ZAKON
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O OČUVANJU AFRIČKO-EVROAZIJSKIH MIGRATORNIH PTICA VODENIH STANIŠTA

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 13/2018)

ČLAN 1

Potvrđuje se Sporazum o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa sa Aneksom 1 i Aneksom 1a, zaključen u Hagu 15. avgusta 1996. godine i izmenjeni Aneks 2 i Aneks 3, koji su sastavni deo Sporazuma, sačinjeni na 6. sastanku Strana Sporazuma od 9. do 14. novembra 2015. godine u Bonu, u originalu na arapskom, engleskom, francuskom i ruskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa sa Aneksom 1 i Aneksom 1a i izmenjeni Aneks 2 i Aneks 3, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glase:

SPORAZUM O OČUVANJU AFRIČKO-EVROAZIJSKIH MIGRATORNIH PTICA VODENIH STANIŠTA

UGOVORNE STRANE,

PODSEĆAJUĆI da Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja iz 1979. godine, podstiče međunarodnu saradnju da se očuvaju migratorne vrste;

PODSEĆAJUĆI dalje da je prvi sastanak Konferencije Strana Konvencije, održan oktobra 1985. godine u Bonu, naložio Sekretarijatu Konvencije da preduzme neophodne mere za izradu Sporazuma o patkama Anatidae zapadnog Paleartika;

UZIMAJUĆI U OBZIR da migratorne ptice vodenih staništa predstavljaju važan deo globalne biološke raznovrsnosti koja bi, u skladu sa duhom Konvencije o biološkoj raznovrsnosti iz 1992. godine i Agendom 21, trebala da bude očuvana za dobrobit sadašnjih i budućih generacija;

SVESNE ekonomskih, socijalnih, kulturnih, rekreativnih koristi koje donosi hvatanje određenih vrsta migratornih ptica vodenih staništa kao i vrednosti životne sredine, ekološke, genetičke, naučne, estetičke, rekreacione, kulturne, obrazovane, socijalne i ekonomske vrednosti ptica vodenih staništa uopšte;

UVERENE da se svako hvatanje migratornih vrsta ptica vodenih staništa mora odvijati na održivoj osnovi, uzimajući u obzir da je status očuvanja vrste na celom njenom području rasprostranjenosti, kao i njihove biološke karakteristike;

SVESNE da su migratorne ptice vodenih staništa posebno ugrožene, jer migriraju na velike razdaljine i zavise od mreža vlažnih staništa čija se površina smanjuje i postaju degradirana kroz neodržive ljudske aktivnosti, kao što je izraženo u Konvenciji o vlažnim staništima koja su od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica iz 1971. godine;

UVIĐAJUĆI potrebu da se preduzme hitna akcija da se zaustavi pad migracije ptica vodenih staništa i njihovih staništa na geografskom području migratornog sistema afričko-evroazijskih ptica vodenih staništa;

UVERENE da će zaključivanje multilateralnog sporazuma i njegovog sprovođenja kroz koordinirane ili zajedničke akcije znatno doprineti očuvanju migratornih ptica vodenih staništa i njihovih staništa na najefikasniji način, i prateću korist mnogim drugim vrstama životinja i biljaka; i

POTVRĐUJUĆI da će efikasno sprovođenje ovog sporazuma obezbediti pomoć pri istraživanju Državama areala ovih vrsta, trening i praćenje ptica vodenih staništa i njihovih staništa, upravljanju tim staništima, kao i za osnivanje ili unapređenje naučnih i administrativnih ustanova radi sprovođenje ovog sporazuma:

DOGOVORILE su se kako sledi:

Član 1

Područje primene, definicije i tumačenje

1. Geografsko područje primene ovog sporazuma je područje migratornog sistema afričko-evroazijskih ptica vodenih staništa, kao što je definisano u Aneksu 1 ovog sporazuma, u daljem tekstu "Područje Sporazuma".

2. Za potrebe ovog sporazuma:

(a) "Konvencija" znači Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja iz 1979. godine;

(b) "Sekretarijat Konvencije" znači organ osnovan članom 9. Konvencije;

(c) "Ptice vodenih staništa" znači one vrste ptica koje u ekološkom smislu, bar u delu svog godišnjeg ciklusa, zavise od vlažnih staništa čiji se areal, u celosti ili delimično, nalazi unutar područja Sporazuma, a navedeni su u Aneksu 2. ovog sporazuma;

(d) "Sekretarijat Sporazuma" znači organ osnovan članom 6. stav 7. tačka (b) ovog sporazuma;

(e) "Strane" znači, osim ako kontekstom nije drukčije određeno, Strane ovog sporazuma; i

(f) "Strane koje su prisutne i glasaju" znači Strane koje su prisutne i glasaju "za" ili "protiv"; one Strane koje se uzdržavaju od glasanja neće se ubrajati među Strane koje su prisutne i glasaju.

Pored toga, pojmovi definisani članom 1, podst. od 1(a) do (k) Konvencije, imaju isto značenje, mutatis mutandis, u ovom sporazumu.

3. Ovaj sporazum je SPORAZUM u smislu člana 4. stav 3. Konvencije.

4. Aneksi ovog sporazuma čine njegov sastavni deo. Svako upućivanje na Sporazum uključuje upućivanje i na njegove anekse.

Osnovni principi

Član 2

1. Strane preduzimaju koordinirane mere radi održavanja povoljnog statusa očuvanja migratornih vrsta ptica vodenih staništa ili njihovog vraćanja u takvo stanje. U tom cilju, u granicama svojih nacionalnih nadležnosti, Strane primenjuju mere propisane članom 3. zajedno sa specifičnim akcijama koje su određene Akcionim planom predviđenim članom 4. ovog sporazuma.

2. Sprovođenjem mera propisanih gore pomenutim stavom 1. Strane treba da uzmu u obzir načelo predostrožnosti.

Opšte mere zaštite

Član 3

1. Strane preduzimaju mere zaštite migratornih ptica vodenih staništa, pridajući posebnu važnost ugroženim vrstama, kao i onima čiji je status zaštite nepovoljan.

2. U tom cilju, Strane:

(a) pristaju na jednako strogu zaštitu ugroženih migratornih vrsta ptica vodenih staništa u području Sporazuma, kao što je predviđeno članom 3. st. 4. i 5. ove konvencije;

(b) obezbeđuju da se svako korišćenje migratornih ptica vodenih staništa bazira na proceni najboljih raspoloživih znanja o njihovoj ekologiji i da je održivo za vrste kao i za ekološke sisteme koji ih podržavaju;

(c) utvrđuju lokalitete i staništa migratornih ptica vodenih staništa unutar njihovih teritorija i podstiču zaštitu, upravljanje, rehabilitaciju i obnovu tih lokaliteta, zajedno sa onim organima navedenim u članu 9. st. (a) i (b) ovog sporazuma, koji se bave očuvanjem staništa;

(d) usaglašavaju svoje napore kako bi obezbedile održavanje mreže odgovarajućih staništa, ili gde je to moguće, njeno ponovno uspostavljanje na čitavom arealu svake vrste migratornih ptica vodenih staništa, posebno tamo gde se vlažna staništa prostiru preko područja više od jedne Strane ovog sporazuma;

(e) ispituju probleme koji predstavljaju, ili će verovatno predstavljati, ljudske delatnosti i nastoje da sprovedu korektivne mere, uključujući rehabilitaciju i obnovu staništa, kao i mere kompenzacije zbog gubitka staništa;

(f) sarađuju u hitnim slučajevima koji zahtevaju međunarodnu zajedničku akciju i utvrđuju vrste migratornih ptica vodenih staništa koje su najviše ugrožene u ovim situacijama, kao što sarađuju i pri izradi odgovarajućih hitnih procedura koje obezbeđuju veću zaštitu ovim vrstama u takvim situacijama i pripremi smernica za pružanje pomoći pojedinačnim Stranama u ovim situacijama;

(g) zabranjuju namerno unošenje alohtonih vrsta ptica vodenih staništa u okruženje i preduzimaju sve neophodne mere da spreče nenamerno puštanje takvih vrsta, ako bi ovo uvođenje ili puštanje dovelo do predrasuda u vezi statusa zaštite divlje flore i faune;

ako su alohtone vrste ptica vodenih staništa već unesene, Strane preduzimaju sve odgovarajuće mere da spreče da ove vrste postanu potencijalna opasnost autohtonim vrstama;

(h) pokreću ili podržavaju istraživanja u oblasti biologije i ekologije migratornih ptica vodenih staništa uključujući usklađivanje metoda istraživanja i praćenja i, tamo gde je neophodno, osnivaju zajedničke programe istraživanja i praćenja ili saradnje;

(i) analiziraju svoje potrebe za obukom, inter alia, u oblasti proučavanja, praćenja, prstenovanja migratornih ptica vodenih staništa i upravljanja vlažnim područjima, kako bi utvrdile prioritetne teme i oblasti za obuku i sarađuju na razvoju i odredbama odgovarajućih programa obuke;

(j) razvijaju i održavaju programe podizanja svesti i razumevanja pitanja zaštite migratornih ptica vodenih staništa uopšte, kao i posebnih ciljeva i odredbi ovog Sporazuma;

(k) razmenjuju informacije i rezultate programa istraživanja, praćenja, zaštite i obrazovanja; i

(l) sarađuju u pogledu pružanja uzajamne pomoći, prilikom sprovođenja ovog Sporazuma, posebno u područjima istraživanja i praćenja.

Akcioni plan i Smernice za zaštitu

Član 4

1. Akcioni plan se dodaje kao Aneks 3 ovog sporazuma. U njemu se navode akcije koje Strane preduzimaju u vezi prioritetnih vrsta i pitanja, pod sledećim naslovima, koji su u skladu sa opštim merama zaštite, određene članom 3. ovog sporazuma;

(a) zaštita vrste;

(b) zaštita staništa;

(v) upravljanje ljudskim aktivnostima;

(g) istraživanje i praćenje;

(d) obrazovanje i informisanje; i

(đ) sprovođenje.

2. Akcioni plan se razmatra na svakom zasedanju Sastanka Strana, uzimajući u obzir Smernice za zaštitu.

3. Svaki dodatak Akcionom planu se usvaja na Sastanku Strana, uzimajući u obzir odredbe člana 3. ovog sporazuma.

4. Smernice za zaštitu se daju na usvajanje na prvom zasedanju Sastanka Strana, i redovno se razmatraju.

Sprovođenje i finansiranje

Član 5

1. Svaka Strana:

(a) imenuje Organ ili Organe vlasti radi sprovođenja ovog sporazuma, koji, inter alia, prate sve aktivnosti koje mogu imati uticaja na status zaštite ovih migratornih vrsta ptica vodenih staništa koje su na području Države areala na kojoj se Strana nalazi;

(b) imenuje kontakt osobu zbog drugih Strana, i bez odlaganja prosleđuje svoj naziv i adresu sekretarijatu Sporazuma, kako bi se odmah prosledilo drugim Stranama; i

(c) priprema za svako redovno zasedanje Sastanka Strana, počev od drugog zasedanja, izveštaj o sprovođenju ovog Sporazuma sa određenim referencama na mere zaštite koje su preduzete. Format tih izveštaja određuje se na prvom zasedanju Sastanka Strana i prema potrebi se razmatra na svakom sledećem zasedanju Sastanka Strana. Svaki izveštaj se podnosi sekretarijatu Sporazuma, najkasnije 120 dana pre redovnog zasedanja Sastanka Strana za koji se priprema, a kopije izveštaja sekretarijat Sporazuma odmah prosleđuje drugim Stranama.

2. (a) Svaka Strana doprinosi budžetu Sporazuma u skladu sa skalom procene Ujedinjenih nacija. Ti doprinosi su ograničeni na iznos od maksimalnih 25% ukupnog budžeta za svaku Stranu, koja pripada Državi areala. Ni od jedne organizacije regionalne ekonomske integracije se ne zahteva doprinos veći od 2.5% administrativnih troškova.

(b) Odluke koje se odnose na budžet, kao i svaka promena na skali procene koja se može učiniti neophodnom, se usvaja konsenzusom na Sastanku Strana.

3. Sastanak Strana može osnovati fond za zaštitu, od dobrovoljnih priloga Strana ili nekog drugog izvora, za potrebe finansiranja praćenja, istraživanja, treninga i projekata koji se odnose na očuvanje, što uključuje zaštitu i upravljanje, migratornih ptica vodenih staništa.

4. Strane se podstiču na pružanje pomoći u obučavanju i tehničkoj i finansijskoj podršci drugim Stranama, na multilateranoj ili bilateralnoj osnovi, kako bi im pomogle na sprovođenju odredbi ovog sporazuma.

Sastanak Strana

Član 6

1. Sastanak Strana je organ koji donosi odluke u okviru ovog sporazuma.

2. Depozitar, u konsultaciji sa sekretarijatom Konvencije, saziva zasedanje Sastanka Strana najkasnije godinu dana od stupanja ovog sporazuma na snagu. Nakon toga, sekretarijat Sporazuma saziva i, u konsultaciji sa Sekretarijatom Konvencije, redovno zasedanje Sastanka Strana u razmacima od najviše tri godine, osim ako Sastanak Strana ne odluči drukčije. Tamo gde je to moguće učiniti, takva zasedanja bi trebalo održavati zajedno sa redovnim sastancima Konferencije Strana Konvencije.

3. Na pismeni zahtev najmanje jedne trećine Strana, Sekretarijat Sporazuma saziva vanredno zasedanje Sastanka Strana.

4. Ujedinjene nacije, njihove specijalne agencije, Međunarodna agencija za atomsku energiju, bilo koja država koja nije Strana Sporazuma, kao i sekretarijati međunarodnih konvencija koji se bave, inter alia, očuvanjem, uključujući zaštitu i upravljanje, migratornih ptica vodenih staništa, zastupaju posmatrači na zasedanjima Sastanka Strana. Svaku agenciju ili tehnički kvalifikovani organ po pitanjima očuvanja ili istraživanja migratornih ptica vodenih staništa, posmatrači takođe mogu zastupati na zasedanjima Sastanka Strana, osim ako najmanje trećina prisutnih Strana ne uloži prigovor.

5. Jedino Strane imaju prava da glasaju. Svaka Strana daje po jedan glas, ali organizacije regionalne ekonomske integracije koje su Strane ovog sporazuma, po pitanjima u okviru svojih nadležnosti, koriste svoje pravo da daju onoliko glasova koliko imaju Država članica, koje su Strane ovog sporazuma. Organizacija regionalne ekonomske integracije ne koristi svoje pravo glasa ako Države članice koriste svoje, i vice versa.

6. Odluke Sastanka Strana usvajaju se konsenzusom, a ako ne može da se postigne konsenzus, onda dvotrećinskom većinom prisutnih Strana koje glasaju, osim ako nije drukčije određeno Sporazumom.

7. Na svom prvom zasedanju, Sastanak Strana:

(a) konsenzusom usvaja svoj poslovnik;

(b) osniva sekretarijat Sporazuma u okviru sekretarijata Konvencije koji obavlja funkcije sekretarijata određene članom 8. ovog sporazuma;

(c) osniva Tehnički odbor predviđen članom 7. ovog sporazuma;

(d) usvaja format izveštaja koji treba da se odradi shodno članu 5. stav 1. tačka (c) ovog sporazuma; i

(e) usvaja kriterijume za definisanje vanrednih situacija koje zahtevaju hitne mere zaštite i utvrđuje načine podele odgovornosti za akcije koje treba preduzeti.

8. Na svakom svom redovnom zasedanju, Sastanak Strana:

(a) razmatra aktuelne i potencijalne promene statusa očuvanja migratornih ptica vodenih staništa i njihovih staništa važnih za njihov opstanak, kao i faktora koji mogu uticati na njih;

(b) ocenjuje postignuti napredak i svaku eventualnu poteškoću na koju se naišlo prilikom sprovođenja ovog sporazuma;

(c) usvaja budžet i razmatra sva pitanja koja se tiču rešenja finansijskih problema ovog sporazuma;

(d) rešava sva pitanja koja se tiču sekretarijata Sporazuma i članstva Tehničkog odbora;

(e) usvaja izveštaj koji se dostavlja Stranama ovog sporazuma i Konferenciji Strana Konvencije; i

(f) utvrđuje vreme i mesto održavanja sledećeg zasedanja.

9. Na svakom zasedanju, Sastanak Strana može da:

(a) da preporuke Stranama koje smatra neophodnim ili prikladnim;

(b) usvoji specifične akcije kako bi poboljšala efikasnost ovog sporazuma i, zavisno od situacije, vanredne mere koje su predviđene članom 7. stav 4. ovog sporazuma;

(c) razmatra i odlučuje o predlozima za izmenu ovog sporazuma;

(d) izmeni Akcioni plan u skladu sa članom 4. stav 3. ovog sporazuma;

(e) osnuje takve pomoćne organe koje smatra neophodnim za pružanje pomoći u sprovođenju ovog sporazuma, obično radi koordinacije organa osnovanih u okviru međunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma koji se preklapaju u geografskom i taksonomskom smislu; i

(f) odlučuje o svim ostalim pitanjima koja se tiču sprovođenja ovog sporazuma.

