KODEKS PONAŠANJAU NAUČNOISTRAŽIVAČKOM RADU |
Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu (u daljem tekstu Kodeks) definiše principe integriteta u naučnoistraživačkom radu u cilju očuvanja dostojanstva profesije, razvijanja i unapređenja moralno - etičkih vrednosti, zaštite vrednosti znanja i uvažavanja i podizanja svesti o odgovornosti istraživača u naučnoistraživačkom radu, uz poštovanje principa akademske čestitosti.
(1) Kodeks se primenjuje u profesionalnom i javnom delovanju svih članova naučne zajednice čiji se naučnoistraživački rad, inovaciona delatnost ili umetničko stvaralaštvo finansiraju iz javnih fondova Republike Srbije predviđenih za ove namene.
(2) Naučnoistraživačke (NIO) i inovacione organizacije (IO), registrovani na bazi zakona o naučnoistraživačkoj i inovacionoj delatnosti dužni su da se staraju o ostvarivanju i unapređenju etičkih standarda u svojim organizacijama, u skladu sa Kodeksom i da obezbede uslove neophodne za upoznavanje članova naučnoistraživačke i inovacione zajednice sa svim pravnim pravilima koja se tiču njihovih prava i obaveza.
(3) Svi izrazi korišćeni u Kodeksu koji se odnose na fizička lica, a dati su u muškom rodu, tumače se na način da obuhvataju i osobe ženskog pola.
Postupci propisani Kodeksom ne predstavljaju zamenu za građanske, krivične, upravne, disciplinske i druge postupke koji su uređeni zakonima i opštim aktima Republike Srbije.
Poštenje u istraživanju podrazumeva poštovanje sledećih načela:
1. Iskrenost u predstavljanju ciljeva i namera istraživanja, iskrenost u preciznom i nijansiranom izveštavanju o istraživačkim metodama i postupcima, kao i u iznošenju tvrdnji u vezi s mogućim primenama istraživačkih rezultata;
2. Pouzdanost u izvođenju istraživanja (pedantnost, pažljivost i temeljitost), i u objavljivanju rezultata (ispravno, potpuno i objektivno izveštavanje);
3. Objektivnost u tumačenju i zaključivanju moraju biti zasnovani na činjenicama i podacima koji se mogu dokazati i ponovo proveriti; trebalo bi da postoji transparentnost u prikupljanju, analizi i tumačenju podataka, kao i u verifikaciji naučnog rezonovanja;
4. Nepristrasnost i nezavisnost od zainteresovanih strana, od ideoloških ili političkih interesnih grupa, i od ekonomskih ili finansijskih interesa;
5. Otvorena komunikacija u diskusiji o radu sa drugim naučnicima i/ili s javnošću. Ova otvorenost pretpostavlja odgovarajuće čuvanje i dostupnost podataka, kao i slobodan pristup podacima od strane zainteresovanih kolega;
6. Vođenje brige za učesnike i subjekte istraživanja, bilo da su oni ljudska bića, životinje, kulturni objekti ili objekti životne sredine;
7. Ispravnost u navođenju odgovarajućih literaturnih izvora (referenci) i s poštovanjem i uvažavanjem odavanju priznanja drugim kolegama za njihov rad;
8. Odgovornost prema budućim generacijama naučnika njihovim obrazovanjem uz mentorstvo i nadzor.
III ETIČKA PRAVILA U NAUČNOM RADU
Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu određuje sledeće kategorije dobre naučne prakse (dobrih naučnih običaja):
Dobra praksa korišćenja podataka: dostupnost i pristup
• Svi primarni i sekundarni podaci treba da se čuvaju na sigurnom mestu u pristupačnom obliku;
• Originalni naučni ili naučnoistraživački podaci treba da budu dokumentovani i arhivirani u određenom periodu (najmanje 5 godina, a poželjno je 10 godina);
• Istraživačke podatke treba staviti na raspolaganje kolegama koji žele da ponove studiju ili da ih uporede sa svojim nalazima;
• Sloboda kretanja naučnika, pravo na dobrovoljnu saradnju sa drugim naučnicima, sloboda izražavanja i komunikacije treba da budu garantovane.
Odgovarajuće istraživačke procedure
• Sva istraživanja bi morala da budu osmišljena i pažljivo sprovedena; nemar, žurbu i nepažnju treba izbegavati da bi se sprečile ljudske greške;
• Istraživači su dužni da ispune ono što su obećali u predlogu projekta za podršku ili finansiranje;
• Istraživači moraju nastojati da umanje štetne uticaje na životnu sredinu, i treba da budu svesni potrebe za održivo upravljanje resursima, što podrazumeva efikasno korišćenje resursa, kao i minimizaciju otpada;
• Korisnici i/ili sponzori treba da budu upozoreni na etičke i pravne obaveze istraživača, kao i moguće restrikcije koje ove obaveze mogu proizvesti;
• Korisnici i/ili sponzori morali bi da budu svesni vitalnog značaja objavljivanja rezultata istraživanja;
• Tajnost podataka ili nalaza treba poštovati i zaštititi.
