ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2018) |
ČLAN 1
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
Deveti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;
Prvi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza;
Svetska poštanska konvencija;
Završni protokol Svetske poštanske konvencije;
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama;
Završni protokol Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama, usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Istanbulu, 6. oktobra 2016. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
DEVETI DODATNI PROTOKOL USTAVU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici Vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Istanbulu, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, sledeće izmene navedenog Ustava, koje podležu ratifikaciji.
(Izmenjen član 1.)
1 Države koje usvajaju ovaj Ustav sačinjavaju, pod okriljem naziva Svetskog poštanskog saveza, jedinstvenu poštansku teritoriju za potrebe uzajamne razmene poštanskih pošiljaka. Sloboda tranzita je zagarantovana na čitavoj teritoriji Saveza, u skladu sa uslovima utvrđenim u Aktima Saveza.
2 Cilj rada Saveza je obezbeđivanje organizacije i unapređenja poštanskih usluga kao i poboljšanje razvoja međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
3 Savez se obavezuje da učestvuje, u meri u kojoj je to moguće, u pružanju poštanske tehničke pomoći koju potražuju države članice.
(Izmenjen član 1bis)
1 Za potrebe Akata Svetskog poštanskog saveza, navedeni termini imaju sledeće značenje:
1.1 Poštanska usluga: skup svih međunarodnih poštanskih usluga čiji obim je utvrđen i regulisan Aktima Saveza. Osnovne obaveze koje iz obavljanja ovih usluga proizilaze sastoje se u zadovoljavanju određenih socijalnih i ekonomskih ciljeva država članica, pri čemu su obezbeđeni prijem, prerada, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka.
1.2 Država članica: država koja ispunjava uslove navedene u članu 2. Ustava.
1.3 Jedinstvena poštanska teritorija (jedna ista poštanska teritorija): obaveza ugovornih strana u skladu sa aktima Saveza da po principu reciprociteta, omoguće ravnopravnu razmenu poštanskih pošiljaka, poštujući načelo slobode tranzita i postupaju sa poštanskim pošiljkama koje dolaze iz drugih zemalja, a koje su u tranzitu kroz njihovu zemlju kao sa svojim poštanskim pošiljkama, bez diskriminacije, u skladu sa uslovima utvrđenim u aktima Saveza.
1.4 Sloboda tranzita: načelo prema kome je posrednička država članica dužna da prenosi poštanske pošiljke u tranzitu iz jedne države članice u drugu državu članicu, pri čemu sa ovim pošiljkama mora da postupa na isti način kao i sa svojim pošiljkama u unutrašnjem saobraćaju, a u skladu sa uslovima utvrđenim u aktima Saveza.
1.5 Pismonosna pošiljka: pošiljke koje su definisane u Konvenciji.
1.6 (Izbrisan.)
1.6bis Poštanska pošiljka: opšti termin koji se odnosi na svaku pošiljku koju otpremi ovlašćeni operator države članice (pismonosna pošiljka, paketi, uputnica, itd.), u skladu sa propisima Svetske poštanske konvencije, Aranžmana o poštansko finansijskim uslugama i odgovarajućim Pravilnicima.
1.7 Ovlašćeni operator: svaki vladin ili nevladin entitet koji je zvanično imenovan od strane države članice, da obavlja poštanske usluge i da na njenoj teritoriji ispunjava obaveze, koje proističu iz Akata Saveza.
1.8 Rezerva: klauzula o izuzimanju kojom država članica namerava da izuzme ili izmeni pravni efekat neke odredbe Akta prilikom primene istog u toj državi članici, osim odredba iz Ustava ili Opšteg pravilnika. Svaka rezerva će biti kompatibilna sa ciljem i svrhom Saveza onako kako su one definisane u preambuli i članu 1. Ustava. Rezerva mora biti u potpunosti opravdana i odobrena od strane većine koja je potrebna za usvajanje predloženog Akta i unesena u Završni Protokol.
(Izmenjen član 22.)
1 Ustav je osnovni Akt Saveza. On sadrži pravila o strukturi i organima Saveza i ne podleže rezervama.
2 Opšti pravilnik sadrži odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i funkcionisanje Saveza. On je obavezan za sve države članice i ne podleže rezervama.
3 Svetska poštanska Konvencija i njeni pravilnici sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodne poštanske usluge, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i na pakete. Ova akta su obavezujuća za sve države članice. Države članice obezbeđuju uslove da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz Konvencije i njenih pravilnika.
4 Aranžmani Saveza i njihovi pravilnici regulišu ostale usluge, osim pismonosnih pošiljaka i paketa, između država članica koje su njihove ugovornice. Oni su obavezni samo za te zemlje. Države članice potpisnice ovih Aranžmana obezbeđuju da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz Aranžmana i njihovih pravilnika.
5 Pravilnike, koji sadrže propise potrebne za primenu Konvencije i Aranžmana, donosi Savet za poštansku eksploataciju, imajući u vidu odluke koje je doneo Kongres.
6 Završni protokoli priloženi Aktima Saveza, navedeni u stavovima 3, 4. i 5, sadrže rezerve na ova Akta.
Početak primene i važenje Dodatnog protokola Ustavu Svetskog poštanskog saveza
1 Ovaj dodatni protokol počeće da se primenjuje 1. januara 2018. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu čega punomoćnici Vlada država članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, potpisali u jednom primerku i deponovan kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće kopiju svakoj ugovornoj strani.
Usvojeno u Istanbulu, 6. oktobra 2016. godine
PRVI DODATNI PROTOKOL OPŠTEM PRAVILNIKU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici Vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Istanbulu, u skladu sa članom 22. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, sporazumno i u skladu sa članom 25. stav 4. Ustava, sledeće izmene Opšteg pravilnika.
Član I
(Izmenjen član 103.)
1. Na osnovu predloga država članica, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, Kongres:
1.1 određuje opšte principe za postizanje ciljeva i ostvarivanje svrhe Saveza, koji su definisani u Preambuli i članu 1. Ustava;
1.2 razmatra i gde je primenljivo, usvaja predloge amandmana na Ustav, Opšti pravilnik, Konvenciju i Sporazume, koje dostave države članice i Saveti, a u skladu sa članom 29. Ustava i sa članom 138. Opšteg pravilnika;
1.3 određuje datum stupanja na snagu ovih akata;
1.4 usvaja svoj Pravilnik o postupanju i amandmane na taj Pravilnik;
1.5 razmatra sveobuhvatne izveštaje o radu i aktivnostima Administrativnog saveta, Saveta za poštansku eksploataciju i Konsultativnog komiteta, za period od prethodnog Kongresa, koje podnose ova tela u skladu sa članovima 111., 117. i 125. Opšteg pravilnika;
1.6 usvaja Strategiju Saveza;
1.6bis odobrava nacrt četvorogodišnjeg poslovnog plana Saveza;
1.7 utvrđuje maksimalni iznos rashoda Saveza, u skladu sa članom 21. Ustava;
1.8 bira države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju;
1.9 bira Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora;
1.10 određuje Rezolucijom gornji limit troškova koje Savez može snositi za izradu dokumenata na kineskom, nemačkom, portugalskom i ruskom jeziku.
2 Kongres, kao najviši organ Saveza, bavi se i drugim pitanjima iz oblasti poštanskih usluga.
Član II
(Izmenjen član 106.)
Sastav i funkcionisanje Administrativnog saveta (Ustav 17.)
1 Administrativni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva Kongresa.
2 Predsedničko mesto pripada po pravilu državi domaćinu Kongresa. Ako ta država odustane od tog prava, ona postaje član Saveta i na taj način geografska grupa kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Administrativni savet bira na mesto predsedavajućeg jednog od članova iste geografske grupe kojoj pripada država domaćin.
3 Ostalih četrdeset članova Administrativnog saveta bira Kongres na osnovu ravnopravne geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna država članica ne može biti izabrana uzastopno na tri uzastopna Kongresa.
4 Svaki član Administrativnog saveta određuje svog predstavnika. Članovi Administrativnog saveta su u obavezi da uzimaju aktivno učešće u njegovom radu.
5 Funkcije člana Administrativnog saveta obavljaju se bez naknade. Operativni troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.
Član III
(Izmenjen član 112.)
Sastav i funkcionisanje Saveta za poštansku eksploataciju
1 Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset članova, koji izvršavaju svoja zaduženja u periodu između dva Kongresa.
2 Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu posebne geografske raspodele. Dvadeset četiri mesta pripadaju državama članicama u razvoju, a šesnaest razvijenim državama članicama. Najmanje trećina članova se menja na svakom Kongresu.
3 Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju određuje svog predstavnika. Članovi Saveta za poštansku eksploataciju se obavezuju da aktivno učestvuju u njegovom radu.
4 Operativni troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju ne teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu.
Član IV
(Izmenjen član 113.)
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju
1 Savet za poštansku eksploataciju ima sledeće nadležnosti:
1.1 koordinira praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih usluga;
1.2 preduzima, uz uslov da Administrativni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra potrebnom za očuvanje i unapređenje kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije;
1.3 odlučuje o kontaktima sa državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima u cilju obavljanja svojih funkcija;
1.4 preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih država članica i njihovih ovlašćenih operatora u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za druge države članice i njihove ovlašćene operatore;
1.5 preduzima, u dogovoru sa Administrativnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim državama članicama Saveza i njihovim ovlašćenim operatorima, a naročito sa novim državama i zemljama u razvoju i njihovim ovlašćenim operatorima;
1.6 razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Administrativni savet ili bilo koja država članica ili ovlašćeni operator;
1.7 prima i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i, kada je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu;
1.8 imenuje iz redova svojih članova sastav Konsultativnog komiteta;
1.9 sprovodi studije o najvažnijim eksploatacionim, komercijalnim, tehničkim, ekonomskim problemima i problemima tehničke saradnje koji su od interesa za sve države članice i njihove ovlašćene operatore, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, delovi poštarine vazdušnog prevoza, poštarine za poštanske pakete i prijem pismonosnih pošiljaka za inostranstvo), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti;
1.10 obezbeđuje polazne podatke za Administrativni savet za sačinjavanje Nacrta strategije Saveza i nacrta četvorogodišnjeg biznis plana koji podnose na Kongresu;
1.11 proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za države članice i njihove ovlašćene operatore, kao i za nove države i zemlje u razvoju;
1.12 proučava postojeće stanje i potrebe novih zemalja i zemalja u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja njihovih poštanskih usluga;
1.13 vrši reviziju pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; Savet za poštansku eksploataciju može isto tako da izmeni ove Pravilnike na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Savet za poštansku eksploataciju je podređen direktivama Administrativnog saveta, u pogledu politike i načela;
1.14 sačinjava predloge koji se podnose na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama, u skladu sa članom 140.; usvajanje od strane Administrativnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti;
1.15 razmatra, na zahtev jedne države članice, svaki predlog koji ova država članica dostavi Međunarodnom birou prema članu 139., o tome sačinjava komentare i zadužuje Međunarodni biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje državama članicama;
1.16 preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Administrativnog saveta i konsultovanja sa svim državama članicama i, usvajanje pravila ili novog postupka, dok se na Kongresu ne odluči po tom pitanju;
1.17 sastavlja i podnosi, u obliku preporuka državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jedinstvena praksa neophodna; isto tako sprovodi u slučaju potrebe izmene standarda koje je već utvrdio;
1.18 utvrđuje okvir za organizovanje pomoćnih tela koje finansiraju korisnici i učestvuju u organizaciji ovih tela u skladu sa odredbama člana 152;
1.19 prima i razmatra izveštaje od pomoćnih tela koje finansiraju korisnici na godišnjem nivou.
(Izmenjen član 119.)
1 Konsultativni komitet obuhvata:
1.1 nevladine organizacije koje predstavljaju korisnike, pružaoce usluge uručenja, udruženja radnika, dobavljače dobara i usluga koji rade za sektor poštanskih usluga i slična udruženja pojedinaca i preduzeća koja su zainteresovana za podržavanje misije i ciljeva Saveza;
1.1bis visoke predstavnike poštanskog sektora koje preporuče države članice ili relevantna tela Saveza, uključujući Konsultativni komitet;
1.1ter organizacije civilnih društava: regionalnih i nevladinih međunarodnih poštanskih organizacija, kao i organizacija za standardizaciju, i finansijskih i razvojnih organizacija, koje nisu obuhvaćene članom 1. stavom 1;
1.2 članice koje Administrativni savet bira među svojim članovima;
1.3 članice koje Savet za poštansku eksploataciju bira među svojim članovima.
1bis Ukoliko su bilo koje od organizacija prijavljene, one moraju biti registrovane u državi članici Saveza.
2 Operativni troškovi rada Konsultativnog komiteta se dele između Saveza i članova Komiteta na način koji utvrdi Administrativni savet.
3 Članovi Konsultativnog komiteta ne primaju nikakvu platu ili naknadu.
(Izmenjen član 127.)
Nadležnosti Generalnog direktora
1 Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom, čiji je zakonski predstavnik.
2 U pogledu klasifikacije radnih mesta, imenovanja i napredovanja:
2.1 generalni direktor je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na navedene stepene;
2.2 kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile države članice čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta stepena D2 treba koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču Generalni direktor i Zamenik Generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja;
2.3 on takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera, da u načelu lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih država članica Saveza;
2.4 prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip naveden u okviru tačke 2.3;
2.5 u postupku odabira, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze posle ocene vrednosti kandidata;
2.6 generalni direktor obaveštava Administrativni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
3 Pored navedenog, Generalni direktor ima i sledeće nadležnosti:
3.1 ima ovlašćenja kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;
3.2 saopštava odluke donete na Kongresu svim Vladama država članica;
3.3 saopštava svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima Pravilnike koje je doneo ili izmenio Savet za poštansku eksploataciju;
3.4 priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu sa potrebama Saveza, i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Administrativnom savetu; saopštava budžet državama članicama Saveza pošto ga je odobrio Administrativni savet i upravlja istim;
3.5 izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;
3.6 preduzima aktivnosti radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživih sredstava;
3.7 podnosi sugestije i predloge Administrativnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;
3.8 nakon završetka rada Kongresa, podnosi Savetu za poštansku eksploataciju predloge koji se odnose na potrebne izmene u Pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, a saglasno Poslovniku Saveta za poštansku eksploataciju;
3.9 priprema za Administrativni savet, i na osnovu direktiva dobijenih od tog Saveta, Nacrt Strategije Saveza i Nacrt četvorogodišnjeg biznis plana Saveza za podnošenje Kongresu;
3.10 priprema za odobrenje i usvajanje u Administrativnom savetu četvorogodišnji izveštaj o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres i koji će biti podnet na narednom Kongresu;
3.11 obezbeđuje predstavljanje Saveza;
3.12 posreduje u odnosima između:
3.12.1 Saveza i Užih saveza;
3.12.2 Saveza i Ujedinjenih nacija;
3.12.3 Saveza i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
3.12.4 Saveza i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
3.13 vrši dužnost Generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog pravilnika, stara se o:
3.13.1 pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
3.13.2 pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
3.13.3 radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;
3.14 prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da svoje pravo prisustva prenese na neko drugo lice.
(Izmenjen član 130.)
Priprema i distribucija dokumenata tela Saveza
1 Međunarodni biro priprema i omogućava dostupnost celokupne objavljene dokumentacije na sajtu Svetskog poštanskog saveza, na jezicima definisanim u članu 155., najmanje dva meseca pre svakog zasedanja. Međunarodni biro takođe prikazuje nova izdanja e-dokumenata na sajtu Svetskog poštanskog saveza uz pomoć efikasnog sistema za web signalizaciju.
2 Osim toga, Međunarodni biro će fizički distribuirati publikacije Saveza, kao što su cirkulari Međunarodnog biroa i rezimirani izveštaji Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, isključivo na zahtev pojedinačnih država članica.
(Izmenjen član 138.)
Postupak za podnošenje predloga Kongresu (Ustav 29)
1 Uz izuzetke predviđene u stavovima 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga koje države članice dostavljaju Kongresu sastoji se u sledećem:
1.1 primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma Kongresa;
1.2 ne prima se nikakav nacrt redakcione prirode u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu Kongresa;
1.3 suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve države članice;
1.4 suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam država članica; predlozi koji stignu posle tog vremena se ne prihvataju;
1.5 izjave o podršci moraju se dostavljati Međunarodnom birou u istom roku u kojem se dostavljaju i predlozi na koje se odnose.
2 Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre početka rada Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom država zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3 Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržavati samo izmene koje taj cilj opravdava. Slično tome, svaki predlog koji može dovesti do većih troškova po Savez, mora da sadrži i naznaku svog finansijskog uticaja koju priprema država članica koja podnosi predlog, zajedno sa Međunarodnim biroom, tako da mogu da se utvrde finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju takvog predloga.
4 Nacrti predloga treba da sadrže naslov "Nacrt predloga" one države članice koja ih podnosi a Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem posle koga se dodaje slovo R. Predlozi koji ne nose ovu oznaku, ali koji se, po mišljenju Međunarodnog biroa, bave samo nacrtom, objavljuju se uz odgovarajuću naznaku; Međunarodni biro tada sačinjava spisak ovih predloga za Kongres.
5 Postupak propisan u stavovima 1. i 4. se ne primenjuje na predloge koji se odnose na Pravilnik o postupanju na Kongresu.
(Dodat član 138bis)
Postupak za izmenu predloga podnetih u skladu sa članom 138.
1 Izmene i dopune predloga koje su već izvršene, izuzimajući one koje su podnete od strane Administrativnog saveta ili Saveta za poštansku eksploataciju, mogu se i dalje podnositi Međunarodnom birou u skladu sa odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
2 Izmene i dopune predloga podnete od strane Administrativnog saveta ili Saveta za poštansku eksploataciju Međunarodni biro prima najmanje dva meseca pre početka rada Kongresa. Nakon toga, države članice mogu izneti svoje izmene i dopune na zasedanjima Kongresa.
(Izmenjen član 140.)