Tehnički odbor

Član 7

1. Tehnički odbor se sastoji od:

(a) devet stručnjaka koji predstavljaju različite regione područja Sporazuma, u skladu sa ravnomernom geografskom raspodelom;

(b) jednog predstavnika Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN), jednog predstavnika Međunarodnog biroa za proučavanje ptica močvarica i močvarnih područja (IWRB) i jednog predstavnika Međunarodnog saveta za očuvanje divljih životinja (CIC); i

(c) po jednog stručnjaka iz svake od sledećih oblasti: ruralna ekonomija, upravljanje divljači i pravo u životnoj sredini.

Postupak imenovanja stručnjaka, vremenski rok na koji se imenuje predsednik Tehničkog odbora, određuje Sastanak Strana. Predsednik može primiti najviše četiri posmatrača iz specijalizovanih međunarodnih međuvladinih i nevladinih organizacija.

2. Osim ako Sastanak Strana ne odluči drukčije, sastanke Tehničkog odbora saziva sekretarijat Sporazuma, zajedno sa svakim redovnim zasedanjem Sastanka Strana i najmanje po jednim između redovnih zasedanja Sastanka Strana.

3. Tehnički odbor:

(a) pruža naučne i tehničke savete i informacije Sastanku Strana i, preko sekretarijata Sporazuma, Stranama;

(b) daje preporuke Sastanku Strana u vezi Akcionog plana, sprovođenja Sporazuma i daljih istraživanja koja će se sprovoditi;

(c) priprema izveštaj o svojim aktivnostima za svako redovno zasedanje Sastanka Strana, koji se podnosi sekretarijatu Sporazuma najmanje sto dvadeset (120) dana pre zasedanja Sastanka Strana, a sekretarijat Sporazuma odmah prosleđuje kopije izveštaja Stranama; i

(d) obavlja sve ostale zadatke koje mu poveri Sastanak Strana.

4. Tamo gde, po mišljenju Tehničkog odbora, dođe do vanredne situacije koja zahteva usvajanje hitnih mera kako bi se izbeglo pogoršanje statusa očuvanja jedne ili više vrsta migratornih ptica vodenih staništa, Tehnički odbor može da traži od sekretarijata Sporazuma da hitno sazove sastanak zainteresovanih Strana. Te Strane se moraju sastati nakon toga, što je pre moguće, kako bi ubrzo uspostavile mehanizam koji će pružiti zaštitu vrsti za koju se utvrdi da je izložena posebno nepovoljnom uticaju. Kada se na takvom sastanku usvoji preporuka, zainteresovane Strane informišu jedna drugu i sekretarijat Sporazuma o merama koje su preduzele za njihovo sprovođenje, ili o razlozima zašto preporuka ne može da se sprovede.

5. Tehnički odbor može osnovati radne grupe koje su potrebne za obavljanje posebnih zadataka.

Član 8

Sekretarijat Sporazuma

Uloga sekretarijata Sporazuma podrazumeva:

(a) organizovanje i pružanje usluga potrebnih za održavanje zasedanja Sastanka Strana, kao i sastanaka Tehničkog odbora;

(b) izvršavanje odluka koje mu poverava Sastanak Strana;

(c) promovisanje i koordinisanje aktivnostima u okviru Sporazuma, uključujući Akcioni plan, u skladu sa odlukama Sastanka Strana;

(d) sarađivanje sa Državama areala koje nisu Strane i olakšavanje koordinacije među Stranama kao i sa međunarodnim i nacionalnim organizacijama, čije su aktivnosti direktno ili indirektno relevantne za očuvanje migratornih ptica vodenih staništa, uključujući njihovu zaštitu i upravljanje;

(đ) prikupljanje i ocenjivanje informacija koje će unaprediti ciljeve i sprovođenje Sporazuma i organizovati širenje tih informacija na prikladan način;

(e) usmeravanje pažnje Sastanka Strana na pitanja koja se odnose na ciljeve ovog sporazuma;

(ž) dostavljanje primeraka izveštaja Organa vlasti određenih članom 5. stav 1. tačka (a) ovog sporazuma i Tehničkog odbora svakoj Strani, najkasnije šezdeset (60) dana pre početka svakog redovnog zasedanja Sastanka Strana, zajedno sa primercima izveštaja u skladu sa tačkom (z) ovog člana;

(z) pripremanje izveštaja jednom godišnje, kao i za svako redovno zasedanje Sastanka Strana, o radu sekretarijata i sprovođenju ovog sporazuma;

(i) upravljanje budžetom Sporazuma, i ako je on osnovan, njegovim fondom za očuvanje;

(j) pružanje informacija široj javnosti o ovom sporazumu i njegovim ciljevima; i

(k) obavljanje svih drugih funkcija koje ima u okviru ovog sporazuma ili Sastanka Strana.

Odnosi sa međunarodnim organima koji se bave migratornim pticama vodenih staništa i njihovim staništima

Član 9

Sekretarijat Sporazuma savetuje:

(a) redovno, Sekretarijat Konvencije, i tamo gde je primereno, tela odgovorna za uloge sekretarijata sporazuma, zaključenih u skladu sa članom 4. st. 3. i 4. Konvencije, koje se odnose na migratorne ptice vodenih staništa, Konvencija o vlažnim staništima koja su od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica iz 1971. godine, Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore iz 1973. godine, Afrička konvencija o zaštiti prirode i prirodnih resursa iz 1968. godine, Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa iz 1979. godine, i Konvencija o biološkoj raznovrsnosti iz 1992. godine, u cilju saradnje Sastanka Strana sa Stranama navedenih konvencija po svim pitanjima od zajedničkog interesa, posebno u razvoju i sprovođenju Akcionog plana;

(b) sekretarijate drugih važnih konvencija i međunarodnih instrumenata u pogledu pitanja od zajedničkog interesa; i

(c) druge organizacije nadležne u području očuvanja, uključujući zaštitu i upravljanje, migratornih ptica vodenih staništa i njihovih staništa, kao i u području istraživanja, obrazovanja i podizanja svesti.

Izmene Sporazuma

Član 10

1. Izmene i dopune ovog sporazuma mogu se donositi na svakom redovnom ili vanrednom zasedanju Sastanka Strana.

2. Izmene može predložiti svaka Strana.

3. Tekst svake predložene izmene, sa objašnjenjem, treba dostaviti sekretarijatu Sporazuma, najkasnije sto pedeset (150) dana pre otvaranja zasedanja. Sekretarijat Sporazuma odmah prosleđuje primerke teksta Stranama. Sve primedbe na tekst Strane treba da dostave sekretarijatu Sporazuma, najkasnije šezdeset (60) dana pre otvaranja zasedanja. Sekretarijat će proslediti, nakon poslednjeg dana za podnošenje primedbi, što je pre moguće, sve komentare prikupljene do tog dana.

4. Izmena Sporazuma, koja ne predstavlja izmenu njegovih aneksa, usvaja se dvotrećinskom većinom Strana koje su prisutne i glasaju, i stupa na snagu za one Strane koje su je prihvatile tridesetog dana nakon dana na koji su dve trećine Strana ovog sporazuma na dan usvajanja izmene, deponovale svoje instrumente prihvatanja izmene kod Depozitara. Za svaku Stranu koja deponuje instrument prihvatanja posle datuma na koji su dve trećine Strana deponovale njihov instrument prihvatanja, izmena stupa na snagu tridesetog dana nakon dana na koji deponuju instrument prihvatanja.

5. Svaki dodatni aneksi ili svaka dopuna aneksu usvajaju se dvotrećinskom većinom Strana koje su prisutne i glasaju, i stupa na snagu za sve Strane devedesetog dana nakon datuma njihovog usvajanja na Sastanku Strana, osim za Strane koje su uložile rezervu, u skladu sa stavom 6. ovog člana.

6. Tokom perioda od devedeset (90) dana, predviđenih stavom 5. ovog člana, svaka Strana obaveštenjem Depozitaru može staviti rezervu u pogledu nekog dodatnog aneksa ili izmene aneksa. Ta rezerva može da se povuče bilo kad pismenim obaveštenjem Depozitaru, a odmah zatim dodatni aneks ili izmena stupa na snagu za tu Stranu tridesetog dana nakon datuma povlačenja rezerve.

Uticaj ovog sporazuma na međunarodne konvencije i zakonodavstvo

Član 11

1. Odredbe ovog sporazuma ne utiču na prava i obaveze bilo koje Strane koja proističe iz postojećih međunarodnih ugovora, konvencija ili sporazuma.

2. Odredbe ovog sporazuma ni na koji način ne utiču na prava bilo koje Strane da održi ili usvoji strožije mere za očuvanje migratornih ptica vodenih staništa i njihovih staništa.

Rešavanje sporova

Član 12

1. Svaki spor do kojeg može doći između dve ili više Strana, u pogledu tumačenja ili primene odredaba ovog sporazuma, podleže dogovoru između Strana uključenih u spor.

2. Ako spor ne može biti rešen u skladu sa stavom 1. ovog člana, Strane mogu sporazumno, predati spor arbitraži, posebno Stalnom arbitražnom sudu u Hagu, a Strane koje su spor predale arbitraži, zavisne su od te odluke.

Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobravanje, pristup

Član 13

1. Ovaj sporazum je otvoren za potpisivanje svakoj Državi areala, bez obzira da li područja pod njenom nadležnošću leže u okviru područja Sporazuma ili ne, ili regionalnoj organizaciji ekonomske integracije, čija je najmanje jedna članica Država areala, i to:

(a) potpisom bez stavljanja rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja; ili

(b) potpisom sa stavljanjem rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, koji je praćen ratifikacijom, prihvatanjem ili odobravanjem.

2. Ovaj sporazum ostaje otvoren za potpisivanje u Hagu sve do dana njegovog stupanja na snagu.

3. Ovaj sporazum otvoren je za pristup svakoj državi areala ili regionalnoj organizaciji ekonomske integracije pomenute u stavu 1. na dan ili dan nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.

4. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja prilažu se kod Depozitara.

Stupanje na snagu

Član 14

1. Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana trećeg meseca nakon što je najmanje četrnaest Država areala ili regionalna organizacija ekonomske integracije, od kojih je najmanje sedam iz Afrike i sedam iz Evroazije, potpisalo bez stavljanja rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, ili priložilo svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, u skladu sa članom 13. ovog sporazuma.

2. Za svaku Državu areala ili regionalnu organizaciju ekonomske integracije koja je:

(a) potpisala bez stavljanja rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;

(b) ratifikovala, prihvatila ili odobrila; ili

(v) pristupila ovom sporazumu nakon dana na koji je određeni broj Država areala i regionalnih organizacija ekonomske integracije neophodnih za stupanje na snagu ovog sporazuma, potpisalo bez stavljanja rezerve ili ratifikovalo, prihvatilo ili odobrilo, ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana trećeg meseca nakon što je ta Država ili organizacija, bez stavljanja rezerve potpisala ili priložila svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.

Stavljanje rezerve

Član 15

Odredbe ovog sporazuma ne podležu opštem stavljanju rezervi. Međutim, svaka Država ili regionalna organizacija ekonomske integracije, kod potpisivanja bez stavljanja rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanjem, odobravanjem ili pristupanjem ili, u zavisnosti od slučaja, kod polaganja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, može posebno staviti rezervu u pogledu bilo koje vrste obuhvaćene ovim sporazumom ili bilo koje posebne odredbe Akcionog plana. Takvo stavljanje rezerve, Država ili regionalna organizacija ekonomske integracije može se, u bilo koje vreme, povući pismenim obaveštenjem kod Depozitara; za tu Državu ili organizaciju odredbe koje su predmet stavljanja rezerve postaju obavezujuće trideset dana nakon datuma povlačenja rezerve.

Otkazivanje

Član 16

Svaka Strana može, u bilo koje vreme, objaviti otkaz ovog sporazuma pismenim obaveštenjem kod Depozitara. Otkaz postaje važeći dvanaest meseci nakon što Depozitar primi obaveštenje.

Depozitar

Član 17

1. Original ovog sporazuma, na arapskom, engleskom, francuskom i ruskom jeziku, od kojih je svaka verzija podjednako verodostojna, polaže se kod Vlade Kraljevine Holandije, koja ima ulogu Depozitara. Depozitar dostavlja overene primerke ovih tekstova svim Državama i regionalnim organizacijama ekonomske integracije, koje se odnose na član 13. stav 1. ovog sporazuma, kao i sekretarijatu Sporazuma, nakon što je osnovan.

2. Čim ovaj sporazum stupi na snagu, overeni primerak teksta nakon toga, Depozitar prosleđuje sekretarijatu Ujedinjenih nacija radi prijave i objavljivanja, u skladu sa članom 102. Povelje o Ujedinjenim nacijama.

3. Depozitar informiše sve Države i regionalne organizacije ekonomske integracije, koje su potpisale ili pristupile Sporazumu, kao i sekretarijatu Sporazuma o:

(a) svakom potpisivanju;

(b) svakom deponovanju instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja;

(v) datumu stupanja na snagu ovog sporazuma i svakom dodatnom Aneksu kao i svakoj izmeni ili Dopuni Sporazuma ili njegovih Aneksa;

(g) svakom stavljanju rezerve u pogledu dodatka Aneksu ili izmeni i dopuni Aneksa;

(d) svakom obaveštenju o povlačenju rezerve; i

(đ) svakom obaveštenju o objavi otkaza Sporazuma.

Depozitar prosleđuje svim Državama i regionalnim organizacijama ekonomske integracije, koje su potpisale ili pristupile ovom sporazumu, kao i sekretarijatu Sporazuma, tekst svake rezerve, svakog dodatka aneksa i svake izmene i dopune ovog sporazuma ili njegovih aneksa.

U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom smislu, potpisali ovaj Sporazum.

Aneks 1

DEFINISANJE PODRUČJA SPORAZUMA

Granica područja Sporazuma definiše se kako sledi: sa Severnog pola južno duž 130o zapadne geografske dužine do 75o severne geografske širine; zatim istočno i jugoistočno kroz moreuz Viscount Melville, morski rukavac Prince Regent, zaliv Boothia, sliv Foxe, kanal Foxe i moreuz Hudson, do tačke u severozapadnom Atlantiku na 60o severne geografske širine i 60o zapadne geografske dužine; zatim jugoistočno kroz severozapadni Atlantik do tačke na 50o severne geografske širine i 30o zapadne geografske dužine; zatim južno duž 30o zapadne geografske dužine do 10o severne geografske širine; zatim jugoistočno do Ekvatora na 20o zapadne geografske dužine; zatim južno duž 20o zapadne geografske dužine do 40o južne geografske širine; zatim istočno duž 40o južne geografske širine do 60o istočne geografske širine; zatim severno duž 60o istočne geografske dužine do 35o severne geografske širine; zatim istočno-severoistočno po ortodromi do tačke u zapadnim Altajskim planinama na 49o severne geografske širine i 87o 27` istočne geografske širine; zatim severoistočno po ortodromi do obale Artičkog okeana na 130o istočne geografske širine; zatim severno duž 130o istočne geografske dužine do Severnog pola. Šema područja Sporazuma ilustrovana je na sledećoj mapi.

Aneks 1a

MAPA PODRUČJA SPORAZUMA

Aneks 2

VRSTE PTICA VODENIH STANIŠTA NA KOJE SE SPORAZUM ODNOSI1

________
1 Kao što je izmenjeno i dopunjeno na šestom zasedanju Sastanka Strana, koji se održao od 9. do 14. novembra 2015. u Nemačkoj, u Bonu (Bonn).

