nastavnik uočava da li su neki učenici ušli u manir koristeći određeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih učenika, a dešava se da postaju "vešti", treba mu ponuditi da radi sa drugim materijalom, koji će mu pružiti "otpor", a on će se truditi da reši problem te će samim tim biti doveden u situaciju da ulažući "napor" bude i kreativan.
Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sačinjava novi godišnji i operativne planove rada, čime će dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za učeničku kreativnost, jer svake godine sačinjava planove na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, što će njegovu praksu kontinuirano unapređivati.
Priprema za čas
Postoje dve vrste pripreme u nastavi likovne kulture. Prva priprema je vizuelna ili likovna priprema. Za svaku nastavnu jedinicu (svaki čas obrade novog gradiva), nastavnik treba da uradi likovni rad na nivou zahteva programa i pretpostavljenih zahteva prema učenicima, u skladu sa obrazovnim standardima i uzrasnim mogućnostima učenika. Kao što nastavnik treba da bude pripremljen za druge oblasti (zna matematiku), tako treba da bude pripremljen i za nastavu likovne kulture, jer je neprimereno da nastavnik od učenika traži nešto što ni sam ne može da uradi. Deca na tom uzrastu, po svojoj prirodi imaju potrebu za imitacijom, a nastavnik treba da zna da njihove psihofizičke i motoričke sposobnosti nisu na tom nivou, da bi ih podsticao na imitaciju (mimezis). To znači da im neće nuditi tehnike i materijale neprimerene njihovim mogućnostima i vremenu koje imaju na raspolaganju. Na taj način će stvoriti uslove da kod učenika gradi iskustvo na iskustvo, po principu očekivanja neočekivanog. U ovoj oblasti treba predvideti oko 50% znanja i oko 50% osećaja, vodeći računa o neposrednom estetskom doživljaju učenika u procesu rada i u procesu gledanja umetničkih dela koja odgovaraju planiranoj celini programa. Isto tako, na kraju svakog časa treba izložiti sve učeničke radove na flanelografu. Voditi razgovor o uspešnosti rada u celini, kada će se uočiti razlike u likovnom izrazu kod učenika. Neki učenici neće biti uspešni u jednom radu, ali će biti uspešniji u nekom drugom radu, što znači da bi do kraja školske godine svi učenici trebalo da budu uspešni zavisno od njihove individualnosti. Nastavnik bi trebalo da zabeleži uspešnost njihovog rada u svojoj svesci koju interno vodi, a ocene treba da daje na kraju završene celine programa. Na kraju i sam nastavnik će osetiti smisao svog likovnog rada koga je na početku časa sačinio za početak ovog časa, a u skladu sa planiranim sadržajem.
Pismena priprema
Pismenom pripremom ćemo predvideti osnovne vrednosti nekog predviđenog sadržaja. Na primer, kretanje oblika u prostoru. Tu ćemo se odrediti prema jednom pojmu. U ovom slučaju to može da bude kretanje. To bi bio osnovni pojam o kome ćemo voditi razgovor sa učenicima opažajući prirodu, na primer, kretanje lišća na drveću, kretanje učenika na časovima fizičkog vaspitanja, i slično. Potpojmovi će tada biti oblici i prostor. To znači da su oni (podpojmovi) u funkciji shvatanja osnovnog pojma. Učenicima tog uzrasta treba ponuditi onoliko informacija, koliko ih to neće opteretiti, što znači oko 5 do 10 informacija. Informacija može da bude reč, rečenica, neki mali kontekst. Iz toga izvlačimo cilj. Cilj treba da ima obrazovno značenje, koje uključuje i neposredni estetski doživljaj. Iz cilja proizlaze zadaci estetičkog karaktera, u ovom slučaju oslonci mogu da se traže u kinetičkoj umetnosti, zatim, zadaci obrazovnog karaktera, što znači oslanjamo se na dostupne informacije vezane za kretanje koje učenici spoznaju kroz druge oblasti, ali i oblast moderne umetnosti. Kada govorimo o vaspitnim zadacima, tu pre svega mislimo na socijalizaciju i emancipaciju učenika. Stvaraćemo uslove za oblikovanje kolektiva po ličnim, kreativnim mogućnostima učenika pojedinačno. Kolektiv treba da bude grupa kreativnih pojedinaca, čime želimo da izbegnemo formiranje kolektiva po obrascu nastavnika. Osvešćivanjem učenika o sadržajima koje savladava, ne opterećujući ga kroz igru, stvaramo uslove i za njegovu emancipaciju. Planiranjem treba da predvidimo i praktične zadatke, u situaciji kada treba da učenike naučimo da praktično koriste sredstva i tehnike, kako bi što uspešnije realizovao svoje ideje. U procesu planiranja treba da brinemo o korelaciji sa drugim nastavnim oblastima, što znači da se oslanjamo na njihova znanja iz drugih oblasti, što će olakšati kreativni pristup i u likovnom radu. Ne treba da zapostavimo i korelaciju sadržaja likovne kulture u vertikali. Tu mislimo na oslanjanje učenika na prethodna iskustva iz ove oblasti sa pretpostavkom rada na narednim časovima. Iz toga će proizaći saznanje da vodimo računa da ne opteretimo učenike zahtevima na jednom času. Rečju, treba smanjivati zahteve usmerene prema učenicima, kako bi razvijali svoja saznanja u toku cele godine.