Razmatranje predloga za izmenu Konvencije ili Aranžmana između dva Kongresa
1 Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, Aranžmane i njihove Završne protokole primenjuje se sledeći postupak: kada država članica pošalje predlog Međunarodnom birou, Međunarodni biro prosleđuje ovaj predlog na uvid svim državama članicama. Njima se ostavlja rok od 45 dana da razmotre predlog i da Međunarodnom birou dostave svoje eventualne primedbe. Amandmani se ne prihvataju. Po isteku roka od 45 dana, Međunarodni biro prosleđuje državama članicama sva mišljenja koja je primio i poziva sve države članice koje imaju pravo glasa, da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za države članice koje se ne izjasne u roku od 45 dana, smatra se da su se uzdržale. Pomenuti rokovi računaju se od datuma objave cirkulara Međunarodnog biroa.
2 Ako se predlog odnosi na neki Aranžman ili njegov Završni protokol, samo države članice koje su ugovorne strane takvog Aranžmana mogu uzeti učešća u postupku navedenom u stavu 1.
(Izmenjen član 142.)
Izmene Pravilnika od strane Saveta za poštansku eksploataciju
1 Savet za poštansku eksploataciju se bavi predlozima za izmene Pravilnika.
2 Neophodna je podrška najmanje jedne države članice u svrhu podnošenja predloga za izmenu Pravilnika.
3 (Izbrisan.)
(Izmenjen član 145.)
1 Shodno st. 2. do 6, godišnji troškovi za rad tela Saveza ne smeju preći iznos od 37.235.000 švajcarskih franaka za godine od 2017. do 2020. U slučaju odlaganja Kongresa planiranog za 2020. godinu, isti maksimalni iznosi će se primenjivati i na period nakon 2020. godine.
2 Troškovi sazivanja sledećeg Kongresa (putni troškovi, troškovi transporta, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi izrade dokumentacije za vreme Kongresa, itd.) ne smeju preći iznos od 2.900.000 švajcarskih franaka.
3 Administrativni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u stavovima 1. i 2. zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući tu i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene Nacije za njihovo osoblje koje radi u Ženevi.
4 Administrativni savet je, takođe, ovlašćen da svake godine prilagođava iznose za druge izdatke, osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja indeksa potrošačke korpe u Švajcarskoj.
5 Bez obzira na stav 1, Administrativni savet može, a u slučaju neodložno hitne potrebe i generalni direktor, odobriti prekoračenje utvrđenih granica rashoda, radi plaćanja važnih i nepredviđenih popravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125.000 švajcarskih franaka godišnje.
6 Ukoliko se iznosi predviđeni u stavovima 1. i 2. pokažu nedovoljnim za obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja Saveza, ove granice mogu da budu prekoračene samo uz odobrenje većine država članica Saveza. Svaka konsultacija mora da sadrži potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
(Izmenjen član 146.)
Regulisanje doprinosa država članica
1 Države koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da plate svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.
2 Države članice plaćaju unapred svoj doprinos za godišnje izdatke Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Administrativni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 6% godišnje, počev od četvrtog meseca.
3 Ako su neizmireni obavezni doprinosi neke države članice prema Savezu, bez kamata, jednaki ili veći od sume doprinosa te države članice za dve prethodne finansijske godine, ova država članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih država članica, prema postupku koji utvrdi Administrativni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između države članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.
4 Države članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan za regulisanje starih dugovanja.
5 Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.
6 U izuzetnim slučajevima, Administrativni savet može da oslobodi neku državu članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta država isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.
7 Država članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Administrativni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate u toku; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
8 Odredbe iz stavova 3. do 7. se analogno primenjuju i na troškove prevođenja koje Međunarodni biro ispostavi državama članicama koje pripadaju utvrđenim jezičkim grupama.
9 Međunarodni biro šalje račune za naplatu državama članicama najmanje tri meseca pre isteka roka. Originalni računi se šalju na tačne adrese koje obezbede relevantne države članice. Elektronske verzije računa se šalju mejlom kao predračuni ili obaveštenja.
10 Takođe, Međunarodni biro obezbeđuje državama članicama jasne informacije svaki put kada im obračuna kamatu na svaku nedospelu naplatu određenih računa, kako bi države članice mogle na jednostavan način ustanoviti na koje račune se date kamate odnose.
(Izmenjen član 149.)
1 Svaka država članica koja nije u mogućnosti da ispuni dužnosti predviđene članom 146. stavom 3. i koja nije saglasna da isprati amortizacioni plan koji predlaže Međunarodni biro u skladu sa članom 146. stavom 4., ili koja ne poštuje takav plan, automatski gubi pravo glasa na Kongresu i na sastancima Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, te više ne može da bude birana u članstvo navedena dva Saveta.
2 Automatske sankcije se spontano ukidaju i sa neposrednim dejstvom čim relevantna država članica plati zaostala dugovanja obaveznih doprinosa koje duguje Savezu, uključujući glavnicu i kamate, ili ukoliko se složi sa Savezom ako prihvati da poštuje plan amortizacije zaostalih dugovanja.
Stupanje na snagu i važenje Dodatnog protokola Opštem Pravilniku
1 Ovaj dodatni protokol stupa na snagu 1. januara 2018. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu čega punomoćnici Vlada država članica su sačinili ovaj dodatni protokol, ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Usvojeno u Istanbulu, 6. oktobra 2016. godine
Dole potpisani opunomoćenici Vlada država članica Saveza, uzimajući u obzir član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i shodno članu 25.stav 4. Ustava, u okviru ove Konvencije, pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU U MEĐUNARODNOM POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU
1. Za potrebe Svetske poštanske konvencije, navedeni termini imaju sledeća značenja:
1.1 pismonosna pošiljka: pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Svetskoj poštanskoj konvenciji i Pravilnicima;
1.2 paketske pošiljke: pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Svetskoj poštanskoj konvenciji i Pravilnicima;
1.3 EMS pošiljka: pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Svetskoj poštanskoj konvenciji i Pravilnicima i odgovarajućim EMS instrumentima;
1.4 dokumenta: pismonosne, paketske ili EMS pošiljke koje sadrže bilo kakvu pisanu, crtanu, štampanu ili digitalnu informaciju, ne uključujući trgovačke artikle, čije se fizičke specifikacije nalaze u okviru Pravilnika;
1.5 roba: pismonosne, paketske ili EMS pošiljke koje sadrže materijalne i pokretne predmete, osim novca, uključujući i trgovinske artikle koji se ne nalaze u okviru definicije "dokumenata" kako je navedeno u prethodnom stavu 1.4 i čije se fizičke specifikacije nalaze u okvirima navedenim u Pravilnicima;
1.6 zatvoreni zaključak: posuda(e) sa nazivnicom, sa ili bez olovne plombe sa pečatom, koji sadrži poštanske pošiljke;
1.7 pogrešno usmereni zaključci: zaključci (posude) prispele u izmeničnoj pošti koja nije navedena na nazivnici (posude);
1.8 lični podaci: informacije potrebne za identifikaciju korisnika;
1.9 pogrešno usmerene pošiljke: pošiljke prispele u izmeničnoj pošti, adresovane na neku drugu izmeničnu poštu u drugoj državi članici;
1.10 tranzitni troškovi: naknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu kopnenog, pomorskog i/ili vazdušnog tranzita pismonosnih pošiljaka;
1.11 terminalni troškovi: naknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru države odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim pismonosnim pošiljkama;
1.12 ovlašćeni operator: bilo koji vladin ili nevladin entitet zvanično određen od države članice da obavlja poštanske usluge i da ispunjava obaveze koje proizilaze iz Akata Saveza na svojoj teritoriji;
1.13 mali paket: pošiljka koja se prenosi u skladu sa uslovima ove Konvencije i Pravilnika;
1.14 naknada za unutrašnji prenos: naknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru države odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim paketima;
1.15 naknada za kopneni prenos: naknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu kopnenog i/ili vazdušnog tranzita paketa preko teritorije te zemlje;
1.16 naknada za pomorski prenos: naknada za usluge koje je obavio prevoznik (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa;
1.17 potražnica: žalba ili upit u vezi sa korišćenjem poštanske usluge, podnet u skladu sa uslovima datim u Svetskoj poštanskoj konvenciji i njenim Pravilnicima;
1.18 univerzalna poštanska usluga: neprekidno obezbeđivanje kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga na celoj teritoriji države članice, svim korisnicima, po pristupačnim cenama;
1.19 otvoreni tranzit: otvoreni tranzit, preko posredujuće države, pošiljaka čiji broj ili masa ne opravdavaju sačinjavanje zatvorenih zaključaka za državu odredišta.
Određivanje jednog ili više entiteta odgovornih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja Konvenciji
1. Države članice će obavestiti Međunarodni biro, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, o nazivu i adresi državnog tela zaduženog za nadzor poštanskog saobraćaja. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice će takođe obavestiti Međunarodni biro o nazivu i adresi jednog ili više operatora koji su zvanično ovlašćeni za obavljanje poštanskih usluga na svojoj teritoriji i za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza. Države članice će u najkraćem roku obavestiti Međunarodni biro o svim promenama kod državnih tela koje nastanu u periodu između dva Kongresa. Međunarodni biro takođe mora da bude obavešten o svim promenama i kod zvanično ovlašćenih operatora koje nastanu u periodu između dva Kongresa, gde je poželjno da to bude učinjeno najmanje tri meseca pre nego što promena stupi na snagu.
2. Kada država članica zvanično imenuje novog ovlašćenog operatora, ona je dužna da navede opseg poštanskih usluga koji će operator pružati u skladu sa Aktima Saveza, kao i da navede geografsku pokrivenost njegove teritorije.
1. U cilju podrške konceptu jedinstvene poštanske teritorije Saveza, države članice će obezbediti da svi korisnici/klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu koja se sastoji u pružanju kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, kontinuirano, na celoj teritoriji države, po pristupačnim cenama.
2. U tom cilju, države članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili na drugi način, opseg poštanskih usluga, kao i uslove u pogledu kvaliteta i pristupačnih cena, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim osobenostima.
3. Države članice se staraju da operatori koji obavljaju univerzalnu poštansku uslugu obezbede odgovarajuću ponudu poštanskih usluga i ispunjavaju standarde kvaliteta.
4. Države članice se staraju da se pružanje univerzalne poštanske usluge obavlja na realnoj osnovi, čime se garantuje njena održivost.
1. Načelo slobode tranzita je definisano u članu 1. Ustava. Ono obavezuje svaku državu članicu da obezbedi da njeni ovlašćeni operatori, uvek otpremaju najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje i sami koriste za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje su im predali drugi ovlašćeni operatori. Ovaj princip se takođe odnosi na pogrešno usmerene pošiljke ili pogrešno usmerene zaključke.
2. Države članice koje ne učestvuju u razmeni poštanskih pošiljaka koja sadrže zarazne supstance ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. Isto važi za tiskovine, časopise, magazine, male pakete i "M" vreće, čiji sadržaj ne zadovoljava zakonske odredbe koje propisuju uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
3. Sloboda tranzita poštanskih paketa zagarantovana je na čitavoj teritoriji Saveza.
4. Ako država članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale države članice imaju pravo da obustave poštanski saobraćaj sa tom državom članicom.
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz poštanskih tokova. Izmena ili ispravka adrese i/ili imena primaoca (naziva pravnog lica, prezimena, imena ili patronima (ukoliko postoji)). Nadoslanje. Vraćanje neuručivih pošiljaka pošiljaocu
1. Svaka poštanska pošiljka je vlasništvo pošiljaoca dok se ne uruči zakonskom vlasniku, osim ukoliko je bila zaplenjena shodno nacionalnom zakonodavstvu zemlje porekla ili zemlje odredišta i, u slučaju primene člana 19. stav 2.1.1. ili člana 19. stav 3. u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države tranzita.
2. Pošiljalac poštanske pošiljke može zahtevati vraćanje pošiljke iz poštanskih tokova ili izmenu ili ispravku adrese i/ili imena primaoca (naziv pravnog lica, prezime, ime ili patronima (ukoliko postoje)). Poštarina i drugi uslovi po navedenim zahtevima propisani su Pravilnicima.
3. Države članice obezbeđuju da ovlašćeni operatori vrše nadoslanje poštanskih pošiljaka, ako je primalac promenio adresu, i vraćaju neuručive pošiljke pošiljaocu. Poštarina i drugi uslovi nadoslanja propisani su Pravilnicima.
1. Termin "poštanska marka" je zaštićen Konvencijom i rezervisan isključivo za marke koje ispunjavaju uslove iz ovog člana i Pravilnika.
2. Poštanske marke:
2.1. se izdaju i puštaju u promet samo uz odobrenje države članice ili teritorije, a u skladu sa Aktima Saveza;
2.2. su izraz suvereniteta i sadrže dokaz o unapred plaćenoj poštarini koja odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti kada su nalepljene na poštanske pošiljke, u skladu sa Aktima Saveza;
2.3. moraju biti u prometu, za plaćanje poštarine unapred ili u filatelističke svrhe, u državi članici ili na teritoriji na kojoj se izdaju, u skladu sa nacionalnom regulativom;
2.4. moraju biti dostupne svim građanima unutar države članice ili teritorije na kojoj se izdaju.
3. Poštanske marke sadrže:
3.1. naziv države članice ili teritorije na kojoj su izdate, ispisan latiničnim pismom; ili ukoliko od Međunarodnog biroa Svetskog poštanskog saveza to zahteva država članica ili teritorija na kojoj su marke izdate, skraćenicu ili inicijale koji zvanično predstavljaju državu članicu ili teritoriju na kojoj su marke izdate, u skladu sa uslovim datim u Pravilnicima;1
3.2. označenu nominalnu vrednost:
3.2.1. u načelu, važeću valutu države ili teritorije na kojoj je marka izdata, ili slovo ili simbol;
3.2.2. druge karakteristike za identifikaciju.
4. Simbole države, zvanične kontrolne oznake i logotip međuvladinih organizacija koji su otisnuti na poštanskim markama, zaštićeni su u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
5. Teme i motivi poštanskih maraka moraju biti:
5.1. u skladu sa duhom preambule Ustava Saveza i odluka koje su doneli organi Saveza;
5.2. u bliskoj vezi sa kulturnim identitetom države članice ili teritorije, ili takvi da doprinose širenju kulture ili održanju mira;
5.3. sa oznakom, koja jasno određuje državu članicu ili teritoriju, značajne ličnosti ili događaje koji se obeležavaju, a ne pripadaju državi članici ili teritoriji o kojoj je reč;
5.4. bez političkog sadržaja ili bilo koje teme koja je uvredljive prirode za neku ličnost ili državu;
5.5. od velikog značaja za državu članicu ili teritoriju.
6. Otisci plaćene poštarine, otisci mašine za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom saglasno Aktima Saveza, mogu se koristiti samo uz odobrenje države ili teritorije članice.
7. Pre izdavanja poštanskih maraka uz upotrebu novih materijala ili tehnologija, države članice dostavljaju Međunarodnom birou neophodne informacije o kompatibilnosti izdatih maraka sa mašinama za preradu. Međunarodni biro dalje o tome obaveštava ostale države članice i njihove ovlašćene operatore.
_____________
1 Iz ovog pravila je izuzeto Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, države koja je izmislila poštansku marku.
1. Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori su dužni da prihvate i primenjuju proaktivnu strategiju održivog razvoja na svim nivoima poštanske eksploatacije sa posebnim osvrtom na ekološke, društvene i privredne aktivnosti, kao i da promovišu svest o održivom razvoju.
Bezbednost u poštanskom saobraćaju
1. Države članice i njihovi ovlašćeni operatori dužni su da poštuju zahteve u pogledu bezbednosti koji su definisani u okviru standarda Saveza u pogledu bezbednosti i usvajaju i sprovode strateške aktivnosti u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja javnosti u poštanske usluge koje pružaju ovlašćeni operatori, u interesu svih strana učesnica. Ova strategija obuhvata ciljeve definisane u okviru Pravilnika, kao i načelo usklađivanja sa zahtevima u pogledu obezbeđivanja elektronskih naprednih podataka o poštanskim pošiljkama, ustanovljenim prilikom sprovođenja odredbi (uključujući tip i kriterijume za poštanske pošiljke) usvojenih od strane Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, u skladu sa tehničkim standardima Saveza u pogledu slanja obaveštenja. Ova strategija treba takođe da sadrži razmenu informacija o očuvanju sigurnog i bezbednog transporta i tranzita zaključaka između država članica i njihovih ovlašćenih operatora.
2. Sve mere bezbednosti koje se primenjuju na transportni lanac međunarodnog poštanskog saobraćaja moraju biti srazmerne riziku ili pretnjama na koje se odnose, i moraju biti sprovedene bez ometanja svetskih poštanskih tokova ili trgovine, uzimajući u obzir specifičnosti poštanske mreže. Mere bezbednosti koje imaju potencijalni globalni uticaj na poštansku eksploataciju moraju biti sprovedene na način koji je koordiniran i izbalansiran na međunarodnom nivou, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana.
1. Poštanske pošiljke:
1.1. države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje niže navedenih krivičnih dela i krivično gonjenje i kažnjavanje svakog pojedinca za koga se utvrdi da je kriv za:
1.1.1. stavljanje u poštanske pošiljke opojnih droga i psihotropnih supstanci, kao i drugih opasnih predmeta, sem ako njihovo stavljanje nije eksplicitno dozvoljeno Konvencijom i Pravilnicima;
1.1.2. stavljanje u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavljaju zloupotrebu dece.
2. Sredstva plaćanja poštarine i načini plaćanja
2.1. Države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje, gonjenje (krivično ili prekršajno) i kažnjavanje svakog prekršaja u vezi sa načinima plaćanja poštarine utvrđenim u Konvenciji, kao što su:
2.1.1. poštanske marke, u opticaju ili povučene iz prometa;
2.1.2. otisci plaćene poštarine;
2.1.3. otisci mašina za frankiranje ili otisci štamparskih mašina;
2.1.4. međunarodni kuponi za odgovor.
2.2. U Konvenciji, prekršaji u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine odnose se na bilo koje od dole navedenih dela učinjenih od strane bilo kog lica s namerom da na nelegitiman način ostvari dobitak za sebe ili treće lice.
Sledeća dela su kažnjiva:
2.2.1 falsifikovanje, imitiranje ili krivotvorenje bilo kog sredstva plaćanja poštarine, ili svaki nelegalni ili zabranjeni postupak u vezi sa njihovom neovlašćenom izradom;
2.2.2. izrada, korišćenje, puštanje u promet, reklamiranje, distribuiranje, deljenje, transport, izlaganje, prikazivanje ili objavljivanje (takođe u formi kataloga ili u marketinške svrhe) bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je falsifikovano, imitirano ili krivotvoreno;
2.2.3 korišćenje ili puštanje u promet, u poštanske svrhe, bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je ranije iskorišćeno;
2.2.4. pokušaj da se izvrši neki od navedenih prekršaja.
