PRAVILNIKO USLOVIMA I POSTUPKU ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE HELIDROMA("Sl. glasnik RS", br. 103/2018) |
Ovim pravilnikom se bliže uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, uslovi pod kojima se helidrom koristi u vazdušnom saobraćaju, kao i način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na helidromu i u njegovoj okolini.
Ovim pravilnikom se bliže određuju struktura, sadržaj, način vođenja i odobravanja helidromskog priručnika i druga dokumentacija koja je potrebna za odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma, sadržaj specifikacije dozvole za korišćenje helidroma, način na koji se vrše pregledi i održavanje helidroma, vrste pregleda i održavanja, planovi i programi pregleda i održavanja helidroma, kao i uslovi za vršenje poslova medicinskog obezbeđenja na helidromu.
Ovim pravilnikom se bliže propisuje način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, način obeležavanja prepreka, kao i uslovi pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću na helidromu.
Ovim pravilnikom se određuju način utvrđivanja vatrogasne kategorije helidroma, uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na helidromu, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj i uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno osoblje, minimum prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja, kao i postupanje u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na helidromu.
Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju međunarodni vazduhoplovni standardi i preporučena praksa iz Aneksa 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Knjiga II.
Odredbe ovog pravilnika kojima se propisuju dimenzije odnose se na helidrome koje koriste helikopteri sa jednim glavnim rotorom.
U slučaju projektovanja helidroma za korišćenje od strane helikoptera sa dva rotora, prilikom određivanja dimenzija posebno se razmatra svaki pojedinačni model helikoptera, uz primenu osnovnih zahteva propisanih u ovom pravilniku za bezbednosnu zonu i zaštitne zone.
Specifikacije propisane ovim pravilnikom se primenjuju i na zone koje isključivo koriste helikopteri na aerodromima koji su prvenstveno namenjeni za avione, s tim da se na operacije helikoptera na tim aerodromima shodno primenjuju odredbe propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole, odnosno sertifikata za korišćenje aerodroma.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) bezbednosna zona (safety area) je određena površina na helidromu oko zone završnog prilaza i poletanja (FATO) na kojoj ne postoje prepreke, osim onih koje su potrebne u svrhu navigacije i koja je namenjena smanjenju rizika od oštećenja helikoptera koji slučajno odstupi od zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
2) deklarisane dužine na helidromu (declared distances - heliports) su:
(1) raspoloživa dužina za poletanje helikoptera (take-off distance available, TODAH) je dužina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) uvećana za dužinu pretpolja (ako postoji), objavljena kao raspoloživa i pogodna za završetak poletanja helikoptera;
(2) raspoloživa dužina prekinutog poletanja helikoptera (rejected take-off distance available, RTODAH) je dužina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) objavljena kao raspoloživa i pogodna za završetak prekinutog poletanja helikoptera performansi klase 1;
(3) raspoloživa dužina za sletanje helikoptera (landing distance available, LDAH) je dužina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) uvećana za bilo koje dodatno područje, objavljena kao raspoloživa i pogodna za završetak manevra sletanja helikoptera sa određene visine;
3) D, D-vrednost (D, D-value) je najveća ukupna dimenzija helikoptera kada se rotor okreće, mereno od najisturenije prednje pozicije putanje vrha glavnog rotora u ravni, do najisturenije zadnje pozicije putanje vrha repnog rotora u ravni ili strukture helikoptera;
4) zaštitna zona (protection area) je područje unutar putanje za rulanje i oko parking pozicije za helikopter koje obezbeđuje razdvajanje od objekata, zone završnog prilaza i poletanja (FATO), drugih putanja za rulanje i parking pozicija za helikopter, radi bezbednog manevrisanja helikoptera;
5) zona završnog prilaza i poletanja (final approach and take-off area, FATO) je definisana površina iznad koje se završava faza prilaznog manevra lebdenja ili prizemljenja i sa koje započinje manevar poletanja. U slučaju kada zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) koriste helikopteri performansi klase 1, definisana površina uključuje raspoloživu dužinu prekinutog poletanja;
6) zona završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze (runway-type FATO) je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) koja ima, u pogledu oblika, karakteristike slične poletno-sletnoj stazi;
7) zona za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta (winching area) je površina predviđena za prevoz ljudi ili robe helikopterom do ili sa broda;
8) zona prekinutog poletanja (rejected take-off area) je određena površina na helidromu pogodna da helikopteri performansi klase 1 završe operaciju prekinutog poletanja;
9) zona prizemljenja i uzleta (touchdown and lift-off area, TLOF) je površina na koju helikopter može da sleti ili sa koje može da uzleti;
10) izdignuti helidrom (elevated heliport) je helidrom koji se nalazi na izdignutoj konstrukciji na zemlji;
11) lokacija za sletanje (landing location) je obeležena ili neobeležena površina koja ima iste fizičke karakteristike kao i zona završnog prilaza i poletanja (FATO) na helidromu namenjenom za operacije u vizuelnim uslovima;
12) nadmorska visina helidroma (heliport elevation) je nadmorska visina najviše tačke zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
13) parking pozicija za helikopter (helicopter stand) je parking pozicija namenjena za parkiranje helikoptera, na kojoj se završava rulanje po zemlji ili na kojoj se helikopter spušta i podiže radi rulanja u vazduhu;
14) površina sa dinamičkom nosivošću (dynamic load-bearing surface) je površina koja može da podnese opterećenje koje prouzrokuje helikopter pri sletanju u vanrednoj situaciji;
15) površina sa statičkom nosivošću (static load-bearing surface) je površina koja može da podnese masu helikoptera koji se na njoj nalazi;
16) "Point-in-space (PinS)" vizuelni segment (Point-in-space (PinS) visual segment) je segment procedure za PinS prilaz od tačke neuspelog prilaza (MAPt) do lokacije za sletanje za PinS "nastavi vizuelno" proceduru. Ovaj vizuelni segment povezuje PinS sa lokacijom za sletanje;
17) "Point-in-space (PinS)" prilaz (Point-in-space approach, PinS) je zasnovan na globalnom navigacionom satelitskom sistemu (GNSS) i predstavlja proceduru prilaza projektovanu isključivo za helikopter. Usklađen je sa referentnom tačkom koja je smeštena tako da omogući naknadni manevar ili prilaz i sletanje upotrebom vizuelnog manevrisanja u odgovarajućim vizuelnim uslovima koji omogućavaju da se prepreke uoče i izbegnu;
18) prepreka (obstacle) označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;
19) pretpolje za helikopter (helicopter clearway) je definisana površina na zemlji ili vodi, određena i/ili pripremljena kao pogodna površina preko koje helikopter performansi klase 1 može da ubrza i postigne određenu visinu;
20) putanja za rulanje helikoptera (helicopter taxi-route) je definisanja putanja uspostavljena za kretanje helikoptera od jednog dela helidroma do drugog. Putanja za rulanje uključuje rulnu stazu helikoptera u vazduhu ili na zemlji koja je centralno postavljena na putanji rulanja;
21) referentna tačka helidroma (heliport reference point, HRP) je određena lokacija helidroma ili određena lokacija za sletanje;
22) rulna staza helikoptera na zemlji (helicopter ground taxiway) je rulna staza na zemlji namenjena za kretanje po zemlji helikoptera koji imaju stajni trap sa točkovima;
23) rulna staza helikoptera u vazduhu (helicopter air taxiway) je definisana putanja na površini uspostavljena za rulanje helikoptera dok je u vazduhu;
24) helidrom (heliport) je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji;
25) helidrom na brodu (shipboard heliport) je helidrom koji se nalazi na brodu i koji može biti izgrađen namenski ili nenamenski. Namenski izgrađen helidrom na brodu je onaj koji je posebno projektovan za operacije helikoptera. Nenamenski izgrađen helidrom na brodu je onaj koji koristi deo broda sposoban da podnese helikopter, iako nije posebno projektovan za tu namenu;
26) helidrom na platformi (helideck) je helidrom na fiksnoj ili plutajućoj strukturi, kao što je pogon za istraživanje i/ili proizvodnju nafte ili gasa;
27) helidrom u nivou sa zemljom (surface-level heliport) je helidrom koji se nalazi na zemlji ili na strukturi na površini vode.
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje im je dato u propisima kojima se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole, odnosno sertifikata za korišćenje aerodroma.
Uslovi za korišćenje helidroma u vazdušnom saobraćaju
Helidrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater ima dozvolu za korišćenje helidroma koju izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) i ako u trenutku korišćenja helidrom ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma
Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje helidroma ako utvrdi da helidrom i operater helidroma ispunjavaju uslove u pogledu: fizičkih karakteristika helidroma, opremljenosti helidroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju (oznake, markeri i svetla), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija helidroma i tehničkog održavanja helidroma.
Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma mora da ispuni uslove koji se odnose na obezbeđivanje helidroma propisane Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i propisima kojima se bliže uređuju dozvola za obavljanje pregleda obezbeđivanja, zajednička pravila u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu, detaljne mere za primenu zajedničkih osnovnih standarda obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i odstupanja od zajedničkih osnovnih standarda obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu.
Sistem upravljanja bezbednošću na helidromu
Operater helidroma koji poseduje dozvolu za korišćenje (u daljem tekstu: operater helidroma) je dužan da, na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi na helidromu sistem upravljanja bezbednošću.
Za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću na helidromu, kao i za sve izmene i dopune tog sistema, operater helidroma pribavlja saglasnost Direktorata.
Sistem upravljanja bezbednošću na helidromu mora da obuhvati organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu operatera helidroma.
Operater helidroma je dužan da izradi priručnik o upravljanju bezbednošću na helidromu, koji uključuje sledeće:
1) obim sistema upravljanja bezbednošću;
2) politiku bezbednosti i ciljeve;
3) odgovornosti osoblja po pitanju bezbednosti;
4) procedure za kontrolu dokumentacije;
5) postupak procene bezbednosti, uključujući identifikaciju opasnosti i upravljanje rizikom;
6) praćenje primene i efikasnosti aktivnosti kojima se utiče na bezbednost i mera za smanjenje rizika;
7) praćenje bezbednosnih performansi;
8) izveštavanje o bezbednosti;
9) koordinaciju pri planiranju reagovanja u vanrednim situacijama;
10) upravljanje promenama na helidromu;
11) promociju bezbednosti;
12) rezultate.
Priručnik iz stava 4. ovog člana može da bude sastavni deo helidromskog priručnika.
Svetski geodetski sistem - 1984 (WGS-84) se koristi kao horizontalni (geodetski) referentni sistem.
Objavljene vazduhoplovne geografske koordinate (koje označavaju geografsku širinu i dužinu) se izražavaju u obliku WGS-84 geodetskih referentnih podataka.
Srednji nivo mora (MSL), kojim se izražava odnos gravitacione visine (nadmorske visine) u odnosu na površinu poznatu kao geoid, se koristi kao vertikalni referentni sistem.
Gregorijanski kalendar i Koordinirano univerzalno vreme (UTC) se koriste kao referentni vremenski sistem.
Ako se koristi drugi vremenski referentni sistem, to se objavljuje u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP), podsekcija GEN 2.1.2.
Za helidrom ili za lokaciju za sletanje koja nije deo aerodroma operater helidroma mora da odredi referentnu tačku helidroma.
Ako su helidrom ili lokacija za sletanje deo aerodroma, određena referentna tačka aerodroma služi i za aerodrom i za helidrom ili lokaciju za sletanje.
Referentna tačka helidroma se određuje u blizini početnog ili planiranog geometrijskog centra helidroma ili lokacije za sletanje i uobičajeno ostaje tamo gde je prvobitno određena.
Operater helidroma mora da izmeri položaj referentne tačke helidroma u stepenima, minutima i sekundama i te podatke dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Operater helidroma mora da izmeri nadmorsku visinu i undulaciju geoida za helidrom sa tačnošću od pola metra i te podatke dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Operater helidroma mora da izmeri nadmorsku visinu zone prizemljenja i uzleta (TLOF) i/ili, ako je primenjivo, nadmorsku visinu i undulaciju geoida svakog praga zone završnog prilaza i poletanja (FATO) sa tačnošću od pola metra i te podatke dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Operater instrumentalnog helidroma mora da izmeri nadmorsku visinu zone prizemljenja i uzleta (TLOF) i/ili, ako je primenjivo, nadmorsku visinu i undulaciju geoida svakog praga zone završnog prilaza i poletanja (FATO) sa tačnošću od pola metra za neprecizne prilaze i jedne četvrtine metra za precizne prilaze i te podatke dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Dimenzije helidroma i odgovarajući podaci
Operater helidroma utvrđuje sledeće podatke koji se odnose na helidrom:
1) vrstu helidroma - helidrom u nivou sa zemljom, izdignuti helidrom, helidrom na brodu ili helidrom na platformi;
2) u pogledu zone prizemljenja i uzleta (TLOF) - dimenzije zaokružene na najbliži metar, nagib, vrstu površine i nosivost u tonama (1.000 kg);
3) u pogledu zone završnog prilaza i poletanja (FATO) - vrstu zone završnog prilaza i poletanja (FATO), smer u odnosu na pravi (geografski) sever zaokružen na stoti deo stepena, brojčanu oznaku (ako postoji), dužinu i širinu zaokruženu na najbliži metar, nagib i vrstu površine;
4) u pogledu bezbednosne zone - dužinu, širinu i vrstu površine;
5) u pogledu rulne staze helikoptera na zemlji i rulne staze helikoptera u vazduhu - oznaku, širinu i vrstu površine;
6) u pogledu platforme - vrstu površine i parking pozicije za helikopter;
7) u pogledu pretpolja - dužinu i oblik reljefa;
8) vizuelna sredstva za procedure prilaženja, označavanje i osvetljenje zone završnog prilaza i poletanja (FATO), zone prizemljenja i uzleta (TLOF), rulnih staza helikoptera na zemlji, rulnih staza helikoptera u vazduhu i parking pozicija za helikopter;
9) u slučaju instrumentalnog helidroma - rastojanja zaokružena na najbliži metar do uređaja za vođenje po pravcu i nagibu od kojih se sastoji instrumentalni sistem za sletanje (ILS) ili do antena azimuta i visine mikrotalasnog sistema za sletanje (MLS) u odnosu na granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ili zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Operater helidroma je dužan da izmeri u stepenima, minutama, sekundama i stotim delovima sekunde:
1) geografske koordinate geometrijskog centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF) i/ili, ako je primenjivo, svakog praga zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
2) geografske koordinate odgovarajućih tačaka na osama rulnih staza helikoptera na zemlji i rulnih staza helikoptera u vazduhu;
3) geografske koordinate svake parking pozicije za helikopter.
Operater helidroma je dužan da izmeri u stepenima, minutama, sekundama i desetim delovima sekunde geografske koordinate prepreka u Oblasti 2 (deo unutar granica helidroma) i Oblasti 3.
Podatke iz st. 2. i 3. ovog člana, kao i podatke o nadmorskoj visini vrha prepreke, vrsti prepreke, označavanju i osvetljavanju prepreke (ako je primenjivo), operater helidroma dostavlja pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Operater helidroma je dužan da odredi sledeće deklarisane dužine na helidromu, izražene u najbližem metru:
1) raspoloživu dužinu za poletanje helikoptera (TODAH);
2) raspoloživu dužinu prekinutog poletanja helikoptera (RTODAH);
3) raspoloživu dužinu za sletanje helikoptera (LDAH).
Deklarisane dužine iz stava 1. ovog člana operater helidroma dostavlja pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Koordinacija između operatera helidroma i pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja
U cilju obezbeđivanja ažurnih pretpoletnih informacija i informacija u letu, operater helidroma je dužan da zaključi sporazum sa pružaocem usluga vazduhoplovnog informisanja, kojim osigurava da se sa minimalnim zakašnjenjem dostavljaju:
1) informacije o uslovima na helidromu;
2) informacije o operativnom stanju pratećih objekata, službi i navigacionih sredstava koji su u nadležnosti operatera;
3) bilo koje druge informacije za koje se smatra da su od operativnog značaja.
Prilikom dostavljanja informacija pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, operater helidroma mora da uzme u obzir zahteve u pogledu tačnosti i integriteta vazduhoplovnih podataka i informacija koji su potrebni radi zadovoljenja potreba krajnjih korisnika vazduhoplovnih podataka.
II FIZIČKE KARAKTERISTIKE HELIDROMA
1. Helidromi u nivou sa zemljom
Opšte odredbe
Odredbe propisane u ovoj glavi pravilnika se zasnivaju na pretpostavci da se u zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) u određenom periodu nalazi samo jedan helikopter i da se helikopterske operacije u zoni završnog prilaza i poletanja (FATO), koja se nalazi u blizini druge zone završnog prilaza i poletanja (FATO), ne odvijaju istovremeno.
Ako je potrebno da se helikopterske operacije odvijaju istovremeno, neophodno je da se odrede odgovarajuća rastojanja između zona završnog prilaza i poletanja (FATOs), uzimajući u obzir faktore kao što su uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i vazdušni prostor i da se obezbedi da se putanje leta za svaku zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) ne preklapaju.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO)
Na helidromu u nivou sa zemljom mora da postoji najmanje jedna zona završnog prilaza i poletanja (FATO).
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude bez prepreka i može da se nalazi na osnovnoj stazi poletno-sletne staze ili osnovnoj stazi rulne staze ili u njihovoj blizini.
Dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Ako je namenjena za upotrebu od strane helikoptera performansi klase 1, dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da odgovaraju onima koje su utvrđene u Priručniku za upravljanje helikopterom (HFM), osim što u slučaju kada ne postoje specifikacije za širinu, širina ne sme da bude manja od najveće ukupne dimenzije (D) najvećeg helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena.
Ako je namenjena za upotrebu od strane helikoptera performansi klase 2 ili 3, zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude takvog oblika i veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od:
1) 1 x D najvećeg helikoptera, ako je maksimalna masa u poletanju (MTOM) helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena veća od 3.175 kg;
2) 0,83 x D najvećeg helikoptera, ako je maksimalna masa u poletanju (MTOM) helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena 3.175 kg ili manja.
Bliža uputstva u pogledu utvrđivanja veličine zone završnog prilaza i poletanja (FATO) data su u Priručniku o helidromima (ICAO Dokument broj 9261), koji je dostupan putem interneta.
Karakteristike zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da omogućava brzu odvodnju, s tim da prosečni nagib u bilo kom pravcu ne sme da bude veći od 3%.
Ni na jednom delu zone završnog prilaza i poletanja (FATO) pojedinačni nagib ne sme da bude veći od 5%, ako je helidrom namenjen za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 1, odnosno 7%, ako je helidrom namenjen za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 2 ili 3.
Površina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora, da bude bez nepravilnosti koje mogu negativno da utiču na poletanje i sletanje helikoptera i da ima nosivost dovoljnu da izdrži prekinuta poletanja helikoptera performansi klase 1.
