PRAVILNIK O POSEBNIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA, UČESTALOSTI VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA I POSEBNIM ELEMENTIMA PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA U OBLASTI GEOLOGIJE I RUDARSTVA ("Sl. glasnik RS", br. 106/2018)

Predmet

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika i posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblastima geologije i rudarstva.

Posebni elementi za procenu rizika

Član 2

Za novoosnovane subjekte u oblasti geologije - primenjena geološka istraživanja (nadzirani subjekti/ istražno polje, koji su osnovani i počeli sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod nadziranih subjekata, istražnih polja kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor procenjuje se kao pretpostavka srednji stepen rizika.

Za novoosnovane subjekte u oblasti eksploatacije resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa (nadzirani subjekti/ eksploatacioni prostor, koji su osnovani i počeli sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod nadziranih subjekata kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor procenjuje se kao pretpostavka srednji stepen rizika.

Za novoosnovane subjekte u oblasti rudarstva - eksploatacije mineralnih sirovina (nadzirani subjekti/rudarski objekti, koji su osnovani i počeli sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod nadziranih subjekata/rudarskih objekata kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor procenjuje se kao pretpostavka visok stepen rizika.

Procena rizika za vanredni inspekcijski nadzor koji se sprovodi na osnovu podnetog zahteva, odnosno predstavke vrši se na osnovu elemenata za procenu rizika za redovan inspekcijski nadzor.

Pregled posebnih elemenata za procenu rizika u oblastima geologije i rudarstva i matrica rizika (Prilogu), odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Neposredna procena rizika

Član 3

Ako nadzirani subjekt nije upisan u katastar istražnih polja, katastar eksploatacionih prostora geotermalnih resursa i podzemnih voda ili katastar eksploatacionih polja ima status neregistrovanog subjekta, automatski se procenjuje kritičan rizik, bez upuštanja u dalju procenu rizika.

Ako se kod poslodavca dogodila smrtna povreda na radu, teška povreda na radu sa smrtnim ishodom, grupna povreda na radu u okviru koje je zaposleni zadobio smrtnu povredu na radu ili tešku povredu na radu sa smrtnim ishodom, kod nadziranog subjekta se utvrđuje stepen kritičnog rizika, bez upuštanja u dalju procenu rizika.

Isto dejstvo imaju i činjenice koje ukazuju na to da je učinjeno krivično delo ili da je određeno (poznato ili nepoznato) lice učinilac krivičnog dela.

Prilikom incidenta ili takvog događaja kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta koji je za posledicu imao ozbiljno ugrožavanje života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka, životne sredine i imovine automatski se procenjuje kritičan rizik, bez procene rizika na osnovu ostalih posebnih elemenata za procenu rizika.

Ako se kod nadziranog subjekta dogodila teška povreda na radu utvrđuje se stepen visokog rizika, bez upuštanja u dalju procenu rizika.

Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika

Član 4

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao kritičan inspekcijski nadzor obavlja se najmanje dva puta godišnje.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao visok inspekcijski nadzor obavlja se najmanje jedan put godišnje.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao srednji inspekcijski nadzor obavlja se najmanje jedan put godišnje.

Kod nadziranog subjekta, odnosno nadziranog objekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao nizak inspekcijski nadzor obavlja se najmanje jedan put u dve godine.

Ako je procenjen neznatan rizik inspekcijski nadzor obavlja se najmanje jednom u tri godine.

Ako se promene elementi na osnovu kojih je izvršena procena rizika i naknadno se proceni da je stepen rizika neznatan, inspekcijski nadzor se ne vrši.

Ako se praćenjem utvrdi da je neznatan rizik povećan i da prelazi u neki od viših stepen rizika, inspekcijski nadzor obavlja se u učestalosti predviđenoj za odgovarajući stepen rizika.

Posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti geologije i rudarstva

Član 5

Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata, sadrži i posebne zahteve za usklađenost planova inspekcijskog nadzora u oblasti geologije i rudarstva iz delokruga poslova organa državne uprave i poslova poverenim organima autonomne pokrajine.

