UREDBA
O UTVRĐIVANJU PREVENTIVNOG AKCIONOG PLANA RADI OBEZBEĐIVANJA SIGURNOSTI SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM

("Sl. glasnik RS", br. 102/2018)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Preventivni akcioni plan radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PREVENTIVNI AKCIONI PLAN
RADI OBEZBEĐIVANJA SIGURNOSTI SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM

 

1. OPŠTI DEO

Članom 315. stav 2. Zakona o energetici (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da Vlada donosi Preventivni akcioni plan, radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, koji sadrži procenu rizika u pogledu ostvarivanja sigurnosti snabdevanja, kao i mere za ublažavanje utvrđenih rizika koje se odnose na potreban transportni kapacitet kojim bi se zadovoljila ukupna potražnja za prirodnim gasom i obezbeđivanje snabdevanja određenih grupa krajnjih kupaca prirodnog gasa.

Ovaj plan obuhvata analizu rizika, na osnovu koje su utvrđene mere i aktivnosti za njihovo ublažavanje ili otklanjanje, u cilju dugoročnog obezbeđivanja sigurnog, efikasnog i kvalitetnog snabdevanja i podsticanja:

- razvoja nacionalnog gasovodnog sistema;

- razvoja tržišta gasa na nacionalnom i regionalnom nivou i

- povezivanja sa sistemima susednih zemalja i diversifikacije pravaca i izvora snabdevanja.

2. PREGLED TRŽIŠTA GASA U REPUBLICI SRBIJI

2.1. Gasovodni sistem Republike Srbije

2.1.1. Transportni sistem prirodnog gasa

Sistem za transport prirodnog gasa čini mreža gasovoda projektovanog pritiska većeg od 16 bar, osim dovodnih gasovoda, kao i kompresorske stanice, blok stanice, merno-regulacione i merne stanice na svim mestima isporuke sa transportnog sistema, drugi energetski objekti, elektronski komunikacioni i informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za transport prirodnog gasa, uključujući i lajnpak (u daljem tekstu: transportni sistem).

Ukupna dužina transportnog sistema u Republici Srbiji krajem 2017. godine iznosila je 2.459 km. Transportni sistem ima dve interkonekcije sa drugim gasovodnim sistemima, i to jednu ulaznu tačku na granici sa Mađarskom (Kiškundorožma) tehničkog kapaciteta od 15 miliona m3/dan1 i jednu izlaznu tačku na granici sa Bosnom i Hercegovinom kapaciteta 1,8 miliona m3/dan1. U sistemu postoji jedna kompresorska stanica Batajnica snage 4,4 MW i 243 izlazne tačke. Merno-akviziciona oprema za automatsko prikupljanje i obradu podataka je ugrađena na oko 60% izlaza. Oko 47% transportnog sistema starije je od 30 godina.

Delatnost transporta i upravljanja transportnim sistemom na oko 95% (2.334 km) transportnog sistema u severnoj i centralnoj Srbiji obavlja privredno društvo "Transportgas Srbija" d.o.o. Novi Sad, zavisno privredno društvo Javnog preduzeća "Srbijagas", a na ostalih 5% (125 km), u jugoistočnom delu Republike Srbije, privredno društvo Yugorosgaz-transport d.o.o. Niš.

Oko 5 miliona ili 70% stanovnika Republike Srbije, živi u oblasti koja ima izgrađenu transportnu mrežu i koja obezbeđuje potencijal za dalji razvoj gasnog sistema i rast potrošnje prirodnog gasa.

_______
1m3 - količina prirodnog gasa koja pri pritisku od 101325 Pa (1,01325 bar), temperaturi od 288,15 K (15 ◦C) i donjoj toplotnoj vrednosti od 33.338,35 kJ zauzima zapreminu od jednog kubnog metra;

2.1.2. Distributivni sistem prirodnog gasa

Distributivni sistem prirodnog gasa jeste distributivna mreža prirodnog gasa koju čini mreža cevovoda, regulacione, merno-regulacione i merne stanice na svim mestima isporuke sa distributivnog sistema, drugi energetski objekti, elektronska komunikaciona, informaciona i druga infrastruktura neophodna za distribuciju prirodnog gasa maksimalnog radnog pritiska jednakog ili manjeg od 16 bar, uključujući i lajnpak.

Ukupna dužina distributivnog sistema u Republici Srbiji na kraju 2017. godine je iznosila 16.961 km (bez priključaka) od čega Javnom preduzeću "Srbijagas" pripada 48,9%. Od 2010. godine dužina distributivne mreže je povećana 18,6%, broj kupaca za 7% i potrošnja za 7%.

Broj aktivnih priključaka (mesta isporuke) na distributivnim mrežama je 267.000.

Delatnost distribucije i upravljanja distributivnim sistemom obavljaju 34 operatora distributivnog sistema.

2.1.3. Skladište prirodnog gasa

U Republici Srbiji postoji jedno podzemno skladište gasa "Banatski Dvor" koje je u vlasništvu Javnog preduzeća "Srbijagas" (49%) i DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU GAZPROM EKSPORT (51%). Ukupan raspoloživi kapacitet skladištenja komercijalnog gasa je 450 miliona m3 gasa. Maksimalni dnevni kapacitet povlačenja iz skladišta je 5 miliona m3/dan i pada na ispod 4 miliona m3/dan kada je skladište prazno, dok je minimalni kapacitet 1 milion m3/dan. Kapacitet utiskivanja je maksimalno 2,7 milion m3/dan i zavisi od pritiska gasa u gasovodu kojim je skladište povezano sa transportnim sistemom, kao i od količine gasa u skladištu, dok je minimalni kapacitet utiskivanja 1 milion m3/dan. Zamenski kompresorski kapacitet u slučaju otkaza neke od kompresorskih jedinica ne postoji. Dvosmernim gasovodom Gospođinci - Banatski Dvor dužine 42,5 km, podzemno skladište gasa je spojeno sa transportnim sistemom. Sa dva gasovoda je povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru.

Krajem 2017. godine zalihe komercijalnog gasa u skladištu su iznosile 458 miliona m3, od čega je Javno preduzeće "Srbijagas" raspolagalo sa 218 miliona m3.

Delatnost skladištenja i upravljanja skladištem prirodnog gasa obavlja operator skladišta prirodnog gasa privredno društvo PSG BANATSKI DVOR DOO NOVI SAD.

2.2. Potrošnja i snabdevanje prirodnim gasom

Tržište Republike Srbije prirodnim gasom snabdeva se sa domaćih nalazišta i iz uvoza. U Republici Srbiji, prirodni gas proizvodi se iz 78 bušotina. Najveća nalazišta prirodnog gasa smeštena su u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom prirodnog gasa je NIS a.d. Nedostajuće količine gasa, Republika Srbija najvećim delom obezbeđuje uvozom iz Ruske Federacije na osnovu dugoročnog ugovora kojim je od 1. januara 2018. godine, garantovana minimalna količina prirodnog gasa 2 milijarde m3 prirodnog gasa godišnje.