Površina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koja okružuje zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) namenjenu za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 2 i 3, mora da ima statičku nosivost.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da se odredi tako da se smanji negativan uticaj okoline na helikopterske operacije (uključujući turbulencije) i mora da obezbedi uticaj tla.
Bliža uputstva u pogledu utvrđivanja uticaja turbulencije data su u Priručniku o helidromima (ICAO Dokument broj 9261).
Pretpolje za helikopter
Pretpolje za helikopter, ako postoji, mora da se nalazi izvan granica zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Širina pretpolja za helikopter ne sme da bude manja od pripadajuće bezbednosne zone.
Grafički prikaz na osnovu kojeg se utvrđuje odnos zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i pripadajuće bezbednosne zone je dat u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Zemljište na kojem se nalazi pretpolje za helikopter ne sme da se pruža iznad ravni koja ima nagib naviše od 3%, a donja granica ove ravni je horizontalna linija koja se nalazi na granici zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Objekat koji se nalazi u pretpolju za helikopter, a koji može da ugrozi helikopter u vazduhu, smatra se preprekom i mora da se ukloni.
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF)
Na helidromu mora da postoji najmanje jedna zona prizemljenja i uzleta (TLOF).
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF) može da se nalazi unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO), a jedna ili više zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mogu da budu deo parking pozicija za helikopter.
Ako je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze, dopuštene su dodatne zone prizemljenja i uzleta (TLOFs) unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF) može da bude bilo kog oblika, ali mora da bude dovoljno velika da sadrži krug čiji je prečnik najmanje 0,83 x D najvećeg helikoptera za koji je zona namenjena.
Nagibi na zoni prizemljenja i uzleta (TLOF) moraju da budu dovoljni da se spreči skupljanje vode na površini zone i ne smeju da iznose više od 2% u bilo kom pravcu.
Ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO), zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da ima dinamičku nosivost.
Ako predstavlja deo parking pozicije za helikopter, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da ima statičku nosivost i da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koje je namenjena.
Ako se zona prizemljenja i uzleta (TLOF) nalazi unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koja sadrži krug prečnika većeg od 1 x D, centar zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da se nalazi najmanje 0,5 x D od ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Bezbednosna zona
Oko zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da postoji bezbednosna zona čija površina ne mora da bude čvrsta.
Bezbednosna zona se pruža izvan granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) na rastojanju od najmanje 3 m ili 0,25 x D najvećeg helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena, u zavisnosti šta je veće.
Ako je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) četvorougaonog oblika, svaka spoljna stranica bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D, a ako je kružnog oblika spoljni prečnik bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D.
Na instrumentalnom helidromu bezbednosna zona koja okružuje zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da se pruža:
1) bočno do rastojanja od najmanje 45 m na svaku stranu u odnosu na osu;
2) uzdužno do rastojanja od najmanje 60 m iza krajeva zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Pod uglom od 45° od spoljnih ivica bezbednosne zone do rastojanja od 10 m mora da postoji zaštitna površ koju ne smeju da probijaju prepreke, osim ako se prepreke nalaze samo na jednoj strani zone završnog prilaza i poletanja (FATO), kada se može dozvoliti da probijaju površ na toj strani.
Ako postoji samo jedna prilazna i odletna površ, potreba za posebnim zaštitnim bočnim površima se utvrđuje u vazduhoplovnoj studiji iz člana 49. stav 9. ovog pravilnika.
Ako je bezbednosna zona čvrsta podloga, nagib te zone ne sme da bude veći od 4% od ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO), a površina bezbednosne zone koja dodiruje zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude u nivou sa njom.
Ako je izvodljivo, površina bezbednosne zone mora da se održava tako da se spreči letenje sitnih objekata prouzrokovano vazdušnim strujanjem usled rada rotora.
Objekti u bezbednosnoj zoni
U bezbednosnoj zoni ne smeju da se nalaze nepokretni objekti, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze, a pokretni objekti ne smeju da se nalaze u bezbednosnoj zoni za vreme helikopterskih operacija.
Objekti koji zbog svoje namene moraju da se nalaze u bezbednosnoj zoni ne smeju da:
1) probijaju ravan koja je na visini od 5 cm iznad ravni zone završnog prilaza i poletanja (FATO), ako se nalaze na rastojanju manjem od 0,75 x D od centra zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
2) probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i pruža se sa nagibom od 5% naviše i ka spolja, ako se nalaze na rastojanju od 0,75 x D ili više od centra zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Rulna staza helikoptera na zemlji i putanja za rulanje helikoptera po zemlji
Širina rulne staze helikoptera na zemlji mora da bude najmanje 1,5 puta veća od najveće širine stajnog trapa (UCW) helikoptera za koji je rulna staza na zemlji namenjena.
Grafički prikaz širine rulne staze helikoptera na zemlji je dat u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Uzdužni nagib rulne staze helikoptera na zemlji ne sme da bude veći od 3%.
Rulna staza helikoptera na zemlji mora da ima statičku nosivost i da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koji je namenjena.
Rulna staza helikoptera na zemlji mora da bude postavljena centralno na putanji za rulanje po zemlji.
Putanja za rulanje helikoptera po zemlji pruža se simetrično u odnosu na osu do rastojanja koje je najmanje 0,75 puta veće od najveće ukupne širine helikoptera za koji je namenjena.
Rulna staza helikoptera na zemlji i putanja za rulanje helikoptera po zemlji moraju da imaju mogućnost brze odvodnje, pri čemu poprečni nagib rulne staze helikoptera na zemlji ne sme da bude veći od 2%.
Površina putanje za rulanje helikoptera po zemlji mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora.
Putanje za rulanje helikoptera po zemlji ne smeju da se preklapaju prilikom istovremenih operacija.
Ako je rulna staza namenjena i za avione i za helikoptere, između uslova koji se odnose na rulnu stazu za avione i uslova koji se odnose na rulnu stazu helikoptera na zemlji primenjuju se oni koji su stroži.
Objekti na putanji za rulanje helikoptera po zemlji
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze iznad površine zemlje na putanji za rulanje helikoptera po zemlji, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze, a pokretni objekti ne smeju da se nalaze na putanji za rulanje helikoptera po zemlji za vreme helikopterskih operacija.
Objekti koji zbog svoje namene moraju da se nalaze na putanji za rulanje helikoptera po zemlji ne smeju:
1) da se nalaze na rastojanju manjem od 50 cm od ivice rulne staze helikoptera na zemlji;
2) da probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ravni rulne staze helikoptera na zemlji, na rastojanju od 50 cm od ivice rulne staze helikoptera na zemlji i pruža se sa nagibom od 5% naviše i ka spolja.
Rulna staza helikoptera u vazduhu i putanja za rulanje helikoptera u vazduhu
Rulna staza helikoptera u vazduhu je namenjena za kretanje helikoptera iznad površine na visini koja je uobičajeno povezana sa uticajem tla, brzinom manjom od 37 km/h.
Širina rulne staze helikoptera u vazduhu mora da bude najmanje dva puta veća od najveće širine stajnog trapa (UCW) helikoptera za koji je ta rulna staza namenjena.
Grafički prikaz širine rulne staze helikoptera u vazduhu je dat u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Površina ispod rulne staze helikoptera u vazduhu mora da ima statičku nosivost.
Nagibi površine ispod rulne staze helikoptera u vazduhu ne smeju da prevazilaze ograničenje nagiba sletanja helikoptera za koji je rulna staza u vazduhu namenjena, s tim da u svakom slučaju poprečni nagib ne sme da prelazi 10%, a uzdužni nagib 7%.
Rulna staza helikoptera u vazduhu mora da bude postavljena centralno na putanji za rulanje u vazduhu.
Putanja za rulanje helikoptera u vazduhu pruža se simetrično u odnosu na osu do rastojanja koje nije manje od najveće ukupne širine helikoptera za koji je namenjena.
Površina putanje za rulanje helikoptera u vazduhu mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i mora da obezbedi uticaj tla.
Putanje za rulanje helikoptera u vazduhu ne smeju da se preklapaju prilikom istovremenih operacija.
Objekti na putanji za rulanje helikoptera u vazduhu
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze iznad površine zemlje na putanji za rulanje helikoptera u vazduhu, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze, a pokretni objekti ne smeju da se nalaze na putanji za rulanje helikoptera u vazduhu za vreme helikopterskih operacija.
Objekti iznad nivoa zemlje koji zbog svoje namene moraju da se nalaze na putanji za rulanje helikoptera u vazduhu ne smeju:
1) da se nalaze na rastojanju manjem od 1 m od ivice rulne staze helikoptera u vazduhu;
2) da probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ravni rulne staze helikoptera u vazduhu, na rastojanju 1 m od ivice rulne staze helikoptera u vazduhu i pruža se sa nagibom od 5% naviše i ka spolja.
Parking pozicija za helikopter
Ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) deo parking pozicije za helikopter, zaštitna zona parking pozicije ne sme da se preklapa sa zaštitnom zonom bilo koje druge parking pozicije za helikopter ili pripadajuće putanje za rulanje u vazduhu.
Parking pozicija za helikopter mora da ima mogućnost brze odvodnje, pri čemu nagib u bilo kom pravcu ne sme da bude veći od 2%.
Parking pozicija namenjena za okretanje helikoptera u vazduhu mora da bude dovoljno velika da sadrži krug čiji je prečnik najmanje 1,2 x D najvećeg helikoptera za koji je parking pozicija namenjena.
Grafički prikaz parking pozicije za helikopter sa pripadajućom zaštitnom zonom je dat u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako je parking pozicija za helikopter namenjena za prolaz rulanjem i ako helikopter koji koristi parking poziciju ne mora da se okreće, najmanja širina parking pozicije sa pripadajućom zaštitnom zonom mora da bude ista kao i za putanju za rulanje.
Ako je parking pozicija za helikopter predviđena za okretanje, najmanja dimenzija parking pozicije sa zaštitnom zonom ne sme da bude manja od 2 x D.
Ako je parking pozicija za helikopter predviđena za okretanje, oko nje mora da postoji zaštitna zona koje se pruža do rastojanja od 0,4 x D od ivice parking pozicije za helikopter.
Zaštitne zone parking pozicija za helikopter i pripadajućih putanja za rulanje ne smeju da se preklapaju prilikom istovremenih operacija, odnosno mogu da se preklapaju ako nisu predviđene istovremene operacije.
Grafički prikazi zaštitne zone parking pozicija za helikopter i pripadajućih putanja za rulanje za istovremene i neistovremene operacije su dati u Prilozima 5. i 6, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Parking pozicija za helikopter namenjena za rulanje u vazduhu sa pripadajućom zaštitnom zonom mora da obezbedi uticaj tla.
Centralna zona parking pozicije za helikopter mora da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koji je namenjena i mora da ima područje sa statičkom nosivošću:
1) čiji je prečnik najmanje 0,83 x D najvećeg helikoptera za koji je namenjena; ili
2) koje je iste širine kao rulna staza helikoptera na zemlji, ako je parking pozicija za helikopter namenjena za prolaz rulanjem i ako helikopter koji koristi parking poziciju ne mora da se okreće.
Ako je parking pozicija za helikopter namenjena za okretanje na zemlji helikoptera koji imaju točkove, dimenzije parking pozicije za helikopter, uključujući dimenzije centralne zone, se povećavaju na način koji je utvrđen u Priručniku o helidromima (ICAO Dokument broj 9261).
Objekti na parking poziciji za helikopter
Na parking poziciji za helikopter ne smeju da se nalaze nepokretni objekti.
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze iznad površine zemlje u zaštitnoj zoni oko parking pozicije za helikopter, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze, a pokretni objekti ne smeju da se nalaze na parking poziciji za helikopter i pripadajućoj zaštitnoj zoni za vreme helikopterskih operacija.
Objekti koji zbog svoje namene moraju da se nalaze u zaštitnoj zoni ne smeju da:
1) probijaju ravan koja je na visini od 5 cm iznad ravni centralne zone, ako se nalaze na rastojanju manjem od 0,75 x D u odnosu na centar parking pozicije za helikopter;
2) probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ravni centralne zone i pruža se sa nagibom od 5% naviše i ka spolja, ako se nalaze na rastojanju od najmanje 0,75 x D u odnosu na centar parking pozicije za helikopter.
Položaj zone završnog prilaza i poletanja (FATO) u odnosu na poletno-sletnu stazu ili rulnu stazu
Ako je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) u blizini poletno-sletne ili rulne staze i ako su planirane istovremene operacije, međusobno rastojanje između ivice poletno-sletne staze ili rulne staze i ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) ne sme da bude manje od onog koje je dato u Prilogu 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) ne sme da se nalazi:
1) blizu ukrštanja rulnih staza ili tačaka za čekanje gde se očekuje velika turbulencija usled rada mlaznih motora;
2) blizu oblasti gde se očekuje pojava turbulencije usled prolaska aviona.
Opšte odredbe
U slučaju izdignutog helidroma, prilikom projektovanja različitih elemenata helidroma mora da se uzme u obzir dodatno opterećenje usled prisustva osoblja, snega, tereta, goriva za dopunjavanje, spasilačko-vatrogasne opreme i slično.
Bliža uputstva za projektovanje izdignutih helidroma su data u Priručniku o helidromima (ICAO Dokument broj 9261).
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i zona prizemljenja i uzleta (TLOF)
Na izdignutom helidromu mora da postoji jedna zona završnog prilaza i poletanja (FATO).
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude bez prepreka.
Na izdignutom helidromu zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i jedna zona prizemljenja i uzleta (TLOF) se poklapaju.
Dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Ako je namenjena za upotrebu od strane helikoptera performansi klase 1, dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da odgovaraju onima koje su utvrđene u Priručniku za upravljanje helikopterom (HFM), osim što u slučaju kada ne postoje specifikacije za širinu, širina ne sme da bude manja od najveće ukupne dimenzije (D) najvećeg helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena.
Ako je namenjena za upotrebu od strane helikoptera performansi klase 2 ili 3, zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude takvog oblika i veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od:
1) 1 x D najvećeg helikoptera, ako je maksimalna masa u poletanju (MTOM) helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena veća od 3.175 kg;
2) 0,83 x D najvećeg helikoptera, ako je maksimalna masa u poletanju (MTOM) helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena 3.175 kg ili manja.
Bliža uputstva u pogledu utvrđivanja veličine zone završnog prilaza i poletanja (FATO) data su u Priručniku o helidromima (ICAO Dokument broj 9261).
Karakteristike zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Nagibi zone završnog prilaza i poletanja (FATO) na izdignutom helidromu moraju da budu takvi da spreče skupljanje vode na površini i ne smeju da budu veći od 2% u bilo kom pravcu.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da ima dinamičku nosivost.
Površina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i bez nepravilnosti koje mogu negativno da utiču na poletanje i sletanje helikoptera.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da obezbedi uticaj tla.
Pretpolje za helikopter
Pretpolje za helikopter, ako postoji, mora da se nalazi iza kraja raspoložive zone prekinutog poletanja.
Širina pretpolja za helikopter ne sme da bude manja od pripadajuće bezbednosne zone.
Ako je podloga pretpolja za helikopter čvrsta, ona ne sme da se pruža iznad ravni koja ima nagib od 3% naviše, pri čemu donja granica ove ravni je horizontalna linija koja se nalazi na granici zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Objekat koji se nalazi u pretpolju za helikopter, a koji može da ugrozi helikopter u vazduhu, smatra se preprekom i mora da se ukloni.
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF)
Jedna zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da se poklapa sa zonom završnog prilaza i poletanja (FATO), a dodatne zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mogu da budu deo parking pozicija za helikopter.
Ako se zona prizemljenja i uzleta (TLOF) poklapa sa zonom završnog prilaza i poletanja (FATO), dimenzije i karakteristike zone prizemljenja i uzleta (TLOF) moraju da budu iste kao i za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO).
Ako je deo parking pozicije za helikopter, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude dovoljno velika da sadrži krug čiji je prečnik najmanje 0,83 x D najvećeg helikoptera za koji je zona namenjena.
Nagibi na zoni prizemljenja i uzleta (TLOF) koja je deo parking pozicije za helikopter moraju da budu dovoljni da se spreči skupljanje vode na površini zone i ne smeju da budu veći od 2% u bilo kom pravcu.
Ako je deo parking pozicije za helikopter i ako je namenjena samo za helikoptere koji rulaju po zemlji, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora bar da ima statičku nosivost i da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koji je namenjena.
Ako je deo parking pozicije za helikopter i ako je namenjena za helikoptere koji rulaju u vazduhu, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da ima dinamičku nosivost.
Bezbednosna zona
Oko zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da postoji bezbednosna zona čija površina ne mora da bude čvrsta.
Bezbednosna zona namenjena za letenje helikoptera performansi klase 1 u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC) se pruža izvan granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) na rastojanju od najmanje 3 m ili 0,25 x D najvećeg helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena, u zavisnosti šta je veće, s tim da ako je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) četvorougaonog oblika svaka spoljna stranica bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D, a ako je kružnog oblika spoljni prečnik bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D.
Bezbednosna zona namenjena za letenje helikoptera performansi klase 2 ili 3 u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC) se pruža izvan granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) na rastojanju od najmanje 3 m ili 0,5 x D najvećeg helikoptera za koji je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) namenjena, u zavisnosti šta je veće, s tim da ako je zona završnog prilaza i poletanja (FATO) četvorougaonog oblika svaka spoljna stranica bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D, a ako je kružnog oblika spoljni prečnik bezbednosne zone mora da bude najmanje 2 x D.
Na izdignutom instrumentalnom helidromu bezbednosna zona koja okružuje zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da se pruža:
1) bočno do rastojanja od najmanje 45 m na svaku stranu u odnosu na osu;
2) uzdužno do rastojanja od najmanje 60 m iza krajeva zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Pod uglom od 45° od spoljnih ivica bezbednosne zone do rastojanja od 10 m mora da postoji zaštitna površ koju ne smeju da probijaju prepreke, osim ako se prepreke nalaze samo na jednoj strani zone završnog prilaza i poletanja (FATO), kada se može dozvoliti da probijaju površ na toj strani.
Ako je bezbednosna zona čvrsta podloga, nagib te zone ne sme da bude veći od 4% naviše u odnosu na ivicu zone završnog prilaza i poletanja (FATO), a površina bezbednosne zone koja dodiruje zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude u nivou sa njom.
Ako je izvodljivo, površina bezbednosne zone mora da se održava tako da se spreči letenje sitnih objekata prouzrokovano vazdušnim strujanjem usled rada rotora.
Objekti u bezbednosnoj zoni
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze u bezbednosnoj zoni, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze, a pokretni objekti ne smeju da se nalaze u bezbednosnoj zoni za vreme helikopterskih operacija.