3. Reciprocitet
3.1. Što se tiče sankcija, ne pravi se razlika između postupaka navedenih u stavu 2., bez obzira da li su u pitanju nacionalna ili inostrana sredstva plaćanja poštarine; ova odredba ne podleže reciprocitetu po bilo kom zakonskom ili drugom osnovu.
1. Lični podaci o korisnicima mogu se upotrebljavati samo u onu svrhu zbog koje su prikupljani, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2. Lični podaci o korisnicima se mogu ustupiti samo onim trećim licima kojima je važećim nacionalnim zakonodavstvom dozvoljen pristup ličnim podacima.
3. Države članice i njihovi ovlašćeni operatori su dužni da garantuju poverljivost i bezbednost ličnih podataka o korisnicima, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
4. Ovlašćeni operatori su dužni da obaveste svoje korisnike o načinu na koji se koriste njihovi lični podaci, a posebno o svrsi prikupljanja tih podataka.
5. Bez obzira na gore navedeno, ovlašćeni operatori mogu elektronskim putem prenositi lične podatke ovlašćenim operatorima odredišnih ili tranzitnih država kojima su ti podaci potrebni radi pružanja usluga.
Razmena zatvorenih zaključaka sa vojnim jedinicama
1. Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem kopnenih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1. između pošta jedne od država članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji Ujedinjenih nacija;
1.2. između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3. između pošta jedne od država članica i komandanata pomorskih, vazdušnih ili kopnenih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste države, stacioniranih u inostranstvu;
1.4. između komandanata pomorskih, vazdušnih ili kopnenih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste države.
2. Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima navedenim u stavu 1. moraju biti isključivo adresovane na ili poslate od strane pripadnika vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona na koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuju određuje, prema svojim pravilima, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3. U nedostatku posebnog sporazuma, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje ovlašćenim operatorima tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Ovlašćeni operator nije dužan da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na teritoriji tih država članica, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj državi, a u cilju pribavljanja dobiti korišćenjem povoljnih uslova u pogledu tarifa koje se tamo primenjuju.
2. Odredbe iz stava 1. primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u zemlji u kojoj živi pošiljalac, pa zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene u nekoj stranoj državi.
3. Ovlašćeni operator odredišne zemlje ima pravo da traži od pošiljaoca i, ako to ne učini, onda od ovlašćenog operatora zemlje porekla, plaćanje poštarine po cenama u unutrašnjem saobraćaju. Ako ovlašćeni operator zemlje porekla ne prihvati da plati tu poštarinu u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišne države, onda ovlašćeni operator odredišne države može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru države porekla uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
4. Nijedan ovlašćeni operator nije u obavezi da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj državi, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke predate u državi boravišta pošiljaoca. Ovlašćeni operator odredišne zemlje ima pravo da od ovlašćenog operatora države porekla traži plaćanje naknada srazmerno nastalim troškovima, čiji iznos ne sme da premašuje višu vrednost od sledeća dva iznosa: ili 80% od poštarine u unutrašnjem saobraćaju koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili važećih stopa poštarine shodno odredbama od člana 29. stav 5. do člana 29. stav 11., od člana 29. stav 12. do člana 29. stav 15. ili član 30. stav 9, kako bude pogodno. Ako ovlašćeni operator porekla ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišta, tada ovlašćeni operator odredišta može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru porekla, uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi nadoslanja, ili da sa ovim pošiljkama postupa u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Upotreba obrazaca Svetskog poštanskog saveza
1. Osim ukoliko drugačije nije određeno Aktima Saveza, samo ovlašćeni operatori koriste obrasce i dokumentaciju Svetskog poštanskog saveza radi eksploatacije poštanskih usluga i razmene poštanskih pošiljaka u skladu sa Aktima Saveza.
2. Ovlašćeni operatori mogu koristiti obrasce Svetskog poštanskog saveza za rad ekstrateritorijalnih izmeničnih pošta (ETOEs), kao i međunarodnih centara za obradu pošiljaka (IMPCs) koji su osnovani od strane ovlašćenih operatora izvan njihovih nacionalnih teritorija, kao što je dalje definisano u stavu 6, kako bi se olakšalo funkcionisanje gorepomenutih poštanskih usluga i razmena pošiljaka.
3. Ostvarivanje mogućnosti iz stava 2. podleže nacionalnom zakonodavstvu ili politici države članice ili teritorije na kojoj se ETOE ili IMPC nalazi. U skladu sa tim i bez predrasuda u odnosu na obaveze iz člana 2., ovlašćeni operatori garantuju stalno ispunjavanje svojih obaveza prema Konvenciji, i u potpunosti su odgovorni za sve svoje odnose sa drugim ovlašćenim operatorima, kao i sa Međunarodnim biroom.
4. Zahtevi koje se nalaze u stavu 3. jednako se primenjuju na državu članicu odredišta, vezano za prihvatanje pošiljki iz ETOE ili IMPC.
5. Države članice obaveštavaju Međunarodni biro o svojim politikama u pogledu pošiljaka koje se šalju i/ili primaju od strane ETOEs ili IMPCs. Takve informacije biće dostupne na veb-sajtu Saveza.
6. Isključivo u svrhu ovog člana, ETOEs se definišu kao pošte ili objekti koji se osnivaju u komercijalne svrhe a kojim upravljaju ovlašćeni operatori ili se nalaze pod odgovornošću ovlašćenih operatora na teritoriji države članice ili na teritoriji izvan te države članice, sa ciljem poslovanja na tržištu van nacionalne teritorije ovlašćenog operatora. IMPCs se definišu kao objekti međunarodnih poštanskih preradnih centara za obradu međunarodnih pošiljaka bilo u svrhu generisanja ili prijema poštanskih zaključaka, bilo da služe kao tranzitni centri za međunarodnu poštu koja se razmenjuje između drugih ovlašćenih operatora.
7. Ovaj član se ne sme tumačiti tako da ukazuje na to da su ETOEs ili IMPCs (uključujući ovlašćene operatore odgovorne za njihovo osnivanje i funkcionisanje izvan nacionalnih teritorija), prema Aktima Saveza, u istoj poziciji kao i ovlašćeni operatori država domaćina, niti da nameće zakonske obaveze državama članicama u pogledu priznavanja ETOEs ili IMPCs kao ovlašćenih operatora na teritoriji na kojoj su osnovani i na kojoj funkcionišu.
STANDARDI I CILJEVI KVALITETA USLUGA
Standardi i ciljevi kvaliteta usluga
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da utvrde i objave svoje standarde i ciljeve kvaliteta usluga u pogledu roka dostave za pismonosne pošiljke i pakete u dolazu unutar svoje teritorije.
2. Ovi standardi i ciljevi kvaliteta usluga, uvećani za vreme koje je uobičajeno potrebno za carinske formalnosti, ne smeju biti nepovoljniji od onih koji se primenjuju na slične pošiljke u unutrašnjem saobraćaju.
3. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju takođe da utvrde i objave standarde kvaliteta usluga od prijema do uručenja "s kraja na kraj" za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke, kao i pakete i ekonomske/površinske pakete.
4. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da nadziru i mere primenu standarda kvaliteta usluga.
POŠTARINA, DOPLATE I OSLOBAĐANJE OD POŠTARINE
1. Države članice ili njeni ovlašćeni operatori određuju visinu poštarine za različite poštanske usluge definisane Konvencijom u zavisnosti od nacionalne regulative, u skladu sa načelima navedenim u Konvenciji i Pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti srazmerna troškovima nastalim pružanjem ovih usluga.
2. Država članica ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih i paketskih pošiljaka. U poštarinu su uračunati troškovi uručenja pošiljaka na adresi, pod uslovom da se u odredišnoj državi obavlja usluga uručenja za pošiljke o kojima je reč.
3. Naplaćena poštarina, uključujući i onu koja je indikativno navedena u Aktima, ne treba da bude manja od poštarine koja se naplaćuje u unutrašnjem saobraćaju za pošiljke sa istim karakteristikama (kategorija, količina, vreme rukovanja, itd.).
4. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, imaju pravo da pređu gornje limite svake poštarine indikativno navedene u Aktima.
5. Najniže granice poštarine, utvrđene stavom 3. države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu prekoračiti tako da odobre umanjenu poštarinu, zasnovanu na nacionalnoj regulativi, za pismonosne pošiljke i pakete primljene u svojoj državi. One tako mogu da odobre povlašćenu poštarinu svojim velikim korisnicima.
6. Od korisnika se ne može naplatiti druga vrsta poštarine, osim onih predviđenih Aktima.
7. Svaki ovlašćeni operator zadržava poštarinu koju je naplatio, osim u slučajevima kada je to drugačije propisano u Aktima.
1. Načelo
1.1. Slučajevi oslobađanja od poštanskih naknada, u smislu oslobađanja od plaćanja poštarine unapred, izričito su propisani Konvencijom. Pored toga, Pravilnici mogu propisati i oslobađanje od plaćanja troškova frankiranja, tranzitnih troškova, terminalnih troškova i delova poštarine u dolazu za pismonosne pošiljke i pakete, koje otpremaju države članice, ovlašćeni operatori i Uži savezi, i koji se odnose na realizaciju poštanskih usluga. Osim toga, pismonosne pošiljke i paketi koje Međunarodni biro Saveza otprema Užim savezima, državama članicama i ovlašćenim operatorima oslobođene su od svih poštarina. Međutim, država članica porekla ili njen ovlašćeni operator može naplatiti dopunske avionske poštarine za gore navedene pošiljke.
2. Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
2.1 Pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštansko-finansijskih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili ako ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama, oslobođene su plaćanja svake poštarine, izuzev avionske dopunske poštarine. Pripadnici zaraćenih strana, uhapšeni i internirani u neku neutralnu zemlju, izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu, kada je reč o primeni prethodnih odredaba.
2.2 Odredbe predviđene u stavu 2.1. primenjuju se i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko finansijskih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, ili ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama, na način kako je to utvrđeno u Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine.
2.3 Biroi navedeni u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama uživaju isto tako oslobađanje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko finansijskih usluga koje se odnose na lica navedena u stavovima 2.1. i 2.2., a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili preko posrednika.
2.4 Paketi mase do 5 kilograma predaju se bez plaćanja poštarine. Paketi mase do 10 kilograma čija je sadržina nedeljiva i paketi upućeni nekom logoru ili njegovim poverenicima, radi podele zarobljenicima, takođe se predaju bez plaćanja poštarine.
2.5 U obračunu između ovlašćenih operatora, ne obračunava se poštarina za službene pakete i pakete upućene ratnim zarobljenicima i civilnim interniranim licima, osim avionske dopunske poštarine koja se primenjuje na avionske pakete.
3. Pošiljke za slepa lica (Sekogrami)
3.1. Svaka pošiljka za slepa lica koja se šalje od strane ili za neku organizaciju za slepa lica ili se šalje od strane slepog lica ili za slepo lice je oslobođena plaćanja svih poštanskih naknada, izuzev dopunske avionske poštarine, pod uslovom da se pomenute pošiljke prihvataju kao takve u unutrašnjem saobraćaju prijemnog ovlašćenog operatora.
3.2. U ovom članu:
3.2.1. slepo lice označava osobu koja je u svojoj zemlji registrovana kao slepo ili slabovido lice ili koja ispuni kriterijume Svetske zdravstvene organizacije o slepim ili slabovidim osobama;
3.2.2. organizacija za slepa lica označava instituciju ili udruženje koje pomaže slepim licima ili ih zvanično predstavlja;
3.2.3. pošiljke za slepa lica obuhvataju prepisku, literaturu u bilo kom obliku, uključujući zvučne zapise, kao i opremu ili materijal svake vrste napravljen ili prilagođen kao pomoć slepim licima u prevazilaženju problema slepila, kako je navedeno u Pravilnicima.
OSNOVNE I DOPUNSKE USLUGE
1. Države članice se staraju da njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.
2. Pismonosne pošiljke koje sadrže samo dokumenta su:
2.1. prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, mase do 2 kilograma;
2.2. pisma, dopisnice i štampane stvari, mase do 2 kilograma;
2.3. sekogrami, mase do 7 kilograma;
2.4. posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma.
3. Pismonosne pošiljke koje sadrže robu su:
3.1. prioritetni i neprioritetni mali paketi, mase do 2 kilograma.
4. Pismonosne pošiljke su razvrstane i prema brzini prenosa pošiljaka i prema sadržaju pošiljaka u skladu sa Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
5. U okviru kriterijuma iz stava 4, pismonosne pošiljke mogu biti klasifikovane i na osnovu njihovog formata i to kao (P) mala pisma, (G) velika pisma, (E) glomazna pisma ili (E) mali paketi. Ograničenja u pogledu veličine i mase su navedena u Pravilnicima.
6. Veće granice mase od onih navedenih u stavu 2. primenjuju se opciono za određene kategorije pismonosnih pošiljaka pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima.
7. Države članice se takođe staraju da njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa mase do 20 kilograma.
8. Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se opciono za određene kategorije poštanskih paketa pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima.
1. Države članice obezbeđuju obavljanje sledećih obaveznih dopunskih usluga:
1.1. preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;
1.2. preporučeno rukovanje za sve preporučene pismonosne pošiljke u dolazu.
2. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu obezbediti sledeće opcione dopunske usluge u odnosima između onih ovlašćenih operatora koje su se dogovorile da pružaju usluge:
2.1. označavanja vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;
2.2. otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;
2.3. praćenje uručenja za pismonosne pošiljke;
2.4. uručenje primaocu lično preporučenih pismonosnih pošiljaka ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;
2.5. oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za uslugu uručenja pismonosnih pošiljaka i paketa;
2.6. usluge prenosa lomljivih i glomaznih paketa;
2.7. "Consignment" za zbirne pošiljke primljene od jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo;
2.8. vraćanje robe, koje podrazumevaju vraćanje robe od strane primaoca prodavcu, uz pisano odobrenje prodavca.
3. Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i opcioni deo:
3.1. pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju (IBRS), koja je u osnovi opciona. Međutim, sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori su obavezni da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka IBRS;
3.2. međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj državi članici pri čemu je, prodaja međunarodnih kupona za odgovor opciona usluga;
3.3. povratnica za preporučene pismonosne pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori primaju povratnice u dolaznom saobraćaju dok je povratnica u polaznom saobraćaju opciona usluga.
4. Opis ovih usluga kao i njihova poštarina utvrđeni su Pravilnicima.
5. Kada su uslugom obuhvaćene i niže navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, ovlašćeni operatori imaju pravo da naplate istu poštarinu i za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:
5.1. dostava malih paketa mase preko 500 grama;
5.2. pismonosne pošiljke primljene posle zadnje otpreme;
5.3. pošiljke predate van redovnog radnog vremena šaltera;
5.4. prijem pošiljke na adresi pošiljaoca;
5.5. povlačenje pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera;
5.6. poste restante;
5.7. ležarina za pismonosne pošiljke mase preko 500 grama (gde izuzetak predstavljaju pošiljke za slepe osobe) i za pakete;
5.8. dostava paketa, po ostavljanju izveštaja o prispeću;
5.9. naplata poštarine za pokriće rizika od više sile;
5.10. uručenje pismonosnih pošiljki van redovnog radnog vremena šaltera.
ZABRANE I CARINA
Pošiljke koje se ne primaju za prenos. Zabrane
1. Opšte
1.1. Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove propisane Konvencijom i Pravilnicima. Ne primaju se pošiljke koje se šalju u svrhu obmane ili sa namerom da se izbegne puno plaćanje odgovarajuće poštarine.
1.2. Izuzeci od zabrana sadržanih u ovom članu, utvrđeni su Pravilnicima.
1.3. Sve države članice ili ovlašćeni operatori imaju mogućnost da prošire spisak zabrana navedenih u ovom članu, sa čijom se primenom može početi odmah po njihovom unošenju u odgovarajuću listu.
2. Zabrane koje se odnose na sve vrste pošiljaka
2.1. Zabranjeno je stavljati dole navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1.1. opojne droge i psihotropne materije, kao što je to propisano od strane Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika (International Narcotic Control Board), ili druge nelegalne lekove koji su zabranjeni u državi odredišta;
2.1.2. bestidne ili nemoralne predmete;
2.1.3. falsifikate i predmete piraterije;
2.1.4. druge predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u zemlji odredišta;
2.1.5. predmete koji, po svojoj prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike ili građane i koji mogu zaprljati ili oštetiti druge pošiljke, poštansku opremu ili imovinu trećeg lica;
2.1.6. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
3. Opasne materije
3.1. Zabranjeno je stavljati u sve vrste pošiljaka opasne materije kao što je naznačeno u Konvenciji i Pravilnicima.
3.2. Stavljanje replika i neaktivnih eksplozivnih naprava i vojne borbene tehnike, uključujući neaktivne granate, neaktivne čaure i sl. zabranjeno je u svim poštanskim pošiljkama.
3.3. Izuzetno, prihvataju se one opasne materije tamo gde su države članice međusobno iskazale spremnost da takve materije primaju na bazi reciprociteta ili u jednom smeru, pod uslovom da su navedene opasne materije dozvoljene u skladu sa domaćim i međunarodnim pravilima i propisima o transportu.
4. Žive životinje
4.1. Zabranjeno je stavljanje živih životinja u sve vrste poštanskih pošiljaka.
4.2. Izuzetno se primaju u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću:
4.2.1. pčele, pijavice i svilene bube;
4.2.2. paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.2.3. vinske mušice (fam. Drosophilidae) radi bio-medicinskog istraživanja, a koje se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova.
4.3. Izuzetno se primaju u poštanskim paketima:
4.3.1. žive životinje čiji je prevoz poštom dozvoljen poštanskim propisima i/ili nacionalnim zakonodavstvom odredišnih zemalja.
