ODLUKAO UTVRĐIVANJU GODIŠNJEG PLANA OBRAZOVANJA ODRASLIH U REPUBLICI SRBIJI ZA 2018. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 60/2018) |
1. Ovom odlukom utvrđuje se Godišnji plan obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2018. godinu.
2. Godišnji plan obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2018. godinu odštampan je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
3. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
GODIŠNJI PLAN OBRAZOVANJA ODRASLIH U REPUBLICI SRBIJI ZA 2018. GODINU
UVOD
Obrazovanje odraslih, kao proces tokom kog su odrasli uključeni u sistematske aktivnosti učenja sa ciljem sticanja novih oblika znanja, veština, stavova ili vrednosti, predstavlja sastavni deo sveukupnog sistema obrazovanja, vaspitanja i celoživotnog učenja.
U svetlu trenutnih makroekonomskih pokazatelja, demografskih i migratornih kretanja, stanja na tržištu rada, tehničko-tehnološkog razvoja i povećanja zahteva za profesionalnim i obrazovnim kadrom, obrazovanje odraslih se vrednuje kao uslov društveno-privrednog rasta i razvoja. Relevantnost i neophodnost daljeg jačanja sistema obrazovanja odraslih naglašena je kroz strateški i legislativni okvir politike obrazovanja odraslih u Republici Srbiji koji čine Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 107/12), Zakon o obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17 - dr. zakon i 27/18 - dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), koji ujedno predstavlja i pravni osnov za izradu Godišnjeg plana obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: GPOO).
GPOO predstavlja opšti, sveukupni pregled planiranih aktivnosti obrazovanja odraslih u utvrđenim prioritetnim obrazovnim oblastima i aktivnostima, koje realizuju relevantne institucije i društveni akteri, kao odgovor na utvrđene potrebe pojedinca, lokalnog privrednog ambijenta i tržišta rada.
Finansijska sredstva za realizaciju GPOO za 2018. godinu, u skladu sa Zakonom, obezbeđuju se iz različitih izvora: budžet Republike Srbije, budžet autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, ali i iz sopstvenih sredstava polaznika, kandidata i poslodavaca, i dr.
I TRENUTNO STANJE U OBLASTI OBRAZOVANJA ODRASLIH I ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine1 u Republici Srbiji, od ukupno 6.161.584 stanovnika starijih od 15 godina, bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem je 842.383 lica (13,68%), završeno osnovno obrazovanje ima 1.279.116 (20,76%) lica, dok srednje obrazovanje ima 3.015.092 lica (48,93%), a više i visoko obrazovanje 1.000.569 (16,24%) lica.
Što se kompjuterske pismenosti tiče, od 6.161.584 stanovnika starijih od 15 godina, kompjuterski je pismeno 34,21% lica, onih koji delimično poznaju rad na računaru je 14,78%, a kompjuterski je nepismeno 51,01% lica.
Kada govorimo o participaciji odraslih u različitim oblicima obrazovanja, Anketa o obrazovanju odraslih2, sprovedena u Republici Srbiji 2011. godine, pokazuje da je u različitim oblicima obrazovanja učestvovalo 16,5% odraslih (starosti 25-64 godine). To predstavlja porast u odnosu na prethodne godine, ali još uvek je znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, u kojima 40,8% odraslih učestvuje u obrazovanju3.
_________
1 Republički zavod za statistiku - Popis 2011. godine.
2 Anketa o obrazovanju odraslih sprovedena je od strane Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 20. avgusta do 31. decembra 2011. godine, po principu slučajno izabranog uzorka (na uzorku od 4138 pojedinaca starosti od 25 do 64 godine), korišćenjem metoda telefonske i terenske ankete.
3 Najvišu stopu učešća u obrazovanju odraslih imaju Luksemburg i Švedska (preko 70%), a najnižu Rumunija i Grčka.
U Republici Srbiji najčešći profil učesnika u obrazovanju odraslih je muški pol, starosti od 26-34 godine života, sa visokim obrazovanjem, u radnom odnosu, i živi u urbanim sredinama; učestvuje češće u programima neformalnog obrazovanja koji su povezani sa zapošljavanjem, održanjem zaposlenja, ili napredovanjem u karijeri.
Kao razlog neučestvovanja u nekom obliku obrazovanja najčešće se navode visoki troškovi obrazovanja (51,7%), odnosno porodične obaveze (29,2%).
Posebno zabrinjavaju podaci o uključenosti lica sa najnižim obrazovnim nivoom - čak 99,2% žena i 98,7% muškaraca koji ne učestvuje ni u jednom obliku obrazovanja namenjenih odraslima. Takođe, u Republici Srbiji preko 91% nezaposlenih žena i muškaraca ne učestvuje u obrazovanju i obukama. Sa druge strane, preko 77% zaposlenih muškaraca i preko 71% zaposlenih žena ne učestvuje ni u jednom obliku obrazovanja i obuka namenjenih odraslima.
