PRAVILNIKO PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR("Sl. glasnik RS", br. 65/2018) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za sticanje revizorskih zvanja, organizovanje i sprovođenje ispita za revizorska zvanja, izdavanje sertifikata za revizorska zvanja i utvrđuje način polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor.
Ispit za zvanje državni revizor može polagati lice (kandidat) koje:
1) ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu;
2) ima položen stručni ispit za rad u državnim organima;
3) ima pet godina radnog iskustva u struci od čega dve godine na poslovima revizije u revizorskim službama, razvrstanim u zvanje samostalni savetnik i viši savetnik;
4) je obavilo obuku i potrebne konsultacije po ispitnim predmetima.
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor može polagati lice koje poseduje:
1) visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu;
2) položen ispit sa sertifikatom za revizorsko zvanje državni revizor;
3) stručno znanje za obavljanje poslova revizije i iskustvo u obavljanju poslova državnog revizora, u trajanju od najmanje tri godine.
Sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz člana 2. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje državni revizor.
Sertifikat za zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor.
Sertifikat o sticanju revizorskih zvanja iz člana 1. ovog pravilnika je javni dokument.
Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema Programu ispita koji sadrži sledeće predmete:
1) za državnog revizora:
(1) Sistem javnih finansija;
(2) Sistem budžetskog računovodstva;
(3) Računovodstvo realnog sektora (finansijsko i upravljačko);
(4) Revizija javnog sektora.
2) za ovlašćenog državnog revizora pisani rad iz oblasti revizije javnog sektora.
Ispitni program pod naslovom: "Program obuke i polaganja ispita za sticanje revizorskog zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor" (u daljem tekstu: Program obuke) sastavni je deo ovog pravilnika.
Izvođenje Programa polaganja ispita Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: Institucija) može se interno organizovati uz angažovanje lica koja rade u Instituciji i imaju zvanje ovlašćeni državni revizor ili eksternih predavača.
Pre polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor kandidat je dužan da obavi obuku i konsultacije.
Obavljanje obuke i konsultacija odvija se prema rasporedu, koji će se utvrditi pre polaganja ispita.
Obuka i konsultacije se održavaju van radnog vremena.
Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor konsultacije su obavezne.
Priručnici za polaganje ispita za zvanje državni revizor
Priručnici treba da budu napisani na osnovu domaćeg zakonodavstva, uz punu implementaciju međunarodnih standarda - MRS, MSR i MSFI i osnovna su literatura za polaganje ispita u zvanje državnog revizora.
Kandidat dobija priručnike za polaganje ispita za svaki ispitni predmet.
Komisija
Ispit za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor se polaže pred komisijom koju imenuje Savet Institucije na predlog predsednika Institucije.
Članovi komisije imenuju se iz redova istaknutih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
Komisija ima pet članova.
Pojedinačni predmeti se polažu pred Ispitnom komisijom koju čine predsednik i dva člana, koju za svaki predmet imenuje predsednik Institucije.
Stručno-administrativne poslove za komisiju obavlja sekretar koji se određuje od strane predsednika Institucije.
Članovima i sekretaru komisije pripada naknada za rad u komisiji, čiju visinu utvrđuje predsednik Institucije.
Ispit za zvanje državni revizor
Ispiti za zvanje državni revizor polažu se pismeno za sve predmete pojedinačno.
Sadržaj ispitnog rada utvrđuje predsednik Ispitne komisije, uz saglasnost druga dva člana komisije.
Predviđeno vreme izrade pisanog rada je 180 minuta.
Prisustvo pismenom ispitu je obavezno za jednog člana komisije ispitnog predmeta i sekretara komisije.
Pregled ispitnog rada vrši predsednik i članovi Ispitne komisije.
Pisani rad ocenjuju sva tri člana komisije ocenom "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
Komisija je obavezna da u roku od 10 dana od datuma polaganja ispita saopšti rezultate ispita.
Kandidat koji nije položio ispit, može ga polagati u narednom ispitnom roku.
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor polaže se izradom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Kandidat je obavezan da, u roku od tri meseca od izbora teme, dostavi komisiji pisani rad.
Usmena odbrana pisanog rada se zakazuje u prvom narednom ispitnom roku.
