POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA O POSEBNOM PROGRAMU JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2019. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 60/2018)

Član 1

Ovom pokrajinskom skupštinskom odlukom (u daljem tekstu: Odluka) utvrđuje se Poseban program javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za 2019. godinu (u daljem tekstu: Program), kao i obim sredstava za njegovo sprovođenje i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.

Član 2

Program iz člana 1. ove odluke čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

 

POSEBAN PROGRAM
JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2019. GODINU

 

UVOD

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje su u vezi s prevencijom i kontrolom hroničnih nezaraznih bolesti - kojima je današnje društvo najviše opterećeno, prevencijom i kontrolom zaraznih bolesti - zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih, kao i s zaštitom i unapređivanjem životne sredine i s faktorima koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Stoga, predloženi je poseban program koji se odnosi na ove prioritetne oblasti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine.

Pravni osnov za donošenje posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine je član 14. stav 4. Zakona o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj 15/16), kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju - koje sačinjava u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom.

Pored toga, prilikom donošenja posebnog programa, polazi se i od strategija i nacionalnih programa koje je donela Vlada RS, a posebno od sledećih: Zdravstvene politike Srbije (2002), Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji (2003), Nacionalnih milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji (2006), Strategije razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2006), Nacionalne strategije o starenju 2006-2015 (2006), Strategije kontrole duvana (2007), Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007), Nacionalne strategije održivog razvoja (2008), Strategije za borbu protiv droga (2009), Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (2009), Strategije za unapređenje položaja Roma (2009), Strategije javnog zdravlja Republike Srbije (2009), kao i Izmenjenog i dopunjenog nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Republika Srbija, Vlada RS, Beograd (2009).

Posebni program zasniva se i na osnovnim principima i vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima donetim pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), te u dokumentima donetim u okviru Evropske unije, kao i u upitniku - informacijama koja Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju - oblast Javno zdravlje (odgovor na pitanja 35, 37 i 45), i dr.

Prioritetne oblasti kojima će se posvetiti programski zadaci iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jesu:

• Registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva AP Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju s više od 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. Radi valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara, potrebno je unapređivanje kvaliteta registracije ovih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti.

• Kontrola zaraznih bolesti

Zarazne bolesti zbog svojih karakteristika predstavljaju značajan javnozdravstveni problem iako nisu među vodećim uzrocima mortaliteta u Vojvodini. Stoga, neophodno je unaprediti epidemiološki nadzor (ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima) i ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti.

Takođe, neophodno je sprovoditi sistematsku vakcinaciju s visokim obuhvatom dece - bez teritorijalnih i populacionih razlika i povećati obuhvat odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, zbog čega se - kao preduslov - mora uvesti elektronski imunizacioni registar (koji na nivou Republike Srbije ne postoji).

• Povećanje odgovornosti za zdravlje

S ciljem očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je i nadalje unapređivati aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito onih koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva AP Vojvodine.

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE ZDRAVSTVENE SITUACIJE

Vitalno-demografska situacija

• Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini u AP Vojvodini živelo je 1.881.357 stanovnika, što je za oko 150.000 stanovnika manje nego na popisu iz 2002. godine.

• Očekivana dužina života u AP Vojvodini viša je za žene (77,3 godine) nego za muškarce (71,8 godina), a niža je nego u Beogradskom regionu, na jugu Srbije i u zemljama evropskog regiona.

• Izraženo je starenje stanovništva - prosečna starost stanovništva jeste 42,5 godina.

• Stopa nataliteta je nepovoljna (rađa se 9,1 dete na 1.000 stanovnika).

• Prosečna starost majke pri rođenju deteta jeste 29,4 godine.

• Stopa mortaliteta održava se na visokim vrednostima (14,5‰).

• Stanovništvo AP Vojvodine najčešće umire od kardiovaskularnih (50,6%), malignih bolesti (23,6%) i bolesti sistema za disanje (5,2%).

• Stopa smrtnosti odojčadi iznosila je 5,0‰ i ima povoljne vrednosti.

• Prirodni priraštaj je nepovoljan i ima negativnu vrednost (-5,4‰).

Morbiditet - obolevanje stanovništva

• Vanbolnički i bolnički morbiditet stanovništva AP Vojvodine karakteriše dominacija masovnih nezaraznih bolesti (npr. kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje), kao i grupa bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, koje su i značajni uzroci odsustvovanja s posla i invaliditeta.

• Vodeća dijagnoza odraslog stanovništva jeste esencijalna arterijska hipertenzija.

