FISKALNA STRATEGIJA

ZA 2019. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2020. I 2021. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 92/2018)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2019. DO 2021. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Kompleksnim setom adekvatno odmerenih, pravovremeno sprovedenih i međusobno sinhronizovanih makroekonomskih mera zaustavljen je circulus vitiosus u kom se srpska privreda našla početkom tekuće decenije. Blizanački deficit, preteći visok javni dug, nezaposlenost među najvećim u Evropi i dvocifrena inflacija bili su izazovi koji su u relativno kratkom roku uspešno apsorbovani. Nakon dostignute fiskalne stabilnosti i uspostavljanjem dinamičnih stopa privrednog rasta, Vlada je fokusirana na intenziviranje započetih sistemskih reformi, kako bi se obezbedilo strukturno uravnoteženje privrede. Ovim aktivnostima će funkcionalni nedostaci i ograničenja biti neutralisani, a raspoloživi resursi i kapaciteti efikasnije angažovani, što će ubrzati konvergenciju ka razvijenim državama i u krajnjoj instanci obezbediti viši životni standard stanovništva.

Srednjoročni makroekonomski okvir kreiran je u skladu sa naporima očuvanja do sada ostvarenih rezultata uz konkretne stimulanse investicionim aktivnostima. Kontinuirani rast priliva stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) i značajno povećana efikasnost sprovođenja javnih infrastrukturnih projekata biće u narednom periodu praćen snažnijim domaćim investicijama, pre svega iz segmenta malih i srednjih preduzeća.

U svetlu četvrte industrijske revolucije, pored konkretnih reformskih procesa, digitalizacija i inovativna aktivnost su prepoznati kao važni alati za usklađivanje strukture privrede sa potrebama društva i savremenim civilizacijskim tokovima. U skladu sa tim definisane su i preduzete jasne mere, koje imaju za cilj ubrzanje procesa digitalizacije i afirmaciju inovativnih inicijativa.

Socijalne nejednakosti su identifikovane kao važan ograničavajući faktor ekonomskom rastu ali i sveukupnom društvenom napretku. Reforma obrazovnog sistema, regionalna disperzija SDI, podsticaji zapošljavanju mladih, kao i ranjivih kategorija društva, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno odgovorno budžetiranje i ponovno podizanje minimalne cene rada samo su neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i u socijalnom pogledu pravično distribuiran rast, koji će kroz uspostavljen ambijent društvene kohezije rezultirati smanjenjem siromaštva.

Republika Srbija je u februaru 2018. godine uspešno okončala program fiskalne konsolidacije koji je bio okosnica trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF. Ciljevi koji su bili postavljeni, uspešnim sprovođenjem ekonomskog programa, dostignuti su pre rokova. Novi ekonomski program i reformski napori Vlade biće podržani Instrumentom za koordinaciju politike MMF, pod kojim se podrazumeva savetodavna uloga ove institucije u periodu od 30 meseci, bez finansijske podrške, budući da su dostignuta fiskalna unapređenja trajnog karaktera.

Upravo je trajnim karakterom fiskalnih unapređenja omogućeno ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija, povećanje zarada u javnom sektoru ali pre svega značajno povećanje sredstava namenjenih investicionim ulaganjima.

Rasterećenje privrede započeto je konkretnim merama: podizanjem neoporezivog dela zarada, umanjenjem stope doprinosa i promenom načina obračuna poreske amortizacije. Ove intencije biće nastavljene setom novih mera, među kojima je i usvajanje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čime će biti obezbeđena transparentnost, predvidivost i relativno niži nivo parafiskalnih troškova privrede. Pored toga, reforma Uprave carina i Poreske uprave će podržati proces rasterećenja privrednih subjekata, ali i obezbediti efikasnije suzbijanje sive ekonomije.

Takođe, Vlada ostaje posvećena punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) kao strateški postavljenom cilju. Sredinom godine otvorena su poglavlja 13 - Ribarstvo i 33 - Budžetske i finansijske odredbe, a očekuje se da bi krajem godine mogla biti otvorena bar još tri poglavlja: 9 - Finansijske usluge, 17 - Ekonomska i monetarna politika i poglavlje 18 - Statistika. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: SSP) između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija imaju za cilj da Republika Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Prema jesenjim projekcijama relevantnih međunarodnih institucija globalna ekonomska aktivnost će u 2018. godini zabeležiti sličnu dinamiku kao i u prethodnoj godini. Iako se prvobitno očekivalo ubrzanje svetske ekonomije, trgovinske tenzije i s tim u vezi preduzete mere, geopolitička nestabilnost usled nerešenih pitanja u nekim od zemalja u razvoju i rast cena nafte, imali su za posledicu revidiranje godišnjih stopa rasta naniže i u razvijenim zemljama i u zemljama u usponu. Sa druge strane, prostor za poboljšanje izgleda je umanjen usled većih trgovinskih troškova, spore primene ranije predloženih reformi, restriktivne monetarne politike u nekim delovima sveta i opadajućeg zamajca rasta. Iako finansijska tržišta u razvijenim zemljama ostaju akomodativna, u slučaju intenziviranja negativnih trgovinskih mera ili inflatornih šokova, moglo bi doći do naglih ograničavajućih odluka monetarne politike, što bi se uz snažan odgovor Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED), odrazilo na paritet svetskih valuta, nivoe kapitalnih priliva kao i na nivoe javnog duga zemalja u usponu. Stagnacija globalnog rasta od početka godine praćena je rastom cena primarnih proizvoda, prvenstveno nafte, metala i žitarica, a njihova stabilizacija se očekuje u srednjoročnom periodu. Globalni oporavak u prethodnih nekoliko godina doprineo je poboljšanju tržišta rada kroz rast zarada i zaposlenosti, jačanju platnobilansnih pozicija ali i proširio prostor za izgradnju mehanizama zaštite od nepredviđenih šokova. Ipak, kako su mogućnosti za materijalizaciju rizika povećane, da bi se osigurao snažan rast i globalna ekspanzija, neophodno je dosledno primenjivati adekvatne politike i sprovoditi strukturne reforme.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda

Rast globalne ekonomske aktivnosti zabeležen u 2017. godini nastavlja se nešto sporijim tempom i u 2018. godini. Usporavanje je posledica trgovinskog protekcionizma, zaoštravanja uslova finansiranja i posledično povećane finansijske volatilnosti u zemljama u usponu. U SAD zamah privrednog rasta je i dalje snažan i podržan je značajnim fiskalnim stimulansom. Međutim, već za narednu godinu projekcija je spuštena usled zaoštravanja trgovinskih odnosa između najznačajnijih učesnika na međunarodnim tržištima, kao i usled očekivanog rasta kamatnih stopa. Slabljenje globalne trgovine smanjilo je spoljnu tražnju za proizvodima iz evrozone, dok je proces Bregzita kreirao dodatnu neizvesnost, što je imalo za posledicu značajnu reviziju naniže projektovanih stopa rasta evrozone i Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: UK). Rast cena nafte rezultirao je podizanjem izgleda rasta za pojedine zemlje u usponu, međutim, za Argentinu, Brazil, Iran i Tursku rast je revidiran naniže, reflektujući zaoštrene geopolitičke odnose, nepovoljnije uslove zaduživanja kao i specifične faktore za svaku od ovih država. Kina i veći broj azijskih ekonomija, pogođenih trgovinskim merama SAD, će takođe ostvariti nešto sporiji rast. Relativno dug period globalnog ubrzanja ekonomske aktivnosti odrazio se na poboljšanje stanja na tržištu rada u većini zemalja sveta. Tako su u SAD i Japanu stope nezaposlenosti na najnižim nivoima još od 2000. godine, odnosno 1993. godine, dok je u Nemačkoj i UK na nivou od oko 4%. Povećanje cena energenata odlučujuće je uticalo na ubrzanje inflacije i u razvijenim zemljama i u zemljama u usponu. Međutim, bazna inflacija je izrazito diferencirana među razvijenim zemljama - značajno je ispod cilja u evrozoni i Japanu, dok je blizu targeta u SAD i UK. Među zemljama u usponu, izuzev Venecuele u kojoj se beleži hiperinflacija, bazna inflacija je mahom ispod višegodišnjeg proseka, sa registrovanim ubrzanjem u nekoliko prethodnih meseci. Monetarne politike Evropske centralne banke (u daljem tekstu: ECB) i FED i dalje su divergentne. Dok se u SAD gradacijski povećava referentna kamatna stopa, u evrozoni su i tokom 2018. godine sprovođene mere kvantitativne relaksacije, doduše u manjem obimu. Iz ECB je najavljeno da se kamatne stope neće menjati najmanje do leta 2019. godine.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

 

2017

2018

2019

2020

Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %

 

 

 

 

Svet ukupno

3,7

3,7

3,7

3,7

Razvijene ekonomije

2,3

2,4

2,1

1,7

SAD

2,2

2,9

2,5

1,8

Evrozona

2,4

2,0

1,9

1,7

Zemlje u usponu

4,7

4,7

4,7

4,9

Kina

6,9

6,6

6,2

6,2

Rusija

1,5

1,7

1,8

1,8

Rast svetske trgovine, %

5,2

4,2

4,0

4,1

Stopa nezaposlenosti, %

 

 

 

 

Evrozona

9,1

8,3

8,0

7,7

SAD

4,4

3,8

3,5

3,4

Potrošačke cene, prosek perioda, %

 

 

 

 

Evrozona

1,5

1,7

1,7

1,8

Razvijene ekonomije

1,7

2,0

1,9

2,0

Zemlje u usponu

4,3

5,0

5,2

4,6

Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda

1,1

1,1

1,2

-

Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2

0,2

15,7

9,9

3,5

Cene metala, u dolarima, godišnje promene3

22,2

5,3

-3,6

0,4

Cena rude gvožđa, u dolarima4

71,7

69,6

67,5

65,8

Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %

23,3

31,4

-0,9

-4,4

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Prema oktobarskim projekcijama MMF prognoziran je globalni rast od 3,7% u 2018. godini, što je revizija naniže za 0,2 p. p. u odnosu na prethodna očekivanja. Identična stopa rasta svetske privrede prognozirana je i za naredne dve godine. U razvijenim ekonomijama rast će u srednjoročnom periodu usporiti sa 2,4% na 1,7%. Istovremeno, očekivanja za zemlje u usponu su spuštena (za 0,2 p. p. i 0,4 p. p. u 2018. i 2019. godini, respektivno) ali se i dalje projektuje ubrzanje njihove privredne aktivnosti, sa 4,7% u 2018. na 4,9% u 2020. godini. Rast u SAD je iznad potencijalnog usled povoljnih finansijskih uslova i fiskalnog stimulansa, a očekuje se da će američka privreda u ovom periodu rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,4%. Evrozona će u 2018. godini zabeležiti povećanje privredne aktivnosti za 2,0%, dok se u srednjem roku očekuje dalje usporavanje rasta, izazvano pre svega nepovoljnim trgovinskim merama i sledstveno nižom spoljnom tražnjom.

Glavni razlozi revidiranja prvobitnih projekcija "na dole" posledica su efektuiranja nekoliko faktora. Trgovinske mere će usporiti ekonomsku aktivnost Kine i drugih zemalja u usponu na području Azije. Privreda Irana će oslabiti usled novog zaoštravanja sankcija od strane SAD. Pogoršanje ekonomskih indikatora u Turskoj je rapidno i prati ga snažna deprecijacija lire, pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje i posledično značajan rast kamata na državne obveznice. Dodatno je uticalo i bitno ublažavanje izgleda za velike ekonomije Latinske Amerike (Argentina, Brazil i Meksiko). Ruska privreda nastavlja rast započet u 2017. godini i očekuje se da će u 2018. godini ubrzati na 1,7% usled rasta cena nafte. U narednom periodu rast će dodatno ubrzati na 1,8% a glavni pokretač biće domaća tražnja.

Globalni ekonomski rast, p. p.

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

Rast inflacije u 2018. godini očekuje se kako u razvijenim ekonomijama tako i u zemljama u razvoju, što je u najvećoj meri bazirano na očekivanom povećanju cena primarnih proizvoda. U razvijenijim ekonomijama rast cena će biti umeren i iznosiće 2,0% u 2018. i 1,9% u 2019. godini. Predviđanje je suprotno za zemlje u usponu, gde će rast cena sa 5,0% u 2018. ubrzati na 5,2% 2019. godini. Skok cena primarnih proizvoda, usled rasta cena energenata i žitarica, izvestan je u 2018. godini, dok se u narednom periodu očekuje smanjenje i stabilizacija. Prema oktobarskim projekcijama MMF, očekuje se da će cena nafte1 u 2018. godini iznositi 69,4 $/barel, što je povećanje od 31,4% u odnosu na 2017. godinu, nakon čega se očekuje stabilizacija i blago smanjenje cena tokom 2019. i 2020. godine. Tržište metala je pretrpelo velike nestabilnosti usled carinskih mera i sankcija SAD, kao i zbog neizvesnosti koja je kreirana zaoštrenim trgovinskim politikama. Procenjuje se da će rast cene metala u 2018. godini iznositi 5,3%, pri čemu će se cena rude gvožđa smanjiti za 2,1%, uz blaži nastavak pada cene u srednjem roku. Nakon što je 2017. godine prekinut trend višegodišnjeg pada cena žitarica, u 2018. godini se očekuje rast, a potom i ubrzanje rasta u srednjoročnom periodu. Stopa na tromesečne depozite denominovane u evrima smanjiće se sa -0,3% u 2018. godini na -0,2% u 2019. godini, dok će stopa na šestomesečne depozite denominovane u dolarima iznositi 2,5% i 3,4%, respektivno.

---------------
1 Prosečna cena nafte tipa "Brent", "Dubai Fateks" i "Zapadni Teksas".

Kretanje cena, indeksi

 

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

Projekcija kretanja cene nafte, USD po barelu

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

ECB nastavlja sprovođenje programa kvantitativnog popuštanja, kupovinom aktive u smanjenom iznosu od 15 mlrd evra mesečno, do kraja 2018. godine. Istovremeno, na sastanku u oktobru 2018. godine odlučeno je da referentna kamatna stopa ostane na rekordno niskom nivou od 0,00%, odnosno -0,40% na depozite banaka, a Savet guvernera ECB očekuje da će referentne kamatne stope ostati nepromenjene u narednom periodu, bar do kraja leta 2019. godine. Sa druge strane, na sastanku guvernera FED u septembru 2018. godine odlučeno je da se poveća ciljani raspon za referentnu kamatnu stopu od 2,00% do 2,25% usled rasta privrede znatno iznad potencijalnog. Očekuje se da će referentne kamatne stope rasti i u narednom periodu, s obzirom na stabilan rast privredne aktivnosti i zaposlenosti od početka godine. FED ostaje rešen da i u narednom periodu vodi akomodativnu monetarnu politiku, u skladu sa proklamovanim ciljevima o dostizanju pune zaposlenosti i inflacije od 2%.

Očekivana kretanja referentne kamatne stope FED, %

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

Rizici koji bi mogli ugroziti projekciju globalnog rasta pojačani su ili su delimično materijalizovani i tiču se trgovinskih barijera, rasta nejednakosti, kao i nestabilnih makroekonomskih i geopolitičkih faktora. Ključna pretnja projekciji rasta jeste pojačavanje postojeće trgovinske tenzije i potencijalno udaljavanje od multilateralnog sistema trgovine koji se bazira na pravilima. Aktivacija ovog rizika dovela bi do uspostavljanja trgovinskih barijera, narušavanja globalnog lanca snabdevanja, usporavanja transfera novih tehnologija i posledično niže globalne produktivnosti i sporijeg napretka. Finansijski rizici odnose se na naglu primenu restriktivnih finansijskih mera, finansijsku stabilnost u Kini, kao i na rizike vezane za globalni trend rasta javnog duga. Takođe, iznenadna promena monetarne politike FED i vraćanje regulative koja reguliše finansijski sektor na pretkrizni nivo, mogla bi imati za posledicu rast finansijskog rizika, troškova zaduživanja i averzije investitora prema riziku, što u krajnjoj liniji može ugroziti likvidnost zemalja u usponu.

Projekcija kretanja globalnog ekonomskog rasta, međugodišnje stope, %

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2018.

Prema preporukama MMF glavnu ulogu u održanju globalnog napretka imaju nacionalne i multilateralne politike kojima se poboljšavaju izgledi za snažan i inkluzivan rast. Izazovi u razvijenim zemljama tiču se rasta inflacije usled rasta cene nafte, pa stoga ekonomska politika mora biti okrenuta ka strukturnim reformama kojima se jača otpornost prema šokovima, ali i reformama koje se tiču povećanja zaposlenosti i produktivnosti radne snage. U SAD je potrebno postepeno stezati monetarnu politiku, budući da se javljaju inflatorni pritisci u okruženju sa istorijski niskom stopom nezaposlenosti. Istovremeno, u evrozoni, zemlje sa trenutno ograničenim fiskalnim prostorom treba da iskoriste period rasta i akomodativne monetarne politike kako bi izgradile otpornost na šokove, što bi im olakšalo napore u vezi sa rešavanjem problema u bankarskom sektoru. Takođe, prioritet ostaje finalizacija procesa formiranja bankarske unije, ali i poboljšanje troškovne efikasnosti i profitabilnosti bankarskog sektora kroz proaktivnu superviziju, veću implementaciju digitalnih rešenja i unapređenje poslovnih modela. Za razliku od razvijenih zemalja, zemlje u usponu se moraju pripremiti za okruženje sa visokom nestabilnošću tako što će izgraditi otpornost putem adekvatnog kombinovanja fiskalnih, monetarnih i prudencijalnih politika. Strukturne reforme ostaju ključne za povećanje potencijalnog rasta i njegovu inkluzivnost kroz poboljšanje konkurentnosti, investiranje u infrastrukturu i ljudski kapital i podizanje efikasnost tržišta radne snage.

Makroekonomske procene Evropske centralne banke za područje evrozone

Prema septembarskim procenama Evropske centralne banke, nakon snažnog rasta u 2017. godini, ekonomska ekspanzija u evrozoni je ublažena u prvoj polovini 2018. godine, uglavnom usled usporavanja globalne trgovine. Ipak, iako je globalna neizvesnost umanjila kratkoročne izglede za rast, očekuje se dalji oporavak evrozone, koji će biti opredeljen povoljnim uticajem izražene akomodativne monetarne politike, niskim kamatnim stopama, intenziviranom kreditnom aktivnošću privatnog sektora, poboljšanim uslovima na tržištu rada i boljim platnobilansnim pozicijama. Blaga stagnacija realnog rasta BDP sa 2,0% u 2018. godini na 1,7% u 2020. godini može se objasniti postepenim slabljenjem stimulansa koji su dolazili od svetske trgovine i rastućim problemom manjka radne snage. I pored toga, potrošnja domaćinstava će ostati snažna tokom projekcijskog perioda.

Rast raspoloživog dohotka trebao bi ojačati u 2018. i 2019. godini i blago oslabiti u 2020. godini. Očekuje se da će doprinos plata rastu nominalnog raspoloživog dohotka biti veći od doprinosa zaposlenosti. Ovakva struktura izvora rasta raspoloživog dohotka je sa stanovišta potrošnje nepovoljnija, budući da ona snažnije reaguje na promene zaposlenosti. Pored toga, potrošnja domaćinstava biće podržana niskim troškovima zaduživanja na koje povoljno deluju mere ECB i napretkom postignutim u razduživanju. Investicije će nastaviti oporavak koji će biti podržan visokim poverenjem privrednika, povoljnim finansijskim uslovima i visokim stepenom utilizacije kapaciteta, dok će u pravcu ublažavanja investicione aktivnosti delovati smanjene domaće i strane tražnje. Pad strane tražnje će snažno uticati na spoljnotrgovinski bilans. Time će neto izvoz, nakon izrazito pozitivnog doprinosa u 2017. godini, u projekcijskom periodu imati neutralan doprinos rastu BDP.

Tabela 2. Makroekonomske projekcije za područje evrozone, promene u odnosu na prethodnu godinu, %

  
 

2017

2018

2019

2020

BDP

2,5

2,0

1,8

1,7

Lična potrošnja

1,7

1,5

1,7

1,6

Državna potrošnja

1,2

1,4

1,4

1,3

Bruto investicije u osnovne fondove

2,8

4,0

3,2

2,9

Izvoz

5,6

3,1

3,8

3,6

Uvoz

4,2

3,5

4,5

3,9

Zaposlenost

1,6

1,4

0,9

0,8

Stopa nezaposlenosti, procenat radne snage

9,1

8,3

7,8

7,4

Inflacija

1,5

1,7

1,7

1,7

Jedinični troškovi rada

0,7

1,6

1,3

1,7

Fiskalni rezultat opšte države, % BDP

-1,0

-0,6

-0,8

-0,5

Bruto dug opšte države, % BDP

86,6

84,8

82,8

80,6

Saldo tekućeg računa, % BDP

3,5

3,2

2,8

2,8

Izvor: Makroekonomske projekcije stručnjaka ECB za područje evrozone, septembar 2018.

Očekuje se umereniji rast kontingenta aktivnog stanovništva, budući da će efekti migracija i integracije migranata biti umanjeni starenjem populacije. Imajući to u vidu, predviđa se smanjenje stope nezaposlenosti sa 8,3% u drugom kvartalu 2018. godine (što je najniža stopa od 2008. godine) na 7,4% u 2020. godini. Manjak radne snage u nekim zemljama postaje sve ozbiljniji problem, koji će imati za posledicu sporiji tempo rasta zaposlenosti. Produktivnost rada beleži usporavanje u prvoj polovini 2018. godine ali se očekuje se da će blago ubrzati u poslednjim mesecima, a zatim dostići pretkrizni nivo do kraja 2020. godine. Projektovana je prosečna stopa inflacije od 1,7% za svaku godini perioda projekcije, uz mogućnost izražene volatilnosti na kvartalnom nivou. Stabilno kretanje inflacije biće rezultat ujednačenih deflatornih i inflatornih pritisaka. Dok se dezinflatorni uticaj očekuje od smanjenja cena nafte, inflatorni efekat će dati bazna inflacija usled privrednog rasta iznad potencijalnog i posledično bržeg povećanja zarada. Rast bazne inflacije će ubrzati sa 1,1% u 2018. godini na 1,8% u 2020. godini. Značajan rast zarada u ovom periodu biće determinisan povećanjem produktivnosti, manjom ponudom radne snage i poboljšanim uslovima na tržištu rada. U naredne tri godine se ne očekuje inflatorno dejstvo profitnih marži, što je jedan od indikatora koji prethodi usporavanju privrednog rasta.

Projekcijom je predviđeno da fiskalna politika bude neutralna u 2018. godini, blago ekspanzivna u 2019. godini, a zatim ponovo neutralna u 2020. godini. Tokom 2018. godine, nešto veća državna potrošnja će biti neutralisana rastućim direktnim poreskim prihodima, dok će u 2019. godini smanjenje direktnih poreza u nekim državama prevagnuti nad merama konsolidacije u drugim zemljama evrozone. Takođe, fiskalni deficit i javni dug bi trebalo da se nađu na silaznoj putanji u toku projektovanog perioda. Smanjenje fiskalnog deficita je izvesno zbog nižih kamatnih stopa, što će dovesti do toga da krediti budu refinansirani po povoljnijim uslovima. Opadanje učešća javnog duga u BDP je podržano održivim pozitivnim primarnim bilansom i povoljnim odnosom kamatne stope u odnosu na stopu rasta BDP.

Komparativna analiza cikličnog kretanja ekonomske aktivnosti Srbije i najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera

Zemlje EU su najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije budući da se sa njima obavlja oko dve trećine prometa, pri čemu razmena samo sa Italijom i Nemačkom pokriva četvrtinu ukupne razmene. U 2017. godini izvoz srpske robe u EU je dostigao gotovo deset milijardi evra, dok je uvoz premašio 12 mlrd. Iz zemalja EU dolazi i najveći deo SDI (78,7%), a značajan deo ukupnih ulaganja ide u izvozno orjentisane kompanije (oko 40%). Navedeni podaci pokazuju da značajan deo spoljne tražnje za našim dobrima dolazi iz EU ali i da ekonomska kretanja u ovim zemljama mogu imati snažne reperkusije na privredu Srbije. Kako bi se detaljnije sagledala međuzavisnost ovih ekonomija analizirana je njihova dinamika ekonomske aktivnosti u cikličnom kontekstu.

Analiza je izvršena primenom pristupa "ciklusa rasta" koji uzima u obzir kako fluktuacije u apsolutnom nivou ekonomske aktivnosti, tako i fluktuacije u relativnom nivou, odnosno promene u dinamici stope rasta. Prema ovom pristupu ciklusi se definišu kao oscilacije naviše i naniže u odnosu na dugoročni trend i predstavljaju periode ubrzanja odnosno usporavanja ekonomske aktivnosti. To znači da smanjenje stope rasta ne znači recesiju u klasičnom smislu, ali predstavlja promenu u seriji odstupanja od dugoročnog trenda i označava ulazak ekonomije u fazu usporavanja. Kao mera privredne aktivnosti korišćen je kvartalni BDP posmatranih zemalja, dugoročni trend je identifikovan primenom Hodrick-Prescott filtera, dok su prelomne tačke utvrđene u skladu sa Harding-Pagan metodom. Prvo je analizirana međuzavisnost cikličnog kretanja ekonomske aktivnosti Nemačke, Italije i EU 28, a potom je sagledan njihov uticaj na privrednu aktivnost Srbije.

Rezultati analize ukazuju na značajnu međuzavisnost u cikličnom kretanju ekonomske aktivnosti Nemačke i Italije, kao i činjenicu da njihova kretanja opredeljuju dinamiku ciklusa na nivou EU 28. Tokom analiziranog perioda prelomne tačke ciklusa nemačke i italijanske privrede dešavaju se gotovo istovremeno, a prosečno trajanje faza ubrzanja i usporavanja, kao i njihove amplitude su približno iste. Sinhronizacija dinamike ekonomske aktivnosti potvrđena je i "Concordance" indeksom. Ovaj koeficijent korelacije između Nemačke i Italije iznosi 0,84, Nemačke i EU 0,89, a između Italije i EU 0,91.

Ciklično kretanje ekonomske aktivnosti, % odstupanja u odnosu na dugoročni trend

 

Izvor: Ministarstvo finansija

Trajanje i amplitude faza ekspanzije i usporavanja

  
 

Prosečno trajanje ubrzanja (u kvartalima)

Prosečno trajanje usporavanja (u kvartalima)

Prosečno trajanje (u kvartalima)

Prosečna amplituda ubrzanja, %

Prosečna amplituda usporavanja, %

Prosečna amplituda,%

EU28

9,2

7,2

16,4

1,9

2,0

1,95

Nemačka

9,4

7,4

16,8

2,3

2,2

2,25

Italija

8,5

8,0

16,5

2,4

2,6

2,50

Srbija

7,3

5,3

12,6

3,8

3,5

3,65

Izvor: Ministarstvo finansija

Analiza ciklične dinamike ekonomske aktivnosti Srbije ukazuje na veći broj faza ubrzanja i usporavanja nego u slučaju Nemačke i Italije, kao i na prosečno snažnije oscilacije ekonomske aktivnosti. Prosečna amplituda faze ekspanzije za Srbiju je 3,8% a usporavanja 3,5%, dok su za Nemačku i Italiju amplitude značajno manje. Ovo je očekivano budući da je reč o razvijenim tržišnim privredama, dok posmatrani vremenski horizont za Srbiju predstavlja period političkih promena, tranzicije i strukturnih reformi. Međutim, ukoliko se zanemari period pre 2005. godine, može se primetiti postojanje značajne veze u tajmingu prelomnih tačaka naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera - Nemačke i Italije, koje se sa određenim kašnjenjem prenose i na Srbiju. Tako se u prvom kvartalu 2008. godine u slučaju Srbije registruje prelomna tačka koja označava ulazak ekonomije u fazu usporavanja, dok se ekvivalentna prelomna tačka u privredama Nemačke i Italije beleži jedan odnosno dva kvartala ranije. Faza usporavanja u Nemačkoj i Italiji traje sve do trećeg kvartala 2009. godine kada ekonomije ovih zemalja beleže dno ekonomskog ciklusa. S druge strane, referentna prelomna tačka ciklusa u slučaju Srbije registruje se nešto kasnije nego u Nemačkoj i Italiji - u prvom kvartalu 2010. godine. Drugi talas krize koji je uticao na ulazak Italije i Nemačke u fazu usporavanja u drugom, odnosno trećem kvartalu 2011. godine prelio se i na Srbiju u kojoj se prelomna tačka registruje u četvrtom kvartalu 2011. godine. Faza usporavanja u Italiji i Nemačkoj traje do sredine 2013. godine, dok se u Srbiji završava nešto ranije (u drugom kvartalu 2012) usled značajnog efekta na strani ponude kao rezultat investicija vezanih za automobilsku i naftnu industriju. Međutim, za razliku od uporedivih zemalja, ovo ubrzanje ekonomske aktivnosti biva prekinuto usled efekta razornih poplava koje su pogodile Srbiju početkom 2014. godine, ali se ubrzanje nastavlja od prvog kvartala 2015. godine.

