PRAVILNIK O POSEBNIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA, UČESTALOSTI VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA I POSEBNIM ELEMENTIMA PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA U OBLASTI OPREME POD PRITISKOM ("Sl. glasnik RS", br. 85/2018)

Predmet

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika i posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti opreme pod pritiskom.

Posebni elementi za procenu rizika

Član 2

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koja proizilazi iz namene opreme pod pritiskom u nadziranom objektu, odnosno vrste delatnosti koja se obavlja u nadziranom objektu i obima štetnih posledica koji zavisi od ukupnog broja opreme pod pritiskom visokog nivoa opasnosti određene namene i ukupne zapremine posuda pod pritiskom i/ili opreme pod pritiskom koja se zagreva plamenom ili na drugi način, a koja se nalazi u nadziranom objektu i koristi u vršenju određene delatnosti od strane nadziranog subjekta.

Pregled posebnih elemenata za procenu rizika u oblasti inspekcijskog nadzora opreme pod pritiskom i matrica rizika dati su u Pregledu posebnih elemenata za procenu rizika u oblasti inspekcijskog nadzora opreme pod pritiskom i matrica rizika (Prilog 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Procena rizika za vanredni inspekcijski nadzor koji se sprovodi na osnovu podnetog zahteva, odnosno predstavke vrši se na osnovu elemenata za procenu rizika za redovan inspekcijski nadzor.

Neposredna procena rizika

Član 3

Ako nadzirani subjekt, odnosno nadzirani objekt imaju status neregistrovanog subjekta, odnosno objekta, automatski se procenjuje kritičan rizik, bez procene rizika na osnovu ostalih posebnih elemenata za procenu rizika.

Takođe, ako je učinjeno krivično delo od strane nadziranog subjekta automatski se procenjuje kritičan rizik, bez procene rizika na osnovu ostalih posebnih elemenata za procenu rizika.

Prilikom incidenta ili takvog događaja kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta koji je za posledicu imao ozbiljno ugrožavanje života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka, životne sredine i imovine automatski se procenjuje kritičan rizik, bez procene rizika na osnovu ostalih posebnih elemenata za procenu rizika.

Kod novoosnovanih subjekata, odnosno objekata (subjekti, odnosno objekti koji su osnovani i počeli sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod subjekata, odnosno objekata kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor procenjuje se kao pretpostavka srednji stepen rizika.

Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika

Član 4

Na osnovu procene rizika određuje se stepen rizika kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta i utvrđuje učestalost vršenja inspekcijskog nadzora.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao kritičan, nakon izvršenja naloženih mera i otklanjanja svih nezakonitosti i nepravilnosti koje se utvrđuju kontrolnim inspekcijskim nadzorom, naredni inspekcijski nadzor se obavlja najkasnije u roku od godinu dana.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao visok, nakon izvršenja naloženih mera i otklanjanja svih nezakonitosti i nepravilnosti koje se utvrđuju kontrolnim inspekcijskim nadzorom, naredni inspekcijski nadzor se obavlja najkasnije u godini nakon sledećeg redovnog pregleda opreme pod pritiskom koji je propisan u skladu sa tehničkim propisom kojim se uređuju pregledi i ispitivanja opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao srednji, nakon izvršenja naloženih mera ukoliko su iste naložene i otklanjanja svih nezakonitosti i nepravilnosti koje se utvrđuju kontrolnim inspekcijskim nadzorom, naredni inspekcijski nadzor se obavlja najkasnije u godini nakon sledećeg redovnog unutrašnjeg pregleda ili ispitivanja pritiskom opreme pod pritiskom koji je propisan u skladu sa tehničkim propisom kojim se uređuju pregledi i ispitivanja opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao nizak, naredni inspekcijski nadzor se obavlja najkasnije jednom u deset godina.

Ako je procenjen neznatan rizik, inspekcijski nadzor se ne vrši, izuzev ako ne nastanu uslovi za sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora.