5. Stavljanje prepiske u pakete
5.1. Zabranjeno je stavljati u poštanske pakete dole navedene predmete:
5.1.1. prepisku, izuzimajući arhivski materijal, razmenjenu između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
6. Metalni novac, novčanice i druge vredne predmete
6.1. Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete:
6.1.1. u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti;
6.1.1.1. ako nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava, navedeni predmeti se mogu otpremati u zatvorenom omotu kao preporučene pošiljke;
6.1.2. u pakete bez označene vrednosti, osim gde nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava;
6.1.3. u pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve države koje primaju pakete sa označenom vrednošću;
6.1.3.1. osim navedenog, država članica ili ovlašćeni operator mogu zabraniti stavljanje zlata u polugama u pakete sa označenom vrednošću ili bez označene vrednosti koji potiču sa njene teritorije ili se upućuju na njenu teritoriju ili se otpremaju u otvorenom tranzitu preko njene teritorije; država članica može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
7. Tiskovine i pošiljke za slepa lica (sekogrami):
7.1. ne mogu imati natpis niti sadržati bilo kakav predmet koji ima karakter prepiske;
7.2. ne mogu sadržati poštansku marku niti oblik frankiranja, žigosan ili ne, kao ni bilo kakvu hartiju koja predstavlja neku novčanu vrednost, osim u slučajevima kada pošiljka sadrži kao prilog dopisnicu, kovertu ili omot sa štampanom adresom pošiljaoca pošiljke ili njegovog zastupnika u zemlji prijema ili odredišta originalne pošiljke, koja je frankirana za vraćanje.
8. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama
8.1. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama utvrđen je Pravilnicima. Izuzetak čine pošiljke koje sadrže predmete navedene u stavovima 2.1.1, 2.1.2, 3.1. i 3.2. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti se vraćaju mestu porekla. U slučaju da su predmeti navedeni u stavu 2.1.1, otkriveni u toku tranzita, sa takvim predmetima se postupa u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom države tranzita. U slučaju da su predmeti navedeni u stavovima 3.1. i 3.2. otkriveni u toku transporta, ovlašćeni operator ima pravo da ukloni i predmet iz pošiljke i da ga odloži. Ovlašćeni operator tada može ostatak pošiljke usmeriti ka odredištu zajedno sa informacijom o uklanjanju predmeta koji se ne prihvataju.
Carinski pregled. Carinske i druge dažbine
1. Ovlašćeni operatori države porekla i države odredišta ovlašćeni su da, prema zakonodavstvu tih država, podnose pošiljke na carinski pregled.
2. Za pošiljke podnete na carinski pregled može se naplatiti poštarina za podnošenje na carinski pregled, čiji je predviđeni iznos utvrđen u Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za pošiljke koje su prilikom podnošenja na carinski pregled i carinjenja opterećene carinskim dažbinama ili drugim sličnim dažbinama.
3. Ovlašćeni operatori koji imaju ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime korisnika, bilo u ime samog korisnika ili ovlašćenog operatora države odredišta, mogu da naplate od korisnika carinske dažbine zasnovane na stvarnim troškovima postupka carinjenja. Ova poštarina se može naplatiti za sve pošiljke prijavljene na carini, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući i one koje su izuzete od carinskih dažbina. Korisnici moraju biti unapred informisani o pomenutoj carinskoj poštarini.
4. Ovlašćeni operatori imaju ovlašćenje da naplate od pošiljalaca ili primalaca pošiljaka, prema slučaju, carinske i sve druge eventualne dažbine.
ODGOVORNOST
1. Svaki ovlašćeni operator je dužan da primi potražnice za pakete ili preporučene pošiljke ili vrednosne pošiljke predate istom ili bilo kom drugom ovlašćenom operatoru, pod uslovom da su potražnice podnete od strane korisnika u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana od dana predaje pošiljke. Prenos i obrada potražnica između ovlašćenih operatora obavlja se prema uslovima datim u Pravilnicima. Period od šest meseci odnosi se na podnosioca zahteva i ovlašćene operatore i ne obuhvata vreme prenosa potražnica između ovlašćenih operatora.
2. Postupak sa potražnicama je besplatan. Međutim, ako se zahteva korišćenje usluge EMS, dodatni troškovi padaju na teret podnosioca takvog zahteva.
Odgovornost ovlašćenih operatora. Naknada štete
1. Opšte odredbe
1.1. Osim u slučajevima predviđenim u članu 23, ovlašćeni operatori su odgovorni:
1.1.1. za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, paketa (sa izuzetkom paketa u okviru dostavne kategorije e-trgovine ("ECOMPRO paketi"), čije su specifikacije dalje definisane Pravilnicima) i pošiljaka sa označenom vrednošću;
1.1.2. za vraćanje preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa označenom vrednošću i paketa na kojima nije naznačen razlog neuručenja.
1.2. Ovlašćeni operatori ne snose odgovornost za pošiljke koje nisu obuhvaćene tačkama 1.1.1. i 1.1.2. niti za ECOMPRO pakete.
1.3. U svim ostalim slučajevima koji nisu obuhvaćeni ovom konvencijom, ovlašćeni operatori nisu odgovorni.
1.4. Kada je gubitak ili potpuno oštećenje preporučenih pošiljaka, paketa ili pošiljaka sa označenom vrednošću posledica više sile, koja ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na vraćanje naplaćene poštarine prilikom predaje pošiljke, izuzev dela poštarine za osiguranje naplaćenog prema označenoj vrednosti.
1.5. Iznosi koje treba isplatiti kao naknadu ne mogu biti viši od iznosa naznačenih u Pravilnicima.
1.6. U slučajevima utvrđene odgovornosti, indirektna šteta, neostvarena dobit ili moralna šteta ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja visine iznosa obeštećenja koji treba isplatiti.
1.7. Sve odredbe koje se odnose na odgovornost ovlašćenih operatora moraju biti precizne, obavezujuće i sveobuhvatne. Odgovornost ovlašćenih operatora nikada, čak ni u slučaju grube greške, ne sme biti iznad granica utvrđenih Konvencijom i Pravilnicima.
2. Preporučene pošiljke
2.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnicima. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnicima, ovlašćeni operatori mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od bilo kog drugog ovlašćenog operatora, uključenog u ceo proces.
2.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja odgovara, u načelu, stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3. Paketi
3.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnicima. Ako pošiljalac potražuje iznos koji je manji od iznosa predviđenog u Pravilnicima, ovlašćeni operatori imaju mogućnost da isplate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od drugih eventualno uključenih ovlašćenih operatora.
3.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3.3. Ovlašćeni operatori mogu se dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnicima, bez obzira na masu paketa.
4. Pošiljke sa označenom vrednošću
4.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u SDR.
4.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona, međutim, ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u SDR.
5. Ako su preporučena pismonosna pošiljka ili pismonosna pošiljka sa označenom vrednošću vraćeni bez navedenog razloga neuručenja, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju plaćenih troškova slanja.
6. Ako je vraćen paket, bez navedenog razloga neuručenja, pošiljalac ima pravo na refundaciju troškova plaćenih prilikom slanja paketa u državu porekla i na troškove prouzrokovane vraćanjem iz države odredišta.
7. U slučajevima predviđenim stavovima 2, 3 i 4, naknada štete se izračunava po tržišnoj ceni, preračunatoj u SDR, predmeta ili robe iste vrste, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, naknada štete se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenoj na istim osnovama.
8. U slučaju naknade zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, ima pravo, na povraćaj plaćene poštarine, izuzev poštarine za preporučeno rukovanje ili rukovanje pošiljkom sa označenom vrednošću. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio da primi zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati ovlašćenom operatoru i uključuje njegovu odgovornost.
9. Bez obzira na odredbe u stavovima 2, 3. i 4, primalac ima pravo na naknadu štete za orobljenu, oštećenu ili izgubljenu preporučenu pošiljku, paket ili pošiljku sa označenom vrednošću, ukoliko se pošiljalac ovog svog prava u pisanoj formi odrekne u korist primaoca. Ovo odricanje od prava na naknadu nije neophodno `u slučajevima gde su pošiljalac i primalac ista osoba.
10. Ovlašćeni operator zemlje porekla može da isplaćuje pošiljaocima u svojoj zemlji naknadu predviđenu unutrašnjim propisima te zemlje za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena stavovima 2.1. i 3.1. To isto važi i za ovlašćene operatore zemlje odredišta, kada se naknada štete isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni u stavovima 2.1. i 3.1. se ipak moraju primenjivati:
10.1. u slučaju postupka protiv odgovornog ovlašćenog operatora; ili
10.2. u slučaju kada se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca.
11. Neće se praviti nikakve rezerve koje se odnose na prekoračenje rokova za potražnice i isplate naknade štete ovlašćenim operatorima, uključujući rokove i uslove koji su propisani Pravilnicima, osim u slučaju sklapanja bilateralnog ugovora.
Nepostojanje odgovornosti država članica i ovlašćenih operatora
1. Ovlašćeni operatori prestaju da budu odgovorni za preporučene pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću koje su dostavili pod uslovima utvrđenim u njihovim propisima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1. kada se orobljenje ili oštećenje utvrdi bilo pre dostave, ili u toku dostave pošiljke;
1.2. kada, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, primalac ili pošiljalac, ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3. kada je, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u kućni sandučić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4. kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi ovlašćenom operatoru koji mu je pošiljku uručio, da je utvrdio orobljenje ili oštećenje. On mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja. Termin "bez odlaganja" se primenjuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2. Države članice ili ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
2.1. u slučaju više sile, shodno članu 18. stav 5. tačka 9;
2.2. kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, pod uslovom da ne postoje neki drugi dokazi o njihovoj odgovornosti;
2.3. kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine pošiljke;
2.4. kada je reč o pošiljkama čija sadržina potpada pod spisak zabrana predviđenih u članu 19.;
2.5. u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva zemlje odredišta, prema obaveštenju države članice ili ovlašćenog operatora te zemlje;
2.6. kada je reč o pošiljkama sa označenom vrednošću, na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7. kada pošiljalac nije pokrenuo potražni postupak u roku od šest meseci, računajući od narednog dana nakon predaje pošiljke;
2.8. kada je reč o paketima ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica;
2.9. kada postoji sumnja da je pošiljalac imao lažne namere sa ciljem da dobije naknadu štete.
3. Države članice ili ovlašćeni operatori ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, ili za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinski pregled.
1. Pošiljalac pošiljke je odgovoran za povrede zaposlenih u pošti i za sve štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama kao i na poštanskoj opremi, slanjem predmeta koji se ne prihvataju za prevoz ili nepoštovanjem uslova prijema.
2. U slučaju štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, pošiljalac je odgovoran za svaku oštećenu pošiljku u istoj meri kao i ovlašćeni operatori.
3. Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4. Međutim, ukoliko je pošiljalac poštovao uslove kod predaje pošiljke, on nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata ovlašćenog operatora ili prevoznika u toku rukovanja pošiljkom nakon prijema.
1. U vezi sa podnošenjem zahteva protiv odgovornog ovlašćenog operatora, obaveza isplate naknade štete i vraćanja poštarine i dažbina pada na teret, prema slučaju, na ovlašćenog operatora porekla ili ovlašćenog operatora odredišta.
2. Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na naknadu štete u korist primaoca. Pošiljalac, ili primalac, u slučaju odricanja od prava na naknadu, može ovlastiti treće lice da primi naknadu štete, ako nacionalno zakonodavstvo to dozvoljava.
Eventualno vraćanje isplaćene naknade štete od pošiljaoca ili primaoca
1. Ukoliko se, posle isplaćene naknade štete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac ili primalac, u zavisnosti kome je isplaćena naknada štete, se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos isplaćene naknade štete. On se istovremeno izjašnjava kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju da on odbije ili ne dostavi odgovor u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu ili pošiljaocu, prema slučaju, dajući mu isti rok za odgovor.
2. Ako pošiljalac ili primalac odbiju da preuzmu pošiljku ili ne odgovore u roku propisanom u stavu 1, ona postaje svojina ovlašćenog operatora ili, ovlašćenih operatora koji su isplatili štetu.
3. U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene naknade štete, pošiljalac ili primalac, u zavisnosti od slučaja, mora vratiti iznos te naknade kako bi mu pošiljka bila uručena, što nema uticaja na posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
NAKNADE
TRANZITNI TROŠKOVI
1. Za zatvorene zaključke i pošiljke u otvorenom tranzitu koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste države članice posredovanjem službi jednog ili više ovlašćenih operatora (usluge trećeg lica), plaćaju se tranzitni troškovi. Oni predstavljaju naknade za usluge kopnenog, pomorskog i vazdušnog tranzita. Ovaj princip takođe važi za pogrešno usmerene zaključke ili pošiljke.
TERMINALNI TROŠKOVI
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
1. Uz rezervu izuzetaka utvrđenih u Pravilnicima, svaki ovlašćeni operator koji od drugog ovlašćenog operatora prima pismonosne pošiljke, ima pravo da od ovlašćenog operatora porekla naplati naknadu za troškove koje joj prouzrokuju primljene međunarodne pošiljke.
2. U cilju primene odredaba o plaćanju terminalnih troškova njihovih ovlašćenih operatora, zemlje i teritorije su razvrstane saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres u rezoluciji C 7/2016, kao što sledi:
2.1. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu pre 2010. godine (grupa I);
2.2. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. (grupa II);
2.3. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2016. godine (grupa III);
2.4. zemlje i teritorije u tranzicionom sistemu (grupa IV).
3. Odredbe Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja za svaku pojedinačnu državu na kraju tranzicionog perioda.
4. Pristup unutrašnjem režimu. Direktni pristup
4.1. U načelu, svaki ovlašćeni operator zemlje koja je bila u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućava drugom ovlašćenom operatoru iste poštarine, rokove i uslove koje primenjuju u svom unutrašnjem saobraćaju i pod istim uslovima kao za korisnike u svojoj zemlji. Na ovlašćenom operatoru odredišta je da odluči da li je ovlašćeni operator porekla ispunio rokove i uslove direktnog pristupa.
4.2. Ovlašćeni operatori zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine su dužni da drugim ovlašćenim operatorima zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omoguće iste poštarine, rokove i uslove koje nude u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.3. Ovlašćeni operatori zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu od 2010. godine mogu ponuditi određenom broju ovlašćenih operatora primenu unutrašnjih uslova, na bazi reciprociteta, na probni period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa ponudom uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem navedenih uslova svim ovlašćenim operatorima. Ukoliko ovlašćeni operatori zemalja koje su se pridružile ciljnom sistemu od 2010. godine zatraže od drugih ovlašćenih operatora iz zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućavanje uslova iz unutrašnjeg saobraćaja, onda moraju i oni da omoguće svim ovlašćenim operatorima one poštarine, rokove i uslove koje pružaju u unutrašnjem saobraćaju, a pod uslovima koji su identični uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.4. Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu mogu da se opredele da drugim ovlašćenim operatorima ne daju mogućnost primene svojih unutrašnjih uslova uz izuzetak da određenom broju ovlašćenih operatora omoguće pristup unutrašnjim uslovima, na bazi reciprociteta, za period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa omogućavanjem uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem navedenih uslova svim ovlašćenim operatorima.
5. Naknade terminalnih troškova zasnivaju se na kvalitetu usluga u zemlji odredišta. Stoga je Savet za poštansku eksploataciju ovlašćen da izmeni naknade u članovima 29. i 30, kako bi podstakao učešće u sistemima praćenja kvaliteta usluga i nagradio ovlašćene operatore koji su postigli ciljeve kvaliteta usluga. Savet za poštansku eksploataciju takođe može utvrditi visinu kazni koje se plaćaju u slučaju nezadovoljavajućeg kvaliteta usluga, pri čemu minimalne naknade ne smeju biti manje od iznosa navedenih u članovima 29. i 30.
6. Bilo koji ovlašćeni operator se može u potpunosti ili delimično odreći naknade predviđene pod 1.
7. U svrhu plaćanja terminalnih troškova, M vreće mase do 5 kilograma tretiraju se kao da im je masa 5 kilograma. Stopa terminalnih troškova za M vreće iznosi:
7.1. za 2018. godinu, 0,909 SDR po kilogramu;
7.2. za 2019. godinu, 0,935 SDR po kilogramu;
7.3. za 2020. godinu, 0,961 SDR po kilogramu;
7.4. za 2021. godinu, 0,988 SDR po kilogramu;
8. Za preporučene pošiljke postoji dodatno plaćanje u iznosu od 1,100 SDR po pošiljci za 2018. godinu, 1,200 SDR po pošiljci za 2019. godinu, 1,300 SDR po pošiljci za 2020. godinu i 1,400 SDR po pošiljci za 2021. godinu. Za pošiljke sa označenom vrednošću dodatno plaćanje iznosi 1,400 SDR po pošiljci za 2018. godinu, 1,500 SDR po pošiljci za 2019. godinu, 1,600 SDR po pošiljci za 2020. godinu i 1,700 SDR po pošiljci za 2021. godinu. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da dopuni iznos naknade za ove i druge dopunske usluge, kada te usluge sadrže dodatne karakteristike koje se posebno navode u Pravilnicima.
9. Za preporučene pošiljke i pošiljke sa označenom vrednošću na kojima se ne nalazi oznaka bar koda ili koje su označene bar kodom koji nije usaglašen sa Tehničkim standardom Svetskog poštanskog saveza S10, dodatno se naplaćuje od 0,5 SDR po pošiljci, osim ako je drugačije dogovoreno bilateralnim sporazumom.
10. U svrhu plaćanja terminalnih troškova, pismonosne pošiljke otpremljene u velikom broju od strane istog pošiljaoca i primljene u istom zaključku ili u različitim zaključcima u skladu sa uslovima navedenim u Pravilnicima, smatraju se "pošiljkama u velikom broju". Plaćanje za pošiljke u velikom broju se utvrđuje shodno članovima 29. i 30.
11. Svaki ovlašćeni operator može, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, da primenjuje i druge sisteme plaćanja terminalnih troškova.
12. Ovlašćeni operatori mogu opciono da razmenjuju neprioritetne pošiljke, primenjujući 10% popusta na stope prioritetnih terminalnih troškova.
13. Odredbe koje se primenjuju između ovlašćenih operatora iz zemalja u ciljnom sistemu odnose se na bilo kog ovlašćenog operatora iz zemalja u tranzicionom sistemu, koji želi da se priključi ciljnom sistemu. Savet za poštansku eksploataciju može utvrditi odgovarajuće prelazne mere u Pravilnicima. Kompletne odredbe ciljnog sistema mogu se primeniti na bilo kog novog ciljnog ovlašćenog operatora, koji izjavi da želi da primenjuje sve navedene odredbe bez prelaznih mera.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove poštanskih pošiljaka između ovlašćenih operatora zemalja u ciljnom sistemu
1. Naknada za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev M vreća i IBRS pošiljaka, utvrđena je primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u zemlji odredišta. Naknade za prioritetne pošiljke u unutrašnjem saobraćaju koje su deo univerzalne usluge, koristiće se kao osnova za izračunavanje stopa terminalnih troškova.
