STRATEGIJAUPRAVLJANJA RIZICIMA GRADA VRANJA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 33/2018) |
UVOD
Upravljanje rizicima u Gradu Vranju (u daljem tekstu: Grad) je zakonska obaveza u postizanju strateških i operativnih ciljeva i neophodan je element dobrog upravljanja.
Strategija upravljanja rizicima odslikava ciljeve i koristi od upravljanja rizicima, odgovornosti za upravljanje rizicima i daje pregled okvira koji će se uspostaviti kako bi se uspešno upravljalo rizicima u Gradu.
Osnov za donošenje Strategije je Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispravka i 108/2013, 142/2014, 68/2015-dr. Zakon, 103/2015, 99/2016 i 113/2017).
Tačkom 3.2.2. Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 61/09 i 23/13) i članom 6. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 106/13) propisano je da, radi upravljanja rizicima, rukovodilac korisnika javnih sredstava usvaja strategiju upravljanja rizikom, koja se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni, a da kontrole koje služe za svođenje rizika na prihvatljiv nivo moraju biti analizirane i ažurirane najmanje jednom godišnje.
Polazeći od pojma rizika definisanog članom 6. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (u daljem tekstu: Pravilnik), rizik predstavlja potencijalni događaj i situaciju koji mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava. Rizici su događaji koje Grad želi izbeći jer mogu:
• Ugroziti ostvarenje ciljeva Grada,
• Narušiti kvalitet usluga građanima i izazvati njihovo nezadovoljstvo,
• Narušiti ugled Grada,
• Smanjiti poverenje javnosti,
• Prouzrokovati finansijske gubitke i štete,
• Rezultirati zloupotrebom javnih sredstava, neovlaštenim korišćenjem ili otuđenjem imovine,
• Rezultirati nesposobnošću reagovanja i upravljanja u promenjenim okolnostima na način koji sprečava ili maksimalno smanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih sluga.
Rizikom se smatraju i propuštene prilike ili mogućnosti za poboljšanje poslovanja Grada.
Gradonačelnik je odgovoran za određivanje i ostvarivanje strateških i operativnih ciljeva Grada, kao i za uspostavljanje delotvornog sistema upravljanja rizicima koji će pomoći u ostvarenju postavljenih ciljeva i očekivanih rezultata.
Rukovodioci na različitim nivoima upravljanja, u skladu sa ovlašćenjima i odgovornostima, odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i za upravljanje rizicima.
Upravljanje rizicima deo je strateškog i operativnog planiranja, čija je svrha smanjiti neizvesnost koja bi mogla biti pretnja poslovnoj uspešnosti, predvideti izmenjene okolnosti i pravovremeno reagovati na njih.
1. STAVOVI KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (GRADA) PREMA RIZICIMA (PROCESI U GRADU VRANJE)
Sistem finansijskog poslovanja u Gradu čini poslovanje njenih direktnih i indirektnih korisnika.
Procesi i procedure u Gradu se odvijaju kroz trinaest organizacionih jedinica, i to:
1. Gradsko pravobranilaštvo
2. Odeljenje za privredu, ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine
3. Odeljenje za budžet i finansije
4. Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne poslove i komunalno-stambene delatnosti
5. Odeljenje za društvene delatnosti
6. Odeljenje za poslove organa Grada
7. Odeljenje za opštu upravu
8. Odeljenje za zajedničke poslove
9. Odeljenje za inspekcijske poslove
10. Odeljenje komunalne policije
11. Služba za informacione tehnologije i komunikacije
12. Odeljenje za upravljanje ljudskim resursima
13. Kabinet gradonačelnika
U okviru Gradskog pravobranilaštva odvijaju se sledeći procesi:
- Proces zastupanja Grada u pravnim postupcima
- Proces davanja pravnih mišljenja na zaključenje ugovora o pribavljanju, otuđenju i raspolaganju javnom nepokretnom imovinom Grada
- Proces izrade i dostavljanje izveštaja o postupanju u pojedinim predmetima organa grada Vranja, kao i subjektima koje zastupa, na njihov zahtev
- Proces sporazumnog uređivanje odnosa sa strankom
U okviru Odeljenja za privredu, ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine odvijaju se sledeći procesi:
- Proces unapređenja razvoja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja
- Proces obavljanja poslova u oblasti vodoprivrede
- Proces izrade programa uređenja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta
- Proces obavljanja poslova u oblasti turizma i ugostiteljstva
- Izrada i praćenje realizacije strategija i akcionih planova
- Upravljanje projektima
- Podrška privredi i lokalnom ekonomskom razvoju
- Proces zaštite životne sredine