U planu inspekcijskog nadzora utvrđuju se godišnji ciljevi inspekcijskog nadzora u oblasti geološke i rudarske inspekcije i iskazuju u merljivim efektima za koje geološka i rudarska inspekcija planira da budu ostvareni.

Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti geološke i rudarske inspekcije usmeravaju se prvenstveno ka nadziranim subjektima, rudarskim objektima kod kojih je procenjen kritičan i visok stepen rizika, kako bi se taj stepen rizika smanjio, kao i prema onim subjektima i objektima kod kojih u prethodnoj godini nije vršen nadzor.

Završna odredba

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog

PREGLED POSEBNIH ELEMENATA ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTIMA GEOLOGIJE I RUDARSTVA I MATRICA RIZIKA

I. Posebni elementi za procenu rizika

1. Posebni elementi za procenu prirode štetnih posledica

Tabela 1 - Priroda delatnosti	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Podzemna eksploatacija čvrstih energetskih mineralnih sirovina	Kritičan	5
Podzemna eksploatacija metaličnih mineralnih sirovina	Kritičan	5
Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina	Kritičan	5
Podzemna eksploatacija nemetaličnih mineralnih sirovina	Kritičan	5
Rudarski radovi u procesu geoloških istraživanja - podzemni	Visok	4
Površinska eksploatacija čvrstih energetskih mineralnih sirovina	Visok	4
Površinska eksploatacija metaličnih mineralnih sirovina	Visok	4
Eksploatacija podzemnih voda	Visok	4
Površinska eksploatacija tehničko-građevinskog kamena	Srednja	3
Rudarski radovi u procesu geoloških istraživanja - površinski	Srednja	3
Primenjena geološka istraživanja energetskih mineralnih sirovina	Visok	4
Površinska eksploatacija arhitektonsko-građevinskog kamena	Srednja	3
Eksploatacija šljunka i peska	Srednja	3
Primenjena geološka istraživanja metaličnih mineralnih sirovina	Srednja	3
Primenjena geološka istraživanja nemetaličnih mineralnih sirovina	Srednja	3
Primenjena geološka istraživanja - hidrogeološka istraživanja ili istraživanja geotermalnih resursa	Srednja	3
Eksploatacija geotermalnih resursa	Srednja	3
Eksploatacija opekarskih i keramičkih sirovina	Niska	2
Površinska eksploatacija ostalih nemetaličnih mineralnih sirovina	Niska	2
Primenjena inženjerskogeološka - geotehnička istraživanja	Niska	2
Eksploatacija prirodnih građevinskih materijala	Neznatan	1
Ručno ispiranje plemenitih metala iz aluvijalnih nanosa i skupljanje drugih minerala sa površine zemlje	Neznatan	1

2. Posebni elementi za procenu obima štetnih posledica

Tabela 2 - Geološka istraživanja - Obim štetnih delatnosti - Vrsta geoloških radova	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Istražno bušenje	Visok	4
Geološki istražni raskopi	Srednji	3
Revitalizacija bušotine	Srednji	3
Geofizička ispitivanja	Nizak	2
Geološko kartiranje terena	Neznatan	1

 

Tabela 3 - Geološka istraživanja - Obim štetnih delatnosti - Angažovan broj radnika	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Preko 20 radnika	Visok	4
Angažovano 9-20 radnika	Srednji	3
Angažovano 5-8 radnika	Nizak	2
Angažovano do 4 radnika	Neznatan	1

 

Tabela 4 - Geološka istraživanja - Obim štetnih delatnosti - Rok trajanja primenjenih geoloških istraživanja	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Do 6 meseci	Visok	3
Od 6 do 18 meseci	Srednji	2
Preko 18 meseci	Nizak	1

 

Tabela 5 - Eksploatacija resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa - Obim štetnih delatnosti - Količina eksploatacije resursa	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Preko 100 l/s	Kritičan	4
Od 20 do 100 l/s	Visok	3
Od 5 do 20 l/s	Srednji	2
Do 5 l/s	Nizak	1

 

