PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I NAČINU POSTUPANJA U PRUŽANJU PSIHOLOŠKE POMOĆI I PODRŠKE ZAPOSLENIMA U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2018)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se kriterijumi i načini postupanja u pružanju psihološke pomoći i podrške zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 2

Pružanje psihološke pomoći zaposlenima u Ministarstvu ostvaruje se kroz metode i tehnike psihosocijalne prevencije, kada za to postoje opravdani razlozi, a naročito u slučaju:

1) životnih problema i aktuelnih životnih kriza koje mogu biti od uticaja na psihološku sposobnost za obavljanje posla zaposlenog (smrt bliske osobe, odlazak u penziju, teška bolest zaposlenog, akutna i hronična bolest člana porodice, finansijski i porodični problemi, razvod braka i dr.);

2) psiholoških posledica nastalih kao rezultat pretrpljene diskriminacije;

3) značajnih promena u ponašanju koje se manifestuju kroz sniženu efikasnost i obavljanje radnih zadataka u odnosu na ranije periode, učestalija bolovanja, češće disciplinske mere, česte i/ili nagle promene ponašanja, nasilje u porodici;

4) izloženost ozbiljnoj pretnji po život ili zdravlje (upotreba vatrenog oružja, ranjavanje, pogibija kolege, teže posledice u saobraćaju i dr.);

5) suicidalno ponašanje kroz pretnje i pokušaje;

6) ako se kod zaposlenog uoče problemi sa konzumiranjem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;

7) problema u međuljudskim odnosima.

Član 3

Psihološku pomoć za zaposlene u Ministarstvu može zatražiti:

1) zaposleni lično;

2) rukovodilac - po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu članova porodice zaposlenog ili kolega zaposlenog.

Psihosocijalnu prevenciju sprovode nadležni psiholozi i socijalni radnici (u daljem tekstu: stručni radnici), nakon sopstvene procene i/ili u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Stručni radnik vrši procenu da li je zahtev za njegovo angažovanje u skladu sa propisima koji uređuju stručnu delatnost i etičkim načelima u toj delatnosti.

Ako je zaposleni u Ministarstvu posredno ili neposredno učestvovao u traumatskom događaju ili drugoj visokostresnoj ili kriznoj situaciji iz člana 2. ovog pravilnika pružiće mu se psihološka pomoć.

Neposredni rukovodilac zaposlenog, obaveštava nadležnog psihologa u roku od 48 sati nakon traumatskog događaja iz člana 2. tačka 4) ovog pravilnika, odnosno u što kraćem roku nakon događaja iz tačke 5) navedenog člana.

Član 4

Psihološka pomoć zaposlenima u Ministarstvu obuhvata:

1) individualni i grupni savetodavni rad;

2) psihoedukativni rad;

3) grupe podrške;

4) psihološke intervencije podrške i rasterećenja prvenstveno za zaposlene koji se zbog prirode svog posla učestalo suočavaju s ljudskim tragedijama (poslovi kriminalističke tehnike, rad sa žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja i dr.);

5) hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama;

6) preventivne psihološke pripreme pre obavljanja zadataka s obeležjima visokog stresa;

7) intervencije posle krize;

8) prvu psihološku pomoć;

9) druge metode i tehnike psihosocijalne prevencije u kojima nadležni stručni radnici procene da je potrebno njihovo angažovanje.

Prvu psihološku pomoć iz tačke 8) ovog člana mogu sprovoditi stručno osposobljene kolege za podršku uz nadzor stručnih radnika.

Član 5

Ako se tokom ukazane psihološke pomoći kod zaposlenog utvrde promene u funkcionisanju, nadležni stručni radnik preduzima mere iz svoje nadležnosti na način na koji će se u najvećoj meri zaštiti korisnik usluge, njegov dignitet i njegova intima, te u najvećoj mogućoj meri uvažiti i potrebe radnog okruženja.

Član 6

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o postupanju u pružanju psihološke pomoći zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova ("Službeni glasnik RS", broj 54/17).

Član 7

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".