POSLOVNIKGRADSKOG VEĆA GRADA SOMBORA("Sl. list Grada Sombora", br. 16/2018 - prečišćen tekst) |
Ovim poslovnikom uređuje se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća grada Sombora (u daljem tekstu: Veće), njegovih radnih tela i druga pitanja od značaja za rad Veća.
Veće je izvršni organ grada Sombora (u daljem tekstu: Grad), sa nadležnostima utvrđenim zakonom i Statutom Grada Sombora (u daljem tekstu: Statut).
Veće predstavlja gradonačelnik, kao predsednik Veća.
U odsustvu gradonačelnika, Veće predstavlja zamenik gradonačelnika, odnosno član Veća koga odredi gradonačelnik.
Veće ima pečat okruglog oblika u skladu sa članom 4. Statuta grada.
Rad Veća dostupan je javnosti.
Javnost rada Gradskog veća obezbeđuje se u skladu sa Zakonom i Statutom grada Sombora.
Veće radi i odlučuje na sednici.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe Veća obavlja Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove.
Veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 9 članova Veća.
Gradonačelnik je predsednik Veća.
Zamenik gradonačelnika je član Veća po funkciji.
Gradonačelnik (u daljem tekstu: predsednik Veća), saziva i predsedava sednicama Veća, potpisuje akte Veća, daje članovima Veća posebna zaduženja, zastupa stavove Veća na sednicama Skupštine grada (u daljem tekstu: Skupština), stara se o javnosti rada Veća i vrši druge poslove u skladu sa Statutom, opštim aktima Grada i ovim poslovnikom.
Članovi Veća obavljaju poslove u oblastima određenim aktom o izboru, a ukoliko aktom o izboru to nije učinjeno, Veće određuje oblasti za čije praćenje su zaduženi, polazeći od njihove stručnosti i stečenog iskustva.
Članovi Veća odgovorni su za praćenje stanja i sprovođenje stavova Veća u oblastima za koje su zaduženi, kao i za blagovremeno pokretanje inicijativa pred Većem za razmatranje pitanja iz nadležnosti Veća u odgovarajućoj oblasti.
Članovi Veća, po svojoj inicijativi ili na zahtev Veća, obaveštavaju Veće o izvršavanju zaključaka Veća i realizaciji drugih zadataka koje im poveri Veće.
Članovi Veća, po pravilu, rukovode radnim telima Veća.
Za razmatranje i davanje predloga o pitanjima iz svoje nadležnosti, kao i za obavljanje određenih zadataka iz svoje nadležnosti, Veće može obrazovati komisije kao stalna radna tela.
Veće može obrazovati povremena radna tela radi obavljanja određenog zadatka. Mandat povremenog radnog tela prestaje izvršenjem zadatka i podnošenjem izveštaja Veću.
Stalna i povremena radna tela (u daljem tekstu: radna tela) obrazuju se aktom Veća kojim se određuju njihovi zadaci, utvrđuje broj i sastav članova i vreme na koje se imenuju.
Predsednik radnog tela je, po pravilu, član Veća zadužen za oblast za koju se radno telo obrazuje.
Članovi radnih tela su članovi Veća i zaposleni u Gradskoj upravi, a mogu biti i pojedinci - stručnjaci za određena pitanja.
Predsednika i članove radnog tela imenuje Veće, tako da članovi Veća čine većinu.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po svojoj inicijativi ili na inicijativu jedne trećine članova radnog tela, a dužan je sednicu sazvati na zahtev predsednika Veća.
Predsednik Veća može sazvati sednicu radnog tela, ukoliko to, na njegov zahtev, ne učini predsednik radnog tela.
Sednici radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, predsednik Veća i članovi Veća koji nisu članovi radnog tela.
Sednici radnog tela mogu, po pozivu, prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se članovima radnog tela i obrađivaču najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
Radno telo, po pravilu, ne razmatra materijal bez prisustva obrađivača.
Radno telo može odložiti razmatranje pojedine tačke dnevnog reda ako sednici ne prisustvuje pozvani predstavnik obrađivača.
Radno telo može da zaključi da se materijal vrati na doradu obrađivaču.
Radno telo radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
O pitanjima koja su razmatrana na sednici radnog tela, radno telo podnosi izveštaj Veću, koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela.