Za sve to vreme treba razmišljati i o didaktičkim principima, odnosno prilagođavanju zahteva uzrasnim mogućnostima učenika, nastavnom vremenu koje je na raspolaganju, ali isto tako i o minimalnim sredstvima sa kojim učenici treba da realizuju zadatak (nastavnik će to sam najbolje uočiti u toku svog rada na vizuelnoj pripremi). To možemo tumačiti i na drugačiji način u ovoj oblasti, kada treba da načinimo kompoziciju časa, jer sve celine programa su različitog karaktera, pa je potreban i drugačiji redosled zahteva u toku jednog časa. Ako je kretanje oblika u prostoru postavljeni zahtev, onda sve vreme treba da pratimo i da učestvujemo u svim fazama rada zajedno sa učenicima, kako bismo pomogli u tehničkom smislu uspešnu realizaciju zadatka. Kako smo učenicima već na prethodnom času saopštili koje materijale treba da donesu, uputićemo ih u načine korišćenja tog materijala po etapama. Da li je to, kako je to u ovom uputstvu navedeno, konstrukcija nekog starog kišobrana, na kome će se kačiti neki oblici, ili su to štapići, učeniku treba pomoći da se to u određenom prostoru postavi. Zatim, u nekoj sledećoj fazi treba im pokazati kako da koriste kanap, kako da dolaze do svojih originalnih rešenja za sačinjavanje oblika, kako im pomoći da takve oblike, po svom nahođenju postavljaju u određeni prostor. A isto tako je korisno da, kada završe takav rad, učenici na nekom papiriću pišu o čemu razmišljaju dok gledaju svoj završen rad, što je prilika da pored obrazovnog značenja (mislimo na objekte fizičkog karaktera), uočimo i, eventualni, njihov neposredni estetski doživljaj. U ovom slučaju to će biti kombinovana tehnika, a uz to ako je crtao ili slikao oblike koje je sačinjavao na istom času, imaćemo više tehnika. Na taj način racionalizujemo vreme i ne izdvajamo posebno crtačke, slikarske ili vajarske tehnike, ali treba nastojati da do kraja školske godine svi učenici prođu kroz sve likovne tehnike koristeći sve predviđene materijale. Iz ovoga se vidi da je moguće predvideti i frontalni i grupni rad učenika, ali ne smeta da se planira rad u parovima, kao i individualni rad učenika. Nastavnik će sam uočiti, prema preferencijama učenika, a i njegovom pedagoškom odnosu prema učenicima, kako će formirati grupe i kojim će učenicima omogućiti individualni rad. Metode rada biće u skladu sa karakterom zadatka i nastavnikovom kreativnošću, što znači da nastavnik treba da bude kreativan u stvaranju uslova za te aktivnosti učenika.
Tok časa: Uvodni deo časa može da traje od 8 do 15 minuta, zavisno od pripremljenosti učenika. Da bismo ostvarili planirani sadržaj, misli se na znanja koja su učenici stekli i u drugim oblastima. Razume se, takav zadatak rešavaće iz aspekta likovne kulture. Glavni deo časa podrazumeva stručnost nastavnika, odnosno njegovu sposobnost da napiše neku vrstu malog eseja o predviđenom zadatku, kroz koji će provući sve faze rada sa učenicima, kao i svoje eventualne intervencije u individualnom radu sa grupama ili pojedincima. To će ujedno biti prilika, da za učenike koji pokazuju pojačano interesovanje za oblast likovne kulture, pojačava zahteve, a kada je reč o učenicima koji su manje zainteresovani za rešenje tog zadatka, da pronalaze odgovarajuće načine za motivacione sadržaje, kako bi i oni bili uključeni u rešavanje postavljenog zadatka. Iz ovog proizlazi da je planirani sadržaj namenjen ukupnoj učeničkoj populaciji. Obavezno treba predvideti desetak minuta pri kraju časa, za razgovor o uspešnosti rada.