Porodica ANATIDAE (patke, guske, labudovi)

Dendrocygna viduata

Belolika patka pištalica

Dendrocygna bicolor

Smeđa patka pištalica

Thalassornis leuconotus

Afrička beloguza patka

Oxyura maccoa

Afrička plavokljuna patka

Oxyura leucocephala

Beloglava patka

Cygnus olor

Labud grbac

Cygnus cygnus

Veliki labud

Cygnus columbianus

Mali labud

Branta bernicla

Grivasta guska

Branta leucopsis

Belolika guska

Branta ruficollis

Guska crvenovoljka

Anser anser

Divlja guska

Anser fabalis

Guska glogovnjača

Anser brachyrhynchus

Kratkokljuna guska

Anser albifrons

Lisasta guska

Anser erythropus

Mala lisasta guska

Clangula hyemalis

Ledenjarka

Somateria spectabilis

Kraljevska gavka

Somateria mollissima

Gavka

Polysticta stelleri

Štelerova gavka

Melanitta fusca

Baršunasti turpan

Melanitta nigra

Crni turpan

Bucephala clangula

Patka dupljašica

Mergellus albellus

Mali ronac

Mergus merganser

Veliki ronac

Mergus serrator

Srednji ronac

Alopochen aegyptiacus

Nilska guska

Tadorna tadorna

Šarena Utva

Tadorna ferruginea

Utva zlatokrila

Tadorna cana

Kapska utva

Plectropterus gambensis

Afrička guska ostrugarka

Sarkidiornis melanotos

Kvrgava patka

Nettapus auritus

Afrička patuljasta guska

Marmaronetta angustirostris

Mramorka

Netta rufina

Prevez

Netta erythrophthalma

Južni prevez

Aythya ferina

Riđoglava patka

Aythya nyroca

Patka njorka

Aythya fuligula

Ćubasta patka

Aythya marila

Morska crnka

Spatula querquedula

Grgotovac

Spatula hottentota

Hotentotska krdža

Spatula clypeata

Plovka kašikara

Mareca strepera

Čegrtuša

Mareca penelope

Zviždarka

Anas undulata

Zlatokljuna patka

Anas platyrhynchos

Gluvara

Anas capensis

Afrička krdža

Anas erythrorhyncha

Crvenokljuna krdža

Anas acuta

Šiljkan

Anas crecca

Krdža

Porodica PODICIPEDIDAE (gnjurci)

Tachybaptus ruficollis

Mali gnjurac

Podiceps cristatus

Ćubasti gnjurac

Podiceps grisegena

Riđovrati gnjurac

Podiceps auritus

Ušati gnjurac

Podiceps nigricollis

Crnovrati gnjurac

Porodica PHOENICOPTERIDAE (plamenci)

Phoenicopterus roseus

Plamenac

Phoeniconaias minor

Mali plamenac

Porodica PHAETHONTIDAE (fetoni)

Phaethon aetheras

Crvenokljuni feton

Phaethon rubricauda

Crvenorepi feton

Phaethon lepturus

Belorepi feton

Porodica RALLIDAE (petlići, barske kokice, liske)

Sarothrura elegans

Patuljasti pegavi barski petlovan

Sarothrura boehmi

Patuljasti prugastogrudi barski petlovan

Sarothrura ayresi

Patuljasti belokrili barski petlovan

Rallus aquaticus

Barski petlovan

Rallus caerulescens

Afrički barski petlovan

Crex egregia

Afriči barski prdavac

Crex crex

Prdavac

Porzana porzana

Barski petlić

Zapornia flavirostra

Crni barski petlić

Zapornia parva

Sivi barski petlić

Zapornia pusilla

Mali barski petlić

Amaurornis marginalis

Prugasti barski petlić

Porphyrio alleni

Afrička barska kokica

Gallinula chloropus

Barska kokica

Gallinula angulata

Mala barska kokica

Fulica cristata

Krunasta liska

Fulica atra

Liska

Porodica GRUIDAE (ždralovi)

Balearica regulorum

Južnoafrički kraljevski ždral

Balearica pavonina

Krunasti ždral

Leucogeranus leucogeranus

Sibirski ždral

Bugeranus carunculatus

Afrički resasti ždral

Anthropoides paradiseus

Rajski ždral

Anthropoides virgo

Mali ždral

Grus grus

Ždral

Porodica GAVIIDAE (morski gnjurci)

Gavia stellata

Riđogrli morski gnjurac

Gavia arctica

Crnogrli morski gnjurac

Gavia immer

Veliki morski gnjurac

Gavia adamsii

Žutokljuni morski gnjurac

Porodica SPHENISCIDAE (pingvini)

Spheniscus demersus

Magareći pingvin

Porodica CICONIIDAE (rode)

Leptoptilos crumeniferus

Marabu

Mycteria ibis

Žutokljuna šumska roda

Anastomus lamelligerus

Afrička crna šupljokljuna roda

Ciconia nigra

Crna roda

Ciconia abdimii

Belotrba crna roda

Ciconia microscelis

Belovrata crna roda

Ciconia ciconia

Bela roda

Porodica THRESKIORNITHIDAE (ražnjevi, kašičare)

Platalea alba

Afrički kašičar

Platalea leucorodia

Kašičar

Threskiornis aethiopicus

Etiopski ražanj

Geronticus eremita

Ćelavi ražanj

Plegadis falcinellus

Ražanj

Porodica ARDEIDAE (čaplje)

Botaurus stellaris

Vodeni bik

Ixobrychus minutus

Čapljica

Ixobrychus sturmii

Siva čapljica

Nycticorax nycticorax

Gak

Ardeola ralloides

Žuta čaplja

Ardeola idae

Plavokljuna čaplja

Ardeola rufiventris

Riđonoga čaplja

Bubulcus ibis

Čaplja govedarka

Ardea cinerea

Siva čaplja

Ardea melanocephala

Crnoglava čaplja

Ardea purpurea

Crvena čaplja

Ardea alba

Velika bela čaplja

Ardea brachyrhyncha

Žutokljuna čaplja

Egretta ardesiaca

Grafitno crna čaplja

Egretta vinaceigula

Mala siva čaplja

Egretta garzetta

Mala bela čaplja

Egretta gularis

Crna čaplja

Porodica BALAENICIPITIDAE (roda cipelarka)

Balaeniceps rex

Roda cipelarka

Porodica PELECANIDAE (pelikani)

Pelecanus crispus

Kudravi pelikan

Pelecanus rufescens

Afrički pelikan

Pelecanus onocrotalus

Ružičasti pelikan

Porodica FREGATIDAE (fregate)

Fregata ariel

Mala fregata

Fregata minor

Velika fregata

Porodica SULIDAE (blune)

Morus bassanus

Obična bluna

Morus capensis

Kapska bluna

Sula dactylatra

Crnolika bluna

Porodica PHALACROCORACIDAE (vranci)

Microcarbo coronatus

Ćubasti vranac

Microcarbo pygmeus

Mali vranac

Phalacrocorax neglectus

Valbergov vranac

Phalacrocorax carbo

Veliki vranac

Phalacrocorax nigrogularis

Bronzani vranac

Phalacrocorax capensis

Južnoafrički kapski vranac

Porodica BURHINIDAE (noćni potrci)

Burhinus senegalensis

Senegalski noćni potrk

Porodica PLUVIANIDAE (Egipatska trkalica)

Pluvianus aegyptius

Egipatska trkalica

Porodica HAEMATOPODIDAE (ostrigari)

Haematopus moquini

Afrički ostrigar

Haematopus ostralegus

Ostrigar

RECURVIROSTRIDAE (sabljarke, vlastelice)

Recurvirostra avosetta

Sabljarka

Himantopus himantopus

Vlastelica

Porodica CHARADRIIDAE (vivci)

Pluvialis squatarola

Srebrni vivak

Pluvialis apricaria

Zlatni vivak

Pluvialis fulva

Tihookeanski zlatni vivak

Eudromias morinellus

Planinski zujavac

Charadrius hiaticula

Žalar blatarić

Charadrius dubius

Žalar slepić

Charadrius pecuarius

Mali žalar

Charadrius tricollaris

Troprugi žalar

Charadrius forbesi

Forbov žalar

Charadrius marginatus

Beločeli žalar

Charadrius alexandrinus

Morski žalar

Charadrius pallidus

Riđogrudi žalar

Charadrius mongolus

Mongolski žalar

Charadrius leschenaultii

Veliki stepski žalar

Charadrius asiaticus

Azijski žalar

Vanellus vanellus

Vivak

Vanellus spinosus

Vivak ostrugaš

Vanellus albiceps

Beloglavi vivak

Vanellus lugubris

Mali crnokrili vivak

Vanellus melanopterus

Veliki crnokrili vivak

Vanellus coronatus

Krunasti vivak

Vanellus senegallus

Senegalski brkati vivak

Vanellus superciliosus

Riđogrudi vivak

Vanellus gregarius

Stepski vivak

Vanellus leucurus

Belorepi vivak

Porodica SCOLOPACIDAE (sprutke, šljuke, liskonoge)

Numenius phaeopus

Mala carska šljuka

Numenius tenuirostris

Tankokljuna carska šljuka

Numenius arquata

Velika carska šljuka

Limosa limosa

Muljača

Limosa lapponica

Laponska muljača

Arenaria interpres

Šljuka kamenjarka

Calidris tenuirostris

Azijska velika sprutka

Calidris canutus

Velika sprutka

Calidris pugnax

Sprudnik ubojica

Calidris falcinellus

Pljosnokljuna sprutka

Calidris ferruginea

Riđa sprutka

Calidris temminckii

Seda sprutka

Calidris alba

Bela sprutka

Calidris alpina

Crnotrba sprutka

Calidris maritima

Morska sprutka

Calidris minuta

Mala sprutka

Scolopax rusticola

Šumska šljuka

Gallinago stenura

Sibirska šljuka

Gallinago media

Šljuka livadarka

Gallinago gallinago

Barska šljuka

Lymnocryptes minimus

Mala šljuka

Phalaropus lobatus

Crvenovrata liskonoga

Phalaropus fulicarius

Siva liskonoga

Xenus cinereus

Dugokljuni sprudnik

Actitis hypoleucos

Polojka

Tringa ochropus

Sprudnik pijukavac

Tringa erythropus

Crni sprudnik

Tringa nebularia

Krivokljuni sprudnik

Tringa totanus

Crvenonogi sprudnik

Tringa glareola

Sprudnik migavac

Tringa stagnatilis

Tankokljuni sprudnik

Porodica DROMADIDAE (krabar)

Dromas ardeola

Krabar

Porodica GLAREOLIDAE (zijavci)

Glareola pratincola

Zijavac

Glareola nordmanni

Crnokrili zijavac

Glareola ocularis

Madagaskarski zijavac

Glareola nuchalis

Zijavac kamenjar

Glareola cinerea

Sivi zijavac

Porodica LARIDAE (galebovi, čigre, vodosek)

Anous stolidus

Smeđi nodi

Anous tenuirostris

Mali nodi

Rynchops flavirostris

Afrički vodosek

Hydrocoloeus minutus

Mali galeb

Xema sabini

Lastorepi Galeb

Rissa tridactyla

Troprsti galeb

Larus genei

Tankokljuni galeb

Larus ridibundus

Obični galeb

Larus hartlaubii

Kraljevski galeb

Larus cirrocephalus

Sivoglavi galeb

Larus ichthyaetus

Veliki crnoglavi galeb

Larus melanocephalus

Crnoglavi galeb

Larus hemprichii

Garavi galeb

Larus leucophthalmus

Belooki galeb

Larus audouinii

Sredozemni galeb

Larus canus

Sivi galeb

Larus dominicanus

Dominikanski galeb

Larus fuscus

Mrki galeb

Larus argentatus

Srebrnasti galeb

Larus armenicus

Jermenski galeb

Larus michahellis

Sinji galeb

Larus cachinnans

Kaspijski galeb

Larus glaucoides

Islandski galeb

Larus hyperboreus

Severni galeb

Larus marinus

Crni galeb

Onychoprion fuscatus

Garava čigra

Onychoprion anaethetus

Mrka čigra

Sternula albifrons

Mala čigra

Sternula saundersi

Saundersova čigra

Sternula balaenarum

Namibijska čigra

Gelochelidon nilotica

Debelokljuna čigra

Hydroprogne caspia

Velika čigra

Chlidonias hybrida

Belobrka čigra

Chlidonias leucopterus

Belokrila čigra

Chlidonias niger

Crna čigra

Sterna dougallii

Ružičasta čigra

Sterna hirundo

Obična čigra

Sterna repressa

Belolika čigra

Sterna paradisaea

Arktička čigra

Sterna vittata

Antartička čigra

Thalasseus bengalensis

Bengalska čigra

Thalasseus sandvicensis

Dugokljuna čigra

Thalasseus maximus

Kraljevska čigra

Thalasseus bergii

Južna čigra

Porodica STERCORARIIDAE (pomornici)

Stercorarius longicaudus

Dugorepi pomornik

Catharacta skua

Veliki pomornik

Porodica ALCIDAE (njorke)

Fratercula arctica

Morski papagaj

Cepphus grylle

Crna njorka

Alca torda

Oštrokljuna njorka

Alle alle

Mala njorka

Uria lomvia

Debelokljuna njorka

Uria aalge

Tanokljuna njorka

 

Aneks 3

AKCIONI PLAN2

________
2 Kao što je izmenjeno i dopunjeno na šestom zasedanju Sastanka Strana, koji se održao od 9. do 14. novembra 2015. u Nemačkoj, u Bonu.

1. Područje primene

1.1 Akcioni plan primenljiv je na populacije migratornih ptica vodenih staništa navedenih u Tabeli 1 ovog aneksa (u daljem tekstu: Tabela 1).

1.2 Tabela 1 čini sastavni deo ovog aneksa. Svako pozivanje na ovaj Akcioni plan uključuje pozivanje i na Tabelu 1.

2. Očuvanje vrste

2.1 Pravne mere

2.1.1 Strane kod kojih se javljaju populacije navedene u Koloni A Tabele 1 obezbeđuju zaštitu za one populacije navedene u skladu sa članom 3. stav 2 (a) ovog sporazuma. Te Strane, posebno i u skladu sa dole pomenutim stavom 2.1.3:

(a) zabranjuju hvatanje ptica i uzimanje jaja onih populacija koje se pojavljuju na njihovim teritorijama;

(b) zabranjuje namerno uznemiravanje, ako bi to uznemiravanje značajno uticalo na očuvanje dotične populacije; i

(v) zabranjuje posedovanje, iskorišćavanje ili trgovanje pticama ili jajima onih populacija koje su uzete iz prirode uprkos zabranama koje su u skladu sa gore pomenutom tačkom (a), kao i posedovanje, iskorišćavanje i trgovinu svim lako prepoznatljivim delovima ili prerađevinama tih ptica i njihovih jaja.

Sa izuzetkom onih populacija navedenih u kategorijama 2. i 3. Kolone A koje su označene zvezdicom, i onih populacija navedenih u Kategoriji 4. Kolone A, lov se može nastaviti u održivim osnovama korišćenja3. To održivo korišćenje se mora odvijati u okviru međunarodnog akcionog plana o vrstama, kroz koji Strane nastoje da sprovedu principe prilagođenog upravljanja odstrelom4. To korišćenje, minimalno, podleže istim zakonskim merama kao što su hvatanja ptica iz populacija navedenih u Koloni B, Tabele 1, kao što se zahteva u dole pomenutom stavu 2.1.2.

________
 3 "Održivo korišćenje" znači korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti na način i po stopi koja ne vodi do dugoročnog pada biološke raznovrsnosti, čime održava potencijal da zadovolji potrebe i težnje sadašnjih i budućih generacija.
4 prilagođeno upravljanje odstrelom (adaptive harvest management) je periodičan proces postavljanja lovačkih propisa baziranih po sistemu praćenja populacija i staništa, nivo snimanja vrste, analiza podataka i definisanje regulatornih opcija.

2.1.2 Strane, s populacijama navedenim u Tabeli 1, uređuju hvatanje ptica i uzimanje jaja svih populacija navedenih u Koloni B, Tabele 1. Cilj takvih pravnih mera je održavanje ili doprinošenje obnove tih populacija do nivoa povoljnog statusa zaštite, i osiguravanje, na temelju najboljeg dostupnog saznanja o populacijskoj dinamici, svakog održivog hvatanja ili druge upotrebe. Takvim pravnim merama se, u skladu sa stavom 2.1.3 dole pomenutim, obično:

(a) zabranjuje hvatanje ptica koje pripadaju tim populacijama tokom različitih faza njihovog razmnožavanja i nege, i tokom njihovog povratka na područja razmnožavanja, ako hvatanje ima nepovoljan uticaj na status zaštite te populacije;

(b) uređuju načini hvatanja, i obično zabranjuju korišćenje svih nasumičnih sredstava hvatanja i korišćenja svih sredstava koja mogu da prouzrokuju masovno uništenje, kao i nestanak na lokalnom nivou i ozbiljnih poremećaja populacija vrsta, koji uključuje:

- zamke,

- lepak za hvatanje ptica,

- udice,

- žive ptice koje su oslepljene ili su unakažene upotrebom mamaca,

- kasetofone ili druge elektronske uređaje,

- strujne uređaje,

- veštačke izvore svetlosti,

- ogledala i drugi uređaji koji zaslepljuju,

- uređaje za osvetljavanje meta/ciljeva,

- reflektore za noćni lov koji sadrže električne lupe ili pretvarače slike,

- eksplozive,

- mreže,

- zamke,

- otrov,

- zatrovane ili anestetičke mamce,

- polu-automatsko ili automatsko oružje sa magacinom sposobnim da drži više od dva redenika municije i koji lovi iz aviona, motornih vozila ili brodova koji voze brzinom od 5 km p/h (ili 18 km p/h na otvorenom moru).

Strane mogu odobriti izuzetak ove zabrane propisane stavom 2.1.2 (b) da bi prilagodile korišćenje uslovima življenja, gde je to održivo;

(v) određuju granice hvatanja, gde je to prikladno, i obezbeđuju odgovarajuće kontrole poštovanja tih ograničenja; i

(g) zabranjuje posedovanje, iskorišćavanje ili trgovanje pticama ili jajima onih populacija koje su uzete iz prirode uprkos zabranama koje su predviđene u skladu sa odredbama ovog stava, kao i posedovanje, iskorišćavanje ili trgovinu, lako prepoznatljivih delova ili prerađevina tih ptica i njihovih jaja.

2.1.3 Strane mogu odobriti izuzetke ove zabrane propisane st. 2.1.1. i 2.1.2, bez obzira na odredbe člana 3. stava 5. Konvencije, gde ne postoji drugo zadovoljavajuće rešenje, za sledeće potrebe:

(a) da spreče velike štete na usevima, vodi i u ribarstvu;

(b) u interesu vazdušne bezbednosti, zdravstvene i javne bezbednosti, ili iz drugih neophodnih razloga od preovladavajućeg javnog interesa, uključujući i one socijalne i ekonomske prirode i korisne posledice od prvenstvenog značaja za životnu sredinu;

(v) za (potrebe) istraživanja i obrazovanja i ponovnog uspostavljanja, kao i razmnožavanja koje je za ove svrhe neophodno;

(g) kako bi se odobrilo u strogo nadziranim uslovima, na selektivnoj osnovi i u ograničenoj meri, hvatanje i držanje, ili bilo kakva druga razumna upotreba određenih ptica u manjem broju; i

(d) u svrhu povećanja reprodukcije ili opstanka dotičnih populacija.