Komparativni prikaz cikličnog kretanja ekonomske aktivnosti

Izvor: Ministarstvo finansija

Iako je vremenska serija relativno kratka budući da ciklična analiza predstavlja analizu dugoročnog tipa, ovakva kretanja upućuju na zaključak da promene dinamike ekonomske aktivnosti naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera sa vremenskim kašnjenjem od oko dva kvartala imaju značajan uticaj i na dinamiku BDP Srbije.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period 2019-2021. godine

Dostignute dinamične stope privrednog rasta i uravnotežene javne finansije, uz uspostavljenu silaznu trajektoriju javnog duga i nisku i stabilnu inflaciju, čine zdrave fundamente za dalja unapređenja svih makroekonomskih tokova. U krajnjoj liniji, ovakva kretanja će za rezultat imati smanjenje nezaposlenosti i podizanje životnog standarda stanovništva. Ekonomska aktivnost tokom 2018. godine beleži snažan rast, koji je nošen intenziviranom investicionom aktivnošću i povećanom ličnom potrošnjom domaćinstava. Ovakva kretanja korespondiraju sa značajnim rastom građevinarstva i uslužnog sektora, posmatrano sa proizvodne strane BDP. Istovremeno, kod industrije je registrovano stabilno povećanje kreirane bruto dodate vrednosti, dok je poljoprivredna proizvodnja značajno veća od prošlogodišnje.

Razvojni karakter budžeta za 2018. godinu, u kome je fiskalni prostor prioritetno usmeravan u pravcu kapitalnih rashoda, rezultirao je ubrzanjem investicionih aktivnosti države. Pored toga, fokusiranjem reformskih mera na uklanjanje barijera rastu, podizanjem efikasnosti državne administracije, uz stabilne i predvidive monetarne tokove, kreiran je privredni ambijent afirmativnog dejstva na privatne investicije. Povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovedeno je uz strogi princip fiskalne održivosti i dozirano je sa ciljem stimulativnog dejstva na domaći proizvodni i uslužni sektor. Ove intencije podržane su socio-ekonomskim dogovorom o podizanju minimalne cene rada, čime se delovalo u smeru smanjenja socijalnog jaza i obezbeđenju inkluzivne komponente rasta. Treba istaći da je mera sprovedena bez dodatnog opterećenja privrede, što je postignuto povećanjem neoporezivog dela zarade početkom 2018. godine.

Dostignuti fiskalni rezultat u prethodnom periodu očuvan je i tokom 2018. godine, a fiskalna disciplina dobija trajni karakter. Javni dug je ispod kriterijuma Mastrihta, sa tendencijom daljeg smanjenja i približavanja zoni koja pruža bezbednost od fiskalne krize u slučaju globalnih recesionih kretanja. Istovremeno, aktivnim merama unapređen je celokupni finansijski sistem, što je između ostalog rezultiralo smanjenjem učešća NPL i povoljnijim uslovima zaduživanja, obezbeđujući time dodatni impuls privrednom rastu. Ostvarena poboljšanja u fiskalnom, realnom i monetarnom sektoru prelivena su i na tržište rada. Beleži se nastavak rasta zaposlenosti uz permanentan rast zarada. Priliv SDI se kontinuirano povećava i obezbeđuje punu pokrivenost deficita tekućeg računa platnog bilansa. Najvećim delom SDI su završavale u delatnostima prerađivačke industrije koje proizvode razmenjiva dobra, kao i u uslugama koje su orjentisane ka inostranstvu, što će povoljno uticati na odnose spoljnotrgovinske razmene.

Osnovna orjentacija kreatora ekonomskih mera jeste jačanje potpora uspostavljenog modela rasta koji počiva na povećanju investicija i izvoza. Napori su usmereni na intenziviranje reformskih procesa, kako bi se obezbedio kontinuitet poboljšanja privrednog okruženja, napretka na međunarodnim listama konkurentnosti i daljeg podizanja kreditnog rejtinga zemlje. Prepoznata je neophodnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su inovacije, istraživanje i razvoj, obnovljivi izvori energije i eko investicije u stalnom fokusu prilikom definisanja budućih aktivnosti. Podsticajne mere za privlačenje SDI imaju za cilj dalje podizanje atraktivnosti onim delatnostima koje produkuju razmenjiva dobra, kako bi se ubrzao rast izvoza ali i fokus na smanjenje regionalnih nejednakosti. Takođe, u skladu sa svojom redistributivnom i socijalnom funkcijom, država je fokusirana na smanjenje društvenih nejednakosti, obezbeđenje inkluzivnosti privrednog rasta i kreiranje ambijenta socijalne kohezije.

Smanjenje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža omogućilo je značajnu apsorpciju neizvesnosti, što se ogleda u nastavku jačanja eksterne pozicije zemlje. Ipak, činjenica da smo kao mala i otvorena ekonomija i dalje podložni regionalnim i globalnim kretanjima na međunarodnom tržištu, nameće neophodnost konstantnog monitoringa eksternih rizika, anticipiranje njihove aktivacije i preduzimanje efikasnih mera kako bi se neutralisali negativni uticaji.

Privredna aktivnost

Prvobitna projekcija privrednog rasta za 2018. godinu revidirana je naviše sa 3,5% na 4,2%. Revizija je sprovedena na bazi registrovanih kretanja u prvoj polovini godine, uspostavljenih trendova ključnih varijabli i kratkoročnih makroekonomskih indikatora. U sklopu prvobitne projekcije identifikovano je nekoliko kako internih tako i eksternih rizika po njeno ostvarenje2. Dok su egzogeni rizici mahom ostali neutralni, jedan broj endogenih rizika je aktiviran i to u pozitivnom smeru.

Poljoprivredna proizvodnja je iznad višegodišnjih proseka koji su se koristili pri projekciji kretanja ovog sektora, dok je građevinska aktivnost ubrzala značajno iznad očekivanog tempa.

Posmatrano po komponentama upotrebe, investicije predstavljaju najznačajniji izvor dodatnog rasta. Očekuje se da će one do kraja godine, uz ličnu potrošnju, zadržati ovu ulogu. Odnosno, da će glavni izvor rasta sa proizvodne strane biti uslužni sektor, uz značajan doprinos građevinarstva i poljoprivrede. Izvoz će ostvariti rast od 9,2%, ali će usled povećanih potreba privrede za repromaterijalom kao i sredstvima za rad biti praćen povećanim uvozom za 9,8%. Ovakva dinamika spoljnotrgovinske razmene će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza na ukupnu stopu privrednog rasta. Ujedno, to će dovesti i do blagog pogoršanja deficita tekućeg računa platnog bilansa u odnosu na prvobitno projektovan. Ovaj deficit je i dalje u potpunosti pokriven SDI, koje će u 2018. godini ostvariti rast za oko 9% i dostići iznos od 2,6 mlrd evra. Umesto planiranog deficita budžeta, biće ostvaren suficit od 0,6% BDP. Tako će ovo biti druga godina zaredom sa pozitivnim fiskalnim rezultatom, što je potvrda uspešnosti sprovedene konsolidacije i očuvanja fiskalne discipline. Posledično ovakvom fiskalnom rezultatu, brzina smanjenja učešća javnog duga u BDP je veća od projektovane, pa se približavanje nivou od 50% BDP očekuje već početkom 2019. godine. Neto devizne rezerve na kraju septembara su, i pored sprovođenja procesa smanjivanja deviznih obaveza po osnovu kredita i HoV, na rekordnom nivou i prelaze devet milijardi evra.

---------------
2 Videti: Fiskalna strategija za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, str.30;
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/strategije/2018/Fiskalna%20strategija%202018.pdf

 

Revizija kretanja osnovnih makroekonomskih agregata

Izvor: Ministarstvo finansija, RZS, NBS

Realni sektor

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS), u 2017. godini zabeležen je rast BDP od 2,0%. Loši vremenski uslovi s početka godine značajno su ometali proizvodne procese u rudarstvu i proizvodnji struje. Takođe, negativno su uticali na dinamiku građevinske aktivnosti. Nakon toga usledili su nepovoljni agrometeorološki uslovi, koji su desetkovali prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura, što je imalo za posledicu pad poljoprivredne proizvodnje za 11,2%. Efemerni karakter negativnih činilaca, koji su uticali na rad građevinske operative i elektro-energetskog sektora, potvrđen je oporavkom ovih delatnosti u drugom delu godine. Tako da je građevinarstvo zabeležilo godišnji rast od 5,7% mg, dok je ukupna industrijska proizvodnja bila realno veća za 2,8% mg. Prerađivačka industrija, kao najvažniji segment ukupne industrije zbog proizvodnje razmenjivih dobara i generisanja rasta izvoza, nosilac je ovog rasta sa povećanjem od 4,8%. Po pozitivnom doprinosu se izdvajaju delatnosti gumarske, mašinske i hemijske industrije. Uslužni sektor ostaje dominantan izvor rasta i determiniše više od polovine ostvarenog povećanja privredne aktivnosti u 2017. godini. Najznačajniji pozitivan uticaj daje povećanje trgovine od 5,2% i sve snažniji IKT sektor, koji je kreirao bruto dodate vrednosti za 3,8% više u odnosu na isti period prethodne godine. Najznačajniji međugodišnji rast zabeležen je kod ugostiteljstva 10,8%, što je rezultat ranije sprovedenih aktivnosti u pravcu podsticanja turizma.

Posmatrano po agregatima upotrebe, najveći pozitivan doprinos rastu BDP u 2017. godini daju privatna potrošnja i investicije. Dozirano smanjenje fiskalne restriktivnosti, uz rast zarada i zaposlenosti, kao i smanjenje troškova finansiranja opredelilo je rast lične potrošnje od 1,9%. Ukupne investicije, podstaknute ubrzanjem građevinske aktivnosti u drugoj polovini godine, beleže međugodišnje povećanje od 7,3% i uspostavljaju postojanu putanju rasta. Izvoz kontinuirano raste i veći je za 8,2%. Brže povećanje uvoza za 11,1% opredeljeno je investicionim zamahom i posledično većom tražnjom za kapitalnim dobrima. Uspostavljena pozitivna kretanja u prethodnom periodu nastavljena su dinamičnijim tempom tokom 2018. godine. U prva dva kvartala, prema podacima RZS, ostvarene su realne stope međugodišnjeg rasta BDP od 4,9% i 4,8%, respektivno. Iako jedan deo ovog ubrzanja ima obračunski karakter, usled niske baze prethodne godine u elektro-energetskom sektoru, građevinarstvu i poljoprivredi, treba istaći da su sve komponente bilo proizvodne bilo rashodne strukture BDP formirale stabilno rastuće putanje koje su u skladu sa srednjoročnim scenarijom. Pozitivan doprinos rastu u prvih šest meseci daju svi proizvodni sektori. Posledično najznačajnijem učešću u strukturi BDP, sektor usluga je dominantan nosilac rasta. Rapidno povećanje građevinske aktivnosti od 25,1% mg obezbeđuje rast iznad onog koji je prvobitnom projekcijom očekivan. Takođe, poljoprivredna proizvodnja beleži dvocifreno povećanje od 12,9%, dok industrija kreira za 4,0% više bruto dodate vrednosti u odnosu na isti period prošle godine. Posmatrano po komponentama upotrebe, rast je vođen privatnom potrošnjom koja je tangirana merama fiskalne relaksacije i podržana povoljnim uslovima zaduživanja. Izvor dodatnog rasta u prvih šest meseci obezbeđen je ubrzanjem investicija za 13,5%. Obim spoljnotrgovinske razmene je povećan. Izvoz je u prvoj polovini godine porastao za 8,2%, dok je brži rast uvoza za 10,9% posledica intenzivnije nabavke repromaterijala i investicione opreme.

Tabela 3. Bruto domaći proizvod, stope realnog rasta, %

    
 

2017*

Q1 2018*

Q2 2018*

2018**

Bruto domaći proizvod

2,0

4,9

4,8

4,2

Privatna potrošnja

1,9

3,1

3,1

3,0

Državna potrošnja

3,3

2,3

5,3

3,5

Investicije u osnovne fondove

7,3

15,1

12,1

9,8

Izvoz robe i usluga

8,2

9,5

7,1

9,2

Uvoz robe i usluga

11,1

12,8

9,2

9,8

Poljoprivreda

-11,2

10,8

14,8

15,2

Industrija

2,8

5,4

2,6

2,7

Građevinarstvo

5,7

28,2

22,9

13,4

Usluge

3,3

3,2

3,7

3,3

Izvor: RZS

* Republički zavod za statistiku je 1. oktobra 2018. godine revidirao podatke o BDP za period 2015-2017. godine, kao rezultat tzv. velike revizije. Za prvi i drugi kvartal 2018. godine očekuju se manje korekcije objavljenih podataka od strane RZS 30. novembra 2018. godine.

** Procena Ministarstva finansija.

U trećem kvartalu nastavljena su pozitivna kretanja iz prve polovine godine. Prema fleš proceni RZS rast BDP iznosio je 3,7% mg. Posmatrano sa proizvodne strane vođen je uslužnim sektorom uz značajan doprinos poljoprivrede, dok je sa rashodne strane rast vođen domaćom tražnjom.

Visokofrekventni indikatori, koji su raspoloživi za prvih devet meseci 2018. godine, potvrđuju postojanost uspostavljenih kretanja. Ukupna industrija beleži rast fizičkog obima od 2,3%. Najznačajniji je uticaj prerađivačke industrije, koja je međugodišnje proizvela za 2,7% više i time dala doprinos stopi rasta ukupne industrije od 1,9 p. p. Proizvodnja struje veća je za 3,6% i doprinosi sa 0,6 p. p, dok je uticaj rudarstva blago negativan. U 19 od 24 delatnosti prerađivačke industrije registrovana su pozitivna kretanja. Po najsnažnijem pozitivnom uticaju izdvaja se naftna industrija i proizvodnja osnovnih metala. Ubrzanje mašinske industrije stimulisano je većom tražnjom za investicionim dobrima, dok je veća proizvodnja građevinskog materijala, determinisana ubrzanjem privatnih i javnih građevinskih radova. Negativan uticaj preostalih pet delatnosti je minoran i iznosi tek 0,6 p. p. Ipak, važno je imati u vidu da dolazi od delatnosti koje su do skora bile nosioci rasta ukupne industrije i izvoza. Za sada ovom usporavanju se pripisuje privremeni karakter i može se dovesti u vezu sa spuštanjem očekivanja o kretanju privredne aktivnosti naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera.

Indeksi fizičkog obima vodećih delatnosti industrijske proizvodnje, 2017=100

Izvor: Ministarstvo finansija

Posmatrano po nameni industrijskih proizvoda, u prvih devet meseci rast fizičkog obima beleže sve namenske grupe, osim proizvodnje netrajnih proizvoda za široku potrošnju. Dominantan izvor rasta ukupne industrije je proizvodnja intermedijarnih proizvoda, koja je međugodišnje veća za 4,5% i opredeljena je pre svega povećanjem proizvodnje osnovnih metala i građevinskog materijala. Značajan pozitivan uticaj daje i proizvodnja energije, usled većeg obima produkcije nafte i struje. Rast grupe kapitalnih dobara najvećim delom oslonjen je na rast mašinske industrije što je rezultat investicionog zamajca koji je započet sredinom prošle godine.

Uslužni sektor stabilno raste i čuva ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. U periodu januar-septembar 2018. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, maloprodajni promet je bio veći za 6,5% nominalno, odnosno 4,0% realno. Posmatrano u stalnim cenama, najveći rast, od 5,4%, ostvaren je u prometu neprehrambenih proizvoda. Motornim gorivima trgovalo se više za 4,1%, dok je promet hrane, pića i duvana veći za 2,8%. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista, kojih je u prvih devet meseci registrovano preko 2,6 miliona, čime je ostvaren međugodišnji rast od 11,8%. Ovo povećanje praćeno je i većim brojem ostvarenih noćenja za 12,9%, te ih je ukupno zabeleženo oko 7,5 miliona. Devizni priliv od turizma, u periodu januar-avgust, iznosio je 861 mil. evra, što je međugodišnje povećanje od 13,3%, dok je promet u ugostiteljstvu u prvoj polovini godine realno povećan za 9,9%.

Visokofrekventni indikatori najznačajnijih uslužnih delatnosti, 2017=100

Izvor: Ministarstvo finansija

Kretanja osnovnih makroekonomskih agregata i indikatora za Republiku Srbiju u periodu 2019-2021. godina projektovana su na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda za Republiku Srbiju i međunarodno okruženje, kao i na osnovu procene efekata planiranih mera ekonomske politike. U obzir su uzeti i uspostavljena fiskalna stabilnost i trendna kretanja realnog sektora, ojačana eksterna pozicija zemlje i rastući priliv SDI. Pored toga, započete reforme i planirana sistemska unapređenja privrednog ambijenta identifikujemo kao izvore mogućeg dodatnog rasta. U suprotnom smeru mogu delovati potencijalne neizvesnosti kreirane turbulencijama na međunarodnom tržištu roba i kapitala. Negativni činioci iz prošle godine, kao što je i predočavano, nisu ugrozili srednjoročni scenario. Ovogodišnje ubrzanje, iako jednim delom usled niske referentne baze, ima izvor u svim proizvodnim sektorima. Posmatrano sa rashodne strane, rast lične potrošnje je podržan povoljnim činiocima i generisan je pre svega kroz poboljšanja na tržištu rada. Gotovo jednako značajan doprinos rastu daje i investiciona potrošnja, što je poželjno sa stanovišta održivosti i dodatnog ubrzanja privredne aktivnosti. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, sinhronizovanu sa monetarnim vlastima i fokusiranu na stimulisanje novih izvora rasta. Očuvana stabilnost javnih finansija obezbedila je fiskalni prostor za povećanje kapitalnih rashoda, ali i omogućila konkretne mere u pravcu rasterećenja privrede i afirmacije privatnog investiranja. Rast SDI obezbediće transfer znanja i tehnologije, podići konkurentnost i obezbediti nove prodajne kanale domaćim proizvođačima. Mehanizam podsticaja ima za cilj njihovu sektorsku i regionalnu disperziju. Povećanje minimalne cene rada i za sledeću godinu, rodno odgovorno budžetiranje, podrška socijalnom preduzetništvu i zadružnom sektoru, uz reformu sistema obrazovanja delovaće u pravcu ublažavanja socijalnih nejednakosti i smanjenju siromaštva.

Tabela 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

 

Procena

Projekcije

 

2018

2019

2020

2021

BDP, mlrd dinara (tekuće cene)

5.074

5.424

5.832

6.269

Realni rast BDP, %

4,2

3,5

4,0

4,0

Deflator BDP, %

2,4

3,3

3,4

3,4

Realni rast pojedinih komponenti BDP, %

 

 

 

 

Lična potrošnja

3,0

3,1

3,3

3,4

Državna potrošnja

3,5

1,9

1,7

2,4

Bruto investicije u osnovne fondove

9,8

5,6

5,8

6,0

Izvoz robe i usluga

9,2

9,5

9,5

9,2

Uvoz robe i usluga

9,8

8,2

8,0

8,0

Saldo robe i usluga, u EUR, % BDP

-8,7

-8,0

-7,3

-6,7

Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP

-5,2

-5,0

-4,5

-4,2

Inflacija, prosek perioda, %

2,1

2,3

3,0

3,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Za 2019. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti od 3,5%. Nešto niža stopa od ovogodišnje najvećim delom ima razloge u izuzetno visokoj referentnoj bazi poljoprivrede, koja je postavljena rekordnom proizvodnjom u 2018. godini. Time se od ovog sektora očekuje blag negativan doprinos rastu, usled međugodišnjeg pada koji na bazi višegodišnjih proseka projektujemo na -6,6%. Ostali proizvodni sektori će u 2019. godini ostvariti povećanje kreirane BDV. Uslužni sektor će zadržati ulogu dominantnog nosioca rasta sa realnom stopom povećanja od 3,7%. Ukupna industrija će ubrzati i sa rastom od 4,7% takođe značajno doprineti rastu. Ovakvim kretanjima uslužnog i industrijskog sektora biće opredeljeno oko četiri petine stope privrednog rasta. Ubrzanje građevinske aktivnosti za 8,8% takođe će dati podršku rastu. Očekujemo snažnije izvođenje privatnih građevinskih radova uz nastavak povećanja efikasnosti realizacije javnih projekata.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, proizvodni pristup, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Posmatrano sa rashodne strane, očekuje se nastavak pozitivnog uticaja rasta zaposlenosti i povoljnih uslova zaduživanja na privatnu potrošnju. Podstaknuta i merama fiskalne relaksacije ova komponenta će ostvariti rast od 3,1% i u skladu sa svojim dominantnim učešćem u strukturi BDP dati najznačajniji doprinos rastu. Treba imati u vidu da je rast potrošnje baziran na zdravim izvorima, niži je od realnog rasta BDP i neće generisati unutrašnje i spoljne neravnoteže. U 2019. godini investicije će biti veće za 5,6%. Investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Diversifikacija SDI po industrijskim i uslužnim delatnostima, podržana značajno većom proizvodnjom sektora poljoprivrede u 2018. godini, rezultiraće bržim rastom izvoza (9,5%) od rasta uvoza (8,2%). Ovakva kretanja će rezultirati blago pozitivnim doprinosom neto izvoza rastu BDP, što će uz poboljšane odnose razmene dovesti do smanjenja deficita tekućeg računa platnog bilansa na 5,0% BDP. Ministarstvo finansija zadržava konzervativan pristup pri projektovanju srednjoročnih makroekonomskih kretanja, prvenstveno zbog turbulentnih dešavanja na međunarodnom tržištu roba i kapitala, kao i zbog volatilne prirode kretanja poljoprivredne proizvodnje. Privredni rast i dobar fiskalni rezultat, sa uspostavljenom fiskalnom disciplinom i značajno ojačanim kredibilitetom države Republike Srbije kod investitora, uz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, obezbediće nastavak ubrzanog tempa smanjenja učešća spoljnog i javnog duga u BDP. Očekuje se da će opšti nivo javnog duga Republike Srbije na kraju 2019. godine iznositi oko 52% BDP.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, rashodni pristup, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu 2019-2021. godine iznosiće 11,9% i biće opredeljena rastom domaće tražnje. Ovaj izvor rasta je determinisan kako istrajnim rastom investicija tako i rastom lične potrošnje. Prosečno godišnje srpska privreda će rasti po stopi od 3,8%. Paralelno će se smanjivati javni dug, intenzivirati reformski procesi u javnim preduzećima i insistirati na fiskalnoj disciplini. Povećanje privatne potrošnje projektovano je po nižoj stopi od ubrzanja privredne aktivnosti i u proseku iznosi 3,2%. Ovo povećanje u sebi ne sadrži narušavajuće elemente uspostavljenim ravnotežama. Zasnovano je na zdravim izvorima, pre svega na povećanju zaposlenosti ali i povoljnom uticaju cenovnih i kreditnih kretanja na raspoloživi dohodak. Očekuje se stabilan rast investicija u proseku od oko 6% godišnje, što će postepeno podizati njihovo učešće u strukturi BDP. Prosečan godišnji rast izvoza biće 9,4% i brži je od očekivanog rasta uvoza za 8,1%. Ovakva dinamika spoljnotrgovinskih tokova poboljšaće saldo tekućeg računa platnog bilansa i obezbediti pozitivan uticaj neto izvoza na stopu privrednog rasta u srednjem roku. Očekivanja su bazirana na činjenici da je dosadašnji priliv SDI bio diversifikovan i većim delom usmeren na delatnosti koje proizvode razmenjiva dobra. Takođe, poboljšanju deficita tekućeg računa bi trebao da doprinese i sve značajniji rast izvoza usluga. Republika Srbija je dve godine zaredom svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte SDI. U periodu 2019-2021. godine očekuje se nastavak njihovog rasta i prosečan godišnji priliv od 2,7 mlrd evra. Pored toga, SDI koje su do sada privučene pooštriće unutrašnju konkurentsku aktivnost i uticati na efikasnost domaćih proizvođača, dok bi sa druge strane trebalo da aktiviraju nove kanale prodaje i otvore nove tržišne niše. Takođe, konkretnim merama se uklanjaju barijere i oslobađaju resursi za ubrzano investiranje domaćih proizvođača, stimuliše se i hrabri svaki vid domaće inventivnosti i proaktivnosti. Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će zadržati ulogu dominantnih izvora rasta i povećavati kreiranu BDV u proseku godišnje za 3,8% i 4,9%, respektivno. Pozitivan doprinos će doći i od očuvanog dinamičnog rasta građevinske aktivnosti koji će prosečno godišnje iznositi oko 8%. Dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti u poljoprivredi, ispunjenjem uslova za otvaranje Poglavlja 11 i kroz korišćenje IPARD II programa EU, smanjiće varijabilnost proizvodnje ovog sektora izazvanu agrometeorološkim uslovima. Nakon pada u 2019. godini, očekujemo skroman rast poljoprivredne proizvodnje u 2020. i 2021. godini.

Vlada, ovim trogodišnjim scenarijom, ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a koji je podržan rastom privatne potrošnje na realnim i zdravim izvorima. Udeo bruto investicija u osnovne fondove u BDP će na kraju 2021. godine biti za oko 3 p.p. veći u odnosu na 2015. godinu. U istoj godini, udeo izvoza roba i usluga iznosio je 45,3% BDP, dok će na kraju perioda obuhvaćenog ovim scenarijom biti povećan na 57,7%. Državna potrošnja će zadržati učešće od oko 16% BDP, što je značajno ispod evropskog proseka koji prelazi 20%. Smanjenje učešća deficita roba i usluga u BDP, biće praćeno i smanjenjem učešća deficita tekućeg računa. Ovim je obezbeđena održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost.

Doslednost u očuvanju fiskalne stabilnosti sprečava generisanje neravnoteža i kreiranje neizvesnosti. Mere koje se preduzimaju imaju za cilj dalje rasterećenje privrede. Svi reformski procesi podržani su intenzivnom izgradnjom transportne i elektronske infrastrukture. Efikasnost realizacije javnih projekata je podignuta, a za srednjoročni period je planirano značajno povećanje kapitalnih rashoda. Digitalna transformacija i izgradnja digitalnog ekosistema ostaje strateška orjentacija Vlade. Efikasniji rad državne administracije, skraćivanje procedura stanovništvu i privredi sa fokusom na digitalizaciji obrazovanja ubrzaće konvergenciju naše privrede ka razvijenim zemljama. Kako su ovi ciljevi teško dostižni bez naučno-istraživačkog rada i inovativnosti, Vlada je kreirala sistem podsticaja kroz "inovacione vaučere"3, usmeren pre svega na sektor malih i srednjih preduzeća.

---------------
3 Program inovacionih vaučera se implementira kao jedna od usluga Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, čija je svrha da podstakne prenošenje rezultata javnog istraživanja u privatni sektor kako bi se kreirali proizvodi i usluge kojima će se unaprediti privreda. Dizajn i procedure za implementaciju Programa su pripremljene u okviru projekta "Podrška istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije", koji se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske Unije (IPA 2013), a njime administrira Svetska banka, dok su sredstva za realizaciju Programa obezbeđena iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz "Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" (sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom). http://www.inovacionifond.rs/program-inovacionih-vaucera/

Doprinosi faktora proizvodnje potencijalnoj stopi rasta nepoljoprivrednog BDP, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

U srednjoročnom periodu očekuje se ubrzanje rasta potencijalnog BDP. Nakon rasta od 3,4% u 2018. godini, potencijalni BDP će se prosečno godišnje povećavati za 4,1%. Ovom dinamikom rasta proizvodni jaz će biti zatvoren početkom 2019. godine. Rast potencijalnog BDP u ovom periodu opredeljen je pojačanim prilivom SDI. Njihov uticaj na produktivnost i efikasnost je dvojak kako kroz transfer tehnologije tako i kroz transfer znanja. Takođe, očekuje se da će ovaj trend biti osnažen domaćim inovativnim aktivnostima. Pored toga, na rast potencijalnog BDP uticaće i povoljna kretanja na tržištu rada, a krajem srednjoročnog perioda biće uočljiv i pozitivan uticaj do sada preduzetih reformi u obrazovanju kroz smanjenje strukturne nezaposlenosti. Digitalizacija će značajno podržati ubrzati ove procese i dodatno podići efikasnost iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta.