Ako pojedini članovi radnog tela imaju različito mišljenje, odnosno predlog o određenim pitanjima, ta mišljenja, odnosno predlozi, na njihov zahtev, unose se u izveštaj radnog tela kao izdvojena mišljenja.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: imena prisutnih, ime predsedavajućeg na sednici, ako sednicom ne predsedava predsednik radnog tela, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci radnog tela i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član radnog tela.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe radnih tela Veća obavljaju odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave.
Veće obrazuje Privredni savet.
Privredni savet prati donošenje i promenu strategije i planova privrednog razvoja, prati sprovođenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja, daje inicijative vezane za ekonomski razvoj i mišljenje o prioritetnim projektima lokalnog ekonomskog razvoja i planu kapitalnih investicija, prati aktivnosti na promovisanju privrednih potencijala grada, daje predloge za unapređenje rada gradske uprave (a posebno organizacione jedinice gradske uprave koja se bavi poslovima lokalnog ekonomskog razvoja), javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi čiji je osnivač Skupština grada radi poboljšanja uslova za privređivanje u gradu.
Privredni savet obaveštava Gradsko veće da se određenim predlogom odluke ili drugog akta Skupštine grada, odnosno Gradonačelnika utiče na položaj privrednih subjekata, a naročito ako se radi o programima podrške privredi odnosno o izmeni politike lokalnih javnih prihoda.
Predsednika, zamenika i 13 članova Privrednog saveta imenuje Veće većinom glasova od ukupnog broja članova Veća, na vreme trajanja mandata Veća.
Predsednik Privrednog saveta po pravilu imenuje se iz reda privrednika, odnosno preduzetnika.
Veće upućuje javni poziv udruženjima građana, privrednim udruženjima i preduzetnicima, kao i građanima preko mesnih zajednica, da predlože članove Privrednog saveta. U javnom pozivu određuje se primereni rok za dostavljanje predloga.
Predlozi iz stava 2. ovog člana moraju biti obrazloženi.
Veće je dužno da u roku od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana imenuje predsednika, zamenika i članove Privrednog saveta.
Najmanje jedna trećina članova Privrednog saveta imenuje se iz reda privrednika i preduzetnika, odnosno njihovih udruženja.
Privredni savet radi i odlučuje na sednici.
Privredni savet radi kada je sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednicu Privrednog saveta saziva predsednik Privrednog saveta na sopstvenu inicijativu ili na predlog trećine članova Privrednog saveta ili predsednika Veća.
Poziv za sednicu Privrednog saveta sa predlogom dnevnog reda i materijalom, dostavlja se članovima Privrednog saveta, predsedniku Veća, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 3 dana pre održavanja sednice.
Na sednicu Privrednog saveta mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Sednici Privrednog saveta mogu prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja.
Privredni savet donosi zaključke, preporuke i mišljenja.
Akte iz stava 1. ovog člana potpisuje predsednik Privrednog saveta.
Akte iz stava 1. ovog člana Privredni savet dostavlja Skupštini, Veću i gradonačelniku sa predlogom za preduzimanje odgovarajućih mera iz nadležnosti tih organa.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe Privrednog saveta obavlja Odeljenje za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave.
Veće obrazuje Žalbenu komisiju kao kolegijalni organ koji odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija je u svom radu samostalna i radi u sastavu od 3 člana.
Žalbena komisija odlučuje većinom od ukupnog broja glasova.
Žalbena komisija donosi poslovnik o radu žalbene komisije.
Žalbena komisija ima svoj pečat prema zakonu kojim se uređuje pečat državnih organa.
Žalbena komisija najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu Gradskom veću.
Stručno-tehničke i administrativne poslove za Žalbenu komisiju vrši Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove Gradske uprave grada Sombora.
Materijale koji se razmatraju na sednici Veća pripremaju organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu su pitanja na koja se materijal odnosi.
Materijale mogu pripremati i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač Grad, i to:
- na zahtev predsednika Veća,
- na zahtev organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu je oblast, odnosno delatnost za koju je Grad osnovao ustanovu, javno preduzeće i drugu organizaciju ili
- po sopstvenoj inicijativi, kada je pitanje na koje se materijal odnosi od značaja za obavljanje delatnosti ustanove, javnog preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač Grad.
Organizacione jedinice Gradske uprave i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač Grad, dužne su da materijale koje razmatra, odnosno o kojima odlučuje Veće, pripreme u formi i na način utvrđen ovim poslovnikom.