Obrazovni standardi
U ovoj oblasti su predviđene četiri dimenzije obrazovnih standarda. Prva dimenzija je opažanje. Na primer opažanje kretanja oblika u prostoru. Druga dimenzija je primanje, što znači, treba opredmetiti opažaj kretanja, jer nam se vrlo često dešava da prolazimo godinama pored neke zgrade, i ako bi nas neko pitao kako izgleda fasada takve zgrade, teško bismo mogli opisati pomenutu fasadu. Zato je potrebno da vodimo razgovor o karakteristikama opaženih vrednosti, da bismo to upamtili. Treća dimenzija je razumevanje opažene i primljene vizuelne informacije. Da bismo razumeli nešto što smo opažali i primili kao informaciju, obično se vodi razgovor o strukturiranju karaktera takve informacije. Četvrta dimenzija je postupanje prema opaženoj i primljenoj informaciji, a uz sve to smo je i razumeli, onda postupanje može da bude u formi reči, rečenica, pisanog konteksta, a u našoj oblasti je važno da tako shvaćen na individualan način, učenici postupaju preko medijuma i primerenih materijala. Govoreći o opažajima, mislimo na sve opažaje koji se mogu opisati, ili likovnim - vizuelnim jezikom izraziti. Tako ćemo doći u situaciju da koreliramo opažaje (auditivne, vizuelne, taktilne...) Prilikom ocenjivanja, treba da imamo u vidu obrazovne standarde, ali i znanje protkano osećajima ili osećaje obogaćene znanjem pretpostavljene neposrednim estetskim doživljajem učenika. Uvek treba imati na umu postavljeni cilj i zadatke. U kojoj meri je realizovan cilj i kako su ostvareni zadaci, tam pre što sebe uvek treba da preispitujemo kako bi učenik, ako nije bio uspešan u nekoj tehnici, rešio postavljeni problem, kako bi ga rešio u nekoj drugoj tehnici sa drugim materijalima. Na tome treba da insistiramo i u procesima vežbanja, jer se u praksi takve situacije vrlo često dešavaju, da učenik bude uspešniji u nekoj drugoj tehnici. Prilikom ocenjivanja, treba se osloboditi nagrađivanja učenika za mimetička rešavanja (imitacije, kopiranja, oponašanja prirode i čovekovih tvorevina), to zbog toga što je već rečeno da učenici osnovnoškolskog uzrasta ne mogu rešavati takve zahteve. Ako učenici po svojoj prirodi imaju potrebu da imitiraju, to im ne treba sporiti, ali mi od njih nemamo pravo da tražimo imitaciju. Ukoliko smo uočili da je on ušao u manir, pa je samim tam postao i vešt u kopiranju samog sebe, treba ga podsticati načinom ocenjivanja da se oslobodi manira.
Preporuke za ostvarivanje programa
Na prvim časovima likovne kulture od učenika treba tražiti da crtaju i slikaju različitim materijalima, kako bi nastavnik uočio situaciju, odnosno sa kojom vrstom iskustva deca dolaze u osnovnu školu. Neka deca su u vrtićima već prihvatila pojedine sheme i šablone koje su stekli kao naviku kroz likovne aktivnosti. Neka deca su u svojim porodicama samostalno crtala želeći u svojoj prirodi da komuniciraju sa svojom sredinom. I u jednoj i u drugoj situaciji, dobijali su pohvale za svoje crteže, na osnovu "kriterijuma" koji su rezultat socio-kulturnog miljea iz kog deca dolaze. Nastavnik bi trebalo da ima obimniju svesku u koju će upisati imena učenika, a uz njihova imena i svoja opažanja o karakteristikama i navikama učenika da crtaju istim materijalima (flomasteri, olovke u boji, grafitne olovke), shematski prikaz predmeta i objekata njegove okoline, što proizlazi iz likovnih tipova dece. Prve intervencije nastavnika na tim časovima biće da insistira kod učenika, koji su navikli da crtaju istim materijalom, da menjaju materijal kojim će crtati i slikati, kako bismo ih oslobodili stečenih navika. U svesci to sve treba da bude zabeleženo, a bilo bi dobro kada bi nastavnik imao svesku ili sveske, da prati razvojnu liniju učenika sve do 4. razreda. Time će ujedno imati uvid u uspešnost svog rada. To će mu dati istovremeno i priliku da izvrši intervencije u načinima svog rada, rečju, to mu je prilika i za lično usavršavanje. Treba napomenuti da u toku četvorogodišnjeg rada poželjno je da nastavnik šalje učeničke radove na kolektivne konkurse, što je još jedna prilika za njihovo vrednovanje.
Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu
I Oblici i njihovi kvaliteti (6 časova - 4+2)
Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-široko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto.
Pojmovi: oblik.
1. Podsticati učenike da gledaju i uočavaju prirodu, ali i urbanu okolinu oko sebe, kako bi samostalno došli do saznanja šta je celo, a šta deo nečeg, nekog predmeta, šta je visoko, a šta nisko, šta je svetlo ili tamno, dodirom meko-tvrdo, glatko-hrapavo i sl. Značajno je da učenici objasne svoj vizuelni i taktilni opažaj. Iz toga će svako za sebe pronalaziti temu za rad, što znači da koliko je učenika, toliko će biti i tema, a rešavaju isti sadržaj. Nastavnik treba da bude samo voditelj takvog procesa, da se oslanja na učenikova saznanja neposrednim gledanjem i učenjem o predmetima i pojavama iz drugih nastavnih oblasti (svet oko nas, matematika).
2. Pošto su uočili za njih značajne celine ili detalje iz prirode i neposredne okoline, učenici će za svoje zadatke koristiti tehnike crtanja grafitnim olovkama, ili tehniku tempere, akvarela i voštanog pastela.
3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...
II Odnosi u vidnom polju (10 časova - 6+4)
Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, više-niže, između, uspravno-položeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno.
Pojmovi: orijentacija.
1. Razgovarati sa učenicima o prostoru, šta je levo šta je desno, gore, dole, na primer, ptice su gore, mi se nalazimo dole. Šta vidimo da se nalazi gore kada smo u zatvorenom prostoru. Šta vidimo gore i dole kada smo na ulici, autobuskoj stanici, šta je levo, a šta desno, i da li bismo to što vidimo mogli i da nacrtamo, naslikamo ili da uradimo glinom, ili možda nekim drugim materijalom. Nastavnik će se verovatno setiti i nekih drugih ideja, oslanjajući se na oblasti koje upoznaje u okviru drugih nastavnih predmeta.
