ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE SAVETA EVROPE O KINEMATOGRAFSKOJ KOPRODUKCIJI (REVIDIRANA)("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2018) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana), sačinjena u Roterdamu, 30. januara 2017. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana), u originalu na engleskom jeziku i sa prevodom na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA SAVETA EVROPE O KINEMATOGRAFSKOJ KOPRODUKCIJI (REVIDIRANA)
Preambula
Države članice Saveta Evrope i ostale države potpisnice Evropske konvencije o kulturi (ETS broj 18), dole potpisane,
s obzirom na to da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među njegovim članicama, posebno da bi se sačuvali i unapredili ideali i principi koji čine njihovo zajedničko nasleđe;
s obzirom na to da sloboda stvaralaštva i sloboda izražavanja čine temeljne elemente ovih principa;
s obzirom na to da je podsticanje kulturne raznolikosti evropskih zemalja jedan od ciljeva Evropske konvencije o kulturi;
imajući u vidu Konvenciju Uneska o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza (Pariz, 20. oktobar 2005.), kojom je kulturna raznolikost priznata kao jedna od glavnih odlika koje definišu čovečanstvo i koja teži da ojača stvaralaštvo, produkciju, difuziju, distribuciju i uživanje u kulturnim izrazima;
s obzirom na to da kinematografska koprodukcija, kao instrument stvaralaštva i izraz kulturne raznolikosti na evropskom nivou, treba da se ojača;
svesne da film predstavlja važno sredstvo kulturnog i umetničkog izraza koje ima suštinski značajnu ulogu u očuvanju slobode izražavanja, raznolikosti i kreativnosti, kao i demokratskih principa;
odlučne da razvijaju ove principe, pozivajući se na preporuke Komiteta ministara država članica o kinematografiji i audiovizuelnoj oblasti, a posebno Preporuku Rec(86)3 o unapređenju audiovizuelne produkcije u Evropi i Preporuku CM/Rec(2009)7 o nacionalnim filmskim politikama i raznolikosti kulturnih izraza;
imajući u vidu da je Rezolucija Res(88)15 o osnivanju Evropskog fonda za podršku koprodukcijama i distribuciji kreativnih kinematografskih i audiovizuelnih dela "Eurimaž" izmenjena da bi se omogućilo pristupanje neevropskih država;
rešene da postignu ove ciljeve zahvaljujući zajedničkom naporu da povećaju produkciju i definišu pravila kojima se prilagođavaju kinematografskoj koprodukciji kao celini;
s obzirom na to da se usvajanjem zajedničkih pravila obično smanjuju ograničenja i podstiče saradnja u oblasti kinematografske koprodukcije;
uzimajući u obzir tehnološki, ekonomski i finansijski razvoj filmske industrije od otvaranja Evropske konvencije o kinematografskoj koprodukciji (ETS broj 147) za potpisivanje 1992. godine;
u uverenju da taj razvoj uslovljava potrebu za revizijom Konvencije iz 1992. godine da bi se obezbedilo da ovaj okvir za kinematografsku koprodukciju i dalje ostane relevantan i delotvoran;
potvrđujući da je svrha ove konvencije da zameni Evropsku konvenciju o kinematografskoj koprodukciji,
sporazumele su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Potpisnice ove konvencije se obavezuju da unapređuju razvoj međunarodne kinematografske koprodukcije u skladu sa sledećim odredbama.
1 Ova konvencija uređuje odnose između država potpisnica u oblasti multilateralnih koprodukcija nastalih na teritoriji država potpisnica.
2 Ova konvencija se primenjuje na:
a. koprodukcije u koje su uključena najmanje tri koproducenta iz tri različite države potpisnice konvencije; i
b. koprodukcije u koje su uključena najmanje tri koproducenta iz tri različite države potpisnice Konvencije i jedan ili više koproducenata koji nisu iz tih država potpisnica. Međutim, ukupno učešće koproducenata koji nisu osnovani u državama potpisnicama Konvencije ne može prelaziti 30% ukupnih troškova produkcije.
U svim slučajevima, ova konvencija se primenjuje samo pod uslovom da koprodukciono delo odgovara definiciji zvanično koproduciranog kinematografskog dela iz člana 3, tačka v. dole.