Zaposlenost i zarade

Pozitivna kretanja na tržištu rada nastavljena su i tokom 2018. godine. Ubrzana privredna aktivnost, intenziviran investicioni ciklus, novootvoreni i prošireni proizvodni kapaciteti, kao i mere aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja rezultiraju poboljšanjima koja su registrovana i na osnovu administrativnih izvora i kroz Anketu o radnoj snazi. U trećem kvartalu 2018. godine registrovani broj zaposlenih međugodišnje je povećan za 3,3% i iznosio je preko 2,1 miliona lica, što je 70 hiljada zaposlenih više u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Najznačajnije povećanje broja zaposlenih lica registrovano je u prerađivačkoj industriji, a zatim u administrativnim delatnostima, građevinarstvu, ugostiteljstvu i trgovini. Istovremeno, broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za skoro sedam hiljada lica, pri čemu su najveća smanjenja registrovana u javnim preduzećima i administraciji. Anketa o radnoj snazi pokazuje međugodišnje povećanje broja zaposlenih lica u prvoj polovini 2018. godine za oko 26 hiljada. Stopa zaposlenosti u drugom kvartalu iznosi 48,6% i najveća je registrovana stopa zaposlenosti u periodu za koji postoje uporedivi podaci (2014-2018. godina). Struktura zaposlenih se menja u korist broja formalno zaposlenih, što je rezultat efikasnijeg delovanja inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije, a ogleda se i u većoj naplati doprinosa od one koja je bila planirana izradom budžeta za 2018. godinu. Registrovana je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2018. godine od 11,9%, što u poređenju sa 2017. godinom predstavlja poboljšanje. Značajno je istaći, da su poboljšanja registrovana u segmentu nezaposlenih u grupi 15-24 godine, gde je broj nezaposlenih smanjen za 5,1% mg, dok je posmatrano po polu broj nezaposlenih žena međugodišnje manji za skoro 1%. Prema poslednjim dostupnim podacima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 11,1% manje nezaposlenih lica nego u istom mesecu prethodne godine.

Kretanje osnovnih pokazatelja tržišta rada

Izvor: RZS

U prvih osam meseci ostvaren je rast neto zarada od 6,3% nominalno, odnosno 4,3% realno. Povećanje prosečne neto zarade zabeleženo je u svim regionima, s tim da je najveće bilo u Regionu Vojvodine. Rast zarada u privatnom sektoru iznosio je 4,0% i bio je podržan povećanjem plata u javnom sektoru kroz sprovedene mere fiskalne relaksacije. Takođe, doprinos rastu zarada u ovom periodu daje i odluka Socijalno-ekonomskog saveta, kojom se minimalna cena rada po radnom času sa 130 dinara, koliko je iznosila u 2017. godini, povećala na 143 dinara, počev od januara 2018. godine.

U srednjoročnom periodu očekuje se nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada koja će se pre svega ogledati u snažnijem rastu prosečnih zarada i dostizanju jednocifrene stope nezaposlenosti. Intenziviranim radom inspekcijskih službi, nakon unapređene radne legislative i donesenih mera u pravcu poreskog rasterećenja rada, nastaviće se smanjenje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u kontingent formalno zaposlenih. Ovim će uslovi rada, u pogledu prava i osiguranja radnika, biti unapređeni, a pozitivan efekat će se odraziti i na prihode budžeta. Na kraju srednjoročnog perioda očekuje se efektuiranje kompleksnih reformi obrazovnog sistema i adekvatan odgovor na potrebe privrede, dok će se aktivnim merama obuka, prekvalifikacija i podrške socijalnom preduzetništvu olakšati dostupnost radnih mesta socijalno ranjivim kategorijama društva i time dodatno obezbediti inkluzivnost privrednog rasta. U istom pravcu delovaće i novo podizanje minimalne cene rada, koja će od januara 2019. godine umesto 143 dinara po radnom času iznositi 155,3 dinara. Sa druge strane, očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi i biti brži nego u javnom sektoru što će rezultirati smanjenjem jaza koji između njih postoji.

Monetarna kretanja

Imajući u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i usidrena inflaciona očekivanja, NBS je i tokom 2018. godine ublažavala monetarnu politiku, što je pružilo podršku rastu kreditne aktivnosti. Referentna kamatna stopa je snižena u martu i aprilu za po 0,25 p. p. i trenutno se nalazi na istorijskom minimumu od 3,0%. Stopa devizne obavezne rezerve je na nivou s početka 2016. godine, kada je poslednji put smanjena i iznosi 20% za obavezu ročnosti do dve godine, odnosno 13% za obavezu ročnosti preko dve godine. U skladu sa strategijom dinarizacije, aktuelne stope obavezne dinarske rezerve za ročnost do dve godine i preko dve godine su niže i iznose 5,0% i 0,0%, respektivno.

Pored intenzivnih aktivnosti banaka na rešavanju problematičnih potraživanja, prema podacima NBS kreditna aktivnost nastavlja da raste i tokom 2018. godine. Ubrzanje kreditne aktivnosti podržano je privrednim rastom, poboljšanjima na tržištu rada i povoljnijim uslovima zaduživanja. S jedne strane blaža monetarna politika i jača međubankarska konkurencija rezultira niskim kamatnim stopama na dinarske kredite, dok sa druge strane niska premija rizika zemlje i niske kamatne stope na tržištu novca u zoni evra omogućavaju nizak nivo stopa na devizno indeksirane kredite. U drugom kvartalu 2018. godine registrovan je rast ukupnih kredita za 2,6% (bez efekta promene deviznog kursa). Krediti stanovništvu veći su za 4,2%, a krediti privredi za 1,2%. Međugodišnje posmatrano, na kraju drugog kvartala rast je iznosio 7,6%, pri čemu stanovništvu za 11,1% a privredi za 5,5%. Nakon isključenja efekata otpisa i prodaje problematičnih kredita, međugodišnji rast je još izraženiji, pa je ukupnih kredita na kraju drugog kvartala više za 14,1%, od čega stanovništvu za 14,3%, a privredi za 14,5%. Tokom drugog kvartala, privredi je odobreno novih kredita za 14,9% više u odnosu na prethodni kvartal, od kojih se 52% odnosilo na kredite za obrtna sredstva, a 26% na investicione kredite. Istovremeno, stanovništvu je novih kredita odobreno za 15,8% više, sa dominantnim učešćem dinarskih gotovinskih kredita. Posmatrano u međugodišnjoj dinamici u avgustu su ukupni domaći krediti povećani za 6,0% mg, od toga stanovništvu 11,0%, a privredi 2,3%. Ovde je značajan uticaj otpisa i prodaje NPL, pa je nakon isključenja ovog efekta rast ukupnih kredita veći za 13,0% mg, pri čemu kredita privredi za 12,5%, a stanovništvu za 14,1%. Iako se kreditna aktivnost ubrzava, učešće kredita u BDP se nalazi ispod svog dugoročnog trenda obračunato u skladu sa metodologijom za utvrđivanje stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala, tako da ne predstavlja rizik po finansijsku stabilnost. Strategijom za smanjenje nivoa problematičnih kredita, koja je započeta u drugoj polovini 2015. godine, učešće problematičnih kredita bankarskog sektora u ukupnim kreditima rapidno je smanjeno i na kraju avgusta 2018. godine iznosilo je 6,5%. Stanje problematičnih kredita je za manje od tri godine sniženo za oko 60%, a njihovo učešće u ukupnim kreditima spušteno ispod predkriznog nivoa i kod privrede i kod stanovništva.

Problematični krediti, mlrd RSD

Izvor: NBS

Takođe, anketa NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuje dalje ublažavanje kreditnih standarda i za privredu i za stanovništvo u prvoj polovini godine, uz očekivanje nastavka ovakvih kretanja i u trećem kvartalu. Registrovana kretanja i očekivanja bazirana su na intenziviranoj ekonomskoj aktivnosti, većoj spremnosti banaka na preuzimanje rizika, jačoj konkurenciji i nižim troškovima izvora za kredite. Važno je istaći da su banke ocenile smanjenje problematičnih potraživanja kao signifikantan faktor koji će delovati u smeru daljeg ublažavanja kreditnih standarda.

Aprecijacijski pritisci započeti tokom 2017. godine nastavljeni su u 2018. godini i odražavaju povoljnija platnobilansna kretanja. Rezultat su značajnog rasta izvoza i visokog priliva SDI. Posmatrano po faktorima domaćeg deviznog tržišta, jačanje dinara pre svega je rezultat visokog otkupa efektivnog stranog novca i rasta valutno indeksiranog kreditiranja, zatim povećane zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u državne dinarske HoV, ali i povećanih plaćanja platnim karticama nerezidenata u Republici Srbiji. Posmatrano od početka godine NBS je neto kupovala devize. Devizne rezerve su na kraju septembra iznosile 11,2 milijarde evra.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 191 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. U septembru 2018. godine, na međugodišnjem nivou dinar je u proseku zabeležio nominalnu i realnu aprecijaciju (od po 0,9%) a od početka godine NBS je intervenisala neto kupovinom od 1,6 mlrd evra kako bi kratkoročne oscilacije bile ublažene.

Devizne rezerve i devizna štednja, mil. evra

Izvor: NBS

Devizni kurs i intervencije NBS na deviznom tržištu

Izvor: NBS

Dostignuta fiskalna i monetarna stabilnost, uz punu koordinaciju mera fiskalnih i monetarnih vlasti, podstiče dalji proces dinarizacije. U poslednjih nekoliko godina, dinarizacija plasmana stanovništvu imala je izražen trend rasta - sa 35,1% u 2012. godini na 53,1% u avgustu 2018. Dinarizacija depozita privrede i stanovništva iznosi 30,9%, što je za 11,5 p. p. više u odnosu na kraj 2012. Istovremeno, dinarizacija plasmana sektoru privrede i stanovništva iznosi 32,5% i viša je za 4,5 p. p. Štednja stanovništva u septembru 2018. godine beleži svoj istorijski maksimum i iznosi 1.177 milijardi dinara, uz konstantno povećanje učešća dinarske u strukturi ukupne štednje.

Inflatorni pritisci ostaju niski tokom 2018. godine. Početkom godine međugodišnja inflacija je bila usporena i kretala se oko donje granice definisanog cilja. Usporavanje je bilo posledica efekta visoke baze, odnosno jednokratnih poskupljenja voća i povrća, naftnih derivata, prerađene hrane i usluga mobilne telefonije početkom 2017. godine. Dodatni dezinflatorni pritisak u ovom periodu dolazi od niske inflacije u međunarodnom okruženju, što je bilo podržano efektima jačanja dinara u prethodnom periodu. Nakon minimuma koji je registrovan u aprilu, međugodišnja inflacija se od maja vraća u granice cilja. U periodu drugog kvartala rast potrošačkih cena je bio opredeljen rastom cena povrća, višim cenama naftnih derivata, kao i sezonskim poskupljenjem turističkih paket-aranžmana. Međugodišnja inflacija i u septembru nastavlja da se kreće u granicama definisanog cilja NBS (3±1,5%) i iznosila je 2,1%. Tendencija približavanja centralnoj vrednosti rezultat je povećanja cena povrća, naftnih derivata, duvana, drva za ogrev i turističkih paket aranžmana. Od početka godine bazna inflacija se kreće oko nivoa od 1%, a u septembru je registrovan nivo bazne inflacije od 1,1%, što je takođe potvrda niskih inflatornih pritisaka.

Inflacija i referentna kamatna stopa

Izvor: NBS

Prema projekciji NBS, inflacija će do kraja 2018. godine ostati u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja. Ovakva kretanja biće nastavljena i u srednjoročnom periodu. Do kraja 2019. godine izvesno je kretanje ispod centralne vrednosti cilja, sa približavanjem centralnoj vrednosti početkom godine usled efekta niske referentne baze. Kretanje inflacije u srednjem roku najvećim delom će biti determinisano rastom agregatne tražnje i postepenim slabljenjem dezinflatornih pritisaka po osnovu aprecijacije dinara u prethodnom periodu. Rast domaće tražnje u srednjem roku biće nastavljen po nekoliko osnova. Sa jedne strane će na rast raspoloživog dohotka delovati poboljšanja na tržištu rada, rast penzija i plata u javnom sektoru, dok će sa druge strane niže kamatne stope rezultirati povoljnijim uslovima zaduživanja. Početkom 2019. godine očekuje se postepeni rast troškova sirovina u proizvodnji hrane, koji će biti determinisan rastom cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. Usled značajnog rasta cena grupe voća i povrća tokom ove godine, u narednoj godini je moguć i negativan doprinos inflaciji ove komponente, dok će prema projekciji, cena nafte na svetskom tržištu dati doprinos koji se kreće oko nule. Neprehrambena inflacija se i dalje nalazi na niskom nivou, a tokom sledeće godine se očekuje njen umeren rast. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije najvećim delom je opredeljena kretanjima na međunarodnim tržištima. Rizik ostvarenja projekcije koji dolazi sa robnog tržišta pre svega je vezan za volatilnost kretanja cene nafte usled trgovinskih i političkih tenzija. Takođe, rizik nose i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno pšenice, usled loših agrometeoroloških uslova kojim su pogođeni glavni proizvođači. Rizici na finansijskom tržištu opredeljeni su karakterom monetarnih politika FED i ECB, odnosno mogućnošću sporijeg tempa normalizacije njihovih politika.

Inflaciona očekivanja su usidrena, što ukazuje na održivost cenovne stabilnosti u srednjem roku. Prema septembarskoj anketi o inflacionim očekivanjima4, finansijski sektor anticipira inflaciju za narednih godinu dana na nivou centralne vrednosti definisanog cilja od 3,0%, a da će u septembru 2020. godine iznositi 3,2%. Privrednici očekuju inflaciju od 2,6% i u kratkom i u srednjem roku.

---------------
4 U skladu sa najboljom međunarodnom praksom, sa uvođenjem režima ciljanja inflacije u januaru 2009. godine, Narodna banka Srbije je počela da prati i analizira i inflaciona očekivanja ekonomskih subjekata. U pomenute svrhe, kao izvor podataka se koristi anketa o inflacionim očekivanjima koju od januara 2018, za Narodnu banku Srbije, sprovodi agencija Ipsos. Učesnici ankete koji su klasifikovani u četiri institucionalna sektora (finansijski sektor, privreda, sindikati i stanovništvo) se izjašnjavaju o očekivanom međugodišnjem rastu cena za godinu dana unapred, a, od marta 2014, i o očekivanom međugodišnjem rastu cena u srednjem roku, tj. za dve godine unapred.

Projekcija inflacije, %

Izvor: NBS

Eksterni sektor

Tokom 2017. godine izvoz beleži dinamičan međugodišnji rast od 8,2%. Usporavajući efekat loše poljoprivredne godine kompenzovan je ubrzanjem rasta izvoza prerađivačke industrije. Uvozna aktivnost ubrzana je usled povećane tražnje za energentima i investicionim dobrima, što je u skladu sa zabeleženim intenziviranjem investicionog ciklusa. U istom pravcu delovao je i rast cena nafte na svetskom tržištu započet sredinom godine, podržan nešto blažim rastom cena metala.

Rast obima spoljnotrgovinske razmene nastavljen je i tokom 2018. godine i u prvih devet meseci je međugodišnje posmatrano veći za 2,7 mlrd evra. U periodu januar-septembar izvezeno je robe (f.o.b) za 12,1 mlrd evra, a uvezeno robe (c.i.f) za 15,9 mlrd evra, što je povećanje od 7,7% mg i 12,8% mg, respektivno. Ovakvom dinamikom izvozno-uvoznih aktivnosti spoljnotrgovinski deficit je povećan. Međutim, budući da je to povećanje najvećim delom opredeljeno većim potrebama privrede za repromaterijalom i investicionim dobrima, očekuje se ubrzanje izvoza u narednom periodu što će rezultirati postepenim smanjenjem deficita. Rast izvoza robe u ovom periodu vođen je izvozom osnovnih metala i proizvoda od gume i plastike. Takođe, značajan doprinos rastu izvoza dala je automobilska, naftna i mašinska industrija. Ovih pet delatnosti opredeljuje oko dve trećine rasta izvoza u ovom periodu i još jedna je potvrda značaja SDI za našu privredu. Rastu uvoza najviše doprinose intermedijarni i kapitalni proizvodi, odnosno posmatrano po standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji rast uvoza je opredeljen pojačanim potrebama za naftom, električnim, pogonskim i industrijskim mašinama i gvožđem i čelikom. Spoljnotrgovinski deficit u prvih devet meseci međugodišnje je povećan za 935,6 mil. evra. Na rast deficita s jedne strane je uticao intenzivirani rast uvoza nafte i mašina gde je deficit povećan za 400,8 miliona evra, dok je s druge strane rastu deficita doprinelo usporavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda i električne opreme. Najznačajniji suficit u ovom periodu beleži prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja motornih vozila i proizvodnja nameštaja. Pokrivenost robnog uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 76%. Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u periodu januar-septembar 2018. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 67,1% ukupnog izvoza i 61,1% ukupnog uvoza. Najveći deo ukupnog izvoza (44,1%) u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Italija, Nemačka, BiH, Rumunija i Ruska Federacija. Uvoz iz Nemačke, Italije, Kine, Ruske Federacije i Mađarske činio je takođe 44,1% ukupnog uvoza. Suficit je ostvaren u razmeni sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Italijom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom i iznosio je gotovo dve mlrd evra. Posmatrano sa stanovišta doprinosa BDP neto izvoz će u 2018. godini imati blago negativan doprinos, međutim, pogledom na izvore intenziviranja uvoza i njegovu strukturu za očekivati je poboljšanje spoljnotrgovinske razmene već tokom naredne godine.

Robna razmena, mil. evra

Izvor: RZS

Prema podacima NBS, učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini 2018. godine u BDP blago je niže u odnosu na prethodnu godinu. Povećanje deficita u trgovini robom kompenzovano je rastom suficita u razmeni usluga i sekundarnog dohotka, kao i nižim deficitom primarnog dohotka. Posmatrano u mesečnoj dinamici, u periodu januar-avgust 2018. deficit tekućeg računa je međugodišnje veći za 6,9%. Ovakav rezultat je najvećim delom posledica nešto dinamičnijeg kretanja uvoza roba i usluga od izvoza, koji su zabeležili rast od 13,6% i 10,5%, respektivno. Deficit tekućeg računa iznosio je 1.302,9 mil. evra i povećan je za 84,6 mil. evra u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Račun roba beleži povećanje deficita za 29,9%, dok račun usluga beleži rast suficita za 14,8%. Istovremeno, priliv SDI stabilno raste i obezbeđuje više nego potpunu pokrivenost deficita tekućeg računa. Takođe, disperzijom SDI obezbeđena je poželjna rasprostranjenost po sektorima koji produkuju razmenjiva dobra. Neto priliv SDI u prvih osam meseci iznosio je 1,7 mlrd evra i međugodišnje je povećan za 3,1%. Prema strukturi SDI za prvu polovinu godine, najveći priliv SDI beleži prerađivačka industrija i privlači 449,2 mil. evra, što je preko 30% ukupnog iznosa neto SDI u prvih šest meseci. Značajni prilivi beleže se i u finansijskom sektoru, trgovini na veliko i malo i građevinarstvu. Posmatrano prema geografskom poreklu, iz EU je u ovom periodu stiglo oko 75% ukupnih investicija, a gledano po državama najznačajnije su iz Luksemburga, Holandije, Nemačke, Velike Britanije i Austrije. U periodu januar-avgust je ostvaren i priliv po osnovu portfolio investicija i iznosio je 150,1 mil. evra, dok je u istom periodu prošle godine bio zabeležen odliv u iznosu od 162,8 mil. evra. Ovakva kretanja na finansijskom računu doprinose nastavku aprecijacijskih pritisaka na deviznom tržištu, pa je NBS u ovom periodu neto kupovala devize. Po osnovu finansijskih kredita, rezidenti su se u prvih osam meseci 2018. godine neto zadužili prema inostranstvu za 631,3 mil. evra. Država se po istom osnovu zadužila za 90,7 mil. evra. NBS je po osnovu dospelih obaveza izvršila plaćanja u iznosu od 7,9 mil. evra. Privredna društva su se neto zadužila prema inostranstvu (236 mil. evra), dok su se banke neto zadužile u iznosu od 300 mil. evra.

Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2018. godini iznosi oko 2,2 mlrd evra i da će zadržati prošlogodišnje učešće u BDP od 5,2%, uz potpunu pokrivenost SDI. U poslednjem kvartalu se očekuju pozitivni efekti rodne poljoprivredne godine na izvoz, što će biti podržano poboljšanim odnosima razmene. Takođe, očekuje se nastavak ubrzanja priliva SDI, koje bi u neto iznosu trebalo da dostignu iznos od 2,6 mlrd što je 6,2% BDP.

Srednjoročnim makroekonomskim okvirom za period 2019-2021. godina predviđeno je poboljšanje spoljnotrgovinskih tokova koje se zasniva na modernizaciji i širenju proizvodnih kapaciteta u delatnostima razmenjivih dobara, jačanju konkurentnosti na međunarodnom tržištu i osvajanjem novih tržišnih niša. Očekuje se da će dosadašnji intenzivirani investicioni ciklus imati uticaj na izvoznu aktivnost i učiniti je dinamičnijom od uvozne, kompenzujući smanjenje spoljne tražnje usled sporijeg projektovanog rasta evrozone. Rast izvoza po prosečnoj stopi od 11,0% i uvoza za 9,3% smanjiće spoljnotrgovinski deficit roba i usluga na 9,6% sa ovogodišnjih 11,3%. Posledično, ovo će značajno uticati na smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa koji bi na kraju projekcijskog perioda trebao da iznosi 4,2% BDP. Predviđa se nastavak povoljnih kretanja na računu usluga i rast suficita u trogodišnjem periodu od oko 30%. Očekuje se da će priliv po osnovu tekućih transfera iznositi u proseku 8,1% BDP godišnje, pri čemu će prihodi od doznaka zadržati ulogu dominantne komponente. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i prognozira se da će iznositi oko 1,4 mlrd evra, prosečno godišnje, što će biti dovoljno da pokrije skoro trećinu deficita spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Na osnovu projektovanog kretanja spoljnotrgovinske razmene, tekućih transfera i neto faktorskih prihoda izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2019-2021. godine u proseku 2,2 mlrd evra. Pri tome, u strukturi finansijskog računa dominiraće udeo SDI sa učešćem u BDP od 5,5% prosečno godišnje. Ovaj priliv će ujedno biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Poboljšanje poslovnog ambijenta i rast SDI, kao i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenjivih dobara doprineće daljem rastu izvoza i jačanju spoljne i unutrašnje makroekonomske ravnoteže.

Deficit tekućeg računa i SDI, % BDP

Izvor: NBS i Ministarstvo finansija

Pokazatelji eksterne pozicije Republike Srbije beleže nastavak poboljšanja, čime se povećava rezistentnost srpske privrede na finansijske šokove iz međunarodnog okruženja. Nastavljeno je poboljšanje indikatora eksterne solventnosti. Učešće spoljnog duga u izvozu roba i usluga, u prvoj polovini 2018. godine, niže je u odnosu na 2017. godinu i iznosi 129,2%, što je značajno ispod kriterijuma Svetske banke od 220% i garant je održivosti servisiranja. Očekuje se da će ukupan spoljni dug beležiti silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog duga.

Struktura tekućeg računa, % BDP

  

    Struktura finansijskog računa, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija, NBS, RZS

4. Rizici ostvarivanja makroekonomskih projekcija za Republiku Srbiju

Tokom procesa kreiranja srednjoročnog makroekonomskog okvira identifikovano je nekoliko rizika po ostvarivanje projektovanih stopa privrednog rasta. Posmatrano po izvorima dele se na endogene i egzogene, dok se posmatrano po uticaju svrstavaju u asimetrične naniže, asimetrične naviše i simetrične.

Egzogeni rizici determinisani su kretanjima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Ovi rizici najvećim delom imaju izvore u sve izraženijim trgovinskim tenzijama, te s tim u vezi protekcionističkim merama i kolebljivostima koje generišu neizvesnosti. Što se tiče robnog tržišta, cene primarnih proizvoda mogu imati dvojak uticaj na privredni rast Republike Srbije. Kretanje cene nafte iznad projektovanog negativno bi se odrazilo na troškove proizvodnje ali i promenilo strukturu potrošnje domaćinstava u korist uvoznih dobara, što bi udruženo usporilo privredni rast. Sa druge strane, brži rast cena osnovnih metala i poljoprivrednih proizvoda bi, za Republiku Srbiju kao njihovog neto izvoznika, imao pozitivan efekat i dao dodatni doprinos ubrzanju ekonomske aktivnosti. Kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri su određena divergentnim politikama FED i ECB. Nepoznanice u vezi sa budućim merama i sporiji tempo normalizacije politika utiče na ponašanje stranih investitora i dostupnost izvora finansiranja. Što se tiče globalnog rasta on i dalje ima povoljne izglede ali uz dozu neizvesnosti u pogledu njegove dinamike. Naime, prisutni su rizici za njegovo usporavanje, što bi prelivanjem sa privreda naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera moglo imati negativan uticaj na rast. Posebno se izdvaja rizik koji može biti generisan budžetskom krizom između Italije i EK i neizvesnošću oko daljeg razvoja situacije, a imajući u vidu značajnu ulogu Italije u našoj spoljnoj trgovini. Takođe, rizik "na dole", koji je u prošlosti ne tako retko bio aktiviran, predstavlja praksa donošenja politički motivisanih inhibitornih odluka, kojima se krše potpisani spoljnotrgovinski ugovori i direktno blokira izvoz srpskih proizvoda. Rizici vezani za kretanja na robnom i finansijskom tržištu procenjuju se kao simetrični, dok je rizik, da bi rast globalne ekonomije i naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera mogao biti sporiji od projektovanog, povećan. Budući da smo mala i otvorena ekonomija, koja je značajno izložena efektima eksternih faktora, procenjuje se da su ukupni rizici za rast domaće privrede koji dolaze iz međunarodnog izraženiji naniže.

Endogeni rizici vezani su za volatilnost poljoprivredne proizvodnje, efikasnost u realizaciji javnih projekata i dinamiku sprovođenja započetih reformi. I pored unapređenja i modernizacije sektora poljoprivrede, proizvodnja glavnih biljnih kultura i dalje je značajno zavisna od agrometeoroloških uslova, što može dovesti do bitnih odstupanja od višegodišnje prosečne poljoprivredne proizvodnje na bazi koje se projektuje kretanje ovog sektora. Javne investicije dale su značajan doprinos ubrzanju privredne aktivnosti tokom 2018. godine. Budžetom za 2019. godinu su predviđeni još veći kapitalni rashodi, te bi usporavanje realizacije imalo negativne efekte na ekonomski rast. Sa druge strane, budući da stanje u javnim finansijama omogućavaju i veći obim infrastrukturnih radova, takav scenario bi dao pozitivan impuls rastu BDP preko bržeg rasta građevinarstva gledano sa proizvodne strane, odnosno većim investicijama posmatrano sa rashodne stane. Reforma javnih preduzeća osnov je za podizanje nivoa produktivnosti i efikasnosti, što bi pojeftinilo proizvodne procese, podiglo konkurentnost i proširilo investicione resurse. Dinamika sprovođenja ovih reformi jasno se oslikava na dinamici ukupnog privrednog rasta uticajem u istom smeru, brže sprovođenje reformi brži privredni rast i obratno. Identifikovane interne rizike anticipiramo kao simetrične.

