PRAVILNIK

O STANDARDIMA KOMPETENCIJA ZA PROFESIJU VASPITAČA I NJEGOVOG PROFESIONALNOG RAZVOJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se Standardi kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja.

Standardi kompetencija iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

STANDARDI KOMPETENCIJA
ZA PROFESIJU VASPITAČA I NJEGOVOG PROFESIONALNOG RAZVOJA

Standardi kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja definisani su na osnovu Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 107/12), Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17 i 27/18 - dr. zakon), Pravilnika o Opštim osnovama predškolskog programa ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 14/06), Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 101/17 i 113/17 - dr. zakon) i dokumenta Evropske komisije o kompetencijama vaspitača (Competence Requirements in Early Childhood Education and Care, 2011).

Definisanje standarda kompetencija vaspitača zasniva se na principima predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji su dati u Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, i to su:

1) dostupnost: jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom;

2) demokratičnost: uvažavanje potreba i prava dece i porodice, uključujući pravo na uvažavanje mišljenja, aktivno učešće, odlučivanje i preuzimanje odgovornosti;

3) otvorenost: građenje odnosa sa porodicom, drugim delovima u sistemu obrazovanja (škola), zajednicom (institucijama kulture, zdravstva, socijalne zaštite), lokalnom samoupravom i širom društvenom zajednicom;

4) autentičnost: celovit pristup detetu, uvažavanje razvojnih specifičnosti predškolskog uzrasta, različitosti i posebnosti, negovanje igre kao autentičnog načina izražavanja i učenja predškolskog deteta, oslanjanje na kulturne specifičnosti;

5) razvojnost: razvijanje različitih oblika i programa u okviru predškolske delatnosti u skladu sa potrebama dece i porodice i mogućnostima lokalne zajednice, kontinuirano unapređivanje kroz vrednovanje i samovrednovanje, otvorenost za pedagoške inovacije.

Kompetentnost vaspitača se u Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji i u međunarodnim dokumentima obrazovne politike iz domena predškolskog vaspitanja prepoznaje kao jedna od ključnih dimenzija kvaliteta obrazovanja. Definisanjem standarda kompetencija vaspitača stvaraju se pretpostavke za razvijanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz usaglašeno delovanje na planu sistema obrazovanja, planu predškolske ustanove i na individualnom planu profesionalnog razvoja vaspitača, a u pravcu razvijanja ovako definisanih kompetencija.

Standardi kompetencija vaspitača su smernice koje su namenjene:

- donosiocima odluka u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja pri kreiranju sistemskih mera i aktivnosti kojima se podržava razvoj ovako shvaćene kompetentnosti vaspitača;

- kreatorima programa inicijalnog obrazovanja vaspitača i sistema akreditacije;

- sistemu profesionalnog razvoja (uvođenje u posao, polaganje ispita za licencu, stručno usavršavanje i napredovanje);

- prosvetnim savetnicima u razvijanju sistema podrške praktičarima za razvijanje kompetencija;

- rukovodiocima i stručnoj službi predškolskih ustanova u kreiranju stručnog usavršavanja i sredine kojom se podržava refleksivna praksa vaspitača;

- vaspitačima za procenu vlastitih kompetencija, planiranje i praćenje svog profesionalnog razvoja u cilju razvoja profesionalne prakse.

Standardi nisu instrument (ček-lista) za spoljašnju evaluaciju, već mogu služiti kao smernice pri vrednovanju kompetentnosti vaspitača.

Biti kompetentan je više od zbira pojedinačnih kompetencija kao niza izdvojenih veština i znanja o nečemu što pojedinac mora da poseduje da bi uspešno obavljao određene zadatke. Kompetentan vaspitač je profesionalan u svom radu, što podrazumeva autonomno i odgovorno delovanje u skladu sa etičkom prirodom prakse vaspitača i kompleksnom, dinamičnom i kontekstualno uslovljenom praksom vaspitanja. Kompetentnost vaspitača se zasniva na kreativnoj primeni i preispitivanju stručnih znanja, umenja i vrednosti u promenljivom društvenom i vaspitnom kontekstu. Razvijanje kompetentnosti je proces za koji nije odgovoran samo vaspitač, već zahteva sistemski pristup kojim se takav proces podržava.

Kompetentnost vaspitača je u ovom dokumentu određena kroz tri područja:

1) neposredni rad sa decom;

2) razvijanje saradnje i zajednice učenja;

3) razvijanje profesionalne prakse.