Tabela 6 - Eksploatacija resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa - Obim štetnih delatnosti - Namena resursa	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Upotreba resursa za vodosnabdevanje stanovništva	Kritičan	5
Upotreba resursa u industriji hrane i pića	Visok	4
Upotreba resursa kao tehnička voda	Srednji	3
Upotreba resursa kao geotermalni resurs	Nizak	2
Upotreba resursa u okviru porodičnog domaćinstva	Neznatan	1

 

Tabela 7 - Eksploatacija mineralnih sirovina - Obim štetnih delatnosti - Vrsta rudarskih radova	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Rad u eksplozivnoj radnoj sredini	Kritičan	5
Bušačko - minerski radovi	Visoka	4
Upotreba mašina za eksploataciju mase veće od 200 tona	Visoka	4
Flotacijsko jalovište	Visoka	4
Upotreba mašina za eksploataciju mase manje od 200 tona	Srednja	3
Formirano na kopu više od 3 etaže	Srednja	3
Podvodna eksploatacija mineralnih sirovina	Srednja	3
Formirano na kopu manje od 3 etaže	Niska	2
Eksploatacija ručnim alatima	Neznatna	1

 

Tabela 8 - Eksploatacija mineralnih sirovina - Obim štetnih delatnosti - Angažovani broj radnika	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Preko 1.000 radnika	Kritičan	5
Angažovano 250-1.000 radnika	Visok	4
Angažovano 50-250 radnika	Srednja	3
Angažovano 10-50 radnika	Niska	2
Angažovano do 10 radnika	Neznatan	1

 

Tabela 9 - Eksploatacija mineralnih sirovina - Obim štetnih delatnosti - Fizički obim proizvodnje	Obim štetne posledice	Numerička vrednost
Obim proizvodnje veći od 100.000 m3 (>300.000 tona)	Kritičan	5
Obim proizvodnje od 50.000 m3-100.000 m3 (do 300.000 tona)	Visok	4
Obim proizvodnje od 20.000 m3-50.000 m3 (do 150.000 tona)	Srednji	3
Obim proizvodnje od 200 m3-20.000 m3 (do 50.000 tona)	Nizak	2
Obim proizvodnje do 200 m3 (do 2.000 tona)	Neznatan	1

3. Težina štetnih posledica

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati u procesu primenjenih geoloških istraživanja i obima štetnih posledica koji se ogleda u vrsti geoloških radova, angažovanog broja radnika i roka trajanja primenjenih geoloških istraživanja.

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati u procesu eksploatacije resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa i obima štetnih posledica koji se ogleda u količini eksploatisanog resursa i nameni resursa.

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati u procesu eksploatacije mineralnih sirovina i obima štetnih posledica koji se ogleda u vrsti rudarskih radova, angažovanog broja radnika i obima proizvodnje mineralne sirovine u oblasti rudarstva.

Broj bodova za procenu štetnih posledica u oblasti geoloških istraživanja dobija se množenjem numeričkih vrednosti iz tabela 1, 2, 3 i 4, tabela 1 x tabela 2 x tabela 3 x tabela 4. Broj bodova je u rasponu od 1-240.

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Težina štetnih posledica - Geološka istraživanja	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatan	1-4	1
Nizak	5-10	2
Srednji	11-40	3
Visok	41-120	4
Kritičan	121-240	5

Broj bodova za procenu štetnih posledica u oblasti eksploatacija resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa dobija se množenjem numeričkih vrednosti iz tabela 1, 5 i 6, tabela 1 x tabela 5 x tabela 6. Broj bodova je u rasponu od 1-80.

Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Težina štetnih posledica - Geološka istraživanja	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatan	1-4	1
Nizak	5-8	2
Srednji	9-20	3
Visok	21-40	4
Kritičan	41-80	5

Broj bodova za procenu štetnih posledica u oblasti eksploatacije mineralnih sirovina dobija se množenjem numeričkih vrednosti iz tabela 1, 7, 8 i 9, tabela 1 x tabela 7 x tabela 8 x tabela 9. Broj bodova je u rasponu od 1-625.

