PRAVILNIKO NADZORU NAD RADOM JAVNIH IZVRŠITELJA I ZAMENIKA JAVNIH IZVRŠITELJA("Sl. glasnik RS", br. 63/2018) |
Ovim pravilnikom uređuje se način vršenja nadzora nad radom javnih izvršitelja, obaveze javnih izvršitelja u postupku nadzora, sadržaj nadzora, izrada, sadržaj i dostava zapisnika o izvršenom nadzoru i obaveze javnih izvršitelja po zapisniku o nadzoru, koji vrši Komora javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora).
Odredbe ovog pravilnika shodno se primenjuju i na zamenike javnih izvršitelja.
Nadzor nad radom javnih izvršitelja Komora vrši u postupku redovnog i vanrednog nadzora, putem nadležnih organa i komisija za nadzor.
Redovni nadzor nad radom javnih izvršitelja Komora obavlja najmanje jednom u dve godine, pri čemu proverava i primenu Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja.
Vanredni nadzor nad radom javnog izvršitelja Komora može izvršiti po pritužbi stranaka ili učesnika u postupku.
Nadzor nad radom javnih izvršitelja u postupku po pritužbama vrši disciplinski tužilac Komore i zamenik disciplinskog tužioca Komore, kao i posebne komisije koje osniva Izvršni odbor za potrebe redovnog i vanrednog nadzora.
Radi vršenja redovnog nadzora Izvršni odbor osniva komisije za redovan nadzor nad radom javnih izvršitelja za teritorije organizacionih jedinica i određuje njihov broj.
Komisija za redovni nadzor ima tri člana i jednog zamenika, koje Izvršni odbor imenuje iz reda javnih izvršitelja, imenovanih za područja viših sudova na kojima ta komisija ne vrši nadzor. Mandat komisije traje šest meseci.
Komisija za redovni nadzor dužna je da za vreme trajanja mandata izvrši najmanje šest redovnih nadzora po rasporedu koji joj odredi Izvršni odbor.
Radi vršenja vanrednog nadzora Izvršni odbor može osnovati najviše četiri komisije i to po jednu nadzornu komisiju za teritoriju svake organizacione jedinice.
Komisija za vanredan nadzor ima tri člana i jednog zamenika, koje Izvršni odbor imenuje iz reda javnih izvršitelja, imenovanih za područja viših sudova na kojima ta komisija ne vrši nadzor, na period od četiri godine.
Postupak nadzora nad radom javnog izvršitelja može biti kancelarijski i terenski.
Kancelarijski nadzor vrši se uvidom u spise predmeta, podatke i drugi arhivski materijal javnog izvršitelja, stvari i novac uplaćen na ime jemstva i priznanice za naplaćene iznose na ime naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja. U postupku kancelarijskog nadzora, javni izvršitelj je dužan da svim ovlašćenim organima dostavi tražene podatke u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Nepostupanje po nalogu nadležnih organa i komisija predstavlja povredu odredaba Etičkog kodeksa javnih izvršitelja i razlog za vršenje terenskog nadzora.
Terenski nadzor vrši se neposrednim pregledom potrebne dokumentacije iz stava 2. ovog pravilnika u kancelariji javnog izvršitelja. Prilikom terenskog nadzora, javnom izvršitelju se putem elektronske adrese javnog izvršitelja koja je upisana u evidencijama Komore i objavljena na njenoj internet prezentaciji dostavlja pisano obaveštenje o danu i času početka nadzora. Odsustvo javnog izvršitelja ne predstavlja smetnju za vršenje terenskog nadzora.
Ovlašćeni organi i komisije Komore u postupku nadzora imaju ovlašćenja da:
1) pribave od stranaka i učesnika u postupku i predsednika sudova za čije područje je javni izvršitelj imenovan sve podatke o načinu na koji je javni izvršitelj donosio rešenja i zaključke i preduzimao radnje izvršenja i obezbeđenja;
2) zahtevaju dokumentaciju o visini troškova postupka izvršenja i obezbeđenja;
3) zahtevaju izveštaje i dokaze o tome kako su dostavljani akti sudova i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku;
4) načine uvid u izbor sredstva i predmeta izvršenja i njihove promene u toku izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja;
5) zatraže izveštaj o tome da li je i koliko puta ponavljana ista radnja izvršenja ili obezbeđenja;
6) načine uvid u rad kancelarije javnog izvršitelja radi provere primene Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja;
7) načine uvid u evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju;
8) pribave druge podatke koji su potrebni da se odluči o tome da li će se protiv javnog izvršitelja pokrenuti disciplinski postupak;
9) načine uvid u predmete, podatke i drugi arhivski materijal javnog izvršitelja, stvari i novac uplaćen na ime jemstva i priznanice za naplaćene iznose na ime naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja;
10) načine uvid u poslovne knjige, evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju, uvid u spise predmeta i uvid u uskladištene stvari;
11) zahtevaju od javnog izvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju;
12) pribave od nadležnih organa i organizacija podatke o poslovanju javnog izvršitelja;
13) preduzmu druge radnje, saglasno Zakonu i propisima Komore.