Uspeh na ispitu za zvanje ovlašćeni državni revizor ocenjuju sva tri člana komisije zajedničkom ocenom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Zajednička ocena je: "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, polaganje ispita ponavlja u celosti birajući novu temu.
Teme za ispitni pisani rad sastavlja komisija od tri člana koja i prisustvuje usmenoj odbrani rada.
Teme se pripremaju iz oblasti revizije javnog sektora koje doprinose razvoju Institucije.
Listu tema usvaja Savet Institucije.
Prijava, rokovi i troškovi ispita
Zahtev za polaganje ispita kandidat podnosi Instituciji najkasnije petnaest dana pre datuma održavanja ispitnog roka, koji mora biti interno oglašen.
Uz zahtev za polaganje ispita, kandidat je dužan da priloži dokaze o ispunjavanju uslova za polaganje ispita iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika.
Komisija, u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ocenjuje da li kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita.
Obaveštenje o ispunjenju uslova za polaganje ispita predsednik komisije dostavlja kandidatu, članovima Ispitne komisije i predsedniku Institucije.
Sekretar komisije, u dogovoru sa predsednikom komisije, određuje datum, vreme i mesto polaganja pojedinih ispita i o tome obaveštava kandidata.
Polaganje ispita se organizuje prema posebnom rasporedu u ispitnim rokovima koje određuje predsednik Institucije.
Između termina polaganja pojedinih ispitnih predmeta mora postojati vremenska razlika od najmanje 48 časova.
Savet Institucije, na predlog predsednika Institucije, utvrđuje visinu troškova polaganja ispitnog predmeta.
Troškove polaganja ispita snosi Institucija.
Pre početka ispita sekretar komisije utvrđuje identitet kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu sa fotografijom i upoznaje ga sa pravilima kojih se mora pridržavati tokom ispita.
Ispitni materijal označava kandidat sa identifikacionim brojem koji dobija naposredno pre početka ispita.
Kandidatu se, na osnovu pisanog zahteva može odložiti polaganje ispita, odnosno započeto polaganje ispita, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.
Komisija ceni opravdanost razloga i određuje vreme nastavka polaganja odloženog ispita.
Kandidat ima pravo da uloži pisani prigovor Komisiji za prigovore koju čine predsednik Ispitne komisije iz člana 14. stav 3. ovog pravilnika i dva člana komisije koji nisu bili članovi Ispitne komisije, i to:
1) na povredu postupka koji je sproveden po prijavi u roku od 3 dana od dana dostavljanja obaveštenja o ispunjenosti uslova kao i na povredu procedure polaganja ispita u roku od 24 sata od završetka ispita;
2) ako smatra da njegov opšti uspeh ili uspeh iz nekog predmeta nije pravilno ocenjen u roku od 24 sata posle saopštenog uspeha.
Odluka Komisije za prigovore je konačna.
Sekretar Komisije je dužan da pre početka svakog ispita obezbedi obrazac zapisnika koji treba da sadrži:
1) lične podatke kandidata;
2) dan, čas i mesto polaganja ispita;
3) naziv predmeta;
4) sastav komisije;
5) ocenu ispita - uspeh;
6) uspeh na popravnom ispitu.
Zapisnik potpisuju članovi komisije i dostavljaju ga sekretaru komisije.
Sekretar komisije je dužan da obezbedi potreban ispitni materijal za svakog kandidata.
Prisutni član ispitne komisije overava svojim potpisom ispitni materijal koji kandidat predaje po završetku ispita.
Nakon uspešno položenih ispita za zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor komisija kandidatu izdaje Uverenje o položenim ispitima.
Na osnovu Uverenja o položenim ispitima, generalni državni revizor izdaje:
1. sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i
2. sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.
Sertifikati o sticanju revizorskih zvanja iz stava 2. ovog člana su javni dokumenti.
Institucija vodi evidenciju o izdatim uverenjima i sertifikatima.
