ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA IZ NAGOJE O PRISTUPU GENETIČKIM RESURSIMA I PRAVEDNOJ I JEDNAKOJ RASPODELI KORISTI KOJE PROISTIČU IZ NJIHOVOG KORIŠĆENJA UZ KONVENCIJU O BIOLOŠKOJ RAZNOVRSNOSTI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2018) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, sačinjen 29. oktobra 2010. godine u Nagoji, u originalu na: arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL
IZ NAGOJE O PRISTUPU GENETIČKIM RESURSIMA I PRAVEDNOJ I JEDNAKOJ RASPODELI KORISTI KOJE PROISTIČU IZ NJIHOVOG KORIŠĆENJA UZ KONVENCIJU O BIOLOŠKOJ RAZNOVRSNOSTI
Strane ugovornice ovog protokola,
Budući da su Strane ugovornice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (u daljem tekstu: Konvencija),
Podsećajući da je pravedna i jednaka raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa, jedan od tri ključna cilja Konvencije i prepoznajući da ovaj protokol teži implementaciji ovog cilja u skladu sa Konvencijom,
Potvrđujući suverena prava država nad njihovim prirodnim resursima i u skladu sa odredbama Konvencije,
Pozivajući se dalje na član 15. Konvencije,
Prepoznajući važnost doprinosa održivom razvoju koji nastaje kroz transfer tehnologiju i saradnju na izgradnji kapaciteta vezanih za istraživanja i inovacije koji dodaju vrednost genetičkim resursima koji potiču iz zemalja u razvoju, u skladu sa članovima 16. i 19. Konvencije,
Prepoznajući da javna svest o ekonomskoj vrednosti ekosistema i biološke raznovrsnosti, kao i pravedna i jednaka raspodela ovih vrednosti sa čuvarima biološke raznovrsnosti (custodians of biodiversity), predstavljaju ključne inicijative za očuvanje biološke raznovrsnosti i održivo korišćenje njenih komponenti,
Priznajući potencijalnu ulogu, koju pristup i raspodela koristi imaju za doprinos očuvanju i održivom korišćenju biološke raznovrsnosti, iskorenjivanje siromaštva i održivost životne sredine, i ujedno doprinoseći postizanju Milenijumskih razvojnih ciljeva,
Priznajući povezanost između pristupa genetičkim resursima i pravične i jednake raspodele koristi koja proističe iz korišćenja ovih resursa,
Prepoznajući važnost pružanja pravne sigurnosti u pogledu pristupa genetičkim resursima i pravične i jednake raspodele koristi koja proističe iz korišćenja ovih resursa,
Prepoznajući dalje važnost promovisanja jednakosti i pravičnosti u procesu ugovaranja zajednički dogovorenih ugovornih uslova između davalaca i korisnika genetičkih resursa,
Prepoznajući, takođe, vitalnu ulogu koju žene imaju prilikom pristupa i raspodele koristi i potvrđujući potrebu za punim učešćem žena na svim nivoima kreiranja i implementacije politike za očuvanje biološke raznovrsnosti,
Odlučne da i dalje podržavaju efikasnu implementaciju odredbi Konvencije, vezanih za pristup i raspodelu koristi,
Prepoznajući da su potrebna inovativna rešenja kako bi se odgovorilo na zahteve vezane za pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa i tradicionalnih znanja vezanih za date genetičke resurse u prekograničnim oblastima ili za koje nije moguće izdati ili pribaviti prethodno argumentovani pristanak (prior informed consent PIC),
Prepoznajući važnost genetičkih resursa za bezbednost hrane, javno zdravlje, očuvanje biološke raznovrsnosti i ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama,
Prepoznajući specifičnu prirodu agrobiodiverziteta, njegove jedinstvene odlike i probleme za koje su potrebna jedinstvena rešenja,
Prepoznajući međusobnu zavisnost svih zemalja, u pogledu genetičkih resursa, za hranu i poljoprivredu kao i njihovu posebnu prirodu i važnost za postizanjem bezbednosti hrane širom sveta, i za održivi razvoj poljoprivrede u kontekstu ublažavanja siromaštva i klimatskih promena, i priznajući fundamentalnu ulogu Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, i Komisije za genetičke resurse Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u ovom pogledu,
Imajući na umu Međunarodnu zdravstvenu regulativu (2005. godina), koju je izradila Svetska zdravstvena organizacija i važnost obezbeđivanja pristupa humanim patogenima koji utiču na ljudsko zdravlje u cilju pripravnosti i reagovanja na njih,
Priznajući tekući rad drugih međunarodnih foruma, koji se tiču pristupa i raspodele koristi,
Pozivajući se na Multilateralni sistem pristupa i raspodele koristi, ustanovljen Međunarodnim ugovorom o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji je sačinjen u skladu sa Konvencijom,
Prepoznajući da bi međunarodni instrumenti, koji su vezani za pristup i raspodelu koristi, trebalo da se međusobno dopunjuju u cilju postizanja ciljeva Konvencije,
Pozivajući se na relevantnost člana 8 (j) Konvencije, koji se tiče tradicionalnih znanja vezanih za genetičke resurse i pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu usled korišćenja ovih znanja,
Zapažajući međusobnu povezanost genetičkih resursa i tradicionalnih znanja, njihovu neodvojivost za autohtone i lokalne zajednice, važnost tradicionalnih znanja za očuvanje biološke raznovrsnosti i održivo korišćenje njenih komponenti, kao i za održiv izvor prihoda pomenutih zajednica,
Prepoznajući raznovrsnost situacija u kojima je sadržano tradicionalno znanje vezano za genetičke resurse, ili je u vlasništvu autohtonih i lokalnih zajednica,
Svesni da starosedelačke i lokalne zajednice imaju pravo da u okviru svojih zajednica identifikuju legitimne nosioce svojih tradicionalnih znanja, vezanih za genetičke resurse,
Prepoznajući dalje jedinstvene okolnosti u različitim državama, gde tradicionalno znanje vezano za genetičke resurse može biti usmeno, pisano ili sadržano u nekoj drugoj formi, odražava bogato kulturno nasleđe koje je bitno za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti,
Pozivajući se na Deklaraciju Ujedinjenih nacija o pravima autohtonih naroda, i
Potvrđujući da se ništa što je sadržano u ovom Protokolu ne sme tumačiti tako da se na bilo koji način umanjuju ili ukidaju postojeća prava autohtonih i lokalnih zajednica,
sporazumele su se:
Cilj ovog protokola je pravedna i jednaka raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa, kao i putem odgovarajućeg pristupa genetičkim resursima i odgovarajućeg prenosa relevantnih tehnologija, vodeći pritom računa o svim pravima nad ovim resursima i tehnologijama, kao i o odgovarajućem finansiranju čime se doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti i održivom korišćenju njenih komponenti.