U okviru Odeljenja za budžet i finansije odvijaju se sledeći procesi:
- Proces pripreme i sprovođenja postupka javnih nabavki
- Proces utvrđivanja obaveza po osnovu poreza, taksi i naknada
- Proces naplate utvrđenih obaveza
- Proces pripreme i usvajanja Odluke o budžetu
- Proces plaćanja obaveza i izdataka
- Proces računovodstvenih poslova
- Proces popisa imovine, stanja i obaveza
- Proces izrade periodičnih računovodstvenih izveštaja i Završnog računa
- Proces izveštavanja o realizaciji budžeta
- Proces kontrole godišnjih programa poslovanja i obrada izveštaja o radu JP i JKP
- Drugo
U okviru Odeljenja za urbanizam, imovinsko-pravne poslove i komunalno-stambene delatnosti odvijaju se sledeći procesi:
- Proces izrade prostornih i urbanističkih planova
- Proces izdavanja građevinske dozvole
- Proces izdavanje upotrebne dozvole
- Proces ozakonjenja objekata
- Proces izdavanje dozvole za uklanjanje objekta
- Proces izdavanja potvrda na urbanistički projekat i projekat parcelacije, odnosno preparcelacije
- Proces eksproprijacije nepokretnosti
- Proces otuđenje nepokretnosti i neizgrađenog građevinskog zemljišta iz javne svojine Grada
- Proces uspostavljanja prava javne svojine na nepokretnostima u korist grada i vođenje propisanih evidencija
- Proces davanja u zakup poslovnog prostora u vlasništvu grada
- Proces obavljanja poslova u oblasti saobraćaja
- Drugo
U okviru Odeljenja za društvene delatnosti odvijaju se sledeći procesi:
- Proces utvrđivanja prava na novčanu naknadu po različitim osnovama
- Proces obavljanja poslova poverenika za izbeglice i migracije
- Proces sufinansiranja programa iz Odluke o budžetu Grada
- Drugo
U okviru Odeljenja za poslove organa Grada odvijaju se sledeći procesi:
- Proces obavljanja stručnih i administrativno - tehničkih poslova u vezi sa održavanjem sednica Skupštine grada i Gradskog veća
- Proces izrade nacrta akata koja donosi Skupština grada, Gradsko veće i Gradonačelnik
- Proces informisanja i protokola
- Drugo
U okviru Odeljenja za opštu upravu odvijaju se sledeći procesi:
- Proces vođenja matičnih knjiga
- Proces ažuriranja biračkog spiska
- Proces obavljanja administrativnih poslova mesne kancelarije i mesne zajednice
- Proces pružanja pravne pomoći građanima
U okviru Odeljenja za zajedničke poslove odvijaju se sledeći procesi:
- Proces održavanja higijene poslovnih prostorija
- Proces održavanja elektro-gromobranske instalacije, centralnog grejanja i sistema protivpožarne zaštite
- Proces pružanja usluga prevoza za potrebe organa Grada
- Drugo
U okviru Odeljenja za inspekcijske poslove odvijaju se sledeći procesi:
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti građevinarstva
- Proces nadzora nad izvođenjem radova na objektima na teritoriji grada Vranje
- Proces učešća u radu Komisije za tehnički prijem radova na objektima u vlasništvu grada Vranje
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite puteva
- Proces inspekcijskog nadzora iz oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti komunalne delatnosti
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine van zatvorenog prostora
- Proces kontrole u postupku postavljanja montažnih objekata
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite životne sredine
- Proces inspekcijske kontrole u prosveti
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti turizma
- Inspekcija ZOO higijene
- Proces inspekcijskog nadzora u oblasti ZOO higijene
- Proces izvršenja rušenja bespravno podignutih objekata
U okviru Odeljenja komunalne policije odvijaju se sledeći procesi:
- Proces izrade godišnjeg plana rada i izveštaja o radu
- Proces postupanja Komunalne policije
U okviru Službe za informacione tehnologije i komunikacije odvijaju se sledeći procesi:
- Administriranje računarskih informacionih sistema
- Razvoj i održavanje računarske mreže i opreme
- Projektovanje, dizajn i održavanje internet prezentacije grada
U okviru Odeljenje za upravljanje ljudskim resursima odvijaju se sledeći procesi:
- Proces upravljanja ljudskim resursima i radni odnosi
- Proces izrade i ažuriranja akta o proceni rizika i preventiva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
U okviru Kabineta gradonačelnika odvijaju se sledeći procesi:
- Proces obavljanja administrativni poslova u kabinetu gradonačelnika
- Proces obavljanja stručnih poslova za potrebe Štaba i poslovi kod proglašenja vanredne situacije
- Drugo
Sagledavajući važnost sprovođenja upravljanja rizicima Grad se zalaže za efikasno upravljanje rizicima koji bi mogli biti pretnja izvršenju postavljenih ciljeva.