2. Stope terminalnih troškova u ciljnom sistemu se izračunavaju uzimajući u obzir, gde je to u unutrašnjem saobraćaju primenjivo, klasifikaciju pošiljaka prema njihovom formatu, kako je utvrđeno članom 17.5 Konvencije.
3. Ovlašćeni operatori ciljnog sistema među sobom razmenjuju zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima navedenim u Pravilnicima.
4. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnicima.
5. Stope po pošiljci i po kilogramu su određene za (P) male pismonosne pošiljke, (G) za velike pismonosne pošiljke, (E) za glomazne pismonosne pošiljke ili (E) za male pakete. One se izračunavaju na bazi 70% od iznosa naknade za malu (P) pismonosnu pošiljku mase 20 grama i za veliku (G) pismonosnu pošiljku mase 175 grama, bez PDV ili drugih taksi. Kada je reč o glomaznim pismonosnim pošiljkama (E) i malim paketima (E), stope se obračunavaju pomoću formata P/G sa granicom od 375 grama, bez PDV ili drugih taksi.
6. Savet za poštansku eksploataciju definiše uslove izračunavanja stopa, kao i neophodnih operativnih, statističkih i obračunskih postupaka za razmenu zaključaka razvrstanih prema formatu pošiljaka.
7. Stope koje se primenjuju za poštanske tokove između zemalja ciljnog sistema u datoj godini ne smeju dovesti do povećanja od preko 13% u prihodu od terminalnih troškova za pismonosne pošiljke u formatu P/G, mase 37,6 grama i u formatu E za masu od 375 grama, u poređenju sa prethodnom godinom.
8. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
8.1. za 2018. godinu, 0,331 SDR po pošiljci i 2,585 SDR po kilogramu;
8.2. za 2019. godinu, 0,341 SDR po pošiljci i 2,663 SDR po kilogramu;
8.3. za 2020. godinu, 0,351 SDR po pošiljci i 2,743 SDR po kilogramu;
8.4. za 2021. godinu, 0,362 SDR po pošiljci i 2,825 SDR po kilogramu.
9. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine za glomazne pošiljke (E) i male pakete (E) ne mogu biti manje od:
9.1. za 2018. godinu, 0,705 SDR po pošiljci i 1,584 SDR po kilogramu;
9.2. za 2019. godinu, 0,726 SDR po pošiljci i 1,632 SDR po kilogramu;
9.3. za 2020. godinu, 0,748 SDR po pošiljci i 1,681 SDR po kilogramu;
9.4. za 2021. godinu, 0,770 SDR po pošiljci i 1,731 SDR po kilogramu.
10. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine i od 2010, 2012. i 2016. za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti niže od sledećih iznosa :
10.1. za 2018. godinu, 0,227 SDR po pošiljci i 1,774 SDR po kilogramu;
10.2. za 2019. godinu, 0,233 SDR po pošiljci i 1,824 SDR po kilogramu;
10.3. za 2020. godinu, 0,240 SDR po pošiljci i 1,875 SDR po kilogramu;
10.4. za 2021. godinu, 0,247 SDR po pošiljci i 1,928 SDR po kilogramu.
11. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. ili od 2010, 2012. i 2016. godine za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) ne mogu biti niže od:
11.1. za 2018. godinu, 0,485 SDR po pošiljci i 1,089 SDR po kilogramu;
11.2. za 2019. godinu, 0,498 SDR po pošiljci i 1,120 SDR po kilogramu;
11.3. za 2020. godinu, 0,512 SDR po pošiljci i 1,151 SDR po kilogramu;
11.4. za 2021. godinu, 0,526 SDR po pošiljci i 1,183 SDR po kilogramu.
12. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2010. godine i 2012. kao i između ovih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu pre 2010, za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke, ne mogu biti više od sledećih iznosa:
12.1. za 2018. godinu, 0,264 SDR po pošiljci i 2,064 SDR po kilogramu;
12.2. za 2019. godinu, 0,280 SDR po pošiljci i 2,188 SDR po kilogramu;
12.3. za 2020. godinu, 0,297 SDR po pošiljci i 2,319 SDR po kilogramu;
12.4. za 2021. godinu, 0,315 SDR po pošiljci i 2,458 SDR po kilogramu.
13. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2010. godine i 2012. kao i između ovih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) ne smeju biti više od:
13.1. za 2018. godinu, 0,584 SDR po pošiljci i 1,313 SDR po kilogramu;
13.2. za 2019. godinu, 0,640 SDR po pošiljci i 1,439 SDR po kilogramu;
13.3. za 2020. godinu, 0,701 SDR po pošiljci i 1,577 SDR po kilogramu;
13.4. za 2021. godinu, 0,770 SDR po pošiljci i 1,731 SDR po kilogramu.
14. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2016. godine, kao i između ovih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. ili od 2010. i 2012. za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti više od sledećih iznosa:
14.1. za 2018. godinu, 0,234 SDR po pošiljci i 1,831 SDR po kilogramu;
14.2. za 2019. godinu, 0,248 SDR po pošiljci i 1,941 SDR po kilogramu;
14.3. za 2020. godinu, 0,263 SDR po pošiljci i 2,057 SDR po kilogramu;
14.4. za 2021. godinu, 0,279 SDR po pošiljci i 2,180 SDR po kilogramu.
15. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2016. godine, kao i između ovih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. ili od 2010. i 2012. za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) ne mogu biti više od:
15.1. za 2018. godinu, 0,533 SDR po pošiljci i 1,198 SDR po kilogramu;
15.2. za 2019. godinu, 0,602 SDR po pošiljci i 1,354 SDR po kilogramu;
15.3. za 2020. godinu, 0,680 SDR po pošiljci i 1,530 SDR po kilogramu;
15.4. za 2021. godinu, 0,770 SDR po pošiljci i 1,731 SDR po kilogramu.
16. Za tokove ispod 50 tona godišnje između zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu 2010. i 2012. godine, kao i između ovih zemalja i zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na bazi svetskog proseka kilograma pošiljke gde se za P i G formate uzima prosek od 8.16 pošiljaka mase 0,31 kilograma, dok se za E format uzimaju 2.72 pošiljke mase 0,69 kilograma.
17. Za tokove ispod 75 tona godišnje za godine 2018, 2019. i 2020, kao i za tokove ispod 50 tona u 2021. godini, između zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu 2016. godine ili nakon tog datuma, kao i između ovih zemalja i zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. ili od 2010. i 2012. godine, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na bazi svetskog proseka kilograma pošiljke, kako je navedeno u stavu 16.
18. Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju državama u ciljnom sistemu do 2010. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, utvrđenim u stavovima 5. do 11.
19. Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju zemljama u ciljnom sistemu od 2010, 2012. i 2016. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, utvrđenim u stavu 5. i u stavovima od 10 do 15.
20. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu
1. U pripremi za ulazak ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu terminalnih troškova u ciljni sistem terminalnih troškova, plaćanje za pismonosne pošiljke, uključujući pošiljke u velikom broju, ali bez "M" vreća i IBRS pošiljaka, utvrđuje se na bazi stope po pošiljci i stope po kilogramu.
2. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnicima.
3. Poštarine koje se primenjuju za tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke su:
3.1. za 2018. godinu, 0,227 SDR po pošiljci i 1,774 SDR po kilogramu;
3.2. za 2019. godinu, 0,233 SDR po pošiljci i 1,824 SDR po kilogramu;
3.3. za 2020. godinu, 0,240 SDR po pošiljci i 1,875 SDR po kilogramu;
3.4. za 2021. godinu, 0,247 SDR po pošiljci i 1,928 SDR po kilogramu.
4. Poštarine koje se primenjuju a tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) su:
4.1. za 2018. godinu, 0,485 SDR po pošiljci i 1,089 SDR po kilogramu;
4.2. za 2019. godinu, 0,498 SDR po pošiljci i 1,120 SDR po kilogramu;
4.3. za 2020. godinu, 0,512 SDR po pošiljci i 1,151 SDR po kilogramu;
4.4. za 2021. godinu, 0,526 SDR po pošiljci i 1,183 SDR po kilogramu
5. Za tokove ispod granice navedene u članovima 29.16 ili 29.17, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na osnovu svetskog proseka kilograma pošiljaka. Primenjuju se sledeće poštarine:
5.1. za 2018. godinu, 4,472 SDR po kilogramu;
5.2. za 2019. godinu, 4,592 SDR po kilogramu;
5.3. za 2020. godinu, 4,724 SDR po kilogramu;
5.4. za 2021. godinu, 4,858 SDR po kilogramu.
6. Za tokove iznad granice navedene u članu 29.17, koristi se jedinstvena, napred navedena poštarina po kilogramu, ako ni ovlašćeni operator porekla ni ovlašćeni operator odredišta ne zatraže mehanizme za revidiranje poštarina na bazi stvarnog broja pošiljaka po kilogramu, umesto svetskog proseka. Uzimanje uzorka, ako dođe do pokretanja mehanizma za revidiranje poštarina, obavlja se u skladu sa uslovima propisanim Pravilnicima.
7. Silazno revidiranje ukupne poštarine iz stava 5. ne može da traži zemlja iz ciljnog sistema protiv države iz tranzicionog sistema, osim ako ova druga ne traži reviziju u suprotnom pravcu.
8. Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu terminalnih troškova mogu, na opcionoj osnovi, otpremati i primati zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima navedenim u Pravilnicima. U slučaju razmene zaključaka razvrstanih prema formatu pošiljaka, primenjuju se stope iz napred navedenih stavova 3. i 4.
9. Plaćanje za pošiljke u velikom broju ovlašćenim operatorima zemalja ciljnog sistema se utvrđuje primenom stopa po pošiljci i po kilogramu predviđenih u članu 29. Za primljene pošiljke u velikom broju, ovlašćeni operatori u tranzicionom sistemu mogu zahtevati plaćanje u skladu sa stavovima 3. i 4.
10. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
1. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje sve države i teritorije plaćaju državama koje je Kongres označio kao najmanje razvijene zemlje i svrstao u grupu 4 za terminalne troškove i u okviru Fonda za kvalitet usluga (QSF), uvećavaju se za 20% od stopa predviđenih članom 30, u svrhu uplaćivanja u Fond za kvalitet usluga za unapređenja kvaliteta usluga u tim državama. Ovakvo plaćanje se neće izvršavati međusobno između država grupe 4.
2. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu država 1, državama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4, izuzev najmanje razvijenih država navedenih u stavu 1. ovog člana, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 30, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim državama.
3. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju državama i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu država 2, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4, izuzev najmanje razvijenih država navedenih u stavu 1. ovog člana, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 30, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim državama.
4. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu država 3, državama koje je Kongres svrstao u grupu država 4, izuzev najmanje razvijenih država navedenih u stavu 1. ovog člana, uvećavaju se za 5% u odnosu na stope iz člana 30, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u tim državama.
5. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu država 1, 2 i 3, državama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3, uvećavaju se za 1% i uplaćuju se u zajednički fond koji se osniva radi unapređivanja kvaliteta usluge u državama svrstanim u grupe 2, 3, i 4 i kojim će se upravljati u skladu sa relevantnim procedurama koje propisuje Savet za poštansku eksploataciju.
6. U skladu sa relevantnim procedurama koje je postavio Savet za poštansku eksploataciju, svi neiskorišćeni iznosi uplaćeni prema stavovima 1, 2, 3 i 4 ovog člana i prikupljeni tokom četiri prethodne QSF referentne godine (gde je 2018. prva referentna godina) biće takođe prebačeni u zajednički fond iz stava 5. ovog člana. Za potrebe ovog stava, samo ona sredstva koja nisu korišćena u projektima koji se tiču kvaliteta usluga a koji su odobreni od strane QSF u roku od dve godine od dana prijema poslednjeg iznosa za bilo koji period od četiri godine, kako je definisano iznad, prenose se u pomenuti zajednički fond.
7. Kombinovani terminalni troškovi koji se uplaćuju u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi država 4, podležu pravilu minimalnog iznosa od 20.000 SDR godišnje za svaku državu korisnicu. Dodatna sredstva neophodna za dostizanje ovog minimalnog iznosa biće fakturisana u srazmeri sa obimom razmene državama iz grupa 1, 2 i 3.
8. Savet za poštansku eksploataciju će usvojiti ili ažurirati, najkasnije 2018. godine, procedure za finansiranje QSF projekata.
TARIFA ZA PREVOZ POŠTANSKIH PAKETA
Tarife za kopneni i pomorski prenos poštanskih paketa
1. Osim ECOMPRO paketa, paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora podležu tarifama za kopneni prenos u dolazu, koje se izračunavaju kombinovanjem osnovne stope po paketu i osnovne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
1.1. Imajući u vidu napred navedene osnovne stope, ovlašćeni operatori mogu, takođe, biti ovlašćeni i da potražuju dodatne tarife po paketu i po kilogramu, u skladu sa pravilima utvrđenim Pravilnikom.
1.2. Tarife navedene u st. 1. i 1.1. padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanja od istog.
1.3. Tarife za unutrašnji prenos u dolazu moraju biti jedinstvene za celu teritoriju svake od država.
2. Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste države, posredstvom usluge prenosa jednog ili više ovlašćenih operatora, podležu, u korist ovlašćenih operatora čije usluge učestvuju u prenosu, plaćanju naknada za tranzit, utvrđenih Pravilnikom prema stopi rastojanja.
2.1. Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujući ovlašćeni operatori imaju pravo potraživanja jedinstvene stope naknade po pošiljci, utvrđene Pravilnikom.
2.2. Naknade za tranzit padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanja od istog.
3. Svaki ovlašćeni operator čije usluge učestvuju u pomorskom prevozu paketa, ovlašćen je da potražuje naknadu za pomorski prevoz. Ove naknade padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanje od istog.
3.1. Za svaku uslugu pomorskog prevoza, naknada za pomorski prevoz određena je Pravilnikom prema stopi rastojanja.
3.2. Ovlašćeni operatori mogu da povećaju najviše do 50% deo naknade za pomorski prevoz obračunate u skladu sa stavom 3.1. S druge strane, oni mogu da je smanje po svojoj želji.
NAKNADA VAZDUŠNOG PREVOZA
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na naknade vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između ovlašćenih operatora za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju. Ovu stopu izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnicima. Stope koje se odnose na vazdušni prevoz paketa koji se otpremaju u okviru usluge vraćanja robe, izračunavaju se prema odredbama definisanim u Pravilnicima.
2. Izračunavanje naknade vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih pošiljaka, avionskih pošiljaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu, pogrešno usmerenih zaključaka i pošiljaka, kao i relevantni načini obračunavanja, opisani su u Pravilnicima.
3. Naknada vazdušnog prevoza za celokupnu pređenu razdaljinu snose:
3.1. kada je reč o zatvorenim zaključcima, ovlašćeni operatori zemlje porekla zaključaka, uključujući i slučajeve kada se ti zaključci otpremaju u tranzitu preko jednog ili više posredujućih ovlašćenih operatora;
3.2. kada je reč o prioritetnim pošiljkama i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno usmerene pošiljke, ovlašćeni operatori koji otpremaju pošiljke nekom drugom ovlašćenom operatoru.
4. Ova ista pravila se primenjuju na pošiljke oslobođene kopnenih i pomorskih tranzitnih troškova, ako se otpremaju avionom.
5. Svaki ovlašćeni operator odredišta koji obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje ostvaruje pravo da mu se nadoknade dodatni troškovi za ovaj prevoz, pod uslovom da prosečna ponderisana razdaljina pređenih rastojanja premašuje 300 kilometara. Savet za poštansku eksploataciju može da zameni prosečnu ponderisanu razdaljinu nekim drugim odgovarajućim kriterijumom. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, naknade moraju biti iste za sve prioritetne zaključke i avionske zaključke sa poreklom iz inostranstva, bez obzira na to da li se ti zaključci nadošalju ili ne nadošalju vazdušnim putem.
6. Međutim, kada su terminalni troškovi koje naplaćuje ovlašćeni operator odredišta bazirani isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju, ne zaračunava se nikakva dodatna naknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
7. Ovlašćeni operator odredišta isključuje, u svrhu izračunavanja prosečnog ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka čije je izračunavanje naknade terminalnih troškova bazirano isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju ovlašćenog operatora odredišta.
MEĐUNARODNI OBRAČUN
Odredbe koje se odnose na međunarodni obračun
1. Međunarodni obračun koji se odnosi na eksploataciju koja se obavlja u skladu sa ovom Konvencijom (uključujući obračun za transport (usmeravanje) poštanskih pošiljaka, obračun za celokupno rukovanje poštanskim pošiljkama u odredišnoj državi i obračun naknade za gubitak, krađu ili oštećenje poštanskih pošiljaka) zasniva se i sačinjava se u skladu sa odredbama Konvencije i drugih akata Saveza i ne zahteva sačinjavanje bilo kakvih dokumenata od strane ovlašćenog operatora, osim u slučajevima propisanim aktima Saveza.
UTVRĐIVANJE TARIFA I NAKNADA
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju u utvrđivanju tarifa i naknada
1. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da utvrdi sledeće tarife i naknade koje padaju na teret ovlašćenih operatora, u skladu sa uslovima propisanim pravilnicima:
1.1. tranzitne naknade za preradu i prevoz pismonosnih zaključaka preko jedne ili više posredujućih država;
1.2. osnovne stope i naknade za vazdušni prevoz zaključaka;
1.3. tarifa za unutrašnji prevoz u dolazu za rukovanje sa svim paketima u dolazu osim ECOMPRO paketa;
1.4. naknada za tranzit za rukovanje i prevoz paketa preko neke posredujuće države;
1.5. naknada za pomorski prevoz paketa;
1.6. naknada za kopneni prevoz u polazu za uslugu vraćanja robe u paketima.
2. Svaka izmena koja se vrši u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu ovlašćenim operatorima koji pružaju usluge, mora biti zasnovana na pouzdanim i reprezentativnim ekonomskim i finansijskim podacima. Svaka usvojena izmena stupa na snagu onog dana koje odredi Savet za poštansku eksploataciju.