U svrhu ovog protokola, pojmovi definisani u članu 2. Konvencije, primenjuju se se i na ovaj protokol:
a) "Konferencija Strana" označava Konferenciju Strana ugovornica Konvencije;
b) "Konvencija" označava Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti;
v) "Korišćenje genetičkih resursa" označava izvođenje istraživanja i razvoj genetičkih i/ili biohemijskih jedinjenja koja predstavljaju genetičke resurse, uključujući i putem primene biotehnologije kao što je definisano u članu 2. Konvencije;
g) "Biotehnologija", kao što je definisano članom 2. Konvencije, označava svaku tehnološku primenu koja koristi biološke sisteme, žive organizme ili njihove derivate, da bi se napravili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifične namene;
d) "Derivat" označava biohemijsko jedinjenje koje se javlja u prirodi kao rezultat genetičkih osobina ili metabolizma bioloških ili genetičkih resursa, čak i u slučaju kada oni ne sadrže funkcionalne jedinice nasleđa.
Ovaj protokol se primenjuje na genetičke resurse u skladu sa obimom primene člana 15. Konvencije, kao i na koristi koje proističu iz korišćenja ovakvih resursa. Ovaj protokol se takođe primenjuje na tradicionalna znanja, koja su povezana sa genetičkim resursima onako kako je to regulisano obimom primene Konvencije, kao i na koristi koje proističu iz korišćenja ovakvih znanja.
Odnos sa međunarodnim ugovorima i instrumentima
1. Odredbe ovog protokola ne utiču na prava i obaveze bilo koje Strane ugovornice koje proističu iz bilo kojeg postojećeg međunarodnog sporazuma, osim u slučajevima kada bi sprovođenje ovih prava i obaveza prouzrokovalo ozbiljnu štetu ili pretnju po biološku raznovrsnost. Ovim stavom se ne uspostavlja nikakva hijerarhija između ovog protokola i drugih međunarodnih instrumenata.
2. Ništa što ovaj protokol sadrži ne sprečava Strane ugovornice da razvijaju i implementiraju druge relevantne međunarodne sporazume, uključujući i druge specijalizovane ugovore o pristupu i raspodeli koristi, pod uslovom da su oni u skladu, odnosno da nisu suprotni ciljevima Konvencije i ovog protokola.
3. Ovaj protokol se implementira i međusobno se dopunjuje sa međunarodnim instrumentima koji su relevantni za ovaj protokol. Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na korisne i relevantne tekuće radove i prakse koji se odvijaju u skladu sa pomenutim međunarodnim instrumentima ili ih sprovode relevantne međunarodne organizacije, pod uslovom da su u skladu, odnosno da nisu suprotni ciljevima Konvencije i ovog protokola.
4. Ovaj protokol predstavlja instrument za implementaciju odredbi ove Konvencije, koje se odnose na pristup i raspodelu koristi. U slučajevima kada se primenjuje specijalizovani međunarodni instrument za pristup i raspodelu koristi, koji je u skladu, odnosno nije suprotan ciljevima Konvencije i ovog Protokola, ovaj Protokol se u tom slučaju ne primenjuje na specijalizovani instrument za pristup i raspodelu koristi, koji sprovodi Strana ili Strane ugovornice, na koji se taj specijalizovani instrument odnosi i u čiju svrhu je izrađen.
Pravedna i jednaka raspodela koristi
1. U skladu sa članom 15. stavovima 3. i 7. Konvencije, koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa, kao i njihove naknadne primene i komercijalizacija, raspodeljuju se na pravedan i jednak način sa Stranom koja poseduje ove resurse tj. sa zemljom porekla ovih resursa ili Stranom koja je stekla genetičke resurse u skladu sa Konvencijom. Ovakva raspodela odvija se prema međusobno dogovorenim ugovornim uslovima.
2. Sve Strane ugovornice se obavezuju da prema potrebi preduzimaju zakonske i administrativne mere ili politike u cilju da se omogući da se koristi, koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa koji su u vlasništvu autohtonih i lokalnih zajednica, u skladu sa domaćim zakonodavstvom u pogledu utvrđenih prava ovih autohtonih i lokalnih zajednica nad datim genetičkim resursima, raspodele na pravičan i jednak način sa datim zajednicama, bazirano na međusobno dogovorenim ugovornim uslovima.
3. Sve Strane ugovornice se obavezuju da prema potrebi preduzimaju odgovarajuće administrativne i zakonske mere ili politike, u cilju implementacije gore navedenog stava 1.
4. Pod korišću se podrazumeva novčana ili nenovčana korist, koja uključuje, ali ne ograničava, one koristi koje su navedene u Aneksu.
5. Strane ugovornice se obavezuju da po potrebi preduzimaju zakonske i administrativne mere ili politike, u cilju da se koristi koje proističu iz korišćenja tradicionalnih znanja koja se odnose na genetičke resurse, raspodeljuju na pravičan i jednak način sa autohtonim i lokalnim zajednicama koje su vlasnici ovih znanja. Ovakva raspodela se vrši prema međusobno dogovorenim ugovornim uslovima.
1. Prilikom ostvarivanja suverenih prava nad prirodnim resursima i u skladu sa domaćim zakonodavstvom ili zakonskom regulativom koja se tiče pristupanja i raspodele koristi, pristup genetičkim resursima u svrhu njihovog korišćenja je moguć uz prethodno argumentovani pristanak Strane koja poseduje pomenute resurse, tj. zemlje porekla ovih resursa ili Strane koja je stekla genetičke resurse u skladu sa Konvencijom, osim ako data Strana ugovornica drugačije ne odredi.
2. U skladu sa domaćim zakonodavstvom, sve Strane ugovornice se obavezuju da po potrebi preduzimaju odgovarajuće mere, u cilju potrebe da se obezbedi prethodno argumentovani pristanak, odobrenje, kao i učešće autohtonih i lokalnih zajednica, radi pristupa genetičkim resursima u onim slučajevima kada ove zajednice imaju legitimno pravo da daju odobrenje za pristup datim resursima.
3. Na osnovu gore pomenutog stava 1. svaka Strana ugovornica koja zatraži prethodno argumentovani pristanak, po potrebi preduzima potrebne zakonske i administrativne mere ili politike u cilju:
a) obezbeđivanja pravne sigurnosti, jasnoće i transparentnosti svojih nacionalnih propisa ili regulativa koji se tiču pristupa i raspodele koristi;
b) obezbeđivanja pravičnih i neproizvoljnih pravila i procedura vezanih za pristup genetičkim resursima;
v) pružanja informacija o tome kako da se podnese zahtev za dobijanje prethodno argumentovanog pristanka;
g) obezbeđivanja jasnog i transparentnog pismenog rešenja od strane nadležnih nacionalnih vlasti, u razumnom vremenskom periodu i po povoljnoj i razumnoj ceni;
d) omogućavanja da se u vreme kada se izdaje dozvola ili njoj ekvivalentan dokument, koji služi kao dokaz o izdatom rešenju u svrhu dobijanja prethodno argumentovanog pristanka i uspostavljanja međusobno dogovorenih ugovornih uslova, o ovome obavesti Centralna institucija za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa;
đ) gde je to moguće, i u skladu sa domaćim zakonodavstvom, utvrditi kriterijume i/ili procese za dobijanje prethodno argumentovanog pristanka ili odobrenja i učešće autohtonih i lokalnih zajednica pri pristupu genetičkim resursima; i
e) uspostavljanja jasnih pravila i procedura za podnošenje zahteva i ugovaranja međusobno dogovorenih ugovornih uslova. Ovakvi uslovi se propisuju u pisanoj formi i mogu, između ostalog, sadržati:
(i) klauzulu o rešavanju sporova;
(ii) uslove raspodele koristi, uključujući i prava intelektualne svojine;
(iii) uslove o daljem korišćenju istih od strane trećeg lica;
(iv) uslove vezane za promenu namene, gde je to moguće.
