STRATEGIJABEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2018. DO 2022. GODINE SA AKCIONIM PLANOM ZA NJENO SPROVOĐENJE("Sl. glasnik RS", br. 96/2018) |
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje (u daljem tekstu: Strategija) je nacionalni program Vlade kojim se na celovit način utvrđuje razvoj bezbednosti i zdravlja na radu. Cilj Strategije je stvaranje bezbedne i zdrave radne sredine za preko dva miliona zaposlenih u Republici Srbiji koji se zasniva na posvećenosti i aktivnostima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, drugih ministarstava, reprezentativnih organizacija zaposlenih i poslodavaca, civilnog društva i obrazovnih ustanova sa ciljem obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova na radu, uzimajući u obzir promene na radu i pojavu novih rizika i rizika u nastajanju.
Strategija održava kontinuitet i naslanja se na prioritete Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine i zasnovana je na Izveštaju o sprovođenju te strategije.
Bezbednost i zdravlje na radu je pravo zajemčeno Ustavom Republike Srbije prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu i niko se ovih prava ne može odreći. Ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuju se posebna prava bezbednosti i zdravlja na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
Bezbednost i zdravlje na radu ima za cilj promociju i održavanje najvišeg stepena fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih svih zanimanja, prevenciju oštećenja zdravlja zaposlenih čije je zdravlje narušeno uslovima rada, zaštitu zaposlenih od rizika nastalih usled činilaca štetnih po zdravlje, rad na radnom mestu i u radnoj sredini koji su prilagođeni fiziološkim i psihološkim sposobnostima zaposlenih. Ukratko, cilj je prilagođavanje posla zaposlenom i svakog zaposlenog njegovom poslu.
Uspostavljeni sistem bezbednosti i zdravlja na radu stvara bezbednu i zdravu radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Posao koji zaposleni obavljaju ne treba da bude organizovan na takav način da dovede do oštećenja njihovog zdravlja.
Bezbednost i zdravlje na radu doprinosi povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšava funkcionisanje tržišta rada.
Na radnom mestu moraju se primeniti sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Uspostavljanje, razvoj i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu zasniva se na poslodavcu lideru i zaposlenima, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu koji ima pravo da učestvuje, bude konsultovan i daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na ovu oblast.
Uspešnost sistema bezbednosti i zdravlja na radu zasniva se na efikasnim merama koje poslodavci obezbeđuju zaposlenima u cilju prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti. Takođe, zaposleni svojim stavovima i ponašanjem utiču na sopstvenu i bezbednost i zdravlje na radu ostalih učesnika u procesu rada, odnosno uživalaca prava na bezbednost i zdravlje na radu.
Vlada Republike Srbije, u saradnji sa reprezentativnim organizacijama zaposlenih i poslodavaca, kroz ovu strategiju utvrđuje realne i dostižne ciljeve za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Misija jeste unapređenje sistema kojim se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Misija je usmerena prema svim privrednim subjektima stvarajući pretpostavke ka boljoj primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito prema visokorizičnim delatnostima (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti i zdravstvena i socijalna zaštita), kao i prema posebno osetljivim grupama zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom i dr.) i saradnji sa svim zainteresovanim stranama u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.
Misija je uređenje i unapređenje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u cilju dobrobiti zaposlenih i obezbeđivanje bezbednih radnih uslova kroz stalno poboljšanje performansi sistema i ispunjavanje zakonskih i drugih zahteva.
Vizija jeste stalni rad na unapređenju oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kroz, dalje usaglašavanje propisa sa propisima EU, kao i zajednički rad poslodavaca, zaposlenih, sindikata i države na unapređenju i podizanju svesti u ovoj oblasti, unapređenje znanja i veština, odnosno uspostavljanje kulture rada i stvaranje preduslova dobrobiti na radu i kvaliteta života i zdravlja na radu. Vizija je usmerena i na duži period od sprovođenja ove strategije jer se na taj način ostvaruju bezbedni i zdravi uslovi za rad za sve zaposlene u Republici Srbiji.
3. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
3.1 Opis stanja i ostvareni rezultati
U periodu sprovođenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine nastavljen je proces daljeg usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa direktivama EU, odnosno obavezama koje su proistekle iz Pregovaračkog poglavlja 19 - Socijalna politika i zapošljavanje. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 91/15), kao i više podzakonskih propisa kojima su u nacionalno zakonodavstvo transponovane direktive kojima se propisuju preventivne mere za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu, elektromagnetskom polju, korišćenju oštrih predmeta koji su medicinska sredstva u zdravstvenoj delatnosti, za zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete i mladih. U cilju sprovođenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) doneti su pravilnici kojima je propisan način pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koja mora biti obezbeđena na radnom mestu, način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći, program usavršavanja znanja i druga pitanja u vezi sa usavršavanjem znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu i sadržina i izgled nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlju na radu. Pored prethodno navedenih, izmenjeno i dopunjeno je više podazakonskih propisa (evidencije, licence i stručni ispiti i dr.) kako bi se obezbedilo sprovođenje navedenog zakona.
