PRAVILNIKO POSEBNIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA I UČESTALOSTI INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA("Sl. list Grada Sombora", br. 13/2018) |
Ovim Internim aktom propisuju se posebni elementi procene rizika i učestalosti inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika iz izvorne nadležnosti grada.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru je propisano da se inspekcijski nadzor zasniva na proceni rizika i da je srazmeran procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja; kao i da je procena rizika deo procesa analize rizika, koji obuhvata i upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku.
Rizik se procenjuje u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora i pre i u toku inspekcijskog nadzora.
Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vrši se tako što inspekcija u praćenju i analizi stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i, prema odgovarajućim kriterijumima, procenjuje težinu štetnih posledica i verovatnoću njihovog nastanka, tako da se dobije procenjeni stepen rizika.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći naročito od prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta, uključujući poslednje utvrđeno stanje zakonitosti i bezbednosti njegovog poslovanja i postupanja.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći i od: srpskih standarda i pravila dobre prakse koje nadzirani subjekat primenjuje; sistema upravljanja i unutrašnjeg nadzora nad zakonitošću, pravilnošću i bezbednošću poslovanja i postupanja kod nadziranog subjekta, uzimajući u obzir politiku upravljanja rizicima i različite oblike unutrašnjeg nadzora kod nadziranog subjekta, kao i reviziju finansijskih izveštaja nadziranog subjekta; stanja u oblasti u kojoj se njegova delatnost ili aktivnost vrši i predviđanja budućih kretanja u njoj; unutrašnjih i spoljnih stručnih, tehničkih, tehnoloških i finansijskih kapaciteta nadziranog subjekta.
Težina štetnih posledica procenjuje se polazeći od:
1) prirode štetnih posledica, koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta, odnosno karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili usluga koje nadzirani subjekat pruža, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlašćenja koja vrši u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u odnosu na zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, i
2) obima štetnih posledica, pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge, odnosno kruga lica koja ostvaruju određena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa nadziranim subjektom, odnosno opsega zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost nadziranog subjekta ili na koje ona utiče.
Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan.
Inspekcija nije dužna da vrši inspekcijski nadzor kada je procenjeni rizik neznatan.
Kada se u toku realizacije godišnjeg plana inspekcijskog nadzora promene okolnosti na osnovu kojih je procenjen rizik i sačinjen plan, inspekcija usklađuje procenu rizika i plan inspekcijskog nadzora sa novonastalim okolnostima.
Procena rizika ima za cilj da inspekcijskoj službi omogući određivanje prvenstva u aktivnostima nadzora.
Pored toga, procena rizika omogućava nadziranom subjektu da proceni kako da poboljša svoj učinak u oblasti zaštite životne sredine.
Nadzirani subjekat može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadržini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika.
Uz ovaj izveštaj, nadzirani subjekat inspekciji prilaže i odgovarajuću dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr) kojim se potkrepljuju nalazi iz izveštaja.
Preporučuje se da se za nadzirane subjekte koji predstavljaju kritičan rizik, planira izvođenje četiri nadzora u godini, za visok stepen rizika tri nadzora u godini, za srednji rizik dva nadzora u godini, za nizak rizik jedan nadzor u godini i za neznatan rizik jedan nadzor u dve godine.
Sve ovo važi za redovne inspekcijske nadzore, izuzev kontrolnih nadzora.
Kontrolni i vanredni inspekcijski nadzori se ne računaju u broj inspekcijskih nadzora koje je potrebno izvršiti prema procenjenom riziku postrojenja, jer se isti ne mogu unapred planirati, a kontrolni se inače odnosi samo na pojedinu obavezu.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Sombora".