2. I ovaj zadatak može da se reši u crtačkim, slikarskim i vajarskim tehnikama.
3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...
III Vremenski i prostorni nizovi (crtani film i strip) (4 časa - 2+2)
Asocijacije u nizu, crteži u nizu, slike u nizu, pokretni crteži, mrlje, oblici...
Pojmovi: film, strip.
1. S obzirom na to da učenici stasavaju i rastu uz saznanje da postoji crtani film, a povremeno dolaze u kontakt i sa stripom, smatra se našom obavezom da im nešto kažemo o crtanom filmu i stripu, kako bi se razvijao i kritički odnos prema crtanom filmu, jer nisu svi crtani filmovi koje deca gledaju za decu. Često se deci nude crtani filmovi u kojima ima mnogo sadržaja neprimerenih za njihov uzrast, i nisu u funkciji pravilnog razvoja, pa je korisnije voditi razgovore sa decom o sadržajima crtanog filma, uz elementarno objašnjavanje tehnika crtanja (oko 25 crteža u sekundi crtanog filma i stripa). Treba im predložiti da sami, na površini papira, slobodnom rukom izvuku pravougaonike i da u tam pravougaonicima, u nizu, crtežom ispričaju neki svoj sadržaj - priču vezanu za lični doživljaj.
2. Crtačke, slikarske tehnike, a mogu se koristiti i vajarske tehnike u smislu sačinjavanja nekih figura kojima će učenici saopštiti neku animaciju. To mogu biti crteži u nizu, učenici mogu da sačinjavaju i mrlje u nizu, koje mogu nastati sasvim spontano u dečijem radu. S jedne strane, može se poći od teksta, i sa druge strane, može se krenuti od mrlja koje bi načinili na nekom većem formatu papira, pa ih kasnije seći, kolažirati u nizu. Gledajući u mrlje koje se nalaze u nizu, mogu sačiniti neku svoju novu priču.
3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...
IV Svetlo i senka (6 časova - 4+2)
Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrđivanje promenljivosti oblika i senke, zavisno od ugla i daljine osvetljavanja.
Pojmovi: svetlo, senka.
1. Oslanjajući se na već postojeća saznanja po prirodnoj i veštačkoj svetlosti, učenike treba uvoditi u procese opažanja izvora svetlosti i uslovljavanja nastanka senke. U odnosu na izvor svetlosti i veličinu predmeta, koja se nalazi ispred izvora svetlosti, pojaviće se senka. Na primer, sunčani dan, oblik i dužina senke nekog predmeta pa i samog deteta koje je osvetljeno prirodnom svetlošću. Ako bismo, ipak upotrebili veštačku svetlost, kao što je grafoskop, usmerenu prema grupi učenika, uz u pozadini postavljen natron papir ili pak-papir, pojaviće se senke koje mogu biti opcrtane, preklopljene, pa kasnije od strane učenika pastelnim bojama popunjene. Postoje i druge igre sa svetlosnim izvorima koje će nastavnik, zavisno od uslova u kojim se nalazi, rešavati na svoj kreativan način. Cilj je da se opredmeti senka koja je nastala izvorom svetlosti. Ovakav rad može da se radi sa celim odeljenjem, može sa grupom, ali i svaki učenik može da ga ostvari za sebe, pojedinačno. Na fotokopijama ili reprodukcijama građevinskih objekata ili spomenika kulture, učenici mogu da opcrtavaju osvetljene delove objekata, a i one delove koji su u senci. Na taj način učenicima postupno dovodimo do svesti kulturnoumetničko nasleđe. Na primer, ako se opcrtavaju osvetljeni delovi manastira Sopoćani, uvodimo ih u pojmove kulturnog nasleđa.
2. Kombinovana tehnika, crtačke tehnike, slikarske i vajarske tehnike.
3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadržaja i tehnika, i sam nastavnik će uočiti šta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadržaja. Pored već pomenutih materijala za tehnike izražavanja, mogu se koristiti i odgovarajuća didaktička sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetničkih dela ili fotokopije nekih objekata).
V Taktilnost (4 časa - 2+2)
Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira.
Pojmovi: dodir.
1. Do sada je bilo reči samo o vizuelnim opažajima, koje učenici treba da prime i razumeju, a od njih se traži da prema shvaćenom sadržaju i postupaju u likovno-kreativnom radu. U ovom zadatku ih treba navoditi na taktilni opažaj, na opažaj putem dodira. Radi se o pobuđivanju asocijacije učenika po principu, o čemu razmišljaš dok dodiruješ jedan predmet, kako bismo na taj način došli do svojih tema. U praksi se pokazalo da je neprimereno tražiti prepoznavanje predmeta koje učenici dodiruju. Skoro redovno, takvi radovi budu neuspešni. U procesima rada treba učenicima pokazivati reprodukcije umetničkih dela, ali i predmete koje će dodirivati da bi osetili glatko-hrapavo, oblo-rogljasto i sl. Na osnovu takvih iskustava, učeniku će kasnije biti dovoljno da vizuelno prepoznaje karakteristike predmeta.
2. Crtačke, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike.
3. Torbe, džakovi, papirne kese, neprovidna ambalaža i razni prirodni i veštački materijali.
VI Izgled upotrebnih predmeta (dizajn) (4 časa 2+2)
Predmeti koji su prilagođeni učeničkom uzrastu i upoređivanje predmeta koji nisu prilagođeni učeničkom uzrastu.
