POSLOVNIKO RADU ETIČKOG KOMITETA("Sl. glasnik RS", br. 63/2018) |
Poslovnikom o radu Etičkog komiteta (u daljem tekstu: Poslovnik), bliže se uređuju pitanja koja se odnose na sazivanje, nadležnosti i rad Etičkog komiteta, kao stalnog radnog tela Komore javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora), koje se osniva radi sprovođenja, tumačenja i unapređenja odredaba Etičkog kodeksa javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Kodeks).
Etički komitet ima pet članova, koje bira Izvršni odbor iz reda javnih izvršitelja.
Predsednik i zamenik predsednika Etičkog komiteta, biraju se na prvoj sednici Etičkog komiteta, većinom glasova od ukupnog broja članova.
Predsednik Etičkog komiteta, ima i sledeća prava i dužnosti:
- rukovodi i koordinira radom Etičkog komiteta;
- saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicom;
- stara se o primeni ovog poslovnika;
- potpisuje akte Etičkog komiteta;
- obavlja druge poslove u skladu sa ovim poslovnikom.
Zamenik predsednika Etičkog komiteta, zamenjuje predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti i obavlja druge poslove koje mu poveri predsednik.
Zamenik predsednika Etičkog komiteta privremeno obavlja dužnosti predsednika kada je istom prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, a najduže tri meseca.
Etički komitet je nadležan da:
- prikuplja, klasifikuje, analizira i procenjuje informacije o radu i ponašanju javnih izvršitelja radi unapređenja primene Kodeksa;
- razmatra postojeću profesionalnu praksu javnih izvršitelja;
- daje predloge za unapređenje Kodeksa na osnovu utvrđene prakse javnih izvršitelja i izmena i dopuna pravnog, organizacionog, društvenog i ekonomskog okvira profesije javnih izvršitelja;
- ovlasti nekog od svojih članova da posreduje u rešavanju sporova između javnih izvršitelja, uz njihovu pisanu saglasnost;
- izrađuje godišnji izveštaj o svom radu i podnosi ga Skupštini Komore.
Etički komitet radi na sednicama i kroz druge aktivnosti svojih članova, uz koordinaciju predsednika.
Sednice se održavaju po potrebi, a najmanje jednom u četiri meseca.
Sednice se po pravilu održavaju u sedištu Komore, a po odluci članova Etičkog komiteta mogu se održati i na drugom mestu.
Etički komitet u svom radu usvaja stavove i mišljenja.
Akti iz stava 1. ovog člana, smatraju se usvojenim ako je za njih glasala većina od ukupnog broja članova.
Sednice Etičkog komiteta priprema, saziva i njima rukovodi predsednik Etičkog komiteta.
U pripremanju sednica, predsedniku Etičkog komiteta administrativno-tehničku podršku pruža Stručna služba Komore.
Predsednik Etičkog komiteta utvrđuje pitanja koja će biti predmet rada Etičkog komiteta, po sopstvenoj inicijativi, na inicijativu drugih članova Etičkog komiteta i članova Komore.
Predsednik Etičkog komiteta je dužan da pitanja koja su predložili organi Komore, uvrsti u predmet rada Etičkog komiteta.
Sednici po pozivu predsednika Etičkog komiteta, mogu prisustvovati i u njenom radu bez prava glasa, učestvovati i pojedini članovi Komore i druga lica, ukoliko je njihovo prisustvo potrebno radi razmatranja pojedine tačke dnevnog reda.
Pozvanim licima dostavlja se materijal samo za tačke dnevnog reda radi čijeg razmatranja su pozvani.
Poziv za sednicu Etičkog komiteta u pisanoj formi, s predlogom dnevnog reda, vremenom i mestom održavanja, dostavlja se elektronskim putem članovima Etičkog komiteta, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za njeno održavanje.
Uz poziv za sednicu članovima Etičkog komiteta dostavlja se zapisnik sa prethodne sednice i materijal za sednicu.
Članovi Etičkog komiteta imaju pravo i dužnost da prisustvuju sednicama Etičkog komiteta, da učestvuju u njihovom radu i odlučivanju i da pripremaju materijal za sednice Etičkog komiteta.
U slučaju sprečenosti da prisustvuje sednici Etičkog komiteta, član Etičkog komiteta je dužan da unapred obavesti predsednika o razlozima sprečenosti ili da naknadno, a najkasnije na narednoj sednici opravda svoj izostanak.
Član Etičkog komiteta ima pravo da na sednici podnosi predloge akata koje donosi Etički komitet.
Sednicom predsedava predsednik Etičkog komiteta, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik predsednika.
Ako su predsednik i zamenik predsednika Etičkog komiteta sprečeni da prisustvuju sednici, članovi Etičkog komiteta biraju između sebe predsedavajućeg, koji će rukovoditi radom na sednici.
Predsedavajući na sednici ima sva prava i obaveze predsednika.
Na početku sednice, predsedavajući utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova Etičkog komiteta za punovažno odlučivanje.
Da bi Etički komitet punovažno odlučivao, potrebno je da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova Etičkog komiteta.
Ako predsedavajući utvrdi da ne postoje uslovi za rad i punovažno odlučivanje na sednici, sednica se odlaže, a nova saziva u roku koju utvrdi predsedavajući.
U odluci o odlaganju sednice navodi se dan, vreme i mesto održavanja nastavka sednice.
Sednica započinje usvajanjem dnevnog reda, nakon čega se pristupa razmatranju i usvajanju zapisnika sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik od strane članova Etičkog komiteta odlučuje Etički komitet, a prihvaćene primedbe unose se u zapisnik.