Kada su nadzirani objekti gasovodi za transport ili distribuciju prirodnog gasa, osim procenjenog stepena rizika, naredni inspekcijski nadzor se sprovodi u zavisnosti od novoizgrađenih gasovoda za transport ili distribuciju prirodnog gasa, odnosno od proširenja gasne infrastrukture od strane nadziranog energetskog subjekta.

Ako se promene elementi na osnovu kojih je izvršena procena rizika i naknadno se proceni da je stepen rizika neznatan, inspekcijski nadzor se ne vrši.

Ako se praćenjem utvrdi da je neznatan rizik povećan i da prelazi u neki od viših stepen rizika, inspekcijski nadzor se sprovodi u učestalosti predviđenoj za odgovarajući stepen rizika.

Posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti opreme pod pritiskom

Član 5

Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata, sadrži i:

1) broj i vrstu nadziranih subjekata, odnosno nadziranih objekata u kojima je planiran redovan inspekcijski nadzor, po oblastima nadzora definisanim kontrolnim listama;

2) broj i vrstu nadziranih subjekata, odnosno nadziranih objekata u kojima je planiran vanredan utvrđujući inspekcijski nadzor u postupku dobijanja i proširenja licence za obavljanje energetske delatnosti, kao i u postupku dobijanja saglasnosti za skladištenje tečnog naftnog gasa za sopstvene potrebe i/ili snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na internim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava tečnim naftnim gasom;

3) broj i vrstu nadziranih subjekata u kojima su planirane službene savetodavne posete;

4) aktivnosti i angažovanosti inspektora opreme pod pritiskom na poslovima koji nisu direktno vezani za inspekcijski nadzor.

Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti inspektora opreme pod pritiskom se usmeravaju prvenstveno ka nadziranim subjektima kod kojih je procenjen kritičan stepen rizika, kako bi se taj stepen rizika smanjio, odnosno ka nadziranim subjektima, odnosno objektima kod kojih u skorijem periodu nije vršen inspekcijski nadzor, kao i onim delatnostima u kojima je konstatovan povećan broj nezakonitosti i nepravilnosti u prethodnom periodu.

Plan inspekcijskog nadzora može da sadrži i posebne zahteve koji se odnose na usklađenost planova inspekcijskih nadzora u oblasti opreme pod pritiskom između republičkih inspektora opreme pod pritiskom i inspektora opreme pod pritiskom koji obavljaju poverene poslove inspekcijskog nadzora na teritoriji autonomne pokrajine.

Završna odredba

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1

PREGLED POSEBNIH ELEMENATA ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI INSPEKCIJSKOG NADZORA OPREME POD PRITISKOM I MATRICA RIZIKA