Pojmovi: dizajn.
1. S obzirom na to da su deca svakodnevno okružena predmetima koji su oblikovani po ergonomskim, principima za odrasle, sem u vrtićima, gde se nalaze pojedini predmeti prilagođeni dečijem uzrastu. Smatra se da nam je obaveza da deci dovodimo do svesti da su sve te predmete koje upotrebljavamo sačinili neki ljudi koji se bave dizajnom. Da dizajn pored likovnih vrednosti, sobom nosi i saznanja o korisnosti i prilagođenosti tih predmeta za njihovo što bolje i lakše korišćenje. U praksi se pokazalo da i učenici sa zadovoljstvom mogu da sačine neke predmete. Na primer, na belim majicama mogu voštanim pastelima da crtaju crteže po svojoj želji, koje kasnije sa veseljem mogu da obuku, jer su i sami nešto sačinili. Na košuljama mogu da lepe, po principu kolaža, komadiće krpica i u konačnom ishodu, sami su se pojavili kao projektanti upotrebnih predmeta. Takvi časovi su redovno bili uspešni u procesu proveravanja ovog programa.
2. Crtačke, slikarske tehnike, tehnike kolaža i kombinovane tehnike.
3. Crtački materijali, slikarski materijali, stare pamučne jednobojne majice, stare košulje, suknje ili jakne, plastične kese.
VII Određeni predmet kao podsticaj za rad (performans) (2 časa - 1+1)
Akcija, radnja, doživljaj, reč, zabeleška, muzička vinjeta...
Pojmovi: performans.
1. Svaki predmet ili grupa predmeta u grupnom radu može da ima karakter performansa, ali kada sa tim predmetima budemo u nekoj akciji, a akcija podrazumeva i neki doživljaj. Takvih akcija u radnji imamo svakodnevno u školi, na časovima fizičkog vaspitanja, u vreme odmora, kada se načini, spontani zaplet između učenika oko bilo koje situacije koja se desila na prethodnom času, kao što su nestašluci, dodirivanja, šaputanja, ili kad je bilo koji predmet razlog za komunikaciju učenika. U školi se može i negativna energija usmeriti u pozitivno značenje, rečju, preusmeravati njeno značenje u ličnu i kolektivnu kreativnost. Svaki predmet, koji možemo da uzmemo, može da bude povod za neku priču, ili razgovor, na primer, gde je kupljen, ko ga je napravio, kako se pravi, kako se prodaje taj predmet u nekoj prodavnici, ili pak, džemper na detetu, ko ga je ispleo i slično. Mama, baka, suknja, dugme, zašivanje dugmeta, haljina, sve u neposrednoj okolini učenika može da podrazumeva motivaciju za radnju i doživljaj. Grupa učenika, svako na svoj način, može da imitira sačinjavanje određenog predmeta, a posle svega, ili u procesu rada, može da se sačini fotografija ili video zapis, i napokon, ni to ne mora da bude. Bitno je uvesti učenike u neko novo iskustvo, a to iskustvo po iskustvo, kad se zna da iskustvo ima karakter učenja, u konačnom ishodu podrazumeva i kontakt sa savremenim tendencijama u oblasti stvaranja.
2. Kombinovana tehnika.
3. Već je rečeno da svaki materijal koji se nalazi u neposrednoj okolini može da bude povod za stvaranje nekog sadržaja (olovka, pernica, torba, knjiga...).
VIII Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem (2 časa - 1+1)
Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.
Pojmovi: spajanje.
1. Pojam spajanje ili vezivanje je vrlo sadržajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje čovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopčavanje kao vezivanje, što je simbol manufakture, rajferšlus, kao vezivanje što je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, šivenje kao vezivanje... Sve šta čovek čini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to rašćenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi učenike da opažaju takve pojave u neposrednoj okolini, a ono što treba da učine, na primer, prošnirati dva oblika sveže gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slično.
2. Vajarske i kombinovane tehnike.
3. Glina, kanap, tkanina, meka žica, štapići obrađeni i neobrađeni, i sl.
Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu
I Kretanje oblika u prostoru (6 časova - 4+2)
Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru.
Pojmovi: kretanje, prostor.