Bilans prirodnog gasa u periodu od 2010. do 2017. godine dat je u Tabeli 1.

hilj. m3

Godina:

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

Proizvodnja

387.183

508.161

533.511

531.188

557.179

572.502

523.229

489.085

Uvoz

1.967.753

1.747.520

1.789.756

1.887.480

1.394.659

1.740.221

1.795.226

2.182.632

Skladište, saldo

0

133.729

-216.108

-74.500

68.795

-114.511

56.850

-12.800

Inostrana skladišta

-27.343

0

0

0

0

0

0

0

Raspoloživo za potrošnju

2.327.593

2.389.410

2.107.159

2.344.168

2.020.633

2.198.212

2.375.305

2.658.917

Utrošeno za proizvodnju energije transformacijom

805.480

904.808

826.160

774.997

856.098

885.174

886884

920.464

Termoelektrane toplane

95.173

153.786

146.795

70.436

27.391

20.064

46.582

94.992

Industrijske energane

203.910

184.245

132.134

205.803

216.384

164.998

144.646

136587

Toplane

506.397

566.777

547.231

498.758

480.844

563.451

566.640

565.657

Rafinerija

-

-

-

131.479

136.661

129.016

123.228

Sopstvena potrošnja u energetskom sektoru

60.274

54.242

93.736

159.932

183.560

209.707

180.986

202.241

Gubici

20.943

5.746

11.847

16.328

18.194

11.433

22.544

36.101

Finalna potrošnja

1.440.896

1.424.614

1.175.405

1.392.911

962.981

1.091.898

1.284.891

1.500.111

Neenergetska

271.435

283.532

21.496

13.4365

114.252

157.658

292.077

425.526

Za energetske svrhe

1.169.461

1.141.082

1.153.909

1.258.546

848.729

934.240

992.814

1.074.585

Industrija

759.313

732.730

760.460

889.452

485.888

543.083

550.089

578.938

Saobraćaj

12.623

14.054

4.459

9.486

8.833

11.204

6.502

5.309

Domaćinstva

270.412

266.653

244.232

218.528

179.000

189.822

210.678

240.938

Poljoprivreda

18.330

17.448

20.670

19.543

32.207

20.713

28.953

22.564

Javni i komercijalni sektor

108.783

110.197

124.088

121.537

142.801

169.418

196.592

226.836

Tabela 1: Bilans prirodnog gasa u periodu 2010-2017. godina

U ukupnoj potrošnji primarne energije u 2017. godini prirodni gas učestvuje sa 15,7%, a u ukupnoj potrošnji finalne energije u energetske svrhe 11,3%.

Uvoz prirodnog gasa u 2017. godini je iznosio 2.183 miliona m3, čime je pokriveno 82,1% gasa u primarnoj energiji.

Domaćom proizvodnjom gasa isporučenog u transportni i distributivni sistem od 377 miliona m3 pokriveno je 15% potrošenog gasa. Od toga je 111 miliona m3 prodato drugim snabdevačima, a ostalo je NIS a.d. koji je jedini proizvođač gasa, potrošio za sopstvene potrebe. Prosečna dnevna proizvodnja je 1,03 miliona m3 i, prema navodima NIS a.d. nema mogućnosti za dodatnu proizvodnju. Takođe, prema navodima NIS a.d. prosečne dnevne potrebe za gasom Rafinerije nafte Pančevo su 1,2 miliona m3, a minimalna dnevna je 0,83 miliona m3. Proizvedeni prirodni gas se isporučuje na 11 mesta u transportni sistem i znatno manje količine (oko 2% proizvodnje) na četiri mesta u distributivni sistem. Od 2012. godine proizvodnja opada i očekuje se da će se ovaj trend nastaviti.

U 2017. godini je ukupno iz: uvoza, domaće proizvodnje i podzemnog skladišta bilo raspoloživo 2.787 miliona m3, od čega je 227 miliona preuzeto iz skladišta, a 240 miliona utisnuto u skladište, za gubitke u mrežama potrošeno 40 miliona, tako da je potrošačima isporučeno 2.507 miliona m3 prirodnog gasa (Slika 1).

Slika 1: Nabavka gasa - prosečne dnevne količine u 2017.

Zakonom o energetici je propisano da od 1. januara 2015. godine svi krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju snabdevača na tržištu.

Snabdevanje prirodnim gasom obavlja 66 snabdevača i 33 javna snabdevača.

Kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja krajnjih potrošača propisano je da domaćinstva i mali kupci čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa ako ne izaberu drugog snabdevača imaju pravo na javno snabdevanje, po regulisanim cenama. Mali kupci prirodnog gasa su krajnji kupci čija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3 i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa.

Pravo na rezervno snabdevanje, u trajanju od najviše 60 dana, ima krajnji kupac prirodnog gasa, koji nema pravo na javno snabdevanje u slučaju stečaja ili likvidacije snabdevača koji ga je do tada snabdevao, prestanka ili oduzimanja licence snabdevaču koji ga je do tada snabdevao, koji nije našao novog snabdevača nakon prestanka ugovora o snabdevanju sa prethodnim, osim ako je prestanak ugovora posledica neizvršavanja obaveza plaćanja kupca. Vlada je na osnovu sprovedenog postupka javnog tendera odredila Javno preduzeće "Srbijagas" za snabdevača koji će obavljati rezervno snabdevanje.

Na osnovu sprovedenog javnog tendera, Vlada je odredila Javno preduzeće "Srbijagas" za snabdevača javnih snabdevača prirodnim gasom. Zakonom o energetici je propisano da do uspostavljanja konkurentnog tržišta prirodnog gasa u Republici Srbiji, Vlada na osnovu sprovedenog postupka javnog tendera, određuje snabdevača koji će snabdevati javne snabdevače prirodnim gasom, na njihov zahtev, pod istim uslovima i po istim cenama.

Na gasovodni sistem priključeno je nešto više od 270.000 kupaca, od čega su 257.476 domaćinstava.

U 2017. godini 269.010 krajnjih kupaca kupilo je gas na regulisanom, a 961 na slobodnom tržištu.

Dominantan snabdevač je Javno preduzeće "Srbijagas" koji prodaje 80,1% gasa u finalnoj potrošnji i snabdeva 33,1% krajnjih kupaca.

Oko 85% gasa se prodaje na slobodnom tržištu, a ostalo domaćinstvima i malim kupcima po regulisanim cenama.

Na daljinsko grejanje je priključeno 599.045 ili oko 25% ukupnog broja domaćinstava. Oko 74% toplotne energije u ovim sistemima se proizvodi iz gasa.

Udeo prirodnog gasa u proizvodnji električne energije je mali - manje od 1% električne energije se proizvodi iz prirodnog gasa.

Potrošnja prirodnog gasa u Republici Srbiji je sezonski izrazito neravnomerna, zbog korišćenja gasa za grejanje, direktno ili indirektno preko toplana.

Kritičan period u kome u većoj meri može biti ugrožena sigurnost snabdevanja su zimski meseci.

Slika 2: Struktura prosečne dnevne potrošnje prirodnog gasa u 2017.

Kupci za koje treba obezbediti poseban režim snabdevanja, odnosno zaštite, u slučajevima kada je ugrožena sigurnost snabdevanja gasom (u daljem tekstu: prioritetni kupci) su: domaćinstava; proizvođači toplotne energije; kupci koji imaju sopstvenu potrošnju neophodnu za obavljanje delatnosti transporta, distribucije i skladištenja prirodnog gasa (predgrevanje gasa na glavnoj merno-regulacionoj stanici, rad kompresora i sl.), kupci koji imaju sopstvenu potrošnju neophodnu za obavljanje delatnosti proizvodnje i prerade prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata; bolnice, klinike, kliničko-bolnički i klinički centri, instituti, specijalne zdravstvene ustanove (stanice hitne pomoći i drugih hitnih intervencija, stacionari, zavodi za transfuziju krvi, uzimanje i preradu krvi i centri za dijalizu) i objekti i postrojenja proizvođača lekova i sanitetskog materijala; druge zdravstvene ustanove u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova koji se donosi u skladu sa zakonom; objekti vodovoda i kanalizacije; objekti za proizvodnju osnovnih prehrambenih proizvoda (centralne pekare, mlekare i kuhinje); jedinice i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije; ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika (zavodi, domovi, centri, prihvatni centri i prihvatilišta); kazneno-popravni zavodi, okružni zatvor, vaspitno-popravni domovi i specijalne zatvorske bolnice; ustanove u oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i sporta; objekti kod kojih bi isporuka gasa izazvala trajnu havariju proizvodnih postrojenja; kupci koji imaju objekte za proizvodnju hrane, osim centralnih pekara i kuhinja.