Odgovornost u istraživačkim postupcima
• Svim istraživačkim objektima, bilo da su oni ljudi, životinje, kulturni, biološki, ekološki ili fizički objekti, treba rukovati s poštovanjem i brigom;
• Zdravlje, bezbednost ili dobrobit zajednice, odnosno saradnika i drugih činilaca povezanih s istraživanjima, ne treba da budu ugroženi;
• Osetljivost vezanu za starost, pol, kulturu, religiju, etničko poreklo i društvenu klasu istraživačkih objekata treba evidentirati;
• Protokole istraživanja ne treba narušavati. Ovo podrazumeva:
o dobrovoljni pristanak ispitanika da učestvuju; za maloletna lica i lica pod starateljstvom obavezan je pristanak roditelja ili staratelja,
o čuvanje ličnih podataka ispitanika u najvećoj mogućoj tajnosti, izbegavanje korišćenja dobijenih informacija van svrhe istraživanja;
• Upotreba životinja u istraživanju prihvatljiva je samo ako alternativni načini da se postignu rezultati nisu svrsishodni i dovoljno dobri. Povređivanje ili uznemiravanje životinja mora se svesti na minimum.
Ponašanje tokom objavljivanja rezultata istraživanja
• Istraživači su dužni da objave rezultate i tumačenja svojih istraživanja na otvoren, pošten, transparentan i tačan način;
• Istraživači su dužni da obezbede najranije moguće objavljivanje rezultata svojih istraživanja, osim komercijalne ili intelektualne svojine (npr. patenta), što opravdava odlaganje;
• U slučaju koautorskih radova autorstvo mora da se zasniva na ispunjenju sledećih uslova:
1. Autor je dužan da doprinese kreativnom procesu bar jednim od sledećih elemenata: ideja, planiranje, eksperimentalni rad, sakupljanje podataka, analiza rezultata i njihova interpretacija.
2. Autor je dužan da doprinese pripremi članka za objavljivanje učestvujući u pisanju početnih verzija članka ili kritičkom revizijom rukopisa koja je bila od značaja za pojavu članka.
3. Svaki koautor trebalo bi da da pismenu saglasnost da prihvata konačnu verziju rukopisa. Istovremeno bi trebalo pripremiti kratak izveštaj u kojem će biti opisan doprinos svakog od koautora, ne koristeći stereotipno izražavanje. Ovaj izveštaj trebalo bi da bude potpisan od svih koautora i sačuvan da bi, ako bude potrebno, bio dostavljen časopisu kojem je rukopis poslat na objavljivanje ili za druge potrebe, kao što je prijava doktorske disertacije, na primer.
4. Svaki koautor dužan je da detaljno prikaže svoj doprinos sadržaju članka i, u izvesnoj meri, bude u stanju da diskutuje principske aspekte doprinosa drugih koautora celokupnom sadržaju članka.
5. Svi koautori moraju da garantuju za sadržaj članka u pogledu poštenih istraživanja
• Redosled autora treba da bude dogovor svih autora, idealno na početku projekta ili izrade članka/monografije, i može pratiti nacionalne i/ili disciplinske običaje.
• Svi autori dužni su da prijave sve relevantne oblike sukoba interesa, koji mogu biti finansijski, komercijalni, lični, akademski ili politički;
• Rad i intelektualni doprinos drugih saradnika, koji su uticali na rezultate istraživanja treba da budu priznati, Povezani rad treba pravilno citirati. Literatura treba da bude ograničena na objavljene publikacije (štampane ili elektronske) i publikacije "u štampi";
• U komunikaciji s javnošću i u popularnim medijima iste standarde poštenja i tačnosti treba održavati, a svakom pokušaju preuveličavanja značaja i praktične primenljivosti otkrića treba se odupreti;
• Objavljivanje istih radova u različitim časopisima prihvatljivo je samo uz saglasnost urednika časopisa i tamo gde se pravilno napominje prvo objavljivanje. U bibliografijama autora takvi slični radovi moraju biti pomenuti kao jedan rad;
• Finansijske ili druge vrste podrške za istraživanje i njegovo objavljivanje treba da budu pravilno pomenute i priznate.
Recenzija i uređivačka pitanja
• Urednik ili recenzent koji ima potencijalni sukob interesa, koji može biti lični, akademski, politički, komercijalni ili finansijski dužan je da se povuče iz učešća u bilo kom obliku donošenja odluke. Ako se konflikt smatra manjim ili neizbežnim trebalo bi ga obelodaniti čitalačkoj publici;
• Recenzenti su dužni da blagovremeno pruže detaljnu, preciznu, objektivnu i opravdanu procenu rukopisa i ukažu na eventualno kršenje etičkih normi;
• Svaki rukopis se tretira kao poverljiv dokument. Poverljivost postupka recenziranja mora biti obezbeđena, uključujući i anonimnost u oba smera;
• Recenzenti i urednici ne da koriste podatke ili tumačenja podataka prikazanih u podnetom rukopisu bez dozvole autora sve dok se naučno delo ne objavi;
• Isti standardi i pravila primenjuju se u procesu recenzije projekata i programa podnetih za finansiranje, nagrade ili priznanja;
• Isti standardi i pravila primenjuju se u procesu ocenjivanja pojedinaca ili institucija za sastanke, promocije, nagrade ili druge oblike priznanja.