Ključnu ulogu u sprovođenju nadzora nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu ima Inspektorat za rad, organ u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pored nadzora nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, inspekcija rada vrši nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
U Inspektoratu za rad ukupno je zaposleno 247 inspektora rada (dipl. pravnici i dipl. inženjeri različitih struka) i 11 državnih službenika koji poslove obavljaju u sedištu ove institucije.
U periodu sprovođenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine, Inspektorat za rad je izvršio 74.434 inspekcijskih nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. U navedenom periodu doneto je 22.802 rešenja o otklanjanju nedostataka, doneta su 2.186 rešenja o zabrani rada na mestu rada zbog opasne pojave koja može da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih, podneto je 170 prijava za pokretanje krivičnog postupka protiv odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđivanjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, kao i 4.921 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Inspektori rada su izvršili 5.012 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu, i to: 121 nadzor povodom smrtnih povreda na radu, 74 nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, 82 nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, 4.124 nadzora povodom teških povreda na radu i 611 nadzora povodom lakih povreda na radu.
Inspektori rada su u periodu od 1. januara 2013. do 31. oktobra 2017. godine izvršili 44.688 integrisanih inspekcijskih nadzora, kojima su istovremeno obuhvaćeni oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu1 .
_______
1 Izveštaji o radu Inspektorata za rad
U Tabeli 1. prikazan je broj izvršenih inspekcijskih nadzora u slučaju smrtne povrede na radu, teške sa smrtnim ishodom, kolektivne, teške i lake povrede na radu prema podacima iz godišnjih izveštaja Inspektorata za rad.
Tabela 1.
godina |
ukupno |
Broj izvršenih inspekcijskih nadzora u slučaju smrtne povrede na radu, teške sa smrtnim, kolektivne, teške i lake povrede na radu |
|||||
smrtnih |
teških sa smrtnim ishodom |
kolektivnih |
teških |
|
lakih |
||
2013. |
1146 |
24 |
14 |
11 |
849 |
|
248 |
2014. |
1100 |
21 |
17 |
19 |
904 |
|
139 |
2015. |
947 |
24 |
14 |
18 |
780 |
|
111 |
2016. |
900 |
29 |
13 |
20 |
774 |
|
64 |
2017. |
919 |
23 |
16 |
14 |
817 |
49 |
|
|
5012 |
121 |
74 |
82 |
4124 |
611 |
|
U Evropskoj uniji, u proseku, svake godine više od 4.000 zaposlenih izgubi život zbog povreda na radu, a više od tri miliona zaposlenih doživi povrede na radu koje prouzrokuju odsustvo sa rada tri dana i više2 . Prema podacima Evrostata3 u Evropskoj uniji u 2015. godini dogodilo se 3.876 povreda na radu sa smrtnim ishodom, što je porast za 102 smrtna slučaja u odnosu na 2014. godinu. Stopa učestalosti smrtnih povreda na radu u Evropskoj uniji za 2015. godinu iznosila je 1,83. Stopa učestalosti povreda na radu se definiše kao broj povreda na radu na 100.000 zaposlenih lica i uporedni prikaz za Republiku Srbiju i pojedine države iz regiona za 2015. godinu za smrtne povrede na radu prikazan je u Tabeli 2. Prema Evropskoj metodologiji povreda na radu (ESAW) stope učestalosti se posebno računaju za povrede sa smrtnim ishodom i za povrede koje dovode do odsustva sa rada tri dana i više.
________
2 Strateški okvir za bezbednost i zdravlje
na radu Evropske unije za bezbednost i zdravlje na radu
3 Statistika povreda na radu http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Accidents_at_work_statistics
Tabela 2.
Država |
Stopa učestalosti smrtnih povreda na radu |
Republika Srbija |
1,91 |
Bugarska |
3,57 |
Grčka |
1,19 |
Hrvatska |
2,16 |
Mađarska |
2,29 |
Slovenija |
2,79 |
Slovačka |
2,67 |
Aktuelni koncept evidencije o povredama na radu u Republici Srbiji datira iz šezdesetih godina prošlog veka i tokom prethodnih godina nije bilo značajnih promena u njegovom vođenju i izveštavanju. Statistika povreda na radu u RS ne vodi se prema Evropskoj metodologiji povreda na radu (ESAW), a potpuna uporedivost podataka biće moguća tek nakon uvođenja ove metodologije u nacionalno zakonodavstvo.