Objekti koji zbog svoje namene moraju da se nalaze u bezbednosnoj zoni ne smeju da budu viši od 25 cm ako se nalaze duž ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i ne smeju da probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i pruža se sa nagibom od 5% naviše i ka spolja.
Ako je prečnik zone završnog prilaza i poletanja (FATO) manji od 1 x D, maksimalna visina objekata koji zbog svoje namene moraju da se nalaze u bezbednosnoj zoni ne sme da bude veća od 5 cm.
Rulna staza helikoptera na zemlji i putanja za rulanje helikoptera po zemlji
Širina rulne staze helikoptera na zemlji mora da bude najmanje dva puta veća od najveće širine stajnog trapa (UCW) helikoptera za koji je rulna staza na zemlji namenjena.
Uzdužni nagib rulne staze helikoptera na zemlji ne sme da bude veći od 3%.
Rulna staza helikoptera na zemlji mora da ima statičku nosivost i da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koji je namenjena.
Rulna staza helikoptera na zemlji mora da bude postavljena centralno na putanji za rulanje po zemlji.
Putanja za rulanje helikoptera po zemlji pruža se simetrično u odnosu na osu do rastojanja koje nije manje od najveće ukupne širine helikoptera za koji je namenjena.
Na putanji za rulanje helikoptera po zemlji ne smeju da se nalaze objekti, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze.
Rulna staza helikoptera na zemlji i putanja za rulanje helikoptera po zemlji moraju da imaju mogućnost brze odvodnje, pri čemu poprečni nagib rulne staze helikoptera na zemlji ne sme da bude veći od 2%.
Površina putanje za rulanje helikoptera po zemlji mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora.
Rulna staza helikoptera u vazduhu i putanja za rulanje helikoptera u vazduhu
Rulna staza helikoptera u vazduhu je namenjena za kretanje helikoptera iznad površine na visini koja je uobičajeno povezana sa uticajem tla, brzinom manjom od 37 km/h.
Širina rulne staze helikoptera u vazduhu mora da bude najmanje tri puta veća od najveće širine stajnog trapa (UCW) helikoptera za koji je rulna staza namenjena.
Površina ispod rulne staze helikoptera u vazduhu mora da ima dinamičku nosivost.
Poprečni nagib površine rulne staze helikoptera u vazduhu ne sme da bude veći od 2%, a uzdužni nagib ne sme da bude veći od 7%, s tim da u svakom slučaju nagibi ne smeju da prelaze ograničenja nagiba pri sletanju helikoptera za koji je rulna staza u vazduhu namenjena.
Rulna staza helikoptera u vazduhu mora da bude postavljena centralno na putanji za rulanje u vazduhu.
Putanja za rulanje helikoptera u vazduhu pruža se simetrično u odnosu na osu do rastojanja koje nije manje od najveće ukupne širine helikoptera za koji je namenjena.
Na putanji za rulanje helikoptera u vazduhu ne smeju da se nalaze objekti, osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze.
Površina putanje za rulanje helikoptera u vazduhu mora da bude otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i mora da obezbedi uticaj tla.
Parking pozicija za helikopter
Nagib u bilo kom pravcu na parking poziciji za helikopter ne sme da bude veći od 2%.
Parking pozicija za helikopter mora da bude dovoljno velika da sadrži krug čiji je prečnik najmanje 1,2 x D najvećeg helikoptera za koji je parking pozicija namenjena.
Ako se parking pozicija za helikopter koristi za prolaz rulanjem, najmanja širina parking pozicije sa pripadajućom zaštitnom zonom mora da bude ista kao i za putanju za rulanje.
Ako se parking pozicija za helikopter koristi za okretanje, najmanja dimenzija parking pozicije sa zaštitnom zonom ne sme da bude manja od 2 x D.
Ako se parking pozicija za helikopter koristi za okretanje, oko nje mora da postoji zaštitna zona koja se pruža do rastojanja od 0,4 x D od ivice parking pozicije za helikopter.
Zaštitne zone parking pozicija za helikopter i pripadajućih putanja za rulanje ne smeju da se preklapaju prilikom istovremenih operacija, odnosno mogu da se preklapaju ako nisu predviđene istovremene operacije.
Ako je predviđeno da se operacije rulanja po zemlji obavljaju helikopterima koji imaju točkove, prilikom utvrđivanja dimenzija parking pozicije za helikopter mora da se uzme u obzir najmanji prečnik okretanja helikoptera sa točkovima za koji je pozicija namenjena.
Parking pozicija za helikopter namenjena za rulanje u vazduhu sa pripadajućom zaštitnom zonom mora da obezbedi uticaj tla.
Na parking poziciji za helikopter i pripadajućoj zaštitnoj zoni ne smeju da se nalaze nepokretni objekti.
Centralna zona parking pozicije za helikopter mora da bude takva da može da izdrži saobraćaj helikoptera za koji je namenjena i da ima nosivo područje:
1) čiji je prečnik najmanje 0,83 x D najvećeg helikoptera za koji je namenjena; ili
2) koje je iste širine kao rulna staza na zemlji, ako je parking pozicija za helikopter namenjena za prolaz rulanjem po zemlji.
Centralna zona parking pozicije za helikopter namenjena samo za rulanje po zemlji mora da ima statičku nosivost.
Centralna zona parking pozicije za helikopter namenjena za rulanje po vazduhu mora da ima dinamičku nosivost.
Ako je parking pozicija za helikopter namenjena za okretanje na zemlji, dimenzije centralne zone mogu da se povećaju.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i zona prizemljenja i uzleta (TLOF)
Na helidromu na platformi mora da postoji jedna zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i jedna zona prizemljenja i uzleta (TLOF), koje mogu da se poklapaju.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) može da bude bilo kog oblika, ali mora da bude takve veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen.
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF) može da bude bilo kog oblika, ali mora da bude takve veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od:
1) 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen - za helikoptere čija je maksimalna masa u poletanju (MTOM) veća od 3.175 kg;
2) 0,83 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen - za helikoptere čija je maksimalna masa u poletanju (MTOM) 3.175 kg ili manja.
Helidrom na platformi mora da bude uređen tako da obezbedi dovoljan i neometan vazdušni prolaz koji obuhvata pune dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da ima dinamičku nosivost i da obezbedi uticaj tla.
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze oko ivice zone prizemljenja i uzleta (TLOF), osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze.
U slučaju zone prizemljenja i uzleta (TLOF) koja ima dimenzije 1 x D ili veće ili koja je projektovana za korišćenje od strane helikoptera koji imaju D-vrednost veću od 16 m, objekti postavljeni u sektoru bez prepreka čija namena zahteva da budu smešteni na ivici zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ne smeju da budu viši od 25 cm.
U slučaju zone prizemljenja i uzleta (TLOF) koja ima dimenzije manje od 1 x D ili koja je projektovana za korišćenje od strane helikoptera koji imaju D-vrednost 16 m ili manju, objekti postavljeni u sektoru bez prepreka čija namena zahteva da budu smešteni na ivici zone prizemljenja i uzleta (TLOF), ne smeju da budu viši od 5 cm.
Objekti čija namena zahteva da budu smešteni unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF), kao što su svetla ili mreže, ne smeju da budu viši od 2,5 cm i mogu tu da se nalaze samo ako ne predstavljaju opasnost za helikoptere.
Bezbednosna sredstva, kao što su bezbednosne mreže, moraju da budu postavljena oko ivice helidroma na platformi, ali ne mogu da prelaze visinu zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Površina zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude otporna na klizanje helikoptera i ljudi i da ima nagib koji sprečava sakupljanje vode.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i zona prizemljenja i uzleta (TLOF)
Ako se za helikopterske operacije koriste područja koja se nalaze na pramcu ili krmi broda ili koja su namenski izgrađena iznad brodske konstrukcije, smatraće da je to namenski izgrađen helidrom na brodu.
Na helidromu na brodu mora da postoji jedna zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i jedna zona prizemljenja i uzleta (TLOF), koje mogu da se poklapaju.
Zona završnog prilaza i poletanja (FATO) može da bude bilo kog oblika, ali mora da bude takve veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen.
Zona prizemljenja i uzleta (TLOF) na helidromu na brodu mora da ima dinamičku nosivost i da obezbedi uticaj tla.
Za namenski izgrađen helidrom na brodu koji se nalazi izvan krme i pramca, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude takve veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen.
Za namenski izgrađen helidrom na brodu koji se nalazi na krmi ili pramcu, zona prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude takve veličine:
1) da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen; ili
2) da u slučaju operacija sa ograničenim pravcima sletanja sadrži oblast unutar koje je moguće smestiti dva luka kružnice jedan nasuprot drugog, čiji prečnik nije manji od 1 x D, položena uzdužno u pravcu prilaza helikoptera, pri čemu minimalna širina helidroma ne sme da bude manja od 0,83 x D.
Za nenamenski izgrađen helidrom na brodu, zona završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude takve veličine da sadrži oblast u koju može da se ucrta krug čiji prečnik nije manji od 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je helidrom namenjen.
Helidrom na brodu mora da bude uređen tako da obezbedi dovoljan i neometan vazdušni prolaz koji obuhvata pune dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Nepokretni objekti ne smeju da se nalaze oko ivice zone prizemljenja i uzleta (TLOF), osim lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju tu da se nalaze.
U slučaju zone prizemljenja i uzleta (TLOF) koja ima dimenzije 1 x D ili veće ili koja je projektovana za korišćenje od strane helikoptera koji imaju D-vrednost veću od 16 m, objekti postavljeni u sektoru bez prepreka čija namena zahteva da budu smešteni na ivici zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ne smeju da budu viši od 25 cm.
U slučaju zone prizemljenja i uzleta (TLOF) koja ima dimenzije manje od 1 x D ili koja je projektovana za korišćenje od strane helikoptera koji imaju D-vrednost 16 m ili manju, objekti postavljeni u sektoru bez prepreka čija namena zahteva da budu smešteni na ivici zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ne smeju da budu viši od 5 cm.
Objekti čija namena zahteva da budu smešteni unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF), kao što su svetla ili mreže, ne smeju da budu viši od 2,5 cm i mogu tu da se nalaze samo ako ne predstavljaju opasnost za helikoptere.
Bezbednosna sredstva, kao što su bezbednosne mreže, se postavljaju oko ivice helidroma na brodu, osim ako postoji zaštitna konstrukcija i ne mogu da prelaze visinu zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Površina zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude otporna na klizanje helikoptera i ljudi.
1. Površi i sektori za ograničenje prepreka
Prilazna površ
Prilazna površ predstavlja kosu ravan ili kombinaciju ravni ili, ako je predviđen zaokret, složenu površ sa nagibom naviše u odnosu na kraj bezbednosne zone, postavljenu centralno u odnosu na liniju koja prolazi kroz centar zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Opis prilazne površi je dat u Prilozima 8, 9. i 11, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Dimenzije i nagibi prilazne površi su dati u tabeli u Prilogu 13, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Karakteristike prilazne površi
Granice prilazne površi obuhvataju:
1) unutrašnju horizontalnu ivicu dužine jednake određenoj minimalnoj širini/prečniku zone završnog prilaza i poletanja (FATO) zajedno sa bezbednosnom zonom, koja je upravna na osu prilazne površi i koja se nalazi na spoljnoj ivici bezbednosne zone;
2) dve bočne strane koje počinju od krajeva unutrašnje ivice i ravnomerno odstupaju za određeni procenat u odnosu na vertikalnu ravan koja sadrži osu zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
3) spoljnu horizontalnu ivicu koja je upravna u odnosu na osu prilazne površi i na visini od 152 m (500 ft) iznad nadmorske visine zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Nadmorska visina unutrašnje ivice mora da bude jednaka nadmorskoj visini zone završnog prilaza i poletanja (FATO) u tački na unutrašnjoj ivici koju seče osa prilazne površi.
Ako je helidrom namenjen za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 1, početak kose ravni može da se nalazi neposredno iznad zone završnog prilaza i poletanja (FATO), ako to odobri Direktorat.
Nagib prilazne površi se meri u vertikalnoj ravni koja sadrži osu površi.
U slučaju da prilazna površ uključuje zaokret, površ mora da bude složena i da sadrži horizontalne normale na njenu osu, a nagib ose mora da bude isti kao i za prilaznu površ u slučaju pravolinijskog prilaza.
Opis površi iz stava 5. ovog člana je dat u Prilogu 12, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U slučaju da prilazna površ uključuje zaokret, površ ne sme da sadrži više od jednog zakrivljenog dela.
Ako postoji zakrivljeni deo prilazne površi, zbir poluprečnika luka koji definiše osu prilazne površi i dužine pravolinijskog dela koji počinje od unutrašnje ivice, ne sme da bude manji od 575 m.
Svako odstupanje od pravca ose prilazne površi mora da bude projektovano tako da ne zahteva poluprečnik zaokreta manji od 270 m.
Za instrumentalni helidrom granice prilazne površi su date u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Knjiga II, Dodatak 2, koji je dostupan putem interneta.
Prelazna površ
Prelazna površ predstavlja složenu površ koja se pruža duž bočne strane bezbednosne zone i delom bočne strane prilazne/odletne površi, sa nagibom naviše i ka spolja do visine od 45 m (150 ft).
Prelaznu površ nije potrebno predvideti za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) na helidromu bez PinS prilaza koji uključuje vizuelni segment površine (VSS).
Opis prelazne površi je dat u Prilogu 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a dimenzije i nagibi te površi su dati u tabeli u Prilogu 13. ovog pravilnika.
Karakteristike prelazne površi
Granice prelazne površi obuhvataju:
1) donju ivicu koja počinje u tački na strani prilazne/odletne površi na određenoj visini iznad donje ivice i produžava se nadole stranom prilazne/odletne površi do unutrašnje ivice prilazne/odletne površi i nadalje duž strane bezbednosne zone, paralelno sa osom zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
2) gornju ivicu koja se nalazi na određenoj visini iznad donje ivice, kao što je dato u tabeli u Prilogu 13. ovog pravilnika.
Nadmorska visina tačke na donjoj ivici mora da bude:
1) duž strane prilazne/odletne površi - jednaka nadmorskoj visini prilazne/odletne površi na toj tački;
2) duž bezbednosne zone - jednaka nadmorskoj visini unutrašnje ivice prilazne/odletne površi.
Nagib prelazne površi se meri u vertikalnoj ravni koja je pod pravim uglom u odnosu na osu zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Odletna površ
Odletna površ predstavlja kosu ravan ili kombinaciju ravni ili, ako je predviđen zaokret, složenu površ sa nagibom naviše u odnosu na kraj bezbednosne zone, postavljenu centralno u odnosu na liniju koja prolazi kroz centar zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Opis odletne površi je dat u Prilozima 8, 9. i 11. ovog pravilnika, a dimenzije i nagibi te površi su dati u tabeli u Prilogu 13. ovog pravilnika.
Karakteristike odletne površi
Granice odletne površi obuhvataju:
1) unutrašnju horizontalnu ivicu dužine jednake određenoj minimalnoj širini/prečniku zone završnog prilaza i poletanja (FATO) zajedno sa bezbednosnom zonom, koja je upravna na osu odletne površi i koja se nalazi na spoljnoj ivici bezbednosne zone;
2) dve bočne strane koje počinju od krajeva unutrašnje ivice i ravnomerno odstupaju za određeni procenat u odnosu na vertikalnu ravan koja sadrži osu zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
3) spoljnu horizontalnu ivicu koja je upravna u odnosu na osu odletne površi i na visini od 152 m (500 ft) iznad nadmorske visine zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Nadmorska visina unutrašnje ivice mora da bude jednaka nadmorskoj visini zone završnog prilaza i poletanja (FATO) u tački na unutrašnjoj ivici koju seče osa odletne površi.
Ako je helidrom namenjen za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 1, početak kose ravni može da se nalazi neposredno iznad zone završnog prilaza i poletanja (FATO), ako to odobri Direktorat.
Ako postoji pretpolje, nadmorska visina unutrašnje ivice odletne površi se određuje na spoljnoj ivici pretpolja, na najvišoj tački na zemlji na osi pretpolja.
U slučaju odletne površi za pravolinijsko poletanje, nagib se meri u vertikalnoj ravni koja sadrži osu površi.
U slučaju da odletna površ uključuje zaokret, površ mora da bude složena i da sadrži horizontalne normale na njenu osu, a nagib ose mora da bude isti kao i za odletnu površ u slučaju pravolinijskog poletanja.
Opis površi iz stava 6. ovog člana je dat u Prilogu 12. ovog pravilnika.
U slučaju da odletna površ uključuje zaokret, površ ne sme da sadrži više od jednog zakrivljenog dela.
Ako postoji zakrivljeni deo odletne površi, zbir poluprečnika luka koji definiše osu odletne površi i dužine pravolinijskog dela koji počinje od unutrašnje ivice, ne sme da bude manji od 575 m.
Svako odstupanje od pravca ose odletne površi mora da bude projektovano tako da ne zahteva poluprečnik zaokreta manji od 270 m.
Sektor/površina bez prepreka - helidrom na platformi
Sektor/površina bez prepreka helidroma na platformi je složena površina koja počinje i širi se od referentne tačke na ivici zone završnog prilaza i poletanja (FATO) helidroma na platformi.
Ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) manja od 1 x D, referentna tačka mora da se nalazi najmanje 0,5 x D od centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Sektor/površina bez prepreka mora da bude naspram luka određenog ugla.
Sektor/površina bez prepreka se sastoji od dve komponente, jedne iznad i druge ispod nivoa platforme.
Sektor/površina sa ograničenjem prepreka - helidrom na platformi
Na helidromu na platformi na kome nije moguće izbeći prepreke može da postoji sektor/površina sa ograničenjem prepreka.
Sektor/površina sa ograničenjem prepreka je složena površina koja počinje od referentne tačke za sektor bez prepreka i širi se preko luka koji nije pokriven sektorom bez prepreka, unutar kojeg je određena visina prepreka iznad nivoa zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Sektor/površina sa ograničenjem prepreka ne sme da bude naspram luka većeg od 150°.
Dimenzije i lokacija sektora/površine bez prepreka i sa ograničenjem prepreka su dati u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Knjiga II, koji je dostupan putem interneta.
2. Zahtevi za ograničenje prepreka
Zahtevi za ograničenje prepreka - helidrom u nivou sa zemljom
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) na helidromima sa PinS procedurama prilaza koje koriste vizuelni segment površine se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ;
3) prelazne površi.
Opis površi iz stava 1. ovog člana je dat u Prilogu 10. ovog pravilnika.
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) na ostalim helidromima, uključujući helidrome sa PinS procedurom prilaza gde ne postoji vizuelni segment površine, se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ.
Dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka su dati u tabeli u Prilogu 13. ovog pravilnika, a njihov opis je dat u Prilozima 8. i 9. ovog pravilnika i Prilogu 14, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Za helidrome koji imaju prilaznu/odletnu površ sa projektovanim nagibom od 4,5%, Direktorat može da odobri da objekti probijaju površ za ograničenje prepreka, ako je sprovedena vazduhoplovna studija koja je obuhvatila prateće rizike i mere umanjenja rizika.
Nije dozvoljena izgradnja novog objekta ili povećanje visine postojećeg objekta iznad bilo koje površi iz st. 1. i 3. ovog člana, osim ako je on zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije, koja je odobrena od strane Direktorata, utvrdi da objekat neće negativno uticati na bezbednost i redovnost helikopterskih operacija.
Postojeći objekat iznad bilo koje površi iz st. 1. i 3. ovog člana mora, kad god je to moguće, da bude uklonjen, osim ako je zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije koja je odobrena od strane Direktorata utvrdi da objekat neće negativno uticati na bezbednost i redovnost operacija helikoptera.
Helidrom u nivou sa zemljom mora da ima najmanje dve prilazne i dve odletne površi, kako bi se izbeglo letenje niz vetar, smanjili na najmanju meru uticaji bočnog vetra i omogućilo prekinuto sletanje.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, Direktorat može da odobri da helidrom u nivou sa zemljom ima jednu prilaznu i jednu odletnu površ, ako je sprovedena vazduhoplovna studija u kojoj su razmotreni najmanje sledeći faktori:
1) oblast/teren iznad kojih se let izvodi;
2) prepreke u okolini helidroma;
3) mogućnosti i operativna ograničenja helikoptera za koji je helidrom namenjen;
4) lokalni meteorološki uslovi, uključujući preovlađujuće vetrove.
Za instrumentalnu zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) sa nepreciznim i/ili preciznim prilazom se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ;
3) prelazne površi.
Opis, dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka iz stava 10. ovog člana su dati u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Knjiga II, Dodatak 2, koji je dostupan putem interneta.
Zahtevi za ograničenje prepreka - izdignuti helidrom
Površi za ograničenje prepreka za izdignute helidrome moraju da ispune zahteve propisane u članu 49. st. 1-7. ovog pravilnika.
Izdignuti helidrom mora da ima najmanje dve prilazne i dve odletne površi kako bi se izbeglo letenje niz vetar, smanjili na najmanju meru uticaji bočnog vetra i omogućilo prekinuto sletanje.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, Direktorat može da odobri da izdignuti helidrom ima jednu prilaznu i jednu odletnu površ, ako je sprovedena vazduhoplovna studija u kojoj su razmotreni najmanje sledeći faktori:
1) oblast/teren iznad kojih se let izvodi;
2) prepreke u okolini helidroma;
3) mogućnosti i operativna ograničenja helikoptera za koji je helidrom namenjen;
4) lokalni meteorološki uslovi, uključujući preovlađujuće vetrove.
Zahtevi za ograničenje prepreka - helidrom na platformi
Na helidromu na platformi mora da bude određen sektor bez prepreka.
Unutar sektora bez prepreka, iznad površine bez prepreka, ne smeju da se nalaze nepokretne prepreke.
U neposrednoj blizini helidroma na platformi, ispod nivoa helidroma, mora da postoji zaštita od prepreka za helikopter.
Zaštita iz stava 3. ovog člana se prostire preko luka od najmanje 180 stepeni, sa početkom u centru zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i sa nagibom nadole u proporciji od jedne jedinice horizontalno prema pet jedinica vertikalno od ivica zone završnog prilaza i poletanja (FATO), unutar sektora od 180 stepeni.
U slučaju višemotornih helikoptera klase 1 ili 2, nagib iz stava 4. ovog člana može da bude smanjen do proporcije od jedne jedinice horizontalno prema tri jedinice vertikalno unutar sektora od 180 stepeni.
Za zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) od 1 x D i veću, unutar sektora/površine za ograničenje prepreka od 150 stepeni do rastojanja od 0,12 x D mereno od tačke početka sektora za ograničenje prepreka, objekti ne smeju da budu viši od 25 cm iznad zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Iza luka iz stava 6. ovog člana do ukupnog rastojanja od sledećih 0,21 x D mereno od kraja prvog sektora, površina za ograničenje prepreka se prostire naviše u proporciji od jedne jedinice vertikalno prema dve jedinice horizontalno, sa početkom na visini od 0,05 x D iznad nivoa zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Za zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) manju od 1 x D unutar sektora/površine za ograničenje prepreka od 150 stepeni do rastojanja od 0,62 x D i koja započinje na rastojanju od 0,5 x D, oba merena od centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF), objekti ne smeju da budu viši od 5 cm iznad zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Iza luka iz stava 8. ovog člana do ukupnog rastojanja od 0,83 x D od centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF), površina za ograničenje prepreka se prostire naviše u proporciji od jedne jedinice vertikalno prema dve jedinice horizontalno, sa početkom na visini od 0,05 x D iznad nivoa zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Zahtevi za ograničenje prepreka - helidrom na brodu
Ako se za helikopterske operacije koriste područja koja se nalaze na pramcu ili krmi broda primenjuju se kriterijumi za prepreke utvrđeni za helidrome na platformi.
U slučaju helidroma koji se nalazi na sredini broda, ispred i iza zone prizemljenja i uzleta (TLOF) od 1 x D i veće, moraju da postoje dva simetrično postavljena sektora, od kojih svaki pokriva luk od 150 stepeni, sa vrhovima na granici zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Unutar područja koje pokrivaju sektori iz stava 2. ovog člana ne smeju da se nalaze objekti koji se pružaju iznad nivoa zone prizemljenja i uzleta (TLOF), osim onih sredstava koja su neophodna za bezbednost helikopterskih operacija i koja su visoka najviše 25 cm.
Objekti čija namena zahteva da budu smešteni unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF), kao što su svetla ili mreže, ne smeju da budu viši od 2,5 cm i mogu da se tu nalaze samo ako ne predstavljaju opasnost za helikoptere.
Radi pružanja dodatne zaštite od prepreka ispred i iza zone prizemljenja i uzleta (TLOF) površine sa nagibom naviše od jedne jedinice vertikalno prema pet jedinica horizontalno moraju da se prostiru celom dužinom ivica dva sektora od 150 stepeni.
Površine iz stava 5. ovog člana se prostiru na horizontalnom rastojanju od najmanje 1 x D najvećeg helikoptera za čije korišćenje je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) namenjena i ne sme da ih probija bilo koja prepreka.
U slučaju nenamenski izgrađenog helidroma koji se nalazi na boku broda, unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ne smeju da se nalaze objekti, osim onih sredstava koja su neophodna za bezbednost helikopterskih operacija, kao što su mreže ili svetla, i to samo ako su visoka najviše 2,5 cm i ako ne predstavljaju opasnost za helikoptere.
Zona za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta
Zona određena za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta na brodu se sastoji od slobodnog prostora kružnog oblika prečnika 5 m i koncentrične manevarske površine prečnika 2 x D koja se prostire od granice tog slobodnog prostora.
Manevarska površina iz stava 1. ovog člana se sastoji iz dva područja:
1) unutrašnje manevarske površine, koja se prostire od granice slobodnog prostora u krugu čiji je prečnik najmanje 1,5 x D;
2) spoljne manevarske površine, koja se prostire od granice unutrašnje manevarske površine u krugu čiji je prečnik najmanje 2 x D.
Unutar slobodnog prostora zone određene za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta ne smeju da se nalaze objekti iznad nivoa njene površine.
Objekti koji se nalaze unutar unutrašnje manevarske površine zone određene za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta ne smeju da prelaze visinu od 3 m, a objekti koji se nalaze unutar spoljne manevarske površine ne smeju da prelaze visinu od 6 m.
IV VIZUELNA POMOĆNA SREDSTVA ZA NAVIGACIJU
Pokazivač pravca vetra - primena i lokacija
Na helidromu mora da postoji najmanje jedan pokazivač pravca vetra.
Pokazivač pravca vetra mora da bude postavljen tako da pokazuje na pravac i brzinu vetra iznad zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i zone prizemljenja i uzleta (TLOF) na način da na njega ne utiču poremećaji strujanja vazduha prouzrokovani okolnim objektima ili vazdušnim strujanjem usled rada rotora.
Pokazivač pravca vetra mora da bude vidljiv iz helikoptera koji leti, lebdi ili se nalazi na površini za kretanje vazduhoplova.
Ako su zona prizemljenja i uzleta (TLOF) ili zona završnog prilaza i poletanja (FATO) podložni strujanju vazduha, u njihovoj blizini moraju da se postave dodatni pokazivači pravca vetra da ukažu na prizemni vetar u toj zoni.
Karakteristike pokazivača pravca vetra
Pokazivač pravca vetra mora da bude tako konstruisan da jasno pokazuje pravac vetra i okvirno pokazuje brzinu vetra.
Pokazivač pravca vetra mora da bude u obliku zarubljenog konusa i izrađen od lagane tkanine.
U slučaju helidroma u nivou sa zemljom minimalne dimenzije pokazivača pravca vetra moraju da budu sledeće:
1) dužina 2,4 m;
2) prečnik (širi kraj) - 0,6 m;
3) prečnik (uži kraj) - 0,3 m.
U slučaju izdignutog helidroma i helidroma na platformi minimalne dimenzije pokazivača pravca vetra moraju da budu sledeće:
1) dužina 1,2 m;
2) prečnik (širi kraj) - 0,3 m;
3) prečnik (uži kraj) - 0,15 m.
Boja pokazivača pravca vetra mora da bude odabrana tako da je pokazivač pravca vetra jasno vidljiv i razumljiv sa visine od 200 m (650 ft) iznad helidroma, uzimajući u obzir pozadinu.
Ako je moguće, koristi se jednobojni pokazivač pravca vetra, i to prvenstveno bele ili narandžaste boje.
Ako je potrebno da se koriste dve boje da bi se postigla odgovarajuća uočljivost naspram promenljive pozadine, tada se koriste prvenstveno narandžasta i bela, crvena i bela ili crna i bela boja, raspoređene naizmenično u pet traka, s tim da prva i poslednja traka moraju da budu tamnije boje.
Na helidromu koji je namenjen za korišćenje noću pokazivač pravca vetra mora da bude osvetljen.
Oznaka zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta
Na zoni određenoj za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta mora da postoji oznaka te zone.
Oznaka zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se postavlja tako da se njen centar poklapa sa centrom slobodnog prostora zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta.
Oznaka zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se sastoji od oznake slobodnog prostora i oznake manevarske površine.
Oznaka slobodnog prostora zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se sastoji od pune kružnice upadljive boje, prečnika najmanje 5 m.
Oznaka manevarske površine zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se sastoji od kružnice upadljive boje, iscrtane isprekidanom linijom širine 30 cm i prečnika najmanje 2 x D, unutar koje se nalazi natpis "WINCH ONLY" istaknut tako da za pilota bude lako uočljiv.
Oznaka identifikacije helidroma - primena i lokacija
Na helidromu moraju da postoje oznake identifikacije helidroma.
Na svakoj zoni završnog prilaza i poletanja (FATO), osim na zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze, oznaka identifikacije helidroma se postavlja u centru zone završnog prilaza i poletanja (FATO) ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Ako je na helidromu na platformi izmeštena oznaka tačke dodira/pozicioniranja, oznaka identifikacije helidroma se postavlja u centru oznake tačke dodira/pozicioniranja.
Ako zona završnog prilaza i poletanja (FATO) ne sadrži zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) i ako je obeležena oznakom ciljne tačke za sletanje, oznaka identifikacije helidroma se postavlja u centru oznake ciljne tačke (osim u slučaju helidroma u okviru bolnice), kao što je prikazano u Prilogu 15, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U slučaju zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze, oznaka identifikacije helidroma se postavlja u zonu završnog prilaza i poletanja (FATO), s tim da ako se koristi u kombinaciji sa oznakama zone završnog prilaza i poletanja (FATO), onda mora da se postavi na svakom kraju zone završnog prilaza i poletanja (FATO), kao što je prikazano u Prilogu 16, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Karakteristike oznake identifikacije helidroma
Osim za helidrome u okviru bolnice, oznaka identifikacije helidroma se sastoji od latiničnog slova H, bele boje.
Dimenzije H oznake ne smeju da budu manje od onih koje su date u Prilogu 17, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako se oznaka koristi za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze, dimenzije iz stava 2. ovog člana moraju da se pomnože faktorom 3, kao što je prikazano u Prilogu 16. ovog pravilnika.
Oznaka identifikacije helidroma u okviru bolnice se sastoji od slova H crvene boje na belom krstu, kojeg čine kvadrati pridodati svakoj stranici kvadrata koji sadrži slovo H, kao što je prikazano u Prilogu 17. ovog pravilnika.
Oznaka identifikacije helidroma je orijentisana tako da je poprečna crta slova N pod pravim uglom u odnosu na projektovani pravac završnog prilaza.
Za helidrom na platformi, poprečna crta slova N mora da bude na simetrali ugla sektora bez prepreka ili paralelna sa njom.
Ako je na helidromu na platformi ili na brodu D-vrednost 16 m ili veća, slovo N mora da bude visoko 4 m i široko najviše 3 m, sa linijom koja nije deblja od 0,75 m.
Ako je na helidromu na platformi ili na brodu D-vrednost manja od 16 m, slovo N mora da bude visoko 3 m i široko najviše 2,25 m, sa linijom koja nije deblja od 0,5 m.
Oznaka maksimalno dozvoljene mase - primena i lokacija
Oznaka maksimalno dozvoljene mase mora da postoji na izdignutim helidromima, helidromima na platformi i helidromima na brodu.
Oznaka maksimalno dozvoljene mase se postavlja unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ili zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i to tako da bude čitljiva iz projektovanog pravca završnog prilaza.
Karakteristike oznake maksimalno dozvoljene mase
Oznaka maksimalno dozvoljene mase se sastoji od jednocifrenog, dvocifrenog ili trocifrenog broja.
Maksimalno dozvoljena masa se izražava u tonama i to kao ceo broj ili kao decimalni broj sa najviše jednim decimalnim mestom i zaokružuje se na najbližih 100 kg.
Decimalnom mestu mora da prethodi decimalna tačka koja se obeležava kvadratom od 30 cm.
Brojevi i slova oznake maksimalno dozvoljene mase moraju da budu u kontrastu sa pozadinom i da budu oblika i proporcija kao što je prikazano u Prilogu 18, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U slučaju zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koja nije tipa poletno-sletne staze, čije su dimenzije između 15 m i 30 m, visina brojeva i slova oznake mora da bude najmanje 90 cm, a ako su dimenzije zone manje od 15 m, visina brojeva i slova oznake mora da bude najmanje 60 cm, uz proporcionalno smanjenje širine i debljine.
Oznaka D-vrednosti - primena i lokacija
Oznaka D-vrednosti mora da postoji na helidromu na platformi i helidromu na brodu.
Oznaka D-vrednosti nije obavezna u slučaju helidroma sa zonom završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, oznaka D-vrednosti mora da postoji na helidromima u nivou sa zemljom i na izdignutim helidromima koji su projektovani za helikoptere performansi klase 2 ili 3.
Oznaka D-vrednosti se postavlja unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ili zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tako da bude čitljiva iz projektovanog pravca završnog prilaza.
Ako postoji više od jednog pravca prilaza, moraju da se postave dodatne oznake D-vrednosti na način da je najmanje jedna oznaka D-vrednosti čitljiva iz svih pravaca završnog prilaza.
U slučaju nenamenski izgrađenog helidroma koji se nalazi na boku broda, oznaka D vrednosti se postavlja na perimetru D kruga, na poziciji od dva sata, 10 sati i 12 sati kada se posmatra sa boka broda prema centralnoj liniji.
Karakteristike oznake D-vrednosti
Oznaka D-vrednosti mora da bude bele boje i zaokružena na najbliži ceo metar, s tim da se 0,5 zaokružuje na manju veličinu.
Brojevi na oznakama D-vrednosti moraju da budu u kontrastu sa pozadinom.
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) čije su dimenzije veće od 30 m brojevi na oznakama D-vrednosti moraju da budu oblika i proporcija kao što je prikazano u Prilogu 18. ovog pravilnika.
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) sa dimenzijama između 15 m i 30 m, visina brojeva oznake mora da bude najmanje 90 cm, a za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) sa dimenzijama manjim od 15 m, visina brojeva oznake mora da bude najmanje 60 cm, uz proporcionalno smanjenje širine i debljine.
Oznaka dimenzija zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Na zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) koja je namenjena za korišćenje od strane helikoptera performansi klase 1 mora da se postavi oznaka stvarnih dimenzija zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Oznaka stvarnih dimenzija zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da se postavi i na zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) koju koriste helikopteri performansi klase 2 ili 3, ako su stvarne dimenzije manje od 1 x D.
Oznaka dimenzija zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se postavlja unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tako da bude čitljiva iz projektovanog pravca završnog prilaza.
Dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se zaokružuju na najbliži metar.
Brojevi na oznaci dimenzija zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da budu u kontrastu sa pozadinom i da budu oblika i proporcija kao što je prikazano u Prilogu 18. ovog pravilnika.
U slučaju zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koja nije tipa poletno-sletne staze i čije su dimenzije između 15 m i 30 m, visina brojeva oznake mora da bude najmanje 90 cm, a ako su dimenzije zone manje od 15 m visina brojeva oznake mora da bude najmanje 60 cm, uz proporcionalno smanjenje širine i debljine.
Oznake i markeri granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) za helidrom u nivou sa zemljom - primena i lokacija
Oznake ili markeri granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se postavljaju na helidromu u nivou sa zemljom ako zona završnog prilaza i poletanja (FATO) nije jasno uočljiva.
Oznake ili markeri granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da se nalaze na ivici zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Karakteristike oznaka i markera granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze
Granica zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze se određuje oznakama ili markerima raspoređenim na jednakim međusobnim rastojanjima od najviše 50 m, sa najmanje tri oznake ili markera na svakoj strani, uključujući oznaku ili marker na svakom uglu.
Oznaka granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) je pravougaona traka čija je dužina 9 m ili jedna petina stranice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koju određuje i čija je širina 1 m.
Oznaka granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude bele boje.
Marker granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da ima dimenzije kao što je prikazano u Prilogu 19, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Marker granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude u kontrastu sa operativnom pozadinom, i to u narandžastoj ili crvenoj boji, ili u dve kontrastne boje kao što su narandžasta i bela ili crvena i bela boja, osim u slučaju kada se te boje stapaju sa pozadinom.
Karakteristike oznaka i markera granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO), osim zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze
Granica zone završnog prilaza i poletanja (FATO) bez kolovoznog zastora se određuje markerima u nivou sa zemljom.
Markeri granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da budu širine 30 cm, dužine 1,5 m i sa razmakom između krajeva susednih markera koji nije manji od 1,5 m i nije veći od 2 m.