Novo istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pružit će nam najnovije statističke podatke o obrazovanju odraslih u Republici Srbiji4.
_________
4 Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. novembra do 10. decembra 2016. godine sprovodi istraživanje pod nazivom "Anketa o obrazovanju odraslih". Podaci se prikupljaju putem telefonske ankete. Podaci prikupljeni ovim istraživanjem treba da obezbede informacije o učešću odraslih stanovnika Republike Srbije (uzrasta od 25 do 64 godine) u različitim oblicima obrazovanja i obuka (formalnom i neformalnom obrazovanju i informalnom učenju). Na slučajan način u uzorak je izabrano 7200 domaćinstava u Republici Srbiji, a svako izabrano domaćinstvo je predstavnik određenog dela populacije i zbog toga je veoma važno da izabrana domaćinstva učestvuju u istraživanju kako bi se obezbedio visok kvalitet podataka. Anketa je anonimna jer se izabrana domaćinstva vode pod šifrom.
Zapošljavanje - Kvartal II i III 2017. godine
Analiza podataka iz Ankete o radnoj snazi5, koju sprovodi Republički zavod za statistiku, za III kvartal 2017. godine ukazuje na poboljšanje opštih indikatora tržišta rada. Pre obuhvatnog pregleda kretanja tokom III kvartala za 2017. godinu, pružit ćemo sliku kretanja tržišta rada tokom II kvartala 2017. godine.
_________
5 Dana 30. novembra 2017. godine Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je Anketu o radnoj snazi, III kvartal 2017.
Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti stanovništva starosti više od 15 godina - II kvartal 2017. godine
U drugom kvartalu 2017. zabeležen je najveći broj zaposlenih - 2.881.000,00, i najmanji broj nezaposlenih - 384.100 u periodu 2014-2017, za koji postoji uporediva serija podataka iz Ankete o radnoj snazi. Zbog toga su i stope aktivnosti - 54,5 odsto, i zaposlenosti - 48,1 odsto, najviše. Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji u drugom tromesečju iznosila je 11,8 odsto, i najniža je u posmatranom trogodišnjem periodu. U poređenju sa prvim tromesečjem 2017. u drugom je zabeleženo znatno smanjenje neaktivnog stanovništva - 167.000. Istovremeno je broj nezaposlenih smanjen za 68.800 u korist zaposlenosti, koja je povećana za 228.800. Od toga je 95.000 novozaposlenih u takozvanom formalnom sektoru (prijavljeni, plaćaju porez na zaradu i doprinose), a 133.800 u neformalnom sektoru.
Više od polovine novozaposlenih u drugom tromesečju zaposlenje je pronašlo u poljoprivrednim delatnostima. Zaposlenost je povećana isključivo kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem, dok je broj osoba za visokim obrazovanjem smanjen. Neformalna zaposlenost se nije bitno menjala u odnosu na isti period prošle godine. Polovinu zaposlenih u periodu drugi kvartal 2016 - drugi kvartal 2017. čine osobe starije od 55 godina, dok je nezaposlenost u najvećoj meri smanjena u kategoriji 35-54 godine starosti, za 57.500 osoba, što se odrazilo na povećanje zaposlenosti u toj starosnoj kategoriji. U istom periodu stopa nezaposlenosti kod najmlađe radno sposobne populacije, uzrasta od 15 do 24 godine, smanjena je 7,3%, ali ne kao posledica povećanja zaposlenosti, već usled smanjenja ukupne populacije ovog uzrasta, što je rezultiralo opadanjem broja nezaposlenih. Udeo mladih koji niti rade, niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja u ukupnoj populaciji uzrasta od od 15 do 24 godine manji je 1,9 procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine i sada iznosi 15,3 odsto. Iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) ukazuju da, za razliku od ankete, koja beleži veliki rast zaposlenosti, kako u odnosu na prethodni kvartal, tako i u odnosu na isti kvartal prethodne godine, Centralni registar osnovnog socijalnog osiguranja (CROSO) pokazuje dosta umereniji rast zaposlenosti u ovom periodu. Razlika potiče, između ostalog, otuda što definicija formalne zaposlenosti iz ankete podrazumeva postojanje pismenog ili usmenog ugovora o radu između poslodavca i zaposlenog, ali i ne ostvarivanje prava zaposlenog na zdravstveno osiguranje. Prema "strogoj" definiciji formalne zaposlenosti iz ankete, koja pored ugovora o radu podrazumeva i obavezno zdravstveno osiguranje zaposlenog, i samim tim bolje odgovara definiciji registrovane zaposlenosti iz CROSO, broj formalno zaposlenih u drugom kvartalu 2017. godine iznosi 2.023.400, što je 219.600 manje od broja formalno zaposlenih, koji se redovno objavljuje u anketi.