Kada je u pitanju savetodavna uloga, Inspektorat za rad je u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru sačinio kontrolne liste koje su objavljene na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kontrolne liste inspekcije rada su dostupne poslodavcima, koji sada imaju mogućnost da saznaju koje su njihove obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno šta je predmet inspekcijih nadzora. Inspekcija rada je sačinila sedam kontrolnih listi, i to: za redovni nadzor u oblasti radnih odnosa, za redovni nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, za integrisani inspekcijski nadzor koji obuhvata oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, za nadzor na gradilištu, za nadzor u delatnosti šumarstva, za nadzor nad upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, za nadzor nad dečjim radom. Shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, inspektori rada obaveštavaju poslodavce o predstojećem redovnom inspekcijskom nadzoru najkasnije tri radna dana pre početka nadzora. Obaveštenja o predstojećem inspekcijskom nadzoru sadrže, pored ostalog, i podatke o internet stranici na kojoj su dostupne kontrolne liste inspekcije rada.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja usmereno je na promenu svesti celokupne javnosti o važnosti oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, u saradnji sa socijalnim partnerima, organizuje obeležavanje "28. aprila" - Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i dodelu nacionalnih priznanja, Evropsku nedelju bezbednosti i zdravlja na radu, Takmičenje za evropske nagrade dobre prakse u Republici Srbiji u saradnji sa Evropskom agencijom za bezbednost i zdravlje na radu. Takođe, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pokrovitelj je međunarodnog sajma 112 EKSPO - sajma prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu. Dobro planirane i organizovane manifestacije značajno doprinose promeni odnosa prema ovoj oblasti, unapređuju znanje o opasnostima i štetnostima na radnom mestu, unapređenju socijalnog dijaloga, širenju informacija i razmeni dobre prakse.
3.2 Uticaj investicija na bezbednost i zdravlje na radu
Investicije u bezbednost i zdravlje na radu u osnovi čine ulaganje u unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada, nabavku nove opreme, zamenu opasnih hemikalija bezopasnim ili manje opasnim, nabavku sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, praćenje zdravstvenog stanja, osposobljavanje zaposlenih, organizaciju poslova bezbednosti i zdravlja na radu i dr. Ulaganje sredstava u unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i podizanje kulture prevencije stalna je potreba poslodavaca, zaposlenih i društvene zajednice. Razumevanje bezbednosti i zdravlja na radu kao ekonomskog, socijalnog i tehničko-tehnološkog fenomena od strane poslodavaca i zaposlenih je preduslov uspešne prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Osnovni ekonomski elementi koji imaju uticaj na bezbednost i zdravlje na radu mogu se svrstati u dve grupe:
1) investicije za obezbeđivanje i unapređenje uslova rada kojima se povrede na radu i profesionalne bolesti smanjuju na najmanju moguću meru;
2) troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti koje, posredno ili neposredno, snose poslodavci, povređeni, njihove porodice i društvena zajednica.
Ove dve grupe su uzajamno zavisne po funkciji i posledicama tako da veća ulaganja u unapređenje uslova rada smanjuju troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti čime direktno utiču na poslovanje privrednih subjekata.
Troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u osnovi čine troškovi naknade zaposlenom zbog pretrpljene štete, pričinjene materijalne štete, zastoji u proizvodnji i poremećaji u organizaciji rada, angažovanja drugih zaposlenih zbog zamene povređenih, zamene opreme, troškovi usled pokretanja prekršajnih i/ili krivičnih postupaka i administrativni troškovi. Ovi troškovi utiču na gubitak poslovnog ugleda, kao i na moral i motivisanost zaposlenih.
Svi troškovi koji nastaju kao posledica povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom mogu se podeliti na direktne i indirektne. Na nivou poslodavca troškovi se prate i na osnovu izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti. Na nivou države deo troškova povreda na radu i profesionalnih bolesti snose Republički fond za zdravstveno osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu doprinosi opštem dobru zaposlenih i isplativo je. Prema procenama, ulaganja u ovu oblast mogu dovesti do velikog procenta povraćaja sredstava, u proseku 2,2%, a u rasponu od 1,29% do 2,89%4 .
_________
4 Strateški okvir za bezbednost i zdravlje
na radu Evropske unije za period od 2014. do 2020. godine
3.3 Pravci za dalje unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu
Kako bi se unapredio sistem bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je nastaviti aktivnosti na unapređenju, prilagođavanju zakonodavstva i vršenjem inspekcijskih nadzora nad primenom propisa, uvođenju jedinstvenog registra povreda na radu, uvođenju posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti, unapređenju socijalnog dijaloga, zdravlja na radu, obrazovanja i obuka, kao i prevazilaženju prepoznatih problema u primeni propisa.
