SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA OD PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA KOD JAVNIH BELEŽNIKA - od 11. oktobra 2018. godine -

Uvod

Smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod javnih beležnika (u daljem tekstu: Smernice) propisuju uputstva, opšte principe i objašnjenja obaveza javnih beležnika u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorista kojima javni beležnici podležu u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon), kojim su određene radnje i mere koje preduzimaju javni beležnici, kao i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnost drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

Član 1. Zakona propisuje da se ovim Zakonom utvrđuju radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Član 4. Zakona propisuje da su obveznici u smislu ovog Zakona i javni beležnici u skladu sa posebnim odredbama ovog zakona.

Posebne odredbe Zakona od člana 63. do člana 69. utvrđuju posebne obaveze javnih beležnika kao obveznika Zakona, a čije izvršavanje zavisi od sprovođenja opštih obaveza koje proističu iz člana 5. i 6. Zakona, što proizilazi iz činjenice da je za utvrđivanja elemenata osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, neophodno primeniti one odredbe Zakona koje sadrže osnove za utvrđenje tih elemenata i mere koje se u tim slučajevima moraju preduzimati. Zato prilikom sagledavanja obaveza javnih beležnika treba imati u vidu prvenstveno smisao i cilj Zakona kao celine, a potom i razlog da se obaveze javnih beležnika urede u skladu sa posebnim odredbama, koje su isključivo posledica specifičnih nadležnosti javnih beležnika u Republici Srbiji.

Član 104. i 110. Zakona propisuju, između ostalog da Javnobeležnička komora vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane javnih beležnika.

Član 114. Zakona propisuje da organi nadležni za vršenje nadzora mogu da, samostalno ili u saradnji sa drugim organima, donose preporuke odnosno Smernice za primenu Zakona.

Član 6. stav 1. Zakona propisuje obavezu obveznika da u skladu sa Smernicama izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Ove Smernice se objavljuju na web sajtu Javnobeležničke komore Srbije.

Javnobeležnička komora sastavlja listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, koja se objavljuje na veb sajtu Javnobeležničke komore Srbije i Uprave za sprečavanje pranja novca, a javni beležnici su dužni da je primenjuju u svakom konkretnom slučaju.

Javni beležnici kao obveznici su dužni da obavljanje javnobeležničke delatnosti usklade sa ovim Smernicama u roku od 30 dana od dana objavljivanja smernica na internet stranici Javnobeležničke komore Srbije:

http://www.beleznik.org/index.php/sr/

Javni beležnik vodi evidenciju podataka o strankama i transakcijama koji su dostavljeni Upravi na način propisan Javnobeležničkim poslovnikom.

Opšte

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2009. godine Republika Srbija uskladila se sa međunarodnim standardima u oblasti protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje donosi Radna grupa za finansijsku akciju (skraćeno FATF, engl. Financial Action Task Force) i sa odgovarajućim propisima Evropske unije. Uveden je pristup zasnovan na analizi i proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma koji obveznici vrše za svakog klijenta i poslovni odnos.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine širi procenu rizika i na nivo samog obveznika.

Republika Srbija je junu mesecu 2018. godine izradila Nacionalnu procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, na osnovu analiza "Procena pretnji" i "Ranjivost od finansiranja terorizma" za period od 01.01.2013. do 31.12.2017. godine.

Rezultati Nacionalne procene rizika pružaju korisne informacije finansijskim institucijama i nefinansijskim institucijama i poslovnim organizacijama i samostalnim profesijama i služe im kao podrška u procenama rizika koje će sprovesti na nivou institucije kasnije sam obveznik.

Cilj Smernica

Smernice nisu jedinstveni i sveobuhvatni model, imajući u vidu različite obaveze javnih beležnika u odnosu na utvrđenu nadležnost u skladu sa posebnim propisima, već su pre jedno opšte uputstvo koje se u svim slučajevima mora prilagoditi realnosti svakog javnog beležnika, u skladu sa njegovom praksom i zahtevima pojedinačnih pravnih poslova.

Smernice ne propisuju način, niti metodologiju, kao ni tačan redosled koraka za obveznika kako da sprovede internu procenu rizika već treba da obezbede homogenost i jednoobraznost u zahtevima za primenu Zakona u javnobeležničkoj profesiji.

Istraživanja, kako domaća, tako i međunarodna, samo pomažu da obveznik bolje razume rizike i daju ideju o određenim akcijama koje je potrebno sprovesti, ali jedinstveno uputstvo za obveznika ne postoji.

U procesu analize i procene rizika od ključnog je značaja da se u celini shvati zbog čega se uopšte događaju pranje novca ili finansiranje terorizma. Najširi odgovor na ovo pitanje jeste da se obavljaju da bi se omogućila "legalizacija" kriminala i terorizam. Profit je od suštinskog značaja za većinu kriminalnih grupa i kriminalci ulažu ogromne napore da bi prebacili nezakonito stečena sredstva ili drugu imovinu i da bi prikrili stvarnu prirodu i izvore novčanih sredstava kojim raspolažu.

Da bi teroristi mogli da obavljaju svoje operacije, da organizuju napade ili održavaju infrastrukturu svojih jedinica i lanca delovanja, potrebna su im novčana sredstva i potrebno je da ta novčana sredstva prenesu između različitih područja. I za kriminalce i za teroriste od presudnog je značaja mogućnost da raspolažu obrtnim kapitalom.

Bitno je sa jedne strane otkriti izvore novca, imovinu kojom raspolažu, a zatim sagledati posledice delovanja kriminalnih grupa i terorista, oceniti određene rizične situacije kako bi se u budućnosti pokušalo da se blagovremeno i pravovremeno odgovori na ove rizike, da se oni ako ne spreče, onda bar umanje.

Cilj Smernica jeste da definiše osnove i/ili pretpostavke na osnovu kojih bi trebalo da se sprovodi opšta procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na poslovanje javnih beležnika, kao i način sprovođenja procene/analize rizika na pojedinačnom slučaju - tj. na nivou lica sa kojim se uspostavlja poslovni odnos (klijent, saradnik, ugovorna strana i dr).

Isto tako, stepen izloženosti riziku, nadležnost javnog beležnika, različite mogućnosti za uvođenje novčanih sredstava u pravni sistem u skladu sa praksom koja se sprovodi, najrizičniji sektori prema Nacionalnoj proceni rizika (sektor nekretnina), teritorija na kojoj postoji veći rizik za moguće zloupotrebe sistema, ukazuje da i rizik javnih beležnika u pogledu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorista može biti vrlo različit. Što je veći rizik, to treba da postoji viši nivo svesti među javnim beležnicima i da oni imaju jače kontrolne mehanizme i mere prevencije kako bi primenjivali delotvornu prevenciju.

FATF Preporuke

Godine 1989., stvoreno je međuvladino telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma poznato kao: Financial Action Task Force (Radna grupa za finansijsko delovanje) (u daljem tekstu: FATF) da bi koordiniralo naporima oko sprečavanja pranja novca i u međunarodnom finansijskom sistemu i u nacionalnim finansijskim sistemima subjekata članica.

Glavni krajnji cilj tela FATF jeste razrada i promovisanje praktičnih politika za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorista. To je telo koje postavlja i nadzire međunarodne standarde za propise protiv pranja novca i finansiranja terorista.