Težina štetnih posledica - Eksploatacija mineralnih sirovina	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatan	1-4	1
Nizak	5-16	2
Srednji	17-81	3
Visok	82-256	4
Kritičan	257-625	5

4. Posebni elementi za procenu verovatnoće nastanka štetnih posledica

1) Rizik utvrđen u prethodnom inspekcijskom nadzoru
Stepen rizika iz prethodnog nadzora	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Neznatan	Neznatna	1
Nizak	Niska	2
Srednji	Srednja	3
Visok	Visoka	4
Kritičan	Kritična	5

 

2) Nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene u prethodnom inspekcijskom nadzoru
Utvrđeno stanje i naložene mere	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti	Neznatna	1
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i zapisnikom su naložene mere za njihovo otklanjanje	Niska	2
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i rešenjem su naložene mere za njihovo otklanjanje	Srednja	3
Utvrđene su nezakonitosti i nepravilnosti i rešenjem je zabranjen rad	Visoka	4
Podneta je prekršajna prijava, prijava za privredni prestup ili krivična prijava	Kritična	5

 

3) Spremnost i sposobnost nadziranog subjekta da izvrši naložene mere i otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i tako ostvari zakonitost i bezbednost svog poslovanja i postupanja
Postupanje	Opis verovatnoće	Numerička vrednost
Nisu izrečene mere (nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti)	Neznatna	1
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene zapisnikom su izvršene u potpunosti u naloženom roku	Niska	2
Mere za otklanjanje nezakonitosti ili nepravilnosti koje su naložene zapisnikom nisu izvršene ili su izvršene delimično i doneto je rešenje kojim je naloženo izvršenje neizvršenih mera iz zapisnika	Srednja	3
Rešenje o zabrani obavljanja delatnosti/aktivnosti/rada, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka	Visoka	4
Podneta krivična prijava, Izostanak saradnje sa inspektorom/Onemogućavanja, sprečavanje ili ometanje inspektora u obavljanju službenih radnji	Kritična	5

5. Verovatnoća nastanka štetnih posledica

Verovatnoća nastanka štetnih posledica predstavlja proizvod stepena rizika utvrđenog u prethodnom inspekcijskom nadzoru i nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u prethodnom inspekcijskom nadzoru i spremnosti i sposobnosti nadziranog subjekta da izvrši naložene mere i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 125 bodova.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica	Raspon bodova	Numerička vrednost
Neznatna	1-4	1
Niska	5-8	2
Srednja	9-27	3
Visoka	28-64	4
Kritična	65-125	5

II. Matrica rizika i metod za procenu rizika

Težina štetnih posledica i verovatnoća nastanka štetnih posledica svode se na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, radi jednostavnije primene matrice rizika metodom 5 x 5.

Matrica rizika 5 x 5 obuhvata svaku kombinaciju od pet nivoa težine štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) i verovatnoće nastanka štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) za procenu stepena rizika.

U tabeli 1 je prikazana metoda 5 x 5 - matrica rizika.

Za primenu ove metode potrebno je za svaki nadzirani subjekt, odnosno nadzirani objekt (koji se analizira primenom metode) utvrditi:

- težinu štetnih posledica i

- verovatnoću nastanka štetnih posledica.

Za utvrđenu težinu štetnih posledica i verovatnoću nastanka štetnih posledica, na osnovu Tabele 2. utvrđuje se stepen rizika (odrediti stepen rizika od 1 do 25).

Tabela 1: Metoda 5 x 5 - matrica rizika

Verovatnoća nastanka štetnih posledica		Težina štetnih posledica
		Neznatna	Niska	Srednja	Visoka	Kritična
		1	2	3	4	5
Neznatna	1	1	2	3	4	5
Niska	2	2	4	6	8	10
Srednja	3	3	6	9	12	15
Visoka	4	4	8	12	16	20
Kritična	5	5	10	15	20	25

Tabela 2: Stepen rizika

Brojčana vrednost rizika	Stepen rizika
1, 2	Neznatan
3, 4, 5	Nizak
6, 8, 9	Srednji
10, 12, 15, 16	Visok
20, 25	Kritičan