Nepostojanje potpune usklađenosti propisa (npr. postojanje dve definicije povreda na radu) može biti prepreka za sagledavanje procene povreda na radu i profesionalnih bolesti, odnosno u pripremi i sprovođenju potpuno efikasnih programa i politika za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu. Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu jeste osnov za praćenje stanja, analizu i uspostavljanje efikasnije nacionalne politike u ovoj oblasti. Imajući u vidu prioritete Vlade za uspostavljanje digitalizacije na svim nivoima u državnoj upravi, nameće se obaveza uspostavljanja elektronskog registra povreda na radu. Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu prema Evropskoj metodologiji povreda na radu (ESAW) je obaveza koja je proistekla iz Pregovaračkog poglavlja 18 - Statistika. Jedinstveni registar povreda na radu može obezbediti brojne pozitivne efekte: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, ušteda vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka. Takođe, svim učesnicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, instituti za medicinu rada, obrazovne ustanove, poslodavci, zaposleni, mediji) mogu biti dostupni relevantni podaci o broju povreda na radu.
Važan instrument za bolju primenu propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su inspekcijski nadzori. Tek nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora mnogi poslodavci i zaposleni postanu svesni svojih obaveza iz ove oblasti. Inspektori rada imaju ključnu ulogu u borbi protiv faktičkog rada i primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu. Efektivnost Inspektorata za rad u mnogome zavisi od stručnosti inspektora rada. Zbog toga je potrebno obezbediti posebne obuke za inspektore rada da prepoznaju postojeće, nove i rizike u nastajanju, kao i obuke u vezi novih tehnologija.
Socijalni dijalog na nivou Republike Srbije predstavlja tripartitni proces između predstavnika reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, sa jedne strane i Vlade, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, a njegovi najvažniji oblici su kolektivno pregovaranje i socijalno-ekonomski saveti. Kada je reč o kolektivnom pregovaranju može se oceniti da je isti sistem u značajnoj meri razvijen u oblastima javnih službi, državnih organa i javnih preduzeća. Pored uspostavljenih zakonskih procedura, potrebno je inicirati i druge aktivnosti koje će doprineti unapređenju socijalnog dijaloga u Republici Srbiji.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti daljem unapređenju zdravlja na radu čiji je glavni nosilac služba medicine rada. Termin "zdravlje na radu" tradicionalno podrazumeva ne samo prevenciju profesionalnih bolesti i povreda na radu već i očuvanje i unapređenje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih, kao i unapređenje radne sredine i stvaranje bezbednih i zdravih radnih mesta. Zdravlje na radu predstavlja važnu politiku kako za obezbeđivanje zdravih uslova za rad, tako i pozitivan doprinos nacionalnoj ekonomiji kroz povećanu produktivnost, poboljšan kvalitet proizvoda, veću radnu motivaciju, izraženo zadovoljstvo poslom i doprinos kroz sveukupni kvalitet života zaposlenih i društva u celini. Služba medicine rada ima za cilj unapređenje i obezbeđivanje najvećeg stepena fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih u svim profesijama, sa posebnim fokusom na prevenciju, zaštitu zdravlja zaposlenih i njihovu radnu sposobnost i kapacitet.
U sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, koncept celoživotnog učenja i obrazovanja smatra se strateškim konceptom kao odgovor na rastuće zahteve sveta rada, profesionalne rizike i druge zahteve za unapređenje znanja i veština. Polazeći od činjenice da su osnovne odrednice celoživotnog učenja i obrazovanja kontinuitet i integracija nameće se potreba razvoja svesti od najranijeg uzrasta o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti preko svih nivoa formalnog obrazovanja do različitih oblika neformalnog obrazovanja. Pored obrazovno-vaspitne delatnosti, potrebno je podsticati razvoj naučno-istraživačkog rada, saradnju i umrežavanje visokoškolskih ustanova (u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim okvirima) kroz pokretanje projekata, transfer naučnih znanja i drugih naučnih aktivnosti u ovoj oblasti. Da bi se išlo u korak sa vremenom, tehnološkim i drugim promenama i odgovorilo, odnosno upravljalo rizicima u radnoj sredini, neophodno je učenje tokom celog života. Zato se pored stečenog formalnog obrazovanja, znanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu stiču neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem. Kada je reč o neformalnom obrazovanju, od posebnog je značaja osposobljavanje zaposlenih, poslodavaca, inspektora rada, lica za bezbednost i zdravlje na radu i koordinatora kroz obuke i druge oblike neformalnog obrazovanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Sticanje znanja o bezbednosti i zdravlju na radu u ranom uzrastu stvara dobru osnovu za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih bolesti kasnije tokom profesionalnog angažovanja.
Potrebno je olakšati uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu za mikro i mala preduzeća u cilju primene mera za sprečavanje rizika. Posebna pažnja fokusirana je na uvođenje E-alata kao pomoć mikro i malim preduzećima u sprovođenju zahteva iz propisa bezbednosti i zdravlja na radu.