Projekcija kretanja BDP, međugodišnje stope rasta, %

Izvor: Ministarstvo finansija

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2018. DO 2021. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5% BDP, koji omogućavaju nastavak silazne putanje duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu. U februaru 2018. godine uspešno je okončan Aranžman iz predostrožnosti. Postignuti rezultati prevazišli su očekivanja. Osnovni cilj fiskalne konsolidacije, zaustavljanje daljeg rasta i postepeno smanjenje duga, postignut je krajem 2016. godine, kada je ostvaren primarni fiskalni suficit od 1,7% BDP. U periodu od 2015. do 2017. godine dug opšte države smanjen je za 12,5 p. p. BDP, a javne finansije su iz zone fiskalnog deficita ušle u zonu fiskalnog suficita, koji je na kraju 2017. godine iznosio 1,1% BDP. Tokom 2018. godine nastavljen je pozitivan trend u fiskalnim kretanjima. U periodu januar-septembar ostvaren je fiskalni suficit od 1,5% BDP i primarni fiskalni suficit 4,1% BDP. Dug opšte države na kraju trećeg kvartala smanjen je na 56,6% BDP. Kao rezultat značajno boljih kretanja procenjuje se da će u 2018. godini umesto planiranog fiskalnog deficita biti ostvaren fiskalni suficit od oko 0,6% BDP, dok će dug opšte države na kraju godine biti smanjen za 4,3 p. p. BDP. Ključni doprinos boljem rezultatu daće prihodi, dok će na strani rashoda najveće odstupanje od plana naniže biti zabeleženo na rashodima za kamate.

Uspešno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, te poboljšanje kreditnog rejtinga države, uz povoljna kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, rezultirali su smanjenjem troškova zaduživanja. Po prvi put od izbijanja svetske ekonomske krize, u 2017. godini trend rasta kamata je preokrenut, te se tokom ove godine i u narednom periodu očekuje dalje smanjenje ovih, neproduktivnih rashoda države.

Nakon uspešno okončanog Aranžmana iz predostrožnosti čiju je okosnicu činio program fiskalne konsolidacije, u julu 2018. godine je sklopljen novi Aranžman sa MMF sa fokusom na strukturne reforme kao podsticaj rastu. Instrument koordinacije politika (Policy Coordination Instrument), oročen na period od 30 meseci, predstavlja nastavak sprovođenja strukturnih reformi sa ciljem održanja dostignute makroekonomske i finansijske stabilnosti, otvaranja novih radnih mesta i ubrzanja privrednog rasta. Dobre fiskalne performanse biće dodatno podržane okončanjem programa restrukturiranja i privatizacije velikih državnih preduzeća, što će u narednom periodu uticati na smanjenje fiskalnih rizika, koji proističu iz ovog segmenta javnih finansija.

Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim ambijentom, omogućilo je umerenu relaksaciju fiskalne politike. Stvoreni fiskalni prostor biće upotrebljen za napuštanje kriznih mera fiskalne konsolidacije, s jedne strane, te kreiranje politika i mera u cilju podrške privrednom rastu, s druge strane. Ukidanjem Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija i početkom isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, a na osnovu izmena zakona o PIO, počev od isplate oktobarske penzije, penzionerima sa nižim primanjima uvećana su ukupna primanja u odnosu na septembarsku penziju za najmanje 5%. Fazno se ukida i Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, prvenstveno kod republičkih i lokalnih javnih preduzeća. Na prihodnoj strani, biće nastavljen trend poreskog rasterećenja rada, smanjenjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, na teret poslodavca, čime će poresko opterećenje prosečne neto plate biti smanjeno za 1 p. p. Podsticaj bržem rastu i zapošljavanju, pored smanjenja poreskog opterećenja, daće i smanjenje parafiskalnih nameta. Usvajanjem novog Zakona o naknadama na sistemski način će biti rešena oblast parafiskalnih nameta koji su do sada opterećivali privredu, i bili strukturna prepreka bržem rastu. Stvaranju povoljnijih uslova poslovanja doprineće i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, od kojih je najvažnija promena, odnosno pojednostavljenje načina obračuna amortizacije u poreskom bilansu. Značajan doprinos održivom rastu očekuje se od javnih investicija, te će značajan deo fiskalnog prostora biti alociran na infrastrukturne projekte.

2. Fiskalna kretanja u 2017. godini

Ostvarenim suficitom budžeta opšte države od 1,1% BDP na kraju 2017. godine okončan je program fiskalne konsolidacije. Prvobitno planirani rezultat za 2017. godinu je deficit od 1,6% BDP.

U trogodišnjem periodu ostvareno je ukupno strukturno prilagođavanje od preko 6% BDP, što je značajno premašilo cilj programa konsolidacije od 4%. Primarni suficit u 2017. godini iznosio je 3,6% BDP i ovakav fiskalni rezultat se povoljno odrazio i na putanju duga, te je dug opšte države s nivoa od 68,8% BDP na kraju 2016. godine smanjen na 58,7% BDP na kraju 2017.

Znatno boljem fiskalnom rezultatu u 2017. godini, u najvećoj meri, doprinelo je bolje ostvarenje javnih prihoda u odnosu na plan. Prihodi su ostvarili bolji rezultat od planiranog za 107,6 mlrd dinara, odnosno 2,3% BDP, pri čemu su najveći doprinos boljoj realizaciji dali poreski prihodi, pre svega naplata poreza na dobit. Porez na dobit je premašio plan za čak 30,8%, pre svega kao rezultat rasta profitabilnosti privrede, a jednim delom i zbog jednokratnih faktora koji se tiču računovodstvenog tretmana imovine i poreskog tretmana pojedinih kategorija rashoda. Povećanje zaposlenosti i zarada je uticalo na bolje ostvarenje prihoda od doprinosa i poreza na zarade, a rast potrošnje je bio jedan od glavnih generatora bolje naplate indirektnih poreza, među kojima dominira PDV. Pored rasta potrošnje, kao rezultat rasta raspoloživog dohotka, bitnu ulogu u povećanju naplate ovih kategorija čini efikasnost naplate, odnosno borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, posebno u domenu akciznih proizvoda. Neporeski prihodi su ostvarili prebačaj od 34,6 mlrd dinara kao rezultat neplaniranih jednokratnih uplata. Planom nije bila obuhvaćena uplata dobiti JP EPS, naplaćena potraživanja Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije hartija od vrednosti itd. Donacije su bile niže od očekivanih za 6,5 mlrd dinara.

Rashodi opšte države bili su niži u odnosu na plan za 19,9 mlrd dinara, odnosno oko 0,4% BDP. Došlo je do značajne izmene u samoj strukturi rashoda u odnosu na inicijalni plan s obzirom da su neke kategorije rashoda izvršene ispod plana (kamate, rashodi za plate i penzije, kapitalni rashodi i aktivirane garancije), a druge rashodne kategorije su premašile planski iznos (ostali tekući rashodi, subvencije i budžetske pozajmice). Uspešna fiskalna konsolidacija, povoljna kretanja na finansijskim tržištima i kretanje kursa dolara i evra imali su pozitivan efekat na visinu rashoda za kamate, te je njihovo učešće u BDP smanjeno drugu godinu za redom. Strukturno prilagođavanje je i tokom 2017. godine nastavljeno putem racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, pre svega kroz zabranu novog zapošljavanja, a nastavljeno je i umereno smanjenje broja korisnika penzija, usled sprovedene parametarske reforme penzionog sistema, što je uticalo na niže rashode za zaposlene i penzije od inicijalnog plana. Rashodi po aktiviranim garancijama niži su u odnosu na plan za 17,2%, najvećim delom usled poboljšanja likvidnosne pozicije JP "Srbijagas", koje samostalno otplaćuje deo duga. Javne investicije nisu bile realizovane u planiranom obimu što je delom uslovljeno promenom institucionalnog obuhvata budžeta jednog dela lokalnih samouprava, čime su kapitalni rashodi ostali izvan obuhvata opšte države, dok je s druge strane došlo do povećanja subvencija po istom osnovu. Nepovoljne vremenske prilike tokom prvog kvartala 2017. godine uticale su na manji obim javnih radova što do kraja godine nije moglo biti nadoknađeno. Sa druge strane ostali tekući rashodi su povećani u odnosu na budžetski plan, najvećim delom na lokalnom nivou.

3. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2018. godinu

Fiskalni suficit opšte države u 2018. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće 0,6% BDP i biće za 1,2% BDP bolji od planiranog. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i rezultata opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni rezultat bolji za 60 mlrd dinara od prvobitno planiranog. U obzir su uzeta najnovija makroekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja tokom 2018. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija prihoda i rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom.

Procenjeni primarni fiskalni suficit od 2,7% BDP u 2018. godini je i dalje jedan od osnovnih faktora koji utiče na smanjenje učešća javnog duga u BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su prethodne mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. Sa druge strane, povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga već su obezbedili smanjenje apsolutnog nivoa izdataka za kamate, kao i njihovog učešća u BDP. Time je stvoren prostor za određeni obim fiskalne relaksacije koji neće ugroziti osnovne srednjoročne ciljeve fiskalne politike.

Fiskalni rezultat opšte države u periodu od 2015. do 2018. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Nakon zaustavljanja rasta učešća javnog duga u BDP tokom 2015. godine i početnog pada u narednoj godini, u 2017. i 2018. godini ostvarena je značajna redukcija učešća javnog duga u BDP. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga bude smanjeno sa 68,8% BDP, koliko je iznosilo u 2016. godini, na 54,4% BDP na kraju 2018. godine. Ukupni i primarni suficit u ovom periodu predstavljaju najznačajniji faktor koji je uticao na smanjenje učešća javnog duga u BDP. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu deluju u suprotnom pravcu, planirana putanja fiskalnog rezultata obezbeđuje dalje smanjenje javnog duga u BDP.

Povoljniji fiskalni rezultat u 2018. godini, u odnosu na budžetski plan, rezultat je, pre svega, boljeg ostvarenja javnih prihoda. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 70,7 mlrd dinara, pri čemu je značajno bolja realizacija kod prihoda od poreza na dobit, socijalnih doprinosa i pojedinih kategorija neporeskih prihoda. Projekcija rashoda revidirana je takođe naviše, u nešto manjem iznosu, ali sa značajnijim pozitivnim izmenama u strukturi. Povećani su kapitalni izdaci, u odnosu na plan, zbog znatno boljeg izvršenja, a smanjene kamate usled neostvarivanja određenih ukalkulisanih rizika. Ove promene su pozitivne jer utiču na produktivnost javnih rashoda u funkciji stvaranja uslova za dalji ekonomski rast. Ostale kategorije javnih rashoda su zadržane na približno istom nivou, izuzev rashoda za kupovinu roba i usluga koje beleže rast usled ubrzane realizacije kod RFZO i lokalnih samouprava.

Doprinos pojedinačnih faktora korekciji fiskalnog rezultata u odnosu na plan za 2018. godinu, % BDP

Fiskalna kretanja u periodu januar-septembar 2018. godine odražavaju povoljne makroekonomske trendove, pre svega na tržištu rada, koji su doprineli boljoj naplati javnih prihoda. Na kraju septembra tekuće godine ostvaren je suficit na nivou opšte države u iznosu od 54,5 mlrd dinara, što je za 69,1 mlrd dinara bolje od plana. U ovom periodu, prema osnovnom planu, bio je predviđen deficit u iznosu od 14,6 mlrd dinara.

Tabela 5. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2018. godini, u mlrd dinara

 

plan 2018.

nova procena 2018.

razlika

%
promena

2018. nova procena, % BDP

JAVNI PRIHODI

2.014,9

2.085,6

70,7

3,5

41,1

Tekući prihodi

1.999,3

2.074,1

74,8

3,7

40,9

Poreski prihodi

1.776,0

1.816,7

40,7

2,3

35,8

Porez na dohodak građana

169,9

175,6

5,7

3,4

3,5

Porez na dobit pravnih lica

96,3

115,4

19,1

19,8

2,3

Porez na dodatu vrednost

503,4

505,0

1,6

0,3

10,0

Akcize

286,3

285,0

-1,3

-0,5

5,6

Carine

42,9

42,9

0,0

0,0

0,8

Ostali poreski prihodi

74,6

74,8

0,2

0,3

1,5

Doprinosi

602,6

618,0

15,4

2,6

12,2

Neporeski prihodi

223,3

257,4

34,1

15,3

5,1

Donacije

15,7

11,5

-4,2

-26,6

0,2

JAVNI RASHODI

2.046,9

2.057,6

10,7

0,5

40,6

Tekući rashodi

1.847,5

1.844,7

-2,8

-0,2

36,4

Rashodi za zaposlene

466,5

468,9

2,4

0,5

9,2

Kupovina robe i usluga

330,6

339,5

8,9

2,7

6,7

Otplata kamata

120,9

106,5

-14,4

-11,9

2,1

Subvencije

113,6

110,5

-3,1

-2,7

2,2

Socijalna pomoć i transferi

747,1

745,6

-1,5

-0,2

14,7

od čega penzije

527,0

528,3

1,3

0,2

10,4

Ostali tekući rashodi

68,8

73,7

4,9

7,1

1,5

Kapitalni rashodi

172,1

183,7

11,6

6,8

3,6

Neto budžetske pozajmice

6,3

9,2

2,9

46,0

0,2

Aktivirane garancije

21,0

20,0

-1,0

-4,8

0,4

Rezultat

-32,0

28,0

59,9

 

0,6

Rezultat u % BDP

-0,6

0,6

1,2

 

 

Izvor: Ministarstvo finansija

Kretanja na tržištu rada tokom 2018. godine, rast prosečnih zarada, zaposlenosti, i posledično rast potrošnje, uticali su pozitivno na prihode po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Rast isplaćene mase zarada tokom osam meseci 2018. godine od preko 9% u skladu je sa ostvarenim rastom prihoda od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade. Izuzimajući sezonska kretanja, mesečne stope rasta ovih prihodnih oblika beležile su stabilnu uzlaznu putanju. Do kraja 2018. godine procenjuje se ukupna naplata na nivou višem od prvobitnog plana za 21,1 mlrd RSD.

U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, tokom 2015. i 2016. godine, dok je tokom 2017. i 2018. godine efikasnost naplate stabilizovana na dostignutom nivou. Glavne determinante naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C-efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i faktori kao što su kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura potrošnje i spoljnotrgovinske razmene.

Bruto naplata PDV zabeležiće u 2018. godini rast od preko 8%, što je u okvirima rasta mase isplaćenih zarada i u manjoj meri prevazilazi očekivanja. Zarade nisu jedini izvor raspoloživog dohotka već su to i penzije, krediti, doznake, štednja, socijalna davanja, prihodi paušalnih obveznika, prihodi od turizma, tranzita itd. Kretanje bruto naplate takođe je, u dobroj meri, vođeno i izvoznom tražnjom i to preko domaće i uvozne komponente u realizovanom izvozu. Primetno je da značaj ostalih izvora dohotka, odnosno potrošnje u celini, postepeno raste. To su pozitivne promene koje ukazuju i na stepen otvorenosti domaće ekonomije. Sa druge strane tu leži i izvestan rizik po naplatu u budućem periodu ukoliko bi došlo do usporavanja ekonomske aktivnosti koja je pod uticajem eksternih faktora. Važnu grupu faktora koja deluje na bruto naplatu PDV čine i struktura potrošnje (efektivna poreska stopa) i efikasnost naplate (C-efficiency). Efektivna poreska stopa beleži blagi trend rasta, što između ostalog ukazuje da se struktura potrošnje povećava u korist proizvoda sa opštom PDV stopom. Imajući u vidu da se poreska politika u ovom domenu nije značajnije menjala u poslednjih pet godina, blagi rast efektivne poreske stope rezultat je povećanja životnog standarda stanovništva.

Projekcija prihoda od PDV nije promenjena u odnosu na budžetski plan za 2018. godinu. Neto prihod od PDV biće na nivou plana za 2018. godinu, dok će deo rasta bruto naplate iznad planiranog biti kompenzovan promenama u dinamici isplate PDV povraćaja. Jedan deo obaveza po osnovu PDV povraćaja je, po kalendaru i rokovima dospeća, isplaćen na početku 2018. godine. Ubrzanje isplate rezultat je povećane efikasnosti i bolje organizovane kontrole u ovom domenu.

Naplata prihoda od akciza je na nivou koji je bio planiran budžetom za 2018. godinu. I po visini i po strukturi, prihodi od akciza, uz manje oscilacije, u 2018. godini odgovaraju prvobitno procenjenim. Pretpostavke koje su korišćene prilikom projekcija su bile konzervativne i u ovom slučaju su se pokazale kao opravdane. Prihodi od akciza obuhvataju četiri glavne kategorije i to: akcize na naftne derivate, duvanske proizvode, električnu energiju i ostale (alkohol i kafa). Budžetska projekcija prihoda za 2018. godinu nije pretpostavljala rast potrošnje akciznih proizvoda, već se zasnivala na redovnom usklađivanju akciznog opterećenja.

Prihodi od carine beleže planiran rast, a njihova dinamika ne prati u potpunosti kretanje uvoznog PDV. Prihodi od carina, u slučaju da nema izmena u carinskim stopama, standardno prate kretanje uvoza i promene deviznog kursa. Međutim, tokom 2017. i 2018. godine stopa rasta prihoda od carina niža je od rasta uvoznog PDV. Dok uvozni PDV prati dinamiku uvoza i zavisi kako od obima, tako i od uvoznih cena i međuvalutnih odnosa, kod ocene kretanja prihoda od carina značajan faktor je i sama struktura uvoza. Naime, različiti trgovinski ugovori, režimi bescarinskog uvoza određenih kategorija roba, izmene carinske tarife i sl., kao i promena u strukturi uvoza, deluju na nivo naplate prihoda od carina. U prethodnom periodu došlo je do rasta uvoza robe na koju se ne naplaćuju carinske dažbine, pa je stoga odstupanje od ukupne stope rasta uvoza i stope rasta PDV znatno veće.

Projekcija poreza na dobit pravnih lica značajnije je povećana u odnosu na plan, te će naplata ovog poreskog oblika biti veća za 19 mlrd dinara. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog poreskog oblika.

Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2017. godini iznosila je 666,6 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2016. godinu za 24,7%. Dinamika uplate tokom prve polovine godine, kao i uplata po konačnom obračunu poreske obaveze u junu 2018. godine, ukazala je na to da će godišnji prihod znatno premašiti plan. Naplata poreza na dobit premašiće i ukupan prihod iz prethodne godine. Promene u stopi rasta profitabilnosti i naplati poreza na dobit pravnih lica proističu iz poreskog tretmana pojedinih kategorija rashoda i još uvek važećih poreskih olakšica, kao i od visine poreskih kredita i povraćaja koji se realizuju u periodu pre podnošenja završnih računa za prethodnu poslovnu godinu.

Neporeski prihodi su kategorija prihoda čiji je plan revidiran naviše u iznosu od 34,1 mlrd dinara. Prvobitna godišnja projekcija neporeskih prihoda za 2018. godinu sadržala je strukturni, tj. trajni deo neporeskih prihoda koji se odnosio na dividende budžeta i dobit javnih preduzeća u iznosu od 17 mlrd dinara. Revidirana je procena naplate neporeskih prihoda koji pripadaju republičkom budžetu u iznosu od 28,3 mlrd dinara zbog istovremeno bolje naplate redovnih neporeskih prihoda (takse, kazne i naknade) ali i zbog uplata dobiti JP EPS i EDB, naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, kao i uplata premija po osnovu emisije obveznica. Procena naplate neporeskih prihoda lokalnog nivoa vlasti je povećana zbog bolje naplate redovnih neporeskih prihoda, pre svega lokalnih taksi, dok značajnijih uplata jednokratnih prihoda na ovom nivou nije bilo. Za razliku od prethodnih perioda, tokom 2018. godine nije bilo metodoloških promena koje bi uticale na obuhvat neporeskih prihoda.

Prema novoj proceni javnih rashoda, ukupan nivo rashoda će biti viši za 10,7 mlrd dinara ili 0,5%. Promenjena je i struktura rashoda u odnosu na budžetski plan za 2018. godinu. Najveće smanjenje u odnosu na plan beleže rashodi za kamate, dok će kapitalni izdaci, rashodi za kupovinu roba i usluga i ostali tekući rashodi biti veći od planiranih. U periodu januar-septembar, javni rashodi rastu po stopi 8,3%, u odnosu na isti period 2017. godine, ali se do kraja 2018. godine očekuje usporavanje rasta, s obzirom na veću isplatu jednokratnih rashoda prošle godine u poslednjem kvartalu.

Realizacija rashoda za zaposlene je u skladu je sa planom. Prethodnih godina je nivo ovih rashoda značajno snižen smanjenjem zarada, racionalizacijom broja zaposlenih i kontrolom zapošljavanja tako da je trenutno učešće ukupnih zarada u BDP na nivou od 9,2%, dok su zarade bez doprinosa na teret poslodavca na nivou od 7,8% BDP. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavca do 7% BDP, međutim, čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko, s obzirom da je prosek ukupnih zarada na nivou Evropske unije oko 10% BDP.

Rashodi za kupovinu roba i usluga ostvariće se u nešto većem iznosu u odnosu na budžetski plan za 2018. godinu. Izvršenja ove kategorije rashoda biće veće od plana kod lokalnog nivoa vlasti, RFZO i JP "Putevi Srbije".

Značajne uštede u odnosu na budžetom planiran iznos beleže se kod izdataka za kamate. Kretanje ukupnog fiskalnog rezultata posredno deluje i na kretanje izdataka za kamate. Pored toga, na iznos kamata utiče i kamatni i rizik deviznog kursa za obaveze izražene u stranoj valuti. Prilikom planiranja izdataka za kamate svi navedeni rizici uzeti su u obzir. Bolji fiskalni rezultat uticao je i na niži nivo zaduživanja.

Izdaci za penzije su revidirani naviše zbog napuštanja kriznih mera koje su važile tokom programa fiskalne konsolidacije. Efekti ove mere u poslednja dva meseca 2018. godine iznose 6,6 mlrd dinara. Učešće rashoda za penzije u BDP trenutno se nalazi na nivou od 10,4% koji je održiv u srednjem roku.

Rashodi za subvencije će biti niži u odnosu na planirani iznos usled očekivano manjeg izdvajanja na nivou lokalnih samouprava.

Ukupna otplata po osnovu garancija i rashodi za budžetske pozajmice će odstupiti u odnosu na iznose planirane budžetom za oko 2 mlrd dinara. Ove dve kategorije se kreću različito u odnosu na planske iznose. Rashodi po garancijama niži su u odnosu na plan i to za 1 mlrd dinara, dok će budžetske pozajmice biti veće za oko 3 mlrd dinara.

Ostali tekući rashodi su povećani u odnosu na budžetski plan zbog otplate obaveze prema kompaniji "Mitilineos" koja se očekuje do kraja godine.

Tabela 6. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, januar-septembar, u mlrd dinara

 

I-IX 2017

I-IX 2018

I-IX stopa u %

JAVNI PRIHODI

1.451,3

1.537,6

5,9

Tekući prihodi

1.446,9

1.531,9

5,9

Poreski prihodi

1.270,0

1.341,7

5,6

Porez na dohodak građana

121,6

129,0

6,1

Porez na dobit pravnih lica

89,5

90,4

1,0

Porez na dodatu vrednost

356,1

375,6

5,5

Akcize

208,4

210,6

1,1

Carine

28,9

31,3

8,3

Ostali poreski prihodi

52,9

55,1

4,2

Doprinosi

412,7

449,7

9,0

Neporeski prihodi

176,9

190,2

7,5

Donacije

4,4

5,7

31,3

JAVNI RASHODI

1.369,2

1.483,1

8,3

Tekući rashodi

1.260,7

1.338,8

6,2

Rashodi za zaposlene

317,1

349,2

10,1

Kupovina robe i usluga

205,3

234,1

14,0

Otplata kamata

104,1

95,0

-8,8

Subvencije

67,5

69,8

3,3

Socijalna pomoć i transferi

526,1

544,9

3,6

od čega penzije

371,6

388,4

4,5

Ostali tekući rashodi

40,7

45,9

12,8

Kapitalni rashodi

77,2

122,5

58,6

Neto budžetske pozajmice

10,5

6,2

-41,1

Aktivirane garancije

20,7

15,6

-24,5

Fiskalni rezultat

82,1

54,5

 

Izvor: Ministarstvo finansija

Očekuje se realizacija javnih investicija u većem obimu od planiranog. Izvršenje kapitalnih rashoda za prvih devet meseci 2018. godine u odnosu na prethodnu godinu veće je za oko 60%. Kapitalni rashodi dostižu nivo od 3,6% BDP u 2018. godini, što je značajno poboljšanje u odnosu prethodni period.

Stanje docnji (preko 60 dana kašnjenja)* budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana septembra 2018. godine iznosilo je 2,6 mlrd dinara (oko 0,05% BDP), i nepromenjeno je u odnosu na kraj 2017. godine. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" kreirali su docnje u plaćanju od 1,4 mlrd dinara, dok je stanje docnji organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 1,2 mlrd.

---------------
* U skladu sa definicijom koja se koristi u za potrebe praćenja sprovođenja aranžmana sa MMF.

Tabela 7. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, preko 60 dana, u mlrd dinara

 

31.12.2017

30.9.2018.

Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"

1,4

1,4

OOSO

1,2

1,2

UKUPNO

2,6

2,6

Izvor: Ministarstvo finansija

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji anticipirati fiskalni stres u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

Vrednosti S0 indikatora i podindeksa za Republiku Srbiju u 2016. i 2017. godini ukazuju da načelno ne postoji kratkoročna opasnost od fiskalne nestabilnosti, kao i da nema izraženih rizika koji potiču iz sfera koje pokrivaju podindeksi. Drugim rečima, u posmatranom periodu ispod definisanih pragova našli su se celokupan kompozitni indikator kao i oba podindeksa.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen od strane Ministarstva finansija, bazira se na metodologiji Evropske komisije5

Uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija rezultirala je potpunim eliminisanjem rizika iz sfere fiskalnog podindeksa u 2017. godini, budući da nijedna od komponenti podindeksa ne premašuje definisani prag. Vrednost makro-finansijskog podindeksa zadržala je nepromenjenu vrednost i u ovoj sferi takođe načelno ne postoje izazovi koji dovode do fiskalnog rizika.

Analiza S0 indikatora ukazuje da su uklonjene kratkoročne pretnje fiskalnoj stabilnosti. Doslednim sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanjem makroekonomske i fiskalne stabilnosti u prethodnom periodu obezbeđen je prostor za dalju relaksaciju mera fiskalne politike i tokom 2018. godine.

Naziv varijable

Kriterijum

Prag

Signalna moć*

Vrednosti za
Republiku Srbiju, %

2015

2016

2017

Fiskalni podindeks

<

0,36

0,00

0,41

0,19

0,00

1. Fiskalni balans, % BDP

>

-9,61

0,07

-3,46

-1,19

1,10

2. Primarni balans, % BDP

>

0,23

0,13

-0,47

1,71

3,64

3. Ciklično prilagođeni balans, % BDP

>

-2,5

0,23

-2,95

-1,05

1,42

4. Stabilizujući primarni balans, % BDP

<

2,34

0,08

0,54

-0,37

-0,48

5. Bruto dug opšte države, % BDP

<

68,44

0,12

71,25

68,80

58,69

6. Bruto dug opšte države, mg. promena % BDP

<

8,06

0,12

3,88

-2,45

-10,11

7. Kratkoročni dug opšte države, % BDP

<

13,2

0,20

0,12

0,13

0,10

8. Neto dug opšte države, % BDP

<

59,51

0,20

71,25

68,80

58,69

9. Ukupne potrebe za finansiranjem, % BDP

<

15,95

0,26

14,93

13,17

10,65

10. Diferencijal kamatne stope i stope rasta BDP

<

4,8

0,08

1,17

-0,57

-1,26

11. Javni rashodi opšte države, mg. promena, % BDP

<

1,9

0,11

-2,31

-0,81

-1,54

12. Finalna potrošnja opšte države, mg. promena, % BDP

<

0,61

0,07

-1,41

-0,14

-0,12

Podindeks finansijske konkurentnosti

<

0,49

0,55

0,27

0,27

0,27

1. Međunarodna investiciona pozicija, neto, % BDP

>

-19,8

0,29

-95,51

-94,97

-97,14

2. Neto štednja domaćinstava, % BDP

>

2,61

0,33

26,52

24,57

24,80

3. Dug privatnog sektora, % BDP

<

164,7

0,18

47,67

44,52

43,45

4. Krediti privatnom sektoru, % BDP

<

10,7

0,37

2,04

1,31

1,00

5. Kratkoročni dug nefinansijskih institucija, % BDP

<

15,4

0,2

7,88

5,99

6,29

6. Kratkoročni dug domaćinstava, % BDP

<

2,9

0,21

1,70

1,10

1,27

7. Građevinarstvo, % BDV

<

7,46

0,22

3,70

3,90

4,10

8. Saldo tekućeg računa, trogodišnji pokretni prosek, % BDP

>

-2,5

0,34

-5,18

-4,11

-3,99

9. Realni efektivni kurs, trogodišnja promena, %

<

9,67

0,11

-2,73

-0,80

-8,40

10. Nominalni jedinični trošak rada, trogodišnja promena, %

<

7

0,18

0,90

-5,60

5,90

11. Stopa prinosa na državne HoV

>

0,59

0,37

4,55

5,00

2,01

12. BDP, realni rast

>

-0,67

0,1

0,76

3,30

2,00

13. BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći, % BDP SAD

>

72,7

0,22

24,62

25,20

25,35

S0 indikator

<

0,46

0,55

0,32

0,24

0,18

Izvor: Kalkulacija Ministarstva finansija

Na osnovu podataka Evropske komisije za zemlje EU za 2017. godinu i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, za 2016. i 2017. godinu zaključujemo da nijedna od posmatranih zemalja nije izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag. Pojedine zemlje se suočavaju sa fiskalnim odnosno makro-finansijskim izazovima, dok se Republika Srbija zajedno sa većinom zemalja EU i dalje nalazi unutar definisanih pragova S0 indikatora.