FATF je prvo izdao sveobuhvatni plan, poznat kao Četrdeset preporuka, za borbu protiv pranja novca, namenjen da predstavlja osnovni okvir za napore oko borbe Protiv pranja novca (PPN), primenu mera za borbu Protiv finansiranja terorista (PFT) i koji je namenjen za univerzalnu primenu. U svojoj reviziji tih Preporuka 2003. godine, FATF je tražio podršku od takozvanih "zaštitnika" za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorista, te je kao obveznike uključio nefinansijska poslovanja i profesije, između ostalih i javne beležnike.

Obaveza izrade procene rizika na više nivoa

Za FATF preporuke ključan je pristup zasnovan na proceni rizika, naročito kada se radi o Preporuci broj 1, ali je ovaj pristup prisutan i u mnogim drugim preporukama i od suštinskog je značaja za primenu i ostalih preporuka (na primer i preporuke broj 10, 26, 28 i druge su posredno vezane za ovo pitanje).

Shodno Preporuci broj 1 država treba da identifikuje, proceni i shvati rizike s kojima se suočava na planu pranja novca i finansiranja terorizma i treba da preduzme korake, uključujući kao jedan od koraka i određivanje organa ili mehanizma koji će koordinisati mere za procenu rizika, i da opredeli resurse u cilju delotvornog smanjenja tih rizika.

U Preporuci 22. FATF navodi se da će javni beležnici podlegati obavezama (a) ispitivanja svih relevantnih faktora ("due diligence") korisnika usluga, (b) vođenja evidencije, (c) identifikacije Politički izloženih osoba, (d) primene mera interne kontrole i (e) izveštavanja o sumnjivim transakcijama.

Ove obaveze treba da se realizuju primenom pristupa zasnovanog na rizicima. Ovo znači da javni beležnici moraju da identifikuju, procene i razumeju svoje rizike od pranja novca i finansiranja terorista i da razviju svoje praktične politike i procedure za procenu rizika, te da primenjuju resurse kako bi obezbedili da oni budu delotvorno smanjeni. Usvajanjem pristupa zasnovanog na rizicima, javni beležnici bi trebalo da budu u stanju da obezbede da mere koje imaju za cilj sprečavanje ili smanjivanje pranja novca i finansiranja terorista odgovaraju tim rizicima koji su identifikovani, što im omogućava da donose odluke o tome kako da na najdelotvorniji način raspodele svoje sopstvene resurse.

Kao što je navedeno u uvodu, Smernice predstavljaju minimum obaveza koje zahteva FATF, bez obzira na bilo koje dodatne obaveze koje mogu da se utvrde posebnim propisima i podzakonskim aktima koji se odnose na borbu protiv PN/FT.

Na osnovu te procene, javni beležnici treba da primene pristup zasnovan na proceni rizika kako bi mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca ili finansiranja terorizma bile primerene prepoznatim rizicima. Taj pristup treba da predstavlja suštinski osnov za delotvorno opredeljivanje sredstava u okviru nacionalnog režima borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i za primenu mera usmerenih ka riziku u skladu s preporukama FATF.

Rezultati Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma Republike Srbije za period od 01.01.2013. do 31.12.2017. godine.

Nacionalna procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: NRA), temelji se na: informacijama i statističkim podacima prikupljenim od strane javnog tužilaštva, službi bezbednosti, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Agencije za privredne registre, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i tajnost podataka i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Rezultati NRA u daljem tekstu Smernica uzimaju se u obzir prilikom definisanja osnova na osnovu kojih bi trebalo u javnobeležničkoj profesiji da se sprovodi opšta procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na poslovanje javnih beležnika i usluga koje pružaju građanima.

Procenom ukupnih parametara i statističkih podataka na osnovu kojih su procenjivani kriterijumi "Pretnja od terorizma", "Pretnja od finansiranja terorizma" i "Ranjivost od finansiranja terorizma" utvrđeno je da je procena da je "Rizik od finansiranja terorizma" u Republici Srbiji "SREDNJI".

Procena "Ranjivosti od finansiranja terorizma" u Republici Srbiji doneta je na osnovu analiza: Kvaliteta zakonodavstva; Kvalitet obaveštajnih podataka; Sagledavanje efektivnosti izveštavanja, nadzora i analize sumnjivih transakcija povezanih sa finansiranjem terorizma; Adekvatnosti ljudskih i finansijskih resursa predviđenih za borbu protiv finansiranja terorizma; Efikasnosti međunarodne saradnje koja se odnosi na borbu protiv finansiranja terorizma, Političke opredeljenosti za borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma i Geografskih i demografskih faktora.

Sveobuhvatna Nacionalna procena rizika od pranja novca 2018. godine izvršena kroz analizu četiri tematski podeljene celine:

1. procena pretnji od pranja novca;

2. ranjivost od pranja novca na nacionalnom nivou;

3. deo koji se odnosi na sektorsku ranjivost;

4. procena rizika od finansiranja terorizma.

Procena rizika od pranja novca je rezultat procene pretnji od pranja novca (koja je između ostalog, zasnovana na predikatnim krivičnim delima) i nacionalne ranjivosti od pranja novca.

Na osnovu analize predikatnih krivičnih dela, pregleda pretnji po sektorima i prekograničnih pretnji sveukupna procena pretnji od pranja novca je "srednja" sa tendencijom "bez promene".

Nacionalna ranjivost od pranja novca je procenjena kao "srednja" na osnovu analize sposobnosti države da se odbrani od pranja novca i analize sektorske ranjivosti.

Analiza koja je izvršena radi ostvarivanja gore navedenog cilja za Republiku Srbiju pokazala je da je sveobuhvatni rizik od pranja novca "srednji".

Predikatna krivična dela koja se svrstavaju u red visokog stepena pretnje od pranja novca su: poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Razmatrana su krivična dela čijim se izvršenjem neposredno ili posredno stiče imovinska korist, pre svih, imovinska krivična dela, zatim krivična dela protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv zdravlja ljudi, kao i druga relevantna krivična dela. Konačna lista obuhvatila je ukupno 89 krivičnih dela, koja se potencijalno mogu pojaviti kao prethodna u pranju novca.

Predikatna krivična dela srednjeg stepena pretnje od pranja novca su nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, teška krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, nedozvoljena trgovina, krivična dela u vezi sa korupcijom (primanje mita, davanje mita i trgovina uticajem). Ova krivična dela se dominantno vrše radi pribavljanja imovinske koristi.

Krivična dela niskog stepena pretnje od pranja novca su ostala krivična dela.

Najveći broj predikatnih krivičnih dela izvršen u domaćoj jurisdikciji, zbog čega je pretnja procenjena kao visoka.

Rastuću pretnju u pogledu pranja novca predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala, a posebno poslovna prevara elektronskom poštom (BEC - Business E-mail Compromise), jer su usmerena najčešće na privredna društva sa značajnijim finansijskim sredstvima, njihovim izvršenjem pribavlja se imovinska korist u visokim iznosima. Tokovi novca teško se prate, naročito ako se konvertuju u kripto valute, a otežano je njihovo procesuiranje jer iz dosadašnje prakse Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Srbije, proizilazi da je više od 95% ovih krivičnih dela učinjeno od strane nepoznatog izvršioca krivičnog dela koji je delovao iz inostranstva, na štetu domaćeg preduzeća, dok je transfer novca bio upućen na bankovni račun treće zemlje, koja ne predstavlja ni zemlju potencijalnog izvršenja, a ni Republiku Srbiju.