Nadležna nadzorna komisija je dužna, da u slučaju redovnog nadzora, najmanje tri dana pre dana planiranog za vršenje nadzora, putem elektronske adrese javnog izvršitelja koja je upisana u evidencijama Komore i objavljena na njenoj internet prezentaciji, obavesti javnog izvršitelja o datumu i vremenu planiranog nadzora.
U slučaju vanrednog nadzora, komisija nije u obavezi da obavesti javnog izvršitelja pre vršenja nadzora.
Javni izvršitelj kod koga je najavljen redovni nadzor, dužan je da nadležnoj nadzornoj komisiji omogući vršenje nadzora, odnosno da stavi na uvid svu dokumentaciju i podatke neophodne za vršenje nadzora.
U slučaju postojanja opravdanih razloga koji onemogućavaju nadzor u najavljenom terminu, javni izvršitelj je dužan da odmah po prijemu obaveštenja a najkasnije narednog dana, obavesti predsednika nadzorne komisije o postojanju razloga koji onemogućavaju nadzor, da dostavi dokaze kojima se potkrepljuju navodi o opravdanoj sprečenosti i istovremeno predloži drugi termin za obavljanje nadzora.
U slučaju da nadzor nije mogao da se obavi zbog radnji javnog izvršitelja ili zamenika javnog izvršitelja koje predstavljaju zloupotrebu ovlašćenja ili su usmerene na izbegavanje nadzora, nadležna komisija će o tome izvestiti disciplinskog tužioca Komore, predsednika Komore, disciplinskog tužioca Ministarstva pravde i Ministarstvo pravde (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Redovni nadzor nad radom javnog izvršitelja obuhvata: kontrolu ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti javnog izvršitelja (prostor, oprema, tehnička oprema i telekomunikaciona i računarska oprema), kontrolu ispunjenosti uslova sa aspekta obezbeđenja ljudskih resursa za rad javnoizvršiteljske kancelarije, kontrolu vođenja propisanih knjiga i evidencija, kontrolu postupanja sa stvarima i novčanim sredstvima u postupcima izvršenja, kontrolu naplaćivanja naknada troškova postupka, kontrolu blagovremenosti preduzimanja Zakonom propisanih radnji javnog izvršitelja, kao i kontrolu zakonitosti vršenja ovlašćenja i obaveza koja su javnim izvršiteljima poverena Zakonom, podzakonskim propisima i opštim aktima Komore.
Vanredni nadzor nad radom javnog izvršitelja obuhvata kontrolu po pojedinačnom predmetu ili grupi predmeta i može se vršiti po pritužbi stranke ili učesnika u postupku.
O izvršenom nadzoru, komisije za nadzor sačinjavaju zapisnik.
Zapisnik sadrži sledeće: naziv javnog izvršitelja nad čijim radom se vrši nadzor, imena i prezimena lica koja vrše nadzor, vreme vršenja nadzora, mesto vršenja nadzora, prisutna lica u postupku nadzora, predmet i sadržaj nadzora, kao i nalaz utvrđen nadzorom - konstatacija da nisu utvrđene nepravilnosti, odnosno konstatacija da su utvrđene nepravilnosti sa opisom istih. Zapisnik potpisuju predsednik komisije za nadzor, javni izvršitelj čiji je rad predmet nadzora ili lice iz kancelarije javnog izvršitelja koje u slučaju odsustva javnog izvršitelja prisustvuje nadzoru. Ako javni izvršitelj ili drugo lice iz njegove kancelarije koje prisustvuje nadzoru odbije da potpiše zapisnik, razlog odbijanja unosi se na kraju zapisnika. Sve isprave, njihove fotokopije, elektronski ili drugi podaci i akta prikupljena tokom nadzora, kao i načinjene fotografije čine sastavni deo zapisnika o izvršenom nadzoru.
Zapisnik o izvršenom nadzoru sačinjava se u četiri istovetna primerka, od kojih se jedan primerak dostavlja javnom izvršitelju čiji je rad predmet nadzora, u roku od osam dana od dana završenog nadzora, jedan se prosleđuje disciplinskom tužiocu Komore, a po jedan disciplinskom tužiocu Ministarstva i predsedniku Komore, radi evidentiranja izvršenog nadzora u evidencijama koje vodi Komora.
Na zapisnik, javni izvršitelj može podneti primedbe u roku od osam dana od dana prijema zapisnika. Komisija za nadzor primedbe može usvojiti ili odbiti, o čemu se donosi poseban obrazloženi zaključak koji se dostavlja javnom izvršitelju.
Komisija za nadzor je ovlašćena da, ako je po prirodi stvari to moguće, zaključkom naloži javnom izvršitelju da u određenom roku, koji ne može biti duži od osam dana, otkloni utvrđene nepravilnosti i propuste u radu. Javni izvršitelj je dužan da o radnjama koje je preduzeo u cilju otklanjanja uočenih nepravilnosti pismeno obavesti komisiju za nadzor.