Trendovi i faktori u potrošnji prirodnog gasa koji mogu imati uticaja na uslove snabdevanja u kriznim situacijama su sledeći:

- potrošnja u toplanama veoma zavisna od zimskih spoljnih temperatura, ali bez bitnih promena ukoliko se svede na prosečne zimske temperature;

- promenljiva potrošnja u domaćinstvima, zavisna od zimskih spoljnih temperatura i pariteta cena, ali još uvek niža nego početkom ove decenije;

- znatno niža potrošnja u industriji u poslednje četiri godine (sa blagim rastom), u odnosu na prethodni period;

- veoma promenljiva neenergetska potrošnja.

3. RAZVOJ GASOVODNOG SISTEMA

Energetska politika Republike Srbije utvrđena je Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15) (u daljem tekstu: Strategija energetike), a uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije energetike za period od 2017. do 2023. godine utvrđeni su Uredbom o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine ("Službeni glasnik RS", broj 104/17).

Polazeći od projekcija potrošnje prirodnog gasa iz Strategije energetike, istorijskih podataka i projekcija korisnika priključenih na transportni sistem procenjuje se da godišnji rast potrošnje prirodnog gasa u periodu od 2017. do 2026. godine iznosi 1,3%, pri čemu se ne očekuju bitne promene u strukturi potrošnje gasa. Takođe, pretpostavlja se da će se vršna dnevna potrošnja u narednim godinama zadržati na nivou dostignutom u 2017. godini, zahvaljujući pre svega merama za povećanje energetske efikasnosti.

Slika 3: Prognoza transportovanih količina prirodnog gasa

Moguća bitnija promena u odnosu na ove projekcije može nastati realizacijom projekta grejanja Beograda iz termoelektrane Nikola Tesla A, rekonstrukcijom termoelektrane, izgradnjom toplovoda Obrenovac-Beograd i povezivanjem sa postojećim sistemom grejanja Beograda, čime se godišnja potrošnja gasa za grejanje može smanjiti za 120-150 miliona m3 od 2021. godine.

Sve veći udeo u snabdevanju će imati uvozni gas, jer će domaća proizvodnja nastaviti da opada i očekuje se da će do 2026. godine proizvedena količina otpremljena u gasni sistem biti za oko 25% manja nego u 2017. godini.

Da bi se obezbedilo sigurno snabdevanje gasom u narednim godinama, predviđena je izgradnja novih kapaciteta u transportnom sistemu, kao i povećanje kapaciteta skladišta gasa. Novim interkonektivnim gasovodima će se prevazići najveći sadašnji problem - snabdevanje uvoznim gasom samo preko jednog ulaznog gasovoda. Neke od tih novih interkonekcija su i u funkciji tranzita gasa u druge zemlje.

Projektom proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor omogućava se povećanje kapaciteta skladištenja sa postojećih 450 na 800 do 1000 miliona m3, maksimalnog tehničkog kapaciteta povlačenja gasa sa 5 na 9,96 miliona m3/dan i kapaciteta utiskivanja sa 2,7 na 5,52 miliona m3/dan. Mogući rok završetka je 2023. godina. Vrednost investicije se procenjuje na 65 miliona EUR.

U periodu do 2026. godine planirana je realizacija sledećih projekata interkonektivnih gasovoda:

- Gasna interkonekcija Republika Srbija - Bugarska, magistralni gasovod MG-10 Niš-Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom) omogućava snabdevanje prirodnim gasom iz Ruske Federacije i drugih pravaca snabdevanja: tzv. Južni koridor (Republici Azerbejdžan, tečni prirodni gas iz terminala u Republici Grčkoj i dr.). Godišnji kapacitet na ulaznoj/izlaznoj tački je 150 miliona m3 prema Bugarskoj i 1.800 miliona m3 godišnje ili 5,5 miliona m3/dan prema Republici Srbiji. Vrednost investicije na srpskom delu je 85,5 miliona EUR. Ova interkonekcija bi trebalo da bude izgrađena do 2022. godine.

- Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - Rumunija, gasovod Mokrin-Arad (granica sa Rumunijom) otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora (rumunski ili gas iz nekog od planiranih transkontinentalnih pravaca snabdevanja). Takođe, ovaj projekat značajno utiče na rasterećenje osnovnog magistralnog pravca Horgoš-Batajnica. Godišnji kapacitet na ulaznoj/izlaznoj tački je 1.600 miliona m3 godišnje ili 4,4 miliona m3/dan. Vrednost investicije na srpskom delu je 6 miliona EUR. Ova interkonekcija bi mogla da bude izgrađena do 2023. godine.

- Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - Hrvatska, magistralni gasovod MG-08 Gospođinci (Futog) - Sotin (granica sa Hrvatskom) stvara mogućnost za snabdevanje prirodnim gasom iz severne Afrike iz pravca Republike Italije preko Republike Hrvatske ili iz predviđenog terminala za tečni prirodni gas u Republici Hrvatskoj. Godišnji kapacitet na ulaznoj/izlaznoj tački je 1.500 miliona m3 godišnje ili 4,1 miliona m3/dan. Vrednost investicije na srpskom delu je 60 miliona EUR. Ova interkonekcija bi mogla da bude izgrađena do 2023. godine.

- Projekti gasne interkonekcije Republika Srbija - BiH i Republika Srbija - Crna Gora. Godišnji kapacitet na ulaznoj / izlaznoj tački prema Bosni i Hercegovini predviđen je na 1.200 miliona m3 godišnje ili 3,5 miliona m3/dan. Cena izgradnje se procenjuje na 47 miliona EUR. Završetak se predviđa 2026. godine. Godišnji kapacitet na ulaznoj/izlaznoj tački prema Crnoj Gori predviđen je na 1.000 miliona m3 godišnje ili 2,7 miliona m3/dan. Cena izgradnje se procenjuje na 60 miliona EUR. Završetak se predviđa 2026. godine.

Na slici 4. je prikazan transportni sistem "Transportgas Srbija" d.o.o. Novi Sad, uključujući i navedene projektovane interkonektivne gasovode.

Slika 4: Transportni gasovodni sistem Transportgas Srbija

4. PROCENA RIZIKA UGROŽAVANJA SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM

Procena rizika urađena u skladu sa međunarodno priznatim standardima predstavlja polaznu osnovu za određivanje mogućih preventivnih aktivnosti i izradu ovog plana u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom tržišta Republike Srbije, odnosno prioritetnih kupca za koje treba obezbediti poseban režim snabdevanja, odnosno zaštite, u slučajevima kada je ugrožena sigurnost snabdevanja gasom.

Analiza rizika pojave događaja koji bitno mogu ugroziti sigurnost snabdevanja prirodnim gasom Republike Srbije, scenarija koji odgovaraju svakom od uočenih rizika (ukupno generisanih 19 scenarija, označenih od 0 do 18), mogući uzroci pojave neželjenih događaja kao i mogući odgovori na rizike (načini njihovog smanjenja ili eliminisanja) dati su u Tabeli 2.

Navedeni uzroci neželjenih događaja su posledica tehničkih, političkih, socijalnih, informatičko-upravljačko-komunikacionih, ekonomskih i prirodnih faktora i mogu nastati kao posledica poremećaja na nacionalnoj infrastrukturi, ponude ili potražnje za prirodnim gasom.