U trećem kvartalu 2017. godine stopa zaposlenosti populacije starosti 15 i više godina iznosi 48,2%, stopa nezaposlenosti 12,9%, a stopa neaktivnosti rekordno niskih 44,7%.
Graf. 1. Kretanje stope zaposlenosti/nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina, 2014‒2017. (%)
Stopa aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 55,3%, pri čemu je stopa aktivnosti kod muškaraca 63,5%, a kod žena 47,8%. Najveća stopa aktivnosti je na području Šumadije i zapadne Srbije (57,0%) i na teritoriji Grada Beograda (56,7%). U AP Vojvodina ta stopa iznosi 54,0%, a najnižu vrednost ima u na teritoriji južne i istočne Srbije (53,4%).
Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 48,2%, pri čemu je stopa zaposlenosti kod muškaraca 55,8%, a kod žena 41,1%. Najveća stopa zaposlenosti je na teritoriji Šumadije i zapadne Srbije (49,7%), zatim na teritoriji grada Beograda (49,0%). U AP Vojvodina ta stopa iznosi 47,7%, a najnižu vrednost ima na teritoriji južne i istočne Srbije (45,9%).
Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosi 21,8%, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.
Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 12,9%, i to 12,0% za muško i 14,0% za žensko stanovništvo. Posmatrano po regionima, ova stopa je najveća na teritoriji južne i istočne Srbije (14,1%). Na teritoriji grada Beograda ona iznosi 13,6%, a na teritoriji Šumadije i zapadne Srbije 12,7%. Stopa nezaposlenosti je najmanja u AP Vojvodina (11,7%).
Poređenje sa prethodnim kvartalom
U odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih starosti 15 i više godina ostao je nepromenjen. Istovremeno je kod stanovništva starosti od 35 do 64 godine došlo do prelivanja iz statusa neaktivnih u status nezaposlenih. Broj neaktivnih je smanjen za 52.100 a broj nezaposlenih je povećan za 44.100, što je rezultiralo smanjenjem stope neaktivnosti na 44,7% i povećanjem stope nezaposlenosti na 12,9%. Iako je broj zaposlenih na ukupnom nivou nepromenjen, zaposlenost mladih (15-24 god.) je veća za 20.800. Samim tim, stopa zaposlenosti mladih je veća za 2,9% i sada iznosi 23,7%.
Poređenje sa istim periodom prošle godine
U odnosu na isti kvartal prošle godine, broj zaposlenih lica starosti 15 i više godina veći je za 67.900, a broj nezaposlenih lica tog uzrasta manji je za 21.900. Takvo kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti dovelo je do povećanja stope zaposlenosti za 1,4% i smanjenja stope nezaposlenosti za 0,9%. Nezaposlenost je prvenstveno smanjena kod populacije starosti od 25 do 34 godine, dok je kod populacije starije od 55 godina povećana. Stopa dugoročne nezaposlenosti je smanjena za 1,3% i sada iznosi 7,7%.
Za razliku od neformalne zaposlenosti koja je smanjena za 49.000, broj formalno zaposlenih lica starosti 15 i više godina povećan je za 117.000, najviše u prerađivačkoj industriji i stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima. Rast zaposlenosti u ovim delatnostima potvrđuju i podaci o registrovanoj zaposlenosti, dobijeni na osnovu evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), premda je rast registrovane zaposlenosti (za 54.800 lica) bio umereniji od rasta formalne zaposlenosti u posmatranom periodu.
Neformalna zaposlenost, koja prema definiciji primenjenoj u Anketi, obuhvata samozaposlena lica u neregistrovanim poslovnim subjektima, zaposlene radnike bez pismenog ugovora o radu, kao i pomažuće članove u porodičnom poslu, u istom periodu je smanjena za 49.000, što je dovelo do smanjenja stope neformalne zaposlenosti za 2,3%, tako da ona sada iznosi 21,8%.
Pored 628.400 neformalno zaposlenih, još 207.000 (formalno) zaposlenih lica ne ostvaruje niti pravo na zdravstveno osiguranje niti pravo na penzijsko osiguranje. Ukoliko bi se i ta lica smatrala neformalno zaposlenim, u skladu sa generalnim preporukama Međunarodne organizacije rada (budući da ne postoji zvanična definicija neformalne zaposlenosti), broj neformalno zaposlenih bio bi 835.400, a stopa neformalne zaposlenosti 29%.