Pored prethodno navedenih aktivnosti potrebno je raditi na promenama navika prema oblasti bezbednosti i zdravlja na radu što se može ostvariti organizacijom različitih manifestacija.
Rizici koji pogađaju određene starosne grupe, zaposlene sa invaliditetom i žene zahtevaju posebnu pažnju i aktivnosti usmerene isključivo ka ovim grupama. Potrebno je nastaviti rad na unapređenju zaštite posebno osetljivih grupa zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom i dr.).
Strategija se naslanja na Strateški okvir za bezbednost i zdravlje na radu Evropske unije za period od 2014. do 2020. godine kojim su prepoznati sledeći izazovi:
1) unapređivanje sprovođenja propisa, posebno poboljšavajući kapacitet mikro i malih preduzeća da postave efikasne i efektivne mere za sprečavanje rizika;
2) unapređenje prevencije profesionalnih bolesti i prevazilaženje postojećih, novih i rizika u nastajanju;
3) prevazilaženje demografskih promena.
Karakteristike rada u Republici Srbiji stalno se menjaju kako bi se efikasno odgovorilo na tehnološke i demografske promene. Ove promene dovode do stvaranja novih rizika, prilagođavanja poznatih okolnosti izlaganja profesionalnim rizicima, a istovremeno pružaju priliku da se poboljšaju uslovi bezbednosti i zdravlja na radu.
Prevencija i unapređenje bezbednih i zdravih radnih mesta smatra se dobrom investicijom jer su troškovi poslodavca veći ukoliko dođe do smrtne ili teške povrede na radu. Obezbeđivanje dobrih uslova rada u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu dovodi do veće produktivnosti.
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu od 2018. do 2022. godine predstavlja globalni okvir politike prevencije radi:
1) sprečavanja i smanjenja broja povreda na radu i profesionalnih bolesti;
2) unapređenja zdravlja i dobrobiti zaposlenih i očuvanja njihove radne sposobnosti;
3) podsticanja inovacija, kvaliteta i efikasnosti.
Delotvoran i efikasan sistem prevencije profesionalnih rizika utiče na poboljšanje uslova bezbednosti i zdravlja na radu i produktivnost zaposlenih.
Opšti cilj Strategije jeste unapređenje bezbednosti na radu i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje ili smanjenje profesionalnih rizika. Strategija teži da se u periodu njenog sprovođenja broj povreda na radu u Republici Srbiji smanji za 5 %, u odnosu na ukupan broj povreda na radu za prethodni petogodišnji period sprovođenja Strategije, prema evidenciji koju vodi Inspektorat za rad5 .
Svi činioci u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu učestvovaće u aktivnostima implementacije i pune integracije propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno njihovom potpunom implementiranju u praksi.
_________
5 Izveštaji o radu Inspektorata za rad
Posebni ciljevi u sprovođenju Strategije jesu:
1) unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu;
2) prevencija povreda na radu i profesionalnih bolesti;
3) unapređenje evidencije o povredama na radu.
Ključni pokazatelji učinaka opšteg i posebnih ciljeva prikazani su u Akcionom planu za sprovođenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Poseban cilj 1. Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu:
Socijalni partneri (reprezentativne organizacije zaposlenih i poslodavaca) imaju značajnu ulogu u kreiranju, uvođenju i sprovođenju politika bezbednosti i zdravlja na radu, kao i u promovisanju bezbednih i zdravih uslova na radu.
Potrebno je nastaviti podršku rada socijalnih partnera i isticati važnost zaključivanja kolektivnih ugovora kako bi se zauzeli stavovi koji zadovoljavaju interese zaposlenih i poslodavaca. Imajući u vidu značaj socijalnog dijaloga, utvrđena je potreba osnivanja Stručne komisije za bezbednost i zdravlje na radu na tripartitnom nivou koja ima savetodavnu ulogu i daje incijative za unapređenje ove oblasti Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kroz analizu aktuelnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Stručna komisija za bezbednost i zdravlje na radu broji sedam članova (dva člana iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dva člana iz reprezentativnih sindikata, dva člana iz reprezentativnog udruženja poslodavaca i jednog člana stručnjaka za određenu oblast).
Ciljevi i zadaci Stručne komisije za bezbednost i zdravlje na radu jesu:
1) rad na "Prevenciji iznad svega" u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu;
2) analiza zakona i podzakonskih propisa;
3) analiza stanja makro sistema, loših pojava, kao i davanje predloga za prevazilaženje istih;
4) identifikovanje primera dobre prakse i njihovo promovisanje na nivou Republike Srbije;
5) učešće u izradi vodiča i brošura;
6) podrška obrazovanju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u okviru formalnog i neformalnog obrazovanja;
7) učešće u organizovanju i obeležavanju 28. aprila - Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i dodeli nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
8) učešće u organizovanju i obeležavanju Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu;
9) učešće u radu informativne mreže bezbednosti i zdravlja na radu;
10) učešće u medijskim kampanjama.