Rizici ugrožavanja snabdevanja

Generisani scenariji

Uzroci pojave rizika (događaji i procesi)

Mogući odgovor na rizik (načini smanjenja)

Ekstremna potrošnja na dan, nedelju i mesec

1. Scenario najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

Ekstremno hladno vreme u kombinaciji sa i bez nacionalnih praznika, iznenadni skok potražnje, cena drugih energenata viša od cene gasa, prekid snabdevanja električnom energijom

Povećanje povlačenja iz gasnog skladišta, povećanje uvoza, prelazak sa gasa na ulje za loženje, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, operativne rezerve energenata i strateške rezerve gasa

Smanjenje ili prekid snabdevanja na ulazu na Horgošu

1. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 50% tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec
2. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 75% tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec
3. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 100% tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec
4. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 50% tokom prosečne potrošnje na dan, nedelju i mesec
5. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 75% tokom prosečne potrošnje na dan, nedelju i mesec
6. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 100% tokom prosečne potrošnje na dan, nedelju i mesec
7. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 50% tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca
8. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 75% tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca
9. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 100% tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca

Ekstremno hladno vreme u regionu gde zemlje na ruti snabdevanja preuzimaju deo gasa namenjen Republici Srbiji, sabotaža na domaćem transportnom sistemu u zoni interkonekcije ili u nekoj od zemalja na ruti, tržišni poremećaji, štrajkovi u gasnom sektoru, komercijalne i političke nesuglasice među zemljama na ruti snabdevanja, promene pravca snabdevanja gasom iz Ruske Federacije (prekid snabdevanja preko Ukrajine), otkaz sistema upravljanja, poplave, zemljotresi, pomeranje tla, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje

Povećanje proizvodnje iz gasnog skladišta, prelazak sa gasa na ulje za loženje, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja (u budućnosti), obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti transportnog sistema (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, katodna zaštita, bajpasi, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata i strateške rezerve gasa, redundantna oprema

Prekid snabdevanja iz gasnog skladišta

10. 100% prekid snabdevanja iz skladišta tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec
11. 100% prekid snabdevanja iz skladišta tokom potrošnje prosečnog dana, nedelje i meseca
12. 100% prekid snabdevanja iz skladišta tokom potrošnje prosečnog zimskog dana, nedelje i meseca

Sabotaža na sistemu gasnog skladišta, štrajk u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, poplave, zemljotresi, pomeranje tla, veći tehnički otkaz (pucanje), tehnička zastarelost ili loše održavanje

Prelazak sa gasa na ulje za loženje, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja (u budućnosti), obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata, redundantna oprema

Smanjenje ili prekid snabdevanja na ulazu na Horgošu i smanjenje ili prekid snabdevanja iz gasnog skladišta

13. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 50% i prekid snabdevanja iz skladišta 100% tokom prosečnog letnjeg dana, nedelje i meseca.
14. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 75% i prekid snabdevanja iz skladišta 100% tokom prosečnog letnjeg dana, nedelje i meseca.
15. Smanjenje snabdevanja na Horgošu za 100% i prekid snabdevanja iz skladišta 100% tokom prosečnog letnjeg dana, nedelje i meseca.

Sabotaža na domaćem transportnom sistemu ili skladištu gasa, u zoni interkonekcije ili u nekoj od zemalja na ruti, tržišni poremećaji, štrajkovi u gasnom sektoru, komercijalne i političke nesuglasice među zemljama na ruti snabdevanja, promene pravca snabdevanja gasom iz Ruske Federacije (prekid snabdevanja preko Ukrajine), otkaz sistema upravljanja, poplave, zemljotresi, pomeranje tla, veći tehnički otkaz.

Prelazak sa gasa na ulje za loženje, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja (u budućnosti), obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata, redundantna oprema

Prekid snabdevanja kao posledica otkaza kompresorske stanice

16. Prekid snabdevanja kao posledica otkaza kompresorske stanice tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

Sabotaža, štrajkovi u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, prekid snabdevanja električnom energijom, zemljotresi, pomeranje tla ili druge prirodne katastrofe, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje

Prelazak sa gasa na ulje za loženje, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja (u budućnosti),, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata, postojanje rezervnog snabdevanja električnom energijom, redundantna oprema

Prekid snabdevanja na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema

17. Prekid snabdevanja 100% na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec
18. Prekid snabdevanja 100% na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca

Sabotaža, štrajkovi u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, zemljotresi, pomeranje tla ili druge prirodne katastrofe, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje

Povećanje proizvodnje iz gasnog skladišta, izgradnja gasovoda Banatski Dvor - Pančevo - Beograd Jug, prelazak sa gasa na ulje za loženje, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja (u budućnosti), obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, bajpasi, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata i strateške rezerve gasa, redundantna oprema

Tabela 2: Rizici ugrožavanja snabdevanja prirodnim gasom

Na osnovu rizika i scenarija iz Tabele 2. određeni su i mogući scenariji koji nastaju kao kombinacija dva događaja, i to: istovremeni prekid snabdevanja gasom na ulaznoj tački u Horgošu i prekid snabdevanja iz gasnog skladišta. Navedeni scenariji su označeni pod brojem 13-15.

Pri izradi analize rizika razmatran je današnji sistem snabdevanja gasom Republike Srbije, uz ograničenje analize na njegov transportni podsistem i njegove veze sa gasnim skladištem i proizvodnim delom, kao ključnim za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja.

Imajući u vidu kontekst funkcionisanja tržišta (sistema) prirodnog gasa u Republici Srbiji, odnosno, njegovu osetljivost na poremećaje zbog postojanja samo jednog ulaza, jednog gasnog skladišta i jedne kompresorske stanice definisano je više scenarija koji uključuju slične rizike, ali se mogu razlikovati po:

- vremenskom trenutku u kome se javljaju (najhladniji dani ili dani najveće potrošnje, prosečni zimski dani, prosečni dani, letnji dani, različiti nivoi zapunjenosti i mogućnosti proizvodnje gasnog skladišta),

- po intenzitetu (prekid kapaciteta od 50%, 75% i 100%) i

- istovremenom delovanju dva moguća rizika (uzroka).

Takođe, su razmatrani scenariji koji uključuju:

- projekte razvoja i unapređenja gasne infrastrukture,

- različite situacije u kojima se može naći tržište i sistem snabdevanja kao posledica mera na strani ponude i potražnje.

Prethodno je bilo neophodno i iz razloga ocene efekata mogućih preventivnih akcija.

U skladu sa preporukom Joint Research Centre (JRC) Evropske komisije2 usvojena je matrica rizika 5h5. U matricama crvena polja imaju značenje scenarija (događaja) visokog rizika, žuta polja označavaju srednje rizike, a zelena polja niske rizike.

Da bi se omogućila kvantifikacija verovatnoće i posledica definisanih scenarija rizika primenom Predefinisane intervalne tehnike (Closed Interval Technique), ekspertskom ocenom i putem mogućih proračuna, usvojene su skale (klasifikacije) rizika prema verovatnoći pojave (Tabela 3) i težini posledica (Tabela 4). Tabele imaju za cilj da omoguće prelazak sa kvalitativnih (ekspertskih) ocena na kvantitativne vrednosti.

Tabele su koncipirane koristeći praksu država članica EU (Mađarska, Republika Grčka, Republika Poljska, Republika Irska) i standard SRPS EN 16991:20183.

Numerička vrednost

Kategorija

Opis 1 (kvalitativni)

Opis 2 (MTBE)

Opis 3
(PoE godišnje)

1.

Vrlo moguće

Desiće se u bliskoj budućnosti

Barem jednom godišnje

>10-2

2.

Moguće

Slični događaji su zabeleženi u većini sistema u gasnom sektoru

Barem jednom u 1-5 godina

10-3 to 10-2

3.

Verovatno

Slični događaji su zabeleženi u gasnom sektoru

Barem jednom u 5-25 godina

10-4 to 10-3

4.

Malo verovatno (ne očekuje se)

Gotovo da nema primera u gasnom sektoru

Barem jednom u 25-100 godina

10-5 to 10-4

5.

Retko (gotovo nemoguće)

Nema primera u gasnom sektoru

Manje od jednom u 100 godina

<10-5

Značenje skraćenica:
PoE - verovatnoća događaja
MTBE - srednje vreme između događaja

Tabela 3: Skala (klasifikacija) verovatnoća događaja

________
2 Joint Research Centre Institute for Energy and Transport European Commission, JRC, "Best practices and methodological guidelines for conducting gas risk assessments", Luxemburg, 2012
3 SRPS EN 16991:2018 - Okvir za kontrolisanje zasnovano na riziku, koji je identičan sa EN 16991:2018 (CEN/TC 319)

Verovatnoća pojedinih scenarija računata je u skladu sa standardom API 5814, OGP Risk Assessment data Directory5 i Gas Pipeline Incidents Report-a6. Konačne vrednosti usvajane su posle ekspertske provere i korekcije u skladu sa SRPS EN 16991:2018.