Stavovi Grada prema rizicima mogu se sažeti u sledećem:
- Rizike treba utvrditi u odgovarajućim planskim dokumentima, a upravljanje rizicima predstavlja sastavni deo procesa planiranja i donošenja odluka;
- Sve aktivnosti koje se sprovode moraju biti u skladu s ciljevima Grada;
- Sve aktivnosti koje sprovodi Grad će u svakom momentu biti u skladu sa zahtevima zakonodavnog okvira;
- Sve aktivnosti koje nose rizik značajnih štetniih posledica ili druge štete za ugled Grada će se izbeći;
- Svi programi, projekti i aktivnosti koje sprovodi Grad i s njima povezani rashodi i izdaci moraju biti obuhvaćeni budžetom, odnosno finansijskim planovima korisnika javnih sredstava Grada,
- Upravljanje rizicima treba da omogući da se predvide nepovoljne okolnosti ili događaji koji bi mogli sprečiti ili u značajnoj meri uticati na ostvarivanje ciljeva Grada;
- Organizaciona struktura treba biti takva da ne stvara odbojnost prema upravljanju rizicima.
2. SVRHA I CILJEVI KAO POLAZNA OSNOVA ZA PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA
Svrha ove strategije je poboljšati mogućnosti ostvarivanja strateških i operativnih ciljeva i sa njima povezanih ključnih procesa Grada kroz upravljanje rizicima, a što podrazumeva:
• razvijanje registara rizika u odnosu na ciljeve, koji će proceniti sve značajnije rizike sa kojima se suočava Grad i tako pomoći ostvarenju misije, vizije i ciljeva Grada;
• rangiranje svih rizika u pogledu mogućeg pojavljivanja i očekivanog uticaja na Grad;
• raspodela jasnih uloga i odgovornosti za postupanje sa rizikom;
• pregled usklađenosti sa zakonom i podzakonskim propisima, uključujući redovno izveštavanje o efektivnosti sistema unutrašnjih kontrola radi smanjenja rizika na prihvatljiv nivo;
• povećanje nivoa svesti svih zaposlenih o značaju procesa upravljanja rizicima za ostvarivanje postavljenih ciljeva Grada.
Ciljevi sadržani u strateškim, operativnim ili finansijskim planskim dokumentima i s njima povezani ciljevi poslovnih procesa, polazna su osnova za utvrđivanje rizika na svim nivoima u okviru Grada. Utvrđivanje strateških i operativnih ciljeva podrazumeva jasno definisanje očekivanih rezultata koje Grad želi da ostvari u određenom vremenskom periodu. U vezi sa tim, razmatraju se rizici i vrši upravljanje rizicima koji mogu uticati na ostvarenje utvrđenih ciljeva.