Stručnu komisiju za bezbednost i zdravlje na radu obrazuje ministar nadležan za rad na predlog Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Mikro i mala preduzeća i dalje pokazuju niži nivo uspostavljanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu i primenjuju manje mera u poređenju sa velikim privrednim subjektima. Radi unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je uvesti E-alate kako bi se uspostavio efikasniji sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
OiRA alat je razvijen od strane Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu čiji je osnovni cilj da pomogne mikro i malim preduzećima da uspostave proces procene rizika, počevši od prepoznavanja rizika, preko donošenja odluka o implementaciji preventivnih mera, do praćenja i izveštavanja, kako bi ispunili svoje zakonske obaveze.
Ciljevi OiRA alata na nivou mikro i malih preduzeća su:
1) da im pomogne da proces procene rizika sprovedu sami bez dodatnih troškova;
2) da primene alate specifične za određeni sektor (poslodavac vrši procenu rizika, redovno je prilagođava, menja prioritete i preduzima odgovarajuće mere);
3) da poboljša uslove za rad korišćenjem alata, kako bi procenili rizike na radu, a time poboljšali učinak svog poslovanja.
Dokazana efikasnost alata je unapređenje bezbednosti i zdravlja na radnim mestima, dok u isto vreme, smanjuje administrativni teret što ovaj alat čini strateški značajnim.
Zbog toga je potrebno planirati izradu interaktivnog onlajn alata za procenu rizika OiRA koji bi predstavljao doprinos u olakšavanju i usklađivanju mikro i malih preduzeća prema zahtevima iz propisa o bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.
Međutim, kako bi se shvatio potencijal ovog alata neophodno je da se on prilagodi potrebama mikro i malih preduzeća što pruža efikasno sprovođenje postupka procene rizika.
1.3. Promocija zdravlja na radu
Prevencija rizika i promovisanje bezbednijih i zdravijih uslova na radnom mestu su važni, ne samo za poboljšanje kvaliteta posla i uslova za rad, već i za promovisanje konkurentnosti. Zdravlje zaposlenih ima direktan i merljiv pozitivan uticaj na produktivnost i doprinosi unapređenju održivosti sistema socijalne zaštite. Sprečavanje oboljevanja zaposlenih od profesionalnih bolesti, kao i sprečavanje povreda na radu i promovisanje zdravlja, od prvih radnih dana na dalje, je ključ održivog radnog veka.
Profesionalne bolesti, uključujući bolesti u vezi sa radom, predstavljaju veliko opterećenje za zaposlene, privredne subjekte i sisteme socijalnog osiguranja. Iako su mnoge nove tehnologije i inovacije u organizaciji rada značajno unapredile blagostanje na radu, kao i uslove za rad, efikasna prevencija profesionalnih bolesti zahteva predviđanje potencijalnih negativnih uticaja novih tehnologija na bezbednost i zdravlje na radu. Primena novih tehnologija u industriji vodi do novih proizvoda i procesa, koji moraju da se testiraju u dovoljnoj meri, kao i da se provere kako bi se uverili da su bezbedni i da ne predstavljaju opasnost za zaposlene. Promene u organizaciji rada koje su rezultat razvoja informacionih tehnologija otvaraju mnoge mogućnosti za fleksibilne i interaktivne procese rada.
Zbog tehnoloških i ekonomskih razloga najčešće nije moguće ukloniti sve zdravstvene rizike sa radnog mesta. Iz ovih razloga, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih ima veliki značaj i obuhvata medicinske procene efekata na zdravlje koji se razvijaju kao rezultat izlaganja zaposlenih rizicima na radnom mestu. Glavna svrha praćenja zdravstvenog stanja je očuvanje zdravlja i procena radne sposobnosti za obavljanje određenih poslova, kako bi se procenilo bilo koje zdravstveno oštećenje koje može biti povezano sa izlaganjem rizicima koji su karakteristični za određen proces rada i prepoznale profesionalne bolesti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Efikasan sistem bezbednosti i zdravlja na radu je neophodan, na prvom mestu zbog održivog radnog veka i aktivnog i zdravog starenja, što zahteva stvaranje zdravog okruženja. Kako bi se to dostiglo, neophodno je uspostaviti i unaprediti kulturu prevencije.
Uspešnost održivog radnog veka u mnogome zavisi od pravilnog prilagođavanja radnih mesta i organizacije rada, uključujući i radno vreme, pristupačnost radnom mestu i ostalim aktivnostima namenjenim starijim zaposlenima.
Mere rehabilitacije koje omogućavaju rano vraćanje na posao nakon povrede na radu ili profesionalne bolesti su neophodne kako bi se izbeglo trajno isključivanje zaposlenih sa tržišta rada.