Sektori koji su najizloženiji pretnji od pranja novca, prema Nacionalnoj proceni rizika su: sektor nekretnina, sektor organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, a slede ih sektor menjača, kazina i računovođa. Advokati i platne institucije predstavljaju sektore koji su izloženi srednjem riziku pretnje od pranja novca. Srednje nizak stepen izloženosti imaju sektori tržišta kapitala, revizora i lizinga. Najniži stepen izloženosti označen kao "nizak", imaju sektor javnih beležnika, faktoringa i osiguravajuća društva.

Iako Zakon daje mogućnost da obveznici budu u niskoj kategoriji rizika mora se imati u vidu sektorska procena rizika, kako iz ugla pretnji, tako i iz ugla ranjivosti.

Prilikom procene javni beležnik mora imati u vidu ove činjenice, a posebno one koje se odnose na pretnje i sektore koji su najizloženiji pretnji od pranja novca. Imajući u vidu da prema Nacionalnoj proceni rizika sektor nekretnina spada u najizloženije sektore od pretnji od pranja novca javni beležnik je u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti dužan da posebnu pažnju posveti pravnim poslovima koja se odnose na promet i raspolaganje nepokretnostima.

Klasifikacija izloženosti stepenu rizika od pranja novca po sektorima:

Sektor	Stepen pretnji
Nekretnine	Visok
Igre na sreću	Visok
Banke	Visok
Menjači	Srednje visok
Kazina	Srednje visok
Računovođe	Srednje visok
Advokati	Srednji
Platne institucije	Srednji
Tržište kapitala	Srednje nizak
Revizori	Srednje nizak
Lizing	Srednje nizak
Notari	Nizak
Faktoring	Nizak
Osiguravajuća društva	Nizak
Penzijski fondovi	Nizak

Procena rizika od finansiranja terorizma na nacionalnom nivou doneta je sagledavanjem pretnji od terorizma, uticaja na pretnju od finansiranja terorizma, pretnje od finansiranja terorizma i ranjivosti od finansiranja terorizma, u okviru koje je, pored ostalog, analiziran NPO sektor sa aspekta ranjivosti od finansiranja terorizma.

Procenom ukupnih parametara i statističkih podataka na osnovu kojih su procenjivani kriterijumi "Pretnja od terorizma", "Pretnja od finansiranja terorizma" i "Ranjivost od finansiranja terorizma" utvrđeno je da je procena da je "Rizik od finansiranja terorizma" u Republici Srbiji "srednji".

Posledice na sistem

Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma pored ocene pretnji i ranjivosti uključuje i procenu posledica na sistem. Njih treba razumeti kao štetu koju bi pranje novca moglo prouzrokovati i obuhvata uticaj kriminalne aktivnosti na obveznika, finansijski sistem, društvo i privredu u celini.

Imajući u vidu da su pretnje i ranjivost procenjene kao srednje, to i posledice po sistem treba rangirati u istom nivou.

Najveći i najteži negativni efekti pranja novca, najpre se mogu videti na ekonomskom planu, kroz smanjenje državnih prihoda, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema, povećanju "sive ekonomije". Njen obim u Srbiji u ovom trenutku nije na zadovoljavajuće niskom nivou, pa bi svako povećanje izazvalo negativne efekte po čitav ekonomsko-finansijski sistem. Pranje novca, po pravilu, dovodi do smanjenja prihoda budžeta po osnovu izbegavanja plaćanja poreza. To je jedan od najčešćih nelegalnih prihoda koji je predmet pranja novca.

Problemu pranja novca se mora pristupiti kao složenom fenomenu, kako bi se njegovi negativni efekti izbegli. Put "prljavog" novca nije lako uočiti i prepoznati, što svakako otežava blagovremeno preduzimanje efikasnih mera na njegovom otkrivanju, sprečavanju i suzbijanju. Pranje novca svakodnevno dobija nove pojavne oblike, uz korišćenje raznih metoda i sredstava.

Akcioni plan

Akcioni plan Republike Srbije za sprovođenje preporuka iz procene rizika za pranje novca i procene rizika za finansiranje terorizma objavljen je u "Službenom glasniku RS" br. 55/18 od 16.7.2018. godine i njime se definišu sve aktivnosti kojima država adekvatno odgovora na identifikovane pretnje i ranjivost sektorskog i nacionalnog sistema i definiše mere aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi se prepoznati rizici ublažili.

Akcionim planom, između ostalog, predviđena je obaveza Javnobeležničke komore Srbije, kao nadzornog organa, da kontinuirano sprovodi posredan i neposredan nadzor javnih beležnika putem intenziviranja sprovođenja neposrednih kontrola javnih sa aspekta sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe predviđa kontinuiranu edukaciju ne samo obveznika, već i usavršavanje Komore kao nadzornog organa. Obveznik mora posvetiti dužnu pažnju planu edukacije i podizanju svesti svih zaposlenih kod obveznika. Posebno je značajna edukacija u delu analize prijave sumnjivih transakcija.

Javni beležnici kao obveznici u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Javni beležnici su obveznici kada prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije), utvrde da, u vezi sa strankom ili transakcijom koja je predmet pravnog posla, postoje osnovi sumnje koji ukazuju na pranje novca i finansiranje terorizma, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.

Javni beležnik po Zakonu, bez obzira na svoju veličinu i složenost javnobeležničke kancelarije, dužan je da razradi odgovarajući sistem za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma. Ova obaveze se realizuje na primeni pristupa zasnovanog na rizicima.

Ovo znači da javni beležnici moraju da identifikuju, procene i razumeju svoje rizike od pranja novca i finansiranja terorista i da razviju svoje praktične politike i procedure za procenu rizika, te da primenjuju resurse kako bi obezbedili da oni budu delotvorno smanjeni.

Usvajanjem pristupa zasnovanog na rizicima, javni beležnici bi trebalo da budu u stanju da obezbede da mere koje imaju za cilj sprečavanje ili smanjivanje pranja novca i finansiranja terorista odgovaraju tim rizicima koji su identifikovani, što im omogućava da donose odluke o tome kako da na najdelotvorniji način raspodele svoje sopstvene resurse.

Javni beležnik je dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa ovim Smernicama koje se zasniva na obavezi:

• ispitivanja svih relevantnih faktora korisnika usluga;

• vođenja evidencija;

• identifikacije politički izloženih osoba;

•   primene mera interne kontrole i

• izveštavanja o sumnjivim transakcijama.

Analiza rizika mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je javni beležnik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Osnovna smernica javnih beležnika prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije) je Lista indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i to u sledećim situacijama:

1. Prateća dokumentacija stranke ima nedostatke i ne sadrži uobičajene informacije.

2. Stranka nudi da plati beležničku uslugu u višem iznosu od uobičajenog iznosa koji se naplaćuje za obavljanje određenog pravnog posla.

3. Stranka traži savet radi vršenja pravnog posla koji može biti doveden u vezu sa krivičnim delom.

4. Stranku zastupaju ovlašćena lica u slučajevima kada to nije uobičajeno za određenu vrstu pravnog posla.

5. Obaveza dostavljanja dokumentacije nadležnim državnim organima odvraća stranku od stupanja u pravni posao, odnosno bez valjanog razloga otkazuje poslovni odnos zbog zahteva za dodatnim pojašnjenjima.

6. Stranka je, prema javno dostupnim informacijama, povezana sa kriminalnim miljeom ili radnjama.

7. Stranka prodaje nekretninu za relativno kratko vreme od njene kupovine uprkos tome što se time ostvaruje kapitalni gubitak.