OPCIONE USLUGE
EMS i integrisani logistički servis
1. Države članice ili njihovi i ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da učestvuju u pružanju sledećih usluga, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. EMS, poštanska ekspres usluga za dokumente i robu, koja, kada je to moguće, predstavlja najbrži fizički vid poštanske usluge. Ova usluga se može pružati na bazi Standardnog EMS multilateralnog sporazuma ili na bazi bilateralnog sporazuma;
1.2. integrisani logistički servis je usluga koja u potpunosti zadovoljava logističke zahteve korisnika i koja obuhvata faze pre i posle fizičkog prenosa robe i dokumenata.
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da učestvuju u pružanju sledećih elektronskih poštanskih usluga, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. elektronska poštanska pošiljka, elektronska poštanska usluga koja podrazumeva slanje elektronskih poruka i informacija od strane ovlašćenih operatora;
1.2. preporučena elektronska poštanska pošiljka, bezbedna elektronska poštanska usluga sa dokazom o slanju i dokazom o uručenju elektronske poruke kroz bezbedan komunikacioni kanal do autentifikovanih korisnika;
1.3. elektronski poštanski sertifikacioni žig, koji pruža evidencionu potvrdu elektronskog događaja, u datom obliku i vremenu, u kojem učestvuje jedan ili više učesnika;
1.4. elektronski poštanski sandučić, koji omogućava slanje elektronskih poruka od strane autentifikovanog pošiljaoca, kao i uručenje i čuvanje elektronskih poruka i informacija za autentifikovanog primaoca.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1. Da bi se predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na Konvenciju, prihvatili, mora ih usvojiti većina država članica sa pravom glasa, a koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina država članica koje su zastupljene na Kongresu i koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnike postali izvršni, mora ih usvojiti većina članica Saveta za poštansku eksploataciju sa pravom glasa.
3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa koji se odnose na ovu Konvenciju i na njen Završni protokol prihvatili, moraju dobiti:
3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina država članica Saveza sa pravom glasa učestvovala u glasanju, ukoliko je reč o glasanju o izmenama;
3.2. većinu glasova, ukoliko je reč o tumačenju odredaba.
4. Bez obzira na odredbe pod 3.1, svaka država članica čije nacionalno zakonodavstvo nije usaglašeno sa predloženom izmenom može da, u roku od devedeset dana od dana saopštavanja ove neusaglašenosti, dostavi pisanu izjavu generalnom direktoru Međunarodnog biroa kojom potvrđuje da nije u mogućnosti da prihvati predloženu izmenu.
1. Svaka rezerva koja nije u skladu sa misijom i ciljevima Saveza nije dozvoljena.
2. Opšte je pravilo da svaka država članica, čije stavove ne dele ostale države članice, uloži napore, u meri u kojoj je to moguće, da se prikloni mišljenju većine. Rezerva se može staviti samo u slučaju kada je to krajnje neophodno i kada za to postoje jaki razlozi.
3. Rezerve na bilo koji član Konvencije podnose se na Kongresu u formi kongresnog predloga napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa i u skladu sa odgovarajućim odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
4. Da bi se prihvatila, predložena rezerva mora biti usvojena od strane iste one većine koja je potrebna za izmenu člana na koji se ta rezerva odnosi.
5. U načelu, rezerve se primenjuju na bazi reciprociteta u odnosima između država članica koje stavljaju rezerve i drugih država članica.
6. Rezerve na Konvenciju unose se u Završni protokol ove Konvencije, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Stupanje na snagu i važenje Konvencije
1. Konvencija stupa na snagu 1. januara 2018. godine i primenjuje se do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, opunomoćeni predstavnici Vlada država članica su potpisali ovu konvenciju u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Istanbulu, 6. oktobar 2016. godine
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan, potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Član I
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz pošte. Izmena ili ispravka adrese
1 Odredbe članova 5.1. i 2. se ne primenjuju na Antigvu i Barbudu, Bahrein (Kraljevstvo), Barbados, Belize, Brunej Darusalam, Kanadu, Hong-Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fiđi, Gambiju, Ujedinjenu Kraljevinu Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjenog Kraljevstva, Grenadu, Gijanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Malavi, Maleziju, Mauricijus, Nauru, Novi Zeland, Nigeriju, Papuu - Novu Gvineju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadine, Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Solomonska Ostrva, Svaziland, Tanzaniju (Ujedinjena Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ugandu, Vanuatu i Zambiju.
2 Članovi 5.1. i 2. se isto tako ne primenjuju na Austriju, Dansku i Iran (Islamska Rep.), čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac bio obavešten o prispeću pošiljke na njegovu adresu.
3 Član 5.1. ne primenjuje se na Australiju, Ganu i Zimbabve.
4 Član 5.2. ne primenjuje se na Bahame, Belgiju, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Irak i Mjanmar, čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
5 Član 5.2. ne primenjuje se na Sjedinjene Američke Države.
6 Član 5.2. se primenjuje na Australiju samo u meri koliko je to dozvoljeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom.
7 Protivno članu 5.2, Demokratska Republika Kongo, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela (Bolivarska Republika) ovlašćene su da ne vraćaju poštanske pakete, nakon što je primalac zahtevao njihovo carinjenje, zato što je u suprotnosti sa carinskim propisima ovih zemalja.
Član II
1 Protivno članu 6. stavu 7, Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Malezija i Novi Zeland obradiće poštanske pošiljke i pakete sa poštanskim markama koristeći nove materijale ili tehnologije koje nisu kompatibilne sa sa njihovim mašinama za sortiranje pošiljaka samo uz prethodni dogovor sa ovlašćenim operatorom države porekla.
Član III
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1 Australija, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Grčka, Novi Zeland i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno prouzrokovanim troškovima, od svakog ovlašćenog operatora koji im, na osnovu odredaba člana 12. stava 4, vrati pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2 Protivno članu 12. stavu 4, Kanada zadržava pravo da naplaćuje od ovlašćenog operatora zemlje porekla naknadu koja joj omogućava da minimalno pokrije troškove nastale preradom takvih pošiljaka.
3 Član 12. stav 4. dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne zemlje da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Australija i Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi odredišne zemlje, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4 Član 12.4. dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne države da traži od ovlašćenog operatora države porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Sledeće države članice zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje u okviru ograničenja odobrenih Pravilnikom za pošiljke u velikom broju: Bahami, Barbados, Brunej Darusalam, Kina (Narodna Rep.), Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, Britanske prekomorske teritorije, Grenada, Gvajana, Indija, Malezija, Nepal, Holandija, Holandski Antili i Aruba, Novi Zeland, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Tajland i Sjedinjene Američke Države.
5 Bez obzira na rezerve u stavu 4, sledeće države članice zadržavaju pravo da primenjuju u potpunosti odredbe člana 12. Konvencije na pošiljke koje prime od država članica Saveza: Argentina, Australija, Austrija, Azerbejdžan, Benin, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Obala Slonovače (Rep.), Kipar, Danska, Egipat, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Iran (Islamska Rep.), Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Luksemburg, Mali, Mauritanija, Monako, Maroko, Norveška, Pakistan, Portugal, Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Senegal, Švajcarska, Sirija Arapska Rep., Togo i Turska.
6 U cilju primene člana 12. stava 4, Nemačka zadržava pravo da zahteva od države u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od države gde pošiljalac stanuje.
7 Bez obzira na rezerve date u članu III, Kina (Narodna rep.) zadržava pravo da ograniči plaćanje za uručenje pismonosnih pošiljaka otpremljenih u inostranstvu u velikom broju na najveće iznose odobrene Konvencijom i Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama i njenim propisima za pošiljke u velikom broju.
8 Bez obzira na rezerve date u članu 12. stavu 3, Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Lihtenštajn i Švajcarska zadržavaju pravo da zahtevaju plaćanje unutrašnjih delova poštarine od pošiljaoca ili, ako on ne uspe da obavi slanje, od ovlašćenog operatora slanja.
Član IV
1 Protivno članu 15., Australija, Belorusija, Kanada i Novi Zeland ovlašćeni su da naplaćuju poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njihovih zemalja.
2 Protivno članu 15., Brazil je ovlašćen da naplaćuje dodatnu poštarinu primaocima obične pošiljke koja sadrži robu koja je morala biti preregistrovana u pošiljke koje se mogu locirati kao rezultat carinskih i bezbednosnih zahteva.
Član V
Izuzeće od oslobađanja plaćanja poštarine za sekograme
1 Protivno članu 16., Indonezija, Sveti Vinsent i Grenadini i Turska, koje ne odobravaju oslobađanje od plaćanja poštarine za sekograme u svom unutrašnjem saobraćaju, mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ne mogu biti više od poštarine u njihovoj unutrašnjoj službi.
2 Francuska primenjuje odredbe člana 16. koje se tiču sekograma u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
3 Protivno članu 16. stavu 3. a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, Brazil zadržava pravo da sekogramima smatra samo one pošiljke koje otpremi slepo lice ili organizacije za slepa lica ili su na takva lica adresirane. Pošiljke koje ne ispunjavaju ove uslove biće predmet naplate poštarine.
4 Protivno članu 16, Novi Zeland će za uručenje na Novom Zelandu kao sekograme prihvatiti pošiljke koje su oslobođene poštarine u okviru nacionalne službe na Novom Zelandu.
5 Protivno članu 16, Finska, koja ne obezbeđuje oslobađanje od poštarine sekograma u okviru nacionalnih usluga u skladu sa definicijama iz člana 7. koje je usvojio Kongres, može naplaćivati poštarinu koja važi u unutrašnjem saobraćaju na sekograme upućene drugim državama.
6 Protivno članu 16, Kanada, Danska i Švedska dozvoljavaju oslobađanje od poštarine slepim licima samo u meri koja je predviđena njenim nacionalnim zakonodavstvom.
7 Protivno članu 16, Island prihvata oslobađanje od poštarine slepim licima samo u meri koja je predviđena njenim nacionalnim zakonodavstvom.
8 Protivno članu 16, Australija će prihvatiti kao sekograme za uručenje u Australiji samo one pošiljke koje su oslobođene poštarine u okviru njenih nacionalnih usluga.
9 Protivno članu 16., Australija, Austrija, Azerbejdžan, Kanada, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Japan, Švajcarska i Sjedinjene Američke Države, mogu naplaćivati poštarinu za posebne usluge, koja se primenjuje na sekograme u njihovoj unutrašnjoj službi.
Član VI
1 Bez obzira na odredbe člana 17., Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.
2 Odredbe člana 17.2.4 ne primenjuju se na Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, čije nacionalno zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Zakonodavstvo u oblasti zdravlja i bezbednosti u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske ograničava masu vreća do 20 kilograma.
3 Protivno članu 17.2.4, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan, imaju ovlašćenje da ograniče, u polazu i dolazu, najveću težinu M vreća na 20 kilograma.
Član VII
1 Kanada i Švedska su ovlašćene da ne primenjuju član 18.3.3, kada je reč o paketima, zato što ne pružaju uslugu povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
2 Protivno članu 18.3.3, Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ne prihvataju unutrašnje povratnice, s obzirom da one ne pružaju uslugu uručenja u okviru svog unutrašnjeg saobraćaja.
3 Protivno članu 18.3.3. Brazil je ovlašćen da prihvata unutrašnje povratnice samo kada se one mogu vratiti elektronskim putem.
Član VIII
1 Izuzetno, Demokratska Narodna Republika Koreja i Liban ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, ili novčanice, ili bilo koju vrednosnicu na donosioca, ili putničke čekove, ili platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete. Njih izričito ne obavezuju odredbe Pravilnika kada je reč o njihovoj odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka, kao i u pogledu pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2 Izuzetno, Bolivija, Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Kong, Iraka, Nepala, Pakistana, Saudijske Arabije, Sudana i Vijetnama, ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice ili bilo koje vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3 Mijanmar zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 19.6, zato što je to u suprotnosti sa njegovim unutrašnjim zakonodavstvom.
4 Nepal ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili metalni novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tu svrhu.
5 Uzbekistan ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili stranu valutu i odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka takve vrste.
6 Iran (Islamska Rep.) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji, i zadržava pravo da ne prihvati pismonosne pošiljke (obične, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
7 Filipini zadržavaju pravo da ne prihvataju pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8 Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke za dostavu u Australiji, niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što su nakit, plemeniti metali, drago ili poludrago kamenje, hartije od vrednosti, metalni novac ili druge vrednosti. Ona odbija svaku odgovornost kada je reč o poštanskim pošiljkama koje krše ovu rezervu.
9 Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Konga, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, bilo koje vrednosnice na donosioca ili putničke čekove, saglasno svojim unutrašnjim propisima.
10 Letonija i Mongolija zadržavaju pravo da ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, vrednosnice na donosioca i putničke čekove, zato što se njihovo nacionalno zakonodavstvo tome protivi.
11 Brazil zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice u opticaju i bilo koje vrednosnice na donosioca.
12 Vijetnam zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmete i robu.
13 Indonezija ne prihvata preporučene i pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke, stranu valutu, ili bilo koju vrstu papira od vrednosti koje glase na donosioca u Indoneziji i neće prihvatati odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takve pošiljke.
14 Kirgistan zadržava prava da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene, vrednosne i male pakete) koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro (bez obzira da li je prerađeno ili ne), drago kamenje, nakit i druge vredne predmete i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
15 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvata preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, dragocene metale (bez obzira da li su prerađeni ili ne), drago kamenje, nakit i druge vrednosne predmete ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
16 Moldavija i Ruska Federacija ne prihvataju preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže novčanice u opticaju, papire od vrednosti (čekove) bilo koje vrste koji glase na donosioca ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
17 Protivno članu 19.3, Francuska zadržava pravo da ne prihvati pošiljke koje sadrže robu u slučajevima kada takva roba nije u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom, ili međunarodnim propisima, tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta.
18 Kuba zadržava pravo da ne prihvati, rukuje, prenosi ili dostavlja bilo kakve pismonosne pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, plemenite metale ili drago kamenje, nakit ili druge vrednosne predmete, ili bilo kakvu vrstu dokumenata, robe ili predmeta u slučajevima kada takvi predmeti nisu u skladu sa nacionalnim ili međunarodnim propisima ili tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta, i neće prihvatiti odgovornost u slučaju krađe, gubitka ili oštećenja na takvim predmetima. Kuba zadržava pravo da ne prihvati pismonosne pošiljke koje podležu carinjenju, koje sadrže robu koja je uvezena u zemlju, ukoliko njena vrednost nije u skladu sa nacionalnim propisima.
Član IX
1 Mjanmar i Zambija su ovlašćene da ne prihvataju pakete sa označenom vrednošću koji sadrže skupocene predmete navedene u članu 19.6.1.3.1, zato što je to u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim propisima.
2 Izuzetno, Liban i Sudan ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slično, ili lomljive predmete. One nisu obavezne da primenjuju odredbe Pravilnika koje se na to odnose.
3 Brazil je ovlašćen da ne prihvati pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, kao i svaku vrednosnicu na donosioca, zato što se njegovi unutrašnji propisi tome protive.
4 Gana je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, zato što se njeni unutrašnji propisi tome protive.
5 Pored predmeta navedenih u članu 19, Saudijska Arabija je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete. Ona ne prihvata ni pakete koji sadrže lekove svake vrste, osim ako ih prati lekarski recept kojeg je izdao zvanični nadležni organ za proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete suprotne načelima islamske religije.
6 Pored predmeta navedenih u članu 19., Oman ne prihvata pakete koji sadrže:
6.1 lekove svih vrsta, osim u slučaju da ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ;
6.2 proizvode namenjene za gašenje vatre i hemijske tečnosti;
6.3 predmete suprotne načelima islamske religije.
7 Pored predmeta navedenih u članu 19., Iran (Islamska Rep.), je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete suprotne načelima islamske religije, i zadržava pravo da ne prihvati obične ili vrednosne poštanske pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, čekove putnika, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge skupocene predmete; Iran ne prihvata odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih predmeta.
8 Filipini su ovlašćeni da ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slično, ili lomljive predmete.
9 Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10 Kina (Narodna Rep.) ne prihvata obične pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako se radi o posebnom administrativnom regionu Hong-Kong, takođe ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice na donosioca ili putničke čekove takođe se ne primaju.
11 Mongolija zadržava pravo da ne prihvata, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, vrednosne papire na donosioca i putničke čekove.
12 Letonija ne prihvata obične pakete i pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice (čekove) na donosioca ili strani novac i ona odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovakvih pošiljaka.
13 Moldavija, Ruska Federacija, Ukrajina i Uzbekistan ne prihvataju obične i vrednosne pakete koje sadrže novčanice u opticaju, papire od vrednosti plative na donosioca ili stranu valutu, i neće prihvatati odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
14 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvataju obične ili vrednosne pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, kreditne potvrde ili papire od vrednosti na donosioca, čekove, plemenite metale, bilo da su obrađeni ili ne, drago kamenje, nakit i druge vredne predmete ili stranu valutu, i ne prihvataju odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovakvih pošiljaka.
15 Kuba zadržava pravo da ne prihvati, rukuje, prenosi ili dostavlja poštanske pakete koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, plemenite metale ili drago kamenje, nakit ili druge vrednosne predmete, ili bilo kakvu vrstu dokumenata, robe ili predmeta u slučajevima kada takvi predmeti nisu u skladu sa nacionalnim propisima ili međunarodnim propisima ili tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta, i ne prihvata odgovornost u slučaju krađe, gubitka ili oštećenja na takvim predmetima. Kuba zadržava pravo da ne prihvata poštanske pakete koji podlažu carinjenju, koji sadrže robu uvezenu u zemlju, ukoliko njena vrednost nije u skladu sa nacionalnim propisima.
Član X
Predmeti koji podležu carinjenju
1 U vezi sa članom 19., Bangladeš i El Salvador ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu carinjenju.
2 U vezi sa članom 19., sledeće države ne prihvataju pisma i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu carinjenju: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, Demokratska Narodna Republika Koreja, El Salvador, Estonija, Kazahstan, Letonija, Moldavija, Nepal, Peru, Ruska Federacija, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Venecuela (Bolivarska Rep.).
3 U vezi sa članom 19., sledeće države ne prihvataju pisma koja sadrže predmete koji podležu carinjenju: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.), Džibuti, Mali i Mauritanija.