Komisija za nadzor ima ovlašćenje da po proteku ostavljenog roka za otklanjanje nepravilnosti izvrši ponovni nadzor, u cilju kontrole postupanja javnog izvršitelja po njenom nalogu.
Disciplinski tužilac Komore, vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja u postupku po pritužbama stranaka ili učesnika u postupku.
Pre pokretanja postupka nadzora disciplinski tužilac Komore ispituje da li postoje razlozi da pokrene postupak nadzora.
Podnosilac pritužbe može biti stranka ili učesnik u postupku izvršenja ili obezbeđenja koji se sprovodi pred javnim izvršiteljem.
Pritužba mora da bude potpisana, razumljiva i da sadrži sve što je potrebno da bi po njoj moglo da se postupa, a pre svega:
1) lično ili poslovno ime pritužioca i zakonskog zastupnika, ako postoji;
2) prebivalište, odnosno boravište ili sedište pritužioca i zakonskog zastupnika, ako postoji;
3) da li je pritužba u istoj stvari protiv istog javnog izvršitelja već podneta Ministarstvu i kada;
4) lično ime i sedište kancelarije javnog izvršitelja na čiji rad se pritužba podnosi;
5) poslovni broj predmeta koji se vodi kod javnog izvršitelja ili poslovni broj sudskog predmeta;
6) svojstvo pritužioca (izvršni poverilac ili izvršni dužnik, učesnik u postupku);
7) razlog za pritužbu.
Pritužba se može podneti u pisanom ili u elektronskom obliku.
Ako se pritužba podnosi preko punomoćnika uz nju se prilaže i punomoćje.
Disciplinski tužilac Komore ne postupa po anonimnim pritužbama.
Pritužbe se uzimaju u rad onim redosledom kojim su primljene, ako njihova priroda ili posebne prilike ne zahtevaju odstupanje.
Ako Komora nije nadležna da postupi po pritužbi, disciplinski tužilac o tome obaveštava podnosioca pritužbe.
Disciplinski tužilac Komore proverava da li je pritužba uredna i podneta od strane ovlašćenog lica.
Ako je pritužba podneta od strane neovlašćenog lica, disciplinski tužilac ne postupa po njoj i o tome pismeno obaveštava podnosioca pritužbe.
Disciplinski tužilac Komore je dužan da ispita svaku podnetu pritužbu.
Pritužba je neuredna ako ima nedostatke koji sprečavaju disciplinskog tužioca Komore da postupa po njoj, ako nije razumljiva i ako nije potpuna.
U tom slučaju, disciplinski tužilac Komore ne postupa po pritužbi i o tome obaveštava podnosioca, upućujući ga kako da uredi pritužbu, uz upozorenje da pritužba neće biti razmatrana u koliko podnosilac ne postupi po obaveštenju disciplinskog tužioca.
Disciplinski tužilac neće postupati po pritužbi, ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu.
Smatraće se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo na pritužbu, ako pritužba ima uvredljivu sadržinu ili ako podnese pritužbu iste ili slične sadržine o kojoj je prethodno odlučeno.
Ako je pritužba uredna ili uređena i podneta od strane ovlašćenog lica, disciplinski tužilac Komore razmatra navode u njoj i odlučuje da li će pokrenuti postupak nadzora ili će podneti zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja.
Prethodno, disciplinski tužilac Komore može da zatraži od podnosioca da dostavi dodatna objašnjenja, dokumenta i informacije, a od javnog izvršitelja može da zahteva da se u roku od petnaest dana od prijema zahteva, pismeno izjasni na navode iz pritužbe i dostavi dokaze u prilog svog izjašnjenja.
Nepostupanje javnog izvršitelja u skladu sa stavom 2. ovog člana predstavlja povredu odredaba Etičkog kodeksa javnih izvršitelja i razlog za vršenje terenskog nadzora.
Disciplinski tužilac Komore može da zatraži potrebne podatke i od nadležnih organa, stranaka, učesnika u postupku, imalaca javnih ovlašćenja i nadležnih predsednika sudova.
Prilikom ispitivanja navoda pritužbe i prikupljanja dokaza, disciplinski tužilac Komore i njegov zamenik dužni su da postupaju sa naročitom obazrivošću u cilju izbegavanja mogućeg uticaja na tok ispitivanja pritužbe.
Disciplinski tužilac Komore štiti identitet podnosioca pritužbe, na njegov pisani zahtev tako što ne dozvoljava uvid u podnetu pritužbu neovlašćenim licima, a prilikom slanja pritužbe na izjašnjenje i prikupljanja potrebnih podataka skriva identitet podnosioca.
O postupanju po pritužbi, disciplinski tužilac Komore, pismeno obaveštava podnosioca najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe ili uređenja pritužbe.
U postupku po pritužbama stranaka ili učesnika u postupku, kao i prilikom odlučivanja o podnošenju zahteva za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja, predsednik Komore obavlja poslove iz svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom i opštim aktima Komore i Ministarstva.
Svi postupci nadzora koji traju u vreme stupanja na snagu ovog pravilnika, nastavljaju se prema odredbama ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Ministarstva i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".