Numerička vrednost

Kategorija

Opis

5

Neznatne

Nije potrebna nikakva posebna aktivnost da bi se održalo uobičajeno (normalno) stanje sigurnosti snabdevanja

4

Osetne

Snabdevanje svih potrošača je moguće obezbediti putem tržišnih mera. Moguće minimalne restrikcije kod neprioritetnih kupaca.

3

Značajne

Snabdevanje prioritetnih kupaca se može obezbediti 100% putem tržišnih mera, uz moguće restrikcije u trajanju do 10 dana kod neprioritetnih kupaca. Primena mere obaveznog prelaza sa gasa na ulje za loženje je moguća.

2

Znatne

Snabdevanje prioritetnih kupaca se može obezbediti u nivou 90% - 100% putem tržišnih mera, uz moguće restrikcije u trajanju do 30 dana kod neprioritetnih kupaca. Primena mere obaveznog prelaza sa gasa na ulje za loženje je neophodna. Potreban je dodatni uvoz gasa.

1

Katastrofalne

Ne može se obezbediti snabdevanje prioritetnih kupaca. Sve mere smanjenja posledica se moraju primeniti. Potreban je dodatni uvoz gasa.

Tabela 4: Skala (klasifikacija) težine posledica

_______
4 API 581 - Risk-Based Inspection Technology
5 OGP Risk Assement data Directory, Report No. 434 - 1, 2010. International Association of Oil and Gas Producer
6 Gas Pipeline Incidents Report, 9th Report of the European Gas Pipeline Incident Data Group (period 1970-2013.), Doc. Number EGIG 14.R. 0403, February 2015

Procena rizika sistema snabdevanja gasom Republike Srbije sadrži sledeće elemente:

1) proračun preko N-1 formule za dva slučaja: a) bazični i b) prioritetnih kupaca i zaštićene proizvodnje,

2) realne kapacitete interkonekcija, skladišta i proizvodnje,

3) proračun fizičkih tokova gasa putem masenog balansa,

4) domaću proizvodnju gasa i proizvodnju gasnog skladišta,

5) ulogu gasa u energetskom miksu Republike Srbije,

6) više različitih scenarija visoke potrošnje i perioda u snabdevanju.

Navedena analiza je korišćena za izračunavanje niza pokazatelja koji su omogućili procenu uticaja neželjenih događaja na snabdevanje prioritetnih, industrijskih kupaca i sistema snabdevanja električnom energijom. Posledice su izračunavane na dva načina:

1) na osnovu modelovanja i diskretne simulacije preko formule N-1 za prioritetne kupce i zaštićenu proizvodnju, rezultati čega se iskazuju u procentima zadovoljenja tražnje ovih kategorija i

2) na osnovu ukupne nedostajuće količine prirodnog gasa po razmatranim scenarijima i po vremenskim intervalima.

Vrednosti izračunatih pokazatelja korišćene su kao ulaz za određivanje klase posledica putem Tabele 4.

Navedeni izlazni pokazatelji zadovoljavaju uslov konzistentnosti i uporedivosti čime se omogućava međusobno upoređenje scenarija i mogućih preventivnih mera.

5. INFRASTRUKTURNI I STANDARD SNABDEVANJA

5.1. Infrastrukturni standard

Kao mera za ocenu sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, odnosno na obezbeđenje i pravovremenu isporuku potrebnih količina prirodnog gasa kupcima, koristi se (N-1) indikator. Ovaj indikator ukazuje na dnevnu operativnu fleksibilnost gasovodnog sistema i njegovu sposobnost da odgovori zahtevima potrošnje u ekstremnim uslovima i računa se na sledeći način:

gde su:

Dmax - ukupna dnevna potražnja za gasom na dan najveće potražnje za gasom koja se statistički javlja jednom u 20 godina [m3/dan],

Epm - suma tehničkih kapaciteta svih ulaza iz drugih transportnih sistema [m3/dan],

Pm - tehnički kapacitet proizvodnje (ukupni) [m3/dan],

Sm - maksimalni tehnički kapacitet ulaza iz podzemnog skladišta prirodnog gasa [m3/dan],

Im - tehnički kapacitet najvećeg ulaza u transportni sistem [m3/dan].

Za gasovodni sistem se smatra da je u infrastrukturnom smislu, sa stanovišta sigurnosti snabdevanja, zadovoljavajući ukoliko su kapaciteti ulaza u transportni sistem takvi da se zadovolje ukupne potrebe za prirodnim gasom i u slučaju prekida pojedinačno najvećeg infrastrukturnog ulaza u transportni sistem, tokom dana sa izuzetno velikim potrebama za prirodnim gasom koja se statistički javljaju jednom u 20 godina. Ovo odgovara vrednostima (N-1) indikatora većim od 100%.

Jedina i najveća relevantna gasna infrastruktura u Republici Srbiji je prekogranična veza sa Mađarskom u Kiskundorožmi. Od ovog kapaciteta za Republiku Srbiju je raspoloživo 13, a za Bosnu i Hercegovinu 2 miliona m3/dan. Raspoloživi (zakupljeni) kapacitet interkonektora sa Mađarskom za potrebe kupaca prirodnog gasa u Republici Srbiji (11 miliona m3/dan, stepen iskorišćenja interkonektora od 90%) omogućuje godišnji uvoz od oko 3,6 milijardi m3 što je značajno više od 2,182 milijardi m3 koliko je uvezeno u 2017. godini, odnosno od 1,88 milijardi m3 koliko je iznosio prosečni godišnji uvoz u periodu 2008-2016 ali i više od projektovanih potrebnih količina prirodnog gasa na godišnjem nivou do 2023. godine. Ovi podaci definišu parametar Epm.

Kao dan maksimalne potrošnje, koji se određuje kao dan izuzetno visoke potražnje, sa statističkom verovatnoćom od jednom u 20 godina, za potrebe izrade ovog plana usvojen je 10. januar 2017. godine, kada je transport prirodnog gasa iznosio 17.744 miliona m3. Navedena količina prirodnog gasa sadrži i količinu prirodnog gasa koja je transportovana za potrebe Bosne i Hercegovine, pa je nakon uzimanja u obzir prognozirane potrošnje gasa, za potrebe izrade ovog plana usvojeno da Dmax iznosi 17.274 miliona m3/dan.

U skladu sa Strategijom energetike, Energetskim bilansom i podacima dobijenim od jedinog proizvođača prirodnog gasa u Republici Srbiji za potrebe izrade ovog plana usvojeno je da Pm -tehnički kapacitet proizvodnje (ukupni) iznosi 0,745 miliona m3/ dan. Tehnički kapacitet izlaza iz proizvodnje iznosi 1,737 miliona m3, ali je proizvodnju nemoguće dalje povećati, čak ni kad su u pitanju krizne situacije.

Sm - maksimalni tehnički kapacitet ulaza iz podzemnog skladišta prirodnog gasa je određen kao maksimalni (nazivni) kapacitet gasnog skladišta Banatski Dvor i iznosi 5 miliona m3/ dan.

Kako Republika Srbija ima samo jednu tačku ulaza u gasovodni sistem Im - tehnički kapacitet najvećeg ulaza u transportni sistem jednak je veličini Epm.

Rezultati proračuna infrastrukturnog standarda dati su u Tabeli 5, pri čemu su u prva tri reda tabele prikazani proračuni infrastrukturnog standarda za sadašnje stanje gasovodnog sistema u Republici Srbiji.

U skladu sa gore navedenim, N-1 standard za Republiku Srbiju iznosi 33,26% i značajno je ispod zahtevanih 100% što jasno ukazuje da svako i najmanje odstupanje od normalnih uslova funkcionisanja gasovodnog sistema može da izazove ozbiljne posledice po snabdevanje tržišta.

 

Razvojni scenario 1

Epm2,3

Pm4

Sm8

Im

Emnd

Epmo5

Epmru

Epmh

Epmb7

Dmax6

N-1 (%)

1.