1. U ovoj celini programa imamo tri pojma: kretanje, oblik i prostor. Ni o jednom pojmu ne treba učenicima saopštavati informacije u smislu teorije forme imajući u vidu uzrasne mogućnosti učenika, a posebno njihovu percepciju. Izvući ćemo pojam kretanja. U tom slučaju će pojam oblika i pojam prostora imati karakter podpojmova. Kako su deca po svojoj prirodi sve vreme u pokretu, uvereni smo da im je moguće objašnjavati ne samo njihovo kretanje, već i kretanje oblika u prirodi. Na primer, opažanje kretanja lišća na drveću (breza, platan, šljiva, hrast i sve što čini njihovo okruženje u prirodi). Kao suprotnost kretanju, treba ih navoditi da opažaju statične oblike u prirodi, na primer kuću, školu, autobusku stanicu... A kad pomenemo autobusku stanicu, treba imati u vidu i autobuse koji se kreću i razne druge predmete koje je čovek sačinio, a koji se takođe kreću. Ukoliko su to sadržaji, ostaje pitanje šta je to šta će učenici raditi na času. Ako bismo im rekli da crtaju list breze, platana ili nekog drugog drveta, njihov crtež će biti statičan. Prema tome, šta je to što oni mogu da čine na času? Navešćemo neke primere. Ako bismo povezali, u smislu korelacije ovaj zadatak sa sadržajima matematike, mogli bismo učenicima da kažemo da nacrtaju na papirima neke od geometrijskih modela koje uče (trougao, kvadrat, krug, pravougaonik...). Pošto nacrtaju geometrijske modele, treba da ih iseku, da ih nanižu na kanap, pa kada sve to okače na neki položeni štap u prostoru, desiće se neko kretanje. Kretanje je uslovljeno strujanjem vazduha, slično kao što se kreće lišće na drveću, ali kretanje može da bude uslovljeno i raspredanjem kanapa ili konca. Ako bismo učenike podelili u grupe, jedna grupa može da rešava zadatak sa geometrijskim modelima, druga grupa može da rešava zadatak sa slobodno iscepanim oblicima na sličan način. Treća grupa može da koristi štapiće različitih veličina (od 10 do 70 cm) ukoliko bi se u prostoru postavio duži štapić (do 1 m), na čijem kraju bi bio vezan kanap, potom na sredinu novog štapića od 50 cm, na čijim krajevima se takođe mogu vezivati manji štapići, ujedno tragajući za ravnotežom, pa na krajevima tih štapića vezivati još manje štapiće, vodeći računa o ravnoteži, čime se dobija neka vrsta "grozda" od većeg broja štapića koji će se kretati u prostoru. Na taj način se dobija i fizička i vizuelna ravnoteža i kretanje oblika u prostoru. U procesu rada sa učenicima, može se govoriti i o jednačinama u matematici. O ravnoteži leve i desne strane kompozicije. Iz toga mogu proizaći mnoge priče koje će kreativan nastavnik da osmišljava u procesu rada sa učenicima.
2. Kombinovana tehnika, crtačke i slikarske tehnike.
3. Papir, makaze, drveni štapići, lepak, kanap, konac, konstrukcija starih kišobrana...
II Dejstvo svetlosti na karakter oblika (svetlost) (4 časa -2+2)
Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri.
Pojmovi: svetlost, silueta.
1. U cilju kontinuiteta saznanje o pojmu svetlosti treba nastaviti sa igrama svetla i senke oslanjajući se na sadržaje koje su učenici učili u prvom razredu. To je učinjeno zbog obilja mogućnosti kreativnog traganja i učenika i nastavnika s jedne strane, a s druge, utemeljivanja znanja o značaju svetlosti u prirodi kao jednog od značajnih uslova života.
2. Kombinovana tehnika, crtačke tehnike, slikarske i vajarske tehnike.
3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadržaja i tehnika, i sam nastavnik će uočiti šta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadržaja. Pored već pomenutih materijala, za tehnike izražavanja mogu se koristiti i odgovarajuća didaktička sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetničkih dela ili fotokopije nekih objekata).
III Ambijent - scenski prostor (6 časova - 4+2)
Izrada maski, kostima i scene.
Pojmovi: ambijent, scena.
1. Smisao uvođenja ove celine u sadržaje programa likovne kulture jeste da se sa učenicima vode razgovori o opažanju i prepoznavanju karakteristika raznih ambijenata. Po čemu prepoznajemo ambijent učionice, autobuske stanice, ulice, porodične kuće, muzeja, nastavnik će u svojoj sredini naći još mnogo primera. Razgovor treba voditi tako da učenici saopšte što više svojih opažanja. Samim tim, doprinosi se valjanom sticanju uvida u učenikovo iskustvo. Iz toga će proizaći i planovi nastavnika za izvođenje rekreativne nastave, ali i neposrednog rada učenika u raznim tehnikama. Bitan je i aspekt sa koga će nastavnik prići rešavanju ovakvog zadatka. Jedan aspekt može da bude scenski prostor. I u učionici može da se načini scena nekog ambijenta, i to onog ambijenta za koji se učenici opredele u razgovoru sa nastavnikom. Kako je reč o celini programa koja nudi povezivanje sadržaja sa književnošću, fizičkim vaspitanjem, svetom oko nas, drugim rečima, svi sadržaji koji se savladavaju na ovom uzrastu mogu da budu uvedeni u realizaciju ovakvog zadatka.
2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.
3. Meke olovke, tempera boje, glina, plastelin, papir, karton, razni drugi materijali, zavisno od scenarija koji će sačiniti nastavnik.
IV Lepo pisanje sa kaligrafijom (16 časova - 10+6)
Pisanje latiničkih slova, uporedo sa učenjem latinice na časovima maternjeg jezika. Pisanje ćiriličkih slova.
Pojmovi: ćirilica, latinica.
1. Povlačenje uskih, krivih linija, povlačenje širokih, pravih i krivih linija. Pisanje ćiriličkih i latiničkih slova. Povezivanje slova u reči.
2. Povlačenje uskih, kosih, pravih i položenih linija; povlačenje širokih, kosih, pravih i položenih linija; povlačenje otvorenih i zatvorenih linija; pisanje slova uporedo sa učenjem abecede.