Pristup tradicionalnim znanjima vezanim za genetičke resurse
U skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, Strane ugovornice se obavezuju da obezbede da se, tradicionalnim znanjima koja su u vezi sa genetičkim resursima i koja su u vlasništvu autohtonih i lokalnih zajednica, pristupi tek po dobijanju unapred argumentovanog pristanaka ili odobrenja i uz učešće datih autohtonih i lokalnih zajednica, gde međusobno dogovoreni ugovorni uslovi moraju takođe biti pribavljeni.
Strane ugovornice se obavezuju da pri izradi i implementaciji zakona ili drugih propisa vezanih za pristup i raspodelu koristi:
a) stvaraju uslove za promovisanje i podršku istraživanjima koja doprinose očuvanju i održivom korišćenju biološke raznovrsnosti, posebno u zemljama u razvoju, između ostalog i preko pojednostavljenih procedura za pristup genetičkim resursima u svrhu nekomercijalnih istraživanja, uzimajući u obzir potrebu da se adekvatno reaguje na promenu namene ovakvih istraživanja;
b) obraćaju posebnu pažnju na slučajeve prisutne ili neposredne opasnosti, koji predstavljaju pretnju ili ugrožavaju zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, bilo da je nacionalnog ili međunarodnog obima. Strane ugovornice bi trebalo da razmotre i potrebu za brzim pristupom genetičkim resursima i brzu pravičnu i jednaku raspodelu koristi, koje proizlaze iz korišćenja datih genetičkih resursa, uključujući ovde i pristupačnost lečenja za one kojima je ono potrebno, posebno u zemljama u razvoju;
v) razmatraju važnost genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i njihovu posebnu ulogu što se tiče bezbednosti hrane.
Doprinos očuvanju i održivom korišćenju
Strane ugovornice se obavezuju da ohrabruju korisnike, a isto tako i one koje obezbeđuju koristi koji proističu iz korišćenja genetičkih resursa, u cilju očuvanja biološke raznovrsnosti i održivog korišćenja njenih komponenti.
Globalni multilateralni mehanizam raspodele koristi
Strane ugovornice se obavezuju da razmatraju potrebu za ustanovljenjem globalnih multilateralnih mehanizama, kao i njihovih modaliteta čime bi se regulisala pravedna i jednaka raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa i tradicionalnih znanja vezanih za one genetičke resurse koji se nalaze u prekograničnim oblastima ili za koje nije moguće dati ili pribaviti prethodno argumentovani pristanak. Koristi koje dele korisnici genetičkih resursa i tradicionalnih znanja vezanih za genetičke resurse pomoću ovih mehanizama se koriste za podršku očuvanju biološke raznovrsnosti i održivom korišćenju njenih komponenti na globalnom nivou.
1. U slučajevima gde se isti genetički resursi nalaze u svom prirodnom staništu (in situ) i to na teritorijima više Strana ugovornica, date Strane ugovornice se obavezuju da teže saradnji na implementaciji ovog Protokola, u meri u kojoj je to moguće i primereno, i pri tome omoguće učešće relevantnih autohtonih i lokalnih zajednica u ovom procesu.
2. U slučajevima kada isto tradicionalno znanje vezano za genetičke resurse deli jedna ili više autohtonih i lokalnih zajednica koje pripadaju dvema ili više Strana ugovornica, date Strane se obavezuju da preduzimaju napore da međusobno sarađuju, na odgovarajući i primeren način, u svrhu implementacije ciljeva ovog Protokola, kao i da omogućavaju odgovarajuće učešće relevantnih autohtonih i lokalnih zajednica.
Tradicionalna znanja vezana za genetičke resurse
1. Pri implementaciji obaveza koje proističu iz ovog Protokola, a koje se tiču tradicionalnih znanja koja se odnose na genetičke resurse, Strane ugovornice se obavezuju da u skladu sa domaćim zakonom, prema potrebi uzimaju u obzir običajne zakone, protokole i procedure autohtonih i lokalnih zajednica.
2. Strane ugovornice, uz efikasno učešće autohtonih i lokalnih zajednica, uspostavljaju mehanizme koji će služiti za informisanje potencijalnih korisnika tradicionalnog znanja vezanog za genetičke resurse o njihovim obavezama, kao i o postojećim relevantnim merama dostupnim preko Mehanizma za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa u cilju pravične i jednake raspodele koristi koje proističu iz korišćenja ovog znanja.
3. Strane ugovornice se obavezuju da, prema potrebi, ulože napor u pružanju pomoći autohtonim i lokalnim zajednicama, kao i da podržavaju učešće žena koje pripadaju ovim zajednicama, kako bi sačinile sledeće dokumente:
a) protokole zajednica koji su u vezi sa pristupom tradicionalnim znanjima vezanim za genetičke resurse i pravičnu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz korišćenja ovih znanja;
b) minimalne zahteve koji se tiču ugovaranja međusobno dogovorenih ugovornih uslova, čime bi se obezbedila pravedna i jednaka raspodela koristi koje proističu iz korišćenja tradicionalnih znanja vezanih za genetičke resurse; i
v) unapred pripremljen obrazac ugovornih odredbi za one ugovore koji se tiču raspodele koristi koje proističu iz korišćenja tradicionalnih znanja koja se odnose na genetičke resurse.
4. Strane ugovornice se obavezuju da prilikom implementacije ovog Protokola i u skladu sa ciljevima Konvencije, ne ograničavaju uobičajeno korišćenje i razmenu genetičkih resursa i za njih vezanih tradicionalnih znanja unutar ili između autohtonih i lokalnih zajednica, koliko god je to moguće.