Kod mladih (15-24 god.) nije bilo bitnih promena u broju zaposlenih i nezaposlenih ali je, usled negativnih demografskih trendova, došlo do smanjenja neaktivnog, odnosno ukupnog stanovništva tog uzrasta, što je dovelo do povećanja stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih za 1,3 odnosno 0,4%, respektivno. Stopa zaposlenosti mladih sada iznosi 23,7% a stopa nezaposlenosti 28,8%. U ukupnoj populaciji uzrasta od 15 do 24 godine, udeo mladih koji niti rade niti su u sistemu obrazovanja, tzv. NEET stopa, smanjen je za 1,1% i sada iznosi 17,1%.6
_______
6 Detaljniji podaci mogu se naći u saopštenju Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, III kvartal 2017. (RS10), na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=26.
Tabela 1. Osnovni pokazatelji kretanja na tržištu rada, III kvartal 20177
|
III kvartal 2017 |
Promene u odnosu na prethodni kvartal |
Promene u odnosu na isti kvartal prethodne godine |
||
(u hilj.) |
(u hilj.) |
% |
(u hilj.) |
% |
|
Ukupno |
5981,2 |
-7,1 |
-0,1 |
-32,0 |
-0,5 |
Aktivni |
3310,1 |
45,1 |
1,4 |
46,0 |
1,4 |
Zaposleni |
2881,9 |
0,9 |
0,0 |
67,9 |
2,4 |
Formalno zaposleni |
2253,5 |
10,5 |
0,5 |
117,0 |
5,5 |
Neformalno zaposleni |
628,4 |
-9,6 |
-1,5 |
-49,0 |
-7,2 |
Nezaposleni |
428,2 |
44,1 |
11,5 |
-21,9 |
-4,9 |
Neaktivni |
2671,1 |
-52,1 |
-1,9 |
-78,0 |
-2,8 |
|
% |
(p.p.) |
|||
Stopa aktivnosti |
55,3 |
|
0,8 |
|
1,1 |
Stopa zaposlenosti |
48,2 |
|
0,1 |
|
1,4 |
Stopa neformalne zaposlenosti |
21,8 |
|
-0,3 |
|
-2,3 |
Stopa nezaposlenosti |
12,9 |
|
1,2 |
|
-0,9 |
Stopa neaktivnosti |
44,7 |
|
-0,8 |
|
-1,1 |
Nakon usvajanja Zakona o budžetu za 2018. godinu, Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu8 sredstva mere aktivne politike za 2018. godinu planirana su u iznosu od 3.650.000.000,00 dinara iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom potrebno obezbediti 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
_______
7 Anketa o radnoj snazi je najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada. Njom se registruju demografske i socioekonomske karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ovog istraživanja jeste ocenjivanje obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva, pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad kako u formalnom, tako i u neformalnom sektoru. Anketom je bilo obuhvaćeno oko 15.202 domaćinstva, od čega je anketirano 11.883 domaćinstva, tj. 28.213 lica starosti 15 i više godina.
Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva zaposlena i nezaposlena lica starosti 15 i više godina.
Stopa aktivnosti predstavlja udeo radne snage u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.
Stopa zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.
Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih lica u radnoj snazi.
Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo neformalno zaposlenih lica u ukupnoj zaposlenosti.
8 Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2018. godinu ("Službeni glasnik PC", broj 120/17).
U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu planirana su i sredstva u iznosu od 750.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Obezbeđena su i dodatna iz direktnog granta (direktno dodeljenih sredstava) NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja iz IPA 2013 programskog ciklusa u iznosu od 554.065.000,00 dinara za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja u okviru Finansijskog plana NSZ za 2018. godinu.
Tabela 2. Podaci dobijeni od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za rad i zapošljavanje
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA - planiran broj lica |
9.880 |
Program stručne prakse |
4.530 |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikvana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene |
820 |
Obuka za tržište rada |
1.250 |
Specijalističke informatičke obuke |
1.000 |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
780 |
Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog |
prema zahtevima poslodavca |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
1.500 |
|
|
IPA 2013 u 2018. godini |
487 |
Obuka za tržište rada |
87 |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
400 |
II CILJEVI GODIŠNJEG PLANA OBRAZOVANJA ODRASLIH I PRIORITETNE OBLASTI DELOVANJA
Aktivnosti obrazovanja odraslih, koje su sprovedene u skladu sa GPOO za 2017. godinu, doprinele su usaglašavanju politika u domenu razvoja ljudskih resursa (zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja) sa jedne strane, i ostvarivanja strateških ciljeva obrazovanja odraslih. Proširena je mreža institucija i organizacija koje su nudile programe za učenje i obrazovanje odraslih, a obuhvat odraslih u programima formalnog i neformalnog obrazovanja se značajno povećao u skladu sa planiranim.