3 Odredbe bilateralnih ugovora zaključenih između država potpisnica ove konvencije nastavljaju da se primenjuju na bilateralne koprodukcije.
U slučaju multilateralnih koprodukcija, odredbe ove konvencije imaju prednost nad odredbama bilateralnih ugovora između država potpisnica Konvencije. Odredbe koje se odnose na bilateralne koprodukcije ostaju na snazi ukoliko nisu u suprotnosti s odredbama ove konvencije.
4 Ukoliko ne postoji nikakav ugovor koji uređuje bilateralne koprodukcione odnose između država potpisnica ove konvencije, Konvencija se takođe primenjuje na bilateralne koprodukcije, osim u slučaju da neka od strana stavi rezervu saglasno uslovima iz člana 22.
U smislu ove konvencije:
a. izraz "kinematografsko delo" označava delo bilo koje dužine ili na bilo kom nosaču podataka, a posebno umetnička kinematografska dela i animirane i dokumentarne filmove, koje je u skladu s odredbama koje uređuju filmsku industriju u svakoj odnosnoj državi potpisnici i koje je namenjeno prikazivanju u bioskopima;
b. izraz "koproducenti" označava kinematografska produkcijska preduzeća ili producente sa sedištem u državama potpisnicama ove konvencije koji su vezani ugovorom o koprodukciji;
v. izraz "zvanično koproducirano kinematografsko delo" (u daljem tekstu: film) označava kinematografsko delo koje ispunjava uslove iz Priloga II, koji je sastavni deo ove konvencije;
g. izraz "multilateralna koprodukcija" označava kinematografsko delo koje su proizvela najmanje tri koproducenta, prema definiciji iz člana 2. stav 2. ove konvencije.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA KOPRODUKCIJE
Izjednačavanje s nacionalnim filmovima
1 Kinematografska dela proizvedena kao multilateralne koprodukcije koja spadaju u oblast primene ove konvencije imaju pravo na povlastice koje su zakonima i drugim propisima važećim u svakoj državi potpisnici Konvencije koja učestvuje u koprodukciji predviđene za nacionalne filmove.
2 Povlastice svakom koproducentu odobrava država potpisnica u kojoj je osnovan, pod uslovima i ograničenjima predviđenim zakonima i propisima koji su na snazi u toj državi i u saglasnosti s odredbama ove konvencije.
Uslovi za sticanje statusa koprodukcije
1 Svaka koprodukcija kinematografskih dela podleže odobrenju nadležnih organa država potpisnica u kojima su koproducenti osnovani, nakon konsultacija među nadležnim organima i u skladu s postupcima iz Priloga I. Taj prilog čini sastavni deo ove konvencije.
2 Zahtevi za odobrenje statusa koprodukcije podnose se nadležnim organima u skladu s postupkom podnošenja zahteva iz Priloga I. Ovo odobrenje je konačno, osim u slučaju neizvršavanja inicijalnih obaveza koje se odnose na umetnička, finansijska ili tehnička pitanja.
3 Projektima izrazito pornografske prirode, ili onima koji zagovaraju nasilje ili otvoreno vređaju ljudsko dostojanstvo, ne može biti dodeljen status koprodukcije.
4 Povlastice koje sa sobom nosi status koprodukcije odobravaju se koproducentima za koje se proceni da imaju odgovarajuća tehnička i finansijska sredstva i dovoljne stručne kvalifikacije.
Svaka država potpisnica imenuje nadležne organe iz stava 2. putem izjave date prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja. Ova izjava može naknadno biti izmenjena u bilo kom trenutku.
Razmere učešća svakog koproducenta
1 U slučaju multilateralne koprodukcije, minimalno učešće ne može biti manje od 5%, a maksimalno učešće ne može prelaziti 80% ukupnih troškova proizvodnje kinematografskog dela. Kada je minimalno učešće manje od 20% ili je koprodukcija isključivo finansijska, zainteresovana država potpisnica može preduzeti mere da smanji ili onemogući pristup programima podrške nacionalnoj produkciji.