Ti izuzeci moraju biti precizno i sadržajno ograničeni u prostoru i vremenu, i ne štete populacijama navedenim u Tabeli 1. Strane izveštavaju, što je pre moguće, sekretarijat Sporazuma o svim izuzecima odobrenim u skladu sa ovom odredbom.

2.2 Akcioni planovi pojedinačnih vrsta

2.2.1 Strane sarađuju u cilju razvoja i sprovođenja međunarodnih akcionih planova za pojedinačne vrste, prioritetno za populacije navedene u Kategoriji 1 Kolone A Tabele 1, i za one populacije označene zvezdicom u Koloni A Tabele 1. Sekretarijat Sporazuma usklađuje razvoj, harmonizaciju i sprovođenje ovih planova.

2.2.2 Strane pripremaju i sprovode nacionalne akcione planove za pojedinačne vrste populacija navedenih u Koloni A Tabele 1, u cilju poboljšanja njihovog sveobuhvatnog statusa zaštite. Ovaj akcioni plan uključuje specijalne odredbe za one populacije označene zvezdicom. Kada je to potrebno, treba uzeti u obzir problem slučajnog ubijanja ptica u lovu, kao posledicu netačnog prepoznavanja vrsta.

2.3 Vanredne mere

Strane razvijaju i sprovode, u bliskoj međusobnoj saradnji, kada god je to bitno i moguće, vanredne mere za populacije navedene u Tabeli 1, ako se bilo gde na području Sporazuma pojave izuzetno nepovoljni ili ugrožavajući faktori.

2.4 Ponovna uspostavljanja populacija

Strane s najvećom pažnjom pristupaju ponovnom uspostavljanju populacija navedenih u Tabeli 1, u delove njihovog tradicionalnog areala u kojima one više ne postoje. One nastoje da razviju i drže se iscrpnog plana ponovnog uspostavljanja baziranog na odgovarajućem naučnom programu. Planovi ponovnog uspostavljanja treba da čine sastavni deo nacionalnih, i gde je to prikladno, međunarodnih akcionih planova pojedinačnih vrsta. Jedan plan ponovnog uspostavljanja treba da sadrži procenu uticaja na životnu sredinu i da bude dostupan široj javnosti. Strane unapred informišu sekretarijat Sporazuma o svim programima uspostavljanja populacija navedenih u Tabeli 1.

2.5 Unosi

2.5.1 Strane zabranjuju unos alohtonih vrsta životinja i biljaka koje mogu štetiti populacijama navedenih u Tabeli 1.

2.5.2 Strane zahtevaju preduzimanje odgovarajućih mera opreza, kako bi izbegle slučajno bekstvo zarobljenih životinja, koje pripadaju alohtonim vrstama koje mogu štetiti populacijama navedenim u Tabeli 1.

2.5.3 Strane preduzimaju mere, u obimu koji je ostvarljiv i prikladan, uključujući hvatanje, kako bi obezbedile da alohtone vrste ili njihovi hibridi, koji su već uneseni na njihovu teritoriju, ne predstavljaju potencijalnu opasnost za populacije navedene u Tabeli 1.

3. Očuvanje staništa

3.1 Inventarizacija staništa

3.1.1 Strane izrađuju i objavljuju, u saradnji sa nadležnim međunarodnim organizacijama, nacionalne popise staništa unutar njihove teritorije, tamo gde je to prikladno, koje su važne za populacije navedene u Tabeli 1.

3.1.2 Strane nastoje, prioritetno, da utvrde sva područja rasprostranjenosti od nacionalnog ili međunarodnog značaja za populacije navedene u Tabeli 1.

3.2 Očuvanje područja

3.2.1 Strane nastoje da nastave sa osnivanjem zaštićenih područja, kako bi zaštitile staništa koja su važna za populacije navedene u Tabeli 1, a i razvile i sprovele planove upravljanja za ova područja.

3.2.2 Strane nastoje da pruže specijalnu zaštitu onim vlažnim staništima koja zadovoljavaju međunarodno prihvaćene kriterijume za vlažna staništa od međunarodnog značaja.

3.2.3 Strane nastoje da mudro i održivo iskoriste sva vlažna staništa na njihovoj teritoriji. One posebno nastoje da izbegnu degradaciju i gubitak staništa koja podržavaju populacije navedene u Tabeli 1 kroz uvođenje odgovarajućih propisa, normi ili mera kontrole. Posebno, nastoje da:

(a) osiguraju, tamo gde je to izvodljivo, uspostavljanje odgovarajućih zakonskih mera, koje se odnose na upotrebu hemikalija u poljoprivredi, procese deratizacije i odlaganja otpadnih voda, koje su u skladu sa međunarodnim normama, kako bi njihovi nepovoljni uticaji na populacije navedene u Tabeli 1, bili što manji; i

(b) pripreme i dele informativni materijal, na odgovarajućim jezicima, koji opisuju te važeće propise, norme i mere kontrole i drugih beneficija koje donose ljudima, divljim životinjama i biljkama.

3.2.4 Strane nastoje, na osnovu pristupa ekološkom sistemu, da razviju strategije za očuvanje staništa svih populacija navedenih u Tabeli 1, uključujući i staništa onih populacija koje su raseljene.

3.3 Sanacija i obnova

Strane nastoje, gde je to moguće i odgovarajuće, da saniraju i obnove područja koja su nekada bila važna za populacije navedene u Tabeli 1, uključujući i područja koja su degradirana, što je rezultat uticaja faktora kao što su: klimatske promene, hidrološke promene, poljoprivredni uticaji, širenje invazivnih vodenih alohtonih vrsta, prirodna sukcesija, nekontrolisani požari, neodrživo korišćenje, eutrofikacija i zagađenje.

4. Upravljanje ljudskim aktivnostima

4.1 Lov

4.1.1 Strane sarađuju, kako bi obezbedile da se u njihovom lovnom zakonodavstvu primenjuju načela održivog korišćenja, kao što je predviđeno ovim Akcionim planom, uzimajući u obzir celokupni geografski areal dotičnih populacija ptica vodenih staništa i karakteristike njihovog životnog ciklusa.

4.1.2 Strane obaveštavaju sekretarijat Sporazuma o njihovom zakonodavstvu, koje se odnosi na lov populacija navedenih u Tabeli 1.

4.1.3 Strane sarađuju, u cilju razvoja pouzdanog i usklađenog sistema prikupljenih podataka o ulovu, kako bi procenile godišnji ulov populacija navedenih u Tabeli 1. One dostavljaju sekretarijatu Sporazuma, gde je to moguće, procene ukupnog godišnjeg ulova svake populacije.

4.1.4 Strane nastoje postepeno da ukinu upotrebu olovne municije prilikom lova u vlažnim područjima, u skladu sa dobrovoljnim i zvanično objavljenim rasporedima.

4.1.5...

4.1.6 Strane razvijaju i sprovode mere, kako bi smanjile i u najvećoj mogućoj meri uklonile, nezakonito hvatanje ptica.

4.1.7 Strane po potrebi podstiču lovce na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da formiraju društva ili organizacije kako bi uskladili njihove aktivnosti i osigurali održivost.

4.1.8 Strane po potrebi promovišu obaveznu proveru sposobnosti lovaca, uključujući, između ostalog, i proveru poznavanja vrsta ptica.

4.2 Eko-turizam

4.2.1 Strane podstiču, tamo gde je to potrebno, ali ne za centralne zone zaštićenih područja, izradu programa saradnje između svih zainteresovanih, kako bi razvili osetljivi i odgovarajući ekoturizam u vlažnim područjima, koja sadrže koncentracije populacija navedenih u Tabeli 1.

4.2.2 Strane nastoje, u saradnji sa nadležnim međunarodnim organizacijama, da procene troškove, beneficije i ostale posledice koje može izazvati ekoturizam u odabranim vlažnim područjima, sa koncentracijama populacija navedenih u Tabeli 1. O rezultatima svake te procene obaveštavaju sekretarijat Sporazuma.

4.3 Ostale ljudske aktivnosti

4.3.1 Strane procenjuju uticaj predloženih projekata koji najverovatnije mogu dovesti do sukoba između populacija navedenih u Tabeli 1, koje se nalaze u područjima koja se odnose na stav 3.2, i ljudskih interesa, a rezultati procene su dostupni javnosti.

4.3.2 Strane nastoje da prikupe informacije o šteti, posebno na usevima i ribarstvu, koje su prouzrokovale populacije navedene u Tabeli 1, i obaveste sekretarijat Sporazuma o rezultatima.

4.3.3 Strane sarađuju, u cilju utvrđivanja odgovarajućih tehnika za umanjivanje štete, ili ublažavanje efekata štete, posebno na usevima i ribarstvu, koje su prouzrokovale populacije navedene u Tabeli 1, oslanjajući se na iskustva stečena drugde u svetu.

4.3.4 Strane sarađuju, u pogledu razvijanja planova upravljanja pojedinačnim vrstama za populacije koje prouzrokuju značajnu štetu, posebno na usevima i u ribarstvu. Sekretarijat Sporazuma koordinira razvojem i usklađivanjem ovih planova.

4.3.5 Strane promovišu, dokle god je to moguće, visoke norme zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji objekata, kako bi se umanjio njihov uticaj na populacije navedene u Tabeli 1. Trebalo bi da razmotre korake za umanjenje uticaja već postojećih objekata, tamo gde postaje evidentno da ti objekti imaju negativan uticaj na dotične populacije.

4.3.6 U slučajevima kada ljudsko ometanje ugrožava status očuvanja populacija ptica vodenih staništa navedenih u Tabeli 1, Strane nastoje da preduzmu mere za ograničenje nivoa ugroženosti. Specijalnu pažnju treba posvetiti problemu ljudskog ugrožavanja kolonija za razmnožavanje ptica vodenih staništa koje se gnezde, naročito kada su smeštene u područjima koja su popularna za rekreaciju u prirodi. Odgovarajuće mere mogu da uključe, inter alia, uspostavljanje neometanih zona u zaštićenim područjima, tamo gde nije dozvoljen pristup javnosti.

4.3.7 Strane se pozivaju da preduzmu odgovarajuće mere na nacionalnom nivou, ili putem okvirnih Regionalnih organizacija za upravljanje ribarstvom (RFMOs) i relevantnih međunarodnih organizacija, kako bi se smanjio uticaj ribarstva5 na migratorne ptice vodenih staništa, i tamo gde je moguće sarađuju, u okviru ovih foruma, kako bi se smanjila smrtnost na područjima unutar i izvan nacionalnih nadležnosti; odgovarajuće mere se naročito odnose na slučajna ubijanja i hvatanje priborom za pecanje, uključujući korišćenje mreže, parangala i kočarenje.

_______
5 "ribarstvo" obuhvata akvakulture i odnosi se i na morske i na slatkovodne ribe, rakove i mekušce (npr. školjki, puževa i glavonožaca).

4.3.8 Strane se takođe pozivaju da preduzmu odgovarajuće mere na nacionalnom nivou ili putem okvirnih Regionalnih organizacija za upravljanje ribarstvom (RFMOs) i odgovarajućih međunarodnih organizacija, kako bi se smanjio uticaj ribarstva na migratorne ptice vodenih staništa, koji je posebno rezultat neodrživog ribolova koji izaziva iscrpljivanje resursa hrane migratornih ptica vodenih staništa.

4.3.9 Strane uspostavljaju i efikasno sprovode odgovarajuće zakonske kontrole zagađenja, u skladu sa međunarodnim normama i pravnim sporazumima, posebno onih koji se odnose na izlivanje nafte, ispuštanje i odlaganje čvrstog otpada, u cilju smanjenja uticaja na populacije navedene u Tabeli 1.

4.3.10 Strane uspostavljaju odgovarajuće mere, idealne da se uklone ili na neki drugi način umanje opasnosti od alohtonih kopnenih predatora prilikom uzgoja migratornih ptica vodenih staništa na ostrvima ili hridovima. Mere bi trebalo da se odnose na nepredviđena planiranja kako bi se sprečile invazije, hitne reakcije uklanjanja unesenih predatora, i obnavljanje programa za ostrva na kojima su populacije predatora već ustanovljene.

4.3.11 Strane se pozivaju da uspostave odgovarajuće mere u odbrani migratornih ptica močvarica od uticaja akvakulture, uključujući procenu stanja životne sredine u dešavanjima koja ugrožavaju vlažna područja, od važnosti za ptice vodenih staništa naročito kada se radi o novim ili proširenju postojećih instalacija, i koji uključuju pitanja kao što su zagađenje (npr. od ostataka farmaceutskih tretmana koji se koriste u akvakulturi ili eutrofikaciji), gubitak staništa, rizici uplitanja, kao i uvođenje alohtonih i potencijalno invazivnih vrsta.

4.3.12 Strane, sekretarijat Sporazuma i Tehnički odbor, na odgovarajući način, rade zajedno kako bi obezbedili dodatnu dokumentaciju o prirodi i skali uticaja težine olova za ribolov na ptice vodenih staništa, i razmotrili tu dokumentaciju, naglašavajući da olovo uglavnom predstavlja opasnost životnoj sredini, sa štetnim efektima po ptice vodenih staništa. Traže, na odgovarajući način, alternative za težinu olova za ribolov, uzimajući u obzir njegov uticaj na ptice vodenih staništa i kvalitet vode.

5. Istraživanje i praćenje

5.1 Strane nastoje da obave istraživanje u slabo istraženim područjima, koja mogu sadržati značajnu koncentraciju populacija navedenih u Tabeli 1. Rezultati tih istraživanja su široko rasprostranjeni.

5.2 Strane nastoje da prate vrste navedene u Tabeli 1. Rezultati tog praćenja se objavljuju ili šalju odgovarajućim međunarodnim organizacijama, kako bi se mogli obaviti pregledi statusa i trendova populacija.

5.3 Strane sarađuju, u cilju poboljšanja merenja trendova populacija ptica kao kriterijuma za opisivanje statusa tih populacija.

5.4 Strane sarađuju, u cilju utvrđivanja migracionih puteva svih navedenih populacija iz Tabele 1, korišćenjem dostupnih saznanja o rasprostranjenosti tokom i van sezone razmnožavanja i rezultatima popisa, i učestvovanjem u koordinisanim programima prstenovanja ptica.

5.5 Strane nastoje da iniciraju i podrže zajedničke projekte istraživanja ekologije i dinamike populacija i njihovih staništa navedenih u Tabeli 1, kako bi odredile njihove specifične uslove kao i najprimerenije tehnike njihovog očuvanja i upravljanja.

5.6 Strane nastoje da izgrade studije o efektima gubitka vlažnih staništa i degradacije i poremećaja kapaciteta vlažnih staništa, koji koriste populacije navedene u Tabeli 1, kao i selidbene modele tih populacija.

5.7 Strane nastoje da izgrade studije o uticaju lova i trgovine populacijama navedenih u Tabeli 1, i o važnosti tih oblika iskorišćavanja za lokalnu i nacionalnu privredu.

5.8 Strane nastoje da sarađuju sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama, i podrže projekte istraživanja i praćenja.

6. Edukacija i informisanje

6.1 Strane organizuju programe obuke, tamo gde je to potrebno, kako bi obezbedile da osobe odgovorne za sprovođenje ovog Akcionog plana steknu odgovarajuće znanje za efikasno sprovođenje.

6.2 Strane sarađuju međusobno, kao i sa sekretarijatom Sporazuma, u cilju razvoja programa obuke i razmene relevantnog materijala.

6.3 Strane nastoje da razviju programe, informacione materijale i mehanizme, kako bi podigle nivo svesti šire javnosti u pogledu ciljeva, odredaba i sadržaja ovog Akcionog plana. U tom smislu, posebna pažnja se posvećuje ljudima koji žive u značajnim vlažnim staništima i njihovoj okolini, korisnicama tih vlažnih staništa (lovcima, ribolovcima, turistima, itd.), kao i lokalnim vlastima i drugim ljudima koji učestvuju u donošenju odluka.

6.4 Strane nastoje da preduzmu specijalne kampanje podizanja svesti, radi očuvanja populacija navedenih u Tabeli 1.

7. Sprovođenje

7.1 Prilikom sprovođenja ovog Akcionog plana, Strane, tamo gde je to potrebno, daju prioritet populacijama navedenim u Koloni A Tabele 1.

7.2 Što se tiče populacija navedenih u Tabeli 1, kada se više od jedne populacije iste vrste nađe na teritoriji na kojoj je određena Strana, dotična Strana primenjuje odgovarajuće mere zaštite na jednu ili više populacija, čiji je status zaštite najlošiji.