Tehnički kapacitet

15

0.745

5

15

0

0

0

0

0

17.274

33,26

2.

Mogući tehnički kapacitet

13

0.745

5

13

0

0

0

0

0

17.274

33,26

3.

Realni kapacitet

11

0.745

5

11

0

0

0

0

0

17.274

33,26

4.

Toplovod Obrenovac-Beograd

11

0.745

5

11

0

0.75

0

0

0

17.274

37,60

5.

Interkonektor Niš- Dimitrovgrad

11

0.745

5

11

5.5

0

0

0

0

17.274

65,10

6.

Faza II Banatski Dvor

11

0.745

10

11

0

0

0

0

0

17.274

62,20

7.

Interkonektor sa Rumunijom

11

0.745

5

11

0

0

3

0

0

17.274

50,63

8.

Interkonektor sa Hrvatskom

11

0.745

5

11

0

0

0

4.1

0

17.274

56,99

9.

Interkonektor sa BiH ili Crnom Gorom

11

0.745

5

11

0

0

0

0

2.7

17.274

48,89

 

Scenariji 4,5 i 6 kumulativno

11

0.745

10

11

5.5

0.75

0

0

0

17.274

98,38

 

Scenariji 4,5,6 i 7 kumulativno

11

0.745

10

11

5.5

0.75

3

0

0

17.274

115,75

 

Scenariji 4-9 kumulativno

11

0.745

10

11

5.5

0.75

3

4.1

2.7

17.274

155,12

Tabela 5: Ulazi i rezultati proračuna infrastrukturnog standarda

5.1.1. Razvojni scenariji

Mogući projekti (scenariji) čija izgradnja značajno doprinosi obezbeđenju i podizanju sigurnosti snabdevanja, su:

1) Toplovod Obrenovac-Beograd (u Tabeli 5. označen kao scenario 4.).

2) Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - Bugarska, magistralni gasovod MG-10 Niš-Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom) (u Tabeli 5. označen kao scenario 5.).

3) Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor (u Tabeli 5. označen kao scenario 6.).

4) Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - Rumunija, gasovod Mokrin-Arad (granica sa Rumunijom) U Tabeli 5. označen kao scenario 7.

5) Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - Hrvatska, magistralni gasovod MG- 08 Gospođinci (Futog) - Sotin (granica sa Hrvatskom) U Tabeli 5. označen kao scenario 8.

6) Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija - BiH i Republika Srbija - Crna Gora (u Tabeli 5. označeni kao scenario 9.), pri čemu je za prekogranični kapacitet usvojena je manja vrednost (interkonektor ka Crnoj Gori).

U Tabeli 5. prikazan je indikator N-1 za svaki od razvojnih scenarija (obeleženi kao 4 do 9) i rezultati pokazuju da pojedinačno najveći doprinos povećanju indikatora N-1 daje projekat interkonektora Niš-Dimitrovgrad sa povećanjem na 65,10%. Sledeći po veličini pojedinačnog efekata na indikator N-1 je projekat Faze II Banatskog Dvora sa povećanjem na 62,20%. Ostali projekti imaju znatno manji pojedinačni efekat.

U Tabeli 5. predstavljena je i analiza efekata grupa projekata na indikator N-1. U prvu grupu svrstani su projekti: Izgradnja interkonektora Niš-Dimitrovgrad, Faza II Banatskog Dvora i Toplovod Obrenovac - Beograd i njihov kumulativni doprinos indikatoru N-1 iznosi 98,38%, što ukazuje da njihovom realizacijom infrastrukturni standard još uvek ne bi bio zadovoljen. Kada se ovoj grupi projekata doda i projekat interkonekcije sa Rumunijom, vrednost indikatora N-1 bi iznosila 115,75% što jasno pokazuje da se tek sa realizacijom ova četiri infrastrukturna projekta može ispuniti infrastrukturni standard. Realizacija svih navedenih razvojnih projekata povećavala bi vrednost indikatora N-1 do 155,12%.

Na osnovu prethodnog može se zaključiti da se sigurno snabdevanje tržišta Republike Srbije može obezbediti jedino realizacijom više infrastrukturnih projekata.

5.2. Standard snabdevanja

Za potrebe izrade ovog plana pošlo se od pretpostavke da je potrebno preduzeti mere kako bi se obezbedila isporuka prirodnog gasa prioritetnim kupcima u sledećim slučajevima:

1) ekstremne temperature tokom sedmodnevnog vršnog perioda koji se javlja sa statističkom verovatnoćom od jednom u 20 godina;

2) bilo kog perioda od najmanje 30 dana izuzetno visoke potražnje za gasom, koji se javlja sa statističkom verovatnoćom od jednom u 20 godina;

3) perioda od najmanje 30 dana u slučaju prekida jedne najveće gasne infrastrukture, pod prosečnim zimskim uslovima.

Za potrebe izrade ovog plana uzeti su u obzir i sledeći relevantni podaci:

- U Republici Srbiji ekstremne temperature tokom sedmodnevnog vršnog perioda poklapaju se sa nedeljom vršne potrošnje od 5. do 11. januara 2017. godine.

- Kao najhladniji dan usvojen je 7. januar 2017. godine kada je transportovano 17,514 miliona m3 prirodnog gasa, što je neznatno manje od dana sa najvećom potrošnjom, odnosno 10. januara 2017. godine, kada je transportovano 17,744 miliona (ove veličine uključuju i transport za Bosnu i Hercegovinu).

- Za period od najmanje 30 dana izuzetno visoke potražnje za gasom uzet je period od 1. do 30. januara 2017.godine kada je ukupna potrošnja iznosila 445.332.390 m3.

- Prosečni zimski uslovi određeni su na osnovu zimskih meseci 2017. godine kada je potrošnja iznosila 243,43 miliona m3.

Razmatrano je 19 različitih scenarija obeleženih brojevima od 0 do 18, pri čemu scenariji predstavljaju detaljnu razradu rizika navedenih u Tabeli 2.

Za određivanje verovatnoće pojave scenarija u obzir je uzeto delovanje više faktora različitog karaktera i to: tehnički, politički, socijalni, informatičko-upravljačko-komunikacioni (uključujući cyber), ekonomski i prirodni.

S obzirom da je jedan od faktora koji se gotovo svuda javljaju kao uticajni, "tehnički", to je on uzet kao osnovni, odnosno onaj koji služi za orijentir pri kasnijoj ekspertnoj oceni verovatnoće putem Predefinisane intervalne tehnike. "Tehnički" otkazi su posledica prvenstveno korozije, erozije i kavitacije koje se javljaju prilikom proticanja fluida i delovanja spoljne sredine. Postoji i ograničen broj podataka o otkazima na transportnom sistemu. Razlog za ovakav pristup je što statistike drugih uzroka nema, sem prekida snabdevanja iz Ukrajine, ali se to dogodilo jednom za 50 godina funkcionisanja gasovodnog sistema u Republici Srbiji (verovatnoća sličnog događaja bi prema tome bila 1/50 god.), što je mala vrednost imajući u vidu da glavni magistralni gasovod može da otkaže i iz drugih razloga, uključujući tu i tehničke.

Da bi se izračunala težina posledica svakog od navedenih scenarija korišćene su dve grupe proračuna. Prva, preko formule N-1 za prioritetne kupce i zaštićenu proizvodnju (kumulativno), na dan, nedelju i mesec i druga grupom proračuna kojom je određena "ukupna nedostajuća količina prirodnog gasa" po razmatranim scenarijima i po vremenskim intervalima (dan, nedelja i mesec).

Ukoliko proračun preko formule N-1 za prioritetne potrošače i zaštićenu proizvodnju (kumulativno), na dan, nedelju i mesec, daje rezultat veći od 100%, to znači da se u okviru tog scenarija mogu zadovoljiti njihove potrebe za snabdevanjem gasom i suprotno.