Nacionalna odgovorna lica i nadležni državni organi
1. Svaka Strana se obavezuje da odredi svoje nacionalno odgovorno lice za pristup i raspodelu koristi. Nacionalna odgovorna lica na raspolaganje stavljaju sledeće informacije:
a) podnosiocima zahteva koji traže pristup genetičkim resursima: informacije o procedurama za dobijanje prethodno argumentovanog pristanka i utvrđivanje međusobno dogovorenih ugovornih uslova, uključujući i informacije o raspodeli koristi;
b) podnosiocima zahteva koji traže pristup tradicionalnim znanjima koja se odnose na genetičke resurse, kada je to moguće: informacije o procedurama za dobijanje prethodno argumentovanog pristanka ili odobrenja i učešća autohtonih i lokalnih zajednica, informacije o ugovaranju međusobno dogovorenih ugovornih uslova, kao i informacije o raspodeli koristi;
v) informacije o nadležnim državnim organima, relevantnim autohtonim i lokalnim zajednicama i relevantnim interesnim grupama.
Nacionalna odgovorna lica su odgovorna za komunikaciju sa Sekretarijatom.
2. Svaka Strana ugovornica određuje jedan ili više nadležnih državnih organa za pristup i raspodelu koristi. Nadležni državni organi su, u skladu sa važećim domaćim zakonima, administrativnim merama ili politikama odgovorni za odobravanje pristupa genetičkim resursima ili, gde je to moguće, izdavanje pisanih uverenja da su ispunjeni uslovi za pristup genetičkim resursima, kao i za davanje informacija o važećim procedurama i uslovima koji se primenjuju u svrhu dobijanja prethodno informisanog pristanka i stupanja u međusobno dogovorene ugovorne odnose.
3. Strana ugovornica može da odredi samo jedno telo koje će istovremeno vršiti i funkciju odgovornog lica i funkciju nadležnog državnog organa.
4. Svaka Strana ugovornica dostavlja Sekretarijatu, ne kasnije od datuma stupanja na snagu ovog protokola u svojoj državi, kontaktne informacije svog nacionalnog odgovornog lica, kao i obaveštenje o svom nadležnom državnom organu/organima. U slučajevima kada Strana ugovornica imenuje više od jednog državnog organa, ona zajedno sa odgovarajućim obaveštenjem šalje Sekretarijatu relevantne informacije o datim dužnostima ovih državnih organa. Tamo gde je to moguće, ovakve informacije sadrže, najmanje, obaveštenje o tome koji su nadležni organi odgovorni za genetičke resurse. Svaka Strana ugovornica se obavezuje da odmah obavesti Sekretarijat o bilo kojim izmenama vezanim za imenovanje svog nacionalnog odgovornog lica, izmenama relevantnih kontaktnih informacija ili dužnosti svog nadležnog državnog organa ili svojih nadležnih državnih organa.
5. Sekretarijat, u skladu sa stavom 4. ovog člana, dobijene informacije čini dostupnim preko Centralne institucije za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa.
Mehanizam za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa
1. Mehanizam za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa, ovim se utvrđuje kao deo mehanizma za razmenu specijalizovanih informacija o pristupu i podeli koristi, kao što je to određeno Konvencijom, član 18. stav 3. Pomenuti mehanizam služi kao posrednik za razmenu informacija vezanih za pristup i raspodelu koristi. Ovaj mehanizam posebno omogućava pristup svim informacijama koje Strane ugovornice učine dostupnim, a koje su relevantne za implementaciju ovog protokola.
2. Ne dovodeći u pitanje odredbe koje se tiču zaštite poverljivih informacija, svaka Strana ugovornica se obavezuje da stavlja na raspolaganje Mehanizmu za razmenu specijalizovanih informacija informacije koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa, bilo koju informaciju koja se zahteva na osnovu ovog protokola, kao i druge informacije koje se zahtevaju u skladu sa odlukama donetim na Konferenciji Strana ugovornica Konvencije koja istovremeno služi kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola. Ove informacije sadrže:
a) zakonske i administrativne mere, kao i predmetne politike vezane za pristup i raspodelu koristi;
b) informacije o nacionalnim odgovornim licima i nadležnom državnom organu, odnosno nadležnim državnim organima; i
v) dozvole ili njima ekvivalentan dokument koji se izdaje u vreme pristupa, kao dokaz o rešenju o davanju prethodno argumentovanog pristanka i rešenju o utvrđivanju međusobno dogovorenih ugovornih uslova.
3. Dodatne informacije, ako su dostupne i ako postoje, mogu da sadrže:
a) informacije o relevantnim nadležnim telima autohtonih i lokalnih zajednica, kao i informacije koje ona pružaju, ako se tako odluči;
b) gotov obrazac odredbi ugovora;
v) metode i alate razvijene u svrhu praćenja genetičkih resursa;
g) kodekse ponašanja i najbolje prakse.
4. Modaliteti rada Mehanizma za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i raspodelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa, uključujući i izveštaje o njenim aktivnostima, se razmatraju i o njima se donose odluke na Konferenciji Strana, koja istovremeno služi kao sastanak Strana ugovornica ovog Protokola na njenom prvom zasedanju, dok se na budućim sastancima pomenuti modaliteti preispituju.
Usaglašavanje sa domaćim zakonodavstvom ili regulatornim zahtevima o pristupu i raspodeli koristi
1. Svaka Strana ugovornica preduzima odgovarajuće, efikasne i proporcionalne zakonske i administrativne mere ili politike, kako bi omogućila da druga Strana može da ima pristup genetičkim resursima koji se koriste u okviru nadležnosti date Strane ugovornice, u skladu sa prethodno argumentovanim pristankom i zajednički dogovorenim ugovornim uslovima, i na način na koji je to određeno domaćim zakonodavstvom i zakonskim propisima koji se tiču pristupa i raspodele koristi pomenute druge Strane.
2. Strane ugovornice preduzimaju odgovarajuće, efikasne i proporcionalne mere da bi reagovale na bilo koju pojavu neusklađenosti sa merama koje su usvojene u skladu sa gore pomenutim stavom 1.
3. Strane ugovornice se obavezuju da sarađuju, u meri u kojoj je to moguće i primenljivo, ako dođe do ikakvog kršenja domaćeg zakonodavstva ili zakonskih propisa koji se tiču pristupa i raspodele koristi, kao što je navedeno u gore pomenutom stavu 1.
Usklađenost sa domaćim zakonodavstvom ili regulatornim zahtevima koji se tiču pristupa i raspodele koristi koja nastaje od tradicionalnih znanja o genetičkim resursima
1. Strane ugovornice se obavezuju da prema potrebi preduzimaju odgovarajuće efikasne i proporcionalne zakonske i administrativne mere ili politike, da bi omogućile da se pristupi tradicionalnim znanjima vezanim za genetičke resurse, koji se koriste u okviru nadležnosti date Strane ugovornice, u skladu sa prethodno argumentovanim pristankom ili odobrenjem i učešćem autohtonih i lokalnih zajednica, kao i to da pomenute mere preduzima pri ugovaranju međusobno dogovorenih ugovorenih uslova, u skladu sa domaćim zakonodavstvom i zakonskim propisima o pristupu i raspodeli koristi druge Strane ugovornice, na čijoj teritoriji se nalaze date autohtone i lokalne zajednice.