7.3 Sekretarijat Sporazuma, u saradnji sa Tehničkim odborom i uz pomoć stručnjaka iz Država areala, koordinira izradu smernica za zaštitu, u skladu sa članom 4. stav 4. ovog sporazuma, za pomoć Stranama u sprovođenju ovog Akcionog plana. Sekretarijat Sporazuma obezbeđuje, tamo gde je to moguće, usklađenost sa smernicama odobrenim u okviru drugih međunarodnih instrumenata. Te smernice zaštite imaju za cilj uvođenje principa održivog korišćenja. One, inter alia, obuhvataju:

(a) akcione planove pojedinačnih vrsta;

(b) vanredne mere;

(v) pripremu popisa lokaliteta i metode upravljanja staništima;

(g) lovnu praksu;

(d) trgovinu pticama vodenih staništa;

(đ) turizam;

(e) smanjivanje štete na usevima; i

(ž) protokol o praćenju ptica vodenih staništa.

7.4 Sekretarijat Sporazuma priprema, u saradnji sa Tehničkim odborom i Stranama, niz međunarodnih pregleda, koji su neophodni za sprovođenje ovog Akcionog plana, koji uključuju:

(a) izveštaje o statusu i trendu populacija;

(b) nedostatke u informacijama o istraživanjima;

(v) mreže lokaliteta koje koristi svaka populacija, uključujući revizije statusa zaštite svakog lokaliteta, kao i mere upravljanja koje se preduzimaju u svakom pojedinačnom slučaju;

(g) važno zakonodavstvo u lovstvu i trgovini u svakoj zemlji, koje se odnosi na vrste navedene u Aneksu 2. ovog sporazuma;

(d) fazu pripreme i sprovođenja akcionih planova pojedinačnih vrsta;

(đ) projekte ponovnog uspostavljanja; i

(e) status unesenih alohtonih vrsta ptica vodenih staništa i njihovih hibrida.

7.5 Sekretarijat Sporazuma nastoji da obezbedi ažuriranje pregleda, pomenutih u stavu 7.4, u sledećim intervalima:

(a) svakom zasedanju Sastanka Strana; (b) - svakom drugom zasedanju Sastanka Strana; (v) - svakom drugom zasedanju Sastanka Strana; (g) - svakom trećem zasedanju Sastanka Strana; (d) - svakom drugom zasedanju Sastanka Strana; (đ) - svakom trećem zasedanju Sastanka Strana; (e) - svakom drugom zasedanju Sastanka Strana.

7.6 Tehnički odbor procenjuje smernice i preglede pripremljene u okviru st. 7.3 i 7.4, i formuliše nacrt preporuka i rezolucija/odluka koje se odnose na njihov razvoj, sadržaj i sprovođenje, koji se razmatraju na zasedanjima Sastanka Strana.

7.7 Sekretarijat Sporazuma redovno vrši reviziju potencijalnih mehanizama za obezbeđivanje dodatnih resursa (fondova i tehničke pomoći) za sprovođenje ovog Akcionog plana, i podnosi izveštaj na svakom zasedanju Sastanka Strana.

Tabela 16

STATUS POPULACIJA MIGRATORNIH PTICA VODENIH STANIŠTA KLJUČ ZA KLASIFIKACIJU

Sledeći ključ za Tabelu 1 je osnov za sprovođenje Akcionog plana:

Kolona A

Kategorija 1:

(a) Vrste koje su uključene u Dodatak I Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja;
(b) Vrste koje su obeležene kao ugrožene na Crvenoj listi IUCN-a, kako je navedeno u najnovijem rezimeu "BirdLife International"; i
(v) Populacije koje broje nešto manje od 10.000 jedinki.

Kategorija 2:

Populacije koje broje približno između 10.000 i 25.000 jedinki.

Kategorija 3:

Populacije koje broje približno između 25.000 i 100.000 jedinki i koje se smatraju ugroženim zbog:
(a) koncentracije na malom broju lokaliteta, u bilo kojoj fazi njihovog godišnjeg ciklusa;
(b) u zavisnosti od tipa staništa, koje je ozbiljno ugroženo;
(v) značajnog dugoročnog pada brojnosti;
(g) ekstremnih fluktuacija u brojnosti ili trendu populacije.

Kategorija 4:

Vrste koje su navedene kao skoro ugrožene na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta, kako je navedeno u najnovijem rezimeu BirdLife International-a, ali ne ispunjavaju uslove u pogledu gore opisanih Kategorija 1, 2 i 3, i koje su relevantne za međunarodnu akciju.

Za vrste gore navedene u Kategorijama 2, 3 i 4, videti stav 2.1.1 Akcionog plana, koji se nalazi u Aneksu 3 ovog sporazuma.

Kolona B

Kategorija 1:

Populacije koje broje približno između 25.000 i 100.000 jedinki i koje ne ispunjavaju uslove u pogledu Kolone A, gore opisane.

Kategorija 2:

Populacije koje broje više od 100.000 jedinki i za koje je potrebna pažnja, kao rezultat:
(a) koncentracije na malom broju lokaliteta, u bilo kojoj fazi njihovog godišnjeg ciklusa;
(b) u zavisnosti od tipa staništa, koje je ozbiljno ugroženo;
(v) značajnog dugoročnog pada brojnosti; i
(g) ekstremnih fluktuacija u brojnosti ili trendu populacija.

Kolona V

Kategorija 1:

Populacije koje broje približno više od 100.000 jedinki, koje bi mogle imati značajnu korist od međunarodne saradnje, i koje ne ispunjavaju uslove u pogledu gore pomenutih Kolona A i B.

_______
6 Tabela 1, "Status populacija migratornih ptica močvarica" čini deo Akcionog plana koji se nalazi u Aneksu 3 ovog sporazuma.

REVIZIJA TABELE 1

Ovu tabelu:

(a) redovno revidira Tehnički odbor, u skladu sa članom 7. stav 3 (b) ovog sporazuma; i

(b) po potrebi menja i dopunjuje Sastanak Strana, u skladu sa članom 6. stav 9 (d) ovog sporazuma, uzimajući u obzir te revizije.

DEFINICIJE GEOGRAFSKIH POJMOVA KORIŠĆENIH ZA OPIS AREALA

Treba uzeti u obzir da areali ptica vodenih područja poštuju biološke, a ne političke granice, i to precizno razvrstavanje bioloških i političkih entiteta je izuzetno neobično. Korišćeni pojmovi za opis areala nemaju političko značenje i predstavljaju samo opšta uputstva, kao i sažete, mapirane rezimee areala ptica vodenih staništa, a stručnjaci treba da konsultuju internet portal Critical Site Network Tool:

http://wow.wetlands.org/informationflyway/criticalsitenetworktool/tabid/1349/language/en-US/Default.aspx

Severna Afrika

Alžir, Egipat, Libija, Maroko, Tunis

Zapadna Afrika

Benin, Burkina Faso, Kamerun, Zeleni rt, Čad, Obala Slonovače, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja Bisau, Liberija, Mali, Mauritanija, Niger, Nigerija, Senegal, Sijera Leone, Togo.

Istočna Afrika

Burundi, Džibuti, Eritreja, Etiopija, Kenija, Ruanda, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Uganda, Ujedinjena Republika Tanzanija.

Severno-zapadna Afrika

Maroko, Alžir, Tunis.

Severno-istočna Afrika

Džibuti, Egipat, Eritreja, Etiopija, Somalija, Južni Sudan, Sudan.

Južna Afrika

Angola, Bocvana, Lesoto, Malavi, Mozambik, Namibija, Južna Afrika, Svazilend, Zambija, Zimbabve.

Centralna Afrika

Kamerun, Centralno-afrička Republika Kongo, Demokratska Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Sao Tome i Prinsipe.

Subsaharska Afrika

Sve afričke zemlje južno od Sahare.

Tropska Afrika

Zemlje subsaharske Afrike, izuzimajući Lesoto, Namibiju, Južna Afrika i Svazilend.

Zapadni Palearktik

Kao što je definisano u Handbook of the Birds of Europe, the Middle East and North Africa (Cramp & Simmons1977).

Severno-zapadna Evropa

Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Zapadna Evropa

Severno-zapadna Evropa sa Portugalijom i Španijom.

Severno-istočna Evropa

Severni deo Ruske Federacije zapadno od Urala.

Severna Evropa

Severo-zapadna i Severo-istočna Evropa, kao što je gore definisano.

Istočna Evropa

Belorusija, Ruska Federacija zapadno od Urala, Ukrajina.

Centralna Evropa

Austrija, Češka Republika, Estonija, Nemačka, Mađarska, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Poljska, Ruska Federacija oko Finskog zaliva i Kalinjingrada, Slovačka, Švajcarska.

Jugo-zapadna Evropa

Mediteranska Francuska, Italija, Malta, Monako, Portugalija, San Marino, Španija.

Jugo-istočna Evropa

Albanija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Gruzija, Grčka, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovenija, Turska.

Južna Evropa

Jugo-zapadna i Jugo-istočna Evropa, kao što je gore definisano.

Severni Atlantik

Farska ostrva, Grenland, Island, Irska, Norveška, Severno-zapadna obala Ruske Federacije, Svalbard, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Istočni Atlantik

Atlanska obala Evrope i Severne Afrike od Severne Norveške do Maroka.

Zapadni Sibir

Ruska Federacija istočno od Urala do reke Jenisej i južno do granice sa Kazahstanom.

Centralni Sibir

Ruska Federacija od reke Jenisej do istočne granice sa poluostrvom Tajmir i južno do Altajskih planina.

Zapadni Mediteran

Alžir, Francuska, Italija, Malta, Monako, Maroko, Portugalija, San Marino, Španija, Tunis.

Istočni Mediteran

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kipar, Egipat, Grčka, Izrael, Liban, Libija, Crna Gora, Srbija, Slovenija, Sirijska Arapska Republika, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Turska.

Crno more

Jermenija, Bugarska, Gruzija, Republika Moldavija, Rumunija, Ruska Federacija, Turska, Ukrajina.

Kaspijsko područje

Azerbejdžan, Islamska Republika Iran, Kazahstan, Jugo-zapadna Rusija, Turkmenistan, Uzbekistan.

Jugo-zapadna Azija

Bahrein, Irak, Islamska Republika Iran, Izrael, Jordan, Kazahstan, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, Saudijska Arabija, Sirijska Arapska Republika, Istočna Turska, Turkmenistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Jemen.

Zalivsko područje

Persijski zaliv, Omanski zaliv, Arapsko more zapadno do Adenskog zaliva.

Zapadna Azija

Zapadni delovi Ruske Federacije istočno od Urala i Kaspijsko područje.

Centralna Azija

Avganistan, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan.

Južna Azija

Bangladeš, Butan, Indija, Maldivska ostrva, Nepal, Pakistan, Šri Lanka.

Indijski okean

Savez Komora, Madagaskar, Mauricijus, Sejšeli.

KLJUČ ZA SKRAĆENICE I SIMBOLE

bre: Razmnožavanje (razm.)

win: Prezimljavanje (prez.)

N: Severni

E: Istočni

S: Južni

W: Zapadni

NE: Severo-istočni

NW: Severo-zapadni

SE: Jugo-istočni

SW: Jugo-zapadni

 

():

Status populacije nepoznat. Status očuvanja procenjen.

*:

Sa izuzetkom za one populacije navedene u Kategorijama 2 i 3, Kolona A, i koje su označene zvezdicom, lov se može nastaviti na održivoj osnovi. Ovo održivo korišćenje sprovodi se u okviru posebnih odredbi akcionog plana o međunarodnim vrstama, i nastoji da sprovede principe prilagođenog upravljanja odstrelom (videti stav 2.1.1 Aneksa 3 ovog Sporazuma).

NAPOMENE:

1. Podaci o populacijama, korišćenim pri sastavljanju Tabele 1, u najvećoj mogućoj meri odgovaraju brojnosti jedinki potencijalnog fonda za razmnožavanje u području Sporazuma. Status se bazira na najbolje dostupnim objavljenim procenama populacije.

2. Sufiksi (bre-razm.) i (win-prez.) u listingu populacija, predstavljaju samo pomoć prilikom identifikacije populacija. Oni ne pokazuju sezonska ograničenja akcijama u pogledu onih populacija u okviru Sporazuma i Akcionog plana.

3. Kratki opisi korišćeni za identifikaciju populacija su bazirani na opisu, koji je korišćen u najnovijem izdanju edicije Waterbird Population Estimates (Procena populacije ptica vodenih staništa).

4. Znak kose crte (/) se koristi da razdvoji područja razmnožavanja od područja prezimljavanja.

5. Kada se za populaciju neke vrste u Tabeli 1 navodi višestruka kategorizacija, obaveze Akcionog plana odnose se na najstrožiju navedenu kategoriju.

Populacije

A

B

V

 

 

 

 

Porodica ANATIDAE (patke, guske, labudovi)

 

 

 

Dendrocygna viduata (belolika patka pištalica)

 

 

 

- Zapadna Afrika (od Senegala do Čada)

 

 

1

- Istočna i Južna Afrika

 

 

1

Dendrocygna bicolor (Smeđa patka pištalica)

 

 

 

- Zapadna Afrika (od Senegala do Čada)

 

1

 

- Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Thalassornis leuconotus (Afrička beloguza patka)

 

 

 

- Zapadna Afrika

1v

 

 

- Istočna i Južna Afrika

2*

 

 

Oxyura maccoa (Afrička plavokljuna patka)

 

 

 

- Istočna Afrika

1v

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

Oxyura leucocephala (Beloglava patka)

 

 

 

- Zapadni Mediteran (Španija i Maroko)

1a 1b 1v

 

 

- Alžir i Tunis

1a 1b 1v

 

 

- Istočni Mediteran, Turska i Jugo-zapadna Azija

1a 1b 1v

 

 

Cygnus olor (Labud grbac)

 

 

 

- Severo-zapadni Mejnlend i Centralna Evropa

 

 

1

- Crno more

 

1

 

- Zapadna i Centralna Azija/Kaspijsko područje

 

2a 2g

 

Cygnus cygnus (Veliki labud)

 

 

 

- Island/Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Irska

 

1

 

- Severo-zapadni Mejnlend Evropa

 

1

 

- Severna Evropa i Zapadni Sibir/Crno more i Istočni Mediteran

2

 

 

- Zapadni i Centralni Sibir/Kaspijsko područje

2

 

 

Cygnus columbianus bewickii (Mali labud)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Severo-zapadna Evropa

2

 

 

Severni Sibir/Kaspijsko područje

1v

 

 

Branta bernicla bernicla (Grivasta guska)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Zapadna Evropa

 

2b

 

Branta bernicla hrota (Grivasta guska)

 

 

 

- Svalbard/Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

1v

 

 

- Kanada i Grenland/Irska

3a

 

 

Branta leucopsis (Belolika guska)

 

 

 

- Istočni Grenland/Škotska i Irska

 

1

 

- Svalbard/Jugo-zapadna Škotska

3a

 

 

- Rusija/Nemačka i Holandija

 

 

1

Branta ruficollis (Guska crvenovoljka)

 

 

 

- Severni Sibir/Crno more i Kaspijsko područje

1a 1b 3a 3v

 

 

Anser anser anser (Divlja guska)

 

 

 

- Island/Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Irska

 

 

1

- Severo-zapadna Evropa/Jugo-zapadna Evropa

 

 

1

- Centralna Evropa/Severna Afrika

 

1

 

Anser anser rubrirostris (Divlja guska)

 

 

 

- Crno more i Turska

 

1

 

- Zapadni Sibir/Kaspijsko područje i Irak

 

 

1

Anser fabalis fabalis (Guska glogovnjača)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa/Severo-zapadna Evropa

3v*

 

 

 

Populacije

A

B

V

Anser fabalis johanseni (Guska glogovnjača)

 

 

 

- Zapadni i Centralni Sibir/od Turkmenistana do Zapadne Kine

1v

 

 

Anser fabalis rossicus (Guska glogovnjača)

 

 

 

- Zapadni i Centralni Sibir/Severo-istočna i Jugo-zapadna Evropa

 

 

(1)

Anser brachyrhynchus (Kratkokljuna guska)

 

 

 

Istočni Grenland i Island/Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

 

2a

 

- Svalbard/Severno-zapadna Evropa

 

1

 

Anser albifrons albifrons (Lisasta guska)

 

 

 

- Severo-zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Severo-zapadna Evropa

 

 

1

- Zapadni Sibir/Centralna Evropa

 

 

1

- Zapadni Sibir/Crno more i Turska

 

 

1

- Severni Sibir/Kaspijsko područje i Irak

2

 

 

Anser albifrons flavirostris (Lisasta guska)

 

 

 

- Grenland/Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

2*

 

 

Anser erythropus (Mala lisasta guska)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Crno more i Kaspijsko područje

1a 1b 2

 

 

- Fenoskandija

1a 1b 1v

 

 

Clangula hyemalis (Ledenjarka)

 

 

 

- Island i Grenland (razm.)7

1b

 

 

- Zapadni Sibir/Severna Evropa (razm.)

1b

 

 

Somateria spectabilis (Kraljevska gavka)

 

 

 

- Istočni Grenland, Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir

 

 

1

Somateria mollissima mollissima (Gavka)

 

 

 

- Baltik, Danska i Holandija

 

2v 2g

 

- Norveška i Rusija

 

 

1

Somateria mollissima borealis (Gavka)

 

 

 

- Svalbard i Franc Jozef (razm.)

 

1

 

Polysticta stelleri (Štelerova gavka)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Severo-istočna Evropa

1a 1b

 

 

Melanitta fusca (Baršunasti turpan)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Severna Evropa/Severo-zapadna Evropa

1b

 

 

- Crno more i Kaspijsko područje

1b 1v

 

 

Melanitta nigra (Crni turpan)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Severna Evropa/Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

2a

 

Bucephala clangula clangula (Patka dupljašica)

 

 

 

- Severo-zapadna i Centralna Evropa (prez.)