Obrađivači materijala dužni su da materijale pripremaju u skladu sa obavezama utvrđenim propisima i u zavisnosti od konkretnih pitanja koja su od značaja za obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice.
Obrađivači su dužni da pripreme materijal na zahtev predsednika Veća, člana Veća zaduženog za oblast iz delokruga poslova obrađivača, pomoćnika gradonačelnika i načelnika Gradske uprave, u roku koji odredi lice na čiji zahtev se materijal priprema.
Obrađivači pripremaju materijal i na zahtev nadležnog ministarstva, kada se isti odnosi na obavljanje poverenih poslova iz nadležnosti Republike.
Materijali u smislu ovog pravilnika su: propisi i drugi opšti akti, pojedinačni akti i studijsko-analitički materijali.
Propisi i drugi opšti akti su: odluke, prostorni i urbanistički planovi, pravilnici, uputstva, i drugi opšti akti, uključujući autentična tumačenja i amandmane na predloge tih akata, koje organizacione jedinice Gradske uprave dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu ili radi donošenja.
Pojedinačni akti su rešenja, zaključci i drugi pojedinačni akti, koje organizacione jedinice Gradske uprave pripremaju i dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu, odnosno radi odlučivanja.
Studijsko-analitički materijali su programi, izveštaji, studije, projekti, analize, informacije i drugi materijali koje organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno ustanove, javna preduzeća ili druge organizacije koje je osnovao Grad, pripremaju za razmatranje i odlučivanje u Skupštini, odnosno za Veće.
Odluku i drugi opšti ili pojedinačni akt koji Veće predlaže Skupštini, obrađivač priprema u formi nacrta i dostavlja ga Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu.
Nacrt opšteg akta iz stava 1. ovog člana priprema se u formi u kojoj se akt donosi i sadrži:
- pravni osnov za donošenje akta
- normativni deo,
Nacrt pojedinačnog akta priprema se u formi u kojoj se akt donosi.
Uz nacrt akata iz stava 1. člana 33. Gradskom veću se, putem Odeljenja za skupštinske i izvršne poslove, dostavlja predlog zaključka koji donosi Gradsko veće koji obavezno mora da sadrži:
- pravni osnov za donošenje akta;
- razloge za donošenje sa obrazloženjem pojedinačnih predloženih rešenja;
- naznačenu visinu i način obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava;
- razloge zbog kojih akt treba doneti po hitnom postupku;
- razloge zbog kojih se predlaže da opšti akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja i
- pregled odredaba koje se menjaju.
Predlog zaključka, kada se njime nalaže obaveza činjenja, sadrži:
- pravni osnov za donošenje,
- naziv subjekta koji se obavezuje - ovlašćuje,
- mere, odnosno zadatak koji treba da bude realizovan,
- sredstva za realizaciju, ukoliko su potrebna,
- rok u kojem zadatak treba da bude realizovan i
- po potrebi, naveden način realizacije (u saradnji sa određenim subjektima i sl.).
Studijsko-analitički materijali pripremaju se u formi i sa sadržajem koji odredi Veće.
U pripremi akta koji upućuje na razmatranje Veću, a kojim se uređuju pitanja koja su od interesa za ostvarivanje nadležnosti i drugih organizacionih jedinica Gradske uprave, obrađivač je dužan da pre upućivanja akta Veću pribavi mišljenje tih organizacionih jedinica.
Kada se aktom predviđa ili predlaže obezbeđenje finansijskih sredstava, obrađivač obavezno pribavlja mišljenje Odeljenja za finansije gradske uprave.
Kada se aktom stvaraju ugovorne obaveze Grada, odnosno kada je u pitanju zaštita imovinskih prava i interesa Grada, obrađivač pribavlja saglasnost, odnosno mišljenje pravobranilaštva grada Sombora.
Organizacione jedinice Gradske uprave iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno Pravobranilaštvo grada Sombora, dužni su da mišljenje, odnosno saglasnost upute obrađivaču najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.
Rok iz stava 5. ovog člana počinje da teče danom dostavljanja zahteva za davanje mišljenja ili saglasnosti, odnosno narednog radnog dana ako je zahtev dostavljen posle 14 časova.
Po pribavljanju mišljenja, odnosno saglasnosti iz člana 41. ovog poslovnika, obrađivač usklađuje sadržinu akta sa stavovima izloženim u tim mišljenjima.