2 Kada ova konvencija zamenjuje bilateralni ugovor dve države potpisnice u skladu s odredbama člana 2. stav 4. minimalno učešće ne može biti manje od 10%, a maksimalno učešće ne može prelaziti 90% ukupnih troškova proizvodnje kinematografskog dela. Kada je minimalno učešće manje od 20% ili je koprodukcija isključivo finansijska, zainteresovana država potpisnica može preduzeti mere da smanji ili onemogući pristup programima podrške nacionalnoj produkciji.
Prava koproducenata na kinematografsko delo
1 Ugovor o koprodukciji mora da garantuje svakom koproducentu suvlasništvo nad materijalnim i nematerijalnim pravima na film. Ugovor treba da sadrži odredbu prema kojoj se filmski master (prva završena verzija) čuva na mestu koje zajednički odrede koproducenti i garantuje im slobodan pristup istom.
2 Ugovor o koprodukciji takođe mora garantovati svakom koproducentu pravo pristupa materijalu i filmskom masteru kao sredstvu umnožavanja.
1 Doprinos svakog koproducenta uključuje efektivno tehničko i umetničko učešće. U načelu, u skladu sa međunarodnim obavezama država potpisnica, doprinos koproducenata koji se odnosi na kreativno, tehničko i umetničko osoblje, glumačku ekipu i opremu mora biti srazmeran njihovom ulaganju.
2 Uz poštovanje međunarodnih obaveza država potpisnica i zahteva scenarija, tim uključen u snimanje filma mora biti sastavljen od državljana država koje su partneri u koprodukciji, a postprodukcija bi trebalo da se obavlja u tim zemljama.
1 Nezavisno od odredaba člana 8. a u skladu s posebnim uslovima i ograničenjima koja su predviđena važećim zakonima i propisima u državama potpisnicama, koprodukcijama može biti odobren koprodukcioni status u skladu s odredbama ove konvencije ako ispunjavaju sledeće uslove:
a. ako uključuju jedan ili više manjih doprinosa koji mogu biti samo finansijski, u skladu s ugovorom o koprodukciji, pod uslovom da svaki pojedinačni nacionalni udeo nije manji od 10% niti veći od 25% troškova proizvodnje;
b. ako uključuju većinskog koproducenta koji daje efektivan tehnički i umetnički doprinos i ispunjava uslove da kinematografsko delo u njegovoj zemlji bude priznato kao nacionalno delo;
v. ako doprinose promovisanju kulturne raznolikosti i međukulturnog dijaloga; i
g. ako su uključene u ugovore o koprodukciji koji sadrže odredbe o raspodeli prihoda.
2 Finansijske koprodukcije ispunjavaju uslove za status koprodukcije tek kada nadležni organ dâ odobrenje u svakom pojedinačnom slučaju, uzimajući u obzir pre svega odredbe člana 10. ove konvencije.
1 U kinematografskim odnosima država potpisnica mora se održavati opšta ravnoteža, kako u pogledu ukupnog uloženog iznosa, tako i u pogledu umetničkog i tehničkog učešća u koprodukcionim kinematografskim delima.
2 Država potpisnica koja tokom razumnog perioda uoči deficit u svojim koprodukcionim odnosima s jednom ili više država potpisnica može uskratiti svoje odobrenje za sledeću koprodukciju sve dok se ponovo ne uspostave uravnoteženi kinematografski odnosi s tom državom potpisnicom, odnosno državama potpisnicama.
U skladu sa zakonima i propisima i važećim međunarodnim obavezama, svaka država potpisnica će olakšati ulazak i boravak, kao i izdavanje radnih dozvola na svojoj teritoriji, tehničkom i umetničkom osoblju drugih država potpisnica koje učestvuju u koprodukciji. Takođe, svaka država potpisnica će dozvoliti privremeni uvoz i ponovni izvoz opreme neophodne za proizvodnju i distribuciju filmskih dela koja spadaju u oblast primene ove konvencije.
Zasluge koprodukcionih zemalja
1 Koprodukcione zemlje će biti navedene u koprodukcionim kinematografskim delima.
2 Nazivi tih zemalja se jasno navode u filmskoj špici, u svim reklamnim i promotivnim materijalima i prilikom prikazivanja kinematografskih dela.