4 Protivno odredbama iz stava 1. do 3, pošiljke seruma, vakcina, kao i pošiljke hitno potrebnih lekova koje je teško nabaviti, primaju se u svim slučajevima.
Član XI
Poštarina za podnošenje na carinski pregled
1 Gabon zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinski pregled.
2 Protivno članu 20.2., Australija, Brazil, Kanada, Kipar i Ruska Federacija zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu za podnošenje na carinjenje od klijenata za svaki predmet koji se podnese na carinsku kontrolu.
3 Protivno članu 20.2., Azerbejdžan, Grčka, Pakistan i Turska, zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu da prikupljaju poštarinu za podnošenje na carinjenje od klijenata za sve pošiljke podnete carinskim organima.
4 Kongo (Rep.) i Zambija zadržavaju pravo da naplate poštarinu od svojih korisnika za podnošenje paketa na carinski pregled.
Član XII
1 Protivno članu 21.2, Zelenortska ostrva, Čad, Demokratska Narodna Republika Koreja, Egipat, Gabon, Britanske prekomorske teritorije, Grčka, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Filipini, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija (Arapska Rep.), Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke.
2 Protivno članu 21.2, Argentina, Austrija, Azerbejdžan, Mađarska, Litvanija, Norveška, Moldavija i Slovačka zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po sprovedenom potražnom postupku utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3 Avganistan, Zelenortska ostrva, Kongo (Rep.), Egipat, Gabon, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Saudijska Arabija, Sudan, Surinam, Sirija (Arapska Rep.), Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pakete.
4 Protivno članu 21.2, Brazil, Panama (Rep.) i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju od korisnika naknadu za potražnice za pismonosne pošiljke i pakete predate u državama koje primenjuju takvu vrstu poštarine u skladu sa stavom 1. do 3. ovog člana.
Član XIII
Dodatna naknada za unutrašnji prenos u dolazu
1 Protivno članu 32., Avganistan zadržava pravo da naplaćuje 7,50 SDR po paketu, kao dodatna naknada za kopneni prenos u dolazu.
Član XIV
Osnovne stope naplate i odredbe koje se tiču troškova vazdušnog transporta
1 Protivno odredbama člana 33., Australija zadržava pravo da primeni stope naplate troškova vazdušnog transporta na pakete u polazu poslate preko servisa za povraćaj robe, bilo na osnovu odredbi Pravilnika ili drugih propisa, uključujući bilateralne sporazume.
Član XV
Posebne poštarine
1 Belgija, Norveška i Sjedinjene Američke Države mogu da za avionske pakete naplaćuju veće delove poštarine za kopneni prenos nego za površinske pakete.
2 Liban je ovlašćen da naplaćuje za pakete do 1 kilogram poštarinu koja se primenjuje na pakete preko 1, a do 3 kilograma.
3 Panama (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 SDR po kilogramu za površinske pakete koji se u tranzitu prevoze vazdušnim putem (S.A.L.).
Nadležnost Saveta za poštansku eksploataciju da koriguje poštarinu i stope naplate
1 Protivno članu 35.1.6, Australija zadržava pravo da primeni stope naplate troškova kopnenog prenosa u polazu za obezbeđivanje usluga povraćaja robe za poštanske pakete bilo na osnovu odredbi Pravilnika ili drugih propisa, uključujući i bilateralne sporazume.
U potvrdu čega punomoćnici su sačinili ovaj Protokol, ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe bile unete u sam tekst Konvencije, potpisali su ga u jednom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Istanbulu, 6. oktobra 2016.
ARANŽMAN O POŠTANSKO-FINANSIJSKIM USLUGAMA
Dole potpisani opunomoćenici Vlada država članica Saveza su se saglasili da, shodno članu 22.4 Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog 10. jula 1964. godine u Beču, uz opštu saglasnost i u skladu sa članom 25.4 Ustava, pristupe sledećem Aranžmanu, koji je usklađen sa principima Ustava, a posebno da bi podstakli finansijsku inkluziju i implementirali bezbednu i dostupnu poštansko-finansijsku uslugu, prilagođenu najvećem broju korisnika, na osnovu sistema koji omogućava interoperabilnost mreža ovlašćenih operatora.
OPŠTA NAČELA KOJA SE PRIMENJUJU NA POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OPŠTE ODREDBE
Član 1
1 Svaka država članica, obezbeđuje, uz svoja najbolja nastojanja, pružanje ili primanje najmanje jedne od sledećih poštansko-finansijskih usluga na svojoj teritoriji:
1.1 Gotovinska uputnica: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.2 Uputnica za isplatu u gotovini: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora zaduži i da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.3 Uputnica za uplatu u gotovini: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, bez umanjenja.
1.4 Poštanski transfer: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora, zaduži i da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, kojeg ovaj ima kod ovlašćenog operatora koji vrši isplatu, bez umanjenja.
1.5 Uputnica za otkupnu pošiljku (COD): primalac otkupne pošiljke predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora ili daje uputstva za zaduživanje svog računa, i traži da pun iznos koji je pošiljalac naveo na otkupnoj pošiljci bude isplaćen pošiljaocu, bez umanjenja.
1.6 Hitna uputnica: pošiljalac predaje poštansku uputnicu na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da ona bude preneta u roku od trideset minuta i u celosti isplaćena primaocu uplate, bez umanjenja, na prvi zahtev primaoca uplate, u bilo kojoj uslužnoj pristupnoj tački zemlje odredišta (u skladu sa spiskom uslužnih pristupnih tačaka zemlje odredišta).
2 Pravilnici utvrđuju procedure za izvršenje ovog Aranžmana.
Član 2
1 Nadležni organ vlasti - bilo koji organ vlasti države članice, koji pomoću ovlašćenja koja mu daje zakon ili propisi, nadgleda aktivnosti ovlašćenog operatora, ili lica koja se pominju u ovom članu. Nadležni organ vlasti može da kontaktira administrativna ili pravna tela koja su angažovana u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito nadležno državno telo za finansijsku kontrolu, kao i tela za nadzor.
2 Rata - delimično avansno plaćanje od strane ovlašćenog operatora izdavaoca, ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u cilju obezbeđenja kontinuiranog pružanja poštansko-finansijskih usluga operatora koji vrši isplatu.
3 Pranje novca - konverzija ili transfer sredstava pri saznanju da ta sredstva potiču iz kriminalnih radnji ili učestvovanja u takvim radnjama, a sa ciljem prikrivanja ili maskiranja nezakonitog porekla sredstava, ili sa ciljem da se bilo kom licu koje je učestvovalo u takvoj radnji, pomogne da izbegne pravne posledice svojih radnji; pranjem novca se smatra kada radnje koje su dovele do pranja novčanih sredstava, podležu gonjenju na teritoriji druge države članice Saveza ili treće države.
4 Razdvajanje fondova - obavezno razdvajanje novčanih sredstava korisnika od novčanih sredstava ovlašćenog operatora, što sprečava upotrebu novčanih sredstava korisnika u druge svrhe, već isključivo za pružanje poštansko-finansijskih usluga.
5 Klirinška banka - u okviru multilateralnih razmena sredstava, klirinška banka izmiruje međusobna dugovanja i potraživanja nastala po osnovu usluga koje operatori pružaju jedni drugima. Njena uloga je da izvrši obračun svih razmenjenih sredstava između operatora, a koja se poravnavaju preko banaka, kao i da preduzme neophodne korake u slučaju neregularnosti u poravnanju računa.
6 Kliring-sistem koji omogućava da se jedan broj transakcija koji treba obaviti održi na minimumu, vraćanjem periodičnih salda dugovanja i potraživanja od strana koje su uključene u kliring. Kliring obuhvata dve faze: utvrđivanje bilateralnih salda, i sabiranjem ovih salda, izračunavanje ukupnog stanja svakog pojedinačnog subjekta u odnosu na celu zajednicu, da bi se obavilo samo jedno poravnanje zasnovano na dužničkoj ili poverilačkoj poziciji dotičnog subjekta.
7 Namenski račun - račun na koji se prenose novčana sredstva prikupljena iz različitih izvora.
8 Vezani račun - račun koji ovlašćeni operatori otvaraju recipročno, kao deo bilateralnih odnosa, a uz pomoć koga se izmiruju međusobna dugovanja i potraživanja.
9 Protivzakonita aktivnost - bilo koja vrsta učešća ili izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, kako je definisano nacionalnim zakonodavstvom.
10 Depozit za obezbeđenje - iznos koji se deponuje u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti, kao garancija plaćanja između ovlašćenih operatora.
11 Primalac - fizičko ili pravno lice koje je pošiljalac odredio kao korisnika uputnice ili poštanskog transfera.
12 Treća valuta - posredna valuta koja se koristi u slučajevima nekonvertibilnosti jedne od dve valute, ili za kliring, tj. poravnanje računa.
13 Due diligence (dužna marljivost) u odnosu sa korisnicima - opšta obaveza ovlašćenih operatora, koja obuhvata sledeće dužnosti:
13.1 identifikaciju korisnika,
13.2 dobijanje informacija o svrsi poštanske uputnice,
13.3 monitoring poštanskih uputnica,
13.4 provera da su informacije o korisniku ažurirane,
13.5 izveštavanje nadležnih organa vlasti o sumnjivim transakcijama.
14 Elektronski podaci koji se odnose na poštanske uputnice - podaci koji se prenose elektronskim putem, od jednog ovlašćenog operatora do drugog, a odnose se na isplatu poštanskih uputnica, rešavanje potražnica, izmene ili ispravke adresa ili naknade; ove podatke unose ovlašćeni operatori, ili se generišu automatski u njihovom informacionom sistemu, a označavaju promenu statusa poštanske uputnice ili zahteva.
15 Lični podaci - lične informacije potrebne za identifikaciju pošiljaoca ili primaoca.
16 Poštanski podaci - podaci potrebni za usmeravanje i praćenje poštanske uputnice ili za statističke namene, kao i za centralizovani sistem kliringa.
17 Elektronska razmena podataka (EDI) - razmena "od kompjutera do kompjutera", onih podataka o operacijama koji koriste mreže i upotrebljavaju standardne formate koji su kompatibilni sa sistemom Saveza.
18 Pošiljalac - fizičko ili pravno lice, koje daje nalog ovlašćenom operatoru da obavi poštansko-finansijsku uslugu u skladu sa Aktima Saveza.
19 Finansiranje terorizma - pokriva finansiranje terorističkih aktivnosti, terorista i terorističkih organizacija.
20 Novčana sredstva korisnika - gotovinska suma koju je pošiljalac predao ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili za koju je račun pošiljaoca zadužen i to je evidentirano u dokumentima ovlašćenog operatora izdavaoca, ili je na bilo koji drugi pouzdani način putem elektronskog bankarstva, stavljena od strane pošiljaoca na raspolaganje ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili bilo kom drugom finansijskom operatoru, u cilju isplate primaocu navedenog od strane pošiljaoca, u skladu sa ovim Aranžmanom i njegovim Pravilnicima.
21 Uputnica za otkupnu pošiljku (COD) - operativni termin koji se koristi da označi poštansku uputnicu izdatu po osnovu uručenja otkupne pošiljke, kao što je definisano u članu 1. ovog aranžmana.
22 Valuta izdavanja - valuta zemlje odredišta ili treća valuta koju je odredila zemlja odredišta, u kojoj je poštanska uputnica izdata.
23 Ovlašćeni operator izdavalac - ovlašćeni operator koji prenosi poštansku uputnicu ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u skladu sa Aktima Saveza.
24 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu - ovlašćeni operator odgovoran za obavljanje isplate poštanske uputnice u zemlji odredišta, u skladu sa Aktima Saveza.
25 Period važenja - vremenski period tokom kojeg poštanska uputnica može da bude realizovana ili otkazana.
26 Uslužna pristupna tačka - fizičko ili virtuelno mesto na kome korisnik može da pošalje ili primi poštansku uputnicu.
27 Naknada - suma koju ovlašćeni operator - izdavalac duguje ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu primaocu.
28 Opoziv - mogućnost pošiljaoca da opozove svoju poštansku uputnicu (novčani uputnički nalog ili transfer) do trenutka isplate, ili do isteka perioda važenja, ako isplata nije izvršena.
29 Rizik druge strane - rizik da jedna od ugovornih strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze, što dovodi do rizika od gubitka ili likvidnosti.
30 Rizik likvidnosti - rizik da je učesnik u sistemu poravnanja računa ili druga strana, privremeno nesposobna da ispuni obaveze u potpunosti i u potrebno vreme.
31 Prijavljivanje sumnjivih transakcija - obaveza ovlašćenog operatora, prema nacionalnom zakonodavstvu i rezolucijama Saveza, da svojim nadležnim državnim organima pruža informacije o sumnjivim transakcijama.
32 Praćenje i lociranje "Track and Trace" - sistem koji omogućava da se prati kretanje poštanske uputnice, i da se u bilo koje vreme identifikuje njena lokacija i status.
33 Poštarina - iznos koji pošiljalac plaća ovlašćenom operatoru izdavaocu za poštansko-finansijsku uslugu.
34 Sumnjiva transakcija - jedna ili više poštanskih uputnica, ili zahtev za naknadu iste, a koji je povezan sa prekršajem pranja novca ili finansiranja terorističkih aktivnosti.
35 Korisnik - fizičko ili pravno lice, pošiljalac ili primalac, koji koristi poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim aranžmanom.
Član 3
Određivanje tela ili entiteta nadležnog/ih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja ovom aranžmanu
1 Države članice imaju obavezu da, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, obaveste Međunarodni biro o imenu i adresi vladinog tela nadležnog za državnu regulaciju i nadzor u pogledu pružanja poštansko-finansijskih usluga.
2 U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice, takođe, treba da dostave Međunarodnom birou ime i adresu operatora (ili više njih) koji su službeno ovlašćeni da obavljaju poštansko-finansijske usluge preko svoje mreže, pružajući ili primajući barem jednu finansijsku uslugu, te da ispunjavaju obaveze koje proističu iz Akata Saveza na svojim teritorijama.
3 U slučaju nedostavljanja pomenutog obaveštenja u propisanom roku od šest meseci, Međunarodni biro šalje opomenu državi članici.
4 Informacije o promenama kod vladinih organa i zvanično ovlašćenih operatora, između Kongresa, treba dostaviti Međunarodnom birou što je pre moguće.
5 Ovlašćeni operatori pružaju poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim aranžmanom.
Član 4
1 Države članice treba da preduzimaju neophodne korake da obezbede kontinuitet pružanja poštansko-finansijskih usluga u slučaju da njihovi ovlašćeni operatori ne ispune svoje ugovorne obaveze, ne dovodeći u pitanje obavezu tog (ili tih) operatora prema drugim ovlašćenim operatorima koja proističe iz Akata Saveza.
2 U slučaju neispunjenja ugovornih obaveza svog ovlašćenog operatora (ili više njih), država članica, preko Međunarodnog biroa, obaveštava druge države članice potpisnice Aranžmana o sledećem:
2.1 obustavljanju svojih poštansko-finansijskih usluga, od datuma koji je naznačen, do daljeg obaveštenja;
2.2 preduzetim merama u cilju ponovnog uspostavljanja svojih usluga pod odgovornošću bilo kog novog ovlašćenog operatora.
Član 5
1 Ovlašćeni operatori su odgovorni za obavljanje poštansko-finansijskih usluga preko drugih operatora i korisnika.
2 Oni odgovaraju za rizike kao što su operativni rizici, rizici likvidnosti i rizici druge strane, u skladu sa nacionalnom zakonodavstvom.
3 U cilju obavljanja poštansko-finansijskih usluga, čije pružanje im poveravaju njihove države članice, ovlašćeni operatori treba da zaključe bilateralne ili multilateralne ugovore sa ovlašćenim operatorima po svom izboru.
4 Ne dovodeći u pitanje prethodne obaveze, ovlašćeni operator ima mogućnost da, sa drugim subjektima koji su ugovorno vezani za njega, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, delimično sklapa podugovore u oblasti međupovezivanja i obavljanja poštansko-finansijskih usluga, koje su ovde definisane kao usluge poverene tom ovlašćenom operatoru od strane njegove države članice. U tom smislu, ovlašćeni operator garantuje neprekidno ispunjavanje svojih obaveza u skladu sa ovim Aranžmanom i ima punu odgovornost za sve svoje odnose sa ovlašćenim operatorima drugih država članica, kao i sa Međunarodnim biroom.
Član 6
Vlasništvo nad fondovima za pružanje poštansko-finansijskih usluga
1 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za isplatu poštanske uputnice, pripada pošiljaocu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputnice za otkupne pošiljke.
2 Tokom roka važenja poštanske uputnice, pošiljalac može da opozove ovu poštansku uputnicu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputnice za otkupne pošiljke.
3 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za izvršenje uputnice za otkupnu pošiljku, pripada pošiljaocu otkupne pošiljke od trenutka izdavanja uputnice. Novčana uputnica tada postaje neopoziva.
Član 7
Sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala
1 Ovlašćeni operatori treba da preduzmu sve neophodne korake da ispune svoje obaveze koje proističu iz nacionalne ili međunarodne regulative koja uređuje mere borbe protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
2 Ovlašćeni operatori treba da obaveštavaju nadležne organe vlasti svoje zemlje o sumnjivim transakcijama, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3 Pravilnici treba detaljno da definišu obaveze ovlašćenih operatora u smislu identifikovanja korisnika, dužne marljivosti i postupaka primene propisa za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
Član 8
Poverljivost i upotreba ličnih podataka
1 Države članice i njihovi ovlašćeni operatori treba da obezbede poverljivost i bezbednost ličnih podataka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a gde je primenjivo, i sa međunarodnim obavezama i Pravilnicima.
2 Lični podaci se mogu upotrebljavati isključivo za svrhe za koje su prikupljeni, u skladu sa važećim nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.
3 Lični podaci se saopštavaju samo onim trećim licima koji, prema važećim nacionalnim zakonima, imaju pravo pristupa tim podacima.
4 Ovlašćeni operatori imaju obavezu da obaveštavaju svoje korisnike o korišćenju njihovih ličnih podataka, kao i o svrsi za koju su oni prikupljeni.