Granica zone završnog prilaza i poletanja (FATO) sa kolovoznim zastorom se određuje isprekidanom linijom.
Segmenti oznake granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da budu širine 30 cm, dužine 1,5 m i sa razmakom između krajeva susednih segmenata koji nije manji od 1,5 m i nije veći od 2 m.
Uglovi kvadratne ili pravougaone zone završnog prilaza i poletanja (FATO) sa i bez kolovoznog zastora moraju da budu određeni.
Oznake granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i markeri u nivou sa zemljom moraju da budu bele boje.
Oznake zone završnog prilaza i poletanja (FATO) za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze
Oznaka zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se postavlja na helidromu ako je neophodno da se zona završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze označi za pilota.
Oznaka zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude postavljena na početku zone završnog prilaza i poletanja (FATO), kao što je prikazano u Prilogu 16. ovog pravilnika.
Oznaka zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se sastoji od dvocifrenog broja, pri čemu on mora da bude ceo broj, najbliži jednoj desetini magnetnog severa ako se posmatra iz pravca prilaza.
Ako se primenom pravila iz stava 3. ovog člana dobija jednocifreni broj, tom broju mora da prethodi nula.
Oznaka zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude dopunjena oznakom identifikacije helidroma.
Oznaka ciljne tačke
Oznaka ciljne tačke se postavlja na helidromu ako je neophodno da pilot napravi prilaz do određene tačke iznad zone završnog prilaza i poletanja (FATO) pre nego što nastavi do zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
U slučaju zone završnog prilaza i poletanja (FATO) tipa poletno-sletne staze, oznaka ciljne tačke se postavlja unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO), a u svim ostalim slučajevima se postavlja u centru zone završnog prilaza i poletanja (FATO), na način koji je prikazan u Prilogu 15. ovog pravilnika.
Oznaka ciljne tačke mora da bude jednakostranični trougao, pri čemu je simetrala jednog ugla poravnata sa projektovanim pravcem prilaza.
Oznaka ciljne tačke se sastoji od neprekidnih linija bele boje, a dimenzije oznake moraju da budu u skladu sa Prilogom 20, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF)
Na helidromu u nivou sa zemljom oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se postavlja na zoni prizemljenja i uzleta (TLOF) koja se nalazi unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO), ako granica zone prizemljenja i uzleta (TLOF) nije jasno uočljiva.
Oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da se postavi na izdignutom helidromu, helidromu na platformi i helidromu na brodu, a u slučaju helidroma u nivou sa zemljom oznaka se postavlja na svakoj zoni prizemljenja i uzleta (TLOF) koja je deo parking pozicije za helikopter.
Oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da se nalazi duž ivice zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se sastoji od neprekidne linije bele boje, širine najmanje 30 cm.
Oznaka tačke dodira/pozicioniranja - primena i lokacija
Oznaka tačke dodira/pozicioniranja se postavlja na helidromu ako je neophodno da helikopter sleti i pozicionira se na tačno određenu poziciju.
Oznaka tačke dodira/pozicioniranja mora da postoji na parking poziciji za helikopter koja je predviđena za okretanje.
Oznaka tačke dodira/pozicioniranja mora da se postavi tako da kada je pilotsko sedište iznad oznake, čitav stajni trap bude unutar zone prizemljenja i uzleta (TLOF) i svi delovi helikoptera budu na bezbednom rastojanju od prepreka.
Centar oznake tačke dodira/pozicioniranja mora da se nalazi u centru zone prizemljenja i uzleta (TLOF), osim ako se vazduhoplovnom studijom dokaže da je neophodno da se centar oznake tačke dodira/pozicioniranja izmesti iz centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF) i da tako izmeštena oznaka neće negativno uticati na bezbednost.
Ako je parking pozicija za helikopter predviđena za okretanje lebdenjem, oznaka tačke dodira/pozicioniranja mora da se nalazi u središtu centralne zone, kao što je prikazano u Prilogu 4. ovog pravilnika.
Na helidromu na platformi centar oznake tačke dodira/pozicioniranja mora da se nalazi u centru zone završnog prilaza i poletanja (FATO), s tim što oznaka može da se izmesti iz prvobitnog sektora bez prepreka za najviše 0,1 x D, ako se vazduhoplovnom studijom dokaže da je takvo izmeštanje neophodno i da tako izmeštena oznaka neće negativno uticati na bezbednost.
Karakteristike oznake tačke dodira/pozicioniranja
Oznaka tačke dodira/pozicioniranja je kružnica žute boje, čija je linija široka najmanje 0,5 m.
Za helidrome na platformi i namenski izgrađene helidrome na brodu koji imaju D-vrednost najmanje 16 m, širina linije mora da bude najmanje 1 m.
Unutrašnji prečnik oznake tačke dodira/pozicioniranja mora da bude 0,5 x D najvećeg helikoptera za koji su zona prizemljenja i uzleta (TLOF) ili parking pozicija namenjene.
Oznaka naziva helidroma
Oznaka naziva helidroma se postavlja na helidromu na kojem ne postoji dovoljno alternativnih sredstava vizuelne identifikacije naziva helidroma.
Oznaka naziva helidroma se postavlja na helidromu tako da bude vidljiva, u meri u kojoj je to moguće, iz svih uglova iznad horizontale.
Oznaka naziva helidroma se sastoji od imena ili alfanumeričke oznake helidroma na način koji se upotrebljava u radio-telefonskoj komunikaciji.
Ako je helidrom namenjen za korišćenje noću ili u uslovima slabe vidljivosti, oznaka naziva helidroma mora da bude spolja ili iznutra osvetljena.
Oznaka naziva helidroma ne sme da bude niža od 1,5 m na helidromu u nivou sa zemljom, odnosno od 1,2 m na izdignutom helidromu, helidromu na platformi i helidromu na brodu.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, oznaka naziva helidroma tipa poletno-sletne staze ne sme da bude niža od 3 m.
Boja koja se koristi za oznaku naziva helidroma mora da bude u kontrastu sa pozadinom, s tim da je poželjno da se koristi bela boja.
Oznaka sektora bez prepreka na helidromu na platformi
Na helidromu na platformi u čijoj blizini se nalaze prepreke koje probijaju nivo platforme mora da postoji oznaka sektora bez prepreka u obliku obrnutog slova V.
Oznaka sektora bez prepreka se postavlja, ako je izvodljivo, na rastojanju od centra zone prizemljenja i uzleta (TLOF) koje je jednako prečniku najvećeg kruga koji može da se ucrta u zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) ili 0,5 x D, u zavisnosti od toga šta je veće.
Oznaka sektora bez prepreka mora da ukazuje na lokaciju i pravce granica sektora bez prepreka.
Visina obrnutog slova V ne sme da bude manja od 30 sm, a oznaka mora da bude upadljive boje, po mogućstvu crne.
Oznaka površine helidroma na platformi i helidroma na brodu
Oznaka površine helidroma na platformi, odnosno helidroma na brodu se postavlja da pomogne pilotu da uoči lokaciju helidroma na platformi ili na brodu tokom prilaza danju.
Oznaka površine helidroma se postavlja na područje sa dinamičkom nosivošću, koje je oivičeno oznakama granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Površina helidroma na platformi i na brodu koja je oivičena oznakama granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude tamno zelene boje, sa gornjim slojem visokog trenja.
Oznaka sektora zabranjenog sletanja na helidromu na platformi
Oznaka sektora zabranjenog sletanja na helidromu na platformi se postavlja ako je potrebno da se spreči sletanje helikoptera iz određenih pravaca.
Oznaka sektora zabranjenog sletanja se postavlja na oznaku tačke dodira/pozicioniranja uz ivicu zone prizemljenja i uzleta (TLOF), u odgovarajućim pravcima.
Sektor zabranjenog sletanja se obeležava kombinacijom belih i crvenih linija, na način koji je prikazan u Prilogu 21, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Oznake i markeri rulne staze helikoptera na zemlji - primena i lokacija
Specifikacije za oznake pozicije za čekanje utvrđene u propisu kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma se primenjuju i na rulne staze namenjene za rulanje helikoptera po zemlji.
Osa rulne staze helikoptera na zemlji mora da se obeleži oznakom, a ivice rulne staze helikoptera na zemlji, ako nisu očigledne, moraju da se obeleže markerima ili oznakama.
Oznake rulne staze helikoptera na zemlji se postavljaju duž ose rulne staze i duž ivica rulne staze.
Markeri ivica rulne staze helikoptera na zemlji se postavljaju na rastojanju od 0,5 m do 3 m iza ivice rulne staze helikoptera na zemlji.
Markeri ivica rulne staze helikoptera na zemlji moraju da budu raspoređeni na rastojanjima od najviše 15 m sa svake strane pravolinijskih deonica i najviše 7,5 m sa svake strane zakrivljenih deonica, sa najmanje četiri markera po deonici na podjednakom rastojanju.
Karakteristike oznaka i markera rulne staze helikoptera na zemlji
Oznaka ose rulne staze helikoptera na zemlji je neprekidna linija žute boje, širine 15 cm.
Oznaka ivice rulne staze helikoptera na zemlji je neprekidna dvostruka linija žute boje, svaka 15 cm širine, sa razmakom od 15 cm između najbližih ivica linija.
Marker ivica rulne staze helikoptera na zemlji mora da bude lomljiv i ne sme da probija ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ravni rulne staze helikoptera na zemlji i pruža se na rastojanju od 0,5 m od ivice rulne staze helikoptera na zemlji sa nagibom od 5% naviše i ka spolja, do rastojanja od 3 m iza ivice rulne staze helikoptera na zemlji.
Marker ivica rulne staze helikoptera na zemlji mora da bude plave boje.
Ako se rulna staza helikoptera na zemlji koristi noću, markeri ivica moraju da budu osvetljeni iznutra ili retroreflektujući.
Oznake i markeri rulne staze helikoptera u vazduhu - primena i lokacija
Osa rulne staze helikoptera u vazduhu se obeležava markerima ili oznakama, kao i ivice rulne staze helikoptera u vazduhu, ako one nisu očigledne.
Oznaka ili markeri u nivou sa zemljom ose rulne staze helikoptera u vazduhu se postavljaju duž ose rulne staze helikoptera u vazduhu.
Oznake ivice rulne staze helikoptera u vazduhu se postavljaju duž ivica rulne staze helikoptera u vazduhu.
Markeri ivice rulne staze helikoptera u vazduhu se postavljaju na rastojanju od 1 m do 3 m iza ivice rulne staze helikoptera u vazduhu.
Markeri ivice rulne staze helikoptera u vazduhu ne smeju da se postave na rastojanju od ose rulne staze helikoptera u vazduhu manjem od polovine najveće ukupne širine helikoptera za koji je rulna staza predviđena.
Karakteristike oznaka i markera rulne staze helikoptera u vazduhu
Na površini sa kolovoznim zastorom osa rulne staze helikoptera u vazduhu se obeležava neprekidnom linijom žute boje, širine 15 cm.
Na površini sa kolovoznim zastorom ivice rulne staze helikoptera u vazduhu se obeležavaju neprekidnom dvostrukom linijom žute boje, svaka 15 cm širine i sa razmakom od 15 cm između najbližih ivica linija.
Na površini bez kolovoznog zastora koja ne može da se obeleži oznakama, osa rulne staze helikoptera u vazduhu se obeležava markerima u nivou sa zemljom žute boje, širine 15 cm i dužine približno 1,5 m, raspoređenim na rastojanjima od najviše 30 m na pravolinijskoj deonici i najviše 15 m na zakrivljenoj deonici, sa najmanje četiri markera po deonici na podjednakom rastojanju.
Markeri ivice rulne staze helikoptera u vazduhu moraju da budu raspoređeni na rastojanjima od najviše 30 m na svakoj strani pravolinijske deonice i najviše 15 m na svakoj strani zakrivljene deonice, sa najmanje četiri markera po deonici na podjednakom rastojanju.
Markeri ivice rulne staze helikoptera u vazduhu moraju da budu lomljivi i ne smeju da probijaju ravan koja počinje na visini od 25 cm iznad ravni rulne staze helikoptera u vazduhu i pruža se na rastojanju od 1 m od ivice rulne staze helikoptera u vazduhu sa nagibom od 5% naviše i ka spolja, do rastojanja od 3 m iza ivice rulne staze helikoptera u vazduhu.
Marker ivice rulne staze helikoptera u vazduhu mora da bude u boji koja je u kontrastu sa operativnom pozadinom, pri čemu ne sme da se koristi crvena boja.
Ako se rulna staza helikoptera u vazduhu koristi noću, markeri ivica rulne staze helikoptera u vazduhu moraju da budu osvetljeni iznutra ili retroreflektujući.
Oznaka parking pozicije za helikopter - primena i lokacija
Oznaka granice parking pozicije za helikopter se postavlja na parking poziciji za helikopter koja je predviđena za okretanje.
Ako nije moguće postavljanje oznake granice parking pozicije za helikopter, umesto nje mora da postavi oznaka granice centralne zone, osim ako je granica centralne zone očigledna.
Na parking poziciji za helikopter koja je namenjena za prolaz rulanjem i na kojoj nije moguće okretanje helikoptera, mora da postoji linija za zaustavljanje.
Oznaka identifikacije parking pozicije za helikopter može da se postavi ako postoji potreba da se identifikuju pojedinačne pozicije.
Oznaka granice parking pozicije za helikopter na parking poziciji za helikopter predviđenoj za okretanje, odnosno oznaka granice centralne zone, mora da bude koncentrična u odnosu na centralnu zonu pozicije.
Na parking poziciji za helikopter koja je namenjena za prolaz rulanjem i na kojoj nije moguće okretanje helikoptera linija za zaustavljanje se postavlja pod pravim uglom u odnosu na osu rulne staze helikoptera na zemlji.
Ako se na parking poziciji za helikopter postavljaju linije poravnjanja i linije uvođenja/izvođenja, one se postavljaju na način koji je prikazan u Prilogu 22, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Karakteristike oznake parking pozicije za helikopter
Oznaka granice parking pozicije za helikopter je kružnica žute boje, čija je linija široka 15 cm.
Oznaka granice centralne zone je kružnica žute boje, čija je linija široka 15 cm.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju kada je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) deo parking pozicije za helikopter, primenjuju se karakteristike oznaka granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Na parking poziciji za helikopter koja je namenjena za prolaz rulanjem i na kojoj nije moguće okretanje helikoptera, linija za zaustavljanje mora da bude žute boje, široka 50 cm i ne kraća od širine rulne staze helikoptera na zemlji.
Linija poravnanja i linija uvođenja/izvođenja mora da bude neprekidna linija žute boje, širine 15 cm.
Zakrivljeni delovi linija poravnjanja i linija uvođenja/izvođenja moraju da imaju poluprečnike koji odgovaraju najzahtevnijem tipu helikoptera za koji je parking pozicija namenjena.
Oznaka identifikacije pozicije se obeležava u kontrastnoj boji tako da bude lako čitljiva.
Oznaka uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja
Ako je poželjno i izvodljivo da se ukaže na raspoloživi pravac putanje prilaza i/ili poletanja, na helidromu se postavlja oznaka uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja.
Oznaka uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja može da se kombinuje sa sistemom svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja propisanog u čl. 88. i 89. ovog pravilnika.
Oznaka uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja se postavlja kao prava linija duž pravca putanje prilaza i/ili poletanja na jednoj ili više zona prizemljenja i uzleta (TLOF), zona završnog prilaza i poletanja (FATO), bezbednosnih zona ili na drugoj pogodnoj površini u neposrednoj blizini zone završnog prilaza i poletanja (FATO) ili bezbednosne zone.
Oznaka uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja se sastoji od jedne ili više strelica, obeleženih na površini zone prizemljenja i uzleta (TLOF), zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i/ili bezbednosne zone, na način koji je prikazan u Prilogu 23, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Telo strelica iz stava 4. ovog člana mora da bude 50 cm širine i najmanje 3 m dužine.
Ako se kombinuje sa sistemom svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja strelica mora da ima oblik prikazan u Prilogu 23. ovog pravilnika, uključujući šemu za oznaku vrhova strelica, koja je konstantna bez obzira na dužinu tela strelice.
Oznaka mora da bude u boji koja obezbeđuje dobar kontrast naspram boje površine na kojoj je obeležena, poželjno u beloj boji.
Opšte odredbe
U pogledu specifikacija za izdignuta i ugrađena svetla primenjuju se odgovarajuće odredbe propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma.
U pogledu specifikacija za nevazduhoplovna svetla na zemlji primenjuju se odgovarajuće odredbe Aneksa 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Knjiga II, koji je dostupan putem interneta.
Helidromski far - primena i lokacija
Helidromski far se postavlja na helidromu na kome je neophodno vizuelno vođenje sa većeg rastojanja, a ono nije obezbeđeno drugim vizuelnim sredstvima ili na kome je identifikacija helidroma otežana zbog svetala u okruženju.
Helidromski far mora da bude postavljen na helidromu ili u njegovoj neposrednoj blizini, po mogućstvu na izdignutoj poziciji, tako da ne zaslepljuje pilote na kraćem rastojanju.
Ako postoji verovatnoća da helidromski far zaslepljuje pilote na kraćem rastojanju, on može da bude isključen tokom završne faze prilaza i sletanja.
Karakteristike helidromskog fara
Helidromski far mora da emituje, u ponovljenim serijama u jednakim intervalima, beli blesak kratkog trajanja, u formatu koji je prikazan u Prilogu 24, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Svetlo fara mora da bude vidljivo iz svih uglova azimuta.
Efektivna raspodela intenziteta svetla svakog bleska mora da bude kao što je dato u Prilogu 25. (Ilustracija 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Tamo gde je poželjna kontrola intenziteta svetla, podešavanja od 10% i 3% smatraju se zadovoljavajućim.
Sistem prilaznih svetala - primena i lokacija
Sistem prilaznih svetala se postavlja na helidromu na kome je poželjno i izvodljivo da se ukaže na projektovani pravac prilaza.
Sistem prilaznih svetala se postavlja u pravoj liniji duž projektovanog pravca prilaza.
Karakteristike sistema prilaznih svetala
Sistem prilaznih svetala se sastoji od reda od tri svetla koja su ravnomerno raspoređena na međusobnom rastojanju od 30 m i poprečne prečke dužine 18 m, postavljene na rastojanju od 90 m od granice zone završnog prilaza i poletanja (FATO), kao što je prikazano u Prilogu 26, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Svetla koja formiraju poprečnu prečku se postavljaju na međusobnom rastojanju od 4,5 m u horizontalnoj pravoj liniji koja je pod pravim uglom u odnosu na liniju svetala ose.
Ako postoji potreba da se kurs završnog prilaza učini uočljivijim, iza poprečne prečke se postavljaju dodatna svetla, ravnomerno raspoređena sa međusobnim rastojanjem od 30 m.