Kada se koprodukciono kinematografsko delo izvozi u zemlju u kojoj je uvoz filmskih dela ograničen kvotama, a jedna od država potpisnica u koprodukciji nema pravo slobodnog ulaza za svoje filmove u zemlju uvoza:
a. kinematografsko delo se obično dodaje kvoti zemlje koja ima većinsko učešće;
b. u slučaju kinematografskog dela u kojem više različitih zemalja ima podjednako učešće, kinematografsko delo se dodaje kvoti zemlje koja ima najbolje mogućnosti za izvoz u zemlju uvoza; i
v. ako ne mogu da se primene odredbe tačaka a i b, kinematografsko delo ulazi u kvotu države potpisnice koja obezbeđuje režisera.
Prilikom dodeljivanja koprodukcionog statusa, nadležni organ države potpisnice može od koproducenta koji je u toj državi osnovan da zahteva konačnu verziju kinematografskog dela na jednom od jezika te države.
Ukoliko koproducenti ne odluče drugačije, koprodukciono kinematografsko delo na međunarodnim festivalima prikazuje strana potpisnica u kojoj je osnovan većinski producent ili, u slučaju jednakog finansijskog učešća, strana potpisnica koja obezbeđuje režisera.
ZAVRŠNE ODREDBE
1 Ova konvencija u odnosu na države potpisnice zamenjuje Evropsku konvenciju o kinematografskoj koprodukciji koja je otvorena za potpisivanje 2. oktobra 1992. godine.
2 U odnosima između strane potpisnice ove konvencije i strane potpisnice konvencije iz 1992. godine koja nije ratifikovala ovu konvenciju nastavlja da se primenjuje konvencija iz 1992. godine.
Praćenje primene Konvencije i izmene i dopune Priloga I i II
1 Za praćenje primene ove konvencije nadležan je Upravni odbor Evropskog fonda za podršku koprodukcijama i distribuciji kreativnih kinematografskih i audiovizuelnih dela "Eurimaž".
2 Strana potpisnica ove konvencije koja nije članica fonda "Eurimaž" može biti zastupljena i imati jedan glas u Upravnom odboru fonda "Eurimaž" kada Odbor obavlja poslove koji su mu povereni ovom konvencijom.
3 U cilju podsticanja efektivne primene Konvencije, Upravni odbor fonda "Eurimaž" može:
a. izneti predloge za olakšavanje razmene iskustava i dobre prakse među državama potpisnicama;
b. formulisati svoje mišljenje o bilo kom pitanju koje se tiče primene i sprovođenja ove konvencije i dati konkretne preporuke državama potpisnicama u vezi s tim.
4 U cilju ažuriranja odredaba Priloga I i II ove konvencije da bi se obezbedilo da i dalje budu relevantne za uobičajenu praksu u kinematografskoj industriji, bilo koja strana potpisnica, Komitet ministara ili Upravni odbor Evropskog fonda za podršku koprodukcijama i distribuciji kreativnih kinematografskih i audiovizuelnih dela "Eurimaž" može da predloži njene izmene i dopune. O predloženim izmenama i dopunama strane potpisnice obaveštava Generalni sekretar Saveta Evrope.
5 Nakon konsultacija sa državama potpisnicama, Komitet ministara može da usvoji izmenu i dopunu predloženu u skladu sa stavom 4. većinom glasova koja je propisana članom 20.d Statuta Saveta Evrope. Izmena i dopuna stupa na snagu po isteku roka od godinu dana od dana njenog prosleđivanja državama potpisnicama. Za to vreme bilo koja država potpisnica može da obavesti Generalnog sekretara o primedbi na stupanje izmene i dopune na snagu u delu koji se odnosi na nju.
6 Ako jedna trećina država potpisnica obavesti Generalnog sekretara Saveta Evrope o prigovoru na stupanje izmene i dopune na snagu, izmena i dopuna neće stupiti na snagu.
7 Ako prigovore izjavi manje od jedne trećine država potpisnica, izmena i dopuna će stupiti na snagu za one države potpisnice koje nisu izjavile prigovor.