3. Materijali - lepo zaoštrene stolarske olovke (pljosnate); obične grafitne olovke sa oznakom "B" pljosnato zaoštrene; štapići od sladoleda takođe pljosnato zaoštreni; voštani pastel, takođe pljosnato zaoštren, metalno pero i tuš ili penkalo.
V Kontrast (12 časova - 8+4)
Prirodni i veštački oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan - višebojan, obrađen - neobrađen, prav - kriv, jednostavan - složen, ispupčen - udubljen.
Pojmovi: kontrast.
1. Svugde u našoj okolini možemo uočiti kontrast. Na primer, prirodni i veštački oblici. Noć, dan, jednobojan, višebojan, obrađen, neobrađen, prav, kriv, svetlo, senka i sl. Sve to mogu biti povodi za likovno izražavanje u svim tehnikama. To treba da uzmemo kao likovni sadržaj, a imajući u vidu velike mogućnosti za izbor tema, motivacione sadržaje, sam nastavnik može da pronalazi, po jednostavnoj logici - koliko je nastavnika, toliko može biti i načina za motivaciju, a koliko je učenika, toliko može da bude i tema za realizaciju ovog zadatka.
2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.
3. Meke olovke, tempera boje, glina, i svi materijali koji se u određenom trenutku mogu koristiti za realizaciju neke učenikove ideje.
VI Individualno korišćenje različitih materijala za rad (pakovanje) (6 časova - 4+2)
Oblikovanje neobičnih objekata.
Pojmovi: pakovanje.
1. I u mnogim dosadašnjim zadacima uvodimo učenike u opažanje prirode. U tom procesu, ne zapostavljamo njihove individualnosti i posebnosti u procesu opažanja i tumačenja prirode. Nastavnik nikad neće insistirati da učenik kopira prirodu, već će voditi računa da on na svoj simboličan način saopštava detalje prirode, po logici da od prirode uzme onoliko koliko on smatra da treba da uzme (ne sve), pa da u svom radu, kao prirodno biće, dodaje opet po svojoj volji šta proceni da je potrebno dodati. Tako bi trebalo da izgleda jedan individualni kreativni rad učenika. U ovom zadatku možemo i sebe preispitivati - koliko smo uveli učenike u konvencije odraslih, imajući u vidu agresivnost spoljnog sveta, što bi trebalo da učinimo na vrlo jednostavan način. A to znači da već neke ustaljene konvencionalne vrednosti prekrivamo kako bismo došli do novog psihičkog izazova kod učenika. Poznata je detetova, ili čovekova, radoznalost ili neizvesnost u posmatranju zapakovanog oblika (uredno - neuredno). Obična prazna kutija, koja je zapakovana na ustaljen, konvencionalan način, izaziva radoznalost i potrebu za raspakivanjem. Možda ne treba ni pominjati koliko loše skupocene igračke poklonjene detetu, ubrzo budu uništene. Zbog čega?
2. Crtačke, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike.
3. Potrošni materijal prilagođen uzrastu učenika. Kanap, vosak, meke olovke, tempera boje, glina.
VII Znaci i simboli (4 časa - 2+2)
Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci.
Pojmovi: heraldika.
1. Imajući u vidu značaj heraldike i uopšte značaj simbola i znakova u savremenoj socio-kulturnoj sredini, a posebno kada je reč o računarima, odeći i obući ("markirana obuća i odeća"), postavlja se pitanje kako dovoditi do svesti učenicima kriterijume vezane za reklamu i opšte prisustvo znakovnosti u našem okruženju. Razume se da je problem vrlo složen, ali ovo može da bude jedan mali doprinos razgovoru sa učenicima o tim nama nametnutim vrednostima. I sami oni nešto mogu da učine, s tam što će nastavnik voditi računa o meri, sredstvima i psihofizičkim mogućnostima učenika. Praksa je pokazala da je pogrešno na početku časa pokazivati znake bilo koje vrste, jer učenici imaju vizuelno pamćenje kad žele da imitiraju već viđene znake. Za nastavnika ostaje veliki problem, da pored nuđenja kriterijuma o znacima i simbolima, od učenika dobije neka njihova idejna rešenja. Problem je i literature, na koju bi se mogli osloniti za tumačenje pomenutih vrednosti, pogotovu kad se ima u vidu brzo napredovanje spoljne kulture, koja nije svojstvena mentalitetu naših ljudi. Ponudićemo jedan od načina za učenikovo kreativno stvaranje, kada može prvo da na svom papiru naslika nekoliko mrlja, pa tek onda, u nekoj od narednih faza, da tražimo povezivanje tih mrlja u neki njegov znak, kada on može imati svoje tumačenje nečega, samo njemu svojstvenog. Ne moraju to samo da budu mrlje, to mogu biti tačke, linije i neki drugi oblici, od bilo kog materijala, od kojih se može poći u svet promišljanja sa oznakom samosvojne učenikove kreativnosti.
2. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovane tehnike.
3. Meke olovke, tempera boje, stare fotografije, kolaži, hartija, kartoni..
VIII Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta (kluaž) (6 časova - 4+2)
Pojmovi: kluaž, jednobojan.