Svako područje kompetentnosti konkretizovano je kroz više kompetencija koje su date u dimenzijama znanja, umenja i vrednosti. Korišćenjem termina "umenja" (znanja da se nešto radi) umesto termina "veštine", istaknuta je razlika između tehnicističkog razumevanja vaspitnog rada, kao primene pojedinačnih veština i etičke prirode prakse vaspitača koja je suštinski zasnovana na vrednostima i refleksivnom preispitivanju znanja. Svaku kompetenciju treba sagledati celovito, kroz znanja, umenja i vrednosti i povezanu sa drugim kompetencijama.

1. KOMPETENTNOST VASPITAČA U NEPOSREDNOM RADU SA DECOM

 

ZNANJA

UMENJA

VREDNOSTI

Znanja o holističkoj prirodi razvoja deteta: uzajamnoj zavisnosti i uslovljenosti socijalnog, emocionalnog, kognitivnog, motornog razvoja i razvoja govora

- Stvara sigurno okruženje u kome je dete psihofizički zaštićeno.
- Gradi odnose povezanosti sa decom kroz uvažavanje detetovih osećanja, inicijative i doprinosi razvoju samostalnosti i samokontrole kod deteta.
- Razvija osećanje sigurnosti kod deteta kroz odnose poverenja, predvidljivosti, uvažavanja i usklađenosti deteta sa okruženjem.
- Posmatra i sluša decu radi uočavanja i razumevanja razvojnih potreba, interesovanja i mogućnosti deteta.
- Osnažuje dete za suočavanje sa konfliktima, stresom, problemima i novim situacijama i izazovima.
- Sistematski prati dečje napredovanje kroz zajedničko (sa decom i roditeljima) dokumentovanje aktivnosti, procesa i produkata i njihovo interpretiranje, kao osnove za razvijanje programa i sopstvene prakse.
- Planira i realizuje projekte i teme koje su smislene deci, u skladu sa dečjim potrebama, mogućnostima i interesovanjima, kojima se podržava holistički razvoj i dobrobit deteta.
- Prepoznaje potrebu za dodatnom podrškom deci u vaspitanju i obrazovanju i razvija strategije za podršku njihovom razvoju i aktivnom učešću u grupi.

- Usmerenost na dobrobit deteta podrškom njegovim mogućnostima i participaciji (aktivnom učešću) u životu vrtića

- Celovito sagledavanje povezanonosti procesa brige, nege, vaspitanja i obrazovanja

- Uvažavanje različitosti i posvećenost inkluzivnom pristupu obrazovanju

Znanja o različitim strategijama učenja dece

Znanja iz oblasti različitih nauka, umetnosti i kulture kao izvora sadržaja u razvijanju vaspitno-obrazovnog programa

- Kreira i organizuje podsticajnu (fizičku i socijalnu) sredinu za učenje.
- Razvija projekte na osnovu praćenja dece, zasnovane na učenju kroz istraživanja, razmenu i saradnju među decom.
- Podstiče i podržava dečje inicijative i izbore.
- Podržava igru kroz odgovarajuću opremljenost polustrukturiranim i nestrukturiranim materijalima, bogaćenjem dečjeg iskustva i ravnopravnim učešćem sa decom u igri.
- Razvija program usmeren na ključne kompetencije za celoživotno učenje (različite vrste rane pismenosti, dispozicije za učenje i socijalne kompetencije).
- Razvija program oslanjajući se na raznovrsne izvore sadržaja: autentična iskustva dece, različite životne situacije, kulturu, nauku, umetnost, tehnologiju, ekologiju, sport i dr.
- Pruža personalizovanu i individualnu podršku učenju deci koja imaju potrebu za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju i njihovom uključivanju u aktivnosti.

- Sagledavanje deteta kao aktivnog, kompetentnog aktera i protagonistu vlastitog učenja
- Pristup učenju kao zajedničkoj konstrukciji (kokonstrukciji) znanja i kao otvorenom procesu koji omogućava aktivno učešće i podstiče dalje učenje
- Orijentacija na integrisani pristup učenju
- Igra kao jedinstveni čin u kome se aktiviraju svi potencijali deteta
- Stvaralaštvo kao suštinsko ljudsko svojstvo

Znanja o komunikaciji i participaciji dece

- Sluša i podržava različite načine izražavanja dece (crtanje, gradnja u prostoru, ples, pokret, zvuk i glas, pričanje i dr.).
- Približava deci lokalno, nacionalno i kulturno nasleđe čovečanstva (vizuelna umetnost, drama, muzika, ples, sport, tradicija i dr.).
- Podstiče i podržava razvijanje vršnjačke zajednice i dečjih prijateljstava.
- Podstiče decu za učešće u kulturnom stvaralaštvu kao načinu samoizražavanja (pravljenje predstava, građenje priča, likovni i primenjeni umetnički izraz, dramski izraz i dr.).
- Uključuje decu u lokalne projekte, događaje i aktivnosti (festivale, izložbe, sportska događanja, ekološke akcije, svakodnevni život zajednice).
- Razvija pedagoška znanja preispitivanjem teorije i prakse, kroz praćenje, slušanje dece i konsultovanje sa njom.