U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine u Republici Srbiji, i u skladu sa evropskim prioritetima u razvoju ove oblasti, ključni okvir za realizaciju GPOO u 2018. godini biće aktivnosti kojima se doprinosi razvoju mreže Javno priznatih organizatora aktivnosti (JPOA) obrazovanja odraslih za realizaciju programa obrazovanja odraslih i priznavanje kompetencija odraslih kroz sistem Priznavanja prethodnog učenja, zatim, unapređenje funkcionalizacije osnovnog obrazovanja odraslih, razvoj programa za sticanje osnovnih veština i programa stručnih obuka kojima se doprinosi razvoj osnovnih i stručnih kompetencija potrebnih za uspešan rad na radnom mestu (eng. workplace learning), unapređenje sistema vrednovanja kvaliteta institucija i organizacija za formalno i neformalno obrazovanje odraslih, kao i aktivnosti kojima se unapređuju digitalne veštine odraslih.
Imajući u vidu navedeni okvir, u GPOO za 2018. godinu definisane su sledeće prioritetne oblasti i aktivnosti obrazovanja odraslih i to:
1. Formalno obrazovanje odraslih (osnovno obrazovanje odraslih, srednje obrazovanje odraslih), vanredno srednje obrazovanje za polaznike starije od 17 godina, i prekvalifikacija, dokvalifikacija i specijalizacija;
2. Neformalno obrazovanje odraslih;
3. "Akreditacija i verifikacija" - Javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih - JPOA;
4. Priznavanje prethodnog učenja - Donošenje Pravilnika o PPU;
5. Karijerno vođenje i savetovanje.
Godišnji plan obrazovanja odraslih za 2018. godinu sačinjen je na osnovu podataka koji su dostavile nadležne institucije, u skladu sa članom 56. stav 3. Zakona o obrazovanju odraslih.
1. Formalno obrazovanje odraslih
Cilj formalnog obrazovanja odraslih je obezbeđivanje različitih oblika i mogućnosti za unapređivanje i podizanje obrazovnog nivoa odraslih, odnosno za uključivanje u programe formalnog osnovnog obrazovanja odraslih (po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih), formalnog srednjeg obrazovanja odraslih (vanredni učenici stariji od 17 godina) i programe prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije.
1.1. Realizacija aktivnosti osnovnog obrazovanja odraslih
Realizacija delatnosti osnovnog obrazovanja odraslih, u delu koji se finansira iz budžeta Republike Srbije omogućava:
- odraslima da steknu osnovno obrazovanje primereno njihovim potrebama, mogućnostima učenja i potrebama tržišta rada,
- osposobljavanje određenih osnovnih škola i školskih timova za ostvarivanje programa osnovnog obrazovanja odraslih po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.
Osnovno obrazovanje odraslih se realizuje u osnovnim školama za osnovno obrazovanje odraslih, ili u redovnim školama u okviru posebnih odeljenja za odrasle. Uočljiva je nedovoljna razvijenost sistema osnovnih škola u odnosu na broj nepismenih odraslih, kao i loša teritorijalna razgranatost i raspoređenost. U velikom delu zemlje ne postoji mogućnost za odrasle da pohađaju ovu nastavu, uprkos velikom broju potencijalnih korisnika. Osnovno obrazovanje je namenjeno svim odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje, ili ga iz bilo kojih razloga nisu nikada ni započeli, a stariji su od 15 godina života i zbog toga se primenjuje novi program za osnovno obrazovanje odraslih (funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih).
Kako je implementacija programa u prethodnim godinama pokazala da određeni broj obučenih nastavnika i asistenata (20%) napusti rad u programu obrazovanja odraslih već prilikom prve mogućnosti za zapošljavanje i dopunu norme u redovnom obrazovanju sa decom, odnosno da napusti program i zbog odlaska u penziju, preseljenja, bolovanja i drugih razloga, postoji potreba za obučavanjem novih nastavnika. Takođe, nove škole koje će se uključiti 2018. godine u realizaciju, imaće nastavnike kojima je neophodna obuka za implementaciju nastavnog plana i programa u skladu sa Pravilnikom o uslovima u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i stepena i vrste obrazovanja nastavnika i andragoških asistenata za ostvarivanje nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih ("Službeni glasnik - Prosvetni glasnik RS", br. 13/13 i 18/13).
Opšti cilj programa obuke je da se školski timovi i nastavnici osposobe za držanje nastave zasnovane na koncepciji interaktivne nastave, da se nastavnici osposobe za realizaciju nastave zasnovane na principima učenja odraslih i interaktivnim metodama učenja, i da se osposobe za primenu novog nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih.
Pošto su polaznici programa osnovnog obrazovanja odraslih najčešće iz marginalizovanih grupa, siromašni, Romi, nezaposlena lica, i nisu u mogućnosti da radne materijale za učenje obezbede iz sopstvenih sredstava, potrebno im je obezbediti i materijale za učenje (priručnike i radne materijale).