Predsedavajući konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedaba, odnosno sa izmenama koje su prihvaćene. Primedbe koje nisu usvojene konstatuju se zapisnički na sednici na kojoj se usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
Uvodno obrazloženje po tački o kojoj se po dnevnom redu raspravlja daje predlagač tačke dnevnog reda ili predsedavajući.
Nakon uvodnog izlaganja, predsedavajući otvara raspravu o toj tački dnevnog reda.
Predsedavajući daje reč učesnicima u diskusiji po redu prijavljivanja.
O svakoj tački dnevnog reda diskusija se vodi dok ima prijavljenih učesnika za diskusiju.
Predsedavajući se stara o redu u toku trajanja diskusije.
Učesnik u diskusiji ne može diskutovati pre nego što dobije reč od predsedavajućeg.
Učesnik u diskusiji može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Ukoliko se u svojoj diskusiji udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsedavajući će ga na to upozoriti. Ako se učesnik diskusije ni posle upozorenja ne pridržava reda, predsedavajući mu može oduzeti reč.
Po završenoj diskusiji o određenoj tački dnevnog reda, predsedavajući zaključuje raspravu o toj tački dnevnog reda, nakon čega se pristupa odlučivanju.
Ako je izneto više predloga u okviru jedne tačke dnevnog reda, predsedavajući stavlja na glasanje predloge redom kojim su izneti.
Podnosilac predloga ima pravo da povuče svoj predlog u toku diskusije, sve do stavljanja predloga na glasanje.
Akti Etičkog komiteta su doneti kada za njih glasa većina od ukupnog broja članova Etičkog komiteta.
Svaki član Etičkog komiteta ima pravo na jedan glas.
Glasanje na sednicama je javno.
Glasanje se vrši podizanjem ruke ili poimenično, prozivkom.
Članovi Etičkog komiteta mogu glasati za ili protiv predloga o kome se glasa.
Predsedavajući utvrđuje i objavljuje koliko članova je glasalo za predlog, a koliko je bilo protiv predloga.
Ako predlog o kojem se glasa ne dobije potrebnu većinu glasova, smatra se da predlog nije usvojen.
Po završenom glasanju, predsedavajući zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Po završenom razmatranju svih pitanja, predsednik Etičkog komiteta konstatuje da je sednica zaključena.
U slučaju kada Etički komitet zbog obimnosti dnevnog reda ili dužeg trajanja sednice nije u mogućnosti da u toku radnog dana odluči po svim tačkama dnevnog reda, predsedavajući donosi odluku o prekidu sednice i prisutne članove Etičkog komiteta obaveštava o vremenu i mestu održavanja nastavka sednice.
Nastavak sednice se po pravilu održava sledećeg radnog dana, a najkasnije u roku od 3 radna dana od prekida sednice.
O radu na sednici vodi se zapisnik, koji se članovima Etičkog komiteta dostavlja uz predlog dnevnog reda za narednu sednicu.
Zapisnik sa sednice sadrži: redni broj i datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih članova Etičkog komiteta i drugih lica koja prisustvuju sednici; dnevni red sednice; kratak pregled rasprave i iznetih mišljenja po tačkama dnevnog reda; rezultat glasanja i donete odluke, stavove i mišljenja o pojedinim pitanjima. Kada je odluka doneta većinom glasova, u zapisnik se unosi i ime i prezime člana Etičkog komiteta sa naznakom da li je glasao "za" ili "protiv".
Generalni sekretar Komore određuje zaposlenog iz Stručne službe Komore, koji prisustvuje sednicama Etičkog komiteta i vodi zapisnik.
Zapisnik se sačinjava u roku od pet radnih dana od dana održavanja sednice i dostavlja svim članovima Etičkog komiteta, radi stavljanja eventualnih primedbi na njegovu sadržinu.
Zapisnik sa sednice usvaja se na narednoj sednici Etičkog komiteta, većinom glasova od ukupnog broja članova, a potpisuju ga predsedavajući i zapisničar.
Zapisnik se čuva trajno.
Usvojeni stavovi i mišljenja koje donosi Etički komitet, dostavljaju se putem elektronske pošte javnim izvršiteljima i Ministarstvu pravde, po pravilu, u roku od 5 radnih dana od njihovog donošenja.
Akti Etičkog komiteta ili izvodi akata, mogu se po odluci Etičkog komiteta, objavljivati na internet stranici Komore.
Komora vodi poseban registar donetih akata Etičkog komiteta o pojedinim pitanjima koja su od značaja za primenu odredaba Kodeksa.
Registar se vodi hronološkim redom za svaku kalendarsku godinu.
Etički komitet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Skupštini Komore na prvoj redovnoj sednici Skupštine u tekućoj godini, za prethodnu godinu.
Članstvo u Etičkom komitetu prestaje istekom mandata, prestankom delatnosti javnog izvršitelja, ostavkom člana i odlukom Izvršnog odbora o prestanku članstva u slučaju kada član Etičkog komiteta ne obavlja svoje obaveze u skladu sa ovim poslovnikom.
Izvršni odbor može doneti odluku o prestanku članstva u Etičkom komitetu u sledećim slučajevima:
- ako član Etičkog komiteta neopravdano ne prisustvuje sednicama Etičkog komiteta;
- ako predsednik Etičkog komiteta ne saziva sednice u skladu sa ovim poslovnikom;
- u drugim slučajevima kada ne ispunjava obaveze utvrđene ovim poslovnikom.
Ovaj poslovnik stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Ministarstva nadležnog za pravosuđe i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".