8. Sumnja da stranke u pravnom poslu, za koje se pretpostavlja i da su povezana lica, učestalo vrše kupoprodaje po netržišnim uslovima.

9. Sumnja da sredstva plaćanja iz kupoprodajnog ugovora potiču od pozajmica za koje se ne može utvrditi poreklo sredstava ili se vezuje za pozajmljivača, lica sa lošom reputacijom.

Obaveze ispitivanja svih relevantnih faktora

Ispitivanje svih relevantnih faktora korisnika usluga kod javnog beležnika uključuje identifikovanje i upoznavanje sa svim fizičkim ili pravnim licima koja nameravaju da učestvuju u pravnom poslu koji se zaključe u formi javnobeležničkog zapisa ili formi solemnizacije.

Mere koje se primenjuju su sledeće:

• Identifikovanje datog Korisnika usluga i provera identiteta tog korisnika usluga korišćenjem pouzdanih, nezavisnih izvornih dokumenata, podataka ili informacija.

• Razumevanje, i po potrebi, pribavljanje informacija o svrsi i nameravanoj prirodi datog poslovnog odnosa.

• Obavljanje stalnog ispitivanja svih relevantnih faktora o datom poslovnom odnosu i pažljiva kontrola transakcija koje se preduzimaju tokom celokupnog toka tog odnosa kako bi se osiguralo da su te transakcije koje se obavljaju konzistentne sa saznanjem datog javnog beležnika o tom korisniku usluga, njegovom poslovnom profilu i profilu rizika, uključujući i, prema potrebi, izvor novčanih sredstava.

Obaveza čuvanja dokumentacije i vođenja evidencije

Javni beležnici moraju da čuvaju svu evidenciju pribavljenu radi poštovanja obaveze ispitivanja svih relevantnih faktora (npr. kopije evidencije o zvaničnim identifikacionim dokumentima, kao što su pasoši, lične karte, vozačke dozvole ili slična dokumenta), uključujući i rezultate svih preduzetih preliminarnih analiza (npr. analiza pozadine i svrha kompleksnih, neuobičajeno velikih transakcija) nakon datuma date transakcije.

Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika dužna su da pruže podatke sudu, organu uprave ili drugom nadležnom organu pred kojim se vodi postupak, saglasno odredbama zakona koji uređuju te postupke.

Obaveza da se identifikuju politički izložene osobe

Ova obaveza znači da javni beležnici, pored obezbeđenja da utvrde da li je korisnik usluga Politički izložena osoba, moraju da primene pojačane mere ispitivanja svih relevantnih faktora. Ovo podrazumeva, pre svega, da moraju da budu uvedeni odgovarajući sistemi za upravljanje rizicima kako bi se utvrdilo da li je korisnik usluga politički izložena osoba.

Isto tako, u slučaju da dati korisnik usluga jeste politički izložena osoba, javni beležnici moraju da budu upoznati sa ovom okolnošću u vreme zaključenja pravnog posla i moraju da preduzmu sve mere kako bi pribavili informacije o poreklu imovine i poreklu novčanih sredstava koje dati korisnik usluga namerava da koristi u toj transakciji. Zahtevi za sve vrste Politički izloženih osoba takođe treba da se primenjuju na članove porodice ili bliske saradnike pomenutih Politički izloženih osoba.

Primena mera interne kontrole

Programi interne kontrole znače da javni beležnici moraju da:

• utvrde praktične politike i procedure za borbu protiv PN/FT koje će biti merodavne u njihovoj kancelariji, uključujući i adekvatne skrining procedure kako bi se osigurali visoki standardi kada se angažuju zaposleni.

• Razrade i održavaju program stalne obuke zaposlenih; i

• ustanove internu proceduru provere kako bi se testiralo funkcionisanje tog sistema.

Ove mere interne kontrole će zavisiti od identifikovanog rizika od pranja novca i finansiranja terorista u zahtevanoj samoproceni rizika i od razmera profesionalne delatnosti.

Obaveza izveštavanja o sumnjivim transakcijama
Dužnost davanja podataka

Ova obaveza podrazumeva da, ukoliko dati javni beležnik sumnja ili ima osnove sumnje da su data finansijska sredstva rezultat kriminalne aktivnosti, ili da se odnose na finansiranje terorista, on to mora odmah da prijavi Upravi za sprečavanje pranja novca.

Obaveza izveštavanja o sumnjivim transakcijama takođe uključuje zabranu dojave korisniku usluga ili trećim licima da se takav izveštaj ili povezane informacije dostavljaju Upravi za sprečavanje pranja novca.

Javni beležnik je dužan da Upravi na njen zahtev bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi sve raspoložive podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Javni beležnik može zahtevati od Uprave produženje roka za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, proceni da ne može blagovremeno da postupi u prvobitno određenom roku.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Javni beležnik, kao obveznik, je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Prilikom izrade liste indikatora, obveznik je dužan da unese i indikatore koje je izradila Javnobeležnička komora Srbije.

Kod izrade Liste obveznik uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Obveznik je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Opšti principi modela borbe protiv pranja novca i finansiranja terorista

Javni beležnik u primeni Zakona mora da uzme u obzir sledeće principe:

I - Pristup zasnovan na rizicima što znači da kada izrađuje javnobeležničke isprave, javni beležnik treba da uzme u obzir i da prilagodi mere ispitivanja svih relevantnih faktora klijentima, to jest, zavisno od rizika od PN/FT da proceni prirodu njihove aktivnosti, vrstu klijentele, da li se u pravnom poslu rukuje gotovinom ili ne, geografskom području u kome rade, itd. U tom smislu, da bi postigao ispravnu procenu i shvatanje rizika u pogledu PN/FT, javni beležnik mora u skladu sa članom. 5 stav 3. Zakona da sačini Interni akt koji treba da bude praktičan i prilagođen poslovanju u kome objašnjava, opisuje i procenjuje svoju izloženost riziku od PN/FT u vezi sa svojom aktivnošću. Razmere i dubina ovog dokumenta će zavisiti od nivoa rizika datog javnog beležnika u vezi sa njegovom aktivnošću. Interni akt javnog beležnika o proceni rizika od PN/FT mora da bude na raspolaganju Javnobeležničkoj komori Srbije u postupku nadzora nad radom javnog beležnika, pošto isti omogućuje da se objasni adekvatnost praktičnih politika i procedura za borbu protiv PN/FT koje je usvojio dati javni beležnik.

II - Svest javnog beležnika i svih zaposlenih u javnobeležničkoj kancelariji - Javni beležnik je odgovoran i zakonski je obavezan da se pridržava mera za borbu protiv PN/FT. Javni beležnik mora da bude svestan rizika od PN/FT i da obezbedi da se preduzimaju neophodne mere kako bi se ovi rizici smanjili u njegovoj kancelariji. Javni beležnik prilikom preduzimanja mera mora imati u vidu rezultate NRA za period od 01.01.2013. do 31.12.2017. godine. Javni beležnik mora da osigura da su svi zaposleni u javnobeležničkoj kancelariji svesni tih rizika i da preduzimaju potrebne mere kako bi ih delotvorno smanjili. U tom smislu, javni beležnik mora aktivno da učestvuje u uvedenom sistemu prevencije i da obezbeđuje obuku u ovom pogledu svim zaposlenima u kancelariji.