Na nivou Grada, a u skladu sa "Strategijom održivog razvoja 2010 - 2020"utvrđeni su strateški ciljevi, prioriteti i detaljni ciljevi u pet prioritetne oblasti:
1. Infrastruktura
2. Ruralni razvoj i poljoprivreda
3. Privreda i ekonomski razvoj
4. Društvene delatnosti
5. Zaštita životne sredine
Strategija je razrađena putem operativnog Akcionog plana i sadrži razradu aktivnosti za postavljene strateške ciljeve. Strateški ciljevi po prioritetnim oblastima se razrađuju putem godišnjeg plana/programa i finansijskog plana i realizuju se kroz poslovne procese.
Ciljevi upravljanja rizikom u Gradu su sledeći:
1. uočiti, definisati i izmeriti rizik koji nastaje u svakom poslovnom procesu i pojedinačnim aktivnostima;
2. blagovremeno preduzeti sve potrebne kontrolne mere kako bi se uočeni rizici umanjili ili otklonili;
3. unapređivati mogućnosti prepoznavanja i otklanjanja rizika u Gradu;
4. razvijati sistem dokumentovanja, praćenja, evaluacije i korekcije svih radnih procesa u Gradu, kako bi se smanjili rizici i omogućilo njihovo uočavanje i otklanjanje.
Utvrđivanje rizika i upravljanje rizicima u procesima koji doprinose ostvarenju strateških i operativnih ciljeva, pomoći će uspešnom ostvarenju ciljevaGrada.
3. PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA
Proces upravljanja rizicima koji uspostavlja Grad, sastoji se od četiri koraka:
1. Identifikovanje rizika,
2. Procena rizika,
3. Postupanje po rizicima, i
4. Praćenje i izveštavanje o rizicima.
Grad će prilikom utvrđivanja rizika koristiti podelu na pet glavnih grupa rizika, i to:
1. eksterno okruženje;
2. planiranje, procesi i sistemi;
3. zaposleni i organizacija;
4. zakonitost i ispravnost;
5. komunikacije i informacije.
Rizici koji se odnose na eksterno okruženje/izvan korisnika budžeta su: rizici makro okruženja (geopolitički, ekonomski, prirodne katastrofe i slično), političke odluke i prioriteti izvan korisnika budžeta (Narodna Skupština, Vlada RS, EU, i slično), eksterni partneri (građani, drugi korisnici budžeta, eksterni izvršioci usluga, udruženja, mediji i slično).
Rizici koji se odnose na planiranje, procese i sisteme su: strategija, planiranje i politike, uključujući interne političke odluke, operativni procesi (dizajn i opis procesa), finansijski procesi i dodela sredstava, IT i ostali sistemi podrške.
Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju posla su: zaposleni, kompetentnost, etika i ponašanje u organizaciji posla (rizici od prevare, namernih nepravilnosti i sticanje koristi ili namerno prikrivanje istih), interna organizacija posla (upravljanje, uloge i odgovornosti, delegiranje itd.), sigurnost zaposlenih, objekata i opreme.
Rizici s aspekta zakonitosti i ispravnosti su: jasnoća, prikladnost i jedinstvenost postojećih zakona, propisa i pravila i drugi mogući ishodi koji se odnose na zakonitost i pravilnost.
Rizici koji se odnose na komunikaciju i informisanje su: metode i kanali komuniciranja, kvalitet i pravovremenost informacija.
Utvrđivanje rizika uključuje identifikaciju potencijalnih rizika za strateške i operativne ciljeve i s njima povezane ciljeve ključnih procesa Grada, uzrok rizika, kao i potencijalne posledice rizika.
Rizici se utvrđuju u Obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i evidentiraju se u Registru rizika koji se uspostavlja na nivou Grada.
Procena rizika se vrši na osnovu dve vrste ulaznih informacija - o proceni uticaja rizika i proceni verovatnoće pojave rizika. Ukupna izloženost riziku dobija se množenjem bodova za uticaj s bodovima za verovatnoću (tako se rizik s najvećim uticajem i najvećom verovatnoćom, koje bodujemo ocenom tri, može proceniti s najviše devet bodova). Ukupna izloženost riziku može biti niska, srednja i visoka. Matrica rizika koja je prikazana na sledećoj tabeli koristiće se za merenje rizika.