U zavisnosti od okruženja, svetla iza poprečne prečke mogu da budu konstantna ili sekvencijalno bleskajuća, naročito ako je zbog svetala u okruženju otežana identifikacija sistema prilaznih svetala.
Konstantna i sekvencijalno bleskajuća svetla moraju da budu svesmerna svetla bele boje.
Bleskajuća svetla moraju da imaju učestalost bleskanja od jedne sekunde i raspodelu svetlosti kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracija 3), a sekvenca bleskanja mora da započinje od poslednjeg svetla i da se nastavlja do poprečne prečke.
Sistem prilaznih svetala mora da bude projektovan na način koji omogućava podešavanje intenziteta svetla prema preovlađujućim uslovima.
Sledeća podešavanja intenziteta smatraju se odgovarajućim:
1) konstantna svetla - 100%, 30% i 10%;
2) bleskajuća svetla - 100%, 10% i 3%.
Ako na helidromu postoji sistem prilaznih svetala za nepreciznu zonu završnog prilaza i poletanja (FATO), taj sistem mora da bude dugačak najmanje 210 m.
U slučaju iz stava 9. ovog člana raspodela svetlosti konstantnih svetala mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracija 2) ovog pravilnika, s tim što za nepreciznu zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) intenzitet mora da se poveća tri puta.
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja - primena i lokacija
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja se postavlja na helidromu na kome je poželjno i izvodljivo da se ukaže na raspoloživi prilaz i/ili putanju pravca poletanja.
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja mora da bude u pravoj liniji duž pravca prilazne i/ili odletne putanje na jednoj ili više zona prizemljenja i uzleta (TLOF), zona završnog prilaza i poletanja (FATO), bezbednosnih zona ili na drugoj odgovarajućoj površini u neposrednoj blizini zone završnog prilaza i poletanja (FATO), zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ili bezbednosne zone.
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja može da se kombinuje sa oznakama uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja iz člana 82. ovog pravilnika.
U slučaju iz stava 3. ovog člana svetla moraju da budu smeštena, u meri u kojoj je to izvodljivo, unutar oznaka "strelice".
Karakteristike sistema svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja se sastoji od reda od tri ili više svetala, ravnomerno raspoređenih, na ukupnom rastojanju od najmanje 6 m.
Rastojanje između svetala ne sme da bude manje od 1,5 m i ne veće od 3 m.
Broj i razmak između svetala može da se prilagodi raspoloživom prostoru, s tim da ako prostor to dozvoljava postavlja se red od pet svetala.
Grafički prikaz sistema svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja je dat u Prilogu 23. ovog pravilnika.
Svetla moraju da budu konstantna ugrađena svesmerna svetla, bele boje.
Raspodela svetlosti mora da bude kao što je naznačeno u Prilogu 25. (Ilustracija 6) ovog pravilnika.
Sistem svetlosnog uvođenja na putanju prilaza i/ili poletanja mora da bude projektovan tako da postoji odgovarajuća kontrola, kako bi se omogućilo podešavanje intenziteta svetla prema preovlađujućim uslovima i kako bi se ovaj sistem uskladio sa ostalim svetlima na helidromu, kao i sa drugim svetlima koja mogu da se nalaze oko helidroma.
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem - primena i lokacija
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem se postavlja da bi se omogućio prilaz helidromu, naročito noću, ako postoji jedan ili više od sledećih uslova:
1) nadvišavanje prepreka, smanjenje buke ili procedure kontrole letenja zahtevaju poseban pravac letenja;
2) okolina helidroma otežava prepoznavanje helidroma;
3) postavljanje sistema prilaznih svetala je fizički neizvodljivo.
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem se postavlja tako da omogućava vođenje helikoptera duž utvrđene putanje prema zoni završnog prilaza i poletanja (FATO), po mogućstvu na ivici zone završnog prilaza i poletanja (FATO), poravnat sa projektovanim pravcem prilaza.
Svetiljke moraju da budu lomljive i postavljene što je moguće niže.
Ako je potrebno da svetla sistema budu vidljiva kao izdvojeni izvori, svetiljke se postavljaju tako da, na krajnjim granicama pokrivanja sistema, ugao koji čine svetiljke, kako ih vidi pilot, ne bude manji od tri minuta luka.
Uglovi koje čine svetiljke sistema i druge svetiljke uporedivog ili većeg intenziteta ne smeju da budu manji od tri minuta luka.
Za svetla na liniji upravnoj na liniju posmatranja se smatra da su zahtevi iz st. 4. i 5. ovog člana ispunjeni, ako su svetiljke razdvojene po 1 m za svaki kilometar vidljivog opsega.
Format signala
Format signala sistema navođenja vizuelnim poravnanjem se sastoji od najmanje tri odvojena signalna sektora koji obezbeđuju signale: "pomaknuto udesno" ("offset to the right"), "na putanji" ("on track") i "pomaknuto ulevo" ("offset to the left").
Odstupanje od sektora "na putanji" mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 27, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Format signala mora da bude takav da ne postoji mogućnost zabune između sistema navođenja vizuelnim poravnanjem i bilo kog pridruženog vizuelnog pokazivača nagiba prilaza ili drugih vizuelnih sredstava.
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem ne sme da koristi isti kod kao pridruženi vizuelni pokazivač nagiba prilaza.
Format signala mora da bude takav da je sistem jedinstven i uočljiv u svim operativnim okruženjima.
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem ne sme značajno da povećava radno opterećenje pilota.
Raspodela svetlosti
Upotrebljiva pokrivenost sistema navođenja vizuelnim poravnanjem mora da bude jednaka ili bolja od vizuelnog sistema pokazivača nagiba prilaza koji mu je pridružen.
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem mora da bude projektovan tako da postoji odgovarajuća kontrola, kako bi se omogućilo podešavanje intenziteta svetla prema preovlađujućim uslovima i izbeglo zaslepljivanje pilota tokom prilaza i sletanja.
Prilazna putanja i podešavanje azimuta
Sistem navođenja vizuelnim poravnanjem mora da poseduje mogućnost podešavanja azimuta unutar ±5 minuta luka od željene putanje prilaza.
Ugao azimuta sistema navođenja mora da bude takav da tokom prilaza pilot helikoptera na granici "on track" signala bude neometan od svih objekata u zoni prilaza.
Na sistem navođenja vizuelnim poravnanjem se moraju jednako primeniti karakteristike površi za ograničenje prepreka iz člana 100. ovog pravilnika, kao i u Prilozima 28. i 29, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Karakteristike sistema navođenja vizuelnim poravnanjem
U slučaju kvara bilo koje komponente koja utiče na format signala, sistem navođenja vizuelnim poravnanjem se mora automatski ugasiti.
Svetiljke moraju da budu projektovane tako da nanosi kondenzacije, leda, prljavštine i slično, na optičkim prenosnim ili reflektujućim površinama, u najmanjoj mogućoj meri utiču na svetlosne signale i ne izazivaju stvaranje lažnih ili netačnih signala.
Vizuelni pokazivač nagiba prilaza - primena i lokacija
Nezavisno od toga da li je helidrom opremljen drugim sredstvima za vizuelni ili nevizuelni prilaz, vizuelni pokazivač nagiba prilaza se postavlja da bi omogućio prilaz helidromu ako postoji jedan ili više od sledećih uslova, naročito noću:
1) nadvišavanje prepreka, smanjenje buke ili procedure kontrole letenja zahtevaju poseban nagib pri letenju;
2) okolina helidroma otežava prepoznavanje helidroma;
3) karakteristike helikoptera zahtevaju stabilizovan prilaz.
Standardni sistem vizuelnog pokazivača nagiba prilaza za helikopterske operacije se sastoji od sledećeg:
1) PAPI i APAPI sistema koji ispunjavaju specifikacije sadržane u propisu kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma, osim što ugaona veličina sektora na nagibu sistema mora da se poveća do 45 minuta; ili
2) sistema vizuelnog pokazivača nagiba prilaza helikoptera (HAPI) koji ispunjava specifikacije iz čl. 96-99. ovog pravilnika.
Vizuelni pokazivač nagiba prilaza mora da bude postavljen tako da omogućava vođenje helikoptera do željene pozicije unutar zone završnog prilaza i poletanja (FATO) i da se izbegne zaslepljivanje pilota tokom završnog prilaza i sletanja.
Vizuelni pokazivač nagiba prilaza se postavlja u blizini nominalne ciljne tačke i mora da bude poravnat sa projektovanim pravcem prilaza po azimutu.
Svetiljke moraju da budu lomljive i postavljene što je moguće niže.
HAPI format signala
Format signala sistema vizuelnog pokazivača nagiba prilaza helikoptera (HAPI) se sastoji od četiri odvojena signalna sektora koji obezbeđuju signale: "iznad nagiba" ("above slope"), "na nagibu" ("on slope"), "malo ispod" ("slightly below") i "ispod nagiba" ("below slope").
Format signala HAPI mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 30, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Učestalost ponavljanja signala bleskajućeg sektora HAPI mora da bude najmanje 2 Hz.
Odnos uključivanja i isključivanja pulsirajućih signala od HAPI mora da bude 1:1, a indeks modulacije najmanje 80%.
Ugaona veličina sektora "na nagibu" mora da bude 45 minuta, a ugaona veličina sektora "malo ispod" mora da bude 15 minuta.
Raspodela svetlosti
Raspodela intenziteta HAPI svetla u crvenim ili zelenim bojama mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracija 4) ovog pravilnika.
Prelaz sa boje na boju HAPI u vertikalnoj ravni mora da bude takav da posmatrač, na udaljenosti od najmanje 300 m, stiče utisak da se to dešava u vertikalnom uglu od najviše tri minute.
Faktor prenosa crvenog ili zelenog filtera ne sme da bude manji od 15% maksimalnog podesivog intenziteta.
Pri punom intenzitetu crvenog svetla HAPI mora imati Y-koordinatu koja ne prelazi 0,320, a zeleno svetlo mora da bude u okviru sledećih granica:
1) Granica žute y = 0,726-0,726x
2) Granica bele x = 0,625y-0,041
3) Granica plave y = 0,390-0,171x.
Sistem vizuelnog pokazivača nagiba prilaza helikoptera (HAPI) mora da bude projektovan tako da postoji odgovarajuća kontrola, kako bi se omogućilo podešavanje intenziteta svetla prema preovlađujućim uslovima i izbeglo zaslepljivanje pilota tokom prilaza i sletanja.
Prilazni nagib i podešavanje visine
HAPI sistem mora da poseduje mogućnost podešavanja visine pod bilo kojim željenim uglom između 1 stepena i 12 stepeni iznad horizontale sa tačnošću od ±5 minuta luka.
Ugao podešavanja visine HAPI mora da bude takav da tokom prilaza pilot helikoptera, posmatrajući gornju granicu signala "ispod nagiba", bude neometan od svih objekata u zoni prilaza.
Karakteristike svetiljke
HAPI sistem mora da bude projektovan tako da:
1) u slučaju da vertikalni nesklad jedinice prelazi ±0,5 stepeni (±30 minuta), sistem se automatski isključi;
2) u slučaju da otkaže mehanizam za bleskanje, u bleskajućem sektoru koji je otkazao svetlo se ne emituje.
Svetiljka HAPI mora da bude tako projektovana da nanosi kondenzacije, leda, prljavštine i slično, u najmanjoj mogućoj meri utiču na svetlosne signale na optičkim prenosnim ili reflektujućim površinama i ne izazivaju stvaranje lažnih ili netačnih signala.
HAPI sistem namenjen za postavljanje na plutajućem helidromu na platformi mora da omogući stabilnost snopa do preciznosti od ±1/4 stepena u okviru ±3 stepena pomeranja helidroma duž uzdužne ili poprečne ose.
Površ za ograničenje prepreka
Ako se na helidromu postavlja sistem vizuelnog pokazivača nagiba prilaza mora da se odredi površ za ograničenje prepreka.
Karakteristike površi za ograničenje prepreka (npr. mesto od koga počinje da se pruža, odstupanje, dužina i nagib) moraju da odgovaraju onima koje su određene u Prilozima 28. i 29. ovog pravilnika.
Nije dozvoljena izgradnja novog objekta ili povećanje visine postojećeg objekta iznad površi za ograničenje prepreka, osim ako Direktorat utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Postojeći objekat iznad površi za ograničenje prepreka mora da bude uklonjen, osim ako Direktorat utvrdi da je objekat zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije, koja je odobrena od strane Direktorata, utvrdi da objekat neće negativno uticati na bezbednost helikopterskih operacija.
Ako vazduhoplovna studija pokaže da postojeći objekat koji probija površ za ograničenje prepreka može negativno da utiče na bezbednost helikopterskih operacija, mogu se, uz odobrenje Direktorata, preduzeti sledeće mere:
1) odgovarajuće podizanje nagiba prilaza sistema;
2) smanjenje opsega azimuta sistema, tako da je objekat izvan granica snopa;
3) izmeštanje ose sistema i njoj pridružene površi za ograničenje prepreka, ali ne više od pet stepeni;
4) odgovarajuće izmeštanje zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
5) postavljanje sistema navođenja vizuelnim poravnanjem iz čl. 90-94. ovog pravilnika.
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) za helidrome u nivou sa zemljom - primena i lokacija
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se postavljaju na helidromu u nivou sa zemljom koji se koristi noću, osim u slučaju kada se zona završnog prilaza i poletanja (FATO) i zona prizemljenja i uzleta (TLOF) potpuno ili gotovo potpuno poklapaju ili u slučaju kada se zona završnog prilaza i poletanja (FATO) sama po sebi jasno vidi.
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) se postavljaju duž ivice zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da budu ravnomerno raspoređena na sledeći način:
1) za površinu u obliku kvadrata ili pravougaonika, na rastojanjima od najviše 50 m sa najmanje četiri svetla na svakoj strani, uključujući svetlo na svakom uglu;
2) za površinu bilo kog drugog oblika, uključujući kružnu, na rastojanjima od najviše 5 m sa najmanje deset svetala.
Karakteristike svetala zone završnog prilaza i poletanja (FATO)
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) moraju da budu fiksna svesmerna svetla bele boje.
Ako je potrebno da intenzitet svetala bude promenljiv, svetla moraju da emituju svetlost promenljivo bele boje.
Raspodela svetlosti svetala zone završnog prilaza i poletanja (FATO) mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracija 5) ovog pravilnika.
Svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO) ne smeju da prelaze visinu od 25 cm.
Ako svetlo iznad površine može da ugrozi helikopterske operacije, svetla moraju da budu ugrađena.
Svetla ciljne tačke
Ako na helidromu namenjenom za korišćenje noću postoji oznaka ciljne tačke, na njemu moraju da se postave svetla ciljne tačke.
Svetla ciljne tačke se postavljaju sa oznakama ciljne tačke.
Svetla ciljne tačke moraju da formiraju šablon od najmanje šest svesmernih svetala bele boje, kao što je prikazano u Prilogu 20. ovog pravilnika.
Ako svetlo iznad površine može da ugrozi helikopterske operacije, svetla moraju da budu ugrađena.
Raspodela svetlosti svetala ciljne tačke mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracija 5) ovog pravilnika.
Svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) - primena
Svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) moraju da se postave na helidromu koji je namenjen za korišćenje noću.
Sistem svetala zone prizemljenja i uzleta (TLOF) za helidrome u nivou sa zemljom se sastoji od jednog ili više sledećih sistema:
1) granična svetla;
2) reflektorsko osvetljenje;
3) nizovi segmenata svetala od tačkastih izvora (ASPSL) ili svetlosni panel (LP), kako bi se identifikovala zona prizemljenja i uzleta (TLOF) u slučaju kada sistemi iz tač. 1) i 2) ovog stava nisu izvodljivi, a postoje svetla zone završnog prilaza i poletanja (FATO).
Sistem svetala zone prizemljenja i uzleta (TLOF) za izdignuti helidrom ili helidrom na platformi se sastoji od sledećih sistema:
1) granična svetla;
2) nizovi segmenata svetala od tačkastih izvora (ASPSL) ili svetlosni panel (LP), kako bi se identifikovala oznaka zone prizemljenja, ako ona postoji, i/ili reflektorsko osvetljenje, da bi se osvetlila zona prizemljenja i uzleta (TLOF).
Nizovi segmenata svetala od tačkastih izvora (ASPSL) i/ili svetlosni panel (LP) kako bi se identifikovala oznaka zone prizemljenja i/ili reflektorsko osvetljenje moraju da se postave na helidromu u nivou sa zemljom koji je namenjen za korišćenje noću, ako je potrebna bolja uočljivost teksture površine.
Svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) - lokacija
Granična svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se postavljaju duž ivice površine koja je određena za korišćenje kao zona prizemljenja i uzleta (TLOF) ili unutar rastojanja od 1,5 m od ivice.
Ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) kružnog oblika, svetla moraju da budu postavljena duž linija po šablonu koji pilotima pruža informaciju o zanošenju.
Ako nije izvodljivo postavljanje svetla na način iz stava 2. ovog člana, svetla moraju da se ravnomerno rasporede oko granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF) na odgovarajućem rastojanju, osim što nad sektorom od 45 stepeni svetla moraju da budu raspoređena na dvostruko manjem rastojanju.
Granična svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) moraju da budu ravnomerno raspoređena na rastojanju od najviše 3 m za izdignute helidrome i helidrome na platformi i najviše 5 m za helidrome u nivou sa zemljom, pri čemu mora da postoji najmanje četiri svetla na svakoj strani, uključujući svetlo na svakom uglu.
Ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) kružnog oblika, a svetla postavljena na način iz stava 3. ovog člana, mora da postoji najmanje 14 svetala.
Na izdignutom helidromu i fiksnom helidromu na platformi granična svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se postavljaju tako da pilot ne može da vidi šablon ako se nalazi ispod visine zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Na plutajućem helidromu na platformi granična svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se postavljaju tako da pilot ne može da vidi šablon ako se nalazi ispod visine zone prizemljenja i uzleta (TLOF) kada je platforma u nivou.
Na helidromu u nivou sa zemljom nizovi segmenata svetala od tačkastih izvora (ASPSL) ili svetlosni paneli (LPs), ako postoje da identifikuju zonu prizemljenja i uzleta (TLOF), se postavljaju duž oznaka koje određuju ivicu zone prizemljenja i uzleta (TLOF), a ako je zona prizemljenja i uzleta (TLOF) kružnog oblika, oni se postavljaju duž linija tako da okružuju zonu.
Na helidromu u nivou sa zemljom mora da postoji najmanje devet svetlosnih panela (LPs) na zoni prizemljenja i uzleta (TLOF), a ukupna dužina svetlosnih panela u šablonu ne sme da bude manja od 50% dužine šablona.