III - Prilagođavanje aktivnosti koja se obavlja - Prirodno, delatnost koju obavljaju javni beležnici se razlikuje od delatnosti ostalih obveznika po Zakonu o SPN/FT. Posebne odredbe Zakona o SPN/FT, se primenjuju u onoj meri koja je neophodna da se cilj Zakona ostvari, što znači da je javni beležnik dužan da primenjuje i radnje i mere predviđene odredbama Zakona koje imaju opšti karakter (član 5. i 6. Zakona o SPN/FT) Zato prilikom sagledavanja obaveza javni beležnik treba imati u vidu prvenstveno smisao i cilj Zakona kao celine, potom specifične nadležnosti javnih beležnika u Republici Srbiji, kao i ocenu i rezultate NRA u kojoj se definiše su javni beležnici sektor koji je procenjen kao srednje ranjiv u odnosu na druge nefinansijske sektore, i koji je po izvršenoj proceni nisko izložen pretnji od pranja novca, kao i da je sektor nekretnina najviše izložen riziku. Javni beležnik mora u potpunosti da prilagodi mere koje preduzima pravnim poslovima koji su specifični za teritoriju na kojoj obavlja delatnost (pretežno gradska ili seoska sredina, vrsti pravnog posla: povećan promet objekata u izgradnji, veći broj investitora kao učesnika u pravnom poslu, učešće agenata za promet nekretnina....), odnosno različitim tržištima na kojima rade, te korisnicima usluga sa kojima su u interakciji.

IV - Stubovi prevencije - su oni koji omogućavaju ispravnu identifikaciju korisnika usluga, saznanje o izvoru novčanih sredstava koja angažuju korisnici usluga, vrsta pravnog posla povezana sa poslovnim profilom klijenta i profilom rizika. U tom smislu, i pre uspostavljanja datog poslovnog odnosa, javni beležnik treba da pribavi sve informacije relevantne za konkretan slučaj u skladu sa rizikom koji predstavlja.

V - Praktičan i ažurirani dokument - Mere prevencije ne smeju da budu ponavljanje trenutnih propisa, one moraju da opisuju procedure koje se delotvorno primenjuju na praktičan način. Interni akt javnog beležnika za prevenciju mora da se prilagodi promenama u pružanju usluga i procedurama. Mora da bude praktičan i lak za upotrebu, a ne čisto formalni dokument, što omogućava njegovu delotvornu primenu i lako prilagođavanje aktivnostima koje obavlja dati javni beležnik i bilo kojim promenama koje mogu da se jave u takvim procedurama i aktivnostima.

Prethodna analiza rizika
Procena rizika - definicija

Jedna od radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma jeste analiza rizika. Na procenu rizika mogu uticati sledeća tri faktora: pretnja od događaja, ranjivost sistema i posledice događaja. Procena rizika predstavlja donošenje suda o pretnjama, ranjivostima i posledicama.

Pod pretnjom se može smatrati lice ili grupa lica, stvar, odnosno aktivnost, koji imaju potencijal da nanose štetu instituciji, poslovanju, reputaciji obveznika. Na primer to bi mogli biti klijenti koji su prepoznati na neki način ili za koje se sumnja da su povezani sa nelegalnim aktivnostima, prepoznate prevare, falsifikovana dokumenta i slične situacije.

Pretnja služi kao polazište u analizi rizika i zbog toga je vrlo važno proceniti i okruženje - u kome se stvaraju prihodi od kriminala i čine krivična dela. Obveznik mora uvažiti zaključke do kojih se došlo u Nacionalnoj proceni rizika i videti kako klima i rizična dela utiču na njegovo poslovanje i u kom obimu i kojoj meri je konkretan obveznik bio izložen određenim krivičnim delima. Korisne su i sve druge analize određenih pretnji - npr. tipologije i trendovi prepoznate u izveštajima Uprave za sprečavanje pranja novca, nadzornog organa i sl.

Pojam ranjivosti, u značenju u kom se koristi u proceni rizika, obuhvata sve one stvari koje bi se mogle iskoristiti u slučaju pretnje ili koje bi mogle podržati i olakšati delovanje pretnje. Cilj je usredsrediti se na one činioce koje predstavljaju slabosti u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i sistemu kontrole. Ukoliko se radi o obvezniku ranjivost je sve ono što jednu instituciju čini naročito izloženoj pranju novca odnosno finansiranju terorizma (nedovoljno poznavanje propisa koji regulišu ovu oblast, neadekvatna primena zakonskih propisa, neadekvatna obuka, složena ili neadekvatna organizaciona struktura obveznika, nejasno definisane obaveze u procesu i slično).

Posledica se odnosi na uticaj, odnosno štetu koje bi pranje novca ili finansiranje terorizma mogli naneti, odnosno prouzrokovati i obuhvata uticaj kriminalne ili terorističke aktivnosti koja bi bila u osnovi takve radnje na finansijske sisteme i institucije, kao i šire gledano na društvo i privredu u celini. Posledice po prirodi delovanja mogu biti kratkoročne i dugoročne. Posledice utiču na reputaciju i privlačnost finansijskog sektora, odnosno nefinansijskog sektora jedne države. Posledica bi se mogla meriti u visini kazne određene finansijske ili nefinansijske institucije jer je propustila da se adekvatno suprotstavi rizicima, ili bi se mogla meriti narušenim ugledom obveznika za kog se ispostavi da je, neadekvatnom analizom rizika i merama za njegovo umanjenje, potpomogao pranje novca.

Faza analize je ključna za procenu rizika. Nakon identifikovanja svih faktora, i kategorija rizika, pristupa se određivanju težine faktora ili proceni rizika, svakog faktora, od pranja novca i finansiranja terorizma. Za svaki faktor pojedinačno određuje se rizičnost u odnosu na ostale faktore rizika i samim tim određuje se njihov uticaj na ukupan rizik obveznika.

Nakon sagledavanja svih relevantnih faktora, obveznik donosi zaključak o nivoima rizika. Obveznici mogu koristiti matricu rizika kao metod za procenu rizika da bi identifikovali stranke koje se nalaze u niskom, srednjem ili visokom riziku od pranja novca i finansiranja terorizma.

Kada klasifikuje rizike obveznik može da, pored niskog, srednjeg ili visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, utvrdi dodatne nivoe rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Matrica rizika je promenljiva i ona se menja u skladu s promenom okolnosti samog obveznika.

Osnovni cilj izrade matrice rizika je primena principa zasnovanog na proceni rizika u rangiranju obveznika po izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma. Na osnovu podataka i informacija iz analize rizika, isti se unose u matricu rizika, te se kao finalni rezultat utvrđuje stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kome je izložen obveznik.

Obveznik je dužan da internim aktom predvidi koliko će često pratiti stranke svrstane u nizak stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke srednjeg stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i koliko često će pratiti stranke svrstane u stranke visokog stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Analiza rizika sadrži analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika, kao i analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

Delotvornost upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma od strane obveznika procenjuje se na osnovu uspostavljenog kvaliteta sistema kontrole i sistema upravljanja rizikom i posmatra se kroz sledeće nivoe aktivnosti obveznika: upravljanje rizikom, internu regulativu, internu kontrolu, usklađenost, izveštavanje i trening. Osnovni cilj sprovođenja ovih aktivnosti jeste uspostavljanje odgovarajućeg sistema kontrole i upravljanja rizikom u svrhu smanjenja postojećih rizika, kao i sagledavanje i upravljanje potencijalnim rizicima.