Evidencija o izdatim uverenjima i sertifikatima sadrži:
1) ime i prezime kandidata, sa navođenjem srednjeg slova;
2) naziv predmeta (datum polaganja i rezultat);
3) konačni rezultat - "položio" ili "nije položio";
4) datum i broj uverenja;
5) datum i broj sertifikata, sa naznačenim revizorskim zvanjem.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor ("Službeni glasnik RS", br. 102/10 i 147/14).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM POLAGANJA ISPITA
ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR
Predmeti za polaganje su:
1. |
Sistem javnih finansija |
2. |
Sistem budžetskog računovodstva |
3. |
Računovodstvo realnog sektora |
4. |
Revizija javnog sektora |
Program ispitnih predmeta
U nastavku Programa predstavljeni su ispitni predmeti, kao i detaljni sadržaj predmeta po oblastima.
PROGRAM ISPITA
Sistem javnih finansija
1. |
Naziv predmeta |
Sistem javnih finansija |
2. |
Predmetne oblasti |
- Predmet i istorijat javnih finansija |
3. |
Predviđeni izvođači |
Odluku će doneti Savet Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Literatura |
1. Dejan Popović, "Poresko pravo", Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2016. |
SADRŽAJ PREDMETA PO OBLASTIMA |
||
I |
Predmet i istorijat javnih finansija |
- Opšte napomene o predmetu javnih finansija |
II |
Institucije u sistemu javne potrošnje |
- Centralna Vlada |
III |
Budžetski sistemi |
- Budžetski sistemi zemalja u tranziciji |
IV |
Izvori finansiranja javne potrošnje |
- Porezi |
V |
Javna potrošnja |
- Značaj i ciljevi upravljanja javnom potrošnjom |
VI |
Izveštavanje |
- Osnovni finansijski izveštaji |
CILJ PREDMETA |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu teorijska i praktična znanja iz oblasti javnih finansija i upoznaju način i efikasnost korišćenja fiskalnih instrumenata. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima da steknu celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje revizije. U tom cilju ovim predmetom biće obuhvaćen način organizacije i funkcionisanja fiskalnog sistema čiji su osnovni elementi opredeljeni brojem učesnika u javnoj potrošnji, zakonskim okvirom koji reguliše sistem i pravila funkcionisanja javne potrošnje, a koja se odnose na javne izdatke i izvore njihovog finansiranja, kao i kontrolu načina korišćenja izvora finansiranja javnih prihoda. Posebno će biti naglašena pravila planiranja i evidentiranja javne potrošnje, a koja se odnose na budžet države. Jedinstvena evidencija sistematizovana i uobličena, kroz jedinstven kontni plan i prepoznatljive finansijsko-statističke izveštaje, predstavlja polaznu osnovu za dosledno i kvalitetno informisanje, dobro planiranje i racionalnu potrošnju. Bilansne šeme su osnova za dobro odlučivanje i efikasno upravljanje, koje u najvećoj meri zavisi od brzine i kvaliteta obrade bilansnih informacija. Pravila po kojima se vrši sistematizovanje finansijskih transakcija, direktno opredeljuju informativne sadržaje i mogućnost njihovog kreiranja, kao i njihovu korisnost u fazama planiranja i izvođenja revizije. |
Sistem budžetskog računovodstva
1. |
Naziv predmeta |
Sistem budžetskog računovodstva |
2. |
Predmetne oblasti |
- Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Literatura |
1. urednici: Ričard Allen i Daniel Tomasi, Upravljanje javnim izdacima (priručnik za zemlje u tranziciji), |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans |
- Računovodstvo i bilans |
II |
Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija |
- Budžetsko računovodstvo |
III |
Sistem glavne knjige trezora |
- Organizacija glavne knjige trezora |
IV |
Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor |
- Svrha i značaj korišćenja MRS-JS |
V |
Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje |
- Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta |
VI |
Završni račun budžeta |
- Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta |
Cilj predmeta |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu znanja iz oblasti budžetskog računovodstva i upoznaju praćenje javnih sredstava, državne imovine, javnih prihoda, javnih rashoda, kao i finansijsko izveštavanje o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor. U tom cilju, ovim predmetom biće obuhvaćen način funkcionisanja trezora, organizacija budžetskog računovodstva, direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, standardni klasifikacioni okvir vođenja budžetskog računovodstva, kao i izveštavanje budžetskog računovodstva. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije. |
Računovodstvo realnog sektora
1. |
Naziv predmeta |
RAČUNOVODSTVO REALNOG SEKTORA |
2. |
Predmetne oblasti |