2. Strane ugovornice preduzimaju odgovarajuće, efikasne i proporcionalne mere da bi reagovale na bilo koju pojavu neusklađenosti sa merama koje su usvojene u skladu sa stavom 1. ovog člana.
3. Strane ugovornice se obavezuju da sarađuju, u meri u kojoj je to moguće i primenljivo, ako dođe do ikakvog kršenja domaćeg zakonodavstva ili zakonskih propisa koji se tiču pristupa i raspodele koristi, kao što je navedeno u stavu 1. ovog člana.
Praćenje korišćenja genetičkih resursa
1. U cilju usklađenosti, svaka Strana ugovornica se obavezuje da preduzima odgovarajuće mere, da bi omogućila praćenje i unapredila transparentnost korišćenja genetičkih resursa. Ove mere mogu uključivati:
a) određivanje jedne ili više kontrolnih tačaka, i to na sledeći način:
(i) određene kontrolne tačke bi prema potrebi prikupljale ili primale relevantne informacije koje se tiču prethodno argumentovanog pristanka, porekla genetičkih resursa, utvrđivanja međusobno dogovorenih ugovornih uslova, i/ili korišćenja genetičkih resursa;
(ii) svaka Strana, na odgovarajući način i u zavisnosti od posebnih karakteristika određene kontrolne tačke, traži od korisnika genetičkih resursa da pruže pomenutoj kontrolnoj tački informacije koje su navedene u gore navedenom stavu. Svaka Strana preduzima odgovarajuće, efikasne i proporcionalne mere, da bi reagovala na pojavu bilo kakvog odstupanja od navedenih zahteva;
(iii) ne dovodeći u pitanje odredbe koje se tiču zaštite poverljivih informacija, svaka Strana ugovornica se obavezuje da prema potrebi stavi na raspolaganje relevantnim državnim organima, Strani ugovornici koja daje prethodno argumentovani pristanak i Centralnoj instituciji za razmenu specijalizovanih informacija, koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa sve informacije, uključujući i one sadržane u međunarodno priznatim sertifikatima o usaglašenosti u slučajevima gde ovakvi sertifikati postoje;
(iv) kontrolne tačke moraju da budu efikasne i trebalo bi da imaju funkcije koje su relevantne za implementaciju ovog podstava (a). One bi trebalo da budu nadležne za korišćenje genetičkih resursa ili za prikupljanje relevantnih informacija, između ostalog, u bilo kojoj fazi istraživanja, razvoja, inoviranja, procesa predkomercijalizacije ili komercijalizacije.
b) podsticanje korisnika i snabdevača genetičkih resursa da u međusobno dogovorene ugovorne uslove uključe odredbe koje se tiču razmene informacija o implementaciji ovih uslova, uključujući ih kroz zahteve o izveštavanju; i
v) podsticanje da se za komunikaciju koriste isplativi i ekonomični sistemi.
2. Dozvola ili njen ekvivalent koji se izdaje u skladu sa članom 6. stav 3(d) i dostavlja Centralnoj instituciji za razmenu specijalizovanih informacija, koje se odnose na pristup i raspodelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa, smatra se međunarodno priznatim sertifikatom o usklađenosti.
3. Međunarodno priznat sertifikat o usklađenosti služi kao dokaz da je genetičkim resursima, na koje se dati sertifikat odnosi, pristupljeno na način koji je u skladu sa prethodno argumentovanim pristankom i međusobno dogovorenim ugovornim uslovima, kao i domaćim zakonodavstvom ili propisima koji se tiču pristupa i raspodele koristi koji važe u državi iz koje je Strana ugovornica koja daje prethodno argumentovan pristanak.
4. Međunarodni sertifikat o usklađenosti mora da sadrži, osim u slučajevima kada se neka od dole navedenih informacija smatra poverljivom, minimum informacija o:
a) nazivu organa koji je izdao sertifikat;
b) datumu izdavanja sertifikata;
v) nazivu snabdevača;
g) jedinstvenom identifikacionom broju sertifikata;
d) licu ili privrednom društvu kome je dat prethodno argumentovani pristanak;
đ) nameni ili genetičkim resursima na koje se sertifikat odnosi;
e) potvrdi da su ugovoreni međusobno dogovoreni ugovorni uslovi;
ž) potvrdi da je pribavljen unapred argumentovani pristanak; i
z) vrsti upotrebe (komercijalna i/ili nekomercijalna).
Usaglašenost sa međusobno ugovorenim uslovima
1. Prilikom implementacije člana 6. stav 3. tač. (e) i (z), i člana 7. sve Strane ugovornice se obavezuju da podstiču snabdevače i korisnike genetičkih resursa i/ili tradicionalnih znanja vezanih za genetičke resurse, da prilikom sklapanja međusobno dogovorenih ugovornih uslova, u ovakve dokumente unesu i odredbe koje će se ticati rešavanja sporova, i to:
a) naziv Suda koji će biti nadležan za proces rešavanja sporova;
b) zakon koji će se primenjivati na rešavanje sporova; i/ili
v) alternativne opcije za rešavanje sporova, kao što su medijacija ili arbitraža.
2. Svaka strana se obavezuje da omogući pravo na traženje odštete u skladu sa svojim pravnim sistemom i propisima, kada dođe do spora u vezi sa međusobno dogovorenim ugovornim uslovima.
3. Svaka Strana po potrebi preduzima efikasne mere, koje se tiču:
a) pristupa pravdi; i
b) korišćenja mehanizama koji se tiču obostranog priznanja, prihvatanja i sprovođenja stranih presuda i arbitražnih odluka koje se odnose na Strane u sporu.
4. Konferencije Strana koja istovremeno služi kao sastanak Strana ugovornica ovog Protokola proverava efikasnost primene ovog člana, u skladu sa članom 31. ovog Protokola.
Unapred pripremljen model odredbi ugovora
1. Svaka Strana prema potrebi podstiče razvoj, korišćenje i ažuriranje sektorskih i međusektorskih unapred pripremljenih modela/obrazaca ugovornih klauzula, koje će biti sadržane u međusobno dogovorenim ugovornim uslovima.
2. Konferencija Strana, koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog Protokola, periodično prikuplja postojeće sektorske i međusektorske gotove modele/obrasce odredbi ugovora.
Kodeksi ponašanja, smernice i najbolje prakse i/ili standardi
1. Svaka Strana ugovornica prema potrebi podstiče razvoj, ažuriranje i korišćenje dobrovoljnih kodeksa ponašanja, smernica i primera najbolje prakse i/ili standarda koji se tiču pristupa i raspodele koristi.
2. Konferencija Strana, koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog Protokola, periodično prikuplja primerke dobrovoljnih kodeksa ponašanja, smernica, kao i primera najbolje prakse i/ili standarda i razmatra usvajanje posebnih kodeksa ponašanja, smernica i najboljih praksi i/ili standarda.