Da bi se utvrdila izloženost obveznika riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik mora da zna svaki segment poslovanja u domenu gde se pretnja od pranja novca ili finansiranja terorizma može pojaviti, tj. mora da proceni ranjivost u odnosu na pretnju. Potrebno je da se rizici identifikuju na svim nivoima upravljanja, od operativnog nivoa do najvišeg rukovodstva i da u taj proces budu uključeni svi zaposleni kod obveznika. Sama veličina i složenost poslovanja obveznika ima važnu ulogu za određivanje ranjivosti obveznika.

Obveznik procenjuje izloženost riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, tj. verovatnoću negativnog uticaja koji proizilazi iz rizika, kao i uticaj rizika na ciljeve poslovanja. Analiza rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod javnog beležnika polazi od pretpostavke da različite vrste pravnih poslova koji se zaključuju u skladu sa nadležnostima javnog beležnika nisu podjednako ranjivi za zloupotrebu od pranja novca ili finansiranja terorizma. Analiza rizika se vrši kako bi se omogućilo da se primene mere kontrole koje su srazmerne prepoznatom riziku, odnosno da se fokusiraju na one klijente, zemlje, proizvode, usluge, transakcije, način poslovanja koji predstavljaju potencijalno najveći rizik.

Analize i procena rizika se vrši sa ciljem da se utvrdi verovatnoća da će doći do pranja novca i finansiranja terorizma. Rizike sa kojima se javni beležnik suočava je potrebno analizirati sa stanovišta određivanja verovatnoće da će nastupiti određena pojava i procene negativnih efekata, koji bi u tom slučaju mogli nastati.

Na osnovu dobijenih rezultata iz analize rizika, definišu se prioriteti delovanja. Na koji način će javni beležnik umanjiti rizike na samom je javnom beležniku da odluči (na primer, da li će se odbiti preduzimanje službene radnje, da li će se veća pažnja pokloniti određenim transakcijama, da li se mora povećati nivo edukacije kod obveznika i drugo). Na visoki rizik je potrebno reagovati odmah bez odlaganja, na srednji rizik što je pre moguće, a niže rizike treba pratiti.

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma specifičan je za svakog javnog beležnika i on zahteva odgovarajući upravljački pristup, primeren nivou i strukturi rizika, kao i obimu poslovanja. Ciljevi i načela upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma treba da omoguće javnim beležnicima da utvrde odgovarajuću poslovnu politiku i procedure, što obuhvata pravila o radnjama i merama koje se preduzimaju radi poznavanja i praćenja stranke, promovisanje etičkih i profesionalnih standarda, odnosno sprečavanju zloupotrebe poslovnih aktivnosti javnog beležnika za kriminalne aktivnosti.

Osnovni cilj analize rizika je da javni beležnik spreči svaku mogućnost da se kod njega obavi službena radnja koja se odnosi na neki pravni posao koji se zaključuje u formi solemnizacije ili javnobeležničkog zapisa a koji za predmet ima sredstva iz kriminala ili novac koji je namenjen da se iskoristi za finansiranje terorizma. Merama za ublažavanje rizika treba omogućiti da se kod javnog beležnika na vreme prepoznaju određena ponašanja koja mogu ukazati na ove pojave. Posledica utvrđene sumnje treba da bude blagovremena prijava sumnjivih aktivnosti.

Kada se prođe kroz sve faze i utvrde rizici kod javnog beležnika potrebno je rezultate dokumentovati. Potrebno je doneti odluku ko će učestvovati u proceni rizika, na koji način će se prikupljati podaci, šta će se koristiti, da bi se zatim kada se utvrde rezultati to prenelo u pisani dokument, koji će osim definicije glavnih pojmova, opisane metodologije rada, svoj najveći značaj imati upravo zbog rezultata i procene rizika. Ono što jeste bitno je da se vide rezultati i kako se do određenih rezultata došlo, kao i na koji način se utvrđeni rizici države reflektuju na samog obveznika.

Kada se utvrde i analiziraju rizici, primenjuje se strategija upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, kako bi se javnom beležniku omogućilo da sprovodi odgovarajuću internu politiku i procedure za smanjenje rizika ili eliminisanje u nameri da se rizici po ugled javnog beležnika, rizik poslovanja, rizik od izricanja kazne nadzornog organa i razni drugi oblici rizika uklone. Utvrđenu internu politiku i procedure odobrava rukovodstvo i one važe za sve zaposlene kod obveznika.

Utvrđene poslovne politike i procedure treba da omoguće obvezniku da delotvorno upravlja prepoznatim rizicima i da ih umanji, kao i da se fokusira na oblast poslovanja koje je najviše podložno različitim vidovima zloupotreba, u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Vrste rizika kod javnih beležnika

Analiza rizika mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Analiza rizika sadrži:

1) Analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika. Ovo je procena koju obveznik vrši na godišnjem ili dvogodišnjem nivou, u zavisnosti od prirode i obima poslovanja, kao i veličini obveznika;

2) Analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije. Ovo je pojedinačna procena rizika koja se vrši na nivou svake stranke, poslovnog odnosa ili svake transakcije.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika.

Na osnovu analize rizika obveznik svrstava stranku u jednu od sledećih kategorija rizika:

1) niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere;

2) srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere;

3) visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika. Sistem mora da obezbedi da se rizici sveobuhvatno identifikuju, procenjuju, nadziru, ublažavaju i da se njima upravlja. Tako na primer obveznik može stranke svrstane u nizak stepen rizika u skladu sa članom 6. Zakona pratiti najmanje jednom u 2 godine, stranke srednjeg stepena rizika prati najmanje jednom u godinu dana, a stranke visokog rizika prati najmanje jednom u 6 meseci.

Procena rizika, u smislu ovih Smernica, treba da obuhvati najmanje sledeće osnovne vrste rizika:

• geografski rizik,

• rizik stranke,

• rizik usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti,

• rizik transakcije.

U slučaju identifikovanja drugih vrsta rizika, a zavisno od specifičnosti poslovanja-obveznik procenom treba da obuhvati i te vrste rizika.

1.1. Pod geografskim rizikom podrazumeva se rizik koji je uslovljen geografskim područjem na kome je teritorija države porekla stranke, njenog vlasnika ili većinskog osnivača, stvarnog vlasnika ili lica koje na drugi način kontroliše poslovanje stranke, odnosno na kome je država porekla lica koje sa strankom obavlja transakciju.

Faktori na osnovu kojih se određuje da li pojedina zemlja ili geografska lokacija nosi viši rizik od pranja novca i finansiranja terorizma uključuju:

1) države prema kojima su Ujedinjene nacije, Savet Evrope ili druge međunarodne organizacije primenile sankcije, embargo ili slične mere;

2) države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, Savet Evrope i dr.) označene kao države koje ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

3) države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, UN i dr) označene kao države koje podržavaju ili finansiraju terorističke aktivnosti ili organizacije;

4) države koje su od strane kredibilnih institucija (npr. Svetska banka, MMF) označene kao države s visokim stepenom korupcije i kriminala.

Lista država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma se objavljuje na internet stranici Uprave za sprečavanje pranja novca. Lista država zasnovana je:

1) na saopštenjima FATF (Financial Action Task Force) o državama koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i koje predstavljaju rizik po međunarodni finansijski sistem.

2) na saopštenjima FATF o državama/jurisdikcijama koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje su u cilju otklanjanja prepoznatih nedostataka iskazale opredeljenost na najvišem političkom nivou za otklanjanje nedostataka, koje su u ovu svrhu napravile akcioni plan u saradnji sa FATF, i koje su u obavezi da izveštavaju o napretku koji postižu u otklanjanju nedostataka,

3) na izveštajima o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija (FATF i tzv. regionalnih tela koja funkcionišu po uzoru na FATF, kao što je Komitet Saveta Evrope Manival).