U slučaju da obrađivač ne usaglasi sadržinu akta sa stavovima pravobranilaštva grada Sombora, odnosno organizacionih jedinica Gradske uprave čije je mišljenje traženo, dužan je da to obrazloži i da dobijeno mišljenje zajedno sa aktom dostavi Veću.
Kada Veće utvrđuje predlog opšteg ili pojedinačnog akta posle sprovedene javne rasprave, obrađivač je dužan da uz nacrt akta Veću dostavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi sa obrazloženjem razloga zbog kojih nije prihvatio određene primedbe i sugestije.
Amandmane koje podnosi Veće na predlog odluke čiji je predlagač Veće, obrađivač priprema u obliku u kome ga usvaja Skupština.
Amandmane iz stava 1. ovog člana Veće dostavlja Skupštini sa predlogom da ih razmatra kao sastavni deo predloga odluke na koji se odnose.
O amandmanima koje podnose drugi predlagači na predlog odluke čiji je predlagač Veće, Veće se izjašnjava prihvatanjem ili ne prihvatanjem amandmana i o tome obaveštava Skupštinu.
O amandmanima koje podnose drugi predlagači na predlog odluke čiji predlagač nije Veće, Veće daje mišljenje Skupštini.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština, Veće odmah po prijemu dostavlja obrađivaču propisa.
Ako obrađivač oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana osnovan, dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema predloga pripremi i dostavi Veću predlog autentičnog tumačenja u obliku u kome treba da ga usvoji Skupština.
Ako obrađivač smatra da predlog iz stava 1. ovog člana nije osnovan, obaveštava o tome Veće, uz navođenje razloga zbog kojih smatra da predlog nije osnovan.
Ako Veće ne prihvati stav obrađivača o neosnovanosti predloga iz stava 1. ovog člana, naložiće mu da u roku koji ne može biti duži od 15 dana, sačini predlog autentičnog tumačenja propisa čije je autentično tumačenje traženo.
Ako Veće prihvati stav obrađivača da predlog nije osnovan, obaveštava o tome Skupštinu uz navođenje razloga zbog kojih smatra da predlog nije osnovan.
Ako za razmatranje pojedinih akata ili materijala postoji neodložna potreba, odnosno ako bi razmatranje tog akta ili materijala u utvrđenim rokovima imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, privrednih subjekata, ustanova ili drugih organa i organizacija u Gradu, odnosno obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice Gradske uprave, takav akt odnosno materijal priprema se po hitnom postupku.
Organizacione jedinice Gradske uprave iz člana 41. ovog poslovnika i Pravobranilaštvo grada Sombora dužni su da mišljenje o aktu odnosno materijalu koji se priprema po hitnom postupku daju narednog radnog dana od dana njegovog dostavljanja, s tim da se rok računa na način utvrđen u članu 37. ovog poslovnika.
Materijali koji se pripremaju na način utvrđen ovim članom moraju imati oznaku "hitno", a razlozi hitnosti moraju biti posebno obrazloženi.
Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove gradske uprave evidentira sve prispele materijale i proverava da li je materijal pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ukoliko materijal nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, nadležna služba će odmah nakon uočenih nepravilnosti, obavestiti o tome obrađivača i vratiti materijal radi korigovanja.
Ukoliko obrađivač ne prihvati razloge iz kojih je Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove gradske uprave vratilo materijal, obavestiće o tome načelnika Gradske uprave, koji daje konačnu ocenu podobnosti materijala za razmatranje na sednici Veća.
Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove gradske uprave dostavlja predsedniku Veća izveštaj o svim prispelim materijalima podobnim za razmatranje, radi utvrđivanja predloga dnevnog reda.
2. Sazivanje sednice i dnevni red
Predsednik Veća saziva sednicu Veća, po pravilu, pisanim putem, predlaže dnevni red i predsedava sednicom.
U slučaju odsustva ili sprečenosti predsednika Veća, sednicu može sazvati i njome predsedavati, zamenik gradonačelnika ili drugi član Veća koga odredi predsednik Veća.
Sednica Veća saziva se najkasnije 3 dana pre njenog održavanja.
Sednica se može sazvati i u kraćem roku, kada za to postoje opravdani razlozi.
Uz poziv za sednicu, članovima Veća dostavlja se predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice, materijali za razmatranje i odlučivanje i izveštaj radnog tela po određenoj tački dnevnog reda, ukoliko ih je radno telo razmatralo.