Svaka Strana ugovornica se obavezuje da preduzima mere u cilju podizanja javne svesti o važnosti genetičkih resursa i tradicionalnih znanja koja se odnose na genetičke resurse, kao i o drugim relevantnim pitanjima koja se tiču pristupa i raspodele koristi. Ove mere mogu uključivati, između ostalog:
a) promovisanje ovog Protokola i njegovog cilja;
b) organizaciju sastanaka autohtonih i lokalnih zajednica i relevantnih interesnih grupa;
v) osnivanje i vođenje službe za informisanje, koja bi pružala usluge autohtonim i lokalnim zajednicama i relevantnim interesnim grupama;
g) širenje informacija preko Nacionalne centralne institucije za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa;
d) promociju dobrovoljnih kodeksa ponašanja, smernica i primera najbolje prakse i/ili standarda uz učešće i konsultacije sa autohtonim i lokalnim zajednicama i relevantnim interesnim grupama;
đ) podsticanje razmene iskustava na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou prema potrebi;
e) obrazovanje i obuku snabdevača i korisnika genetičkih resursa i tradicionalnih znanja koja se odnose na genetičke resurse, a tiču se njihovih obaveza prilikom pristupa i raspodele koristi;
ž) učešće autohtonih i lokalnih zajednica i relevantnih interesnih grupa u implementaciji ovog protokola; i
z) podizanje javne svesti o protokolima i procedurama autohtonih i lokalnih zajednica.
1. Strane ugovornice sarađuju u cilju izgradnje kapaciteta i jačanja ljudskih resursa i institucionalnih kapaciteta, radi efikasnog sprovođenja ovog Protokola u zemljama u razvoju, koje su Strane ugovornice ovog Protokola, posebno u najmanje razvijenim zemljama među kojima su male ostrvske države, kao i u državama Strana ugovornica čija je privreda u procesu tranzicije, uključujući saradnju preko postojećih globalnih, regionalnih, podregionalnih i nacionalnih institucija i organizacija. U ovom kontekstu, Strane ugovornice bi trebalo da olakšaju učešće autohtonih i lokalnih zajednica i relevantnih interesnih grupa, uključujući nevladine organizacije i privatni sektor.
2. U cilju jačanja kapaciteta, razvoja i implementacije ovog Protokola i u skladu sa relevantnim odredbama Konvencije, u potpunosti se uzimaju u obzir potrebe za finansijskim sredstvima koje imaju Strane ugovornice koje pripadaju zemljama u razvoju, najmanje razvijene zemlje, kao i male ostrvske države i zemlje čija je privreda u procesu tranzicije.
3. Da bi se utvrdile adekvatne mere neophodne za implementaciju ovog Protokola, Strane ugovornice koje pripadaju zemljama u razvoju, a posebno najmanje razvijene zemlje, među kojima se nalaze i male ostrvske države, kao i Strane ugovornice čija je privreda u procesu tranzicije, bi trebalo da primene metodu samoprocene da bi identifikovale sopstvene nacionalne potrebe za određenim kapacitetima, kao i svoje nacionalne prioritete. Pri tome, pomenute Strane ugovornice bi trebalo da prepoznaju i identifikuju potrebe za kapacitetima i prioritete svojih autohtonih i lokalnih zajednica i relevantnih interesnih grupa, a posebno potrebe za odgovarajućim kapacitetima i prioritete vezane za učešće žena.
4. U svrhu podrške izgradnji i razvoju kapaciteta radi implementacije ovog protokola, mogu se, između ostalog, razmotriti sledeće ključne oblasti:
a) kapaciteti za implementaciju i harmonizaciju sa obavezama ovog Protokola;
b) kapaciteti za ugovaranje međusobno dogovorenih ugovornih uslova;
v) kapaciteti za razvoj, implementaciju i sprovođenje domaćeg zakonodavstva i administrativnih mera ili politika, vezanih za pristup i raspodelu koristi; i
g) kapaciteti zemalja, kako bi se razvile sopstvene istraživačke mogućnosti i tako dodaju vrednost svojim genetičkim resursima.
5. Mere, u skladu sa st. 1, 2, 3. i 4. mogu, između ostalog, uključivati:
a) pravni i institucionalni razvoj;
b) promovisanje jednakosti i pravičnosti u pregovorima, na primer kroz organizovanje obuke za ugovaranje međusobno dogovorenih ugovornih uslova;
v) praćenje i sprovođenje usklađenosti propisa;
g) korišćenje najboljih dostupnih alata i sistema za komunikaciju kao što je internet, radi aktivnosti koje se tiču pristupa i raspodele koristi;
d) razvoj i korišćenje metoda za vrednovanje;
đ) istraživanja vezana za pronalaženje korisnih svojstava, procesa i proizvoda u prirodi sa mogućnostima za komercijalnu upotrebu i taksonomske studije;
e) prenos tehnologija, infrastrukturne i tehničke kapacitete koji bi omogućili da ovakav prenos tehnologija bude održiv;
ž) unapređenje doprinosa aktivnosti vezanih za pristup i raspodelu koristi radi očuvanja biološke raznovrsnosti i održivog korišćenja njenih komponenti;
z) posebne mere kojima se povećava kapacitet relevantnih interesnih grupa u vezi sa pristupom i raspodelom koristi; i
i) posebne mere kojima se uvećavaju kapaciteti autohtonih i lokalnih zajednica gde se stavlja akcenat na unapređenje učešća žena koje su deo ovih zajednica, u odnosu na pristup genetičkim resursima i/ili tradicionalnim znanjima vezanim za genetičke resurse.
6. Informacije o izgradnji i razvoju kapaciteta, koje se tiču inicijativa na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, koje su pokrenute u skladu sa gore navedenim st. 1, 2, 3, 4. i 5. trebalo bi da budu dostavljene Centralnoj instituciji za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa, uključujući ovde i informacije o podsticanju sinergije i koordinacije u procesu izgradnje i razvoja kapaciteta za pristup i raspodelu koristi.
U skladu sa čl. 15, 16, 18. i 19. Konvencije, Strane ugovornice se obavezuju da sarađuju i zajedno rade na tehničkim i naučnim istraživanjima i razvojnim programima, uključujući aktivnosti vezane za biotehnološka istraživanja. Strane ugovornice preuzimaju obavezu da promovišu i podstaknu pristup tehnologijama i prenosu tehnologija kako bi se zemljama u razvoju, koje su ugovornice ovog protokola, posebno najmanje razvijenim zemljama, među kojima su i male ostrvske države u razvoju, kao i Stranama ugovornicama čija je privreda u procesu tranzicije, omogućio razvoj i jačanje stabilne i održive tehnološke i naučne baze u svrhu postizanja ciljeva Konvencije i ovog protokola. Tamo gde je moguće i primenljivo, sve aktivnosti koje se tiču saradnje se realizuju na teritoriji Strane ili Strana ugovornica koje isporučuju genetičke resurse tj. u zemlji ili zemljama porekla ovih resursa ili na teritoriji Strane ili Strana ugovornica koje su stekle genetičke resurse u skladu sa odredbama Konvencije.