Pod zaštićenom proizvodnjom, u smislu ovog plana, smatra se proizvodnja Rafinerije nafte u Pančevu, bez koje nije moguće proizvesti veće količine ulja za loženje kojima bi se supstituisala potreba za prirodnim gasom. To je posebno važno u slučajevima ozbiljnih poremećaja na tržištu u čitavom regionu što bi uticalo na povećanu tražnju i skok cena ovog energenta. Količina gasa koja je minimalno potrebna za rad rafinerije određena je na 0,83 miliona m3/dan, shodno navodima NIS (kolona RafP u tabelama).

Ukoliko je, u skladu sa proračunom, pozitivna vrednost parametara "ukupna nedostajuća količina prirodnog gasa", potrebe tržišta se smatraju zadovoljenim i suprotno.

Na osnovu konkretne kombinacije podatka o zadovoljenju potražnje zaštićenih kupaca i proizvodnje i ukupnih potreba tržišta upoređivanjem sa kriterijumima iz Tabele 3. određen je nivo, odnosno kategorija ili kritičnost posledica.

5.3. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu bez primene mera"

Kao polazna osnova za izradu ovog plana korišćen je proračun grupe scenarija "Poremećaj na tržištu bez primene mera" što podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu prirodnog gasa Republike Srbije bez primene bilo kojih mera za umanjenje rizika njihovog nastanka i korišćen je za upoređivanje sa grupama scenarija sa primenom mera.

Uz ovaj scenario i sve naredne važi sledeće:

- Scenario prekida isporuke prirodnog gasa na Horgošu sa istovremenim prekidom isporuke iz podzemnog skladišta Banatski Dvor tokom zimskih meseci nije razmatran, jer se takav scenario može smatrati lošijim od najlošijeg prikazanog scenarija i svakako spada u grupu visokorizičnih, ali gotovo nemogućih.

- Usvojeni kapacitet ispumpavanja prirodnog gasa iz Banatskog Dvora je 3,6 miliona m3, jer je pretpostavljen najteži slučaj, kada je skladište prazno. Veći kapaciteti do 4,2 miliona m3 ne menjaju karakter rezultata, pri čemu je važno napomenuti da su u 2016. i 2017. godini maksimalno povučene količine na dan iznosile približno 5 miliona m3.

- Usvojena potrošnja Rafinerije nafte Pančevo je 0,83 miliona m3 na dan, što predstavlja njen tehnološki minimum. U periodu 2015-2017. godina ova rafinerija je prosečno dnevno trošila 0,667 miliona m3 na dan.

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu bez primene mera" sublimirani su u Matrici rizika 1.

Matrica rizika 1 - "Poremećaj na tržištu bez primene mera"

Šest mogućih scenarija nose sa sobom katastrofalne posledice (Matrica 1, polja visokog rizika). Prekidi snabdevanja na Horgošu od 75% i 100% sigurno dovode do posledica kad se ne mogu zadovoljiti ni potrebe prioritetnih kupaca. Pet scenarija sa sobom nosi mali rizik (Matrica 1, polja niskog rizika) i vezani su za uslove u kojima je potrošnja prosečna. U svim ostalim scenarijima industrija i drugi neprioritetni kupci biće izloženi restrikcijama.

5.4. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera"

U cilju obezbeđenja snabdevenosti tržišta prirodnim gasom može se primeniti niz tržišnih mera, i to: a) povećanje fleksibilnosti proizvodnje gasa, b) povećanje fleksibilnosti uvoza, v) povećanje komercijalnih rezervi gasa, g) povećanje kapaciteta gasne infrastrukture, d) diversifikacija izvora snabdevanja, đ) interkonektori sa povratnim tokom, e) kratkoročno i dugoročno ugovaranje, ž) zamena prirodnog gasa drugim energentima, posebno iz obnovljivih izvora, z) povećanje energetske efikasnosti, i) smart metering, j) sistem dobrovoljnog odricanja kupaca od potrošnje.

U slučaju tržišta Republike Srbije moguće je primeniti sledeće mere:

- zamena prirodnog gasa uljem za loženje;

- prekid snabdevanja po "ugovorima o prekidnom snabdevanju";

- povećanje fleksibilnosti uvoza;

- povećanje komercijalnih rezervi gasa;

- povećanje kapaciteta gasne infrastrukture;

- diversifikacija izvora snabdevanja;

- interkonektori sa povratim tokom i

- dugoročno ugovaranje.

Od mera kao što su: povećanje energetske efikasnosti, sistem dobrovoljnog odricanja kupaca od potrošnje ili veće učešće obnovljivih izvora energije još uvek se ne mogu očekivati značajniji doprinosi.

Režim snabdevanja, koji trenutno važi u odnosima sa ruskim partnerom pruža određene povoljnosti, jer obuhvata maksimalno raspoložive dnevne količine prirodnog gasa i minimalne dnevne količine prirodnog gasa koje se moraju preuzeti, ali postoji ograničenje u transportu kroz Mađarsku.

Mera "povećanje komercijalnih rezervi gasa" u Republici Srbiji može se sprovesti kroz formiranje Obaveznih rezervi prirodnog gasa u skladu sa članom 346. Zakona o energetici.

Efekat prekida snabdevanja po "ugovorima o prekidnom snabdevanju" u Republici Srbiji u trenutnim uslovima je oko 220.000 m3 na dan.

Mera supstitucije prirodnog gasa uljem za loženje u slučaju Republike Srbije, može se biti i tržišna i netržišna. Zamena prirodnog gasa uljem za loženje kao tržišna mera je moguća ukoliko Vlada u slučaju krize donese mere: a) umanjenja PDV na ulje za loženje ili na drugi način odredi cenu ulja za loženje ekvivalentnu prirodnom gasu, b) odredi cenu ekvivalentnu gasu za ulje za loženje iz robnih rezervi i ulje za loženje pusti na tržište i v) donese mere ili odredi izvore sredstava za naknadu štete koja može nastati za energetske subjekte koji sprovode mere supstitucije gasa shodno članu 319. Zakona o energetici.

U okviru Udruženja toplana Srbije nalazi se 57 postrojenja, od kojih 30 koristi prirodni gas kao gorivo. Sistemi daljinskog grejanja podeljeni su na one koji imaju mogućnost prelaska na alternativna goriva i one bez te opcije. Procena potrošnje za period od oktobra do juna zasnovana je na prosečnoj godišnjoj potrošnji. Tehnički, mogućnost supstitucije gasa procenjena je na 86-96,1 miliona m3 /mesec. Prethodno se odnosi na supstituciju koje mogu ostvariti toplane u promeni energenta za proizvodnju toplotne energije. Za potrebe izrade ovog plana usvojena je estimacija da je veličina moguće supstitucije 2,5 miliona m3/dan.

Rezerve ulja za loženje u Republičkoj direkciji za robne rezerve su ekvivalent za 6 do 42 miliona m3 prirodnog gasa ili 0,2 do 1,4 miliona m3gasa/dan.

Članom 345. Zakona o energetici propisano je da energetski subjekti moraju držati operativne rezerve jednake 15 dnevnoj potrošnji derivata, pa time i ulja za loženje, kao i da su proizvođači toplotne energije dužni da obezbede operativne rezerve prirodnog gasa, derivata nafte i/ili uglja u količini koja će omogućiti najmanje 15 dana njihove prosečne proizvodnje električne i/ili toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina.

Znatan deo prirodnog gasa se može, u slučaju ugroženog snabdevanja, supstituisati uljem za loženje i to u količini do 2,5 miliona m3 gasa/dan. Ova mera je usvojena kao moguća i nužna iako njeni efekti na životnu sredinu nisu povoljni i neophodno je da ostane na snazi u slučaju kriznih situacija sve dok se ne izgradi odgovarajuća nedostajuća gasna infrastruktura.

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera" sa primenom mera supstitucija gasa uljem za loženje i prekida isporuke po "prekidnim ugovorima" sublimirani su u Matrici rizika 2.