U 2018. godini planirana je realizacija osnovnog obrazovanja odraslih na teritoriji 15 školskih uprava, u 64 osnovne škole. Planirani broj polaznika osnovnog obrazovanja odraslih u školskoj 2017/2018. godini je 5.912. Spisak škola i planirani broj polaznika dati su u Prilogu 1. koji je odštampan uz GPOO 2018. i čini njegov sastavni deo.
Zajedničkim aktivnostima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva pravde i lokalne uprave - Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dogovoreni su koraci za sistemsko rešavanje pitanja obrazovanja štićenika u Kazneno popravnim zavodima i Vaspitno popravnim domovima. U 2017. godini realizovan je program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u kazneno popravnim zavodima u Nišu, Kruševcu, Valjevu i Požarevcu. Pripremaju se uslovi i za početak realizacije FOOO i u KPZ u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U 2018. godini realizuje se osnovno obrazovanje odraslih u pet kazneno popravnih zavoda sa 253 polaznika. Spisak kazneno-popravnih zavoda i planirani broj polaznika dati su u Prilogu 1a koji je odštampan uz GPOO i čini njegov sastavni deo.
Ukupan planirani budžet za realizaciju aktivnosti osnovnog obrazovanja odraslih u školama, iznosi 422.205.653,41 dinara, a u kazneno popravnim zavodima, za 2018. godinu, iznosi 11.837.492,76 dinara. Dakle, ukupan planirani budžet za realizaciju aktivnosti osnovnog obrazovanja odraslih iznosi 434.043.146,17 dinara.
1.2. Realizacija aktivnosti srednjeg obrazovanja odraslih
Značaj srednjeg, naročito srednjeg stručnog obrazovanja odraslih, posebno se naglašava imajući u vidu veliku nezaposlenost, kao i neadekvatnu i zastarelu obrazovnu strukturu zaposlenih.
Srednje obrazovanje odrasli stiču u srednjim školama u statusu vanrednog učenika, gde završavaju program srednjeg obrazovanja u trajanju od dve do tri godine. Dosadašnje stanje vanrednog školovanja odraslih karakteriše neprilagođenost nastavnih programa odraslima kao i neadekvatna organizacija nastave. Iz tih razloga, broj odraslih u srednjim školama nizak je u odnosu na potencijalni broj. Realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja odraslih, u delu koji se finansira iz budžeta Republike Srbije omogućava uključivanje odraslih, starijih od 17 godina, u nastavak obrazovanja primereno njihovim potrebama, mogućnostima učenja i potrebama tržišta rada, i omogući ostvarivanje ishoda srednjeg obrazovanja potrebnih za veću socijalnu uključenost, zapošljivost odraslih i doprinese smanjenju siromaštva.
U 2018. godini planira se realizacija formalnog srednjeg obrazovanja odraslih na teritoriji 16 školskih uprava, u 121 srednjoj školi. Planirani broj odraslih polaznika starijih od 17 godina (vanrednih učenika) srednjeg obrazovanja u školskoj 2017/2018. godini upisanih u prvu razred je 444. Spisak škola i planirani broj polaznika dati su u Prilogu 2, koji je odštampan uz GPOO 2018. i čini njegov sastavni deo. Ukupna sredstva potrebna za realizaciju aktivnosti srednjeg obrazovanja odraslih za 2018. godinu, koja je neophodno obezbediti iz budžeta Republike Srbije, iznose 5.328.000,000 dinara.
Kada je u pitanju srednje obrazovanje odraslih (prekvalifikacija, dokvalifikacija, specijalizacija) u 2018. godini planira se realizacija na teritoriji 12 školskih uprava, u 182 srednje škole. Planirani broj odraslih polaznika u školskoj 2017/2018. godini je 11.372. Budući da te aktivnosti finansiraju sami polaznici, većina škola je prijavila očekivani broj polaznika (u odnosu na dosadašnje iskustvo). Određeni broj škola su dostavile i očekivani budžet, jer nastavnike koje angažuju na tim aktivnostima finansiraju iz sopstvenih sredstava. Ukupna očekivana sredstva koja nisu iz budžeta Republike Srbije iznose 192.857.874,00 dinara. Spisak škola, planirani broj polaznika prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije i očekivana sredstva dati su u Prilogu 3. koji je odštampan uz GPOO 2018. i čini njegov sastavni deo.
Neformalno obrazovanje odraslih
Cilj neformalnog obrazovanja odraslih je obezbeđivanje različitih oblika i mogućnosti za uključivanje u programe za razvoj ključnih i stručnih kompetencija, koje omogućavaju dopunu stručnih znanja i veština, što osigurava lakše, dostupnije i brže zapošljavanje, zadržavanje zaposlenja, ili praćenje trendova današnjice kada je u pitanju funkcionalnost znanja i veština.