Uključivanje bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovanje je važno za unapređenje kulture prevencije. Pored drugih mera, kroz obrazovanje i obuke moguće je podići svest i izgraditi dugoročno znanje o bezbednosti i zdravlju na radu. Osnovno znanje o bezbednosti i zdravlju na radu potrebno je integrisati u školski program na odgovarajući način kako bi budući zaposleni bili svesni svoje bezbednosti i zdravlja. Dobro obrazovanje o bezbednosti i zdravlju na radu omogućava studentima da usvoje pozitivan odnos i ponašanje, kako bi stekli znanje, razvili veštine i sposobnosti da identifikuju opasnosti i rizike i nađu rešenja.
Međutim, potrebno je raditi na promociji oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u sistemu osnovnog i srednješkolskog obrazovanja kako bi se razvila svest o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti. Program bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja i lokalne samouprave.
Mladima često nedostaju znanje i iskustvo o rizicima povezanim sa njihovim radnim zadacima. Kao rezultat integracije bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovanje Republika Srbija je kroz model dualnog obrazovanja počela da uključuje obrazovanje o prevenciji rizika u programe srednjih stručnih škola. Dalje, potrebno je razviti pristup koji se fokusira ne samo na sadržaj učenja, već na prostor u kojima se sprovodi praktično učenje. Zato učenici imaju aktivnu ulogu u bezbednosti i zdravlju na radu kroz školske aktivnosti.
Savremeni naučni i stručni trendovi impliciraju interdisciplinarnost i multidisciplinarnost u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao osnove za razvoj tehničko-tehnološkog i menadžerskog pristupa, integraciju znanja i poslova i timski rad s ciljem poboljšanja performansi bezbednosti i zdravlja na radu i ekonomske efikasnosti. Pored nastavno-obrazovne delatnosti, potrebno je podsticati razvoj naučno-istraživačkog rada, saradnju i umrežavanje visokoškolskih ustanova (u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim okvirima) kroz pokretanje projekata, transfer naučnih znanja i drugih naučnih aktivnosti u ovoj oblasti.
Opšti princip obrazovanja i vaspitanja za bezbednost i zdravlje na raduje celoživotno učenje koje uključuje sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, koji doprinosi prevenciji povreda na radu i profesionalnih bolesti.
1.5. Podizanje svesti o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu
Jedan od prioritetnih ciljeva je podizanje svesti o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu kod svih zainteresovanih strana, kao i unapređenje nacionalne kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije u saradnji sa socijalnim partnerima organizuje različite manifestacije za podizanje svesti o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu prateći koncept i teme kampanja koje sprovodi Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu.
Na nivou Evropske unije, Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu ima ključnu ulogu u prikupljanju i širenju relevantnih informacija o bezbednosti i zdravlju na radu, olakšavanju razmene primera dobre prakse i razvoju kampanja za podizanje svesti, čime doprinosi efikasnijem uvođenju politika bezbednosti i zdravlja na radu. Republika Srbija nastavlja da učestvuje na takmičenju za Evropske nagrade dobre prakse koje sprovodi ova agencija.
Dan bezbednosti i zdravlja na radu - 28. april ima za cilj promociju prevencije radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti na nivou Republike Srbije. Obeležavanje 28. aprila je kampanja za podizanje svesti koja fokusira pažnju javnosti na probleme u ovoj oblasti i promociju bezbednosti i zdravlja na radu. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa socijalnim partnerima organizuje takmičenje za dodelu nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Pokroviteljstvo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na međunarodnom sajmu prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu 112 EKSPO važno je za promociju bezbednosti i zdravlja na radu i podizanje kulture rada kod poslodavaca i zaposlenih kako bi zajednički odgovorili na izazove koji su pred nama. Cilj međunarodnog sajma je upoznavanje celokupne javnosti o važnosti prevencije kao najvažnijeg načina za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.
Takmičenje za izbor fotografija "Bezbednost i zdravlje na radu svuda oko nas" je aktivnost koja ima za cilj da uključi širu društvenu javnost u promociju kulture prevencije.
Donošenjem ove strategije Vlada nastavlja da sprovodi aktivnosti u cilju podizanja svesti o važnosti ove oblasti.
Poseban cilj 2. Prevencija povreda na radu i profesionalnih bolesti
Mera 2.1. Unapređenje pravnog okvira
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu koji je u većem delu usklađen sa zahtevima iz Direktive 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i podzakonskim propisima kojima su u nacionalno zakonodavstvo transponovane pojedinačne direktive EU. Pored obaveze potpunog usaglašavanja sa direktivama EU potrebno je nastaviti proces unapređenja propisa kako bi se prevazišli prepoznati problemi iz prakse.
Proces daljeg usaglašavanja sa direktivama EU planiran je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU.