---------------
5 Detaljnija definicija S0 indikatora kao i opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu putem linka http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=8382 i izveštaju Evropske komisije "Fiscal Sustainability report 2015" 25, Januar 2016, 157-158.

Fiskalni podindeks i podindeks makro-finansijske konkurentnosti za zemlje EU i za Republiku Srbiju za 2015, 2016. i 2017. godinu

 

4. Fiskalne projekcije u periodu 2019-2021. godine

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni su na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP do 2021. godine i pad učešća javnog duga ispod 50% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2019. do 2021. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanje najnižih penzija i povećanje plata u javnom sektoru, te za smanjenje poreskog opterećenja rada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Tabela 8. Fiskalni agregati u periodu 2017-2021. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

Javni prihodi

41,5

41,1

39,9

39,2

38,7

Javni rashodi

40,4

40,6

40,4

39,7

39,2

Konsolidovani fiskalni rezultat

1,1

0,6

-0,5

-0,5

-0,5

Primarni konsolidovani rezultat

3,6

2,7

1,4

1,3

1,1

Dug opšte države

58,7

54,4

51,7

49,3

46,9

Realna stopa rasta BDP

2,0%

4,2%

3,5%

4,0%

4,0%

Izvor: Ministarstvo finansija

Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Glavni ciljevi fiskalne konsolidacije i programa sa MMF bili su upravo stabilizacija javnih finansija i smanjenje učešća javnog duga u BDP. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, doprineće daljem snižavanju duga.

Fiskalni rezultat i javni dug, % BDP

U narednom periodu deficit opšte države će se stabilizovati na nivou od oko 0,5% BDP, što je održivi nivo koji omogućava nastavak smanjenja javnog duga. Uz očekivane makroekonomske performanse, u narednom srednjoročnom periodu, nivo javnog duga bi trebalo da se spusti ispod 50% BDP. Dobri rezultati fiskalne konsolidacije omogućili su umerenu relaksaciju fiskalne politike, pre svega na rashodnoj strani, u vidu povećanja javnih investicija, ukidanja kriznih mera i povećanja plata i penzija, ali tako da se njihovo učešće u BDP ne povećava. Na prihodnoj strani glavna mera će biti smanjenje doprinosa za nezaposlenost što će smanjiti poresko opterećenje zarada. Proces restrukturiranja javnih i nekadašnjih društvenih preduzeća se nastavlja kako bi se smanjilo opterećenje javnih finansija i cele privrede. U slučaju povoljnih makroekonomskih i fiskalnih kretanja i ostvarivanja boljih rezultata stvoreni fiskalni prostor bi mogao da se iskoristi za dalje poresko rasterećenje privrede.

Projekcija prihoda u periodu od 2019. do 2021. godine izrađena je na osnovu:

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

- važeće i planirane izmene poreske politike;

- procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 9. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2017-2021. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

JAVNI PRIHODI

41,5

41,1

39,9

39,2

38,7

Tekući prihodi

41,3

40,9

39,6

38,9

38,5

Poreski prihodi

36,1

35,8

35,3

35,1

34,9

Porez na dohodak građana

3,5

3,5

3,5

3,5

3,5

Porez na dobit pravnih lica

2,4

2,3

2,2

2,1

2,0

Porez na dodatu vrednost

10,1

10,0

9,9

10,0

10,0

Akcize

5,9

5,6

5,4

5,1

4,9

Carine

0,8

0,8

0,9

0,9

0,9

Ostali poreski prihodi

1,5

1,5

1,4

1,3

1,3

Doprinosi

11,9

12,2

12,0

12,1

12,3

Neporeski prihodi

5,2

5,1

4,3

3,8

3,6

Donacije

0,2

0,2

0,3

0,3

0,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Deo budžetskog prostora od oko 0,4% BDP, odnosno oko 20 mlrd dinara, iskoristiće se za smanjenje poreskih i neporeskih davanja u 2019. godini. Na strani poreza smanjiće se doprinos za nezaposlenost. Umanjiće se obaveze uplate dela javnog sektora (republičkih i lokalnih javnih preduzeća) po osnovu smanjenja zarada, koje su se evidentirale kao neporeski prihod budžeta Republike.

Projekcija poreskih prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Porez na dohodak projektovan je na stabilnom nivou od oko 3,5% BDP tokom celog srednjoročnog perioda u skladu sa očekivanim efektima strukturnih i fiskalnih mera, politikom zarada u javnom sektoru i povoljnim kretanjima na tržištu rada, pre svega, zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru. Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Mere koje će uticati na nivo i oporezivanje zarada su smanjenje doprinosa za nezaposlenost i povećanje minimalne zarade. Stopa doprinosa za nezaposlenost će se smanjiti sa 1,5% na 0,75%, odnosno ukida se doprinos za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca. Smanjenje prihoda države po ovom osnovu iznosi oko 12 mlrd dinara, ali sa obzirom da se na nivou opšte države ostvaruju uštede po osnovu smanjenja bruto zarada, neto efekat na fiskalni rezultat je manji i iznosi oko 9 mlrd dinara ili 0,2% BDP. Sa druge strane, procenjuje se da će povećanje minimalne zarade nadoknaditi deo prihoda opšte države izgubljene po osnovu smanjenja doprinosa. Efekat povećanja minimalne zarade, na prihode države iznosi 6 mlrd dinara, s tim da je neto efekat na rezultat 5 mlrd dinara.

Drugi oblici poreza na dohodak su porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak itd., i prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti. U narednom periodu očekuje se da masa zarada raste brže od nominalnog BDP kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada, pre svega rasta zaposlenosti, te će i prihod po osnovu poreza na zarade rasti u smislu učešća u BDP. Ostali porezi na dohodak će rasti sporije tako da se očekuje stabilan nivo prihoda po osnovu poreza na dohodak. Kod poreza na zarade ključna je borba protiv sive ekonomije, s obzirom na znatan broj neprijavljenih radnika i isplate zarada "na ruke". U poslednjim godinama intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je značajno da se na ovom polju nastavi sa kontinuiranim angažmanom i u narednom periodu.

Smanjenje doprinosa za nezaposlenost uticaće na pad učešća doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u BDP u 2019. godini, nakon čega se očekuje postepeni rast. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika, te su posledice eventualnog povećanja fiskalne nediscipline najvidljivije kod ovog poreskog oblika.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2019-2021. godine zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu može biti neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja, kao i razlika u računovodstvenim i poreskim bilansima. U 2017. godini ostvarena je rekordna naplata poreza na dobit (2,4% BDP), uglavnom kao rezultat visoke profitabilnosti privrede u 2016. godini. Projekcija prihoda po ovom osnovu je konzervativna i ne uključuje prihode po osnovu ukidanja poreskih olakšica iz 2013. godine, koji se usled postojanja prelaznog perioda od nekoliko godina, sada efektuiraju. Planiranim izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđena je, između ostalog, i promena načina obračuna amortizacije osnovnih sredstava, koja se priznaje kao rashod u poreskom bilansu.

Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše stabilno učešće u BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. U narednom periodu veći značaj imaće i prihodi po osnovu potrošnje inostranih turista. Relaksacija fiskalne politike u domenu zarada u javnom sektoru i penzija takođe će doprineti rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Kao i kod poreza na dohodak građana, rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnost u njenom smanjenju.

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost dalo je određene rezultate u proteklom periodu. U ovom segmentu postoji prostor za dalja poboljšanja, kroz jačanje i modernizaciju poreske administracije.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU u skladu sa srednjoročnim planom postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji prirodan pad tržišta duvanskih proizvoda, u proseku od oko 3% godišnje. Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata smanjili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata iako se može očekivati da će ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje. Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na potrošnju električne energije. Za period 2019-2021. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od oko 17 mlrd dinara, uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene.

Prihodi od carina će se stabilizovati na nivou od 0,9% BDP u narednom periodu. Polazeći od projektovanog kretanja uvoza, deviznog kursa i potrošnje, kao i završetka procesa usklađivanja carinskih tarifa usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, očekuje se blago povećanje njihovog učešća u BDP, za 0,1 p. p. BDP, u odnosu na prethodni period.

Projektuje se blagi pad učešća u BDP ostalih poreskih prihoda. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani samo u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika.

Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,2% koliko je prihodovano u 2017. godini na 3,6% koliko se očekuje da će iznositi u 2021. godini. U narednoj godini predviđeno je smanjenje obaveze uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada za deo javnog sektora. Naime, fazno ukidanje kriznih mera odnosi se, pre svega, na one korisnike javnih sredstava, koji su imali obavezu uplate sredstava po ovom osnovu u budžet, i to na republička i lokalna javna preduzeća. Efekat ove mere se procenjuje na 8,5 mlrd dinara u 2019. godini. Preostali deo ovih obaveza će biti ukinut u 2020. godini, što će dovesti daljeg smanjivanja neporeskih prihoda. Drugi razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP je i isključivanje iz bazne 2018. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, prvenstveno se to odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine. Ovi neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ili pak prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom. Projekcija neporeskih prihoda uzima u obzir i donošenje Zakona o naknadama kojim će biti ukinute pojedine naknade, dok će kod pojedinih biti smanjene stope i iznosi, sa negativnim efektom na prihode, koji se procenjuje na 2 mlrd dinara.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA i IPARD fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat, s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Restriktivna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora koji će se, između ostalog, iskoristiti na rashodnoj strani, pre svega za relaksiranje politike plata i penzija i povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Socijalna komponenta budžeta će se poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Od 2019. godine plate i penzije će se stabilizovati u smislu učešća u BDP, što će biti još jedan od faktora koji će omogućiti pravedniju preraspodelu dohotka uz smanjenje pritiska na javne finansije.

Tabela 10. Ukupni rashodi u periodu 2017-2021. godine, % BDP

Opis

Izvršenje

Procena

Projekcija

2017

2018

2019

2020

2021

JAVNI RASHODI

40,4

40,6

40,4

39,7

39,2

Tekući rashodi

36,7

36,4

36,0

35,5

34,9

Rashodi za zaposlene

9,0

9,2

9,2

9,2

9,2

Kupovina robe i usluga

6,3

6,7

6,7

6,6

6,5

Otplata kamata

2,5

2,1

2,0

1,8

1,6

Subvencije

2,4

2,2

2,3

2,2

2,1

Socijalna pomoć i transferi

15,1

14,7

14,4

14,3

14,2

od čega penzije

10,5

10,4

10,4

10,4

10,4

Ostali tekući rashodi

1,3

1,5

1,3

1,2

1,2

Kapitalni rashodi

2,8

3,6

4,0

4,0

4,1

Neto budžetske pozajmice

0,3

0,2

0,1

0,1

0,1

Otplata po osnovu garancija

0,6

0,4

0,2

0,1

0,1

Izvor: Ministarstvo finansija

U 2019. godini, jedan deo fiskalnog prostora biće iskorišćen za povećanje zarada u sektoru opšte države, i to u iznosu od 33 mlrd dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, neto efekat na fiskalni rezultat iznosiće 20 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP na 9% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada u BDP 7,8%. Prosečan nivo zarada na nivou opšte države u EU je oko 10% BDP, tako da je sa učešćem ukupnih troškova zarada od oko 9,2% BDP Republika Srbija znatno ispod proseka EU. U prethodnom periodu, započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada u javnom sektoru, koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata zaposlenih u javnom sektoru. Primena novog reformisanog sistema plata u javnom sektoru počeće 2020. godine.

Izdaci za robe i usluge će se postepeno smanjivati u srednjoročnom periodu u smislu učešća u BDP (6,5% BDP).

Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Dobri rezultati u prethodnom periodu smanjili su potrebe za zaduživanjem što je dovelo do promene trenda kretanja kamata. U 2021. godini nivo rashoda za kamate će pasti na 1,6% BDP.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Tokom 2018. godine ukinut je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uz povećanje ukupnih primanja penzionera sa nižim penzijama za 5,0%, u odnosu na isplaćenu penziju za septembar 2018. godine. Efekti ovih mera u 2019. godini su veći ukupni rashodi za penzije u iznosu od 40 mlrd dinara. U narednom srednjoročnom periodu, projektovano je stabilno učešće rashoda za penzije od 10,4% BDP. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 15,1% BDP, koliko je iznosilo u 2017. godini, na 14,2% BDP u 2021. godini.

Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućilo bi povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi, pre svega poljoprivredi i malim i srednjim preduzećima, i koje bi dovele do ubrzanja privrednih aktivnosti. Cilj je da se subvencionisana sredstva preusmere ka razvojnim programima u privredi i poljoprivredi. Upravo je zbog početka korišćenja sredstava iz IPARD programa predviđen jednokratni skok učešća subvencija u BDP u 2019. godini.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije udruženjima, političkim strankama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio između 1,3% i 1,5% BDP, a do 2021. godine učešće ovih rashoda u BDP će opadati.

U 2018. godini značajno je poboljšana efikasnost izvršenja javnih investicija. Kapitalni rashodi su povećani za 0,8% p. p. BDP u odnosu na 2017. godinu zahvaljujući otpočinjanju nove faze infrastrukturnih projekata. U narednom srednjoročnom periodu svi napori biće usmereni na dostizanje prihvatljivog i poželjnog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu, što predstavlja 4% BDP. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvorio se fiskalni prostor koji će delom biti iskorišćen za povećanje investicija. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita.

Nivo budžetskih pozajmica i otplate duga po osnovu garancija je dobar pokazatelj uspeha fiskalne konsolidacije. Ukupno učešće ove dve kategorije u BDP svedeno je na 0,6% BDP u 2018. godini. Do kraja 2021. godine ovi izdaci će biti minimalni, sa učešćem do 0,2% BDP.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da te kompanije nisu mogle samostalno da ih izvršavaju. Ovi rashodi su predstavljali veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. U 2017. godini ovi rashodi su značajno sniženi, a planom otplate predviđeno je da će od 2021. godine ovi rashodi iznositi samo oko 0,1% BDP.

Strukturne mere za unapređenje stabilnosti i održivosti javnih finansija6

Nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, podržanih trogodišnjim Aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF, Republika Srbija je u julu ove godine sklopila novi aranžman - Instrument za koordinaciju politika - PCI (Policy Coordination Instrument), u trajanju od 30 meseci, kojim je predviđen nastavak sprovođenja institucionalnih i strukturnih reformi.

Programom je predviđeno očuvanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, uz nastavak smanjenja učešća javnog duga i sprovođenja mera koje će podsticati privredni rast, pre svega rast javnih investicija. Poreskim merama motivisaće se dalje zapošljavanje i investicije, uz pojednostavljenje poreskih postupaka i smanjenje broja parafiskalnih nameta. Monetarna politika će i ubuduće podržavati ekonomsku aktivnost ne dovodeći u pitanje održavanje postignute stabilnosti cena kao primarnog cilja NBS, uz dalje jačanje procesa dinarizacije i očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa. U finansijskom sektoru, gde su postignuti izvanredni rezultati u smanjenju nivoa problematičnih kredita, nastaviće se aktivnosti na njihovom daljem smanjivanju, uz rešavanje određenih problema finansijskih institucija (banaka u državnom vlasništvu, državnih razvojnih agencija, itd). Strukturne i institucionalne reforme u narednom srednjoročnom periodu imaće za cilj unapređenje poslovnog okruženja, što doprinosi uspešnijem procesu pristupanja zemlje EU. Ove reforme fokusiraće se na restrukturiranje državnih preduzeća, finansijskih institucija i javne uprave, kao i na dalje smanjenje sive ekonomije.

U narednom periodu očekuje se nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je zadržavanje rashoda za zaposlene na održivom nivou, uz adekvatnu strukturu zaposlenih, kako bi se obezbedio veći kvalitet pruženih usluga. U narednom srednjoročnom periodu akcenat je na strukturnim merama, koje bi preko optimizacije broja zaposlenih s jedne strane, i uspostavljanja novog sistema plata u sektoru države, s druge strane, doprinelo povećanju efikasnosti i kvalitetu pruženih javnih usluga.

Proteklih godina usvojeni su brojni zakoni i podzakonski akti kako bi se precizno odredio obuhvat i broj zaposlenih u javnom sektoru. Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih je krovni zakon kojim se definiše maksimalan broj stalno zaposlenih lica na institucionalnom nivou. Na snazi je i Vladina Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Ovaj sistem je doprineo smanjenju broja zaposlenih, ali bilo je i određenih problema u pogledu obezbeđenja adekvatne strukture zaposlenih i nesmetanog funkcionisanja pojedinih delova javnog sektora. U narednom periodu, imajući u vidu fiskalna ograničenja, dizajniraće se fleksibilniji sistem koji će optimizovati strukturu zaposlenih u javnoj upravi i ograničiti zapošljavanje u javnim preduzećima.

U cilju smanjenja različitih oblika budžetske podrške javnim i državnim preduzećima nastavlja se sa reformama najvećih javnih i državnih preduzeća. Smanjenje budžetske podrške ovim preduzećima podrazumeva: a) ograničenje direktnih i indirektnih subvencija, b) striktno ograničenje u izdavanju garancija za nove kredite i v) jačanje odgovornosti i transparentnosti u poslovanju ovih preduzeća, uključujući i kontrolu i smanjenje docnji u plaćanjima, naročito prema JP EPS i JP "Srbijagas". Za sledeću godinu se planira izrada strategije kojom će biti obuhvaćen integrisani pristup nadgledanju i praćenju poslovanja državnih i javnih preduzeća, procesa njihove finansijske konsolidacije, restrukturiranja, dezinvestiranja i mera za poboljšanje upravljanja i institucionalnog okvira.

Status preduzeća iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju rešava se kroz postupak stečaja ili privatizacije. Do septembra 2018. godine proglašen je stečaj za preko 310 preduzeća, dok je 54 privatizovano od kraja 2014. godine. Oko 34.800 zaposlenih iz 336 preduzeća primilo je otpremnine. Neophodno je da se nađe rešenje za još oko 90 preduzeća sa gotovo 39.000 zaposlenih.

Za preduzeća, koja čine strateške kompanije iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, rešenje se nalazi ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj. U septembru je završen postupak privatizacije PKB, koji je prodat kompaniji "Al Dahra" iz UAE, za 105 miliona evra. Za metalurški kompleks RTB Bor je izabran strateški partner - kineski "Ciđin majning grup" koji je ponudio milijardu i 260 miliona dolara, plus 200 miliona dolara za pokrivanje tekućih dugova RTB, uz obavezu da sačuva postojeći broj radnika. Uz podršku Svetske Banke razvija se akcioni plan za JP PEU "Resavica", koji obuhvata pronalaženje rešenja za zatvaranje ekonomski neodrživih rudnika i plana racionalizacije, što će smanjiti subvencije koje se isplaćuju iz budžeta. HIP Petrohemija se nalazi pred tenderskim postupkom za privatizaciju. HIP Azotara se, nakon neuspelih pokušaja da se pronađe strateški partner, nalazi pred stečajnim postupkom, dok će za MSK Kikinda biti raspisan treći tender za privatizaciju.

Za određeni broj kompanija u državnom vlasništvu se traže strateški partneri ili drugi modeli privatizacije, odnosno sprovođenje unapred pripremljenih planova reorganizacije (UPPR), dok je za "Aerodrom Nikola Tesla", potpisan ugovor o koncesiji sa francuskom kompanijom "Vinci Airports", u trajanju od 25 godina, kojim se koncesionar obavezuje da plati 501 milion evra, investira 732 miliona evra i plaća varijabilnu godišnju taksu.

Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore. Reformske aktivnosti u okviru različitih podsistema upravljanja javnim finansijama (UJF) obuhvaćene su Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. godine (Program RUJF).

Informacioni sistem izvršenja budžeta - ISIB - je deo sistema upravljanja javnim finansijama koji obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor u sastavu Ministarstva finansija. Razvoj ovog sistema će omogućiti praćenje svih indirektnih korisnika centralnog nivoa vlasti. U sistem su uključeni direktni korisnici javnih sredstava, pravosudni organi, a od ove godine i indirektni korisnici Ministarstva kulture i informisanja i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji nisu bili deo prethodnog sistema (FMIS). U narednoj godini se očekuje uključenje institucija socijalne zaštite tako da će, nakon toga, van sistema biti još samo indirektni korisnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Finansijski planovi fondova socijalnog osiguranja će i dalje sadržati podatke o svojim indirektnim korisnicima.

Oblast upravljanja javnim finansijama kojoj je ozbiljno posvećena pažnja i na čijem se unapređenju radi je upravljanje javnim investicijama. Jačanjem okvira upravljanja javnim investicija intenziviraju se novi infrastrukturni projekti i podiže kvalitet postojeće infrastrukture. Kapitalni projekti, odnosno projektni krediti su postali sastavni deo budžeta. U aprilu 2018. godine usvojen je Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, kojim je uspostavljen nacionalni okvir za planiranje i kojim su definisani Plan razvoja i Investicioni plan. Kako bi se unapredio okvir upravljanja javnim investicijama, u skladu sa preporukama tehničke pomoći MMF, a na osnovu Uredbe o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata, biće usvojen pravilnik u kojem će se nalaziti kraći prikazi studija izvodljivosti za velike i strateške infrastrukturne projekte, biće osnovana Komisija za kapitalne investicije i biti izmenjena pomenuta Uredba, kako bi u planiranje bila uključeni i projekti koje finansira IPA i koji se finansiraju na osnovu bilateralnih sporazuma Republike Srbije i drugih država.

Javno-privatna partnerstva (Public-Private Partnerships - PPP), kao specifičan vid saradnje države i privatnog sektora zahtevaju posebnu pažnju i oprez, stoga će Ministarstvo finansija ubuduće vršiti procenu svih predloga s gledišta analize troškova i koristi i podele rizika. Zakonom o izmenama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama uvedeno je da je za JPP vrednosti od preko 50 miliona evra, pre nego što Vlada uzme predlog u razmatranje, potrebna saglasnost Ministarstva finansija. Do kraja godine biće usvojene dodatne izmene i dopune zakona u cilju ograničavanja ukupne fiskalne izloženosti i obezbeđivanja konkurentnosti tenderskog postupka.

Akcioni plan transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine usvojen u decembru 2017. godine definiše strateške smernice i vremenske rokove u kojim će biti sprovedene aktivnosti potrebne za stvaranje moderne poreske uprave, koja će, uz korišćenje savremenih elektronskih procesa pružiti bolju i sveobuhvatniju uslugu poreskim obveznicima i bolju kontrolu i naplatu prihoda, odnosno pospešiti borbu protiv sive ekonomije, zajedno sa reformom i modernizacijom inspekcijskog nadzora. Akcionim planom je definisano organizaciono razdvajanje osnovnih aktivnosti od onih koje se smatraju sporednim, s tim da se osnovne aktivnosti obavljaju u manjem broju organizacionih jedinica nego što je to bio slučaj do sada, odnosno da se izvrši konsolidacija osnovnih aktivnosti. Uz pomoć spoljnih konsultanata koji su angažovani da analiziraju poslovne procese i resurse koje oni zahtevaju, biće razvijena adekvatna organizaciona struktura i menadžment. Stručni konsultanti će takođe pomoći u upravljanju projektima i dizajnu adekvatne strukture zaposlenih. U drugoj fazi implementacije reforme će biti usmerene na informacione sisteme, odnosno na njihov razvoj i modernizaciju. Posebna pažnja će se posvetiti smanjenju prosečnog vremena za povraćaj PDV, uz primenu načela opreznosti, kako bi se mogućnosti prevara svele na minimum. Vreme potrebno za povraćaj PDV biće značajno smanjeno nakon unapređenja softvera za upravljanje PDV.

Poboljšanje kvaliteta i transparentnosti nacionalne statistike se vrši kroz unapređenje sveobuhvatne, pravovremene i automatske razmene podataka između nadležnih institucija. U aprilu 2018. godine objavljena je lista institucija koje čine sektor opšte države, kao i ostale sektore, u skladu sa Evropskim sistemom računa (ESA) 2010 i GFSM 2014, na osnovu čega će RZS (u saradnji sa Ministarstvom finansija i NBS) regularno dostavljati podatke u Prošireni opšti sistem diseminacije podataka (e-GDDS). U okviru međunarodnog projekta unapređenja sistema nacionalnih računa i obračuna bruto domaćeg proizvoda, RZS usvojio je preporuke i pozitivna iskustva evropskih statistika koji se odnose na obračune najvažnijih makroekonomskih agregata.

---------------
6 Detaljniji prikaz strukturnih reformi po prioritetnim oblastima biće sastavni deo Programa ekonomskih reformi u periodu 2019-2021.

Poređenje sa prethodnim programom

Srednjoročni fiskalni okvir nije značajno promenjen u odnosu na prethodni dokument7. Srednjoročni cilj je ostao godišnji deficit na nivou od 0,5% BDP kao održivi deficit koji omogućava smanjenje nivoa učešća javnog duga u BDP.

Tabela 11. Poređenje fiskalnih pokazatelja dva programa, u % BDP

 

2017

2018

2019

2020

2021

Fiskalna strategija 2018-2020.8

          

Prihodi

41,3

39,7

39,0

38,2

-

Rashodi

40,6

40,3

39,5

38,7

-

Rezultat

0,7

-0,6

-0,5

-0,5

-

Fiskalna strategija 2019-2021.

         

Prihodi

41,5

41,1

39,9

39,2

38,7

Rashodi

40,4

40,6

40,4

39,7

39,2

Rezultat

1,1

0,6

-0,5

-0,5

-0,5

Razlika

         

Prihodi

0,2

1,5

0,9

1,0

-

Rashodi

-0,2

0,3

0,9

1,0

-

Rezultat

0,4

1,2

0,0

0,0

-

Izvor: Ministarstvo finansija

Privredni rast u 2018. godini biće značajno iznad onog koji je očekivan Fiskalnom strategijom za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu. Ubrzana privredna aktivnost odrazila se na prihodnoj strani budžeta, pre svega kao rezultat rasta zaposlenosti i veće potrošnje. Pored toga, podizanju nivoa naplaćenih prihoda doprinos daju i povećana profitabilnosti privrede ali i nastavak aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije. Kako je došlo do strukturnog (trajnog) povećanja javnih prihoda, projekcija za naredni trogodišnji period je podignuta.

Na rashodnoj strani u 2018. godini izvršenje rashoda će biti nešto veće od planiranog i to uglavnom kao posledica snažnog rasta kapitalnih investicija. U narednom periodu očekuje se nastavak uspostavljene dinamike realizacije javnih projekata, te će fiskalni prostor nastao boljom naplatom poreskih prihoda u najvećoj meri biti iskorišćen za dodatno povećanje kapitalnih ulaganja.

Dinamika privrednog rasta koja je očekivana prethodnom Fiskalnom strategijom zadržana je u ovom srednjoročnom okviru.

---------------
7Fiskalna strategija za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu.
8 Iznosi su preračunati na osnovu revizije podataka serije BDP od 2015. do 2017. godine.