1. U ovom zadatku učenici treba da prikupe otpadnu ambalažu, da po svojoj volji načine kompoziciju lepljenjem na neku kartonsku podlogu i kada sve to završe, da bismo se oslobodili sugeriranja dosadašnje funkcije tih predmeta, takva kompozicija treba da bude premazana belom bojom. Još jedan od načina jeste da se preko tako organizovane kompozicije postavi gaza, preko koje se takođe, pređe belim akrilikom. Posle sušenja, dobijaju se novi oblici, nove svetlinske vrednosti, koje daju nove šanse za dalja dograđivanja crtanja ili slikanja prema učenikovoj želji. Obliku smo promenili značenje. Ovo što je predloženo nije jedino rešenje. Nastavnik će naći možda i bolja.
2. Kombinovane tehnike, slikarske, crtačke i vajarske tehnike.
3. Sitna ambalaža, kartoni, razni papiri, tempera boje, olovke, akrilna bela boja...
IX Zamišljanja (6 časova - 4+2)
Verbalni opis, tekst, fotografija...
Pojmovi: fotografija.
1. U ovom zadatku treba tragati za asocijacijama učenika. Jedna reč može da bude povod. Učitelj može pitati učenika: "O čemu razmišljaš kada kažemo drvo?" Svaki učenik će imati svoju priču o tom pojmu. Ili, na primer, ako nađemo neku staru fotografiju, možemo pitati: "O čemu razmišljaš dok gledaš u ovu fotografiju? Možeš li nam nešto reći o njoj?" Ako pročitamo neki tekst, primeren uzrasnim mogućnostima učenika, koji, takođe, može da bude povod za razgovor, i pojedinačna tumačenja i rešenja učenika u likovnom radu, već smo nešto uspeli. Šta je to što smo uspeli? Uspeli smo, prvo u različitostima tema, a zadržaćemo i dalje naš zahtev, da pored traganja za dobrim procesima rada, imamo i primerene rezultate u svim likovnim tehnikama. Nastavnik će zahvaljujući svojoj inventivnosti, pronaći prave načine motivisanja učenika za ovu vrstu slobodnijeg rada, ali ne slobodnih tema, kad će ponavljati neka svoja prethodna iskustva u vidu shema i šablona.
2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.
3. Meke olovke, papiri različitih oblika i boja, tempera boje, glina, plastelin i drugi materijali ukoliko se desi da učenici imaju potrebu za njim.
X Preoblikovanje materijala ili predmeta (6 časova - 4+2) njihovim spajanjem (vezivanje)
Pojmovi: vezivanje.
1. Kako je reč o pojmu vezivanja koji je izuzetno značajan u životu čoveka, njegovom delovanju, međuljudskim odnosima. Pored već pomenutog vezivanja u materijalnom smislu, možemo govoriti i o duhovnoj vezi čovek-Bog, čovek prema čoveku, ljubavnoj vezi. Mislimo, dakle, na sve ono što čoveka čini čovekom u antropološkom, psihološkom i sociološkom smislu. I u drugom razredu je predviđeno nekoliko sadržaja tog karaktera, koji treba da se oslone na slične sadržaje iz prvog razreda. Pojam spajanje ili vezivanje vrlo je sadržajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje čovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopčavanje kao vezivanje, što je simbol manufakture, rajferšlus, kao vezivanje, što je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, šivenje kao vezivanje... Sve šta čovek čini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to rašćenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi učenike da opažaju takve vrednosti u neposrednoj okolini, a ono šta treba da učine, nećemo tražiti mimezis, jer im to ne dozvoljavaju njihove psihofizičke mogućnosti, već ćemo načiniti nešto suprotno, na primer, prošnirati dva oblika sveže gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slično.
2. Vajarske i kombinovane tehnike.
3. Glina, kanap, tkanina, meka žica, štapići obrađeni i neobrađeni, i sl.
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU LIKOVNE KULTURE U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU
(drugi razred)
Imre Štajndl: Parlament, Tekelijanska tvrđava - Kešmark;
Steindl Imre: Országház, Thököly vár - Késmárk;
Ferenc Međeši: Majčinstvo;
Medgyessy Ferenc: Anyaság;
Braća Koložvari: Sveti Đorđe - statua;
Kolozsvári testvérek: Szent György-szobor;
Margit Kovač: Samaraš, Samson - reljef;
Kovács Margit: Szamaras, Sámson dombormű;
Ištvan Senji: Veče;
Szőnyi István: Este;
Tivadar Čontvari Kostka: Marijin bunar;
Csontváry Kosztka Tivadar: Mária kútja;
Noemi Ferenci: Noina arka - detalj iz goblena;
Ferenczy Noémi: Noé bárkája - gobelinrészlet;
Laslo Pal: Jesenji pejzaž;
Paál László: Őszi táj;
Andraš Hanđa: Razgovor;
Hangya András: Beszélgetés;
Endre Penovac: Lale;
Penovác Endre: Tulipánok;
Ištvan Sajko: Bicikl.
Szajkó István: Bicikli.
Narodna umetnost: Seljačka kuća u Kišpaladu, izvezena bunda, kolevka, dečija zvečka, narodne nošnje iz Kupusine, Doroslova i Bogojeva, maškare iz perioda faršanga, farbana uskršnja jaja.
Népművészet: Kispaládi parasztház, Cifraszűr, Bölcső, Csengős népi játék, Kupuszina, Gombos, Doroszló népviselete, farsangi maszkok, húsvéti írott tojások.