Na svakoj strani zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da postoji neparan broj svetlosnih panela (LPs), najmanje tri, uključujući panele na svakom uglu.
Svetlosni paneli (LPs) moraju da budu ravnomerno raspoređeni sa rastojanjem između susednih krajeva panela od najviše 5 m na svakoj strani zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Ako se koriste na izdignutom helidromu ili helidromu na platformi da bi poboljšala uočljivost teksture površine, svetlosni paneli (LPs) ne smeju da se postave u blizini graničnih svetala, već moraju da se postave oko oznake zone prizemljenja, ako ona postoji, ili zajedno sa oznakom identifikacije helidroma.
Reflektorsko osvetljenje zone prizemljenja i uzleta (TLOF) se postavlja tako da se izbegne zaslepljivanje pilota u letu, kao i osoblja koje radi u toj zoni.
Raspored i usmeravanje reflektorskog osvetljenja moraju da budu takvi da se senke svedu na minimum.
Karakteristike svetala zone prizemljenja i uzleta (TLOF)
Granična svetla zone prizemljenja i uzleta (TLOF) moraju da budu fiksna svesmerna svetla zelene boje.
Na helidromu u nivou sa zemljom nizovi segmenata svetala od tačkastih izvora (ASPSL) i svetlosni paneli (LPs) moraju da emituju zeleno svetlo ako se koriste za označavanje granice zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Faktori nijansi i jačine osvetljenosti boja svetlosnih panela (LPs) moraju da budu u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma.
Svetlosni panel (LP) mora da bude širok najmanje 6 cm, a kućište panela mora da bude iste boje kao i oznaka koju određuje.
Granična svetla ne smeju da prelaze visinu od 25 cm i moraju da budu ugrađena ako svetlo iznad površine može da ugrozi helikopterske operacije.
Ako je postavljeno unutar bezbednosne zone ili unutar sektora bez prepreka helidroma na platformi, reflektorsko osvetljenje zone prizemljenja i uzleta (TLOF) ne sme da prelazi visinu od 25 cm.
Svetlosni paneli (LPs) ne smeju da se pružaju za više od 2,5 cm iznad površine.
Raspodela svetlosti graničnih svetala i svetlosnih panela (LPs) mora da bude kao što je prikazano u Prilogu 25. (Ilustracije 6 i 7) ovog pravilnika.
Spektar boja reflektorskog osvetljenja zone prizemljenja i uzleta (TLOF) mora da bude takav da se oznake površine i prepreka mogu pravilno identifikovati.
Prosečna horizontalna osvetljenost reflektorskog svetla mora da bude najmanje 10 lux, sa proporcijom ujednačenosti (od proseka prema minimumu) od najviše 8:1, mereno na površini zone prizemljenja i uzleta (TLOF).
Svetlo koje se koristi za identifikaciju oznake zone prizemljenja mora da obuhvati segmentirani krug od svesmernih ASPSL traka žute boje.
Segmenti se sastoje od ASPSL traka, a ukupna dužina ASPSL traka ne sme da bude manja od 50% obima kruga.
Ako se koriste, svetla oznake identifikacije helidroma moraju da budu svesmerna svetla zelene boje.
Reflektorsko osvetljenje zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta
Reflektorsko osvetljenje zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta mora da postoji ako je zona za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta namenjena za korišćenje noću.
Reflektorsko osvetljenje zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se postavlja tako da se izbegne zaslepljivanje pilota u letu, kao i osoblja koje radi u toj zoni.
Raspored i usmeravanje reflektorskog osvetljenja moraju da budu takvi da se senke svedu na minimum.
Spektar boja reflektorskog osvetljenja zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta mora da bude takav da se oznake površine i prepreka mogu pravilno identifikovati.
Prosečna horizontalna osvetljenost mora da bude najmanje 10 lux, mereno na površini zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta.
Svetla rulne staze
Na rulne staze namenjene za rulanje helikoptera po zemlji se primenjuju specifikacije za svetla ose rulne staze i svetla ivica rulne staze utvrđene u propisu kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma.
Vizuelna sredstva za obeležavanje prepreka
Na helidrome i zone za ukrcavanje ili iskrcavanje ljudi ili tereta se primenjuju specifikacije za označavanje i osvetljavanje prepreka sadržane u propisu kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma.
Osvetljenje prepreka reflektorima
Na helidromu koji je namenjen za korišćenje noću prepreke moraju da budu osvetljene reflektorom, ako nije moguće na njih postaviti svetla za prepreke.
Reflektorsko svetlo za prepreke mora da bude postavljeno tako da osvetli čitavu prepreku i da, koliko god je to moguće, ne zaslepljuje pilote helikoptera.
Reflektorsko svetlo za prepreke mora da bude takvo da proizvodi osvetljenost od najmanje 10 cd/m2.
V HELIDROMSKE OPERATIVNE SLUŽBE, OPREMA I INSTALACIJA
1. Plan za vanredne situacije na helidromu
Opšte odredbe
Planiranje za vanredne situacije na helidromu predstavlja pripremu službi operatera helidroma za postupanje u slučaju vanrednih situacija na helidromu ili u njegovoj blizini, kao što su udesi na helidromu ili u njegovoj blizini, medicinske vanredne situacije, događaji u vezi sa opasnim teretom, požari i prirodne katastrofe.
Plan za vanredne situacije na helidromu utvrđuje procedure za koordinaciju postupanja organizacija ili službi na helidromu (jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, spasilačko-vatrogasno obezbeđenje, uprava helidroma, medicinsko obezbeđenje, operateri vazduhoplova, službe obezbeđivanja i policija) i organa lokalne samouprave u blizini helidroma koje mogu da budu od pomoći u reagovanju na vanredne situacije (vatrogasne jedinice, policija, službe zdravstvene i hitne pomoći, bolnice, vojska i rečne patrole).
Plan za vanredne situacije na helidromu
Plan za vanredne situacije na helidromu se uspostavlja srazmerno helikopterskim operacijama i drugim aktivnostima koje se odvijaju na helidromu.
Plan za vanredne situacije na helidromu mora da utvrdi službe koje mogu da budu od pomoći u vanrednim situacijama na helidromu i u njegovoj blizini i da obezbedi koordinaciju akcija koje se preduzimaju u slučaju neke od vanrednih situacija koje mogu da se dogode na helidromu ili u njegovoj blizini.
Ako se putanja prilaza/odleta na helidromu nalazi iznad vode, plan za vanredne situacije na helidromu mora da utvrdi koja služba je odgovorna za koordinaciju akcije spašavanja u slučaju prinudnog sletanja helikoptera na vodu i da ukaže na način na koji se ta služba može kontaktirati.
Sadržaj plana
Plan za vanredne situacije na helidromu mora da sadrži najmanje sledeće informacije:
1) vrste vanrednih situacija na koje se plan primenjuje;
2) način na koji se plan primenjuje na svaku vrstu vanrednih situacija;
3) nazive službi na helidromu i izvan njega koje treba kontaktirati za svaku vrstu vanredne situacije, sa brojevima telefona ili drugim kontakt informacijama;
4) ulogu svake službe u svakoj vrsti vanredne situacije;
5) spisak odgovarajućih raspoloživih službi na helidromu, sa brojevima telefona ili drugim kontakt informacijama;
6) kopije svih pisanih sporazuma zaključenih sa drugim službama za uzajamnu pomoć i pružanje hitnih usluga;
7) kodiranu kartu helidroma i njegove neposredne blizine.
Operater helidroma je dužan da sve službe navedene u planu za vanredne situacije konsultuje o njihovoj ulozi u tom planu.
Ažuriranje i provera funkcionisanja plana
Operater helidroma je dužan da preispita i ažurira plan za vanredne situacije najmanje jednom godišnje, kao i nakon vanredne situacije ako proceni da je to neophodno u cilju otklanjanja nedostataka utvrđenih tokom vanredne situacije.
Operater helidroma mora da vrši proveru funkcionisanja plana za vanredne situacije najmanje svake treće godine.
2. Spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na helidromu
Uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na helidromu
Operater helidroma je dužan da na helidromu u nivou sa zemljom i na izdignutom helidromu organizuje spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na način koji omogućava spasavanje života ljudi, spasavanje materijalnih dobara i sprovođenje mera za zaštitu od požara.
U zavisnosti od vatrogasne kategorije helidroma operater helidroma je dužan da obezbedi vatrogasnu opremu, sredstva za gašenje požara, kao i opremu za spasavanje putnika, posade vazduhoplova, drugih lica i materijalnih dobara (u daljem tekstu: oprema za spasavanje).
Vatrogasna oprema, sredstva za gašenje požara i oprema za spasavanje moraju da budu u ispravnom stanju i mogu da se koriste samo u svrhe za koje su namenjeni.
Utvrđivanje vatrogasne kategorije helidroma
Nivo spasilačko-vatrogasne zaštite koju je operater helidroma dužan da obezbedi zavisi od vatrogasne kategorije helidroma, koja se utvrđuje prema najdužem helikopteru koji koristi helidrom.
Vatrogasnu kategoriju helidroma utvrđuje Direktorat u postupku izdavanja dozvole za korišćenje helidroma, a operater helidroma može u toku važenja dozvole da traži izmenu vatrogasne kategorije.
Tabela na osnovu koje se utvrđuje vatrogasna kategorija helidroma je data u Prilogu 31, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U toku perioda koji je predviđen za operacije manjih helikoptera, stepen raspoložive zaštite od požara može da se smanji do nivoa najviše vatrogasne kategorije u odnosu na helikopter čije je korišćenje planirano tokom tog perioda.
Sredstva za gašenje požara
Glavno sredstvo za gašenje požara na helidromu je pena koja ispunjava najmanje karakteristike pene nivoa B.
Minimalne količine vode za pripremu pene i minimalne količine dopunskih sredstava za gašenje požara koje je operater helidroma dužan da obezbedi moraju da budu u skladu sa vatrogasnom kategorijom helidroma.
Tabele na osnovu kojih se utvrđuju minimalne količine sredstava za gašenje požara za helidrome u nivou sa zemljom i izdignute helidrome, kao i minimalne brzine oslobađanja rastvora pene, su date u Prilozima 32. i 33, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Na helidromu mora da postoji rezervna količina koncentrata za dobijanje pene za gašenje požara, koja je ekvivalentna dvostrukim količinama u odnosu na one koje su navedene u Prilozima 32. i 33. ovog pravilnika.
Brzina oslobađanja dopunskih sredstava mora da bude odabrana u zavisnosti od efikasnosti korišćenog sredstva.
Na helidromu u nivou sa zemljom je dozvoljeno da se celokupna količina vode za pripremu pene ili njen deo zameni dopunskim sredstvima za gašenje požara.
Količina vode određena za izdignute helidrome ne mora da bude uskladištena na helidromu ili u njegovoj blizini, ako u blizini helidroma postoji odgovarajući sistem za snabdevanje vodom pod pritiskom koji je sposoban da održi zahtevanu brzinu oslobađanja.
Na izdignutom helidromu mora da postoji najmanje jedno crevo sa mlaznicom koje ima mogućnost raspršivanja pene u obliku mlaza brzinom od 250 litara u minuti.
Na izdignutom helidromu vatrogasne kategorije 2 ili 3 moraju da postoje najmanje dva monitorska uređaja koja su sposobna da dostignu zahtevanu brzinu oslobađanja pene i koja su postavljena na različite lokacije oko helidroma, tako da pena za gašenje požara može da se koristi na svakom delu helidroma i u svim vremenskim uslovima, pri čemu je minimalna mogućnost da se u slučaju udesa helikoptera oba monitorska uređaja oštete.
Oprema za spasavanje na helidromu
Operater helidroma je dužan da obezbedi da na helidromu postoji odgovarajuća oprema za spasavanje, koja se određuje u zavisnosti od vatrogasne kategorije kojoj helidrom pripada.
Tabela na osnovu koje se utvrđuje minimalna oprema za spasavanje na helidromu je data u Prilogu 34, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Na izdignutom helidromu oprema za spasavanje mora da bude uskladištena pored helidroma.
Spasilačko-vatrogasno osoblje na helidromu
Operater helidroma je dužan da obezbedi da se na helidromu za vreme njegove otvorenosti nalazi spasilačko-vatrogasno osoblje koje čine profesionalni vatrogasci i pomoćno osoblje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na helidromu koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza, operater helidroma je dužan da obezbedi da se na helidromu u vreme korišćenja nalazi najmanje jedno lice koje je završilo osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja iz oblasti zaštite od požara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.
Profesionalni vatrogasac mora da ima najmanje srednju stručnu spremu i da poseduje potvrdu o obučenosti za obavljanje poslova profesionalnog vatrogasca izdatu od strane ovlašćenog centra za obuku.
Pomoćno osoblje pruža pomoć profesionalnim vatrogascima u gašenju požara i spasavanju putnika i članova posade ili učestvuje u gašenju požara i spasavanju, a za obavljanje tih poslova mora da poseduje potvrdu o obučenosti izdatu od strane ovlašćenog centra za obuku.
Broj profesionalnih vatrogasaca i pomoćnog osoblja na helidromu utvrđuje operater helidroma na osnovu uputstva datog u Priručniku za aerodromske službe (ICAO Dokument broj 9137-AN/898), Deo 1, koji je dostupan putem interneta i taj broj navodi u helidromskom priručniku.
Postupak u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na helidromu
U slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode helikoptera na helidromu ili u njegovoj blizini pružalac usluga kontrole letenja o tome odmah obaveštava spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na helidromu.
U slučaju prinudnog sletanja helikoptera obaveštenje iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sledeće podatke, ako su oni poznati:
1) tip helikoptera;
2) broj putnika i članova posade helikoptera;
3) uzrok prinudnog sletanja;
4) vreme sletanja helikoptera;
5) pravac sletanja helikoptera;
6) količinu goriva i maziva u helikopteru.
U slučaju udesa ili ozbiljne nezgode helikoptera obaveštenje iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sledeće podatke, ako su oni poznati:
1) tip helikoptera;
2) broj putnika i članova posade helikoptera;
3) mesto udesa ili ozbiljne nezgode helikoptera prema kodiranoj karti.
U slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode helikoptera u kome se nalazi opasan teret, obaveštenje pružaoca usluga kontrole letenja, pored podataka iz stava 2, odnosno stava 3. ovog člana, treba da sadrži i sledeće podatke ako su oni poznati:
1) tačan naziv opasnog tereta;
2) UN broj (ako je dodeljen);
3) klasu i potklasu kojoj pripada opasan teret, a za klasu 1 i grupu kompatibilnosti;
4) dodatnu klasu (ako je primenjivo);
5) količinu opasnog tereta;
6) mesto u helikopteru na kome se opasan teret nalazi.
Izlazak na mesto prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode helikoptera
Kada primi obaveštenje o prinudnom sletanju, udesu ili ozbiljnoj nezgodi helikoptera, spasilačko-vatrogasno osoblje izlazi odmah na mesto prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode, sa opremom za spasavanje i sredstvima za gašenje požara.
Na helidromu u nivou sa zemljom spasilačko-vatrogasno obezbeđenje je dužno da u uslovima normalne vidljivosti i optimalnog stanja površina za kretanje vazduhoplova postigne vreme odziva koje ne prelazi dva minuta.
Pod vremenom odziva iz stava 2. ovog člana se podrazumeva vreme od trenutka prvog poziva spasilačko-vatrogasnom obezbeđenju na intervenciju, do trenutka kada je spasilačko-vatrogasno obezbeđenje koje je stiglo na mesto intervencije u stanju da postigne najmanje 50% brzine izbacivanja pene u odnosu na onu koja je data u Prilogu 32. ovog pravilnika za odgovarajuću vatrogasnu kategoriju helidroma.
Na izdignutom helidromu spasilačko-vatrogasno obezbeđenje mora da, za vreme dok se odvija poletanje i sletanje helikoptera, bude odmah na raspolaganju na helidromu ili u njegovoj blizini.
Shodna primena propisa o spasilačko-vatrogasnoj zaštiti na aerodromima
U pogledu prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja na helidromu, mera zaštite od požara kod punjenja helikoptera gorivom i zabrana koje su na snazi za vreme punjenja helikoptera gorivom shodno se primenjuju odredbe propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma.
3. Pregledi i održavanje helidroma
Opšte odredbe
Operater helidroma je dužan da na helidromu obezbedi pregled zone završnog prilaza i poletanja (FATO), zone prizemljenja i uzleta (TLOF), bezbednosne zone, rulnih staza i putanja za rulanje, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje helikoptera (u daljem tekstu: pregled helidroma), kako bi redovno procenjivao njihovo stanje u okviru programa preventivnog i korektivnog održavanja helidroma.
Operater helidroma uspostavlja i sprovodi program održavanja helidroma, uključujući preventivno održavanje, kako bi se obezbedila usklađenost sa zahtevima iz ovog pravilnika.
Vrste pregleda helidroma
Pregledi helidroma mogu da budu redovni i vanredni, a redovni pregledi mogu da budu dnevni i periodični.
Dnevni pregledi se vrše u danima kada se helidrom koristi, a periodični pregledi se obavljaju u definisanim vremenskim intervalima.
Vanredan pregled helidroma se vrši uvek kada nastanu značajne promene uslova ili stanja na helidromu, a naročito:
1) posle oluje sa jakim vetrom ili padavinama;
2) u slučaju prosipanja goriva, ulja ili maziva;
3) posle izvođenja građevinskih radova na helidromu;
4) u slučaju promene bilo kojih drugih uslova za koje se na osnovu iskustva i poznavanja lokalnih uslova zna da su bitni;
5) po prijavi.
Liste pregleda
O izvršenim pregledima helidroma operater helidroma je dužan da vodi liste izvršenih pregleda koje sadrže najmanje sledeće podatke:
1) datum i vreme pregleda;
2) podatke o licu koje je izvršilo pregled;
3) stanje koje je utvrđeno prilikom pregleda (postojanje neravnina, pukotina i drugih oštećenja; visina trave na zatravljenim površinama helidroma; prisustvo stranih predmeta; postojanje vode, snega, lapavice ili leda; stanje prepreka; stanje vizuelnih sredstava na helidromu; stanje primarnog i sekundarnog napajanja električnom energijom).
Održavanje helidroma
Operater helidroma održava sve površine iz člana 123. stav 1. ovog pravilnika kako bi se uklonili svi predmeti koji bi mogli da prouzrokuju oštećenje helikoptera ili da negativno utiču na rad sistema helikoptera i kako bi se sprečio nastanak nepravilnosti koje bi mogle da prouzrokuju štetu.
Operater helidroma uspostavlja sistem korektivnog i preventivnog održavanja vizuelnih sredstava i električnih sistema na helidromu i obezbeđuje njegovu primenu, kako bi se obezbedila raspoloživost, pouzdanost i usklađenost sistema za osvetljavanje i obeležavanje.