5. Fiskalni rizici

U prethodnoj deceniji Republika Srbija suočila se sa realizacijom brojnih rizika koji su ozbiljno ugrozili njenu fiskalnu poziciju. Finansijska kriza i recesija pogoršale su stanje javnih finansija, uzrokujući visoke deficite i ubrzan rast javnog duga. Globalna finansijska kriza, kao spoljni faktor, aktivirala je i unutrašnje rizike, te su otplate po osnovu garantovanih kredita, izvršenja sudskih odluka, rešavanja pitanja državnih finansijskih institucija i preuzimanje obaveza javnih preduzeća u javni dug, dodatno pogoršali fiskalnu poziciju. Republika Srbija se u 2014. godini suočila i sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra9.

Kao srednjoročni cilj fiskalne politike Vlada je definisala nizak i održiv deficit od 0,5% BDP, koji obezbeđuje dalje smanjenje javnog duga. Kako je u prethodnom trogodišnjem periodu uspešno sproveden program fiskalne konsolidacije, obezbeđena stabilnost javnih finansija i smanjeno učešće javnog duga, kao cilj fiskalne politike u narednom periodu definisano je održanje fiskalne stabilnosti, uz sprovođenje mera koje bi pružile podršku privrednom rastu. Posebna pažnja mora se posvetiti upravljanju fiskalnim rizicima čija realizacija može ugroziti ostvarenje postavljenog srednjoročnog cilja fiskalne politike.

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Na spoljašnje rizike, poput prirodnih katastrofa ili globalnih finansijskih kriza, Vlada ne može da utiče, ali moguće je definisati izlazne strategije koje bi ublažile njihovo dejstvo (očuvanje stabilnosti u dobrim vremenima kako bi u uslovima recesije ili krize fiskalna politika imala prostora za adekvatan odgovor, osiguranje u slučaju prirodnih katastrofa i sl.). Unutrašnji rizici, odnosno njihova materijalizacija posledica su aktivnosti u javnom sektoru, te se na verovatnoću njihove realizacije može uticati odlukama i politikama Vlade.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge, pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Ministarstvo finansija ima vodeću ulogu u upravljanju fiskalnim rizicima. Kao ključna institucija za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno planiranje, formulaciju i upravljanje budžetom, Ministarstvo finansija mora imati i vodeću ulogu u uspostavljanju institucionalne i zakonske strukture, te izgradnji kapaciteta neophodnih za upravljanje fiskalnim rizicima. Osnovana je organizaciona jedinica za upravljanje fiskalnim rizicima u Ministarstvu finansija koja će raditi na jačanju zakonske regulative i metodološkog okvira, izgradnji kapaciteta, te razvijanju tehničkih alata i modela neophodnih za praćenje i procenu fiskalnih rizika. Konačno, rezultat ovih aktivnosti biće identifikacija i procena rizika i predlaganje izlaznih strategija, kao pomoć Vladi u očuvanju stabilnosti javnih finansija što je ključni cilj fiskalne politike i jedan od osnovnih preduslova za dinamičniji privredni rast.

---------------
9 http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Kancelarija-za-pomoc-poplavljenih-podrucja-infograf-15-04-2016-srb.pdf

Makroekonomske pretpostavke i osetljivost fiskalnih agregata

Odstupanja makroekonomskih pretpostavki od osnovnog scenarija mogu dovesti do odstupanja fiskalnih agregata od projektovanog nivoa.

Negativni scenario koji u narednom periodu podrazumeva pad privredne aktivnosti ili manji rast, doveo bi do značajnog smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljnotrgovinske razmene. U tom slučaju došlo bi do manjih prihoda, i posledično većeg deficita, ukoliko se ne bi išlo na dodatno prilagođavanje na rashodnoj strani. U skladu sa ocenama osetljivosti fiskalnog balansa, svaka promena realnog rasta za 1 p. p. BDP dovodi do promene fiskalnog rezultata od oko 0,36% BDP. U slučaju da se u narednom trogodišnjem periodu ostvare niže stope realnog rasta BDP (po 1 p. p. manje prosečno godišnje) od planiranih, kumulativno povećanje fiskalnog deficita bi iznosilo preko 50 mlrd dinara.

Inflacija je osnovna determinanta opšte makroekonomske stabilnosti. Usled modifikacije fiskalnih pravila o indeksaciji plata i penzija, u narednom periodu inflacija će u manjoj meri opredeljivati kretanje ukupnog nivoa rashoda, nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Što se tiče prihodne strane uticaj inflacije na indirektne poreze može biti kratkoročno povoljan, ali usled neminovnog prilagođavanja realnog nivoa potrošnje taj efekat se gubi ukoliko je nivo dohotka ograničen. Sličan kratkoročni efekat ima i devizni kurs. Pojedine prihodne stavke se usklađuju godišnje sa inflacijom (uglavnom neporeski prihodi i visina pojedinih akciznih stopa), pa sa te strane postoji određeni rizik, ali usled niskih projektovanih vrednosti inflacije on nije visok. Inflacija sa druge strane može indirektno da utiče na visinu deficita i javnog duga. U slučaju da se kreće značajno iznad targetiranih vrednosti, tokom procesa usklađivanja relevantnih kamatnih stopa, može doći do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Sa druge strane indeks potrošačkih cena velikim delom utiče na kretanje ukupnog deflatora BDP, samim tim i na visinu nominalnog BDP, kao imenioca učešća deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Na izdatke za kamate, osim visine i strukture javnog duga utiču i faktori kao što su devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu. S obzirom na nepredvidivost kretanja pojedinih varijabli, moguće je povećanje potrebnih sredstava za kamate u narednom periodu. Kamatna politika koju vode određene međunarodne institucije (FED, ECB itd.) može uticati na opšti nivo kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, što za Republiku Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju predstavlja dodatni fiskalni rizik.

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu10 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug11. Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija dala su rezultate te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjuje. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 7,6% u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2017. godine. Učešće ovih obaveza u javnom dugu opada i u tekućoj godini, te na kraju septembra 2018. godine one čine 6,5% ukupnog javnog duga. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14% u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine.

---------------
10 Zakon o javnom dugu "Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15.
11 Definicija duga, prema kriterijumima iz Mastrihta, između ostalog, različito tretira izdate garancije, u odnosu na definiciju javnog duga prema domaćem zakonodavstvu. U javni dug (dug opšte države) ulaze, prema kriterijumima iz Mastrihta, samo aktivirane garancije. Domaće zakonodavstvo, po ovom pitanju ima konzervativniji pristup, i sve izdate garancije uključuje u javni dug.

Učešće indirektnog duga u ukupnom javnom dugu Republike Srbije, u %

Na kraju 2017. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 1,8 mlrd evra, odnosno 4,6% BDP. Stanje duga po ovom osnovu smanjeno je za oko 380 miliona evra u odnosu na kraj 2016. godine. Do septembra tekuće godine stanje duga po garancijama smanjeno je za dodatnih 200 miliona evra.

Tabela 12. Stanje duga po osnovu izdatih garancija u mil. evra

Korisnik

30.9.2018.

JP Srbijagas

JP Putevi Srbije

AD Železnice Srbije

AD Infrastruktura Železnice Srbije

AD Srbija Kargo

AD Srbija Voz

Air Serbia a.d. Beograd

Galenika a.d.

AD Elektromreža Srbije

JP Elektroprivreda Srbije

RTB Bor

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore

JP Jugoimport - SDPR

FIAT d.o.o.

Aerodrom "Nikola Tesla"

JAT Tehnika d.o.o.

JP Emisiona tehnika i veze

Jedinice lokalne vlasti (gradovi i opštine)

UKUPNO

105,7

339,1

223,1

41,8

9,6

1,2

6,7

6,8

37,3

403,0

65,9

8,1

15,2

49,2

5,2

3,7

13,4

227,7

1.562,6

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Ukupna planirana otplata po osnovu garantovanih kredita u 2018. godini iznosi 29 mlrd dinara. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija12. Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta13. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

---------------
12 Otplata po osnovu garancija iz republičkog budžeta je u rashode uključena po gotovinskoj osnovi. Međunarodni standardi, koji se zasnivaju na obračunskoj osnovi, u rashode uključuju ceo iznos preostalog duga, u momentu aktiviranja garancije, dok se sama otplata duga po tom osnovu tretira kao finansijska transakcija.
13 Deo rashoda po osnovu otplate po garancijama za JP "Putevi Srbije" ne uključuje se u rashode budžeta, jer je ovo preduzeće deo sektora opšte države, te su rashodi koji su finansirani garantovanim kreditima bili deo rashoda opšte države u momentu trošenja sredstava, dok se sama otplata tretira kao finansijska transakcija ("ispod crte").

Otplata duga po osnovu aktiviranih garancija, mlrd dinara

Tabela 13. Ukupno plaćene obaveze po osnovu garancija po korisnicima, mlrd dinara

Korisnik

2017

2018 (do 30.9)

Glavnica

Kamata

Ukupno

Glavnica

Kamata

Ukupno

JP Srbijagas

21,8

0,7

22,5

11,1

0,2

11,3

JP Putevi Srbije

4,3

1,6

6,0

3,9

1,4

5,3

Železnice Srbije a.d.

4,2

0,7

4,8

3,1

0,5

3,5

JAT

1,2

0,6

1,9

0,7

0,0

0,7

Galenika a.d.

1,0

0,6

1,6

0,7

0,0

0,7

Lokalna samouprava

0,4

0,0

0,4

0,0

0,0

0,0

Železara Smederevo

0,4

0,0

0,4

0,0

0,0

0,0

RTB Bor

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Drugi korisnici

0,1

0,0

0,1

0,1

0,0

0,1

UKUPNO

33,5

4,2

37,7

19,5

2,1

21,6

Izvor: Ministarstvo finansija

Realizacija rashoda po osnovu otplate po garancijama do kraja 2018. godine biće na nivou plana. Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u budžetu za 2018. godinu iznosi 29 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 21 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama.

Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Godišnjim budžetom za 2018. godinu planirano je izdavanje garancija najviše do 58,6 mlrd dinara i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata.

Tabela 14. Plan izdavanja garancija u 2018. godini

Red. broj

 

Iznos u dinarima

Originalna valuta

Iznos u originalnoj valuti

I

Evropskoj banci za obnovu i razvoj

 

 

 

1.

Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd - (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1)

3.651.000.000

EUR

30.000.000

2.

Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd - (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2)

2.677.400.000

EUR

22.000.000

 

Ukupno:

6.328.400.000

EUR

52.000.000

II

Nemačkoj razvojnoj banci (KfW)

 

 

 

1.

JP "Elektroprivreda Srbije" - Program za obnovljivu energiju - Vetropark Kostolac

9.736.000.000

EUR

80.000.000

2.

AD "Elektromreža Srbije" - Transbalkanski koridor Obrenovac-Bajina Bašta/Bajina Bašta-Pljevlja (Crna Gora)-Višegrad (Bosna i Hercegovina)

8.519.000.000

EUR

70.000.000

 

Ukupno:

18.255.000.000

EUR

150.000.000

III

Poslovnim bankama

     

1.

JP "Srbijagas" - Izgradnja razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin (II faza)

2.434.000.000

EUR

20.000.000

2.

JP "Srbijagas" - Izgradnja gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom

8.519.000.000

EUR

70.000.000

3.

JP "Elektroprivreda Srbije" -Odsumporavanje TENT B

15.821.000.000

EUR

130.000.000

 

Ukupno:

26.774.000.000

EUR

220.000.000

IV

Izvozno-uvoznim bankama

     

 

Češka eksportna banka

     

1.1.

JP PEU"Resavica" - Glavni rudarski projekat eksploatacije ležišta uglja istočnog polja jame RMU "Soko"

1.217.000.000

EUR

10.000.000

 

Ukupno:

1.217.000.000

EUR

10.000.000

V

Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj

     

1.

"Infrastruktura železnice Srbije" a. d. - Izgradnja stanične zgrade železničke stanice Beograd Centar - Faza II

6.030.000.000

KWD

18.000.000

 

Ukupno:

6.030.000.000

KWD

18.000.000

 

UKUPNO:

 

EUR

432.000.000

 

 

58.604.400.000

KWD

18.000.000

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje i struktura javnog duga po osnovu indirektnih obaveza, te rastući budžetski troškovi po osnovu garancija ukazuju da postoje određeni fiskalni rizici koji se mogu materijalizovati u narednih nekoliko godina. U narednim godinama takođe je planirana otplata po osnovu garancija, ali sa opadajućim trendom tako da njihovo učešće u BDP opada sa 0,4% BDP u 2018. godini na 0,1% BDP u 2021. godini. Zahvaljujući preduzetim merama u prethodnom periodu, kao i pregovorima sa domaćim poslovnim bankama u kojima su snižene kamatne stope po osnovu garantovanih obaveza JP "Srbijagas" i "Galenika" a.d., smanjena je izloženost srpskih javnih finansija prema ovom riziku14.

Strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

---------------
14 Evro denominovani krediti rezidualne ročnosti ispod dve godine od 18. novembra 2016. godine imaju kamatnu stopu 1,75% + tromesečni Euribor; evro denominovani krediti rezidualne ročnosti iznad dve godine od 18. novembra 2016. godine imaju kamatnu stopu 2,75% + tromesečni Euribor; krediti denominovani u američkim dolarima od 18. novembra 2016. godine imaju kamatnu stopu 3,00% + tromesečni USD Libor.

Javna preduzeća

Poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite javnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet.

Javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede koji zapošljava oko 71 hiljadu ljudi. Javna preduzeća se osnivaju kao društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, usvojenim u februaru 2016. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr.).

Ključni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2017. godini

Ukupan kapital republičkih javnih preduzeća na kraju 2017. godine iznosio je 1.673 mlrd dinara, dok je kao krajnji rezultat ostvarena neto dobit u iznosu od 23,7 mlrd dinara.

Tabela 15. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća*, mlrd din.

Opis

2016.

2017.

Ukupna imovina

2.714

2.731

Sopstveni kapital

1.680

1.673

Ukupni prihodi

517

517

Neto dobitak

4,4

23,7

Subvencije

29,6

28,6

Subvencije, bez JP Putevi Srbije

22,5

21,7

Prinos na sopstveni kapital (ROE), u %

0,3%

1,4%

Prinos na ukupna sredstva (ROA), u %

0,2%

0,9%

Subvencije, % ukupnih prihoda

5,7%

5,5%

Izvor: Finansijski izveštaji za 2016. i 2017. godinu

Poslovanje republičkih javnih preduzeća je dodatno unapređeno u 2017. godini. Javna preduzeća su, zbirno posmatrano, ostvarila neto dobit u iznosu od 23,7 mlrd dinara, što je veliki napredak poredeći sa dobiti u iznosu od 4,4 mlrd dinara u 2016. godini. Uticaj na bolju profitabilnost imale su i obračunske kategorije prihoda i rashoda, pre svega pozitivne kursne razlike, ali i niži troškovi obezvređenja potraživanja od kupaca, što je rezultat poboljšane naplate, posebno kod Srbijagasa.

Najveći doprinos pozitivnom poslovanju JP dao je rezultat JP "Srbijagas" koji je u 2017. godini ostvario dobit u iznosu od 16,7 mlrd dinara. Na drugom mestu je EPS grupa sa 6,4 mlrd dinara dobiti, a na trećem "Jugoimport SDPR" sa 3,1 mlrd dobiti.

U 2017. godini subvencije su, izražene u procentu ukupnih prihoda, na nešto nižem nivou u odnosu na prethodnu godinu i čine 5,5% ukupnih prihoda javnih preduzeća. Određene subvencije imaju kapitalni karakter kao što su subvencije za JP "Putevi Srbije", u iznosu od 6,3 mlrd dinara, koje su namenjene rekonstrukciji putne infrastrukture.

Najveći gubitak u 2017. godini zabeležen je kod JP "Putevi Srbije" u iznosu od 8,1 mlrd dinara. Kako su putarine povećane početkom 2017. godine, to je uticalo na veće prihode od prodaje kod ovog preduzeća i, posledično, na manji gubitak u odnosu na 2016. godinu (-11,6 mlrd dinara). Najveći generator gubitka kod ovog preduzeća su visoki troškovi amortizacije (11,6 mlrd dinara u 2017. godini). Izuzimajući ove troškove preduzeće bi završilo 2017. godinu sa pozitivnim rezultatom15.

---------------
15 U tabeli 16. su prikazana JP prema rezultatu poslovanja u prvoj polovini 2018. godine. U tom periodu JP Putevi Srbije ostvaruju neto dobitak, jer preduzeće troškove amortizacije knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu.

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2018. godini

U 2018. godini je nastavljen pozitivan trend poslovanja republičkih javnih preduzeća, zbirno posmatrano. Ukupan neto rezultat utvrđen u prvoj polovini godine je dobit u iznosu od 15,1 mlrd dinara. Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije", jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu.

Tabela 16. Osnovni pokazatelji poslovanja JP na dan 30.06.2018. god, u mlrd dinara

Pokazatelji poslovanja

2016.

2017.

01.01-30.06.2018.

Poslovni prihodi

450,1

455,6

232,5

Poslovni rashodi

396,6

423,8

206,1

Poslovna dobit

53,4

31,8

26,4

Neto dobit

4,4

23,7

15,1

Troškovi zarada*

113,7

115,7

52,5

Operativni novčani tok (neto)

53,8

38,3

20,6

Broj JP koja su ostvarila dobit

27

28

25

* Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

Izvor: Finansijski izveštaji za 2017. godinu i kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2018. godinu

U prvoj polovini godine dobit ostvarilo je 25 preduzeća u ukupnom iznosu od 18,1 mlrd dinara. Ovaj rezultat je nešto niži od plana u ovom periodu (19,2 mlrd dinara).

Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu ima JP "Srbijagas", koje je ostvarilo neto dobit u iznosu od 6,8 mlrd dinara. Na drugom mestu je EPS Grupa sa ostvarenom dobiti od 4,4 mlrd dinara, dok je JP "Jugoimport - SDPR" ostvario dobit u iznosu od 2,4 mlrd dinara.

Tabela 17. Javna preduzeća koja su ostvarila neto dobit u periodu 1.1-30.6.2018. godine, u hilj. dinara

Preduzeće

Realizacija
2017. godina

Plan
1.1-30.6.2018.

Realizacija
1.1-30.6.2018.

JP Srbijagas

16.723.376

6.483.947

6.765.385

JP Elektroprivreda Srbije (EPS Grupa)

6.387.625

5.458.106

4.394.060

JP Jugoimport SDPR

3.133.648

334.607

2.358.033

Elektromreža Srbije a.d.

3.024.346

425.550

1.316.780

JP Pošta Srbije

2.233.538

118.287

1.158.106

JP Skijališta Srbije

167.840

415.228

571.691

JP Srbijašume

444.893

315.984

449.091

JAT-Tehnika d.o.o.

2.140

10.794

252.713

JP Putevi Srbije

-8.052.730

5.399.545

241.998

DIPOS d.o.o.

113.577

9.311

125.992

Državna lutrija Srbije d.o.o.

208.865

6.652

114.629

JP Transnafta

236.745

50.025

84.522

Koridori Srbije d.o.o.

0

0

58.974

JP Službeni glasnik

127.818

57.516

54.305

Železnice Srbije a.d.

3.587.217

-232.100

43.878

Prosvetni pregled d.o.o.

23.210

10.049

21.021

JP NP Kopaonik

16.296

5.753

18.104

JP NP Fruška Gora

8.967

15.125

16.509

JP Nuklearni objekti Srbije

1.270

156

12.126

Srbija Kargo a.d.

461.725

277.844

8.413

JP NP Đerdap

13.217

3.146

6.685

JP Mreža most Beograd

8.526

250

4.191

JP NP Tara

18.667

1.120

1.210

Park Palić d.o.o.

332

-59

1.061

Metohija d.o.o.

1.410

4.144

941

Ukupno

28.892.518

19.170.979

18.080.418

Izvor: Finansijski izveštaji za 2017. godinu i kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2018. godinu

U prvoj polovini tekuće godine jedanaest preduzeća je ostvarilo neto gubitak u ukupnom iznosu od 3 mlrd dinara, što je nešto bolji rezultat od planiranog u ovom periodu (-3,9 mlrd dinara).

Tabela 18. Javna preduzeća koja su ostvarila neto gubitak u periodu 1.1-30.6.2018. godine, u hilj. dinara

Preduzeće

Realizacija
2017. godina

Plan
1.1-30.6.2018.

Realizacija
1.1-30.6.2018.

Infrastruktura Železnice Srbije16

-1.989.916

-2.029.928

-1.290.009

JP PEU Resavica

-2.210.940

-1.169.107

-953.087

Srbija Voz a.d.

-638.171

-552.267

-373.381

JP Zavod za udžbenike

-290.038

-43.849

-205.408

JP za skloništa

-117.925

-69.795

-48.139

JP Emisiona tehnika i veze

7.898

2.334

-36.934

JVP Srbijavode

26.352

-52.132

-29.454

JP Stara planina

-22.980

3.301

-12.673

Park prirode Mokra gora d.o.o.

110

1.511

-4.000

Rezervat Uvac d.o.o.

1.060

1.710

-3.754

Tvrđava Golubački grad d.o.o.

285

0

-2.327

Ukupno

-5.234.265

-3.908.222

-2.959.166

Izvor: Finansijski izveštaji za 2017. godinu i kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2018. godinu

U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća ("Železnice Srbije" a.d., "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbija Voz" a.d., "Srbija Kargo" a.d., JP EPS i JP "Srbijagas"). Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama - MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja.

JP "Elektroprivreda Srbije". Plan optimizacije broja zaposlenih za period 2016-2019. godine, izrađen uz pomoć Svetske Banke, uspešno se sprovodi. Uz pomoć Svetske Banke i EBRD sagledavaju se mogućnosti daljeg unapređenja upravljanja kompanijom u pogledu menadžmenta, sistema planiranja i nabavki. Planirano je da se kompanija transformiše u akcionarsko društvo, kao i da se sagledaju ostale mogućnosti za dalji razvoj u cilju poboljšanja performansi kompanije i obezbeđenja profesionalnog menadžmenta.

JP "Srbijagas". Nakon izmena u organizacionoj strukturi kompanije čime su osnovani posebni organizacioni delovi koji se bave transportom i distribucijom gasa, sproveden je plan prodaje imovine koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti, dok se za preduzeća koja su bila glavni dužnici (HIP Azotara, HIP Petrohemija i MSK Kikinda) još uvek traži trajno rešenje, čime bi se smanjio rizik od gomilanja dugova i potreba za intervencijama iz budžeta Republike. U prethodnom periodu stepen naplate potraživanja je značajno poboljšan. Do kraja ove godine, u skladu s novom metodologijom, predloženom od strane Svetske Banke, biće usvojen plan kapitalnih ulaganja. Cilj ovih mera je poboljšanje finansijskog položaja JP "Srbijagas", postavljanje kompanije na održiv put, kako bi postepeno bila napuštena praksa da se dug preduzeća servisira iz budžetskih sredstava.

Železnička preduzeća17. U toku je sprovođenje Plana za reformu železnice 2016-2020. godine, koji obuhvata korporativnu reorganizaciju, racionalizaciju postojećeg broja zaposlenih, optimizaciju infrastrukture i njenu obnovu, kako bi ovaj strateški značajan sistem ponudio što veći kvalitet transporta robe i putnika. Plan racionalizacije broja zaposlenih je u najvećem delu sproveden u prethodne dve godine, a u narednom periodu nastaviće se kroz proces prirodnog odliva i kontrolu zapošljavanja. U prethodnom periodu, takođe, došlo je do obustave saobraćaja na oko 1.100 kilometara pruga koje su van eksploatacije ili su označene kao nerentabilne, što će bitno uticati na finansijske performanse kompanije. S druge strane, pokrenuti su značajni infrastrukturni projekti na međunarodnim železničkim koridorima i modernizacija voznih sredstava.

---------------
16 "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. je smanjila gubitak za 35% u odnosu na isti period prethodne godine i 36,5% u odnosu na planirane vrednosti. Navedeni rezultat preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije" je uslovljen, prvenstveno, bilansnom pozicijom: Gubitak poslovanja koji se obustavlja, u iznosu od oko 760 miliona dinara, a usled neophodnog računovodstvenog iskazivanja aktivnosti demontaže pruge Mala Krsna - Velika Plana, u okviru projekta rekonstrukcije "severnih deonica“ saobraćajnog koridora H iz ruskog kredita. Poslovna promena je nastala prethodnih godina, ali je adekvatna dokumentacija tek u 2018. godini, dostavljena na knjiženje. Nakon utvrđivanja praga materijalnosti, veći deo ovog iznosa biće do kraja 2018. godine proknjižen na gubitak ranijih godina.
17 "Železnice Srbije" a.d., "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbija Voz" a.d. i "Srbija Kargo" a.d.

Uplata dobiti u budžet Republike

Uplata dobiti od strane javnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju značajan deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Tabela 19. Neto dobit JP uplaćena u budžet, u mlrd dinara

 
 

2017.

2018. (jan-sep.)

Uplata dobiti u budžet

7,9

13,1

% od ukupnih prihoda budžeta Republike

0,7

1,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Prihodi budžeta po osnovu uplate dobiti javnih preduzeća, kako redovne, tako i iz neraspoređene dobiti prethodnih godina, u 2017. godini iznosili su 0,7% ukupnih budžetskih prihoda18. Uplaćena dobit JP, zaključno sa septembrom 2018. godine iznosila je 13,1 mlrd dinara, odnosno 1,5% ukupnih prihoda budžeta.

Obaveza za javna preduzeća da uplate najmanje 50% dobiti ostvarene u prethodnoj godini propisana je i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Po ovom osnovu planirana je uplata u budžet u 2018. godini u iznosu od oko 5 mlrd dinara (ostatak planiranog iznosa od 15,5 mlrd odnosi se na dividende privrednih društava). Planirani iznos je premašen i u budžet je zaključno sa septembrom uplaćeno 13,1 mlrd dinara.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja javnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Početkom 2016. godine je usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji će ojačati strukturu upravljanja i odgovornost javnih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u JP EPS, JP "Srbijagas" i "Železnice Srbije" a.d., pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

---------------
18 Ukupno uplaćena dobit javnih preduzeća, javnih agencija i dividende društava kapitala, u kojim država ima vlasništvo, u 2017. godini, iznosila je 21,2 mlrd dinara. Ovde se zadržavamo na dobiti javnih preduzeća sa stanovišta sagledavanja fiskalnih rizika.

Državne finansijske institucije, bankarski sistem i osiguranje depozita

Pre perioda fiskalne konsolidacije Republika Srbija imala je značajne fiskalne troškove spašavanja državnih banaka. Ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru u periodu 2012-2015. godine iznosili su oko 900 miliona evra. To je iznos izdvojen za dokapitalizaciju banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena sredstva Agencije za osiguranje depozita).

Republika Srbija danas u bankarskom sektoru zemlje ima direktan udeo u kapitalu:

- Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd (74,5%),

- Komercijalne banke a.d. Beograd (41,74%),

- Jubmes banke a.d. Beograd (20,2%),

- Srpske banke a.d. Beograd (76,7%).

U cilju doslednog sprovođenja izlazne strategije i smanjenja fiskalnih rizika po ovom osnovu nastavljaju se reformske aktivnosti u oblasti državnih finansijskih institucija.

Banka Poštanska štedionica. Uz podršku Svetske banke nastaviće se sa sprovođenjem nove strategije za Banku Poštanska štedionica sa naglaskom na preusmeravanje poslovanja sa stanovništvom, preduzetnicima, mikropreduzećima i malim preduzećima; poboljšanje interne organizacije banke, korporativnog upravljanja i upravljanja rizikom; jačanje IT infrastrukture, kao i plan poslovanja za period 2018-2020. godine.

Komercijalna banka. Aktivnosti u vezi sa privatizacijom Komercijalne banke odnose se na raspisivanje poziva za dostavljanje Izjave o zainteresovanosti radi izbora Finansijskog savetnika za prodaju udela Republike Srbije u kapitalu te banke. Nakon izbora Finansijskog savetnika sledi naredna faza implementacije procesa privatizacije po donošenju odluke o pokretanju procesa privatizacije od strane Vlade.

Jubmes banka. Vlada je preporučila pokretanje postupka prodaje kapitala Jubmes banke, koje je u direktnom vlasništvu Republike Srbije, marta 2018. godine, shodno čemu su Ministarstvu finansija dostavljene izjave o zainteresovanosti. Za očekivati je da u najskorijem roku bude sprovedena deetatizacija ove banke.