Obezbeđivanje različitih oblika i mogućnosti za uključivanje odraslih u programe za sticanje stručnih i ključnih kompetencija, omogućava unapređenje kompetencija, konkurentnosti i zapošljivosti lica. U skladu sa tim, jedan od instrumenata za uspostavljanje i održavanje ravnoteže između ponude i potražnje na tržištu rada i obezbeđivanje visokog nivoa relevantnosti sadržaja i ishoda obrazovanja u odnosu na potrebe i zahteve rada, predstavljaju obuke za potrebe tržišta rada.
Prioriteti neformalnih programa obrazovanja odraslih u 2018. godini su:
- programi obuka za tržište rada,
- programi digitalne pismenosti (IKT),
- programi preduzetništva,
- programi stranih jezika,
- programi iz nauke i tehnologije,
- programi zaštite okoline i ekologije,
- programi razvoja i očuvanja bezbednih i zdravih uslova rada,
- programi kreativnog i umetničkog izražavanja,
- programi sticanja ili dopunjavanja drugih znanja, veština, sposobnosti i stavova.
Programi neformalnog obrazovanja odraslih za sticanje stručnih kompetencija sprovode se na osnovu procenjenih potreba lokalnog tržišta rada, prognoziranih potreba poslodavaca, i na osnovu prioriteta definisanih nacionalnim strategijama.
Programe neformalnog obrazovanja odraslih mogu da realizuju kako srednje škole, tako i ostale brojne ustanove i institucije. Shodno navedenom, a u skladu sa Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu ("Službeni glasnik PC", broj 120/17) planirana je i realizacija programa neformalnog obrazovanja odraslih nezaposlenih lica u sklopu mera aktivne politike zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Potrebna sredstva za realizaciju neformalnog obrazovanja određena su na osnovu dostavljenih podataka škola i drugih organizacija i institucija, a prikazana su detaljnije u Prilogu 4. koji je odštampan uz GPOO 2018. i čini njegov sastavni deo.
2. "Akreditacija i verifikacija" - Javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih JPOA
Osnovni sadržaj aktivnosti odnosi se na primenu Pravilnika o bližim uslovima u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa Javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih ("Službeni glasnik PC", broj 89/15 u daljem tekstu: Pravilnik), tj. na proces akreditacije i verifikacije JPOA.
Primena Pravilnika, tj. procesa akreditacije i verifikacije, podrazumeva sprovođenje procedure odobravanja programa od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, tako da se za 2018. godinu očekuje obrada 50 zahteva za sticanje statusa Javno priznati organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
Uloga Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u navedenoj proceduri je:
- procena celokupne dokumentacije,
- procena uslova u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava od strane prosvetne inspekcije,
- izdavanje odobrenja o sticanju statusa Javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
Uloga Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je:
- procena programa aktivnosti obrazovanja odraslih,
- izrada mišljenja o programu i slanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Potrebna sredstva za akreditaciju i verifikaciju (primenu Pravilnika o JPOA) iznose 400,000.00 dinara, a prikazana su detaljnije u Prilogu 5. koji je odštampan uz GPOO i čini njegov sastavni deo.
3. Priznavanje prethodnog učenja
Cilj priznavanja prethodnog učenja je obezbeđivanje unapređenja učešća odraslih u procesima celoživotnog učenja, individualizacije procesa i puteva učenja odraslih, kao i mobilnosti i zapošljivosti radne snage.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je zajedno sa Radnom grupom uradio Koncepciju Priznavanja prethodnog učenja u Republici Srbiji.
Pravilnik o priznavanju prethodnog učenja doneće se u četvrtom kvartalu 2018. godine.
Potrebna sredstva za realizaciju aktivnosti Priznavanja prethodnog učenja od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u 2018. godini iznose 200,000.00 dinara, a za ostale institucije su prikazana detaljnije u Prilogu 6. koji je odštampan uz GPOO, i čini njegov sastavni deo.
4. Karijerno vođenje i savetovanje
Najveći deo karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji će se sprovoditi u srednjim školama. Za kvalitetno i uspešno sprovođenje karijernog vođenja i savetovanja neophodna je koordinacija, vođenje, stručna podrška i praćenje od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kada su u pitanju nezaposleni, i sa Ministarstvom omladine i sporta, kada su u pitanju mladi uzrasta od 18 godina. Pomenute institucije obezbeđuju potrebna sredstva za realizaciju karijernog vođenja i savetovanja, a iz budžeta Republike Srbije za 2018. godinu. Potrebna sredstva za realizaciju aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja prikazana su detaljnije u Prilogu 7. koji je odštampan uz GPOO 2018. godine i čini njegov sastavni deo.