Povećan rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nose stranke koje imaju ugovorni odnos i obavljaju poslovnu delatnost sa licima iz of-šor zona.

Nizak rizik od pranja novca može nositi stranka koja ima ugovorni odnos sa strankom iz regiona.

1.2. Obveznik utvrđuje pristup riziku stranke, na osnovu sopstvenih iskustava i poznavanja pravila poslovanja. Ipak, dužan je da primenjuje ograničenja iz Zakona i drugih propisa kojima je regulisano sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Na pojačani rizik mogu ukazati sledeće neuobičajene aktivnosti:

• strana pravna lica koja ne obavljaju niti smeju obavljati trgovačku delatnost u zemlji u kojoj su registrovane,

• trastovi

• dobrotvorne ili druge neprofitne organizacije,

• stranke čija složena organizaciona struktura ili priroda otežava ukazuje da se prikriva stvarni vlasnik odnosno neobjašnjiva upotreba pravnih lica ili pravnih aranžmana,

• stranke koje uspostavljaju svoje poslovne odnose, odnosno obavljaju transakcije u neuobičajenim okolnostima, kao na primer: značajna tj. neobjašnjiva geografska distanca između sedišta klijenta i obveznika, kao i učestalo i nelogično menjanje poslovnih partnera za obavljanje istih poslova,

• stranke za koje se sumnja da ne postupaju za svoj račun,

• stranke s intenzivnim gotovinskim poslovanjem,

• kockarnice i drugi organizatori igara na sreću, kladionice,

• stranke čija delatnost nije profitno orijentisana, određene transakcije obavljaju koristeći se većim gotovinskim iznosima.

• stranke čiji profil (npr. starost, obuka, prihod ili delatnost) nije konzistentan sa transakcijom koju nameravaju da obave.

Javni beležnik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice of-šor pravno lice saglasno odredbama Zakona. Obveznik da bi utvrdio da li se radi o of šor pravnom licu, može koristiti liste MMF-a, Svetske banke ili spisak zemalja koji je sastavni deo Pravilnika o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (Službeni glasnik RS, broj 122/12).

Dodatno napominjemo da ukoliko javni beležnik proceni da stranka of-šor pravno lice ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice, da treba da o razlozima takve strukture pribavi pismenu izjavu od zastupnika stranke, kao i da razmotri da li postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i da o tome sačini službenu belešku koju čuva u skladu sa Zakonom.

Funkcioneri¹

_____________
¹ Funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije;
Funkcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to:
- šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik,
- izabrani predstavnik zakonodavnog tela,
- sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek,
- član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke,
- ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga,
- član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države,
- član organa upravljanja političke stranke;
Funkcioner međunarodne organizacije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u međunarodnoj organizaciji, kao što je: direktor, zamenik direktora, član organa upravljanja, ili drugu ekvivalentnu funkciju u međunarodnoj organizaciji;
Funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:
- predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici,
- narodni poslanik,
- sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda,
- predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije,
- guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije,
- lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova),
- član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,
- član organa upravljanja političke stranke;
Član uže porodice funkcionera jeste bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri;
Bliži saradnik funkcionera jeste fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili uspostavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa funkcionerom (npr. fizičko lice koje je formalni vlasnik pravnog lica ili lica stranog prava, a stvarnu dobit ostvaruje funkcioner); Najviše rukovodstvo jeste lice ili grupa lica koja, u skladu sa zakonom, vodi i organizuje poslovanje obveznika i odgovorno je za obezbeđivanje zakonitosti rada;

Stranke kod kojih se primenjuju pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke su strani i domaći funkcioneri u skladu sa Zakonom. Obveznik je dužan da internim aktom propiše postupak za utvrđivanje da li je stranka sa kojom želi da uspostavi poslovni odnos strani ili domaći funkcioner.

Saglasno odredbama Zakona, funkcioner kao politički izložena ličnost predstavlja, visoko rizičnu stranku, te stoga javni beležnik mora sprovesti analizu u svim slučajevima kada takva ličnost istupa kao stranka, koja je saglasno kriterijumima Zakona i Smernica, definisana kao politički izložena ličnost, pre sklapanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije u iznosu većem od 15.000 EUR, ako poslovni odnos nije uspostavljen.

Pojačana analiza stranke podrazumeva sprovođenje dodatnih mera i to:

1. prikupljanje podataka o poreklu sredstava i imovine koji jesu ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije i to iz isprava i druge dokumentacije, koju podnosi stranka. Ako te podatke nije moguće pribaviti na opisani način, obveznik će o njihovom poreklu uzeti izjavu neposredno od stranke,

2. prikupljanje podataka o poreklu celokupne imovine koju poseduje funkcioner,

3. obavezno dobijanje pismenog odobrenja nadređenog odgovornog lica i to pre sklapanja poslovnog odnosa s takvom strankom, obezbedi da zaposleni kod obveznika koji vodi postupak uspostavljanja poslovnog odnosa sa funkcionerom pre uspostavljanja tog odnosa pribavi pismenu saglasnost najvišeg rukovodstva. Trebalo bi u internim aktima obveznika propisati ko je nadležan za donošenje pismene saglasnosti. To može biti član najvišeg rukovodstva iz člana 52. stav 3. Zakona ili neki drugi član.

4. posebno pažljivo praćenje transakcija i drugih poslovnih aktivnosti koje kod obveznika sprovodi politički izložena ličnost, i to nakon sklapanja poslovnog odnosa.

Podatak o tome da li je konkretno lice funkcioner ili ne, obveznik može pribaviti iz posebne svojeručne potpisane pismene izjave koju stranka ispuni pre sklapanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije.

Pismena izjava bi trebalo da uključi sledeće podatke:

1) ime i prezime, stalno prebivalište, datum i mesto rođenja stranke koja sklapa poslovni odnos ili nalaže transakciju, te takođe broj, vrstu i naziv izdavaoca važećeg ličnog dokumenta,

2) izjavu da li je stranka prema kriterijumima iz Zakona, funkcioner - politički izloženo lice ili ne,

3) podatke o tome o kojoj vrsti politički izloženoj ličnosti se radi (da li se radi o ličnosti koja deluje ili je u poslednje četiri godine delovala na istaknutoj javnoj dužnosti, ili o članu porodice politički izložene ličnosti, ili o bliskom saradniku politički izložene ličnosti,

4) podatke o vremenu obavljanja te funkcije, ako je stranka lice koja deluje ili je delovala u prethodne četiri godine na istaknutoj javnoj dužnosti,

5) podatke o vrsti javne funkcije koju lice obavlja,

6) podatke o porodičnom odnosu, ako je stranka član porodice politički izložene ličnosti,

7) podatke o obliku i načinu poslovne saradnje, ako je stranka bliski saradnik lica.

Obveznik može podatke o funkcioneru pribaviti i uvidom u javne i druge, njemu dostupne podatke (obveznik sam prosuđuje u kolikoj meri i u kojem obimu će kao verodostojne i za analizu stranke relevantnim smatrati javno dostupne informacije (podataka politički izloženih lica), te podatke može proveriti uvidom u internet prezentaciju Agencije za borbu protiv korupcije, internet prezentacije državnih organa nadležnih za vođenje registra funkcionera drugih država, konzularnih predstavništava ili ambasada stranih država u Republici Srbiji, odnosno pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i drugih javno dostupnih baza podataka.

