PRAVILNIKO OBLIKU I NAČINU VRŠENJA UNUTRAŠNJE KONTROLE U ZDRAVSTVENOJ INSPEKCIJI, SANITARNOJ INSPEKCIJI I INSPEKCIJI ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA, PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE I PREKURSORE("Sl. glasnik RS", br. 94/2018) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju oblik i način vršenja unutrašnje kontrole u zdravstvenoj inspekciji, sanitarnoj inspekciji i nad imaocima javnih ovlašćenja poverenih poslova u oblasti sanitarnog nadzora, inspekciji za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, odnosno državnog službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora.
Vršenjem unutrašnje kontrole primenom utvrđenih procedura, u okviru propisanih ovlašćenja i datog naloga, na jedinstven način se vrši kontrola zakonitosti rada i postupanja zdravstvenog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, odnosno državnog službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora (u daljem tekstu: kontrolisani inspektor), u oblasti zdravstvene zaštite, sanitarnog nadzora, lekova i medicinskih sredstava, psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora, u primeni propisa u obavljanju inspekcijskog nadzora, ažurnost rada, izvršavanje drugih poslova koji proističu iz zadatih radnih ciljeva i naloga rukovodilaca, kao i poštovanje propisanog kodeksa ponašanja.
Kontrolor je državni službenik koji je ovlašćen da vrši poslove unutrašnje kontrole inspekcije.
Kontrolor je u obavljanju poslova unutrašnje kontrole, nezavisan i dužan da postupa nepristrasno, savesno i odgovorno, sa visokim nivoom stručnog znanja i profesionalizma, uz puno poštovanje dostojanstva i ličnog integriteta kontrolisanog inspektora.
Kontrolor vodi evidenciju o vršenju unutrašnje kontrole, o čemu sačinjava izveštaj, koji dostavlja rukovodiocu inspekcije.
Rukovodilac inspekcije vodi evidenciju izdatih naloga i izveštaja kontrolora.
Unutrašnja kontrola sprovodi se kao redovna i vanredna.
Redovna unutrašnja kontrola vrši se prema godišnjem Planu unutrašnje kontrole inspekcije.
Vanredna unutrašnja kontrola vrši se povodom inicijative rukovodioca inspekcije ili kontrolora, odnosno na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja, povodom predstavki fizičkih i pravnih lica na rad inspektora, povodom pisanih obraćanja inspektora i službenika ovlašćenih za vršenje inspekcijskog nadzora, povodom pisanih obraćanja drugih državnih organa na rad inspektora.
Rukovodilac inspekcije donosi godišnji Plan unutrašnje kontrole inspekcije, na osnovu predloga kontrolora, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Plan unutrašnje kontrole zasniva se na utvrđenom stanju u oblastima inspekcijskog nadzora i procenjenom riziku.
Unutrašnja kontrola vrši se u skladu sa predmetom kontrole radi utvrđivanja tačnog i potpunog činjeničnog stanja:
1) kao terenska - izvan službenih prostorija inspekcije, u objektima pod inspekcijskim nadzorom;
2) kao kancelarijska - u službenim prostorijama inspekcije.
Unutrašnju kontrolu vrše najmanje dva kontrolora, a izuzetno, ako to nalažu rokovi i obim vršenja unutrašnje kontrole, tu kontrolu može vršiti samo jedan kontrolor.
U postupku redovne unutrašnje kontrole, kontrolor postupa u skladu sa Planom unutrašnje kontrole.
U postupku vanredne unutrašnje kontrole, kontrolor postupa na osnovu pisanog naloga za kontrolu, koji izdaje rukovodilac inspekcije.