 

 

1

- Severo-istočna Evropa/Jadransko more

 

 

1

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Crno more

 

1

 

- Zapadni Sibir/Kaspijsko područje

 

 

1

Mergellus albellus (Mali ronac)

 

 

 

- Severo-zapadna i Centralna Evropa (prez.)

3a

 

 

- Severo-istočna Evropa/Crno more i Istočni Mediteran

2

 

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija

 

1

 

Mergus merganser merganser (Veliki ronac)

 

 

 

- Severo-zapadna i Centralna Evropa (prez.)

 

 

1

- Severo-istočna Evropa/Crno more

2

 

 

- Zapadni Sibir/Kaspijsko područje

2

 

 

Mergus serrator (Srednji ronac)

 

 

 

_______
7 Postoji značajno preklapanje između populacija u zimskom periodu.

Populacije

A

B

V

- Severo-zapadna i Centralna Evropa (prez.)

3v

 

 

- Severo-istočna Evropa/Crno more i Mediteran

 

1

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna i Centralna Azija

1v

 

 

Alopochen aegyptiaca (Nilska guska)

 

 

 

- Zapadna Afrika

1v

 

 

- Istočna i Južna Afrika

 

 

1

Tadorna tadorna (Šarena utva)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

2a

 

- Crno more i Mediteran

 

 

1

- Zapadna Azija/Kaspijsko područje i Srednji Istok

3v

 

 

Tadorna ferruginea (Utva zlatokrila)

 

 

 

- Severo-zapadna Afrika

1v

 

 

- Istočni Mediteran i Crno more/Severo-istočna Afrika

2

 

 

- Zapadna Azija i Kaspijsko područje/Iran i Irak

3v

 

 

Tadorna cana (Kapska utva)

 

 

 

- Južna Afrika

3v

 

 

Plectropterus gambensis gambensis (Afrička guska ostrugarka)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

1

 

- Istočna Afrika (od Sudana do Zambije)

 

 

1

Plectropterus gambensis niger (Afrička guska ostrugarka)

 

 

 

- Južna Afrika

3v

 

 

Sarkidiornis melanotos (Kvrgava patka)

 

 

 

- Zapadna Afrika

3v

 

 

- Južna i Istočna Afrika

 

 

1

Nettapus auritus (Afrička patuljasta guska)

 

 

 

- Zapadna Afrika

1v

 

 

- Južna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Marmaronetta angustirostris (Mramorka)

 

 

 

- Zapadni Mediteran/Zapadni Mediteran i Zapadna Afrika

1a 1b 1v

 

 

- Istočni Mediteran

1a 1b 1v

 

 

- Jugo-zapadna Azija

1a 1b 3v

 

 

Netta rufina (Prevez)

 

 

 

- Jugo-zapadna i Centralna Evropa/Zapadni Mediteran

 

1

 

- Crno more i Istočni Mediteran

3v

 

 

- Zapadna i Centralna Azija/Jugo-zapadna Azija

 

2v

 

Netta erythrophthalma brunnea (Južni prevez)

 

 

 

- Južna i Istočna Afrika

3v

 

 

Aythya ferina (Riđoglava patka)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa/Severo-zapadna Evropa

 

2v

 

- Centralna i Severo-istočna Evropa/ Crno more i Mediteran

 

2v

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija

 

2v

 

Aythya nyroca (Patka njorka)

 

 

 

- Zapadni Mediteran/Severna i Zapadna Afrika

1a 1v

 

 

- Istočna Evropa/Istočni Mediteran i Sahelska Afrika

1a 4

 

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

1a 3v

 

 

Aythya fuligula (Ćubasta patka)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (prez.)

 

 

1

- Centralna Evropa, Crno more i Mediteran (prez.)

 

2v

 

- Zapadni Sibir /Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

2v

 

Aythya marila marila (Morska crnka)

 

 

 

- Severna Evropa/Zapadna Evropa

 

2v

 

 

Populacije

A

B

V

- Zapadni Sibir/Crno more i Kaspijsko područje

 

 

1

Spatula querquedula (Grgotovac)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Evropa/Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Spatula hottentota (Hotentotska krdža)

 

 

 

- Basen Čadskog jezera

1c

 

 

- Istočna Afrika (južno do Severne Zambije)

 

1

 

- Južna Afrika (severno do Južne Zambije)

 

1

 

Spatula clypeata (Plovka kašikara)

 

 

 

- Severo-zapadna i Centralna Evropa (prez.)

 

1

 

- Zapadni Sibir, Severo-istočna i Istočna Evropa/Južna Evropa i Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

2v

 

Mareca strepera strepera (Čegrtuša)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

 

1

- Severo-istočna Evropa/Crno more i Mediteran

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

(2v)

 

Mareca penelope (Zviždarka)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Severo-zapadna Evropa

 

 

1

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Crno more i Mediteran

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

2v

 

Anas undulata undulata (Zlatokljuna patka)

 

 

 

- Južna Afrika

 

 

1

Anas platyrhynchos platyrhynchos (Gluvara)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

 

1

- Severna Evropa/Zapadni Mediteran

 

 

1

- Istočna Evropa/Crno more i Istočni Mediteran

 

2v

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija

 

2v

 

Anas capensis (Afrička krdža)

 

 

 

- Istočna Afrika (Dolina Rift)

1v

 

 

- Basen Čadskog jezera2

1v

 

 

- Južna Afrika (severno do Angole i Zambije)

 

1

 

Anas erythrorhyncha (Crvenokljuna krdža)

 

 

 

- Južna Afrika

 

 

1

- Istočna Afrika

 

 

1

- Madagaskar

2

 

 

Anas acuta (Šiljkan)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

1

 

- Zapadni Sibir, Severo-istočna i Istočna Evropa/Južna Evropa i Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

 

2v

 

Anas crecca crecca (Krdža)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

 

1

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Crno more i Mediteran

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

2v

 

 

 

 

 

Porodica PODICIPEDIDAE (gnjurci)

 

 

 

Tachybaptus ruficollis ruficollis (Mali gnjurac)

 

 

 

- Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

 

1

Podiceps grisegena grisegena (Riđovrati gnjurac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (prez.)

 

1

 

- Crno more i Mediteran (prez.)

3c

 

 

- Kaspijsko područje (prez.)

2

 

 

 

Populacije

A

B

V

Podiceps cristatus cristatus (Ćubasti gnjurac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (prez.)

 

 

1

- Crno more i Mediteran (prez.)

 

 

1

- Kaspijsko područje (prez.)

3v

 

 

Podiceps cristatus infuscatus (Ćubasti gnjurac)

 

 

 

- Istočna Afrika (od Etiopije do Severne Zambije)

1v

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

Podiceps auritus auritus (Ušati gnjurac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (ptice sa velikim kljunom)

1v

 

 

- Severo-istočna Evropa (ptice sa malim kljunom)

2

 

 

- Kaspijsko područje i Južna Azija (prez.)

1v

 

 

Podiceps nigricollis nigricollis (Crnovrati gnjurac)

 

 

 

- Evropa/Južna i Zapadna Evropa i Severna Afrika

 

 

1

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna i Južna Azija

 

1

 

Podiceps nigricollis gurneyi (Crnovrati gnjurac)

 

 

 

- Južna Afrika

2

 

 

 

 

 

 

Porodica PHOENICOPTERIDAE (plamenci)

 

 

 

Phoenicopterus roseus (Plamenac)

 

 

 

- Zapadna Afrika

3a

 

 

- Istočna Afrika

3a

 

 

- Južna Afrika (do Madagaskara)

 

2a

 

- Zapadni Mediteran

 

2a

 

- Istočni Mediteran

 

2a

 

- Jugo-zapadna i Južna Azija

 

2a

 

Phoeniconaias minor (Mali plamenac)

 

 

 

- Zapadna Afrika

2

 

 

- Istočna Afrika

4

 

 

- Južna Afrika (do Madagaskara)

3a

 

 

 

 

 

 

Porodica PHAETHONTIDAE (fetoni)

 

 

 

Phaethon aetherus aetherus (Crvenokljuni feton)

 

 

 

- Južni Atlantik

1v

 

 

Phaethon aetherus indicus (Crvenokljuni feton)

 

 

 

- Persijski zaliv, Adenski zaliv, Crveno more

1v

 

 

Phaethon rubricauda rubricauda (Crvenorepi feton)

 

 

 

- Indijski Okean

 

1

 

Phaethon lepturus lepturus (Belorepi feton)

 

 

 

- Zapadno Indijski Okean

 

1

 

 

 

 

 

Porodica RALLIDAE (petlići, barske kokice, liske)

 

 

 

Sarothrura elegans reichenovi (Patuljasti pegavi barski petlovan)

 

 

 

- od juga Zapadne Afrike do Centralne Afrike

 

 

(1)

Sarothrura elegans elegans (Patuljasti pegavi barski petlovan)

 

 

 

- Severo-istočna, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Sarothrura boehmi (Patuljasti prugastogrudi barski petlovan)

 

 

 

- Centralna Afrika

1v

 

 

Sarothrura ayresi (Patuljasti belokrili barski petlovan)

 

 

 

- Etiopija

1a 1b 1v

 

 

- Južna Afrika

1a 1b 1v

 

 

 

Populacije

A

B

V

Rallus aquaticus aquaticus (Barski petlovan)

 

 

 

- Evropa i Severna Afrika

 

2v

 

Rallus aquaticus korejewi (Barski petlovan)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija

 

 

(1)

Rallus caerulescens (Afrički barski petlovan)

 

 

 

- Južna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Crex egregia (Afrički barski prdavac)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

(1)

Crex crex (Prdavac)

 

 

 

- Evropa i Zapadna Azija/Subsaharska Afrika

 

 

1

Porzana porzana (Barski petlić)

 

 

 

- Evropa/Afrika

 

2g

 

Zapornia flavirostra (Crni barski petlić)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

Zapornia parva (Sivi barski petlić)

 

 

 

- Zapadna Evroazija/Afrika

 

2v

 

Zapornia pusilla intermedia (Mali barski petlić)

 

 

 

- Evropa (razm.)

1v

 

 

Amaurornis marginalis (Prugasti barski petlić)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

(2)

 

 

Porphyrio alleni (Afrička barska kokica)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

(1)

Gallinula chloropus chloropus (Barska kokica)

 

 

 

- Evropa i Severna Afrika

 

 

1

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija

 

 

(1)

Gallinula angulata (Mala barska kokica)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

(1)

Fulica cristata (Krunasta liska)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

- Španija i Maroko

1v

 

 

Fulica atra atra (Liska)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (prez.)

 

2v

 

- Crno more i Mediteran (prez.)

 

 

1

- Jugo-zapadna Azija (prez.)

 

 

(1)

 

 

 

 

Porodica GRUIDAE (ždralovi)

 

 

 

Balearica regulorum regulorum (Južnoafrički kraljevski ždral)

 

 

 

- Južna Afrika (severno do Angole i južno do Zimbabvea)

1b 1v

 

 

Balearica regulorum gibbericeps (Južnoafrički kraljevski ždral)

 

 

 

- Istočna Afrika (od Kenije do Mozambika)

1b 3v

 

 

Balearica pavonina pavonina (Afrički krunasti ždral)

 

 

 

- Zapadna Afrika (od Senegala do Čada)

1b 1v

 

 

Balearica pavonina ceciliae (Afrički krunasti ždral)

 

 

 

- Istočna Afrika (od Sudana do Ugande)

1b 3v

 

 

Leucogeranus leucogeranus (Sibirski ždral)

 

 

 

- Iran (prez.)

1a 1b 1v

 

 

Bugeranus carunculatus (Afrički resasti ždral)

 

 

 

- Centralna i Južna Afrika

1b 1v

 

 

Populacije

A

B

V

Anthropoides paradiseus (Rajski ždral)

 

 

 

- Krajnji jug Afrike

1b 3v

 

 

Anthropoides virgo (Mali ždral)

 

 

 

- Crno more (Ukrajina)/Severo-istočna Afrika

1v

 

 

- Turska (razm.)

1v

 

 

- Kalmikija/Severo-istočna Afrika

 

1

 

Grus grus grus (Ždral)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa/Iberija i Maroko

 

 

1

- Severo-istočna i Centralna Evropa/Severna Afrika

 

 

1

- Istočna Evropa/Turska, Srednji Istok i Severo-istočna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Južna Azija

 

(1)

 

Grus grus archibaldi (Ždral)

 

 

 

- Turska i Gruzija (razm.)

1v

 

 

 

 

 

 

Porodica GAVIIDAE (morski gnjurci)

 

 

 

Gavia stellata (Riđogrli morski gnjurac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa (prez.)

 

2v

 

- Kaspijsko područje, Crno more i Istočni Mediteran (prez.)

1v

 

 

Gavia arctica arctica (Crnogrli morski gnjurac)

 

 

 

- Severna Evropa i Zapadni Sibir/Evropa

 

2v

 

- Centralni Sibir/Kaspijsko područje

1v

 

 

Gavia immer (Veliki morski gnjurac)

 

 

 

- Evropa (prez.)

1v

 

 

Gavia adamsii (Žutokljuni morski gnjurac)

 

 

 

- Severna Evropa (prez.)

1v

 

 

 

 

 

 

Porodica SPHENISCIDAE (pingvini)

 

 

 

Spheniscus demersus (Magareći pingvin)

 

 

 

- Južna Afrika

1b

 

 

 

 

 

 

Porodica CICONIIDAE (rode)

 

 

 

Leptoptilos crumenifer (Marabu)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

Mycteria ibis (Žutokljuna šumska roda)

 

 

 

- Subsaharska Afrika (bez Madagaskara)

 

 

1

Anastomus lamelligerus lamelligerus (Afrička crna šupljokljuna roda)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

Ciconia nigra (Crna roda)

 

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

- Jugo-zapadna Evropa/Zapadna Afrika

1v

 

 

- Centralna i Istočna Evropa/Subsaharska Afrika

 

1

 

Ciconia abdimii (Belotrba crna roda)

 

 

 

- Subsaharska Afrika i Jugo-zapadna Arabija

 

(2v)

 

Ciconia microscelis (Belovrata crna roda)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

(1)

 

Ciconia ciconia ciconia (Bela roda)

 

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

- Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika/Subsaharska Afrika

 

2b

 

- Centralna i Istočna Evropa/Subsaharska Afrika

 

 

1

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija

3v

 

 

 

Populacije

A

B

V

Porodica THRESKIORNITHIDAE (ražnjevi, kašičare)

 

 

 

Platalea alba (Afrički kašičar)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

1

 

Platalea leucorodia leucorodia (Kašičar)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Zapadni Mediteran i Zapadna Afrika

2

 

 

- Centralna i Jugo-istočna Evropa/Mediteran i Tropska Afrika

2

 

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Južna Azija

2

 

 

Platalea leucorodia balsaci (Kašičar)

 

 

 

- Priobalno područje zapadne Afrike (Mauritanija)

1v

 

 

Platalea leucorodia archeri (Kašičar)

 

 

 

- Crveno more i Somalija

1v

 

 

Threskiornis aethiopicus (Etiopski ražanj)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

- Iran i Irak

1v

 

 

Geronticus eremita (Ćelavi ražanj)

 

 

 

- Maroko

1a 1b 1v

 

 

- Jugo-zapadna Azija

1a 1b 1v

 

 

Plegadis falcinellus (Ražanj)

 

 

 

- Subsaharska Afrika (razm.)

 

1

 

- Crno more i Mediteran/Zapadna Afrika

3v

 

 

- Jugo-zapadna Azija/Istočna Afrika

 

(1)

 

 

 

 

 

Porodica ARDEIDAE (čaplje)

 

 

 

Botaurus stellaris stellaris (Vodeni bik)

 

 

 

- Zapadna Evropa, Severo-zapadna Afrika (razm.)

1v

 

 

- Centralna i Istočna Evropa, Crno more i Istočni Mediteran (razm.)

 

2v

 

- Jugo-zapadna Azija (prez.)

 

1

 

Botaurus stellaris capensis (Vodeni bik)

 

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

Ixobrychus minutus minutus (Čapljica)

 

 

 

- Zapadna Evropa, Severo-zapadna Afrika/Subsaharska Afrika

2

 

 

- Centralna i Istočna Evropa, Crno more i Istočni Mediteran/Subsaharska Afrika

 

2v

 

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija/Subsaharska Afrika

 

(1)

 

Ixobrychus minutus payesii (Čapljica)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

(1)

 

Ixobrychus sturmii (Siva čapljica)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

(1)

 

Nycticorax nycticorax nycticorax (Gak)

 

 

 

- Subsaharska Afrika i Madagaskar

 

 

1

- Zapadna Evropa, Severo-zapadna Afrika (razm.)

3v

 

 

- Centralna i Istočna Evropa/Crno more i Istočni Mediteran (razm.)

 

 

1

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

Ardeola ralloides ralloides (Žuta čaplja)

 

 

 

- Jugo-zapadna Evropa, Severo-zapadna Afrika (razm.)

1v

 

 

- Centralna i Istočna Evropa, Crno more i Istočni Mediteran (razm.)