5 Podaci koji su potrebni za obavljanje poštansko-finansijskih usluga su poverljive prirode.
6 U statističke svrhe i za moguće namene merenja kvaliteta usluga i centralnog kliringa, ovlašćeni operatori treba da Međunarodnom birou Svetskog poštanskog saveza dostavljaju poštanske podatke, najmanje jednom godišnje. Međunarodni biro ima obavezu da tretira sve pojedinačne poštanske podatke kao poverljive.
Član 9
1 Razmena podataka neophodna za pružanje usluga definisanih ovim Aranžmanom uređena je principom tehnološke neutralnosti, što znači da pružanje ovih usluga ne zavisi od korišćenja neke posebne tehnologije.
2 Procedure za izvršenje poštanskih uputnica, uključujući uslove za deponovanje, unos, otpremu, naloge za isplatu i naknade, i za rešavanje potražnica, kao i vremenski rok za stavljanje tih sredstava na raspolaganje primaocu, mogu biti različiti zavisno od tehnologije koja se koristi za prenos uputnica.
3 Poštansko-finansijske usluge se mogu pružati na osnovu korišćenja različitih tehnologija.
OPŠTA NAČELA I KVALITET USLUGE
Član 10
1 Pristup putem mreže i finansijska inkluzija
1.1 Poštansko-finansijske usluge pružaju ovlašćeni operatori preko svojih mreža i/ili preko mreže bilo kog drugog partnera, u cilju obezbeđenja dostupnosti ovih usluga najvećem broju korisnika, a u pogledu obezbeđivanja pristupa i korišćenja širokog spektra poštansko-finansijskih usluga pristupačnih cena.
1.2 Svi korisnici mogu koristiti poštansko-finansijske usluge, bez obzira na bilo koje postojeće ugovorne ili komercijalne odnose koje imaju sa ovlašćenim operatorom.
2 Razdvajanje fondova
2.1 Fondovi korisnika moraju biti izdvojeni. Ova sredstva i tokovi koje generišu, moraju biti odvojena od drugih sredstava i tokova tog operatora, a naročito od njihovih sopstvenih novčanih sredstava.
2.2 Poravnanja koja se odnose na naknade između ovlašćenih operatora su odvojena od poravnanja koja se odnose na fondove korisnika.
3 Valuta izdavanja i valuta isplate po osnovu poštanske uputnice
3.1 Iznos poštanske uputnice se iskazuje i isplaćuje u valuti države odredišta, ili u bilo kojoj drugoj valuti koju odobri država odredišta.
4 Nemogućnost poricanja
4.1 Prenos poštanske uputnice elektronskim putem podleže principu nemogućnosti poricanja, u smislu da ovlašćeni operator - izdavalac ne dovodi u pitanje postojanje uputnice, a ovlašćeni operator koji isplaćuje, ne poriče prijem uputnice, sve dok je poruka u skladu sa važećim tehničkim standardima.
4.2 Nemogućnost poricanja elektronskih poštanskih uputnica se osigurava tehnološkim sredstvima, bez obzira na sistem koji koriste ovlašćeni operatori.
5 Izvršenje poštanskih uputnica
5.1 Poštanska uputnica koja se prenosi između ovlašćenih operatora, mora da bude izvršena u skladu sa odredbama ovog aranžmana i nacionalnim zakonodavstvom.
5.2 U mreži ovlašćenih operatora, ukoliko obe države članice koriste istu valutu, suma koju ovlašćenom operatoru izdavaocu doznači pošiljalac treba da bude ista kao suma plaćena primaocu od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ako valuta nije ista, suma se konvertuje prema utvrđenom deviznom kursu po dostavljanju doznake i/ ili plaćanju, prema potrebi.
5.3 Isplata u gotovini odgovarajućih sredstava od pošiljaoca primaocu nije uslovljena prijemom od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ona je predmet ispunjenja obaveza ovlašćenog operatora izdavaoca prema ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u smislu rata, redovnog izmirivanja računa, obezbeđivanja vezanog računa ili plaćanja putem centralizovanog sistema za poravnanje i kliring.
5.4 Uplata na račun primaoca od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu je uslovljena prijemom odgovarajućih sredstava od pošiljaoca, koja ovlašćeni operator izdavalac mora da obezbedi ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu. Ova sredstva mogu da potiču sa vezanog računa ovlašćenog operatora izdavaoca ili iz centralizovanog sistema za poravnanje i kliring.
6 Određivanje poštarine
6.1 Ovlašćeni operator izdavalac utvrđuje cene poštansko-finansijskih usluga.
6.2 Ovim cenama se mogu dodati naknade za svaku opcionu ili dopunsku uslugu koju zatraži pošiljalac.
7 Izuzimanje od plaćanja poštarine
7.1 Odredbe Svetske poštanske konvencije koje se tiču izuzimanja od naplate poštarine za pošiljke za ratne zarobljenike ili civilne zatočenike, moraju da se primenjuju i na poštansko-finansijske usluge za ovu kategoriju primaoca.
8 Naknada ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu
8.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu dobija naknadu od ovlašćenog operatora izdavaoca za izvršenje poštanske uputnice.
9 Intervali za poravnanje računa između ovlašćenih operatora
9.1 Učestalost poravnanja računa između ovlašćenih operatora za sredstva koja su isplaćena ili preneta primaocu u ime pošiljaoca može biti različita od učestalosti koja se odnosi na poravnanja naknada između ovlašćenih operatora. Sredstva koja se isplate ili polože poravnavaju se najmanje jednom mesečno.
10 Obaveza obaveštavanja korisnika
10.1 Korisnici imaju pravo na sledeće informacije, koje se objavljuju i stoje na raspolaganju svim pošiljaocima: uslovi koji se odnose na pružanje poštansko-finansijskih usluga, cene, naknade, kursne liste, uslovi za izvršenje obaveza i adrese službi za informacije i potražnice.
10.2 Pristup ovim informacijama je besplatan.
Član 11
1 Ovlašćeni operatori mogu odlučiti da identifikuju poštansko-finansijske usluge kao zajednički brend.
2 Savet za poštansku eksploataciju ima obavezu da definiše ciljeve, elemente kvaliteta usluge i standarde kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
3 Ovlašćeni operatori moraju da primenjuju minimalni broj elemenata kvaliteta usluge i standarda kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
PRINCIPI RAZMENE ELEKTRONSKIH PODATAKA
Član 12
1 Mreže
1.1 Za razmenu podataka potrebnih za pružanje poštansko-finansijskih usluga između svih ovlašćenih operatora, kao i za praćenje kvaliteta usluge, ovlašćeni operatori su obavezni da koriste sistem razmene elektronskih podataka (EDI) Svetskog poštanskog saveza, ili bilo koji sistem koji obezbeđuje interoperabilnost poštansko-finansijskih usluga, u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 13
Bezbednost elektronske razmene podataka
1 Ovlašćeni operatori su odgovorni za pravilno funkcionisanje svoje opreme.
2 Elektronski prenos podataka mora da bude bezbedan, u cilju garantovanja autentičnosti i integriteta prenetih podataka.
3 Ovlašćeni operatori treba da obezbede sigurnost transakcija, u skladu sa međunarodnim standardima.
Član 14
1 Sistemi koje ovlašćeni operatori koriste treba da dozvole monitoring obrade uputnica i njihov opoziv od strane pošiljaoca, do momenta isplate odgovarajućeg iznosa primaocu, ili uplate istog na račun primaoca, ili, ako je to slučaj, do vraćanja datog iznosa pošiljaocu.
PRAVILA KOJA UREĐUJU POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OBRADA POŠTANSKIH UPUTNICA
Član 15
Depozit, unos i prenos poštanskih uputnica
1 Uslovi za deponovanje, unos i prenos poštanskih uputnica, utvrđeni su Pravilnicima.
2 Period važenja poštanskih uputnica ne može da bude produžen i utvrđen je Pravilnicima.
Član 16
Provera i oslobađanje finansijskih sredstava
1 Posle potvrđivanja identiteta primaoca, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i tačnosti informacija koje je dao, ovlašćeni operator vrši isplatu u gotovini. Za uplatu ili transfer, ovo plaćanje se vrši uplatom sredstava u korist računa primaoca.
2 Vremenski rok za oslobađanje finansijskih sredstava uređuje se bilateralnim i multilateralnim sporazumima između ovlašćenih operatora.
Član 17
1 Ovlašćeni operatori obaveštavaju Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza o maksimalnim iznosima slanja ili prijema, koji su utvrđeni u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
Član 18
1 Visina povraćaja
1.1 Povraćaj u okviru poštansko-finansijskih usluga pokriva pun iznos poštanske uputnice u valuti države izdavanja. Iznos koji se nadoknađuje je jednak iznosu koji je pošiljalac uplatio, ili iznosu za koji je zadužen njegov račun. Cena poštansko-finansijske usluge se dodaje na iznos koji je predmet povraćaja u slučaju da je ovlašćeni operator počinio grešku.
1.2 Povraćaj se ne vrši za uputnicu za otkupnu pošiljku.
POTRAŽNICE I ODGOVORNOST
Član 19
1 Potražnice se prihvataju u periodu od šest meseci od narednog dana od dana prijema poštanske uputnice.
2 Zavisno od njihove nacionalne regulative, ovlašćeni operatori imaju pravo da od korisnika naplate naknadu za potražnice koje se odnose na poštanske uputnice.
Član 20
Odgovornost ovlašćenih operatora prema korisnicima
1 Upravljanje fondovima
1.1 Osim u slučaju uputnica za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac odgovoran je pošiljaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok:
1.1.1 poštanska uputnica ne bude u potpunosti isplaćena; ili
1.1.2 prebačena na račun primaoca; ili
1.1.3 se ta sredstva ne vrate pošiljaocu u gotovini ili prenosom na njegov račun.
1.2 Za uputnice za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac je odgovoran primaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok uputnica za otkupnu pošiljku ne bude u potpunosti isplaćena ili prebačena na račun primaoca.
Član 21
Međusobne obaveze i odgovornost ovlašćenih operatora
1 Svaki ovlašćeni operator je odgovoran za svoje greške.
2 Uslovi i obim odgovornosti utvrđeni su Pravilnicima.
Član 22
Nepostojanje odgovornosti ovlašćenih operatora
1 Ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
1.1 u slučaju kašnjenja u izvršenju usluge;
1.2 kada ne mogu da računaju na realizaciju poštanske uputnice, zbog činjenice da su podaci o poštansko-finansijskim uslugama uništeni dejstvom više sile, osim ako se na drugi način ne prezentuje dokaz o njihovoj odgovornosti;
1.3 kada je šteta počinjena greškom ili nemarom pošiljaoca, a naročito kada je reč o njegovoj odgovornosti pružanja tačnih informacija vezanih za njegovu poštansku uputnicu, uključujući činjenicu da označeni iznos potiče iz legitimnih izvora i da je realizacija poštanske uputnice legitimna;
1.4 ako označena sredstva budu zaplenjena;
1.5 u slučaju finansijskih sredstava za ratne ili civilne zarobljenike;
1.6 kada korisnik nije podneo potražnicu u roku koji je utvrđen ovim Aranžmanom;
1.7 kada istekne vreme koje je određeno za odštetu u smislu poštansko-finansijskih usluga u državi izdavaoca uputnice.
Član 23
1 Na odredbe o odgovornosti propisane čl. 20-22. ne mogu se stavljati rezerve, osim u slučaju bilateralnog ugovora.
FINANSIJSKI ODNOSI
Član 24
Pravila obračuna i finansijska pravila
1 Pravila obračuna
1.1 Ovlašćeni operatori moraju poštovati pravila obračuna definisana u Pravilnicima.
2 Priprema mesečnih i generalnih računa
2.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu ima obavezu da svakom ovlašćenom operatoru izdavaocu dostavlja mesečni račun koji pokazuje iznose koji su isplaćeni za poštanske uputnice. Mesečni računi se, u istim intervalima, uključuju u generalni račun za poravnanje, uključujući rate i uvećavajući bilans.
3 Rata
3.1 U slučaju neravnoteže u razmeni usluga i sredstava između ovlašćenih operatora, ovlašćeni operator izdavalac plaća ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu ratu, najmanje jednom mesečno, na početku svakog zaključnog perioda. U slučajevima kada povećanje učestalosti poravnanja računa smanjuje ovaj period na manje od nedelju dana, operatori se mogu dogovoriti da se odreknu ove rate.
4 Namenski račun
4.1 U principu, svaki ovlašćeni operator ima jedan namenski račun za sredstva svojih korisnika. Ta sredstva se koriste isključivo za poravnanje poštanskih uputnica isplaćenih primaocima, ili za povraćaje neisplaćenih poštanskih uputnica pošiljaocima.
4.2 Sve rate koje je platio ovlašćeni operator izdavalac, prenose se na namenski račun za ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ove rate koriste se isključivo za isplate primaocima.
5 Depozit za obezbeđenje
5.1 Može se zahtevati isplata depozita za obezbeđenje, u skladu sa uslovima datim u Pravilnicima.
Član 25
1 Centralizovano poravnanje
1.1 Poravnanje računa između ovlašćenih operatora može da prođe i kroz centralnu klirinšku banku, u skladu sa procedurama predviđenim Pravilnicima, a realizuje se sa namenskih računa ovlašćenih operatora.
2 Bilateralno poravnanje
2.1 Izdavanje računa na osnovu salda generalnog računa
2.1.1 Ovlašćeni operatori koji nisu članovi centralizovanog sistema kliringa, poravnavaju račune na osnovu salda generalnog računa.
2.2 Vezani račun
2.2.1 Kada ovlašćeni operatori imaju žiro mrežu, svaki od njih može da otvori vezani račun, uz pomoć kojeg se rešavaju međusobna dugovanja i potraživanja po osnovu razmene poštanskih uputnica.
2.2.2 Kada ovlašćeni operator koji vrši isplatu nema žiro sistem, može da otvori vezani račun kod druge finansijske institucije.
2.3 Valuta za poravnanje
2.3.1 Poravnanja se obavljaju u valuti države odredišta ili u valuti treće države, o kojoj se ovlašćeni operatori sporazumno dogovore.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 26
1 Nisu dozvoljene rezerve koje nisu u skladu sa ciljem i namenom Saveza.
2 Po pravilu, svaka država članica čije stavove ne dele druge države članice, stara se, koliko je to u njenoj moći, da se složi sa mišljenjem većine. Rezerve treba da se podnose samo u slučaju apsolutne potrebe i da se daju opravdani razlozi za isto.
3 Rezerve na bilo koji član ovog aranžmana, podnose se Kongresu u vidu predloga za Kongres, napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa, u skladu sa relevantnim odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
4 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na rezerve moraju da budu odobreni od strane potrebne većine za usvajanje amandmana na član na koji se rezerva odnosi.
5 U principu, rezerva se primenjuje na bazi reciprociteta između države članice koja je podnela rezervu i ostalih država članica.
6 Rezerve na ovaj Aranžman se unose u njegov Završni protokol, na osnovu predloga usvojenih od strane Kongresa.
Član 27
1 Kada je to primenjivo, u svim slučajevima koji nisu izričito predviđeni ovim aranžmanom, po analogiji, se primenjuje Konvencija.
2 Na ovaj aranžman se ne primenjuje član 4. Ustava.
3 Uslovi za usvajanje predloga u vezi sa ovim aranžmanom i Pravilnicima
3.1 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na ovaj aranžman podneti Kongresu moraju biti prihvaćeni od strane većine država članica sa pravom glasa, koje su prisutne i koje su ugovorne strane u ovom aranžmanu. U vreme glasanja treba da je prisutna najmanje polovina država članica zastupljenih u Kongresu sa pravom glasa.
3.2 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na Pravilnike ovog aranžmana moraju da budu prihvaćeni od strane većine država članica Saveta za poštansku eksploataciju, koje su prisutne, imaju pravo glasa i glasaju i koje su potpisnice ovog aranžmana ili su saglasne sa istim.
3.3 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se tiču ovog aranžmana, a koji se podnose između dva Kongresa moraju dobiti:
3.3.1 dve trećine glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom Aranžmanu, ako predlozi uključuju dodavanje novih odredbi;
3.3.2 većinu glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom aranžmanu, ako predlozi uključuju amandmane na odredbe ovog aranžmana;
3.3.3 većinu glasova, ako predlozi obuhvataju tumačenje odredbi ovog aranžmana.
3.4 Ne uzimajući u obzir odredbe pod 3.3.1, svaka država članica čija je nacionalna regulativa još uvek neusaglašena sa predloženom dopunom, može, u roku od 90 dana od dana dobijanja obaveštenja o tome, da dostavi pisanu izjavu Generalnom direktoru Međunarodnog biroa, u kojoj navodi da nije u mogućnosti da prihvati ovu dopunu.
Član 28
Stupanje na snagu i važenje Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama
1 Ovaj aranžman stupa na snagu 1. januara 2018. godine i ostaje na snazi do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega opunomoćenici Vlada država članica, isti su potpisali ovaj aranžman u jednom originalu, koji se deponuje i čuva kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Istanbulu, 6. oktobra 2016. godine
ZAVRŠNI PROTOKOL ARANŽMANA O POŠTANSKO-FINANSIJSKIM USLUGAMA
U trenutku potpisivanja Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama, zaključenog na današnji dan, dole potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Član I
1 Pozivajući se na član 5.4 kao i primenom članova 3. i 4. Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama, svaki operator koga imenuje Francuska pokreće poštansko-finansijske usluge samo sa operatorima država članica koje su potpisnice Aranžmana.
2 U slučajevima kada jedan od navedenih operatora nije ovlašćeni operator, on može jedino da vrši isplatu uputnica dobijenih od francuskog ovlašćenog operatora. Da bi zaključio ugovor o razmeni sa francuskim ovlašćenim operatorom, ovaj operator najpre obezbeđuje primerak deklaracije o svom učešću u isključivoj realizaciji uputnica poštansko-finansijske usluge, izdate od strane nadležnih organa date države članice, koji može, na osnovu svog diskrecionog prava, biti kombinovan sa drugim ovlašćenjima.
3 Navedene odredbe se recipročno primenjuju na nacionalnoj teritoriji Francuske u pogledu svakog operatora u Francuskoj koji želi da sklopi partnerstvo isključivo sa ovlašćenim operatorima drugih država članica koje su potpisnice Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama.
U potvrdu čega opunomoćenici Vlada država članica, isti su sačinili ovaj protokol u jednom originalu, ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u tekst same Konvencije, i potpisali ga u jednom originalu koji se deponuje i čuva kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Istanbulu, 6. oktobra 2016. godine
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".