Srpska banka. U skladu sa Vladinom strategijom za državne banke, pokrenut je postupak formiranja Stručne radne grupe za transformaciju Srpske banke u specijalizovanu finansijsku instituciju za pružanje svih vrsta finansijskih usluga i podrške namenskoj industriji Republike Srbije.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem19 sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive - BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a tokom 2017. se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Od donošenja pomenute strategije, usvojen je i izmenjen veći broj zakonskih i podzakonskih akata, unapređen je institucionalni kapacitet i sprovedene su brojne mere za lakši otpis i prenos nenaplativih potraživanja kroz donošenje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti (početak primene zakona - jun 2017) koji je, između ostalog, uveo novu profesiju - licencirane procenitelje vrednosti nepokretnosti i propisao obaveznu procenu koja se sprovodi u slučajevima koji se odnose na Zakon o hipoteci i Zakon o stečaju, kao i prilikom vršenja procena za potrebe kreditnih poslova koji su obezbeđeni hipotekom; obrazovanje stručnog odbora (stručno telo koje treba da doprinese uređenju i unapređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti) i donošenje Nacionalnih standarda, kodeksa etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja (u julu 2017) koji, između ostalog, definišu osnove procene vrednosti nepokretnosti, postupak vršenja procene, pretpostavke i činjenice od značaja koje se moraju uzeti u obzir prilikom izrade izveštaja procene, minimalni sadržaj izveštaja o proceni i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja; usvajanje izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit i Zakona o porezu na dohodak građana što je omogućilo relaksiraniju poresku politiku za odobravanje i otpis bankarskih potraživanja (kraj 2017); usvajanje amandmana na Zakon o stečaju kojima je skraćen stečajni postupak i poboljšan položaj osiguranih poverilaca (decembra 2017); pripremu studije o mogućnostima uvođenja bankrota privatnih pojedinaca i preduzetnika u Republici Srbiji (jula 2018) i drugo. Od preostalih aktivnosti, predviđenih ovom strategijom, izrađen je Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku koji se očekuje da formalno bude, radi usvajanja, upućen u Narodnu skupštinu do kraja tekuće godine.

Implementacija mera za rešavanje problematičnih kredita nastavlja da daje rezultate. Poslovne banke su, naime, i tokom drugog tromesečja 2018. godine nastavile sa aktivnostima u vezi sa rešavanjem problematičnih kredita, kada su otpisale 15 mlrd dinara, a licima van bankarskog sektora prodale problematične plasmane u iznosu od oko 6,3 mlrd dinara. Posmatrano od početka 2018. godine, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno na 6,5% u avgustu. Posle rekordnog smanjenja NPL pokazatelja u 2017. godini od 7,2 p. p., opadajući trend je nastavljen i u 2018. godini, uticavši da se učešće problematičnih kredita smanji tri i po puta od donošenja Strategije za njihovo rešavanje. Jačanje kapaciteta poslovnih banaka za rešavanje problematičnih kredita i dalji razvoj tržišta ovih kredita bili su među glavnim ciljevima Vladine strategije, a postignut napredak u tim oblastima potvrđuje i činjenica da su na smanjenje iznosa problematičnih kredita najviše uticali otpis i ustupanje ovih kredita.

Usvojeni su strateški i godišnji operativni planovi za Agenciju za osiguranje depozita, Rezolucija portfelja problematičnih plasmana, i razvijeni su unutrašnji kapaciteti za njihovo rešavanje, tako da Agencija za osiguranje depozita planira da ponudi na prodaju problematične kredite u dve faze od kojih bi prvi deo portfelja problematičnih kredita trebalo ponuditi na prodaju krajem 2019. godine, a drugi, veći, do kraja 2020. godine.

Osiguranje depozita je mehanizam očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu20 isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita Agencija naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osigurane sume u slučaju stečaja ili likvidacije banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od 2015. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava države za isplate po osnovu osiguranih depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora RS na kraju 2017. i tokom 2018. godine prikazuju stabilnu profitabilnost banaka. Bankarski sektor RS je u 2017. godini poslovao profitabilno, sa neto dobitkom pre oporezivanja u iznosu od 68,7 mlrd dinara, dok je u prva tri meseca 2018. godine ostvaren pozitivan neto dobitak pre oporezivanja u iznosu od 17,6 mlrd dinara, što je približno ostvarenom rezultatu u istom periodu prethodne godine (18,1 mlrd dinara).

Visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala, dodatno je uvećana, garantujući otpornost bankarskog sektora. Na kraju juna 2018. godine, prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosi 22,9%, (porast od 0,3 p. p. u odnosu na početak godine), što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8% i više nego dovoljno za pokriće svih rizika kojima je sektor izložen, što potvrđuju i makroprudencijalni stres testovi koje NBS redovno sprovodi.

---------------
19 Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama, kao i novi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Sa izmenom seta finansijskih zakona, nametnulo se i usvajanje dopune Zakona o ministarstvima.
20 Zaštićeni deponenti su: fizička lica (rezidenti i nerezidenti), preduzetnici (rezidenti), mikro, mala i srednja pravna lica (rezidenti).

Ostali fiskalni rizici

Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje ukoliko se realizuju mogu dovesti do fiskalnih troškova. Za pojedine rizike ne postoje sistematizovani podaci, ali imajući u vidu da su se pojedini ostvarili u bližoj prošlosti može se sagledati veličina njihovog uticaja na javne finansije. Samo njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u narednom periodu.

Postoje značajni fiskalni rizici po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni, naknadi štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu sudskih odluka u periodu 2009-2017. godine iz budžeta platila 64,8 mlrd dinara21. Dug vojnim penzionerima koji je preuzet u 2015. godini u iznosu od 10 mlrd dinara, iako po sudskoj odluci nije evidentiran na ovim računima, računovodstveno je tretiran kao otplata duga, dok je u izveštajima o fiskalnim agregatima opšte države raspoređen kao rashod za socijalnu zaštitu (penzije). Nezavisno od načina evidentiranja ovaj rashod predstavlja realizovan fiskalni rizik po osnovu sudskih presuda. Odluka međunarodnog suda u Strazburu obavezala je Republiku Srbiju da isplati javni dug po osnovu neisplaćene devizne štednje koju su državljane bivših republika SFRJ i državljani Republike Srbije položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. U realizovane fiskalne rizike čiji izvor predstavljaju sudske odluke spada i presuda međunarodnog arbitražnog suda, po kojoj je Republika Srbija dužna da plati 40 mil. dolara kao odštetu grčkoj kompaniji "Mitilineos". Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz presuda međunarodnog suda u Strazburu po osnovu tužbi radnika nekadašnjih društvenih preduzeća (za neisplaćene plate i doprinose).

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa obavezuje ulaganje u programe prevencije kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje štete nastale po tom osnovu. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra22. U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji sredstva za obnovu obezbeđivala su se iz budžetskih izvora, na svim nivoima vlasti, donacija, priloga i poklona, zaduživanjem, finansijskom pomoći EU i dr. Za obnovu su obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 220,7 mil. evra i oko 300 mil. američkih dolara sredstava iz kredita Svetske banke. Imajući u vidu stalno prisutne rizike od elementarnih nepogoda, smanjenje fiskalnih rizika koji mogu nastati po ovom osnovu podrazumeva ulaganje u preventivne programe. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i EU. Za realizaciju programa prevencije obezbeđeno je, do sada, 70 mil. evra.

---------------
21 Obuhvaćeni su rashodi na kontima: novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela i naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa.
22 http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Kancelarija-za-pomoc-poplavljenih-podrucja-infograf-15-04-2016-srb.pdf

6. Ciklično prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći23:

FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj.

Ciklično prilagođeni primarni deficit se ubrzano smanjuje uporedo sa kretanjem opšteg fiskalnog rezultata, a u 2016. godini ulazi u zonu suficita. Strukturni primarni bilans očišćen od jednokratnih faktora u 2017. godine beleži impozantnu pozitivnu vrednost. Strukturne promene u poreskom sistemu tokom 2012. i 2013. godine su počele da daju rezultate, čime je proces fiskalne konsolidacije suštinski i počeo. Naredna faza fiskalne konsolidacije, sprovedena tokom aranžmana sa MMF, sada sa naglaskom na strukturnom prilagođavanju na rashodnoj strani, značajno je popravila fiskalnu poziciju zemlje. Analizom i kvantifikacijom strukturnog primarnog bilansa mogu se izolovati, pre svega, jednokratni efekti na strani rashoda iako, u pojedinim godinama, nisu beznačajni i jednokratni efekti na prihodnoj strani. Strukturni primarni bilans ocenjen na ovaj način je efikasan alat za konačnu ocenu fiskalne pozicije, a posebno u periodu od 2014. do 2018. godine, kada je fiskalna pozicija značajno poboljšana. Analiza strukturnog primarnog bilansa omogućava sagledavanje uspeha programa konsolidacije, kao i kvantifikovanje mogućeg fiskalnog prostora za dalju relaksaciju fiskalne politike.

---------------
23 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626

Tabela 20. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2015-2021. godine, % BDP*

  
 

Proizvodni jaz

Fiskalni
bilans

Primarni fiskalni bilans

Ciklična komponenta
fiskalnog
bilansa

Ciklično
prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično
prilagođeni primarni fiskalni bilans

Strukturni primarni fiskalni bilans**

Karakter fiskalne politike - fiskalni impuls

2015.

-1,1

-3,5

-0,5

-0,4

-3,1

-0,1

0,6

-2,9

2016.

-0,7

-1,2

1,7

-0,2

-0,9

2,0

2,0

-2,0

2017.

-0,5

1,1

3,6

-0,2

1,3

3,8

3,7

-1,9

2018.

-0,1

0,6

2,7

0,0

0,6

2,7

2,6

1,1

2019.

0,4

-0,5

1,5

0,1

-0,6

1,3

1,3

1,4

2020.

0,5

-0,5

1,3

0,2

-0,7

1,1

1,1

0,2

2021.

0,6

-0,5

1,1

0,2

-0,7

0,9

0,9

0,2

* Za period 2019-2021. godine prikazane su projektovane vrednosti.

** Strukturni primarni bilans dobijen je isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Rezultati koji prikazuju promenu strukturnog primarnog deficita ne isključuju eksplicitno efekte povećanja efikasnosti naplate prihoda, pa se ocena strukturnog prilagođavanja u 2015. i 2016. godini delimično razlikuje od prethodno prikazanih efekata.

Izvor: Ministarstvo finansija

Mere koje su usvojene u prethodnom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije sprovedene u periodu od 2015. do 2017. godine, uticale su na značajno strukturno unapređenje fiskalne pozicije zemlje. U 2015. godini, proizvodni jaz dostiže relativno visoke negativne vrednosti koji se nakon toga smanjuju, a nakon 2018. godine proizvodni jaz se zatvara. Sa druge strane, negativan fiskalni impuls u 2016. i 2017. godini delimično je ublažen relaksacijom fiskalne politike u vidu povećanja penzija i dela zarada u javnom sektoru. Efekti mera u periodu od 2016. do 2018. godine, kao i očekivani efekti do 2021. godine, a koji se odnose na reforme javnog sektora, završetak procesa restrukturiranja i ukidanje pojedinih subvencija, imaju za rezultat trajne uštede na rashodnoj strani. Istovremeno, otvara se prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike, prvo na rashodnoj, a nakon toga i na prihodnoj strani. Ostvareni rezultat u 2018. godini i signifikantan primarni suficit daju prostor da se fiskalna politika relaksira, i to na način koji neće ugroziti održivost i opadajuću putanju duga. Predviđeni fiskalni deficit od 0,5% BDP u narednom periodu i dalje omogućava ostvarenje visokih nivoa primarnog suficita. Taj činilac će pored ubrzanja privrednog rasta preovlađujuće delovati na ubrzano spuštanje nivoa javnog duga u BDP.

Proizvodni jaz, stvarni, ciklično prilagođeni i strukturni fiskalni bilans u periodu 2015-2021. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2015-2021. godine*

* Za period 2019-2021. godine prikazane su projektovane vrednosti.

Izvor: Ministarstvo finansija

Negativan proizvodni jaz nije onemogućio uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije u periodu od 2014. do 2017. godine. Određeni unutrašnji i spoljni faktori su ublažili efekte fiskalne konsolidacije. Kao najvažniji faktori mogu se navesti: 1) značajno poboljšanje efikasnosti naplate poreskih prihoda, 2) naplata jednokratnih neporeskih prihoda koji su u velikoj meri neutralisali izdvajanja po osnovu jednokratnih rashoda, 3) relaksacija monetarne politike NBS, 4) uglavnom povoljno međunarodno okruženje (ekonomski rast spoljnotrgovinskih partnera, politika ECB, cene energenata) i 5) relativno niske vrednosti fiskalnih multiplikatora.

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2006-2018. godine

Izvor: Ministarstvo finansija

U periodu 2018-2021. godine fiskalni impuls je pozitivan jer je konsolidacija u prethodnom periodu stvorila značajan fiskalni prostor. Određeni minimalni stepen restriktivnosti potiče od daljeg poboljšanja efikasnosti naplate na centralnom i lokalnom nivou. Približavanje ostvarenih stopa rasta potencijalnom nivou, u sadejstvu sa ostvarenim fiskalnim rezultatima, u znatnoj meri smanjuje potrebu za restriktivnom fiskalnom politikom u budućnosti. I pored relativno niskih vrednosti fiskalnog multiplikatora određeni efekat pozitivnog fiskalnog impulsa na privredna kretanja će svakako postojati u narednom srednjoročnom periodu. Pažljivim dizajniranjem prihodne i rashodne politike u narednom periodu moguće je takav efekat i pojačati. Stvoreni fiskalni prostor može da se iskoristi i za simplifikaciju i ujednačavanje poreskog sistema, čime se dodatno unapređuje poslovno okruženje i stvara prostor za ubrzanje potencijalnog rasta.

7. Program za smanjenje duga

U skladu sa principom fiskalne odgovornosti, ukoliko dug opšte države pređe 45% BDP, Vlada je dužna da predloži mere kojima će se dug približiti ciljanom nivou i vratiti u održive okvire24. Istovremeno, Paktom za stabilnost i rast je propisana gornja granica učešća javnog duga u BDP od 60%, kao i obaveza za zemlje članice EU da zvaničnim dokumentom predstave kredibilan plan dostizanja propisanog nivoa zadovoljavajućom brzinom, ukoliko je ova granica prekoračena.

U periodu od 2008. do 2014. godine deficit opšte države je značajno povećan uz istovremeno eksplozivnu putanju rasta javnog duga, pri čemu je odnos duga i BDP više nego udvostručen. Mere fiskalne konsolidacije usvojene krajem 2012. i tokom 2013. godine delimično su ublažile ovaj trend, ali je nivo javnog duga i dalje značajno rastao. Smanjivanje primarnog deficita u periodu 2012-2014. godine nije bilo dovoljno da stabilizuje učešće nivoa javnog duga u BDP. Efekti prvog talasa fiskalne konsolidacije, koja se odnosila uglavnom na prihodnu stranu izostali su, usled povećanog obima sive ekonomije, karakterističnog u periodu nakon podizanja poreskih stopa. Na rashodnoj strani, visoke kamate i određeni jednokratni rashodi su dodatno pogoršavali fiskalnu poziciju.

Mere fiskalne konsolidacije započete krajem 2014. godine spustile su primarni deficit i usporile rast javnog duga već tokom 2015. godine. Do smanjenja javnog duga u BDP došlo je u 2016. godini, godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno aranžmanom sa MMF. U 2016. godini ostvaren je primarni suficit od 1,7% BDP, čime su se konačno stekli uslovi za pad učešća javnog duga u BDP. Nakon toga, u 2017. godini, ostvareni primarni fiskalni suficit od 3,6% BDP, dovodi do još značajnijeg pada učešća duga, za više od 10 p. p. BDP, na 58,7% BDP.

---------------
24 Javni dug u ovom dokumentu ne obuhvata dug po osnovu restitucije u skladu sa definicijom duga iz Zakona o budžetskom sistemu.

Primarni rezultat koji stabilizuje učešće duga u BDP i ostvareni, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Od 2016. godine prisutan je pozitivan primarni stabilizacioni jaz. Ovaj jaz se definiše kao razlika između ostvarenog primarnog rezultata i primarnog rezultata koji je neophodan da bi se stabilizovalo učešće javnog duga u tekućoj godini. Upravo u 2016. godini kad je putanja duga preokrenuta, stabilizacioni jaz beleži pozitivne vrednosti. Tokom 2017. i 2018. godine pozitivan jaz se povećava sa maksimalnom vrednošću u 2017. godini, upravo kada je i ostvareno najveće smanjenje učešća duga u BDP. U narednom periodu projektovane su pozitivne vrednosti ovog parametra, što dovodi do daljeg opadanja učešća duga ka zakonskoj granici od 45% BDP početkom 2022. godine.

Tokom 2018. godine nastavljeno je ubrzano smanjenje učešća javnog duga i predviđa se da će na kraju godine dostići nivo od 54,4% BDP. I pored značajnog nivoa fiskalne relaksacije tokom 2018. godine, nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP. Pozitivan primarni fiskalni rezultat uz delovanje povoljnih makroekonomskih tokova uticaće na smanjenje javnog duga za 4,3 p. p. BDP.

Primarni fiskalni rezultat, iako presudan, nije jedini faktor koji utiče na visinu javnog duga i stoga je neophodno konstantno sprovoditi mere koje dodatno unapređuju upravljanje i održivost javnog duga:

- ograničenje izdavanja novih garancija;

- ograničenje zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

- otkup jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

- identifikacija i bolje upravljanje fiskalnim rizicima.

U skladu sa fiskalnim pravilima neophodno je programom predvideti dinamiku spuštanja nivoa javnog duga na 45% BDP. Fiskalni okvir u periodu 2019-2021. godine, kojim je predviđena stabilizacija konsolidovanog fiskalnog deficita na 0,5% BDP, predstavlja osnovni scenario i sastavni je deo ovog programa za smanjenje javnog duga.

Zakonski predviđeno učešće javnog duga u BDP od 45% biće dostignuto 2022. godine. Uspeh programa strukturnog fiskalnog prilagođavanja omogućio je smanjenje učešća duga od 2015. do 2018. godine za blizu 17 procentnih poena BDP. Kako je fiskalnim pravilima predviđena granica duga od 45% BDP koja se dostiže već početkom 2022. godine, urađena je simulacija kretanja učešća u slučaju varijacije faktora koji utiču na dinamiku duga do 2026. godine.

Pretpostavke u osnovnom scenariju su:

- nakon ostvarenog suficita u 2018. godine kombinacijom mera na prihodnoj i rashodnoj strani u narednom periodu dolazi do relaksacije fiskalne politike čime se dostiže za trenutne uslove primereniji i održiv nivo fiskalnog deficita od 0,5% BDP u 2019. godini i njegovo održavanje u periodu nakon toga;

- sporiji rast fiskalnih prihoda u odnosu na nominalni BDP usled promene strukture privrede, jačanja investicione aktivnosti i rasta izvoza. Ovo važi pod uslovima da nema značajnijih promena u poreskoj politici i da se značajnije ne pogoršava obim sive ekonomije;

- izostanak neto prirasta izdatih garancija nakon 2019. godine;

- prosečna stopa realnog rasta BDP od 4% u dugom roku;

- godišnja inflacija od oko 3% prosečno u posmatranom periodu;

- realno nepromenjen kurs dinara;

- izostanak značajnih priliva od privatizacije u posmatranom periodu 2022-2027. godine. Eventualni veći privatizacioni prihodi smanjuju potrebu za finansiranjem i dodatno smanjuju učešće javnog duga.

Tabela 21. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2026. godine, % BDP

 

Osnovni scenario

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

2024.

2025.

2026.

Prihodi

41,5

41,1

39,9

39,2

38,7

38,5

38,3

38,1

37,9

37,7

Rashodi

40,4

40,6

40,4

39,7

39,2

39,0

38,8

38,6

38,4

38,2

Pad učešća rashoda

  

0,2

-0,2

-0,7

-0,5

-0,2

-0,2

-0,2

-0,2

-0,2

Fiskalni rezultat

1,1

0,6

-0,5

-0,5

-0,5

-0,5

-0,5

-0,5

-0,5

-0,5

Javni dug u BDP

58,7

54,4

51,7

49,3

46,9

44,8

42,9

41,0

39,3

37,6

BDP realni rast, %

2,0

4,2

3,5

4,0

4,0

4,0

4,0

4,0

4,0

4,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Osnovni scenario pretpostavlja da se nivo javnog duga spusti na oko 45% BDP u 2022. godini. Na grafikonu su prikazane simulacije alternativnih scenarija kretanja javnog duga, u zavisnosti od promena određenih pretpostavki u osnovnom scenariju. Radi boljeg poređenja, izvršena je varijacija samo jedne varijable, kao faktora rizika koji utiče na nivo duga.

Scenario "usporeni rast nakon 2021" podrazumeva prosečan realni rast BDP od oko 0,7% u posmatranom periodu, uz isti nivo fiskalnog deficita u odnosu na osnovni scenario. Ovo ne podrazumeva i isti nivo fiskalnog prilagođavanja jer je potrebna veća akomodacija na rashodnoj strani u situacijama kada se beleži niži privredni rast. Na kraju perioda javni dug prema ovom scenariju dostiže nivo od 43,6% BDP, što je ispod zakonske granice od 45%. Jedna od opasnosti koju nosi scenario produženog usporenog rasta, leži u tome što i pored održavanja nivoa fiskalnog deficita na niskom nivou, nivo javnog duga ne pada dovoljno brzo. Sa druge strane, usporeni rast, putem automatskih stabilizatora, produkuje više nivoe fiskalnog deficita, pa su neophodna veća smanjenja rashoda kako bi se zadržala opadajuća putanja učešća javnog duga. Prisutan je rizik ulaska u spiralu usporenog rasta i neophodnost za dodatnim merama štednje. I pored ovih rizika, scenario omogućava postepeno smanjenje učešća javnog duga i održavanje na nivou ispod 45%, pri ostalim datim pretpostavkama.

Poređenje različitih scenarija i uticaj na visinu javnog duga, % BDP

 

Izvor: Ministarstvo finansija

Scenario "fiskalna ekspanzija nakon 2021. godine" podrazumeva značajnije odstupanje od mera koje su vodile ka smanjenju fiskalnog deficita i dostizanje fiskalnog deficita od 3%. U ovom slučaju nivo učešća javnog duga stagnira. Javni dug ne dostiže zakonsku granicu od 45% u posmatranom periodu, a nivo ispod 60% održava se u celom posmatranom periodu, jer je i pored pogoršanja fiskalnih performansi i dalje prisutan primarni fiskalni rezultat koji omogućava stabilizaciju učešća duga pri datim stopama rasta BDP.

Scenario koji kombinuje manji realni rast BDP i podizanje nivoa fiskalnog deficita na 3% BDP ima najnepovoljniju putanju javnog duga. Pri tome jedino u ovom scenariju dug ima izrazitu rastuću putanju u periodu nakon 2022. godine, a učešće javnog duga počinje da ubrzava ka nivou od 60% na kraju posmatranog perioda.

Mere sprovedene u okviru aranžmana sa MMF i ostvarena fiskalna konsolidacija su omogućile znatno relaksiraniju poziciju u pogledu visine i dinamike kretanja učešća javnog duga u BDP u budućem periodu. Najvažnija pretpostavka bila je dostizanje primarnog fiskalnog suficita. U narednom periodu za stabilizaciju ili blago smanjenje učešća biće dovoljan i nizak primarni deficit.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2019. DO 2021. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makro-ekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Analizirajući moguće strategije zaduživanja, model Svetske banke MTDS ukazuje da struktura zaduživanja koja se zasniva na hartijama od vrednosti emitovanim u dinarima i evrima predstavlja najbolju opciju sa aspekta troškova (rizika). Strategija zaduživanja Republike Srbije koja je primenjivana u proteklih pet godina i koja se zasnivala na kombinaciji finansiranja iz tržišnih izvora najvećim delom i delimično iz koncesionalnih izvora finansiranja pokazala je da u situacijama kada se mogu obezbediti koncesionalni izvori finansiranja treba iskoristiti ta sredstva, jer se na taj način smanjuju troškovi finansiranja uz prihvatljiv rizik, čime se ostvaruje osnovni cilj upravljanja javnim dugom. Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike u poslednje tri godine dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti na istorijski minimum. Novi okvir analize mogućih strategija zaduživanja zasniva se na komparaciji strategije primenjivane u proteklih pet godina sa strategijama koje se zasnivaju isključivo na tržišnim finansijskim instrumentima denominovanim u dinarima i evrima.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga opšteg nivoa države u narednom periodu do 2021. godine na nivo od 46,9% BDP, pri čemu se u skladu sa Smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih šest godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna kuponska stopa dinarskih državnih hartija od vrednosti smanjena sa 12,4% koliko je iznosila na kraju septembra 2012. godine na 6,9% na kraju septembra 2018. godine.

Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti, jer će se razvojem ovog tržišta stvoriti jedan od neophodnih preduslova za povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije i smanjenje izloženosti javnog duga prema deviznom riziku.

Na kraju septembra 2018. godine ukupno stanje javnog duga opšteg nivoa države iznosilo je 2.875,6 mlrd dinara, odnosno 56,7% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 2.652,1 mlrd dinara, na indirektne obaveze 185,0 mlrd dinara, dok se 38,1 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne vlasti i 338,8 mil. dinara na negarantovani dug JP "Putevi Srbije".

Učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP,%

Tabela 22. Javni dug opšteg nivoa države Republike Srbije
u periodu kraj 2015. - 30. septembar 2018. godine

 

2015

2016

2017

2018/IX

Javni dug (u mlrd dinara)

3.072,3

3.110,8

2.790,5

2.875,6

Javni dug (u mil. evra)

25.260,1

25.194,3

23.554,0

24.283,2

Javni dug (u mil. dolara)

27.616,9

26.557,3

28.154,0

28.277,8

U prvih devet meseci 2018. godine primetno je smanjenje javnog duga centralnog nivoa vlasti po osnovu gotovo svih ino valuta u kojima je originalno denominovan, dok u dinarima postoji rast od 100,8 mlrd dinara, a skladu sa definisanim strateškim okvirom i težnjom da se smanji valutni rizik i dođe do rasta učešća duga u dinarima u ukupnom javnom dugu. Dug denominovan u američkim dolarima za prvih devet meseci 2018. godine se smanjio za 224,3 mil. američkih dolara i očekuje se značajan pad do kraja 2018. godine, nakon što bude otplaćena evroobveznica Srbija 2018 u iznosu od 1 mlrd američkih dolara. Dug denominovan u evrima je smanjen u istom periodu za 242,3 mil. evra.

Tabela 23. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu 2015 - 30. septembar 2018. godine, u milionima

 

2015

2016

2017

2018/IX

EUR

9.885,4

9.862,6

9.656,4

9.414,2

USD

8.934,6

8.861,4

8.181,3

7.956,9

RSD

668.939,4

639.844,1

632.485,6

733.316,2

CHF

173,2

146,4

129,6

120,7

Specijalna prava vučenja

760,2

713,1

665,8

626,1

Druge valute (u RSD)

16.613,5

40.270,4

56.843,9

78.054,6

U skladu sa težnjom da se smanji izloženost valutnom riziku, produži ročnost i nastavi sa razvojem novih instrumenata zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, osnovni izvor finansiranja u periodu 2015-2018. godine su emisije dinarskih hartija od vrednosti, što je uticalo na povećanje učešća javnog duga centralnog nivoa vlasti u dinarima sa 22,2% na kraju 2015. godine na 25,8% javnog duga Republike Srbije na kraju septembra 2018. godine, odnosno sa 668,9 mlrd dinara koliko je iznosio javni dug u dinarima na kraju 2015. godine na 733,3 mlrd dinara na kraju septembra 2018. godine.

Prema podacima od 30. septembra 2018. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je i dalje denominovan u evrima i iznosi 39,9%. Zatim su najviše zastupljeni američki dolar sa 28,2% i dinar sa 25,7%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 3,1% i ostalim valutama 3,2%. Zahvaljujući ostvarenom budžetskom suficitu tokom 2018. godine dospeće evroobveznice Srbija 2018 u decembru 2018. godine biće finansirano iz tekuće likvidnosti i emisija državnih obveznica na domaćem tržištu hartija od vrednosti, čime će doći do smanjenja učešća dolara u strukturi javnog duga i povećanja učešća pre svega dinara, ali i evra.