8 Nakon što izmena i dopuna stupi na snagu u skladu sa stavovima 5. i 7. ovog člana, a država potpisnica je izjavila prigovor na nju, ta izmena i dopuna stupa na snagu u odnosu na tu državu potpisnicu prvog dana u mesecu nakon dana kada država potpisnica obavesti Generalnog sekretara Saveta Evrope da prihvata izmenu i dopunu. Država potpisnica koja je izjavila prigovor može u bilo kom trenutku da ga povuče dostavljanjem notifikacije Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
9 Ako Komitet ministara usvoji izmenu i dopunu, država ili Evropska unija ne može da izrazi saglasnost da bude obavezana Konvencijom ako istovremeno ne prihvati i izmenu i dopunu.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje
1 Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama članicama Saveta Evrope i drugim državama potpisnicama Evropske kulturne konvencije, koje svoj pristanak da se obavežu mogu da izraze:
a. potpisivanjem bez rezerve u odnosu na ratifikaciju, prihvatanje ili odobrenje; ili
b. potpisivanjem koje podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, kojem sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje.
2 Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
1 Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od dana kada su tri države, od kojih su najmanje dve države članice Saveta Evrope, izrazile pristanak da se obavežu Konvencijom u skladu s odredbama člana 18.
2 Za svaku državu potpisnicu koja naknadno izrazi svoj pristanak da se obaveže, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od dana potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
Pristupanje država koje nisu članice
1 Nakon stupanja ove konvencije na snagu, Komitet ministara Saveta Evrope može, nakon konsultacija sa državama potpisnicama, da pozove bilo koju državu koja nije članica Saveta Evrope, kao i Evropsku uniju, da pristupi ovoj konvenciji, odlukom koju donese većina propisana u članu 20.d Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim odlukom donetom glasanjem ovlašćenih predstavnika država potpisnica u Komitetu ministara.
2 U odnosu na pristupajuću državu ili Evropsku uniju, u slučaju njenog pristupanja, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od dana deponovanja instrumenta o pristupanju kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
1 Svaka država može prilikom potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja da odredi teritoriju, odnosno teritorije gde će se ova konvencija primenjivati.
2 Svaka država potpisnica može naknadno upućivanjem izjave Generalnom sekretaru Saveta Evrope da proširi primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju koja je navedena u izjavi. U odnosu na tu teritoriju, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio izjavu.
3 Izjava data na osnovu prethodna dva stava može u odnosu na teritoriju koja je navedena u toj izjavi da bude povučena upućivanjem notifikacije Generalnom sekretaru. Povlačenje izjave postaje pravosnažno prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio notifikaciju.
1 Svaka država može prilikom potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja da izjavi da se član 2. stav 4. ne primenjuje na njene bilateralne koprodukcione odnose s jednom ili više država potpisnica. Ona takođe može da zadrži pravo da odredi maksimalan deo svog učešća različit od onog koji je predviđen u članu 9. stav 1.a. Nikakve druge rezerve se ne mogu izraziti.
2 Svaka država potpisnica koja je zadržala rezervu u skladu s prethodnim stavom može u celosti ili delimično da je povuče dostavljanjem notifikacije Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje postaje pravosnažno danom prijema te notifikacije od strane Generalnog sekretara.
1 Svaka država članica može u bilo kom trenutku da otkaže ovu konvenciju dostavljanjem notifikacije Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2 Otkaz postaje pravosnažan prvog dana u mesecu nakon isteka roka od šest meseci od dana kada je Generalni sekretar primio notifikaciju.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope, kao i Evropsku uniju i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji ili je pozvana da to učini, o:
a. svakom potpisivanju;
b. deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;
v. svakom datumu stupanja ove konvencije na snagu u skladu sa članovima 19, 20. i 21;
g. svakoj rezervi i povlačenju rezerve u skladu sa članom 22;
d. svakoj izjavi datoj u skladu sa članom 5. stav 5;
đ. svakom otkazu o kojem je dostavljena notifikacija u skladu sa članom 23;
e. svakom drugom aktu, notifikaciji ili komunikaciji koja se odnosi na ovu konvenciju.
U potvrdu navedenog, dolepotpisani su na osnovu propisnih ovlašćenja potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Roterdamu, dana 30. januara 2017. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivu Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope upućuje overene kopije državama iz člana 18. stav 1. kao i Evropskoj uniji i svakoj državi koja je pozvana da pristupi ovoj konvenciji.