Održavanje oznaka
Ako na površinama helidroma nije uočljiva boja na više od 30% površine oznake usled naslaga nečistoća, oštećenja ili promene osnovne boje, operater helidroma mora da izvrši popravku i obnavljanje takve oznake.
Održavanje travnatih površina
Operater helidroma je dužan da održava visinu trave na helidromu tako da:
1) visina trave na zoni završnog prilaza i poletanja (FATO), zoni prizemljenja i uzleta (TLOF), rulnim stazama i platformama ne bude veća od 10 cm;
2) visina trave na površinama bezbednosne zone ne bude veća od 20 cm.
Održavanje i čišćenje helidroma u zimskim uslovima
Ako se helidrom koristi u zimskim uslovima, operater helidroma je dužan da organizuje čišćenje i održavanje helidroma u zimskim uslovima i da izradi o tome odgovarajuće procedure.
Pre početka zimskog perioda operater helidroma mora da sačini plan čišćenja i održavanja helidroma u zimskim uslovima, sa načinom uklanjanja snega, leda, lapavice i slane.
Radi obeležavanja helidroma pokrivenog snegom, pre početka perioda snežnih padavina moraju da se postave markeri za sneg.
Sneg oko svetiljki svih sistema svetlosnog obeležavanja koji postoje na helidromu mora da se očisti, tako da svetiljke budu uočljive.
4. Medicinsko obezbeđenje helidroma
Uslovi za vršenje poslova medicinskog obezbeđenja
Operater helidroma je dužan da na helidromu organizuje medicinsko obezbeđenje koje ima za cilj pružanje hitne medicinske pomoći povređenim ili obolelim putnicima, članovima posade vazduhoplova i drugim licima na helidromu i, po potrebi, njihov transport do najbliže zdravstvene ustanove.
Na helidromu koji je namenjen za javni avio-prevoz operater helidroma organizuje medicinsko obezbeđenje tako što osigurava:
1) stalnu prisutnost najmanje jedne medicinske sestre ili zdravstvenog tehničara na helidromu za vreme otvorenosti helidroma, kao i van vremena otvorenosti u periodu kada se helidrom koristi;
2) prostoriju za pružanje prve pomoći, sa inventarom (sto, stolica, ležaj ili sto za pregled, paravan);
3) nosila (sa čaršavom i dva ćebeta);
4) sanitetsko vozilo ili vozilo pogodno za prevoz povređenih ili obolelih lica;
5) opremu za pružanje prve pomoći (tenziometar, komplet špriceva, makaze prave, Kramerove šine, Esmarh gumena poveska za zaustavljanje krvarenja, zavojni materijal, potrošni materijal - benzin, alkohol, vata, gaza, flaster, gumene rukavice).
Operater helidroma koji nije namenjen za javni avio-prevoz organizuje medicinsko obezbeđenje tako što osigurava:
1) kontinuiranu prisutnost za vreme korišćenja helidroma najmanje jednog lica obučenog za pružanje prve pomoći;
2) nosila (sa čaršavom i dva ćebeta);
3) vozilo pogodno za prevoz povređenih ili obolelih lica;
4) komplet za prvu pomoć (makaze, alkohol, benzin, vata, gaza, flaster, gumene rukavice i zavojni materijal), koji mora da bude zapečaćen i čiji se sadržaj kontroliše najmanje jednom godišnje.
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, operater helidroma može da organizuje medicinsko obezbeđenje osiguranjem intervencije lekara, medicinske sestre ili zdravstvenog tehničara i vozača saniteta zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi sa kojom ima zaključen ugovor o obavljanju poslova medicinskog obezbeđenja helidroma.
5. Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i drugih životinja na helidromu i u njegovoj okolini
Aktivnosti operatera helidroma u cilju smanjenja opasnosti
U skladu sa obimom saobraćaja i uočenim prisustvom ptica i drugih životinja na helidromu i njegovoj okolini, operater helidroma sprovodi sledeće aktivnosti koje imaju za cilj da se verovatnoća sudara između ptica ili drugih životinja i helikoptera svede na najmanju moguću meru:
1) pre početka odvijanja saobraćaja vrši rasterivanje ptica i drugih životinja sa helidroma;
2) u vreme odvijanja saobraćaja vrši osmatranje kretanja ptica i drugih životinja na području helidroma i u njegovoj okolini;
3) u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na helidrom ili njegovu okolinu;
4) obaveštava Direktorat o udarima ptica i drugih životinja u skladu sa propisom kojim se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
U helidromskom priručniku operater helidroma navodi podatke o licima koja sprovode aktivnosti osmatranja i rasterivanja ptica i drugih životinja.
O sprovedenim osmatranjima i rasterivanjima ptica i drugih životinja operater helidroma vodi evidenciju koja mora da sadrži informacije o broju, vrstama i lokaciji uočenih ptica, odnosno drugih životinja, kao i podatke o datumu i vremenu kada je izvršen obilazak u cilju kontrole njihove aktivnosti.
VI POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE HELIDROMA
Podnošenje zahteva i dokumentacija za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma
Pravno ili fizičko lice koje namerava da postane operater helidroma podnosi Direktoratu zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma podnosilac zahteva je dužan da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) helidromski priručnik, i to dva primerka u pisanoj formi i jedan primerak u elektronskoj formi;
2) procedure za primenu mera obezbeđivanja;
3) ispravu (u originalu ili overenom prepisu) kojom dokazuje pravo svojine ili pravo korišćenja zemljišta na kome se nalazi helidrom;
4) situacioni plan helidroma (sa ucrtanim površinama za kretanje vazduhoplova, objektima, preprekama, oznakama katastarskih parcela i sl.) izrađen od strane lica ovlašćenog za poslove premera;
5) ime, prezime i odgovarajuće informacije o odgovornom rukovodiocu i drugim imenovanim licima (lica odgovorna za sistem upravljanja bezbednošću, lica odgovorna za upravljanje i nadzor u oblasti operativnih usluga helidroma i oblasti održavanja helidroma, itd.);
6) sva predložena odstupanja od utvrđenih sertifikacionih zahteva, sa vazduhoplovnom studijom kojom se dokazuje da ta odstupanja neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja;
7) drugu dokumentaciju za koju Direktorat oceni da je potrebna da bi doneo odluku o zahtevu.
Direktorat pribavlja mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja u pogledu mogućnosti izrade navigacionih postupaka za helidrom.
Helidromski priručnik - opšte odredbe
Operater helidroma izrađuje i ažurira helidromski priručnik.
Helidromski priručnik sadrži osnovne podatke o operateru i lokaciji helidroma, objektima, opremi i službama na helidromu, organizaciji i rukovođenju helidromom, uključujući i sistem upravljanja bezbednošću, operativne procedure za korišćenje i održavanje helidroma, kao i druge podatke od značaja za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja na helidromu.
Helidromski priručnik se može izdati u odvojenim delovima.
Svaku izmenu helidromskog priručnika operater helidroma je dužan da dostavi Direktoratu.
Operater helidroma obezbeđuje da operativno osoblje helidroma i drugih relevantnih organizacija ima lak pristup helidromskom priručniku ili delovima tog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i odgovornosti, kao i da najmanje jedna kopija važeće verzije helidromskog priručnika bude dostavljena pružaocu usluga u vazdušnom saobraćaju i pružaocu usluga zemaljskog opsluživanja, ako oni postoje na tom helidromu.
Struktura i sadržaj helidromskog priručnika
Sadržaj helidromskog priručnika je sledeći:
1) Opšti deo;
2) Sistem upravljanja helidromom i zahtevi u vezi sa kvalifikacijama i obukom;
3) Pojedinosti o položaju helidroma;
4) Podaci o helidromu koji se dostavljaju pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja;
5) Pojedinosti o operativnim procedurama helidroma, opremi i bezbednosnim merama.
Detaljnije uputstvo u pogledu strukture i sadržaja helidromskog priručnika je dato u Prilogu 35, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Po prijemu zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma, Direktorat sprovodi osnovnu proveru kojom se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje dozvole.
Osnovna provera obuhvata:
1) procenu dostavljene dokumentacije;
2) proveru na licu mesta;
3) izradu izveštaja o sprovedenoj proveri (uključujući eventualne korektivne mere i njihovu verifikaciju);
4) donošenje konačne odluke o ishodu provere.
Provera na licu mesta predstavlja neposredan pregled objekata i opreme helidroma i helidromskih službi koju Direktorat vrši nakon što operater helidroma dostavi potrebnu dokumentaciju.
Provera na licu mesta traje dok se ne utvrdi tačnost podataka iz te dokumentacije i njihova usklađenost sa propisanim uslovima.
Izveštaj o sprovedenoj proveri
Po završenoj proveri na licu mesta, ovlašćena lica Direktorata (proverivači) sačinjavaju pismeni izveštaj o izvršenoj proveri, koji sadrži činjenično stanje, kao i opisane i dokumentovane nepravilnosti ako su one utvrđene tokom provere.
Proverivači vrše klasifikaciju utvrđenih nepravilnosti iz stava 1. ovog člana na:
1) nalaze kategorije 1, ako je utvrđena nepravilnost koja smanjuje ili ozbiljno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja;
2) nalaze kategorije 2, ako je utvrđena nepravilnost koja bi mogla da smanji ili potencijalno ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Izveštaj o sprovedenoj proveri se dostavlja direktoru Direktorata i podnosiocu zahteva najkasnije 30 dana od dana kada je završena provera na licu mesta.
Ako su u izveštaju o sprovedenoj proveri utvrđene nepravilnosti koje je moguće otkloniti, Direktorat nalaže podnosiocu zahteva da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.
Direktorat procenjuje korektivne mere koje je predložio podnosilac zahteva i prihvata ih ako su pogodne za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, a podnosilac zahteva je dužan da primeni korektivne mere koje je Direktorat prihvatio.
Ako oceni da je potrebno, Direktorat može izvršiti dodatnu proveru na licu mesta, sa ciljem da verifikuje izvršenje prihvaćenih korektivnih mera.
Konačna odluka o ishodu provere
Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma u sledećim slučajevima:
1) ako i nakon dva zahteva proverivačima nije omogućen pristup objektima, opremi, uređajima, projektima, dokumentaciji ili javnim ispravama podnosioca zahteva ili im nije omogućeno da uzmu sve izjave potrebne da bi se utvrdilo činjenično stanje;
2) ako su u izveštaju o sprovedenoj proveri utvrđene nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu za korišćenje helidroma, a koje nije moguće otkloniti korektivnim merama;
3) ako podnosilac zahteva ne predloži korektivne mere u roku od 30 dana, računajući od dana kada je primio izveštaj o sprovedenoj proveri koji sadrži nalog za predlaganje korektivnih mera;
4) ako podnosilac zahteva ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat u roku koji je sporazumno određen.
Ako u izveštaju o izvršenoj proveri nisu utvrđene nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu za korišćenje helidroma ili ako je podnosilac zahteva uspešno primenio prihvaćene korektivne mere, Direktorat donosi rešenje kojim se izdaje dozvola za korišćenje helidroma i odobrava helidromski priručnik.
VII DOZVOLA ZA KORIŠĆENJE HELIDROMA
Važenje dozvole za korišćenje helidroma
Dozvolu za korišćenje helidroma Direktorat izdaje na neodređeno vreme, osim u slučaju izdavanja privremene dozvole za korišćenje helidroma u skladu sa članom 145. ovog pravilnika.
Nakon izdavanja dozvole za korišćenje helidroma Direktorat vrši periodične provere kojima se utvrđuje da li helidrom i operater helidroma i dalje ispunjavaju uslove pod kojima je izdata dozvola za korišćenje helidroma.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na sprovođenje osnovne provere shodno se primenjuju na sprovođenje periodične provere.
Periodične provere se sprovode najmanje svake treće godine.
Sadržaj specifikacije dozvole za korišćenje helidroma
Helidrom se može koristiti u vazdušnom saobraćaju samo u skladu sa uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje helidroma.
Specifikacija dozvole za korišćenje helidroma obuhvata:
1) vrstu helidroma;
2) lokaciju helidroma;
3) koordinate referentne tačke helidroma;
4) nadmorsku visinu helidroma;
5) D-vrednost;
6) dimenzije zone prizemljenja i uzleta (TLOF);
7) dimenzije zone završnog prilaza i poletanja (FATO);
8) podlogu za zonu prizemljenja i uzleta (TLOF) i za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO);
9) deklarisane dužine na helidromu;
10) pravac završnog prilaženja i poletanja;
11) uslove za korišćenje helidroma (VFR/IFR, dan/noć) i posebna ograničenja;
12) namenu helidroma;
13) otvorenost helidroma za javnu upotrebu;
14) spasilačko-vatrogasnu kategoriju helidroma.
Izmena dozvole za korišćenje helidroma i upravljanje promenama
Ako operater helidroma, u toku važenja dozvole za korišćenje helidroma, namerava da izvrši izmene na helidromu koje mogu da utiču na specifikaciju dozvole, on je dužan da najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana Direktorat sprovodi proveru u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole za korišćenje helidroma.
Ako operater helidroma namerava da izvrši izmene na helidromu koje ne utiču na specifikaciju dozvole, ali mogu značajno da utiču na elemente sistema upravljanja ili na opremu helidroma koja je bitna za bezbednost i obezbeđivanje, on je dužan da pre sprovođenja izmene podnese Direktoratu zahtev za odobrenje izmene, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako to nalažu interesi bezbednosti ili obezbeđivanja, operater helidroma može bez odlaganja da sprovede nameravanu izmenu, pod uslovom da je podneo Direktoratu zahtev za njeno odobrenje.
O svim ostalim izmenama na helidromu koje ne zahtevaju prethodno odobrenje, operater helidroma obaveštava Direktorat na način utvrđen procedurom koja je deo helidromskog priručnika.
Suspenzija dozvole za korišćenje helidroma
Direktorat suspenduje dozvolu za korišćenje helidroma ako utvrdi da su helidrom ili operater helidroma privremeno prestali da ispunjavaju propisane uslove.
Suspenzija dozvole za korišćenje helidroma traje najduže šest meseci, počev od dana kada je operateru helidroma dostavljeno rešenje o suspenziji dozvole i može da bude potpuna ili delimična.
Rešenjem o potpunoj suspenziji dozvole za korišćenje helidroma operateru se izriče potpuna zabrana korišćenja helidroma za obavljanje vazdušnog saobraćaja, a rešenjem o delimičnoj suspenziji operateru helidroma se ograničava korišćenje helidroma.
Rešenjem o suspenziji dozvole za korišćenje helidroma Direktorat može da naloži operateru helidroma da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti radi ispunjenja propisanih uslova za važenje dozvole za korišćenje helidroma.
Suspenzija dozvole za korišćenje helidroma prestaje da važi istekom vremena na koje je izrečena ili rešenjem o ukidanju suspenzije, ako operater helidroma otkloni uočene nepravilnosti pre isteka suspenzije.
Stavljanje van snage dozvole za korišćenje helidroma
Direktorat stavlja van snage dozvolu za korišćenje helidroma:
1) ako utvrdi da je dozvola za korišćenje helidroma stečena na osnovu falsifikovane dokumentacije;
2) ako utvrdi da je operater helidroma zloupotrebio dozvolu za korišćenje helidroma;
3) ako helidrom ili operater helidroma trajno prestanu da ispunjavaju uslove propisane za izdavanje dozvole;
4) ako operater helidroma do isteka suspenzije ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji;
5) ako se operater helidroma odrekne dozvole za korišćenje helidroma.
Operater helidroma koji je otvoren za javnu upotrebu i ima nameru da prestane sa radom na helidromu je dužan da što je pre moguće, a najkasnije 60 dana pre planiranog prestanka aktivnosti na helidromu, dostavi Direktoratu pisano obaveštenje o tome da se odriče dozvole za korišćenje helidroma, kao i da o tome obavesti pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja.
Prenos dozvole za korišćenje helidroma
Operater helidroma (prenosilac dozvole) može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu za korišćenje helidroma na drugo pravno ili fizičko lice (primalac dozvole) koje na taj način postaje operater helidroma.
U slučaju prenosa dozvole za korišćenje helidroma prenosilac dozvole je dužan da, najmanje 60 dana pre prestanka korišćenja helidroma, obavesti u pisanom obliku Direktorat o tome da će prestati da koristi helidrom na dan koji je određen u obaveštenju, kao i o nazivu primaoca dozvole.
U roku iz stava 2. ovog člana primalac dozvole podnosi Direktoratu pisani zahtev za odobrenje prenosa i uz zahtev podnosi:
1) ugovor o kupoprodaji, ugovor o koncesiji ili drugu ispravu kojom se dokazuje pravo svojine ili pravo korišćenja helidroma;
2) izjavu operatera helidroma kojom daje saglasnost za prenos, osim ako ta saglasnost proizilazi iz sadržine same isprave;
3) dokumentaciju koja se zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma.
Direktorat odobrava prenos dozvole za korišćenje helidroma ako utvrdi da primalac dozvole ispunjava propisane uslove za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma.
Prenosilac dozvole za korišćenje helidroma zadržava svu odgovornost za korišćenje helidroma koji je predmet prenosa sve dok Direktorat ne odobri prenos dozvole za korišćenje helidroma.
Ako odobri prenos dozvole, Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje helidroma primaocu dozvole kao novom operateru helidroma i podatke o njemu unosi u evidenciju helidroma.
Izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma
U toku postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje helidroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje helidroma.
Direktorat izdaje privremenu dozvolu za korišćenje helidroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je otpočeo postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje ili prenos dozvole i pri tome postoji znatna verovatnoća da će se taj postupak pozitivno okončati;
2) ako je izdavanje privremene dozvole od javnog značaja i ne ugrožava odvijanje vazdušnog saobraćaja u pogledu bezbednosti i obezbeđivanja.
Privremena dozvola za korišćenje helidroma važi najduže jednu godinu od dana izdavanja i prestaje da važi:
1) donošenjem rešenja o izdavanju dozvole za korišćenje helidroma ili odbijanju zahteva za izdavanje te dozvole; ili
2) donošenjem rešenja kojim se odobrava prenos dozvole za korišćenje helidroma ili odbija zahtev za prenos dozvole; ili
3) istekom vremena na koje je izdata.
Odredbe ovog pravilnika o uslovima pod kojima je operater dužan da koristi helidrom primenjuju se i na imaoca privremene dozvole.
O izdavanju, izmeni, prenosu, suspenziji i stavljanju van snage dozvole za korišćenje helidroma obaveštava se pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja tog podatka u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Obrasci zahteva koji se podnose Direktoratu
Zahtev za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje helidroma, zahtev za prenos dozvole na drugog operatera i zahtev za izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma se podnose na obrascima čiji sadržaj i izgled utvrđuje direktor Direktorata.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-35, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 103/2018, možete pogledati OVDE