I. Posebni elementi za procenu rizika

1. Posebni elementi za procenu prirode štetnih posledica

Namena opreme pod pritiskom u nadziranom objektu, odnosno vrsta delatnosti koja se obavlja u nadziranom objektu	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
Oprema pod pritiskom u objektima za skladištenje hlora	Kritična	5
Oprema pod pritiskom u objektima za skladištenje amonijaka	Kritična	5
Oprema pod pritiskom u objektima za skladištenje tečnog naftnog gasa	Kritična	5
Gasovodi za transport prirodnog gasa	Kritična	5
Gasovodi za distribuciju prirodnog gasa	Kritična	5
Oprema pod pritiskom u rashladnim postrojenjima sa amonijakom (hladnjače)	Visoka	4
Stabilne posude pod pritiskom sa instalacijom za sumpor-dioksid	Visoka	4
Oprema pod pritiskom u objektima za proizvodnju električne energije - termoelektranama	Visoka	4
Oprema pod pritiskom u objektima za proizvodnju i preradu derivata nafte (rafinerije i petrohemije)	Visoka	4
Oprema pod pritiskom na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava tečnim naftnim gasom i komprimovanim prirodnim gasom	Visoka	4
Oprema pod pritiskom u punionicama za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas	Visoka	4
Posude pod pritiskom i instalacije za tečni naftni gas u postrojenjima za određeni tehnološki proces ili instalacijama za grejanje	Visoka	4
Unutrašnje gasne instalacije za prirodni gas sa radnim pritiskom većim od 0,5 bar	Visoka	4
Naftovodi i produktovodi	Visoka	4
Stabilne posude izolovane vakuumom sa instalacijom za kriogene gasove - fluide iz grupe 1	Visoka	4
Stabilne posude koje nisu izolovane vakuumom sa instalacijom za kriogene gasove - fluide iz grupe 1	Visoka	4
Oprema pod pritiskom u objektima za proizvodnju električne energije - hidroelektranama	Srednja	3
Posude pod pritiskom u aparatima za disanje	Srednja	3
Stabilne posude izolovane vakuumom sa instalacijom za kriogene gasove - fluide iz grupe 2	Srednja	3
Stabilne posude koje nisu izolovane vakuumom sa instalacijom za kriogene gasove - fluide iz grupe 2	Srednja	3
Posude pod pritiskom u aparatima za gašenje požara	Srednja	3
Oprema pod pritiskom u zdravstvenim ustanovama - autoklavi, sterilizatori i druga oprema	Srednja	3
Oprema pod pritiskom u objektima za proizvodnju toplotne energije - kotlarnice za proizvodnju pare ili vrele vode	Srednja	3
Oprema pod pritiskom u procesnoj industriji - protočni i šaržni izmenjivači toplote i uređaji i aparati u određenim tehnološkim procesima	Niska	2
Oprema pod pritiskom u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	Niska	2
Posude i instalacije za komprimovani vazduh	Niska	2
Jednostavne posude pod pritiskom	Niska	2
Posude za sprečavanje hidrauličkog udara u postrojenjima za snabdevanje vodom	Niska	2
Ekspanzione posude u instalacijama za distribuciju toplotne energije	Neznatna	1
Hidroforske posude u instalacijama za snabdevanje vodom	Neznatna	1
Napomena: U slučaju kada se u nadziranom objektu koristi oprema pod pritiskom za različite namene, odnosno vrste delatnosti procena prirode štetnih posledica za takav objekat se sprovodi za opremu pod pritiskom čija namena, odnosno delatnost bi prouzrokovala najveću štetnu posledicu

2. Posebni elementi za procenu obima štetnih posledica

1) Ukupan broj opreme pod pritiskom visokog nivoa opasnosti određene namene koja se nalazi u nadziranom objektu i koristi u vršenju određene delatnosti od strane nadziranog subjekta
Ukupan broj	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
1-3	Neznatna	1
4-10	Niska	2
11-20	Srednja	3
21-50	Visoka	4
Preko 50 kao i gasovodi za transport i distribuciju prirodnog gasa i produktovodi i naftovodi	Kritična	5
2) Ukupna zapremina posuda pod pritiskom i/ili opreme pod pritiskom koja se zagreva plamenom ili na drugi način, a koja se nalazi u nadziranom objektu i koristi u vršenju određene delatnosti od strane nadziranog subjekta
Ukupna zapremina u m3	Opis štetne posledice	Numerička vrednost
0-20	Neznatna	1
21-100	Niska	2
101-1.000	Srednja	3
1001-5.000	Visoka	4
Preko 5.000	Kritična	5
Napomena: Za gasovode za transport i distribuciju prirodnog gasa i produktovode i naftovode, kao i industrijske cevovode uticaj zapremine kao elementa za procenu obima štetnih posledica se ne uzima u obzir.

3. Težina štetnih posledica

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica.