POSTUPAK PODNOŠENJA ZAHTEVA
Da bi mogli da koriste pogodnosti predviđene ovom konvencijom, koproducenti osnovani u državama potpisnica moraju blagovremeno pre početka glavnog snimanja ili animacije da podnesu zahtev za odobravanje privremenog koprodukcionog statusa, uz koji prilažu dolenavedene dokumente. Ti dokumenti moraju biti dostavljeni nadležnim organima u dovoljnom broju primeraka za obaveštavanje organa drugih država potpisnica najmanje mesec dana pre početka snimanja:
- izjavu o stanju autorskih prava;
- sinopsis filma;
- privremenu listu tehničkih i umetničkih doprinosa svake od uključenih zemalja;
- budžet i privremeni plan finansiranja;
- privremeni raspored produkcije;
- ugovor o koprodukciji ili kratkoročni ugovor (preliminarni ugovor) zaključen između koproducenata. Ovaj dokument mora da sadrži klauzule o raspodeli prihoda ili teritorija između koproducenata.
Konačni status koprodukcije se odobrava po završetku filma i nakon što nacionalni organi pregledaju sledeće definitivne dokumente o produkciji:
- kompletan istorijat vlasničkih prava;
- konačni scenario;
- definitivnu listu tehničkih i umetničkih doprinosa svake od uključenih zemalja;
- konačni izveštaj o troškovima;
- definitivni plan finansiranja;
- ugovor o koprodukciji zaključen između koproducenata. Ovaj dokument mora da sadrži klauzule o raspodeli prihoda ili teritorija između koproducenata.
Nacionalni organi mogu da zahtevaju i bilo koji drugi dokument koji je potreban za ocenu zahteva u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.
Zahtev i drugi dokumenti se, ukoliko je moguće, predaju na jeziku nadležnih organa kojima se podnose.
Nadležni nacionalni organi jedni drugima dostavljaju zahtev i priloženu dokumentaciju nakon prijema. Nadležni organ države potpisnice s manjinskim finansijskim učešćem ne može dati odobrenje dok ne dobije mišljenje države potpisnice s većinskim finansijskim učešćem.
DEFINICIJA KVALIFIKOVANOG KINEMATOGRAFSKOG DELA
1 Umetničko kinematografsko delo ispunjava uslove da se smatra zvaničnom koprodukcijom u smislu člana 3. tačka v. ako u odnosu na elemente koji potiču iz država potpisnica Konvencije dobije najmanje 16 poena od mogućeg 21, prema listi elemenata koja je data u nastavku.
2 Uzimajući u obzir karakteristike koprodukcije, nadležni organi nakon međusobnih konsultacija mogu da odobre status koprodukcije delu koje ima manji broj poena od 16 koliko se inače zahteva.
Elementi koji potiču iz država potpisnica Konvencije |
Ponderi |
Režiser
N.B. |
4 _____ |
Elementi koji potiču iz država potpisnica Konvencije |
Ponderi |
Koncept |
1 _____ 23 |
3 Animatorsko kinematografsko delo ispunjava uslove da se smatra zvaničnom koprodukcijom u smislu člana 3. tačka v. ako dobije najmanje 15 poena od moguća 23, prema listi elemenata koja je data u nastavku.
4 Uzimajući u obzir karakteristike koprodukcije, nadležni organi nakon međusobnih konsultacija mogu da odobre status koprodukcije delu koje ima manji broj poena od 15 koliko se inače zahteva.
5 Dokumentarno kinematografsko delo ispunjava uslove da se smatra zvaničnom koprodukcijom u smislu člana 3. tačka v. ako dobije najmanje 50% ukupno mogućeg broja poena, prema listi elemenata koja je data u nastavku.
6 Uzimajući u obzir karakteristike koprodukcije, nadležni organi nakon međusobnih konsultacija mogu da odobre status koprodukcije delu koje ima manje od 50% ukupno mogućeg broja poena koliko se inače zahteva.
Elementi koji potiču iz država potpisnica Konvencije |
Ponderi |
Režiser |
4 _____ |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".