U izuzetnim slučajevima, zbog hitnosti, sednica veća može biti sazvana telefonom.
Predsednik Veća određuje kome se upućuje poziv sa materijalom za sednicu.
Na sednicu Veća obavezno se pozivaju pomoćnici gradonačelnika, sekretar Skupštine grada i radnik na poslovima informisanja i odnosa sa javnošću.
Predlog dnevnog reda može se dopuniti na sednici i materijal uz takav predlog uručiti na samoj sednici, samo kada se radi o pitanjima o kojima treba odlučiti po hitnom postupku, u skladu sa ovim poslovnikom.
3. Održavanje, tok sednice i odlučivanje
Veće radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Veća.
U radu Veća, po pozivu, učestvuju bez prava odlučivanja, rukovodeći radnici Odeljenja Gradske uprave i predstavnici preduzeća, odnosno javnih službi čiji je osnivač Grad, kao i predstavnici mesnih zajednica, udruženja građana i drugih organizacija zainteresovanih za pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Predsednik Veća otvara sednicu i pristupa utvrđivanju dnevnog reda.
Pre usvajanja dnevnog reda, član Veća ima pravo da predloži izmene i dopune dnevnog reda.
Po utvrđivanju dnevnog reda, pristupa se usvajanju zapisnika sa prethodne sednice.
Član Veća ima pravo da stavi primedbe na zapisnik, o kojima odlučuje Veće prilikom usvajanja zapisnika.
Razmatranje i odlučivanje na sednici Veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Pretres se otvara o svakoj tački dnevnog reda.
Pre početka rasprave, resorni član veća daje kratko obrazloženje materijala koji se razmatra, ako predsednik Veća oceni da je to potrebno.
O predlozima za izmenu i dopunu akata datim na sednici, odnosno o pitanjima koja postave članovi Veća, kao i kada prihvatanje predloga zahteva obezbeđivanje finansijskih sredstava, pretres se može odložiti, kako bi se pribavilo pismeno izjašnjenje obrađivača i kako bi bila razmotrena mogućnost za obezbeđenje potrebnih sredstava.
Gradsko veće odlučuje na sednici, ako na njoj prisustvuje većina od ukupnog broja njegovih članova. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova, osim za pojedina pitanja o kojima se odlučuje većinom od ukupnog broja članova, i to o:
1) donošenju odluke o predlogu Statuta grada;
2) donošenju odluke o predlogu budžeta;
3) donošenju odluke o privremenom finansiranju;
4) postavljanju načelnika Gradske uprave;
5) predlogu akta o organizaciji Gradske uprave;
6) predlogu odluke o osnivanju novih pravnih lica.
Na sednici Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: ime predsedavajućeg sednicom kada ne predsedava predsednik Veća, imena odsutnih članova Veća, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana na sednici i zaključci doneti po tim pitanjima, kao i izdvojeno mišljenje člana Veća koji to zatraži.
O vođenju i čuvanju zapisnika stara se Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove.
Zapisnik potpisuju predsedavajući sednicom i ovlašćeno lice Odeljenja za skupštinske i izvršne poslove.
Član Veća i obrađivač akta koji usvaja Skupština grada mogu predložiti razmatranje pojedinog akta po hitnom postupku, s tim da su dužni da navedu i obrazlože razloge za hitan postupak.
Predlog iz stava 1. ovog člana upućuje se predsedniku Veća pre sednice ili na sednici pre utvrđivanja dnevnog reda.
5. Postavljenje i razrešenje načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave
Veće postavlja načelnika Gradske uprave (u daljem tekstu: načelnik) na osnovu javnog konkursa, na pet godina.
Obaveštenje o javnom konkursu, na osnovu odluke Veća, objavljuje nadležna služba Gradske uprave na internet prezentaciji grada Sombora i u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju za celu teritoriju Republike Srbije sa adresom internet prezentacije na kojoj je objavljen oglas.
Javni konkurs obavezno sadrži: uslove koje kandidat treba da ispunjava, dokumentaciju koja se podnosi, rok za podnošenje prijava sa dokumentacijom i naziv i adresu nadležne službe Opštinske/Gradske uprave kojoj se prijave podnose.