Pojačana analiza politički izloženih osoba po svojoj prirodi je preventivna i ne sme imati kazneni karakter niti bi se trebala tumačiti kao stigmatizacija politički izloženih osoba kao osoba uključenih u kriminalnu aktivnost. Odbijanje poslovnog odnosa sa strankom samo na osnovu činjenice da se radi o politički izloženoj osobi protivno je svrsi Zakona i preporuka FATF-a.

Još jedna situacija u kojoj je obveznik dužan da svrsta stranku u visok rizik je kada se poslovni odnos zasniva, a stranka nije fizički prisutna, a postoje okolnosti koje ukazuju da je pravni posao po sadržini predstavlja pravne poslove kod kojih je povećan rizik od PN/FT. Ova situacija se primenjuje i na pravna i na fizička lica. Ukoliko poslovni odnos u ime pravnog lica uspostavlja punomoćnik, to pravno lice mora biti visokorizično.

U ovim situacijama, obveznik je dužan da primeni pojačane radnje i mere, i to: da prikupi i dodatne informacije o identitetu stranke (na primer dodatne isprave, poslovnu dokumentaciju, ovlašćenja potpisana od strane odgovornog lica i dr.), utvrdi razloge uspostavljanja poslovnog odnosa bez fizičkog prisustva, utvrdi razloge uspostavljanja poslovnog odnosa u Srbiji, ostvarivanje dodatnog kontakta sa klijentom putem telefona, imejla, skajpa, vibera ili na drugi način, prikupljanje još jednog identifikacionog dokument za klijenta i dr.

Radi izbegavanja ponavljanja postupaka identifikacije stranke, prilikom zaključenja pravnog posla u kojima učestvuju punomoćnici, za identifikaciju vlastodavca ne odgovara javni beležnik kada se oslanja na podatke koje je u identifikaciji prikupio drugi obveznik već odgovornost za postupak analize stranke leži na obvezniku koji je izvršio identifikaciju vlastodavca. Javni beležnik kod koga u pravnom poslu učestvuje punomoćnik odgovora samo na nivou prijave sumnjivih transakcija Upravi.

1.3. Pod rizikom usluge podrazumeva se da prilikom sastavljanja ili potvrđivanja javnobeležničke isprave postoje indikatori koji ukazuju da su elementi pravnog posla fiktivni ili simulovani i da prikrivaju nedozvoljeni cilj.

• obavljanje poslova prometa nekretnina između stranaka u neuobičajeno kratkom vremenskom razdoblju i bez vidljivog pravnog, ekonomskog ili drugog opravdanog razloga,

• usluge kod kojih javni beležnici, delujući kao ovlašćena lica za vođenje depozitnih računa, stvarno obavljaju primanje i prenos sredstava kroz račune stranka, za novčana sredstva za koje postoji osnovana sumnja porekla,

• uplate kod kojih je javnom beležniku jasno da se radi o nesrazmernoj naknadi, npr. kada stranka ne navede opravdane razloge za iznos naknade,

• neuobičajeno visoke vrednosti imovine ili neuobičajeno velike transakcije u poređenju s onima koje se mogu očekivati od stranaka sličnog profila mogu biti pokazatelj da stranka koja inače ne bi bila svrstana u viši rizik treba da bude označena kao takva,

• Punomoćja data pod neuobičajenim uslovima, a razlozi dati za ove uslove nisu jasni ili su nelogični

1.4. Pod rizikom transakcije podrazumevaju se obaveze stranka u sastavljenoj ili potvrđenoj javnobeležničkoj isprave koje su vezane:

• za izvršavanje transakcija za stranku u vezi sa prometom nepokretnosti ili statusnim promenama privrednog društva koje obuhvata promet nepokretnosti, a koje uključuju: komplikovane finansijske transakcije; plaćanja prema/od trećih lica kao i prekogranična plaćanja, gotovinska plaćanja, kompenzacije ranijih potraživanja i kupoprodajne cene, visinu kupoprodajne znatno višu ili nižu od tržišne vrednosti nepokretnosti,

• za transakcije koje obuhvataju stranke sa prebivalištem u poreskim utočištima,

• za transakcije koje se obavljaju u ime maloletnih osoba, osoba s invaliditetom, ili drugih osoba koje nisu ekonomski sposobne za takvu transakciju,

• za transakcije koje obuhvataju osobe okrivljene u sudskom postupku ili osuđene za krivična dela ili za osobe za koje se, prema javno dostupnim informacijama, zna ili sumnja da su povezana sa kriminalnim aktivnostima,

• za transakcije koje uključuju privredna društva registrirana u poreskim utočištima, kad se karakteristike tih transakcija podudaraju sa onima koje su uključene u Listi indikatora,

• za transakcije u kojima postoje naznake ili je sigurno da stranke ne preduzimaju radnje u svoje ime i za svoj račun već pokušavaju prikriti identitet stvarne stranke,

• za transakcije kod prometa nekretnina u kojima stranke ne pokazuju posebno interesovanje za karakteristike nekretnine koja je predmet prometa (npr. kvalitet gradnje, lokacija, datum završetka radova i pribavljanje upotrebne dozvole kod objekata u izgradnji, itd.),

• za transakcije kod kojih stranke ne izgledaju posebno zainteresovane za postizanje povoljnije cene za transakciju ili za ugovaranje boljih uslova plaćanja i insistiraju na brzom obavljanju transakcije, bez nekog posebnog razloga;

• za transakcije stranaka u poslovima koje za predmet imaju zajam novca,

• za transakcije stranaka koje ukazuju na neuobičajene uslove ili klauzule u ugovorima o zajmu/kreditu koje kao sredstvo obezbeđenja imaju izvršnu vansudsku hipoteku. Na primer, neuobičajeno kratki ili dugački rokovi otplate, kamatne stope značajno više ili niže od onih na datom tržištu, otplata jednim jedinim plaćanjem na datum dospeća, ili neobjašnjena saglasnost za brisanje hipoteke značajno pre prvobitno dogovorenog datuma dospeća duga,

• za transakcije od nepovezanih ili nepoznatih trećih stranaka i uplate naknada u gotovini kada to nije uobičajen način plaćanja,

• za transakcije koje se odnose na nasledno pravo u kojima je ostavilac bio poznat javnom beležniku kao osoba koja je bila osuđivana ili za koju postoji sumnja.

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma

Pri obavljanju svoje delatnosti, obveznici moraju postupati saglasno Zakonom propisanim obavezama i obavezni su da osiguraju poštovanje propisanih mera i aktivnosti obveznika na svim nivoima, tako da se celokupno poslovanje obveznika obavlja u skladu sa Zakonom.

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa i obuhvataju sledeće:

1) Poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja

2) Dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi;

3) Određivanje lica zaduženog za izvršavanje obaveza iz Zakona (ovlašćeno lice) i njegovog zamenika, kao i obezbeđivanje uslova za njihov rad;

4) Redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih;

5) Obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza iz Zakona, kao i interne revizije ako je to u skladu sa obimom i prirodom poslovanja obveznika;

6) Izradu spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

7) Vođenje evidencija, zaštitu i čuvanje podataka iz tih evidencija;

8) Sprovođenje mera iz Zakona u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama;

9) Izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu Zakona.

Obveznik je dužan da sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti sve potrebne radnje i mere, definisane Zakonom. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane Izvršnog odbora JKS. (član 5. Zakona).