- Računovodstveni ciklus |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Literatura |
1) dr D. Malinić, dr V. Milićević i dr N. Stevanović, "Upravljačko računovodstvo", Ekonomski fakultet, CID, Beograd, 2016. |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Računovodstveni ciklus |
- Predmet i funkcije računovodstva |
II |
Računovodstvena regulativa |
- Zakonska regulativa |
III |
Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji |
- Obavezne poslovne knjige |
IV |
Merenje poslovnog rezultata |
- Bilans uspeha |
V |
Finansijsko izveštavanje po MSFI |
- Razumevanje sadržine standarda za finansijsko izveštavanje |
VI |
Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja |
- Karakteristike upravljačkog računovodstva |
VII |
Sistemi obračuna troškova |
- Osnove teorije troškova i cena |
VIII |
Osnove za izradu kalkulacija |
- Struktura kalkulacije |
IX |
Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu |
- Merenje rezultata po organizacionim delovima - profitnim centrima |
Cilj predmeta |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu određena teorijska i praktična znanja iz oblasti finansijskog i upravljačkog računovodstva realnog sektora, koji posluje na drugačijim osnovama od javnog sektora. Celokupna materija ovde obrađena je u funkciji revizije, a bazira se na Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o računovodstvu i reviziji i Međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom cilju, kroz sadržaje ovog predmeta, biće obrađen sistem jednoobraznog knjigovodstva s okvirnim kontnim planom za privredna društva, korišćenje računovodstvenih informacija, svrha korišćenja računovodstveno-finansijskih izveštaja. Posebno će biti obrađeni osnovni sadržaji upravljačkog računovodstva i svrha korišćenja računovodstvenih informacija ovog segmenta računovodstva. Sve ove teme omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema realnog sektora, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije prevashodno kod javnih preduzeća. |
Revizija javnog sektora
1. |
Naziv predmeta |
REVIZIJA JAVNOG SEKTORA |
2. |
Predmetne oblasti |
- Pravne i stručne osnove revizije |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Literatura |
1. dr Mirko Andrić i dr Bojana Vuković, "Revizija javnog sektora", Ekonomski fakultet Subotica, 2018. |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Pravne i stručne osnove revizije |
- Status, uloga i nadležnosti Državne revizorske institucije |
II |
Vrste revizija |
- Revizija računovodstvenih izveštaja |
III |
Proces revizije |
- Proces prihvatanja revizijskog angažmana |
IV |
Revizija sistema |
- Osnove revizije sistema |
V |
Tehnike revizije |
- Revizorski dokazi, programi i revizorski dosije |
VI |
Prevare i korupcija |
- Uloga državnog revizora u borbi protiv prevara i korupcije |
Cilj predmeta |
||
Predmet je strukturisan na način da nudi revizoru sva osnovna znanja i veštine neophodne za efikasno i uspešno sprovođenje revizije. Cilj predmeta je upoznati kandidata s međunarodnim smernicama i standardima revizije, s vrstama revizije i procesom revizije te ga naučiti kako da koristi najefikasnije tehnike revizije, kao i alate koji pomažu u obavljanju poslova revizije. |
USLOVI ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR
Kandidati koji su stekli sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i ispunjavaju uslov u pogledu propisanog broja godina radnog iskustva u reviziji javnog sektora mogu ući u program za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor. Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor konsultacije su obavezne. (član 11. Pravilnika).
Program ispita
Saglasno čl. 13. i 19. Pravilnika, ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor, sastoji se iz dva dela: pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Pisani rad obuhvata aplikaciju znanja dobijenog za vreme konsultacija za revizorsko zvanje državni revizor i radnog iskustva na poslovima revizije javnog sektora. To je samostalna obrada izabrane teme, kojom kandidat dokazuje svoju sposobnost rešavanja praktičnog ili teoretskog problema, uz korišćenje svih svojih znanja. Kandidat bira temu sa liste usvojenih tema.
Kandidat brani pisani rad usmeno pred Komisijom. Uspeh na ispitu ocenjuju sva tri člana Komisije ocenom "položio" ili "nije položio" (član 19. Pravilnika).
Predsednik Komisije saopštava ocenu pisanog rada i njegove usmene odbrane javno, neposredno nakon ispita.
Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, ispit ponavlja u celosti (član 19. Pravilnika).
Uspešnom odbranom rada kandidat ispunjava uslove za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.