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete i da izdvojena finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja i profesionalnih bolesti na radnom mestu i radnoj sredini. Prevencija povreda na radu i profesionalnih bolesti kao princip preuzet je iz Direktive 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu u sistem bezbednosti i zdravlja na radu Republike Srbije.
Potrebno je nastaviti dalje aktivnosti na donošenju Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti kojim će se urediti ova pitanja.
Propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pokazali su svoju vrednost obezbeđujući koncept prevencije kao osnov za smanjenje povreda na radu i profesionalnih bolesti. Zakonodavni okvir od ključnog je značaja kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zaposlenih i kako bi se stvorili jednaki uslovi za sve privredne subjekte bez obzira na njihovu veličinu, lokaciju ili sektor poslovanja. Dokazano je da ispunjavanje zakonskih obaveza i prinudnih mera koje nalažu inspektori za rad, ostaju ključni stimulatori za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u većini privrednih subjekata.
Mera 2.2. Unapređenje inspekcijskih nadzora
U cilju poboljšanja inspekcijskih nadzora potrebno je razmotriti uvođenje:
1) sistema zajedničkih nadzora gde god je to moguće i potrebno (minimiziranje opterećenja za privredne subjekte);
2) sistema unutrašnje kontrole (kvalitet i profesionalizam u inspekcijskom nadzoru);
3) sistema javnosti rada (koncept otvorenosti prema javnosti je važan faktor za stvaranje klime za povećanje društvene discipline u primeni propisa, sistem pritužbi i žalbi na privredne subjekte i na postupanje inspektora rada na osnovu pravila i procedura kako bi se zaštitili i subjekti kontrole i inspektori rada, internet stranica Inspektorata za rad i dr.);
4) sistema planiranja i izveštavanja (planiranje i priprema inspekcijskih nadzora);
5) učestalost inspekcijskih nadzora na osnovu analize i procene rizika;
6) timskog rada inspektora rada i korišćenja efekata sinergije;
7) saradnje između inspekcijskih i drugih državnih organa u cilju efikasnijeg obavljanja poslova i rešavanja problema iz prakse;
8) organizovanje obuka, seminara, okruglih stolova za inspektore rada u cilju sticanja novih veština i znanja;
9) konsultacija u slučaju sankcionisanja zbog neprimenjivanja propisa.
Sa aspekta bolje primenljivosti propisa iz bezbednosti i zdravlja na radu poslodavci svoje aktivnosti treba da usmeravaju na:
1) procenu rizika - identifikacija opasnosti i štetnosti i primena mera da bi se te opasnosti i štetnosti sprečile, otklonile ili smanjile;
2) preventivne mere i upravljanje rizicima, uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu;
1) obaveštavanje i konsultovanje zaposlenih i njihovih predstavnika;
2) obrazovanje i obuku zaposlenih i rukovodstva;
3) praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih;
6) nabavku sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prema odgovarajućim standardima.
Ipak, imajući u vidu stanje u pogledu veličine privrednih subjekata i strukture zaposlenih, kao i potrebu za kreiranjem ciljanih i efikasnih mera, trebalo bi koristiti dodatne alate kao što su prepoznavanje i razmena primera dobre prakse, podizanje svesti, postavljanje normi i IT alata jednostavnih za rukovanje.
U većini slučajeva efikasnost upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu jeste izazov za mikro i mala preduzeća. Izazovi su mnogobrojni i razlikuju se u zavisnosti od poteškoća pri sprovođenju propisa kako zbog nedostatka stručnosti, tako i zbog nedostatka svesti o važnosti ove oblasti, nezaintersovanosti rukovodstva, kao i troškova usklađivanja sa zahtevima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Potrebno je raditi na uvođenju efikasnijih rešenja kako bi se uzela u obzir situacija mikro i malih preduzeća i time obezbedilo efikasno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu bez obzira na veličinu preduzeća. To podrazumeva donošenje smernica za mikro i mala preduzeća kako bi im se olakšalo sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Poseban cilj 3. Unapređenje evidencije o povredama na radu
Mera 3.1. Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu
Kako bi se unapredile evidencije o povredama na radu uvešće se jedinstveni registar povreda na radu čiji će okvir biti utvrđen na osnovu sagledanih nadležnosti i potreba zainteresovanih strana.
6. SPROVOĐENJE, PRAĆENJE SPROVOĐENJA, IZVEŠTAVANJE I VREDNOVANJE
Sastavni deo Strategije je Akcioni plan za njeno sprovođenje.
U sprovođenju Strategije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sarađuje sa svim partnerima.
Praćenje sprovođenja Akcionog plana vrši se prema Izveštaju o sprovođenju Strategije.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prati sprovođenje Strategije o čemu obaveštava Vladu jedanput godišnje i ako je to potrebno predlaže izmenu Akcionog plana.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".