Najteži oblici prevara u nauci su plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje, za koje Odbor za etiku u nauci pokreće postupak za utvrđivanje odstupanja od dobre naučne prakse.
Ostale povrede Kodeksa sankcionišu se prema opštim aktima NIO i IO koje su dužne da donesu odgovarajući akt u roku od 60 dana od dana usvajanja ovog Kodeksa.
(1) U naučnoistraživačkom radu nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje.
(2) Zabrana iz stava 1. ovog člana se odnosi na sva objavljena naučna dela (doktorska disertacija, rad u časopisu, monografija, poglavlja u monografijama i zbornicima i sl.).
(1) Plagiranje je predstavljanje tuđih ideja ili tuđeg rada, u celini ili delovima, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika, odnosno protivzakonito prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i naučnih rezultata i njihovo prikazivanje kao svojih, kao i:
6. doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetog dela;
7. prepričavanje ili sažimanje teksta drugog autora iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez odgovarajućeg navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja prepričanog dela;
8. predstavljanje ideja drugih autora kao svojih, bez odgovarajućeg navođenja imena autora, odnosno izvora iz koga je tekst preuzet.
(2) Članovi naučne zajednice garantuju izvornost naučnih radova koje objavljuju, kao i tačnost u prikazivanju i navođenju informacija o poreklu ideja i navoda kojima su se u radu koristili.
(1) Lažno autorstvo je navođenje kao autora lica koje nije učestvovalo u izradi naučnog dela.
(2) Članovi istraživačke zajednice dužni su da kao autore navode sve i samo one učesnike koji su doprineli procesu nastajanja i objavljivanja naučnog dela.
Izmišljanje i krivotvorenje rezultata
Izmišljanje i krivotvorenje rezultata je delovanje kojim se manipuliše predmetom, opremom ili procesom istraživanja, sa ciljem da rezultati naučnog istraživanja budu namerno podešeni ili tendenciozno protumačeni.
Autoplagiranje je ponovno objavljivanje svog ranije objavljenog naučnog dela ili za drugu svrhu iskorišćenog dela kao novog i originalnog.
V ORGANI I TELA ZA SPROVOĐENJE KODEKSA
Organi i tela za sprovođenje Kodeksa
U postupku utvrđivanja povreda Kodeksa i razvoja etičkih standarda učestvuju Direktor ili Dekan NIO i IO, naučna ili nastavno-naučna veća, i Odbor za etiku u nauci.
Odbor za etiku u nauci ima predsednika, koga bira iz reda svojih članova, u skladu sa poslovnikom o svom radu i 12 članova, iz reda istraživača u zvanju naučnog savetnika i redovnog profesora univerziteta i akademika.
U Odbor za etiku u nauci ministar imenuje: šest članova na predlog Zajednice instituta Srbije, šest članova na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a jednog člana predlaže Srpska akademija nauka i umetnosti.
Mandat predsednika i članova Odbora za etiku u nauci traje četiri godine, sa mogućnošću još jednog izbora.
Odbor za etiku u nauci donosi poslovnik o radu kojim se uređuje postupak i način odlučivanja u slučaju narušavanja pravila dobre naučne prakse, utvrđene ovim Kodeksom, kao i druga pitanja od značaja za rad Odbora za etiku u nauci.
Odbor za etiku u nauci, kad utvrdi da istraživač krši pravila i norme Kodeksa ponašanja u naučnoistraživačkom radu, ovlašćen je da:
1) izriče javnu opomenu;
2) donosi zaključak o pokretanju postupka za oduzimanje istraživačkog, odnosno naučnog zvanja, po zahtevu naučnog veća instituta, odnosno nastavno-naučno veća fakulteta i lica koja imaju doktorat nauka ili istraživačko, odnosno naučno zvanje;
3) predloži zabranu učešća u radu tela koja su zadužena za staranje o kvalitetu naučnoistraživačkog rada (Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Komisija za sticanje naučnih zvanja, Odbor za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija i matični naučni odbori);
4) predloži zabranu korišćenja sredstava za nauku i istraživanje opredeljena prema propisima o naučnoistraživačkoj delatnosti na projektima Ministarstva, za period od pet godina.
Konačnu odluku o predlozima Odbora za etiku u nauci iz stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana donosi ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost.
Ovaj kodeks stupa na snagu danom donošenja.