Nalogom se određuju: kontrolor koji će sprovoditi unutrašnju kontrolu; kontrolisani inspektor; procenjeni rizik; precizan i jasan predmet unutrašnje kontrole; oblik i obim unutrašnje kontrole, vreme i rokovi za vršenje unutrašnje kontrole, upravni predmeti inspekcijskog nadzora ili druge dokumentacije, koja će biti predmet kontrole, cilj vršenja unutrašnje kontrole i zadaci koje u vršenju kontrole ima svaki od kontrolora, uputstvo da li se kontrolisan inspektor, odnosno njegov neposredni rukovodilac obaveštavaju ili ne o nalogu za vanrednu unutrašnju kontrolu, broj, vreme i mesto izdatog naloga i potpis rukovodioca inspekcije i pečat.
Izuzetno nalog za vanrednu unutrašnju kontrolu se može dati i usmeno, kada je to neophodno radi sprečavanja i otklanjanja većih štetnih posledica i u slučaju hitne potrebe zaštite javnog interesa.
U vršenju vanredne unutrašnje kontrole kontrolor se rukovodi sadržinom naloga, odnosno utvrđenim predmetom kontrole i nema ovlašćenje da proširuje predmet kontrole, koji je utvrđen nalogom.
Ako u toku vršenja vanredne unutrašnje kontrole kontrolor otkrije nezakonitost, odnosno nepravilnosti u radu kontrolisanog inspektora, koja je izvan granice date nalogom, dužan je da o tome odmah obavesti rukovodioca inspekcije, koji će mu dati uputstvo o načinu daljeg postupanja, o čemu kontrolor sačinjava službenu zabelešku.
Kontrolisanom inspektoru, odnosno njegovom neposrednom rukovodiocu, blagovremeno se dostavlja obaveštenje o redovnoj unutrašnjoj kontroli ili o nalogu za vanrednu unutrašnju kontrolu, uz najavu vremena vršenja unutrašnje kontrole.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se uručenjem obaveštenja ili naloga lično ili preko službenog i-maila, najmanje pet radnih dana pre započinjanja vršenja unutrašnje kontrole.
Izuzetno, sa vršenjem vanredne unutrašnje kontrole, u opravdanim slučajevima kada je utvrđivanju činjenica neophodno pristupiti bez odlaganja, može se započeti bez prethodnog uručenja naloga ili obaveštenja o datom nalogu.
Vršenju unutrašnje kontrole prisustvuje kontrolisani inspektor.
Izuzetno, u vršenju unutrašnje kontrole, uz saglasnost kontrolora, može prisustvovati i neposredni rukovodilac kontrolisanog inspektora, kao i drugi državni službenici zaposleni u organizacionoj jedinici u kojoj je kontrolisani inspektor radno angažovan.
Prilikom vršenja unutrašnje kontrole kontrolor, iz priloženih upravnih predmeta o inspekcijskom nadzoru, evidencija, kao i drugih dokumenata, može da proverava:
1) zakonitost postupanja u upravnim predmetima i radnjama u vršenju kancelarijskog i terenskog inspekcijskog nadzora;
2) poštovanje propisanih uputstava, odnosno procedura;
3) poštovanje odredbi iz kancelarijskog poslovanja.
Kontrolisani inspektor, odnosno njegov neposredni rukovodilac je u obavezi da kontroloru, pored upravnih predmeta iz vršenja inspekcijskog nadzora, stavi na raspolaganje svu drugu dokumentaciju, kao što su radni ciljevi, nalozi pretpostavljenog, plan rada, izveštaj o radu, evidencije u vezi vođenja upravnog postupka.
U cilju sagledavanja i utvrđivanja svih bitnih činjenica iz predmeta kontrole, kontrolor može uzeti izjavu od kontrolisanog inspektora, njegovog neposrednog rukovodioca, kao i od državnih službenika zaposlenih u organizacionoj jedinici u kojoj je kontrolisani inspektor radno angažovan, a u opravdanom slučaju i od drugih lica.
U toku unutrašnje kontrole, kontrolor je dužan da kontrolisanom inspektoru ukaže na propuste i nedostatke u radu, zatraži razloge za takvo postupanje, pruži potrebna objašnjenja, savete i informacije, prenese iskustva i preduzima druge mere i radnje radi ostvarenja zakonitog, pravilnog i adekvatnog inspekcijskog nadzora.