Težina štetnih posledica utvrđuje se u rasponu bodova od 1 do 125 i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Težina štetnih posledica	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatna	1-4	1
Niska	5-8	2
Srednja	9-27	3
Visoka	28-64	4
Kritična	65-125	5

4. Posebni elementi za procenu verovatnoće nastanka štetnih posledica

1) Rizik utvrđen u prethodnom inspekcijskom nadzoru iz kontrolne liste
Stepen rizika iz prethodnog nadzora	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Neznatan	Neznatna	1
Nizak	Niska	2
Srednji	Srednja	3
Visok	Visoka	4
Kritičan	Kritična	5
2) Nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene u prethodnom inspekcijskom nadzoru
Utvrđeno stanje i naložene mere	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti	Neznatna	1
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i zapisnikom su naložene mere za njihovo otklanjanje	Niska	2
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i rešenjem su naložene mere za njihovo otklanjanje	Srednja	3
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i rešenjem je zabranjena upotreba opreme pod pritiskom	Visoka	4
Podneta je prekršajna prijava, prijava za privredni prestup ili krivična prijava	Kritična	5
3) Spremnost i sposobnost nadziranog subjekta da izvrši naložene mere i otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i tako ostvari zakonitost i bezbednost svog poslovanja i postupanja
Postupanje	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Nisu izrečene mere (nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti)	Neznatna	1
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene zapisnikom ili rešenjem su izvršene u potpunosti u naloženom roku	Niska	2
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene zapisnikom nisu izvršene ili su izvršene delimično i doneto je rešenje kojim je naloženo izvršenje neizvršenih mera iz zapisnika	Srednja	3
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene rešenjem su izvršene delimično i podnet je zahtev za produžetak roka za neizvršene mere	Visoka	4
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene rešenjem nisu izvršene	Kritična	5

5. Verovatnoća nastanka štetnih posledica

Verovatnoća nastanka štetnih posledica predstavlja proizvod stepena rizika utvrđenog u prethodnom inspekcijskom nadzoru iz kontrolne liste i nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u prethodnom inspekcijskom nadzoru i spremnosti i sposobnost nadziranog subjekta da izvrši naložene mere i otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i tako ostvari zakonitost i bezbednost svog poslovanja i postupanja.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica utvrđuje se u rasponu bodova od 1 do 125 i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatna	1-4	1
Niska	5-8	2
Srednja	9-27	3
Visoka	28-64	4
Kritična	65-125	5

II. Matrica rizika i metod za procenu rizika

Stepen rizika jeste proizvod težine štetnih posledica i verovatnoće nastanka štetnih posledica.

Težina štetnih posledica i verovatnoća nastanka štetnih posledica svode se na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, radi jednostavnije primene matrice rizika metodom 5x5.

Matrica rizika 5x5 obuhvata svaku kombinaciju od pet nivoa težine štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) i verovatnoće nastanka štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) za procenu stepena rizika.

U tabeli 1 je prikazana metoda 5x5 - matrica rizika.

Za primenu ove metode potrebno je za svaki nadzirani subjekt, odnosno nadzirani objekt (koji se analizira primenom metode) utvrditi:

- težinu štetnih posledica i

- verovatnoću nastanka štetnih posledica.

Za utvrđenu težinu štetnih posledica i verovatnoću nastanka štetnih posledica, na osnovu Tabele 2. utvrđuje se stepen rizika (odrediti stepen rizika od 1 do 25).

Tabela 1: Metoda 5x5 - matrica rizika

Verovatnoća nastanka štetnih posledica		Težina štetnih posledica
		Neznatna	Niska	Srednja	Visoka	Kritična
		1	2	3	4	5
Neznatna	1	1	2	3	4	5
Niska	2	2	4	6	8	10
Srednja	3	3	6	9	12	15
Visoka	4	4	8	12	16	20
Kritična	5	5	10	15	20	25

Tabela 2: Stepen rizika

Brojčana vrednost rizika	Stepen rizika
1, 2	Neznatan
3, 4, 5	Nizak
6, 8, 9	Srednji
10, 12, 15, 16	Visok
20, 25	Kritičan