- Uvažavanje prava deteta kao građanina koja se ostvaruju kroz njegovu punu participaciju u socijalnom i kulturnom životu zajednice
- Promovisanje demokratije, solidarnosti, aktivizma, kreativnosti, dobrobiti i ličnog ispunjenja svih učesnika
- Razvijanje socijalnog i kulturnog identiteta i osećanja pripadnosti kod dece kroz participaciju u vršnjačkoj zajednici, vrtiću i lokalnoj zajednici
- Ekološka svest integrisana u svakodnevne aktivnosti i odnos prema okruženju

Znanja o zdravlju i nezi predškolske dece i o socijalnoj zaštiti

- Primenjuje odgovarajuću praksu u odnosu na bezbednost, fizičko i mentalno zdravlje, higijenske zahteve, ishranu i zaštitu deteta, posebno kod rizika od zanemarivanja i zlostavljanja.
- Razvija navike zdrave ishrane i obroka kao prijatnog socijalnog doživljaja.

- Celovito sagledavanje vaspitanja kao povezanog procesa brige, nege, vaspitanja i obrazovanja

 

2. RAZVIJANJE SARADNJE I ZAJEDNICE UČENJA

 

ZNANJA

UMENJA

VREDNOSTI

Znanja o zajedničkom učenju i saradnji

- Kroz dijalog sa kolegama preispituje i izgrađuje vrednosti i uverenja o detetu i učenju i vlastitu praksu sa ciljem kontinuirane promene prakse i razvijanja kvaliteta programa.
- Kritički preispituje sa kolegama kulturu i strukturu dečjeg vrtića.
- Sarađuje sa kolegama iz drugih ustanova radi razmene iskustava, zajedničkog učenja i istraživanja.
- Na osnovu samostalnog i zajedničkog preispitivanja prakse planira i usmerava svoje i kolektivno stručno usavršavanje i profesionalni razvoj.
- Razlike u mišljenju i probleme u praksi koristi kao prilike za učenje.
- U saradnji sa kolegama izgrađuje pedagoška znanja kroz dokumentovanje i zajedničko vrednovanje prakse.
- Preuzima inicijativu i vodi aktivnosti tima i proces razvoja prakse dečjeg vrtića.
- Kritički analizira i sagledava mogućnosti i kapacitete predškolske ustanove i u skladu sa tim daje i prihvata predloge za pružanje različitih programa i oblika.

- Demokratski i kritičko- refleksivni pristup praksi predškolskog vaspitanja i obrazovanja
- Sagledavanje vrtića kao zajednice učenja u kojoj su saradnja i razmena osnov učenja, promena i razvoja

Znanja o radu sa porodicom

Znanja o saradnji sa lokalnom zajednicom

- Podstiče otvorenu komunikaciju i razmenu sa porodicom (kroz razvijenu praksu dobrodošlice; neposredne kontakte; dokumentaciju; pisane informacije i dr.).
- Uspostavlja odnose sa roditeljima1 i drugim članovima porodice na osnovu međusobnog razumevanja, poverenja i saradnje.
- Uključuje roditelje u proces donošenja odluka i uzima u obzir perspektivu roditelja prilikom donošenja odluka.
- Zajedno s roditeljima razvija pedagoška uverenja i znanja i pruža podršku vaspitnoj funkciji porodice.
- Organizuje aktivnosti za uključivanja porodice i drugih članova lokalne zajednice (debate, radionice, aktivnosti u vrtiću, boravak, zajedničke akcije i dr.).
- Informiše se o aktivnostima i ponudi lokalne zajednice (sportskih, umetničkih, kulturnih, ekoloških, socijalnih i drugih aktivnosti) i u vezi sa tim obaveštava i konsultuje roditelje.
- Sagledava potrebe porodice u svojoj lokalnoj zajednici, posebno iz osetljivih društvenih grupa.
- Realizuje vaspitno-obrazovni program kroz dvosmernu saradnju sa lokalnom zajednicom.

