PRAVILNIKO POSEBNIM ELEMENTIMA, ODNOSNO KRITERIJUMIMA ZA PROCENU RIZIKA, UČESTALOSTI VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA I POSEBNIM ELEMENTIMA PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA U OBLASTI PROSTORNOG I URBANISTIČKOG PLANIRANJA("Sl. glasnik RS", br. 61/2018) |
Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, posebni kriterijumi za procenu rizika, posebni elementi plana inspekcijskog nadzora i učestalost vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja - donošenja i sprovođenja planske dokumentacije.
Posebni elementi za procenu rizika
Inspekcijski nadzor urbanističke inspekcije zasniva se na proceni rizika, koja se vrši u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora pre i u toku inspekcijskog nadzora urbanistički inspektora.
Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora urbanističke inspekcije, vrši se na osnovu praćenja i analize stanja u oblasti pod nadzorom urbanističke inspekcije, identifikovanjem rizika i procenom težine štetnih posledica i verovatnoće njihovog nastanka.
Na osnovu proizvoda verovatnoće nastanka štetnih posledica i težine tih posledica izračunava se stepen rizika u oblasti pod nadzorom urbanističke inspekcije.
Priroda štetnih posledica proizilazi iz aktivnosti nadziranih subjekta, radnji koje se preduzimaju, vrste poslova koje obavljaju nadzirani subjekti, odnosno, lokalne samouprave (opština, grad, grad Beograd, Autonomna pokrajina) u postupcima donošenja planske dokumentacije, sprovođenje planske dokumentacije izdavanjem lokacijskih uslova, potvrđivanja urbanističkih projekata, kao i posledice sprovođenja kroz kontrolu izvršenih promena stanja u prostoru, ispunjavanju uslova za obavljanje aktivnosti privrednih društava, poštovanje zakonski utvrđenih rokova u obavljanju aktivnosti javnih preduzeća i drugih organizacija.
Obim štetnih posledica proizilazi iz aktivnosti koja obavljaju nadzirani subjekti u različitim postupcima za koje se primenjuju zakonske odredbe.
Posebni kriterijumi za procenu rizika
Procena prirode štetnih posledica proizilazi iz aktivnosti nadziranog subjekta i radnji koje preduzima, odnosno vrste poslova koji obavlja nadzirani subjekat, kao i mogućeg uticaja štetnih posledica na život ljudi, materijalna dobra, životnu sredinu.
Procena obima štetnih posledica vrši se prema broju radnji koje preduzima, odnosno vrste usluga koje pruža nadzirani subjekat i kao takvi u skladu sa zakonom, obavljaju delatnosti.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica u obavljanju delatnosti nadziranih subjekata procenjuje se polazeći od:
1) poslednjeg utvrđenog stanja zakonitosti i bezbednosti poslovanja i postupanja nadziranog subjekta (stepena rizika utvrđenog u poslednjem redovnom inspekcijskom nadzoru ili na osnovu poslednjeg izveštaja o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, koji su prethodili proceni verovatnoće);
2) prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta (nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u inspekcijskim nadzorima u prethodnoj kalendarskoj godini);
3) spremnosti i sposobnosti nadziranog subjekta da obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja i da otkloni ili umanji verovatnoću nastanka i verovatnu težinu štetnih posledica, na osnovu efikasnosti u otklanjanju ranije utvrđenih nezakonitosti;
4) spremnosti i sposobnosti nadziranog subjekta da obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja i da otkloni ili umanji verovatnoću nastanka i verovatnu težinu štetnih posledica, na osnovu sprovođenja redovne unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada;
5) spremnosti i sposobnosti nadziranog subjekta da obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja i da otkloni ili umanji verovatnoću nastanka i verovatnu težinu štetnih posledica, na osnovu saradnje ostvarene sa urbanističkim inspektorom tokom nadzora.
Procena rizika u vezi sa vanrednim inspekcijskim nadzorom
Procena rizika u vezi sa vanrednim inspekcijskim nadzorom, vrši se na osnovu:
1) kriterijuma za procenu rizika za redovan inspekcijski nadzor sprovođenjem godišnjeg plana i programa rada inspekcije;
2) broj podnetih prijava i zahteva za vanredni inspekcijski nadzor;
3) postojanja osnovane sumnje da je izvršen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo.
Procena rizika pre pokretanja postupka po službenoj dužnosti na osnovu predstavke, vrši se na osnovu procene težine i verovatnoće nastanka štetnih posledica u prostoru, urbanim sredinama, u postupku obavljanja poslova pružanja usluga nadziranih subjekata, uz procenu postojanja zloupotrebe prava.
U slučaju osnovane sumnje na učinjeno krivično delo procenjeni rizik se utvrđuje kao visok.
Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika
Učestalost inspekcijskog nadzora zasniva se na proceni stepena rizika koji može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan.
Učestalost inspekcijskog nadzora u zavisnosti na osnovu procene rizika kod nadziranih subjekata je sledeća:
1) kritičan rizik - četiri inspekcijska nadzora tokom jedne godine;
2) visok rizik - tri inspekcijska nadzora tokom godine;
3) srednji rizik - dva inspekcijska nadzora tokom godine;
4) nizak i neznatan - jedan inspekcijski nadzor tokom jedne godine.
Posebni elementi plana inspekcijskog nadzora urbanističke inspekcije
Plan inspekcijskog nadzora urbanističke inspekcije pored obaveznih elemenata, sadrži i:
1) broj i vrstu nadziranih subjekata u kojima je planiran redovan inspekcijski nadzor, po oblastima nadzora definisanim kontrolnim listama;
2) broj i vrstu nadziranih subjekata u kojima su planirane službene savetodavne posete, po oblastima službenih savetodavnih poseta.
Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti inspekcije za oblast prostornog i urbanističkog planiranja - donošenja i sprovođenja planske dokumentacije delatnosti se usmeravaju prvenstveno ka:
1) nadziranim subjektima sa visokim stepenom rizika po zakonom zaštićena prava i interese u oblasti obavljanja pružanja usluga nadziranih subjekata;
2) nadziranim subjektima kod kojih je inspekcijskim nadzorom u prethodnoj kalendarskoj godini utvrđen visok rizik;
3) nadziranim subjektima kod kojih u prethodnoj godini nije vršen nadzor, u skladu sa procenom rizika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.