Bitan i kvalitetan pomak učinjen je kada je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Euroguidance centrom i GIZ projektom započeo proces razvoja standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja.
Karijerno vođenje i savetovanje predstavlja aktivnost obrazovanja odraslih, te su standardi značajna pretpostavka za implementaciju novog pravilnika kojim se reguliše proces sticanja statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
Za potrebe razvoja standarda Zavod je formirao radnu grupu koja obuhvata predstavnike ključnih institucija: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanjai vaspitanja, Nacionalna služba zapošljavanja, Privredna komora Srbije, Univerzitet u Beogradu, srednje stručne škole. Doprinos ovog procesa ogleda se u usaglašavanju politika kako unutar sistema obrazovanja odraslih (posebno u perspektivi razvoja sistema priznavanja prethodnog učenja) i obrazovanja na različitim nivoima, tako i u odnosu na implementaciju aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja u okviru različitih sektora (rad, zapošljavanje, omladinska i socijalna politika).
Održano je ukupno pet radionica i zaključna (šesta) radionica o KVIS, kada je i predložen zvaničan dokument "Predlog standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja.".
III OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU GODIŠNJEG PLANA OBRAZOVANJA ODRASLIH ZA 2018. GODINU
Realizatori (nosioci) Godišnjeg plana obrazovanja odraslih za 2018. godinu, koji u najvećoj meri učestvuju u finansiranju aktivnosti obrazovanja odraslih, su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Podatke koje je dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja preuzeti su iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2018. godinu, koji predstavlja osnovni instrument operacionalizacije strateškog okvira politike zapošljavanja utvrđenog Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11), a kojim se, definišu programi i mere aktivne politike zapošljavanja, koji će se realizovati u 2018. godini, obuhvat nezaposlenih lica programima i merama aktivne politike zapošljavanja, uključujući i segment obrazovanja odraslih. Realizacija aktivnosti utvrđenih Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu primarno će biti uslovljena stanjem i kretanjima na tržištu rada, kao i iznosom sredstava opredeljenih za ove namene u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu ("Službeni glasnik PC", broj 113/17).
Deo aktivnosti obrazovanja odraslih predstavljenih u prilozima, pored Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno NSZ, različite institucije planiraju da sprovedu, ali nisu dostavile potrebna sredstva za realizaciju tih aktivnosti, s obzirom na to da ta sredstva raspodeljuju iz sopstvenog budžeta, a na osnovu budžeta Republike Srbije za 2018. godinu.
Okvirni obim potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju GPOO za 2018. godinu prikazan isključivo za one aktivnosti obrazovanja odraslih za koje su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja predvideli sredstva u budžeta Republike Srbije za 2018. godinu.
Pregled okvirnog obima sredstava za aktivnosti obrazovanja odraslih u 2018. godini koja se obezbeđuju od strane Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV)
1. Osnovno obrazovanje odraslih |
Aktivnosti |
Izvor sredstava |
Potrebna sredstva u 2018. |
Angažovanje nastavnika i andragoških asistenata* |
MPNTR |
434.043.146,17 |
|
Ukupno 1 |
|
||
|
|||
2. Srednje obrazovanje odraslih |
Aktivnosti |
Izvor sredstava |
Potrebna sredstva u 2018. |
Vanredni učenici stariji od 17 godina** |
MPNTR |
44.335.578,02 |
|
Prekvalifikacija, dokvalifikacija i specijalističko obrazovanje |
Sopstvena sredstva polaznika |
192.857.874,00 |
|
5. Akreditacija i verifikacija - JPOA |
Procena uslova za sticanje statusa JPOA*** |
ZUOV |
400.000,00 |
6. Priznavanje prethodnog učenja |
Razvoj standarda karijernog vođenja i savetovanja*** |
ZUOV |
200.000,00 |
Ukupno 2+3+4 |
237.793.452,02 |
||
|
|
||
Ukupno: 1+2+3+4 |
671.836.598,19 |
||
Sredstva su planirana Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu na razdelu 26.0 - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru:
* Glave 26.1 osnovno obrazovanje glavni program 2003, 0001 programska aktivnost: realizacija delatnosti osnovnog obrazovanja, ekonomska klasifikacija 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade).
** Glave 26.2 srednje obrazovanje program 2004, 0001 programska aktivnost: realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih, ekonomska klasa 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade).
Sredstva planirana Nacrtom zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na razdelu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru:
*** Glave 26.6 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, glavni program 2001, 0006 stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, ekonomska klasifikacija 423 usluge po ugovoru.
Priloge 1-7, koji su sastavni deo ove odluke, možete pogledati OVDE