Strane koje nisu ugovornice Protokola
Strane ugovornice podstiču Strane koje nisu potpisnice ovog Protokola, da se pridržavaju odredbi ovog Protokola i da pruže odgovarajuće informacije Centralnoj instituciji za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa.
Finansijski mehanizmi i finansijska sredstva
1. Strane ugovornice uzimaju u obzir odredbe člana 20. Konvencije, prilikom razmatranja finansijskih sredstava radi implementacije ovog Protokola.
2. Finansijski mehanizmi Konvencije istovremeno služe i kao finansijski mehanizmi ovog protokola.
3. Konferencija Strana, koja istovremeno predstavlja i sastanak Strana ugovornica ovog protokola, razmatra potrebe za finansijskim sredstvima Strana ugovornica ovog protokola koje se svrstavaju u zemlje u razvoju, najmanje razvijene zemlje i male ostrvske države, kao i države čija je privreda u procesu tranzicije i daje uputstva za korišćenje postojećih finansijskih mehanizama, navedenih u stavu 2. ovog člana, radi izgradnje i razvoja kapaciteta koji su navedeni u članu 22. ovog protokola, kao i prioritete i potrebe za adekvatnim kapacitetima autohtonih i lokalnih zajednica koje pripadaju gore navedenim Stranama ugovornicama, posebno vodeći računa o potrebama žena koje su članice ovih zajednica.
4. U kontekstu stava 1. ovog člana Strane ugovornice takođe uzimaju u obzir potrebe Strana ugovornica ovog protokola koje se svrstavaju u zemlje u razvoju, najmanje razvijene zemlje kojima pripadaju i male ostrvske države i zemlje čija je privreda u procesu tranzicije, kao i njihove napore da identifikuju i realizuju svoje potrebe vezane za razvoj i izgradnju kapaciteta, radi implementacije ovog protokola.
5. Uputstva koja se tiču finansijskih mehanizama Konvencije, uključujući i one mehanizme koji su dogovoreni pre usvajanja ovog protokola, a koji su bitni za donošenje odluka na Konferenciji Strana, primenjuju se, mutatis mutandis, na odredbe ovog člana.
6. Strane ugovornice ovog protokola koje se svrstavaju u razvijene zemlje, mogu da obezbede finansijska sredstva i druge resurse preko bilateralnih, regionalnih i multilateralnih kanala, kako bi omogućile Stranama ugovornicama koje se svrstavaju u zemlje u razvoju i zemljama čija je privreda u procesu tranzicije, da ispune obaveze propisane ovim Protokolom.
Konferencija Strana u svojstvu sastanka Strana
1. Konferencija Strana potpisnica Konvencije istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola.
2. Strane potpisnice Konvencije koje nisu Strane ovog protokola mogu prisustvovati Konferenciji Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, u svojstvu posmatrača. Kada Konferencija Strana istovremeno ima i ulogu sastanka Strana ugovornica ovog protokola, odluke u vezi ovog protokola donose samo Strane ugovornice ovog protokola.
3. Kada Konferencija Strana istovremeno služi kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, svaki član Biroa Konferencije Strana koji predstavlja neku Stranu potpisnicu Konvencije, ali koja u tom trenutku nije Strana ugovornica ovog protokola, zamenjuje se drugim članom koga biraju Strane ugovornice ovog protokola među sobom.
4. Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, redovno kontroliše implementaciju ovog protokola i u okviru svog mandata donosi odluke neophodne za efikasnost njegove implementacije. Ona izvršava funkcije koje su joj date u nadležnost ovim protokolom, i:
a) daje preporuke o svemu što je neophodno za implementaciju ovog Protokola;
b) osniva takva pomoćna tela koja se smatraju neophodnim za implementaciju Protokola;
v) traži i koristi, kada je to potrebno, usluge i saradnju, kao i informacije od nadležnih međunarodnih organizacija kao i međuvladinih i nevladinih tela;
g) uspostavlja formu i intervale za slanje informacija koje će biti dostavljane u skladu sa članom 29. ovog protokola i razmatra ove informacije, kao i izveštaje dostavljene od strane bilo kog pomoćnog tela;
d) razmatra i usvaja, kao što je propisano, amandmane na ovaj Protokol i njegov Aneks, kao i sve dodatne anekse na ovaj protokol, koji se smatraju neophodnim za implementaciju ovog protokola; i
đ) vrši druge funkcije koje može zahtevati implementacija ovog protokola.
5. Poslovnik o radu Konferencije Strana i finansijske procedure koje se primenjuju saglasno Konvenciji, primenjuju se mutatis mutandis u okviru ovog protokola, osim ako Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, konsenzusom ne odluči drugačije.
6. Prvu sednicu Konferencije Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, saziva Sekretarijat i održava se istovremeno sa prvim sastankom Konferencije Strana, koji je zakazan dan nakon stupanja na snagu ovog protokola. Naredni redovni sastanci Konferencije Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, održavaju se istovremeno sa redovnim sastancima Konferencije Strana, osim ako Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola ne odluči drugačije.
7. Vanredni sastanci Konferencije Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, održavaju se u nekom drugom periodu koji Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola smatra neophodnim, ili na pismeni zahtev bilo koje Strane ugovornice, pod uslovom da u roku od šest meseci od trenutka kada ovaj zahtev Sekretarijat dostavlja Stranama ugovornicama, on bude podržan od strane bar jedne trećine Strana ugovornica.
8. Ujedinjene nacije, njihove specijalizovane agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i bilo koja njihova država članica ili posmatrač, koja nije Strana Konvencije, mogu imati ulogu posmatrača na sastanku Konferencije Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola. Svako telo ili agencija, bilo nacionalna ili međunarodna, vladina ili nevladina, kvalifikovana za pitanja obuhvaćena ovim protokolom, a koja je obavestila Sekretarijat o svojoj želji da bude predstavljena kao posmatrač na sednici Konferencije Strana, koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog Protokola, može dobiti dopuštenje ukoliko bar jedna trećina prisutnih Strana ne uloži prigovor. Osim ako nije drugačije predviđeno ovim članom, prihvatanje i učešće posmatrača regulisano je Poslovnikom o radu kao što je navedeno u stavu 5. ovog člana.
1. Svako pomoćno telo koje je ustanovljeno od strane ili prema odredbama Konvencije, može služiti ovom protokolu i nakon donošenja odluke Konferencije Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola. U odluci o osnivanju bilo kojeg pomoćnog tela navode se i njegove nadležnosti.
2. Strane Konvencije koje nisu Strane ugovornice ovog protokola, mogu učestvovati na sastancima ovih pomoćnih tela u ulozi posmatrača. Kada pomoćno telo Konvencije istovremeno služi i kao pomoćno telo ovog Protokola, odluke koje se odnose na ovaj protokol donose samo one Strane koje su Strane ugovornice ovog protokola.