Kontrolor je u obavezi da u roku od pet radnih dana od sprovedene unutrašnje kontrole, sačini zapisnik o sprovedenoj unutrašnjoj kontroli.
Zapisnik sadrži:
1) naziv organa;
2) predmet vršenja unutrašnje kontrole;
3) oblik i obim unutrašnje kontrole;
4) lično ime kontrolora, kontrolisanog inspektora i drugih prisutnih lica;
5) navođenje radnji koje su preduzete, njihovom toku i sadržini;
6) mesto, dan i čas kada se radnja preduzimala;
7) navođenje upravnih predmeta, evidencija i drugih dokumenata koja su korišćena;
8) činjenično stanje utvrđeno u kontroli;
9) izjave kontrolisanog inspektora;
10) izjave drugih prisutnih lica;
11) vreme završetka vršenja unutrašnje kontrole;
12) potpis kontrolora.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana, zapisnik obavezno sadrži:
1) nalaz činjeničnog stanja sa opisom utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu;
2) predlog mera za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu;
3) obavezu kontrolisanog inspektora da o preduzetim merama za otklanjanje nepravilnosti dostavi izveštaj u određenom roku.
Sastavni deo zapisnika su i prilozi uz zapisnik, fotokopije dokumenata, isprava i drugih dokaza, na osnovu kojih je utvrđeno činjenično stanje konstatovano zapisnikom.
Zapisnik se sačinjava u četiri istovetna primerka, od kojih se po jedan primerak dostavlja kontrolisanom inspektoru, njegovom neposrednom rukovodiocu, rukovodiocu inspekcije i za arhivu.
U zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja o vršenju inspekcijskog nadzora i rezultatima rada kontrolisanog inspektora, kontrolor može da predloži određene mere za otklanjanje nedostataka.
Kontrolor može da predloži jednu ili više mera:
1) otklanjanje nedostataka u određenom roku;
2) dodatnu obuku kontrolisanog inspektora, sa predlogom načina obuke;
3) kontinuiranu edukaciju u određenim oblastima nadzora;
4) preporuči njegovom neposrednom rukovodiocu da kontrolisani inspektor bude angažovan na manje složenim poslovima inspekcijskog nadzora u određenom vremenskom periodu;
5) preporuči da kontrolisani inspektor vrši inspekcijski nadzor zajedno sa drugim inspektorom u određenom vremenskom periodu;
6) kao i druge mere koje su usmerene na unapređenje rada, otklanjanje nepravilnosti u radu i sprečavanja ponavljanja uočenih propusta.
Postupanje po predloženoj meri, odnosno aktu nadležnog lica kojim se obezbeđuje sprovođenje predložene mere, obavezuje kontrolisanog inspektora.
Ako prilikom vršenja unutrašnje kontrole, kontrolor uoči takve nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, koje čine povredu radne dužnosti, prekršaj ili krivično delo, dužan je da, pored preduzimanja radnji na koje je ovlašćen, o tome, bez odlaganja, radi daljeg postupanja, obavesti rukovodioca inspekcije.
Unutrašnja kontrola izrađuje i dostavlja u pisanoj formi rukovodiocu inspekcije šestomesečni i godišnji izveštaj o radu unutrašnje kontrole, najkasnije do 30. juna odnosno 31. decembra tekuće godine.
Izveštaj o radu unutrašnje kontrole sadrži: broj redovnih i vanrednih kontrola, broj kontrolisanih inspektora, najčešće uočene nedostatke, predložene mere za njihovo otklanjanje i postupanje po predloženim merama.
Rukovodilac inspekcije dostavlja šestomesečni i godišnji izveštaj o radu unutrašnje kontrole ministru nadležnom za poslove zdravlja i Koordinacionoj komisiji, najmanje dva puta godišnje, kao i na njihov zahtev.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.