UTICAJ |
Veliki |
|
|
|
Umeren |
|
|
|
|
Nizak |
|
|
|
|
|
|
Niska |
Srednja |
Visoka |
|
|
VEROVATNOĆA |
||
Grad rizik smatra kritičnim ako je ukupna izloženost riziku ocenjena kao visoka u sledećim situacijama:
1. ako predstavlja izvesnu pretnju uspešnom završetku programa, projekta, i aktivnosti,
2. ako će prouzrokovati znatnu štetu interesnim grupama (građanima, dobavljačima, drugim korisnicima budžeta, itd.),
3. ako je posledica rizika povreda zakona i propisa,
4. ako će doći do značajnih finansijskih gubitaka,
5. ako se dovodi u pitanje sigurnost zaposlenih, i
6. u bilo kom slučaju ozbiljnog uticaja na ugled Grada.
Za bodovanje verovatnoće i uticaja rizika koriste se sledeći parametri:
VEROVATNOĆA |
Ocena |
|
Velika |
Veoma verovatna prisutnost - očekuje se da će se ovaj događaj javiti u većini slučajeva |
3 |
Srednja |
Moguća prisutnost - događaj se ponekad može dogoditi |
2 |
Mala |
Malo verovatna prisutnost - nastanak događaja nije verovatan |
1 |
|
||
UTICAJ |
Ocena |
|
Veliki |
Aktivnost (posao) će biti ozbiljno ugrožena, odnosno ostvarivanje ciljeva će biti značajno narušeno (prekid u pružanju osnovnih usluga; značajan gubitak imovine; ozbiljne štete po okolinu; ozbiljne pretnje po ugled i poverenje javnosti; pritisak javnosti...). |
3 |
Umeren |
Rizik će dovesti do značajnog finansijskog gubitka ili poteškoća. Rukovodstvu će trebati dosta vremena da to otkloni (prekid nekih osnovnih funkcija, štete na imovini, određene štetne posledice na okolinu, određeni - delimični gubitak poverenja javnosti, negativna medijska pažnja...) |
2 |
Mali |
Rizik bi mogao imati određene posledice na aktivnost (posao), ali ne bi trebalo da spreči ostvarivanje dugoročnih ciljeva (kašnjenje u rokovim kod manje značajnih usluga; gubitak na imovini male vrednosti; privremene štetne posledice; slabo sticanje poverenja; određena neadekvatna ili nepovoljna medijska pažnja...). |
1 |
Verovatnoća i uticaj rizika smanjuje se izborom prikladnog odgovora na rizik. Odluka zavisi od važnosti rizika, te o toleranciji i stavu prema riziku. Cilj upravljanja rizicima je smanjiti verovatnoću nastupanja potencijalnog događaja i njegov negativan učinak.
Za svaki rizik treba izabrati jedan od sledećih odgovora na rizik:
1. izbegavanje rizika - na način da se određene aktivnosti izvode drugačije ili da se ukinu;
2. prenošenje rizika - putem konvencionalnog osiguranja ili prenos na treću stranu;
3. prihvatanje rizika - kada su mogućnosti za preduzimanje određenih mera ograničene ili su troškovi preduzimanja mera nesrazmerni u odnosu na moguće koristi, s tim da rizik treba pratiti kako bi se osiguralo da ostane na prihvatljivom nivou;
4. smanjivanje/ublažavanje rizika - preduzeti mere da se smanji verovatnoća ili uticaj rizika.
Navedene mere treba da budu odgovarajuće, troškovno efikasne, sveobuhvatne i u neposrednoj vezi sa značajem rizika.
O postupanju po rizicima značajnim za celokupno poslovanje Grada odlučuje gradonačelnik, na osnovu predloga Radne grupe odnosno na sopstvenu inicijativu ili na predlog rukovodioca organizacione jedinice ili organa.
Podaci o postupanju po rizicima i odgovori na rizike biće sadržani u Obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i u Registru rizika u kojem je definisan rok za izvršenje planiranih radnji i odgovorna osoba za sprovođenje potrebnih radnji.