3. Kada pomoćno telo Konvencije vrši svoje funkcije u pogledu pitanja koja se odnose na ovaj protokol, svaki član Biroa takvog pomoćnog tela koji predstavlja Stranu Konvencije, koja u datom trenutku nije Strana ugovornica ovog protokola, zamenjuje se drugim članom koga Strane ugovornice ovog protokola biraju među sobom.
1. Sekretarijat osnovan članom 24. Konvencije, istovremeno služi i kao Sekretarijat ovog protokola.
2. Sve odredbe iz člana 24. stav 1. Konvencije, koje se tiču funkcija Sekretarijata primenjuju se, mutatis mutandis, na ovaj protokol.
3. Troškove usluga Sekretarijata nastale samo u svrhu sprovođenja ovog Protokola snose za sada Strane. Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, na svom prvom sastanku odlučuje o neophodnom budžetskom aranžmanu za ovu svrhu.
Svaka Strana se obavezuje da prati implementaciju svojih obaveza koje proističu iz ovog protokola i da dostavlja, u intervalima i u formatu koje zahteva Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, izveštaje o merama koje su preduzete u svrhu implementacije ovog protokola Konferenciji Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola.
Procedure i mehanizmi kojima se promoviše usklađivanje sa ovim protokolom
Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, na svom prvom sastanku razmatra i odobrava procedure za saradnju, kao i institucionalne mehanizme kojima se promoviše usklađivanje sa odredbama ovog protokola i bavi se slučajevima neusaglašenosti. Ovakve procedure i mehanizmi sadrže savetodavne odredbe i pružaju pomoć, gde je to potrebno. Pomenute procedure ne dovode u pitanje i odvojene su od procedura koje se odnose na rešavanje sporova, kao i od mehanizama obuhvaćenih članom 27. Konvencije.
Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, četiri godine nakon stupanja na snagu ovog protokola i u intervalima koje odredi Konferencija Strana koja istovremeno služi i kao sastanak Strana ugovornica ovog protokola, vrši procenu efikasnosti primene ovog protokola.
Ovaj protokol otvoren je za potpisivanje za Strane ugovornice Konvencije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, počevši od 2. februara 2011. godine do 1. februara 2012. godine.
1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja pedesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja država ili organizacija regionalnih ekonomskih integracija koje su Strane Konvencije.
2. Za svaku državu ili organizaciju regionalne ekonomske integracije koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ili mu pristupi, posle deponovanja pedesetog instrumenta, u skladu sa gore navedenim stavom 1, ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma na koji data država ili organizacija regionalne ekonomske integracije deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ili na dan kada u datoj državi ili organizaciji regionalne ekonomske integracije Konvencija stupi na snagu, zavisno od toga koji je od ovih datuma kasniji.
3. U svrhu gore navedenih stavova 1. i 2, bilo koji instrument koji deponuje organizacija regionalne ekonomske integracije, ne računa se kao dodatni, uz one koje deponuju države članice pomenute organizacije.
Na ovaj protokol se ne mogu stavljati rezerve.
1. U bilo kom trenutku, dve godine nakon datuma stupanja na snagu ovog protokola za određenu Stranu ugovornicu, ta Strana ugovornica može istupiti iz ovog protokola, davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru.
2. Svako takvo istupanje stupa na snagu godinu dana nakon što je Depozitar primio obaveštenje o istupanju, ili u nekom kasnijem roku navedenom u obaveštenju o istupanju iz Protokola.
Original ovog protokola, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako autentični, deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Kao potvrdu toga, dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol na navedene datume.
Sačinjeno u Nagoji, 29. oktobra 2010. godine.
Novčana i nenovčana korist
1. Novčana dobit može uključivati, ali nije strogo ograničena na:
a) pristup novčanim naknadama prikupljenim po uzorku ili na neki drugi način;
b) avansno plaćanje;
v) plaćanje u ratama;
g) plaćanje autorskih prava;
d) plaćanje novčanih nadoknada za izdavanje dozvole za komercijalizaciju;
đ) posebne naknade koje se plaćaju investicionim fondovima koji se bave očuvanjem i održivim korišćenjem biološke raznovrsnosti i njenih komponenti;
e) plate i povlašćene uslove, ako o ovome postoji međusoban dogovor;
ž) finansiranje istraživanja;
z) zajednička ulaganja;
i) zajedničko vlasništvo nad relevantnim pravima na intelektualnu svojinu.
2. Nenovčane koristi mogu uključivati, ali nisu strogo ograničene na:
a) razmenu rezultata istraživanja i razvojnih programa;
b) saradnju i doprinos naučnim istraživanjima i razvojnim programima, posebno aktivnostima vezanim za biotehnološka istraživanja, ako je moguće na teritoriji Strane ugovornice koja obezbeđuje genetičke resurse;
v) učešće u razvijanju proizvoda;
g) saradnju, zajednički rad i doprinos obrazovnim programima i programima obuka;
d) pristup genetičkim resursima koji se nalaze u objektima van svog prirodnog staništa (ex situ) i vezanim bazama podataka;
đ) prenos znanja i tehnologija isporučiocu genetičkih resursa pod pravednim i najpovoljnijim uslovima, uključujući i koncesije i povlašćene uslove ako je tako dogovoreno, a posebno znanja i tehnologije koje se tiču korišćenja genetičkih resursa, uključujući biotehnologiju ili drugih relevantnih stvari za očuvanje i održivo korišćenje biloške raznovrsnosti;
e) jačanje kapaciteta za prenos tehnologija;
ž) izgradnju institucionalnih kapaciteta;
z) ljudske i materijalne resurse kojima se jačaju administrativni kapaciteti, kao i kapaciteti za sprovođenje odredbi koje se tiču pristupa;
i) obuke koje se tiču genetičkih resursa, uz puno učešće zemalja isporučilaca genetičkih resursa, i ako je moguće u zemljama iz kojih potiču genetički resursi;
j) pristup naučnim informacijama koje su relevantne za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uključujući biološke popise vrsta i taksonomske studije;
k) doprinos lokalnoj privredi;
l) istraživanja usmerena ka prioritetnim potrebama kao što su zdravlje i bezbednost hrane, uzimajući u obzir domaće upotrebe genetičkih resursa na teritoriji Strane ugovornice koja isporučuje genetičke resurse;
lj) institucionalne i poslovne odnose koji mogu nastati kao rezultat ugovora o pristupu i raspodeli koristi, kao i dalje aktivnosti vezane za saradnju;
m) obezbeđivanje koristi koje se tiču hrane i sredstava za život;
n) društveno priznanje;
nj) zajedničko vlasništvo nad relevantnim pravima na intelektualnu svojinu.
ČLAN 3
Za sprovođenje međunarodnih obaveza preuzetih Protokolom iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti u Republici Srbiji nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".