Nadležna služba Gradske uprave, po sprovedenom javnom konkursu, dostavlja Veću izveštaj o sprovedenom javnom konkursu sa podacima o kandidatima koji ispunjavaju sve uslove javnog konkursa i podacima o kandidatima koji ne ispunjavaju uslove.
Veće odlučuje o postavljenju načelnika nakon rasprave o svim kandidatima koji ispunjavaju uslove javnog konkursa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Veće, u zavisnosti od broja kandidata koji ispunjavaju uslove, može odlučiti da obrazuje komisiju od 3 člana Veća sa zadatkom da obavi razgovor sa kandidatima i predloži Veću za postavljenje načelnika najmanje dva kandidata.
Na akt o postavljenju načelnika svaki učesnik javnog konkursa može podneti prigovor Veću u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja o postavljenju načelnika.
Veće je dužno da odluči o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.
Odluka Veća po prigovoru je konačna.
Veće može razrešiti načelnika na njegov lični zahtev ili po predlogu za razrešenje podnetom u skladu sa Statutom.
Veće je dužno da odluči o zahtevu, odnosno predlogu za razrešenje načelnika u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, odnosno predloga Veću.
Postavljenje i razrešenje zamenika načelnika vrši se po postupku predviđenom ovim poslovnikom za postavljenje i razrešenje načelnika.
Veće donosi: rešenje, zaključak, mišljenje, preporuku, plan i program.
Veće može doneti odluku ili drugi propis samo kada je na to ovlašćeno zakonom ili Statutom.
Akt koji donosi Veće potpisuje predsednik Veća, odnosno predsedavajući sednicom na kojoj je akt donet.
Predsedavajući sednicom potpisuje izvornik akta.
Izvornik potpisan od strane predsedavajućeg sednicom i overen pečatom Veća čuva se u dokumentaciji koju vodi Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, dostavljanju subjektima na koje se odnose, čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji i objavljivanju, stara se nadležna služba.
Opšti akti koje donose Veće objavljuju se u "Službenom listu grada Sombora".
Javnost rada Veća obezbeđuje se naročito:
- obaveštavanjem javnosti o radu i donetim aktima;
- učešćem građana i/ili stručne javnosti u postupku pripreme i donošenja pojedinih odluka i drugih akata čiji je predlagač, odnosno donosilac Veće.
Veće obaveštava javnost o svom radu i donetim aktima, kao i o značajnijim pitanjima koja razmatra ili će razmatrati - davanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za štampu, davanjem intervjua, objavljivanjem informacija putem interneta i na drugi pogodan način.
Prilikom razmatranja važnijih pitanja, Veće na sednici određuje način na koji će o tome biti obaveštena javnost.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Veća i njegovih radnih tela, na internet prezentaciji organa Grada objavljuju se:
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednice Veća sa predlogom dnevnog reda,
- odluke i drugi akti doneti na sednici Veća, kao i značajniji informativni i dokumentacioni materijali vezani za rad Veća i njegovih radni htela,
- izveštaji radnih tela koji su podneti Veću povodom materijala koje su razmatrali,
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava sa obaveštenjem o održavanju javne rasprave, programom održavanja i beleškom o toku javne rasprave,
- predlozi odluka i drugih akata koje utvrdi Veće, za koje je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove.
Veće može odlučiti da o nacrtu odluke ili drugog akta koje donosi, odnosno čiji je predlagač Veće, a koje su od posebnog značaja za život i rad građana, pribavi mišljenje građana i/ili stručne javnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Veće određuje način upoznavanja javnosti sa nacrtom odluke, odnosno drugog akta (objavljivanjem nacrta na internet prezentaciji organa Grada, štampanjem i distribucijom besplatnih brošura i sličnih publikacija, organizovanjem javne rasprave i sl.), način i rokove dostavljanja primedbi i sugestija, kao i organizacionu jedinicu Gradske uprave kojoj se dostavljaju.
Organizaciona jedinica Gradske uprave je dužna da dostavljene primedbe i sugestije razmotri i u roku od 15 dana dostavi Veću obrazloženo mišljenje o dostavljenim primedbama i sugestijama.
Veće se izjašnjava o dostavljenim primedbama i sugestijama, o čemu obaveštava podnosioca, odnosno javnost, na način koji odredi Veće.
V - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Gradskog veća grada Sombora ("Službeni list ", broj 9/2009 i 13/2016).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja i ima se objaviti u "Službenom listu grada Sombora".