4) Praćenje i izveštavanje o rizicima
S obzirom da se okruženje u kome Grad posluje stalno menja, potrebno je stalno praćenje i informisanje o rizicima. Praćenje utvrđenih rizika obuhvata i praćenje sprovođenja mera za smanjenje rizika. Rizike treba redovno ažurirati i razmatrati kako bi odgovori na njih i dalje bili efikasni. Ovim se procenjuje efikasnost upravljanja rizicima i potreba dodatnog uticaja na ublažavanje istih. U skladu sa tim, registri rizika se ažuriraju svake godine, a po potrebi i češće.
Grad će uspostaviti interno izveštavanje o upravljanju rizicima u skladu s vlastitim potrebama (vremensko razdoblje i izveštavanja, sadržaji izveštaja, nivo potrebnih detalja i sl.) kako bi najviše rukovodstvo bilo informisano o najznačajnijim rizicima i merama koje se preduzimaju u vezi sa upravljanjem rizicima.
Izveštavanje o rizicima sprovodiće se jednom godišnje u sklopu Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole.
4. ULOGE, OVLAŠĆENJA I ODGOVORNOSTI
Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac korisnika javnih sredstava, a kojim se, upravljajući rizicima, obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi korisnika javnih sredstava ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način, kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) potpunost, realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;
3) dobro finansijsko upravljanje;
4) zaštitu sredstava i podataka.
U skladu sa tačkom 3.1.2 Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine, članom 11. Pravilnika i odeljkom 2. Strategije za uvođenje i razvoj finansijskog upravljanja i kontrole u Gradu, upravljanje rizicima je jedna od najznačajnijih odgovornosti upravljačke strukture. Shodno članu 12. Pravilnika rukovodioci na različitim nivoima upravljanja, u skladu sa dodeljenim zadacima, odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i upravljanje rizicima.
Samim tim, rukovodioci na svim nivoima moraju osigurati uslove potrebne za nesmetano odvijanje svih aktivnosti upravljanja rizicima i uvođenje odgovarajućih i efektivnih mehanizama za njihovo smanjivanje na prihvatljiv nivo. Svi zaposleni su uključeni u upravljanje rizicima i treba da budu svesni svoje odgovornosti u identifikovanju i upravljanju rizikom.
Kako bi se osiguralo uspešno sprovođenje procesa upravljanja rizicima, određena su ovlašćenja i odgovornosti kako sledi:
Gradonačelnik:
• Određuje strateški smer i stvaranje uslova za nesmetano sprovođenje svih aktivnosti vezanih za upravljanje rizicima,
• Obezbeđuje najviši nivo podrške za upravljanje rizicima,
• Predlaže Gradskom veću donošenje Strategije upravljanja rizicima,
• Obezbeđuje da je Registar rizika uspostavljen na nivou postavljenih ciljeva i da se redovno prati
Načelnik uprave:
• Obezbeđuje da je Registar rizika na nivou uspostavljenih ciljeva i da se redovno prati,
• Obezbeđuje efikasno upravljanje rizicima u upravi,
• Obezbeđuje da se Strategija upravljanja rizicima ocenjuje najmanje jednom godišnje,
• Obezbeđuje da je Registar rizika na nivou postavljenih ciljeva ažuriran najmanje jednom godišnje.
Rukovodilac odeljenja/službe:
• Obezbeđuje svakodnevno upravljanje rizicima,
• Obezbeđuje da se upravljanje rizicima u njihovom području odgovornosti provodi u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima,
• Obezbeđuje da su zaposleni upoznati sa procesom upravljanja rizicima i da su svesni ciljeva, prioriteta i glavnih rizika s kojima se suočava njihova organizaciona jedinica, i Grad u celini,
• Promoviše kulturu upravljanja rizicima,
• Podstiče zaposlene i osposobljava ih za sistemsko prepoznavanje i rešavanje rizika koji prete njihovim aktivnostima,
• Obezbeđuje pravovremeno i sistemsko izveštavanje o rizicima na nivou organizacione jedinice,
• Utvrđuje i razvija nove kontrolne mere i planove za dalje poboljšavanje kontrola.