3v

 

 

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija/Subsaharska Afrika

 

(1)

 

Ardeola ralloides paludivaga (Žuta čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika i Madagaskar

 

 

(1)

Ardeola idae (Plavokljuna čaplja)

 

 

 

- Madagaskar i Aldabra/Centralna i Istočna Afrika

1a 1b 1v

 

 

 

Populacije

A

B

V

Ardeola rufiventris (Riđonoga čaplja)

 

 

 

- Centralna, Istočna i Južna Afrika

 

(1)

 

Bubulcus ibis ibis (Čaplja govedarka)

 

 

 

- Južna Afrika

 

 

1

- Tropska Afrika

 

 

1

- Jugo-zapadna Evropa

 

 

1

- Severo-zapadna Afrika

 

 

1

- Istočni Mediteran i Jugo-zapadna Azija

 

1

 

Ardea cinerea cinerea (Siva čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

1

- Severna i Zapadna Evropa

 

 

1

- Centralna i Istočna Evropa

 

 

1

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija (razm.)

 

(1)

 

Ardea melanocephala (Crnoglava čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

(1)

Ardea purpurea purpurea (Crvena čaplja)

 

 

 

- Tropska Afrika

 

1

 

- Zapadna Evropa i Zapadni Mediteran/Zapadna Afrika

3v

 

 

- Istočna Evropa, Crno more i Mediteran/Subsaharska Afrika

 

(2v)

 

Ardea alba alba (Velika bela čaplja)

 

 

 

- Zapadna, Centralna i Jugo-istočna Evropa/Crno more i Mediteran

 

1

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija

3v

 

 

Ardea alba melanorhynchos (Velika bela čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika i Madagaskar

 

 

(1)

Ardea brachyrhyncha (Žutokljuna čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

1

 

Egretta ardesiaca (Grafitnocrna čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

1

 

Egretta vinaceigula (Mala siva čaplja)

 

 

 

- Centralna Južna Afrika

1b 1v

 

 

Egretta garzetta garzetta (Mala bela čaplja)

 

 

 

- Subsaharska Afrika

 

 

(1)

- Zapadna Evropa, Severo-zapadna Afrika

 

 

1

- Centralna i Istočna Evropa, Crno more, Istočni Mediteran

 

1

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

(1)

 

Egretta gularis gularis (Crna čaplja)

 

 

 

- Zapadna Afrika

2

 

 

Egretta gularis schistacea (Crna čaplja)

 

 

 

- Severo-istočna Afrika i Crveno more

2

 

 

- Jugo-zapadna Azija i Južna Azija

2

 

 

Egretta gularis dimorpha (Crna čaplja)

 

 

 

- Priobalno područje Istočne Afrike

2

 

 

 

 

 

 

Porodica BALAENICIPITIDAE (roda cipelarka)

 

 

 

Balaeniceps rex (roda cipelarka)

 

 

 

- Centralna Tropska Afrika

1b 1v

 

 

 

 

 

 

Porodica PELECANIDAE (pelikani)

 

 

 

Pelecanus crispus (Kudravi pelikan)

 

 

 

- Crno more i Mediteran (prez.)

1a 1b 1v

 

 

- Jugo-zapadna Azija i Južna Azija (prez.)

1a 1b 1v

 

 

 

Populacije

A

B

V

Pelecanus rufescens (Afrički pelikan)

 

 

 

- Tropska Afrika i Jugo-zapadna Arabija

 

1

 

Pelecanus onocrotalus (Ružičasti pelikan)

 

 

 

- Južna Afrika

 

1

 

- Zapadna Afrika

 

1

 

- Istočna Afrika

 

2v

 

- Evropa i Zapadna Azija (razm.)

1a 3v

 

 

 

 

 

 

Porodica FREGATIDAE (fregate)

 

 

 

Fregata arieliredalei (Mala fregata)

 

 

 

- Zapadni Indijski okean

2

 

 

Fregata minoraldabrensis (Velika fregata)

 

 

 

- Zapadni Indijski okean

2

 

 

 

 

 

 

Porodica SULIDAE (blune)

 

 

 

Morus bassanus (Obična bluna)

 

 

 

- Severni Atlantik

 

 

1

Morus capensis (Kapska bluna)

 

 

 

- Južna Afrika

1b

 

 

Sula dactylatra melanops (Crnolika bluna)

 

 

 

- Zapadni Indijski Okean

3v

 

 

 

 

 

 

Porodica PHALACROCORACIDAE (vranci)

 

 

 

Microcarbo coronatus (Ćubasti vranac)

 

 

 

- Priobalno područje Jugo-zapadne Afrike

1v

 

 

Microcarbo pygmaeus (Mali vranac)

 

 

 

- Crno more i Mediteran

 

1

 

- Jugo-zapadna Azija

 

1

 

Phalacrocorax carbo carbo (Veliki vranac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa

 

 

1

Phalacrocorax carbo sinensis (Veliki vranac)

 

 

 

- Severna i Centralna Evropa

 

 

1

- Crno more i Mediteran

 

 

1

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija

 

 

(1)

Phalacrocorax carbo lucidus (Veliki vranac)

 

 

 

- Priobalno područje Zapadne Afrike

 

1

 

- Centralna i Istočna Afrika

 

 

1

- Priobalno područje južne Afrike

2

 

 

Phalacrocorax capensis (Južnoafrički kapski vranac)

 

 

 

- Priobalno područje Južne Afrike

1b

 

 

Phalacrocorax nigrogularis (Bronzani vranac)

 

 

 

- Arabijska obala

1b

 

 

- Adenski zaliv, Sokotra, Arabijsko more

1b

 

 

Phalacrocorax neglectus (Valbergov vranac)

 

 

 

- Priobalno područje Jugo-zapadne Afrike

1b 2

 

 

 

 

 

 

Porodica BURHINIDAE (noćni potrci)

 

 

 

Burhinus senegalensis (Senegalski noćni potrk)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

1

 

 

Populacije

A

B

V

- Severo-istočna i Istočna Afrika

 

1

 

 

 

 

 

Porodica PLUVIANIDAE (Egipatska trkalica)

 

 

 

Pluvianus aegyptius (Egipatska trkalica)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

(1)

 

- Istočna Afrika

1v

 

 

- Donji sliv reke Kongo

1v

 

 

 

 

 

 

Porodica HAEMATOPODIDAE (ostrigari)

 

 

 

Haematopus moquini (Afrički ostigar)

 

 

 

- Priobalno područje Južne Afrike

1v

 

 

Haematopus ostralegus ostralegus (Ostrigar)

 

 

 

- Evropa/Južna i Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

2v

 

Haematopus ostralegus longipes (Ostrigar)

 

 

 

- Jugo-istočna Evropa i Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

2v

 

 

 

 

 

Porodica RECURVIROSTRIDAE (sabljarke, vlastelice)

 

 

 

Recurvirostra avosetta (Sabljarka)

 

 

 

- Južna Afrika

2

 

 

- Istočna Afrika

 

(1)

 

- Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika (razm.)

 

1

 

- Jugo-istočna Evropa, Crno more i Turska (razm.)

 

1

 

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija/Istočna Afrika

2

 

 

Himantopus himantopus himantopus (Vlastelica)

 

 

 

- Subsaharska Afrika (izuzimajući jug)

 

 

(1)

- Južna Afrika

2

 

 

- Jugo-zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika/Zapadna Afrika

 

 

1

- Centralna Evropa i Istočni Mediteran /od Severne do Centralne Afrike

 

1

 

- Zapadna, Centralna i Jugo-zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

 

 

 

 

Porodica CHARADRIIDAE (vivci)

 

 

 

Pluvialis squatarola (Srebrni vivak)

 

 

 

- Zapadni Sibir i Kanada/Zapadna Evropa i Zapadna Afrika

 

 

1

- Centralni i Istočni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

1

 

Pluvialis apricaria apricaria (Zlatni vivak)

 

 

 

- Britanija, Irska, Danska, Nemačka i Baltik (razm.)

 

2v

 

Pluvialis apricaria altifrons (Zlatni vivak)

 

 

 

- Island i Farska ostrva/Istočna obala Atlantika

 

 

1

- Severna Evropa/Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

 

1

- Severni Sibir/Kaspijsko područje i Mala Azija

 

(1)

 

Pluvialis fulva (Tihookeanski zlatni vivak)

 

 

 

- Severo-centralni Sibir/Južna i Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

Eudromias morinellus (Planinski zujavac)

 

 

 

- Evropa/Severo-zapadna Afrika

3v

 

 

- Azija/Srednji Istok

 

(1)

 

Charadrius hiaticula hiaticula (Žalar blatarić)

 

 

 

- Severna Evropa/Evropa i Severna Afrika

 

1

 

Charadrius hiaticula psammodromus (Žalar blatarić)

 

 

 

- Kanada, Grenland i Island/Zapadna i Južna Afrika

 

 

(1)

Charadrius hiaticula tundrae (Žalar blatarić)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

 

Populacije

A

B

V

Charadrius dubius curonicus (Žalar slepić)

 

 

 

- Evropa i Severo-zapadna Afrika/Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadna i Jugo-zapadna Azija/Istočna Afrika

 

 

(1)

Charadrius pecuarius (Mali žalar)

 

 

 

- Južna i Istočna Afrika

 

 

(1)

- Zapadna Afrika

 

(1)

 

Charadrius tricollaris (Troprugi žalar)

 

 

 

- Južna i Istočna Afrika

 

 

1

Charadrius forbesi (Forbov žalar)

 

 

 

- Zapadna i Centralna Afrika

2

 

 

Charadrius marginatus hesperius (Beločeli žalar)

 

 

 

- Zapadna Afrika

2

 

 

Charadrius marginatus mechowi (Beločeli žalar)

 

 

 

- Unutrašnji deo Istočne i Centralna Afrika

2

 

 

Charadrius alexandrinus alexandrinus (Morski žalar)

 

 

 

- Zapadna Evropa i Zapadni Mediteran/Zapadna Afrika

 

1

 

- Crno more i Istočni Mediteran/Istočni Sahel

3v

 

 

- Jugo-zapadna i Centralna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

Charadrius pallidus pallidus (Riđogrudi žalar)

 

 

 

- Južna Afrika

2

 

 

Charadrius pallidus venustus (Riđogrudi žalar)

 

 

 

- Istočna Afrika

1v

 

 

Charadrius mongolus pamirensis (Mongolski žalar)

 

 

 

- Zapadno-centralna Azija/Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

 

 

1

Charadrius leschenaultii leschenaultii (Veliki stepski žalar)

 

 

 

- Centralna Azija/Istočna i Južna Afrika

 

(1)

 

Charadrius leschenaultii columbinus (Veliki stepski žalar)

 

 

 

- Turska i Jugo-zapadna Azija/Istočni Mediteran i Crveno more

1v

 

 

Charadrius leschenaultii scythicus (Veliki stepski žalar)

 

 

 

- Kaspijsko područje i Jugo-zapadna Azija/Arabija i Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

Charadrius asiaticus (Azijski žalar)

 

 

 

- Jugo-istočna Evropa i Zapadna Azija/Istočna i Centralna Južna Afrika

3v

 

 

Vanellus vanellus (Vivak)

 

 

 

- Evropa, Zapadna Azija/Evropa, Severna Afrika i Severo-zapadna Azija

 

 

1

Vanellus spinosus (Vivak ostrugaš)

 

 

 

- Crno more i Mediteran (razm.)

 

1

 

Vanellus albiceps (Beloglavi vivak)

 

 

 

- Zapadna i Centralna Afrika

 

(1)

 

Vanellus lugubris (Mali crnokrili vivak)

 

 

 

- Jugo-zapadna Afrika

2

 

 

- Centralna i Istočna Afrika

 

1

 

Vanellus melanopterus minor (Veliki crnokrili vivak)

 

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

Vanellus coronatus coronatus (Krunasti vivak)

 

 

 

- Istočna i Južna Afrika

 

 

1

- Centralna Afrika

(1v)

 

 

- Jugo-zapadna Afrika

 

(1)

 

Vanellus senegallus senegallus (Senegalski brkati vivak)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

(1)

 

Vanellus senegallus lateralis (Senegalski brkati vivak)

 

 

 

- Istočna i Jugo-istočna Afrika

 

1

 

 

Populacije

A

B

V

Vanellus superciliosus (Riđogrudi vivak)

 

 

 

- Zapadna i Centralna Afrika

(1v)

 

 

Vanellus gregarius (Stepski vivak)

 

 

 

- Jugo-istočna Evropa i Zapadna Azija/Severo-istočna Afrika

1a 1b 2

 

 

- Centralno azijske republike/Severo-zapadna Indija

1a 1b 1v

 

 

Vanellus leucurus (Belorepi vivak)

 

 

 

- Jugo-zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istok Afrike

2

 

 

- Centralno azijske republike/Južna Azija

 

(1)

 

 

 

 

 

Porodica SCOLOPACIDAE (sprutke, šljuke, liskonoge)

 

 

 

Numenius phaeopus phaeopus (Mala carska šljuka)

 

 

 

- Severna Evropa/Zapadna Afrika

 

 

(1)

- Zapadni Sibir/Južna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Numenius phaeopus islandicus (Mala carska šljuka)

 

 

 

- Island, Farska ostrva i Škotska/Zapadna Afrika

 

 

1

Numenius phaeopus alboaxillaris (Mala carska šljuka)

 

 

 

- Jugo-zapadna Azija/Istočna Afrika

1v

 

 

Numenius tenuirostris (Tankokljuna carska šljuka)

 

 

 

- Centralni Sibir/Mediteran i Jugo-zapadna Azija

1a 1b 1v

 

 

Numenius arquata arquata (Velika carska šljuka)

 

 

 

- Evropa/Evropa, Severna i Zapadna Afrika

4

 

 

Numenius arquata suschkini (Velika carska šljuka)

 

 

 

- Jugo-istočna Evropa i Jugo-zapadna Azija (razm.)

1v

 

 

Numenius arquata orientalis (Velika carska šljuka)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

3v

 

 

Limosa lapponica lapponica (Laponska muljača)

 

 

 

- Severna Evropa/Zapadna Evropa

 

2a

 

Limosa lapponica taymyrensis (Laponska muljača)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Zapadna i Jugo-zapadna Afrika

 

2a 2v

 

- Centralni Sibir/Južna i Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

 

 

(1)

Limosa limosa limosa (Muljača)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Severo-zapadna i Zapadna Afrika

4

 

 

- Istočna Evropa/Centralna i Istočna Afrika

3v

 

 

- Zapadno-centralna Azija/Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

4

 

 

Limosa limosa islandica (Muljača)

 

 

 

- Island/Zapadna Evropa

4

 

 

Arenaria interpres interpres (Šljuka kamenjarka)

 

 

 

- Severo-istočna Kanada i Grenland/Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

 

1

- Severna Evropa/Zapadna Afrika

 

1

 

- Zapadni i Centralni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Calidris tenuirostris (Azijska velika sprutka)

 

 

 

- Istočni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Zapadna Južna Azija

1a 1b 1v

 

 

Calidris canutus canutus (Velika sprutka)

 

 

 

- Severni Sibir/Zapadna i Južna Afrika

 

2a 2v

 

Calidris canutus islandica (Velika sprutka)

 

 

 

- Severo-istočna Kanada i Grenland/Zapadna Evropa

 

2a

 

Calidris pugnax (Sprudnik ubojica)

 

 

 

- Severna Evropa i Zapadni Sibir/Zapadna Afrika

 

2v

 

- Severni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

1

Calidris falcinellus falcinellus (Pljosnokljuna sprutka)

 

 

 

Severna Evropa/Jugo-zapadna Azija i Afrika

 

2v

 

 

Populacije

A

B

V

Calidris ferruginea (Riđa sprutka)

 

 

 

- Zapadni Sibir/Zapadna Afrika

 

2v

 

- Centralni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

2v

 

Calidris temminckii (Seda sprutka)

 

 

 

- Fenoskandija/Severna i Zapadna Afrika

3v

 

 

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

 

 

(1)

Calidris alba alba (Bela sprutka)

 

 

 

- Istočno-atlantska Evropa, Zapadna i Južna Evropa (prez.)

 

 

1

- Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika (prez.)

 

 

1

Calidris alpina alpina (Crnatrba sprutka)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Severo-zapadni Sibir/Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

 

1

Calidris alpina arctica (Crnatrba sprutka)

 

 

 

- Severo-istočni Grenland /Zapadna Afrika

3a

 

 

Calidris alpina schinzii (Crnatrba sprutka)

 

 

 

- Island i Grenland/Severo-zapadna i Zapadna Afrika

 

 

1

- Britanija i Irska/Jugo-zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

1

 

- Baltik/Jugo-zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

1v

 

 

Calidris alpina centralis (Crnatrba sprutka)

 

 

 

- Centralni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

 

(1)

Calidris maritima (Morska sprutka)

 

 

 

- Severna Evropa i Zapadni Sibir (razm.)

 

1

 

- Severo-istočna Kanada i Severni Grenland (razm.)