- Uvažavanje primarne uloge i značaja roditelja i porodice u vaspitanju na ranom uzrastu

- Demokratski i inkluzivni pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju i porodicama, kao osnov razvoja socijalne povezanosti
- Otvorenost u odnosu vrtića i lokalne zajednice

_______
1 Pod terminom roditelji podrazumevaju se roditelji, staratelji, odnosno drugi zakonski zastupnici deteta.

3. RAZVIJANJE PROFESIONALNE PRAKSE

 

ZNANJA

UMENJA

VREDNOSTI

Znanja o ciljevima i principima predškolskog vaspitanja i obrazovanja i funkcijama predškolske ustanove i programa

Znanja o različitim postupcima i tehnikama planiranja, praćenja, dokumentovanja i vrednovanja u razvijanju programa

- Svoj rad zasniva na savremenim teorijama razvoja i učenja, koncepciji Osnova programa i na iskustvima najbolje pedagoške prakse.
- Osvešćuje i preispituje vlastita načela i uverenja o detetu, učenju i svojoj ulozi.
- Kritički sagledava i razvija svoju praksu kroz vlastita istraživanja i samorefleksiju.
- Koristi različite strategije praćenja, dokumentovanja i vrednovanja vaspitno-obrazovnog rada i na osnovu njih razvija program.
- Fleksibilno planira vaspitno-obrazovni rad na osnovu stalnog praćenja i slušanja dece, kao i razmene sa porodicom i kolegama.
- Koristi dokumentaciju za dijalog sa decom, porodicom i kolegama.
- Kritički preispituje usklađenost realnog programa sa koncepcijom Osnova programa.

- Kritičko-refleksivni pristup vlastitoj praksi
- Razvijanje programa u realnom kontekstu vaspitno-obrazovne prakse dečjeg vrtića

Znanja za rad u kontekstu različitosti

- Razvija pedagoški okvir u dečjem vrtiću kojim se uvažavaju različitosti (kulturne, jezičke, zdravstvene, socijalne...) i pravo na jednakost.
- Razvija osetljivost na diskriminaciju i nepravdu i načine njihovog prevazilaženja.
- Razvija inkluzivnu praksu koja olakšava učešće i učenje dece i uključivanje porodice.
- Podstiče interkulturalni dijalog u saradnji sa porodicom i lokalnom zajednicom.

- Demokratski i inkluzivni pristup predškolskom obrazovanju i vaspitanju kojim se uvažava različitost

Znanje o mestu predškolskog vaspitanja i obrazovanja u lokalnom, nacionalnom i međunarodnom kontekstu

Razumevanje društvenih i ekonomskih trendova koji utiču na rad predškolske ustanove i zahteva koji se postavljaju pred profesiju vaspitača

- Aktivno se angažuje u lokalnoj zajednici na zastupanju prava i interesa deteta i porodice i promovisanju njihovog učešća u životu vrtića.
- Povezuje se sa relevantnim institucijama, organizacijama i udruženjima i učestvuje u konsultacijama oko kreiranja obrazovne politike, u pokretanju akcija vezanih za decu i porodicu.
- Angažuje se u profesionalnim udruženjima vaspitača i stručnim telima.
- Promoviše predškolsko vaspitanje i obrazovanje i profesiju vaspitača kroz učešće na stručnim skupovima, u medijima, publikovanjem stručnih radova i svojim delovanjem i ponašanjem u svakodnevnoj praksi.
- Argumentovano ukazuje na probleme u praksi predškolskog vaspitanja i obrazovanja i pokreće akcije.
- Spreman je da se suočava sa stalnim i nepredvidljivim promenama sveta i vremena u kojem živimo i rešava probleme koje one donose profesiji vaspitača.
- Svakodnevnu praksu i javno delovanje zasniva na etičkom kodeksu profesije.

- Pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju zasnovan na pravima deteta kojim se promoviše njegovo učešće kao građanina
- Usmerenost na celoživotno učenje dece, porodice i vaspitača
- Etičko utemeljenje profesije vođeno najboljim interesom deteta
- Proaktivni odnos u promociji i zaštiti prava profesije vaspitača, prava deteta i porodice

Znanja o upotrebi digitalnih tehnologija

- Primenjuje i integriše nove tehnologije u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu.
- Koristi prednosti, kontroliše nedostatke i opasnosti digitalnih tehnologija i kod dece i roditelja razvija svest i navike za njihovu adekvatnu upotrebu.
- Koristi digitalne tehnologije u planiranju aktivnosti i koncipiranju potrebnih materijala, u posmatranju, vrednovanju i dokumentovanju.
- Radi u različitim bazama podataka (za evidenciju podataka: o deci, roditeljima, evaluaciji i dr.)
- Primenjuje digitalne tehnologije za razmenu informacija sa porodicom, kolegama, saradnicima, lokalnom zajednicom i ostalim zainteresovanim licima i institucijama.
- Koristi digitalne tehnologije za stručno usavršavanje.

- Kultura upotrebe digitalnih tehnologija u funkciji razvijanja programa