Koordinator za uspostavljanje procesa upravljanja rizicima:
• Koordinira implementacijom procesa upravljanja rizicima u Gradu
• Obezbeđuje da su svi rukovodioci upoznati s potrebom uvođenja upravljanja rizicima,
• Podstiče kulturu upravljanja rizicima i pruža podršku rukovodiocima u efektivnom upravljanju rizicima jačanjem svesti upravljačkog dela Grada o potrebi sistemskog upravljanja rizicima,
• Sprovodi aktivnosti u vezi s prikupljanjem podataka o rizicima i evidentiranjem podataka o rizicima u Registar rizika Grada,
• Prati provođenje mera i priprema izveštaj o upravljanju rizicima za rukovodstvo
• Upravlja dokumentacijom vezanom za rizike.
Zaposleni u Gradu:
• Obezbeđuju da su identifikovani rizici koji bi mogli rezultirati neispunjenjem ključnih ciljeva i zadataka,
• Prijavljuju nadređenom rukovodiocu svaki novi rizik ili neodgovarajuće postojeće mere kontrole,
• Primenjuju kontrolne mehanizme u cilju ublažavanja rizika,
• Utvrđuju i razvijaju nove kontrolne mehanizme i planove za dalje poboljšavanje kontrola,
• Svesni su politike upravljanja rizicima koja se sprovodi u Gradu.
Uloga interne revizije u procesu upravljanja rizicima je nezavisna i objektivna.
Interna revizija u okviru svoje funkcije vrši zasebnu procenu rizika za potrebe donošenja strateškog i godišnjeg plana interne revizije. Sprovođenjem revizije u područjima koja su procenjena kao najrizičnija i davanjem preporuka za poboljšanje internih kontrola u revidiranim procesima, kao i davanjem savetodavnih usluga, doprinosi poboljšanju procesa upravljanja rizicima i ostvarivanju postavljenih ciljeva na nivou Grada.
Komunikacija o pitanjima rizika važna je s obzirom da je potrebno:
1. Osigurati da svi razumeju, na način koji odgovara njihovoj ulozi, šta su strategija, ciljevi, prioritetni rizici i kako se njihove odgovornosti uklapaju u taj okvir rada,
2. Osigurati da se iskustvo iz upravljanja jednim rizikom može preneti i ostalima koji se mogu sresti s tim rizikom,
3. Osigurati da svi nivoi upravljanja traže i dobijaju odgovarajuće informacije o upravljanju rizicima u okviru svojih nadležnosti kontrole, koje će im omogućiti da planiraju radnje u odnosu na rizike čiji stepen nije prihvatljiv, kao i uverenje da su rizici, koji se smatraju prihvatljivim, pod kontrolom.
Razmena znanja i iskustva s jedinicama lokalne samouprave Republike Srbije, zemljama članicama Evropske unije i drugih zemalja, doprinosi poboljšanju procesa upravljanja rizicima i celokupnom poboljšanju poslovanja Grada.
Grad je obavezan da sprovodi edukaciju zaposlenih o svim aspektima upravljanja rizikom. Edukacije organizuje i sprovodi rukovodilac za finansijsko upravljanje i kontrolu, uz pomoć Radne grupe, CJH i odgovarajućih stručnjaka (internih i eksternih). Na području edukacije osiguraće se sledeća usavršavanja:
• upoznavanje sa Strategijom upravljanja rizicima za sve zaposlene, uključujući obavezu upoznavanja novih zaposlenih i
• radionice u vezi utvrđivanja rizika prilikom izrade planskih dokumenata.
6. KLJUČNI POKAZATELJI USPEŠNOSTI
Ključni pokazatelji uspešnosti pratiće se kroz: izradu i godišnje ažuriranje registra rizika, procenat sprovođenja mera za ublažavanje rizika u planiranim okvirima, unošenjem novih mera u registar rizika, održane sastanke na kojima se razmatrala izloženost riziku i ponovno postavljanje prioriteta.
Uspešnost sprovođenja procesa upravljanja rizicima ogleda se i kroz smanjenje broja preporuka interne i eksterne revizije.
7. PREGLED / AŽURIRANJE STRATEGIJE U SKLADU SA NAJBOLJOM PRAKSOM
Strategija upravljanja rizikom ažuriraće se prema potrebi, a najmanje jednom u tri godine, shodno razvoju procesa upravljanja rizicima u Gradu i zahtevima Ministarstva finansija Republike Srbije.
Strategija stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".