2

 

 

Calidris minuta (Mala sprutka)

 

 

 

- Severna Evropa/Južna Evropa, Severna i Zapadna Afrika

 

(2v)

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Scolopax rusticola (Šumska šljuka)

 

 

 

- Evropa/Južna i Zapadna Evropa i Severna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija (Kaspijsko područje)

 

 

(1)

Gallinago stenura (Sibirska šljuka)

 

 

 

- Severni Sibir/Južna Azija i Istočna Afrika

 

 

(1)

Gallinago media (Šljuka livadarka)

 

 

 

- Skandinavija/verovatno Zapadna Afrika

2

 

 

- Zapadni Sibir i Severo-istočna Evropa/Jugo-istočna Afrika

4

 

 

Gallinago gallinago gallinago (Barska šljuka)

 

 

 

- Evropa/Južna i Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Afrika

 

 

1

Gallinago gallinago faeroeensis (Barska šljuka)

 

 

 

- Island, Farska ostrva i Severna Škotska/Irska

 

 

1

Lymnocryptes minimus (Mala šljuka)

 

 

 

- Severna Evropa/Južna i Zapadna Evropa i Zapadna Afrika

 

2b

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

 

1

Phalaropus lobatus (Crvenovrata liskonoga)

 

 

 

- Zapadna Evroazija/Arabijsko more

 

 

1

Phalaropus fulicarius (Siva liskonoga)

 

 

 

- Kanada i Grenland/Atlantska obala Afrike

 

2v

 

Xenus cinereus (Dugokljuni sprudnik)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

1

Actitis hypoleucos (Polojka)

 

 

 

- Zapadna i Centralna Evropa/Zapadna Afrika

 

2v

 

- Istočna Evropa i Zapadni Sibir/Centralna, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Tringa ochropus (Sprudnik pijukavac)

 

 

 

 

Populacije

A

B

V

- Severna Evropa/Južna i Zapadna Evropa, Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Tringa erythropus (Crni sprudnik)

 

 

 

- Severna Evropa/Južna Evropa, Severna i Zapadna Afrika

 

(1)

 

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

(1)

 

Tringa nebularia (Krivokljuni sprudnik)

 

 

 

- Severna Evropa/Jugo-zapadna Evropa, Severo-zapadna i Zapadna Afrika

 

 

1

- Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Tringa totanus totanus (Crvenogi sprudnik)

 

 

 

- Severna Evropa (razm.)

 

 

1

- Centralna i Istočna Evropa (razm.)

 

2v

 

Tringa totanus totanus (Crvenogi sprudnik)

 

 

 

- Britanija i Irska/Britanija, Irska, Francuska

3v

 

 

Tringa totanus robusta (Crvenogi sprudnik)

 

 

 

- Island i Farska ostrva/Zapadna Evropa

 

 

1

Tringa totanus ussuriensis (Crvenogi sprudnik)

 

 

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna i Istočna Afrika

 

 

(1)

Tringa glareola (Sprudnik migavac)

 

 

 

- Severo-zapadna Evropa/Zapadna Afrika

 

 

1

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Tringa stagnatilis (Tankokljuni sprudnik)

 

 

 

- Istočna Evropa/Zapadna i Centralna Afrika

 

(1)

 

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija, Istočna i Južna Afrika

3v

 

 

 

 

 

 

Porodica DROMADIDAE (krabar)

 

 

 

Dromas ardeola (krabar)

 

 

 

- Severo-zapadni Indijski okean, Crveno more i Zalivske zemlje

 

1

 

 

 

 

 

Porodica GLAREOLIDAE (zijavci)

 

 

 

Glareola pratincola pratincola (Zijavac)

 

 

 

- Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika/Zapadna Afrika

 

1

 

- Crno more i Istočni Mediteran/Istočna zona Sahela

2

 

 

- Jugo-zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

(1)

 

Glareola nordmanni (Crnokrili zijavac)

 

 

 

- Jugo-istočna Evropa i Zapadna Azija/Južna Afrika

4

 

 

Glareola ocularis (Madagaskarski zijavac)

 

 

 

- Madagaskar/Istočna Afrika

1b 1v

 

 

Glareola nuchalis nuchalis (Zijavac kamenjar)

 

 

 

- Istočna i Centralna Afrika

 

(1)

 

Glareola nuchalis liberiae (Zijavac kamenjar)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

 

1

Glareola cinerea (Sivi zijavac)

 

 

 

- Jugo-istočna, Zapadna Afrika i Centralna Afrika

(2)

 

 

 

 

 

 

Porodica LARIDAE (galebovi, čigre, vodosek)

 

 

 

Anous stolidusplumbeigularis (Smeđi nodi)

 

 

 

- Crveno more i Adenski zaliv

 

1

 

Anous tenuirostris tenuirostris (Mali nodi)

 

 

 

- od ostrva u Indijskom okeanu do Istočne Afrike

 

 

1

Rynchops flavirostris (Afrički vodosek)

 

 

 

 

Populacije

A

B

V

- Priobalni deo Zapadne Afrike i Centralna Afrika

1v

 

 

- Istočna i Južna Afrika

1v

 

 

Hydrocoloeus minutus (Mali galeb)

 

 

 

- Centralna i Istočna Evropa/Jugo-zapadna Evropa i Zapadni Mediteran

 

 

 

- Zapadna Azija/Istočni Mediteran, Crno more i Kaspijsko područje

 

(1)

 

Xema sabini sabini (Lastorepi galeb)

 

 

 

- Kanada i Grenland/Jugo-istočni Atlantik

 

 

(1)

Rissa tridactyla tridactyla (Troprsti galeb)

 

2v

 

Larus genei (Tankokljuni galeb)

 

 

 

- Zapadna Afrika (razm.)

 

1

 

- Crno more i Mediteran (razm.)

 

2a

 

- Zapadna, Jugo-zapadna i Južna Azija (razm.)

 

 

1

Larus ridibundus (Obični galeb)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Zapadna Evropa, Zapadni Mediteran, Zapadna Afrika

 

2c

 

- Istočna Evropa/Crno more i Istočni Mediteran

 

 

1

- Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

 

(1)

Larus hartlaubii (Kraljevski galeb)

 

 

 

- Priobalno područje Jugo-zapadne Afrike

 

1

 

Larus cirrocephalus poiocephalus (Sivoglavi galeb)

 

 

 

- Zapadna Afrika

 

(1)

 

- Centralna, Istočna i Južna Afrika

 

 

(1)

Larus ichthyaetus (Veliki crnoglavi galeb)

 

 

 

- Crno more i Kaspijsko područje/Jugo-zapadna Azija

3a

 

 

Larus melanocephalus (Crnoglavi galeb)

 

 

 

-Zapadna Evropa, Mediteran i Severo-zapadna Afrika

 

2a

 

Larus hemprichii (Garavi galeb)

 

 

 

- Crveno more, Zalivske zemlje, Arabija i Istočna Afrika

 

 

1

Larus leucophthalmus (Belooki galeb)

 

 

 

- Crveno more i obližnje obale

1a

1

 

Larus audouinii (Sredozemni galeb)

 

 

 

- Mediteran/Severna i Zapadna obala Afrike

1a 3a

 

 

Larus canus canus (Sivi galeb)

 

 

 

- Severo-zapadna i Centralna Evropa/Atlantska obala i Mediteran

 

 

1

Larus canus heinei (Sivi galeb)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Crno more i Kajspijsko područje

 

 

1

Larus dominicanus vetula (Dominikanski galeb)

 

 

 

- Priobalno područje Južne Afrike

 

1

 

- Priobalno područje Zapadne Afrike

1v

 

 

Larus fuscus fuscus (Mrki galeb)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa/Crno more, Jugo-zapadna Azija i Istočna Afrika

3c

 

 

Larus fuscus graellsii (Mrki galeb)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Mediteran i Zapadna Afrika

 

 

1

Larus fuscus intermedius (Mrki galeb)

 

 

 

- Južna Skandinavija, Holandija, Delta reke Ebro, Španija

 

 

1

Larus fuscus heuglini (Mrki galeb)

 

 

 

- Severo-istočna Evropa i Zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija i Severo-istočna Afrika

 

 

(1)

Larus fuscus barabensis (Mrki galeb)

 

 

 

- Jugo-zapadni Sibir/Jugo-zapadna Azija

 

 

(1)

Larus argentatus argentatus (Srebrnasti galeb)

 

 

 

- Severna i Severo-zapadna Evropa

 

 

1

Larus argentatus argenteus (Srebrnasti galeb)

 

 

 

 

Populacije

A

B

V

- Island i Zapadna Evropa

 

2v

 

Larus armenicus (Jermenski galeb)

 

 

 

- Jermenija, Istočna Turska i Severo-zapadni Iran

3a

 

 

Larus michahellis (Sinji galeb)

 

 

 

- Mediteran, Iberija i Maroko

 

 

1

Larus cachinnans (Kaspijski galeb)

 

 

 

- Crno more i Zapadna Azija/Jugo-zapadna Azija, Severo-istočna Afrika

 

 

1

Larus glaucoides glaucoides (Islandski galeb)

 

 

 

- Grenland/Island i Severo-zapadna Evropa

 

 

1

Larus hyperboreus hyperboreus (Severni galeb)

 

 

 

- Svalbard i Severna Rusija (razm.)

 

 

(1)

Larus hyperboreus leuceretes (Severni galeb)

 

 

 

- Kanada, Grenland i Island (razm.)

 

 

(1)

Larus marinus (Crni galeb)

 

 

 

- Severna i Zapadna Evropa

 

 

1

Onychoprion fuscata nubilosa (Garava čigra)

 

 

 

- Crveno more, Adenski zaliv, Istočno do Pacifika

 

2a

 

Onychoprion anaethetus melanopterus (Mrka čigra)

 

 

 

- Zapadna Afrika

1v

 

 

Onychoprion anaethetus antarcticus (Mrka čigra)

 

 

 

- Crveno more, Istočna Afrika, Persijski zaliv, Arabijsko more do Zapadne Indije

 

 

1

- Zapadni Indijski okean

2

 

 

Sternula albifrons albifrons (Mala čigra)

 

 

 

- Evropski deo Severnog Mediterana (razm.)

2

 

 

- Zapadni Mediteran/Zapadna Afrika (razm.)

3b

 

 

- Crno more i Istočni Mediteran (razm.)

3b 3v

 

 

- Kaspijsko područje (razm.)

2

 

 

Sternula albifrons guineae (Mala čigra)

 

 

 

- Zapadna Afrika (razm.)

1v

 

 

Sternula saundersi (Saundersova čigra)

 

 

 

- Zapadni deo Južne Azije, Crveno more, Zalivske zemlje i Istočna Afrika

2

 

 

Sternula balaenarum (Namibijska čigra)

 

 

 

- Nambija i Južna Afrika/Atlantska obala do Gane

1v

 

 

Gelochelidon nilotica nilotica (Debelokljuna čigra)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Zapadna Afrika

 

1

 

- Crno more i Istočni Mediteran/Istočna Afrika

3v

 

 

- Zapadna i Centralna Azija/Jugo-zapadna Azija

2

 

 

Hydroprogne caspia (Velika čigra)

 

 

 

- Južna Afrika (razm.)

1v

 

 

- Zapadna Afrika (razm.)

 

1

 

- Baltik (razm.)

1v

 

 

- Crno more (razm.)

1v

 

 

- Kaspijsko područje (razm.)

2

 

 

Chlidonias hybrida hybrida (Belobrada čigra)

 

 

 

- Zapadna Evropa i Severo-zapadna Afrika (razm.)

 

1

 

- Crno more i Istočni Mediteran (razm.)

 

 

(1)

- Kaspijsko područje (razm.)

 

(1)

 

Chlidonias hybrida delalandii (Belobrada čigra)

 

 

 

- Istočna Afrika (Kenija i Tanzanija)

2

 

 

- Južna Afrika (Malavi i od Zambije do Južne Afrike)

(2)

 

 

 

Populacije

A

B

V

Chlidonias leucopterus (Belokrila čigra)

 

 

 

- Istočna Evropa i Zapadna Azija/Afrika

 

 

(1)

Chlidonias niger niger (Crna čigra)

 

 

 

- Evropa i Zapadna Azija/Atlantska obala Afrike

 

2v

 

Sterna dougallii dougallii (Ružičasta čigra)

 

 

 

- Južna Afrika

1v

 

 

- Istočna Afrika

2

 

 

- Evropa (razm.)

1v

 

 

Sterna dougallii arideensis (Ružičasta čigra)

 

 

 

- Madagaskar, Sejšeli i Maskarenska ostrva

2

 

 

Sterna dougallii bangsi (Ružičasta čigra)

 

 

 

- Severno Arabijsko more (Oman)

1v

 

 

Sterna hirundo hirundo (Obična čigra)

 

 

 

- Južna i Zapadna Evropa (razm.)

 

 

1

- Severna i Istočna Evropa (razm.)

 

 

1

- Zapadna Azija (razm.)

 

 

(1)

Sterna repressa (Belolika čigra)

 

 

 

- Zapadni deo Južne Azije, Crveno more, Zalivske zemlje i Istočna Afrika

 

 

1

Sterna paradisaea (Arktička čigra)

 

 

 

- Zapadna Evroazija (razm.)

 

 

1

Sterna vittata vittata (Antarktička čigra)

 

 

 

- Ostrvo Princa Edvarda, Merion, Ostrva Kroze i Kergelen/Južna Afrika

1v

 

 

Sterna vittata tristanensis (Antarktička čigra)

 

 

 

- Tristan da Kunja i Gaf ostrva/Južna Afrika

1v

 

 

Thalasseus bengalensis bengalensis (Bengalska čigra)

 

 

 

- Zalivske zemlje/Južna Azija

 

 

1

- Crveno more/Istočna Afrika

 

 

1

Thalasseus bengalensis emigratus (Bengalska čigra)

 

 

 

- Južni Mediteran/Severo-zapadna i Zapadna obala Afrike

1v

 

 

Thalasseus sandvicensis sandvicensis (Dugokljuna čigra)

 

 

 

- Zapadna Evropa/Zapadna Afrika

 

 

1

- Crno more i Mediteran (razm.)

 

2a

 

- Zapadna Azija i Centralna Azija/Jugo-zapadna i Južna Azija

 

 

1

Thalasseus maximus albidorsalis (Kraljevska čigra)

 

 

 

- Zapadna Afrika (razm.)

 

2a

 

Thalasseus bergii bergii (Južna čigra)

 

 

 

- Južna Afrika (od Angole do Mozambika)

2

 

 

Thalasseus bergii velox (Južna čigra)

 

 

 

- Crveno more i Severo-istočna Afrika

2

 

 

Thalasseus bergii thalassinus (Južna čigra)

 

 

 

- Istočna Afrika i Sejšeli

1v

 

 

Thalasseus bergii enigma (Južna čigra)

 

 

 

- Madagaskar i Mozambik/Južna Afrika

1v

 

 

 

 

 

 

Porodica STERCORARIIDAE (pomornici)

 

 

 

Stercorarius longicaudus longicaudus (Dugorepi pomornik)

 

 

1

Catharacta skua (Veliki pomornik)

 

1

 

 

 

 

 

Porodica ALCIDAE (njorke)

 

 

 

Fratercula arctica (Morski papagaj)

 

 

 

- Zaliv Hadson i od Mejna istočno do Južnog Grenlanda, Island, Medveđe ostrvo, od Norveške do Južne Nove Zemlje

 

 

1

Populacije

A

B

V

 

 

 

 

- Severo-istočna Kanada, Severni Grenland do Jan Majena, Svalbard, Severna Nova Zemlja

3a

 

 

- Farska ostrva, Južna Norveška i Švedska, Britanija, Irska, Severo-zapadna Francuska

 

 

1

Cepphus grylle grylle (Crna njorka)

 

 

 

- Baltičko more

 

1

 

Cepphus grylle mandtii (Crna njorka)

 

 

 

- Arktički Istočni deo Severne Amerike do Grenland, Jan Majen i od Svalbarda istočno kroz Sibir do Aljaske

 

1

 

Cepphus grylle arcticus (Crna njorka)

 

 

 

- Severna Amerika, Južni Grenland, Britanija, Irska, Skandinavija, Belo more

 

1

 

Cepphus grylle islandicus (Crna njorka)

 

 

 

- Island

3v

 

 

Cepphus grylle faeroeensis (Crna njorka)

 

 

 

- Farska ostrva

 

1

 

Alca torda torda (Oštrokljuna njorka)

 

 

 

- Istočni deo Severne Amerike, Grenland, Istočno do Baltika i Belo more

 

 

1

Alca torda islandica (Oštrokljuna njorka)

 

 

 

- Island, Farska ostrva, Britanija, Irska, Helgolend, Severo-zapadna Francuska

 

 

1

Alle alle alle (Mala njorka)

 

 

 

- Gornji Arktik, Bafinova zemlja - Nova zemlja

 

 

1

Uria lomvia lomvia (Debelokljuna njorka)

 

 

 

- Istočni deo Severne Amerike, Grenland, od Istoka do Severne zemlje

 

2v

 

Uria aalge aalge (Tanokljuna njorka)

 

 

 

- Istočni deo Severne Amerike, Grenland, Island, Farska ostrva, Škotska, Južna Norveška, Baltik

 

2v

 

Uria aalge albionis (Tanokljuna njorka)

 

 

 

- Irska, Južna Britanija, Francuska, Iberija, Helgolend

 

 

1

Uria aalge hyperborea (Tanokljuna njorka)

 

 

 

- Svalbard, od Severne Norveške do Nove Zemlje

 

 

1

ČLAN 3

Za sprovođenje međunarodnih obaveza preuzetih Sporazumom o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa u Republici Srbiji nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

ČLAN 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".