Valutna struktura duga opšteg nivoa države u periodu od 2015. do 30. septembar 2018. godine, %

 

Na dan 30. septembar 2018. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom - 80,8%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 19,2% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše su zastupljeni EURIBOR i LIBOR na evro koji čine 78,1%, zatim varijabilna kamatna stopa za specijalna prava vučenja 10% i LIBOR na američki dolar 5,9%, dok je učešće obaveza sa ostalim kamatnim stopama 6,1%.

Struktura kamatnih stopa duga opšteg nivoa države u periodu od 2015. do 30. septembra 2018. godine, %

Tokom 2018. godine došlo je do daljeg pada troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu dinarskih i evro denominovanih hartija od vrednosti zahvaljujući rastu kreditnog rizika zemlje odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i padu referentne kamatne stope NBS, koja trenutno iznosi 3,00%, čime je nastavljen trend započet u poslednjem kvartalu 2012. godine.

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih stopa na dinarske državne hartije od vrednosti u periodu 2014. - 30. septembar 2018. godine, %

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih stopa na evro denominovane državne hartije od vrednosti u periodu 2014. - 30. septembar 2018. godine, %

Pregled kretanja stope prinosa na evroobveznicu Srbija 2021, %

Tabela 24. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2021. godine (mlrd dinara)

 

2018 p

2019 p

2020 p

2021 p

Glavnica

478,5

396,0*

458,2

426,8

Kamata

106,9

102,9

102,0

106,5

Ukupno

585,4

498,9

560,2

533,3

U odnosu na javni dug na dan 30. septembra 2018. godine

20,6%

17,6%

19,7%

18,8%

* bez planiranih buy-back operacija

Tabela 25. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2021. godine (% učešća u BDP)

 

2018 p

2019 p

2020 p

2021 p

Glavnica

9,4%

7,3%

7,9%

6,8%

Kamata

2,1%

1,9%

1,7%

1,7%

Ukupno

11,5%

9,2%

9,6%

8,5%

Projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države u periodu 2018-2021. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2018-2021. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 45,7% BDP na kraju 2021. godine.

Tabela 26. Osnovna projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države do 2021. godine

 

2018 p

2019 p

2020 p

2021 p

Javni dug (centralni nivo vlasti)

2.721,2

2.749,1

2.803,0

2.866,1

Dug centralne države, u % BDP

53,6%

50,7%

48,1%

45,7%

Negarantovani dug lokalne vlasti, u % BDP

0,8%

1,0%

1,2%

1,2%

Dug opšte države, u % BDP

54,4%

51,7%

49,3%

46,9%

U 2018. godini se očekuje pad racija koji pokazuje učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP na 54,4%, dok se u 2019. godini očekuje dalji pad na 51,7%. U 2021. godini nakon nekoliko godina konstantnog pada očekuje se da ovaj racio bude na nivou od 46,9%, te bi skoro bio na nivou definisanom fiskalnim pravilima u Zakonu o budžetskom sistemu (do 45,0%). Predviđa se da će negarantovani dug lokalnog nivoa vlasti u narednom periodu biti na relativnom nivou od oko 0,8% BDP u 2018. godini do 1,2% BDP u 2020. i 2021. godini.

Stanje javnog duga prema kriterijumima iz Mastrihta

Važno je napomenuti da, prema nacionalnoj metodologiji, u stanje javnog duga ulaze direktne obaveze centralnog nivoa vlasti, kao i sve indirektne obaveze, odnosno garantovani dug u korist javnih preduzeća, lokalnih vlasti i drugih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija. U takvo stanje ulaze sve garancije, bez obzira da li će biti plaćanja po osnovu njih u narednom periodu.

S obzirom na to da je jedan od glavnih ekonomskih i političkih ciljeva Republike Srbije priključenje EU, kao preduslov se nameće usklađivanje domaće metodologije u skladu sa evropskim standardima. Iz tog razloga, stanje javnog duga se analizira redovno i na osnovu kriterijuma postavljenih Ugovorom u Mastrihtu, koji predstavlja sistematizovane smernice u cilju održivosti javnog duga i fiskalnog sistema, odnosno makroekonomske stabilnosti. Prema ovim kriterijumima, u stanje javnog duga treba uključiti, pored direktnih obaveza centralnog nivoa vlasti i negarantovani dug lokalnih vlasti, ali isključiti dug po osnovu direktnih i indirektnih obaveza za koje se od strane Republike (centralnog nivoa vlasti) ne vrše plaćanja.

Ovaj dug se meri po nominalnoj vrednosti koji je jednak ugovorenim iznosima duga koji Vlada treba da vrati kreditorima o roku dospeća, što znači da javni dug nije pod uticajem promene tržišnih prinosa i isključuje neplaćenu obračunsku kamatu.

Tabela 27. Struktura i projekcija stanja javnog duga prema Mastriht kriterijumu do 2021. godine (mlrd dinara)

 

2017.

30.9.2018.

2018 p

2019 p

2020 p

2021 p

Ukupne direktne obaveze

2.464,9

2.582,4

2.465,4

2.474,2

2.494,7

2.550,8

Garantovani dug

105,3

86,9

97,7

85,9

85,6

80,6

Ostali dug sektora države

0,4

0,3

0,3

0,3

0,0

0,0

Dug lokalne vlasti

67,0

65,0

67,0

79,1

93,4

96,9

Dug institucija socijalnog osiguranja

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Javni dug Republike Srbije

2.637,6

2.734,7

2.630,4

2.639,6

2.673,7

2.728,3

Javni dug Republike Srbije/BDP

55,5%

53,9%

51,8%

48,7%

45,8%

43,5%

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je da se osiguraju sredstva potrebna za finansiranje budžetskih izdataka, sa minimalnim troškovima finansiranja i prihvatljivim nivoom rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) potrebno je osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) potrebno je definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) potrebno je razvijati tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, kako bi razvijeno tržište pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) potrebno je omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom treba da bude podržana i konzistentna sa opštim Vladinim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu baziraće se na finansiranju izdataka budžeta Republike Srbije uglavnom putem emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala. Tržište državnih hartija od vrednosti je još uvek u razvoju i jedan od principa upravljanja javnim dugom je nužnost postojanja fleksibilnosti, kako bi finansiranje izdataka budžeta Republike Srbije bilo obezbeđeno. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenta finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Trenutna situacija upućuje na to da, uprkos čvrstoj odlučnosti ka razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, jedan deo finansiranja može biti obezbeđen na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kurseva dinar-evro i evro - američki dolar, te je iz tog razloga neophodno razmotriti i koristiti mogućnost hedžinga ukoliko se pozajmljivanje ne vrši u dinarima ili evrima.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Finansijski i fiskalni rizici mogu dovesti do rasta javnog duga većeg nego što ga predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

- povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

- ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

- produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

- nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

- korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

- nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

- nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

- emitovanje indeksiranih obveznica (indeksacija kamatnih stopa);

- nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

- permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

- adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

- sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

- korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

- davanje garancija i odobravanje novog duga lokalnim vlastima samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da lokalna vlast postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

- uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

- kreiranje novog informacionog sistema za praćenje javnog duga i operacija sa njim;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

- adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

- izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Uprava za javni dug je koristila kvantitativni pristup za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. Prilikom analiziranja troškova i rizika razmatraju se sve izvodljive alternative finansiranja. Udeo svakog instrumenta u ukupnim potrebama za finansiranjem u datoj godini određen je u skladu sa ciljevima Strategije.

U svrhu analize korišćeni su dole opisani instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti

- Zajmovi stranih vlada i međunarodnih finansijskih institucija - prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

- Domaći dug denominovan u evrima iskazan kroz dva instrumenta - državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu;

- Evroobveznica (eurobond) - emitovana u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti

Sve državne hartije od vrednosti denominovane u dinarima grupisane su u nekoliko grupa, i to: u kratkoročne državne zapise (sa rokovima dospeća do 53 nedelje), dvogodišnje, trogodišnje i dugoročne (petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje) državne obveznice.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Prilikom izrade srednjoročne strategije upravljanja javnim dugom za period 2019-2021. godine korišćene su kvantitativne analize troškova i rizika zasnovane na različitim scenarijima i projekcijama.

Polazi se od osnovnog scenarija koji se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima. Zatim, identifikovane su tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na dinare. Buduće tržišne stope mogu se izvesti analizom dostupnih predviđanja pariteta kupovne snage ili predviđanjem pariteta kamatnih stopa. Pretpostavljeno je kretanje kursa dinara u odnosu na evro i u odnosu na američki dolar u skladu sa makroekonomskim okvirom u posmatranom periodu i zadržan je relativno stabilan odnos evra i američkog dolara, kako bi se dobila čista slika datog efekta primenjenog šoka. U šokovima su testirani efekti promena tržišnih kamatnih stopa. Pristup za dinarske i evro kamatne stope zasniva se na stopama ostvarenim tokom 2018. godine.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su dodatne vrste scenarija - šokova.

Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15% u 2020. godini. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute.

Povećanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu za oko 2 p. p.

Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu do 3 p. p., a na domaćem tržištu do 4 p. p.

Kombinovani šok koji se odnosi na deprecijaciju dinara u odnosu na dolar 15% u 2020. godini i rast kamatnih stopa za oko 2 p. p.

Svaki od gore navedenih stres testova ili scenarija rizika je korišćen za pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2019-2021. godine

Optimalni izbor između troškova i rizika, na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model - MTDS, definisao je izbor osnovne strategije zaduživanja za naredni srednjoročni period. Analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja pokriva potrebe za finansiranjem emisijama državnih hartija od vrednosti najvećim delom iz dinara na domaćem finansijskom tržištu (70%), dok je ostatak obezbeđen iz emisije evra na domaćem finansijskom tržištu i iz koncesionalnih kredita.

Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljavaju se emisijom državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, u domaćoj valuti (50%) i stranoj valuti (50%). Ova strategija u odnosu na strategiju S1 nema finansiranje iz koncesionalnih kredita.

Strategija zasnovana na emisijama evroobveznica (S3): strategija S3, u odnosu na strategiju S1, predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama evroobveznica u evrima ročnosti pet i deset godina.

Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti.

Finansiranje izdataka budžeta Republike Srbije po svim strategijama vršiće se uglavnom putem emisija državnih hartija od vrednosti na međunarodnom i domaćem tržištu kapitala.

Poređenje alternativnih strategija

Kvantitativna analiza predstavlja učinke svake od četiri alternativne strategije zaduživanja, gde se na vertikalnoj osi nalazi učešće duga u BDP, odnosno troška kamata u BDP pri osnovnom makroekonomskom okviru, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa). Primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2021. godine.

Odnos duga i BDP na kraju 2021. godine

Odnos kamata i BDP na kraju 2021. godine

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom - strategija S3 ima relativno najveću izloženost riziku deviznog kursa. Strategija S4 ima najveću izloženost mogućim oscilacijama dinarskih kamatnih stopa, jer se celokupno dodatno finansiranje obezbeđuje emisijama dinarskih hartija od vrednosti. Sa druge strane, strategije S3, S2 i S1 pri osnovnom makroekonomskom okviru imaju niži racio učešća duga u BDP na kraju 2021 godine. Kod strategije S3 prisutan je najmanji rizik kod kamatnih stopa u odnosu na sve četiri posmatrane strategije usled niskog fiksnog troška evroobveznica u evrima, ali se pokazuje kao relativno dosta rizična u pogledu racija dug-BDP. Strategija S4 se pokazuje kao relativno skuplja, ali najmanje rizična sa aspekta deviznog rizika, s obzirom na to da se po ovoj strategiji finansiranje budžeta vrši emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti.

Prilikom analize odnosa javnog duga i BDP ocenjeno je da strategija S3 iako pri osnovnom scenariju ima najniži racio dug i BDP, predstavlja najrizičniji izbor zbog rizika koji proizilazi iz promene deviznog kursa. Strategija S4 ima najviše troškove kamata usled većeg učešća dinarskih hartija od vrednosti, kao i rizik prouzrokovan mogućim rastom domaćih kamatnih stopa. Na osnovu ovih analiza evidentno je da će se u narednom srednjoročnom periodu osnovne operacije zaduživanja zasnivati na strategijama S1 i S2.

Tabela 28. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2021. godine

Scenariji

C1

C2

C3

C4

Osnovni scenario

44,5

44,5

44,2

44,7

Šok deviznog kursa (15% sve valute)

49,3

49,5

49,8

49,2

Kamatni šok (scenario 1)

45,1

45,1

44,9

45,3

Kamatni šok (scenario 2)

45,6

45,6

45,2

45,9

Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)

47,4

47,4

47,1

47,6

Maksimalni rizik

4,8

5,0

5,5

4,5

Tabela 29. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2021. godine

Scenariji

C1

C2

C3

C4

Osnovni scenario

1,7

1,6

1,4

1,8

Šok deviznog kursa (15% sve valute)

1,8

1,8

1,5

2,0

Kamatni šok (scenario 1)

2,0

2,0

1,8

2,2

Kamatni šok (scenario 2)

2,3

2,4

2,0

2,5

Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)

2,1

2,1

1,9

2,3

Maksimalni rizik

0,7

0,7

0,6

0,7

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije:

Tabela 30. Indikatori rizika za alternativne strategije na kraju 2021. godine

 

 

C1

C2

C3

C4

Nominalni dug (% BDP)

 

44,5

44,5

44,2

44,7

Neto sadašnja vrednost (% BDP)*

 

40,5

37,3

32,1

42,5

Primenjena kamatna stopa (%)

 

3,8

3,7

3,2

4,1

Rizik
refinansiranja

ATM25 spoljni portfolio (u godinama)

7,0

7,0

6,8

7,2

ATM domaći portfolio (u godinama)

5,8

5,4

3,3

5,9

ATM ukupan portfolio (u godinama)

6,5

6,4

6,4

6,5

Rizik kamatnih stopa

ATR26 (u godinama)

5,7

5,9

5,8

5,9

Refiksiranje (% ukupnog duga)

18,3

16,9

15,5

18,2

Dug po fiksnim stopama (% ukupnog duga)

88,2

90,4

90,4

90,5

Rizik deviznog kursa

Ino-valutni dug (% ukupnog duga)

54,9

64,0

86,6

41,0

* Primenjena diskontna stopa odražava granični trošak zaduživanja Republike Srbije na finansijskom tržištu

---------------
25 ATM (Average Time to Maturity) - engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.
26 ATR (Average Time to Refixing) - engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Fiskalno pravilo, definisano Zakonom o budžetskom sistemu, propisuje obavezu da javni dug opšteg nivoa države ne može biti veći od 45% BDP. U slučaju da iznos duga pređe taj nivo, Vlada je dužna da donese program za smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, tj. za vraćanje duga u zakonski okvir.

Na kraju 2017. godine stanje duga centralnog nivoa vlasti dostiglo je 57,9% BDP, a opšte države 58,7% BDP. Racio javni dug/BDP centralnog nivoa vlasti na kraju septembra 2018. godine iznosio je 55,9% BDP, a opšte države 56,7%. Očekuje se dalji pad racija do kraja 2018. godine na nivo od oko 53,6% BDP na centralnom nivou, odnosno 54,4% BDP na nivou opšte države.

Zbog visokog učešća duga denominovanog u stranoj valuti (74,2%), evidentno je da će devizni rizik determinisati ponašanje racija javni dug/BDP u narednom periodu i bitno uslovljavati uspeh mera fiskalne politike na konsolidaciji javnih finansija i smanjenju učešća javnog duga u BDP.

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika (prvenstveno deviznog rizika), javni dug centralnog nivoa vlasti, bi do 2021. godine trebalo da bude na nivou od 45,7% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, primarni rezultat, kurs dinara prema ino-valutama i visina kamata. Planiranim merama fiskalne politike očekuje se primarni suficit, pa je time osnovni faktor rasta duga umanjen, te se pri ovakvim okolnostima očekuje konstantan pad javnog duga.

Tabela 31. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države)
- BDP, u %

 

2016

2017

2018 p

2019 p

2020 p

2021 p

Dug centralne države/BDP

67,8

57,9

53,6

50,7

48,1

45,7

Promena u odnosu na prethodnu god.

-2,2

-9,9

-4,2

-2,9

-2,6

-2,3

Uticaj primarnog deficita/suficita

-2,7

-3,2

-2,6

-1,5

-1,3

-1,1

Kamata

2,8

2,5

2,1

1,9

1,7

1,7

Rast nominalnog BDP

-3,2

-3,3

-3,6

-3,5

-3,5

-3,3

Ostali faktori koji utiču na racio

0,8

-5,9

-0,1

0,2

0,4

0,4

Uticaj promene kursa dinara prema korpi valuta iz portfolija javnog duga centralnog nivoa države na promenu racija javni dug - BDP

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 20% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2021. godinu kretao u rasponu od 42,6% do 51,9%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 45,7%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora. Počev od 2015. godine, garancije se izdaju samo za projektne (investicione) zajmove, odnosno prekinuto je izdavanje garancija za zajmove za tekuću likvidnost javnim preduzećima, što je u prethodne tri godine smanjilo stanje garantovanog javnog duga.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

- da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi najmanje 25% ukupnog javnog duga na srednji rok;

- da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 60% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

- da dođe do smanjenja učešća duga sa varijabilnom kamatnom stopom na ispod 20% u srednjoročnom intervalu;

- da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 4,5 godina, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

- da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na unutrašnji javni dug ne prelazi 7,00%;

- da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 15% ukupnog javnog duga;

- da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje 4 godine na srednji rok;

- da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 6 ± 0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Kretanje prinosa do dospeća trogodišnjih i sedmogodišnjih dinarskih "benčmark" emisija na sekundarnom trgovanju, %

Prosečno vreme do dospeća (ATM) državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu u periodu 2012. - 30. septembar 2018. godine

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2018-2021. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do septembra 2018. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju septembra 2018. godine iznosilo 92,0%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiče na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. U 2014. godini po prvi put su emitovane desetogodišnje obveznice čime se zaokružio razvoj ročnosti na krivi prinosa, kako dinarskih tako i evro denominovanih državnih hartija od vrednosti. U februaru 2015. godine po prvi put je emitovana "benčmark" emisija na domaćem finansijskom tržištu ročnosti sedam godina u iznosu od 50,0 mlrd dinara. Tokom 2015. godine emitovane su i dve trogodišnje obveznice u iznosu od po 50,0 mlrd dinara. Usled uspešne realizacije "benčmark" emisija tokom 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja "benčmark" obveznica obima emisije u iznosu od 110,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2018. godine emitovane su "benčmark" petogodišnja i desetogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovih instrumenata što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija.

U cilju daljeg razvoja sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti od 12. novembra 2015. godine omogućeno je trgovanje dugoročnim državnim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi.

U periodu za koji se donosi ova strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pruža dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem "benčmark" emisija obveznica ostvario se pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2011. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti je iznosila 272 dana (0,75 godine), na kraju 2012. godine 394 dana (1,1 godinu), na kraju 2013. godine 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine 645 dana (1,8 godinu), na kraju 2015. godine 749 dana (2,1 godinu), na kraju 2016. godine 789 dana (2,2 godine), na kraju 2017. godine 864 dana (2,4 godine), dok je na dan 30. septembar 2018. godine iznosila 1470 dana (4,1 godinu). Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti biće od strane Republike Srbije potpomognut sledećim merama:

- uključivanjem državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti u neki od globalnih indeksa državnih obveznica zemalja u usponu (Local Currency Government Bond Emerging Market Index). Uključivanje obveznica Republike Srbije u neki od globalnih indeksa značajno bi povećalo bazu investitora i pospešilo sekundarno trgovanje, što bi doprinelo daljem smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

- u cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala. Razmotriće se u narednom periodu mogućnost da se kliring i saldiranje transakcija sa domaćim hartijama od vrednosti vrši preko međunarodnog kliring sistema:

- u narednom periodu radiće se na uvođenju sistema primarnih dilera;

- u cilju povećanja ulaganja domaćih fizičkih lica učiniće se dodatni napori u domenu edukacije stanovništva Republike Srbije, kako bi investirali u štedne obveznice Republike Srbije čija je prva emisija bila 27. decembra 2017. godine.

IV ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove fiskalne strategije čine Prilog 1 - Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora i Prilog 2 - Fiskalni okvir opšte države u 2019. godini, koji su odštampani uz ovu fiskalnu strategiju.

Ovu fiskalnu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1

PROJEKCIJA OSNOVNIH MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA

 

Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno

2018.

2019.

2020.

2021.

Stopa realnog rasta BDP

4,2

3,5

4,0

4,0

BDP po tekućim tržišnim cenama
(u mlrd dinara)

5.074,1

5.424,5

5.832,1

6.269,0

Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama

Lična potrošnja

3,0

3,1

3,3

3,4

Državna potrošnja

3,5

1,9

1,7

2,4

Investicije u fiksni kapital

9,8

5,6

5,8

6,0

Izvoz robe i usluga

9,2

9,5

9,5

9,2

Uvoz robe i usluga

9,8

8,2

8,0

8,0

Doprinos rastu BDP

        

Finalna domaća tražnja

5,2

3,4

3,7

3,8

Investiciona potrošnja

1,8

1,1

1,1

1,2

Lična potrošnja

2,1

2,1

2,3

2,3

Državna potrošnja

0,6

0,3

0,3

0,4

Promena u zalihama

0,7

0,0

0,0

0,0

Neto izvoz robe i usluga

-1,0

0,1

0,3

0,2

Rast bruto dodate vrednosti delatnosti

Poljoprivreda

15,2

-6,6

1,0

1,0

Industrija

2,7

4,7

4,9

5,0

Građevinarstvo

13,4

8,8

7,5

7,0

Usluge

3,3

3,7

3,7

3,9

Doprinos rastu BDP

Poljoprivreda

0,9

-0,4

0,1

0,1

Industrija

0,6

1,0

1,1

1,1

Građevinarstvo

0,6

0,4

0,3

0,3

Usluge

1,7

1,9

1,9

2,0

Neto porezi

0,5

0,5

0,6

0,6

Kretanje cena

BDP deflator

2,4

3,3

3,4

3,4

Potrošačke cene (godišnji prosek)

2,1

2,3

3,0

3,0

Kretanja u spoljnom sektoru

Izvoz robe (% BDP)

35,7

37,1

38,9

40,5

Uvoz robe (% BDP)

47,0

48,0

49,0

50,2

Saldo robne razmene (% BDP)

-11,3

-10,9

-10,1

-9,6

Saldo tekućeg računa (% BDP)

-5,2

-5,0

-4,5

-4,2

Fiskalni indikatori

Fiskalni rezultat opšte države (% BDP)

0,6

-0,5

-0,5

-0,5

Konsolidovani prihodi (% BDP)

41,1

39,9

39,2

38,7

Konsolidovani rashodi (% BDP)

40,6

40,4

39,7

39,2

Bruto dug sektora opšte države (% BDP)

54,4

51,7

49,3

46,9

 

Prilog 2

FISKALNI OKVIR OPŠTE DRŽAVE U 2019. GODINI*

 

 

Opšta država

Budžet Republike (uključujući sredstva iz projektnih zajmova)

Lokalna samouprava

Gradovi i opštine

AP Vojvodina

JP "Putevi Srbije"

OOSO

Fond PIO

RFZO

NSZ

Fond SOVO

 

1=2+3+6+7

2

3=4+5

4

5

6

7=8+9+10+11

8

9

10

11

Javni prihodi

2,161.7

1,194.2

278.6

256.4

22.2

25.2

663.6

465.7

180.8

14.6

2.5

Tekući prihodi

2,146.3

1,180.3

277.6

255.4

22.2

25.2

663.1

465.7

180.8

14.1

2.5

Poreski prihodi

1,915.6

1,059.9

202.7

185.5

17.2

0.0

653.0

464.7

173.1

12.9

2.2

Porez na dohodak

188.2

61.5

126.7

120.5

6.1

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

Doprinosi

653.0

0.0

0.0

 

 

 

653.0

464.7

173.1

12.9

2.2

Porez na dobit

119.5

108.5

11.0

 

11.0

 

0.0

 

 

 

 

PDV

539.1

539.1

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

 

 

 

 

Akcize

291.4

291.4

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

 

 

 

 

Carine

47.1

47.1

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Ostali poreski prihodi

77.3

12.3

65.0

65.0

 

 

0.0

 

 

 

 

Neporeski prihodi

230.6

120.4

75.0

69.9

5.0

25.2

10.1

0.9

7.7

1.2

0.3

Donacije

15.4

13.9

1.0

1.0

 

 

0.5

 

 

0.5

 

Javni rashodi

2,190.4

907.5

357.5

302.6

54.9

33.7

891.7

596.7

268.3

21.3

5.4

Tekući rashodi

1,954.6

726.3

313.0

259.4

53.6

26.0

889.3

595.7

267.5

20.8

5.3

Rashodi za zaposlene

426.8

234.8

80.0

49.1

30.9

1.3

110.7

2.9

106.3

1.5

0.0

Doprinosi na teret poslodavca

74.8

41.8

14.0

7.9

6.0

0.2

18.8

0.5

18.0

0.3

0.0

Kupovina roba i usluga

365.4

99.2

103.7

102.0

1.7

23.8

138.7

2.2

132.7

0.9

2.9

Otplata kam ata

106.4

103.1

3.2

3.0

0.2

0.1

0.0

 

 

 

 

Subvencije

124.8

94.7

30.1

23.0

7.0

 

 

 

 

 

 

Socijalna pomoć i transferi

783.8

110.8

55.1

54.4

0.7

0.0

617.9

589.0

9.6

17.1

2.2

od čega penzije

1,090.2

0.0

0.0

 

 

 

1,090.2

527.0

563.2

 

 

Ostali tekući rashodi

72.7

41.9

27.0

20.0

7.0

0.6

3.2

1.1

1.0

1.0

0.1

Kapitalni rashodi

215.9

161.8

44.0

42.7

1.2

7.7

2.4

1.0

0.8

0.5

0.1

Neto budžetske pozajmice

6.9

6.5

0.5

0.4

0.0

 

0.0

0.0

 

 

 

Aktivirane garancije**

13.0

13.0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fiskalni rezultat isklj. transfere

-28.7

286.7

-78.8

-46.2

-32.7

-8.5

-228.1

-131.1

-87.5

-6.7

-2.9

Transferi od drugih nivoa vlasti

375.4

0.0

85.6

51.3

34.3

6.5

283.3

188.4

91.0

1.0

2.9

Budžet Republike

303.1

0.0

85.6

 

 

 

217.5

181.4

34.6

1.0

0.4

Gradovi i opštine

0.0

0.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

AP Vojvodina

0.0

0.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Fond PIO

57.4

0.0

0.0

 

 

 

57.4

 

54.9

 

2.4

RFZO

3.5

0.0

0.0

 

 

 

3.5

3.5

 

 

 

NSZ

5.0

0.0

0.0

 

 

 

5.0

3.5

1.4

 

 

Fond SOVO

0.0

0.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Ostali nivoi

0.0

0.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Transferi drugim nivoima vlasti

375.4

309.6

0.0

0.0

0.0

0.0

65.8

57.4

3.5

5.0

0.0

Budžet Republike

0.0

0.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Gradovi i opštine

51.3

51.3

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

AP Vojvodina

34.3

34.3

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Fond PIO

188.4

181.4

0.0

 

 

 

7.0

 

3.5

3.5

 

RFZO

91.0

34.6

0.0

 

 

 

56.4

54.9

 

1.4

 

NSZ

1.0

1.0

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Fond SOVO

2.9

0.4

0.0

 

 

 

2.4

2.4

 

 

 

Ostali nivoi

6.5

6.5

0.0

 

 

 

0.0

 

 

 

 

Neto transferi drugim nivoima vlasti

4.1

-309.6

85.6

51.3

34.3

6.5

221.6

137.4

81.3

0.1

2.8

Fiskalni rezultat

-28.7

-22.9

6.7

5.2

1.6

-2.0

-10.6

0.0

0.0

-10.6

0.0

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2019. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući.
* Budžet je prikazan bez sopstvenih prihoda indirektnih budžetskih korisnika i iz njih finansiranih rashoda, koji nisu obuhvaćeni informacionim sistemom izvršenja budžeta.