Matrica rizika 2 - "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera"

U ovom slučaju osam scenarija prelazi u niže kategorije rizika, odnosno primena tržišnih mera ima određene efekte (obeleženo strelicama). Četiri scenarija (dva manje od bazičnog scenarija) nose sa sobom katastrofalne posledice (Matrica 2, polja visokog rizika). Prekidi snabdevanja na Horgošu od 75% i 100% i dalje dovode do posledica kada se ne mogu zadovoljiti ni potrebe prioritetnih kupaca. Osam scenarija sa sobom nosi mali rizik (Matrica 2, polja niskog rizika) i vezani su za uslove u kojima je potrošnja prosečna (jedan više od bazičnog scenarija). U svim ostalim scenarijima industrija i drugi neprioritetni kupci biće izloženi restrikcijama.

5.5. Netržišne mere

U cilju obezbeđenja snabdevenosti tržišta prirodnim gasom u slučaju krize u Republici Srbiji mogu se primeniti netržišne mere, i to: korišćenje strateških rezervi prirodnog gasa, obavezna supstitucija prirodnog gasa drugim energentima, obavezno povlačenje prirodnog gasa iz skladišta, kao i različiti vidovi obaveznog smanjenja korišćenja ili prekid isporuke prirodnog gasa.

5.6. Ocena efekata razvojnih scenarija na sigurnost snabdevanja

5.6.1. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju interkonektivnog gasovod Niš-Dimitrovgrad"

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju interkonektivnog gasovod Niš-Dimitrovgrad", pod kojim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije sa primenom mera supstitucija gasa uljem za loženje i prekida isporuke po "prekidnim ugovorima" u slučaju da je izgrađen interkonektivni gasovod Niš - Dimitrovgrad sublimirani su u Matrici rizika 3.

Matrica rizika 3 - "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju interkonektivnog gasovod Niš - Dimitrovgrad"

U ovom slučaju 15 scenarija prelazi u niže kategorije rizika, odnosno da primena tržišnih mera uz izgradnju interkonektivnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad može imati značajne efekte (obeleženi strelicama). Samo jedan scenario (pet manje od bazičnog scenarija) nosi sa sobom ozbiljan rizik (Matrica 3, polja visokog rizika) i ugrožava snabdevanje prioritetnih kupaca. To je u slučaju prekida snabdevanja na Horgošu od 100% u periodu najveće potražnje. Četrnaest scenarija sa sobom nosi mali rizik (Matrica 3, polja niskog rizika) i vezani su za uslove u kojima potrošnja nije vršna. U samo pet scenarija industrija i drugi neprioritetni kupci biće izloženi restrikcijama (Matrica 3, polja niskog i srednjeg rizika).

5.6.2. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd"

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd" pod kojim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije sa primenom mera supstitucija gasa uljem za loženje i prekida isporuke po "prekidnim ugovorima" u slučaju da je izgrađen toplovod Obrenovac-Beograd sublimirani su u Matrici rizika 4.

Matrica rizika 4 - "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju toplovoda Obrenovac - Beograd"

U ovom slučaju devet scenarija prelazi u niže kategorije rizika, odnosno primena tržišnih mera uz izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd može imati značajne efekte (obeleženi strelicama). Četiri scenarija (dva manje od bazičnog scenarija) nosi sa sobom znatne rizike (Matrica 4, polja visokog rizika) i ugrožavaju snabdevanje prioritetnih kupaca. To je u slučaju prekida snabdevanja na Horgošu od 50%, 75% i 100% u periodu najveće potražnje. Deset scenarija sa sobom nosi mali rizik (Matrica 4, polja niskog rizika) i vezani su za uslove u kojima je potrošnja prosečna (pet više od bazičnog scenarija). U samo devet scenarija industrija i drugi neprioritetni kupci biće izloženi restrikcijama (Matrica 4, polja visokog i srednjeg rizika).

5.6.3. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor"

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor" pod kojim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije sa primenom mera supstitucije gasa uljem za loženje i prekida isporuke po "prekidnim ugovorima" u slučaju da je završena II faza razvoja gasnog skladišta Banatski Dvor sublimirani su u Matrici rizika 5.

Matrica rizika 5 - "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor"

U ovom slučaju osam scenarija prelazi u niže kategorije rizika, odnosno primena tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor može imati značajne efekte (obeleženi strelicama). Samo jedan scenario (pet manje od bazičnog scenarija) nosi sa sobom znatne rizike (Matrica 5, polje visokog rizika) i ugrožava snabdevanje prioritetnih kupaca. To je u slučaju prekida snabdevanja na Horgošu od 100% u periodu najveće potražnje. Jedanaest scenarija sa sobom nosi mali rizik (Matrica 5, polja niskog rizika) i vezani su za uslove u kojima je potrošnja prosečna (šest više od bazičnog scenarija). U samo osam scenarija industrija i drugi neprioritetni kupci biće izloženi restrikcijama (Matrica 5, polja visokog i srednjeg rizika). Ovom merom nije moguće eliminisati rizike u slučaju prekida isporuke iz samog Banatskog Dvora.

5.6.4. Grupa scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz kumulativni efekat svih projekata"

Rezultati proračuna grupe scenarija "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz kumulativni efekat svih projekata" pod kojim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije sa primenom mera supstitucija gasa uljem za loženje i prekida isporuke po "prekidnim ugovorima" u slučaju da su realizovani svi projekti navedeni u tački 5.1.1. sublimirani su u Matrici rizika 6.

Matrica rizika 6 - "Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz kumulativni efekat svih projekata"

U ovom slučaju otklanjaju se svi značajni rizici. Ukupno 11 scenarija prelazi u niže kategorije rizika (obeleženi strelicama). Samo jedan scenario (S3) nosi sa sobom značajne posledice (Matrica 6, polje srednjeg rizika), ali ne ugrožava snabdevanje prioritetnih kupaca, odnosno postoji mogućnost restrikcije za do 10 dana za neprioritetne kupce i to u slučaju prekida snabdevanja na Horgošu od 100% u periodu najveće potražnje. Svi ostali scenariji sa sobom nose mali rizik (Matrica 6, polje niskog rizika). Ovo pokazuje da samo uz realizaciju sva tri navedena projekta Republika Srbija može obezbediti visoki nivo sigurnosti snabdevanja tržišta prirodnim gasom.

Ukupno gledano, najrizičniji slučajevi se javljaju kod prekida isporuke gasa na ulaznoj tački Horgoš, a zatim kod prekida snabdevanja iz podzemnog skladišta Banatski Dvor. Zbog toga bi preventivnim merama moralo maksimalno da se učini na smanjenju posledica rizika prekida snabdevanja na Horgošu, a potom i na povećanju sigurnosti isporuka iz Banatskog Dvora.

Rezidualni rizik u svim razmatranim grupama scenarija, posledica je ograničenja u raspoloživim kapacitetima.

6. MERE ZA OBEZBEĐENJE SIGURNOSTI SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM

Uzimajući u obzir sve navedene karakteristike tržišta prirodnog gasa Republike Srbije, obaveze energetskih subjekata propisane Zakonom o energetici i rezultate izvršene analize rizika, u cilju ublažavanja utvrđenih rizika i obezbeđenja sigurnog snabdevanja prirodnim gasom, neophodno je sprovesti sledeće mere:

1) realizaciju interkonekcija sa zemljama regiona, izgradnju novog pravca snabdevanja prirodnim gasom, proširenje i izgradnju novih skladišnih kapaciteta, kao i realizaciju drugih projekata koji utiču na smanjenje potrošnje prirodnog gasa u skladu sa Strategijom energetike i Uredbom o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine;

2) uspostavljanje operativnih rezervi energenata u skladu sa članom 345. Zakona o energetici;

3) formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa u skladu sa članom 346. Zakona o energetici;

4) uspostavljanje regionalne saradnje delovanju u slučaju kriznih situacija. Realizacija navedenih mera povećava i sigurnost snabdevanja tranzitnog pravca za Bosnu i Hercegovinu i unapređuje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom čitavog regiona.