• Najčešći uzroci obolevanja dece predškolskog i školskog uzrasta AP Vojvodine jesu bolesti sistema za disanje i zarazne i parazitarne bolesti. Kada je reč o deci predškolskog uzrasta, značajno mesto još zauzimaju i bolesti uva i mastoidnog nastavka.

• U vanbolničkom morbiditetu žena poseban značaj imaju tumori koji se nalaze na četvrtom mestu.

• U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori (16,7%), bolesti sistema krvotoka (11,8%) i bolesti sistema za varenje (8,1%). Posmatrano prema dijagnozama bolesti registrovanih u stacionarnim ustanovama AP Vojvodine, najčešći uzroci hospitalizacije jesu zloćudni tumor dojke, druga medicinska nega i zloćudni tumor dušnika i pluća.

• Vodeći uzroci bolničkog mortaliteta jesu bolesti sistema krvotoka i tumori.

Situacija u vezi sa zaraznim bolestima

• U pogledu većeg broja zaraznih bolesti, epidemiološka situacija u AP Vojvodini ostala je uobičajena za ovo područje, a stopa smrtnosti od zaraznih bolesti ostala je niska.

• Izmenom zakonskih propisa iz 2016. godine, bitno je smanjen broj bolesti iz ove grupe, nad kojima će se ubuduće sprovoditi nadzor. Do sada vodeća oboljenja iz ove grupe (streptokokne infekcije, varičela, infektivna mononukleoza) više ne podležu obaveznom prijavljivanju.

• Najveći broj crevnih zaraznih bolesti, kao i prethodnih godina i u 2016. godini, prijavljen je pod kliničkom dijagnozom - zarazni prolivi (enteritisi i gastroenteritisi), koja obuhvata sve slučajeve dijareje i gastroenteritisa kod kojih uzročnik nije laboratorijski dokazan, a postoji uverenje da su infektivne prirode. Ovakvim načinom prijavljivanja ne mogu se dobiti relevantni podaci. Stoga, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 15/16) određeno je obavezno prijavljivanje samo etioloških dijagnoza, što čini 20,6% svih prijavljenih obolelih osoba od crevnih zaraznih bolesti u 2016. godini. U ovoj grupi, vodeća dijagnoza jeste Enteritis salmonellosa. Na osnovu visokog učešća pojedinačnih slučajeva oboljenja - kod kojih epidemiološkim ispitivanjem nisu utvrđene inkriminisane namirnice ili mesto zaražavanja, pretpostavlja se da su trovanja hranom veći problem od registrovanog problema.

• Mada bi prevencija seksualno prenosivih zaraznih bolesti mogla biti efikasna kada bi se primenjivale individualne mere zaštite, ipak ove bolesti i dalje ostaju značajna patologija stanovništva. Realno je pretpostaviti i to da je broj obolelih od ovih bolesti veći od registrovanog broja i da je subregistracija seksualno prenosivih infekcija veća nego u slučajevima drugih zaraznih bolesti, delom kao posledica karakteristika ovih bolesti kao i zbog određenog stepena stigmatizacije.

• HIV infekcije ostaju globalno jedan od vodećih narodnozdravstvenih problema. U 2016. godini broj HIV pozitivnih osoba je za oko 12% manji nego 2015. godine (kada je registrovan najveći broj novootkrivenih HIV infekcija u jednoj godini, od uvođenja nadzora nad ovim oboljenjem u našoj zemlji).

• Globalnoj promeni geografske distribucije vektorskih bolesti doprineo je uticaj klimatskih faktora na rasprostranjenost i učestalost vektora. Od 2012. godine, groznica zapadnog Nila prepoznata je kao nova autohtona bolest. Obolele osobe registruju se tokom tri letnja meseca, kada su aktivnost komaraca i izloženost ljudi komarcima najveći.

• Mada su u nacionalnoj patologiji zoonoze zastupljene s malim brojem obolelih, zbog epidemioloških karakteristika ovih bolesti, velikog epidemijskog potencijala, teškoća u suzbijanju i mogućih zdravstvenih i ekonomskih posledica, nadzor nad ovim bolestima izuzetno je značajan. Epidemiološka situacija zoonoza zavisi od rasprostranjenosti žarišta i učestalosti ovih oboljenja kod životinja - kao osnovnih rezervoara infekcije za ljude, kao i sprovođenja mera prevencije.

• Diskontinuitet, nepravovremenost i nedovoljnost MMR vakcine u prethodnom periodu i nagomilavanje osetljive populacije dovode u pitanje dostizanje eliminacije morbila/rubele u predviđenom roku, indirektno otežavaju održavanje poverenja roditelja u sistem imunizacije, koji je poslednjih godina ozbiljno uzdrman aktivnostima antivakcinalnog pokreta. Poruke antivakcinalnog pokreta u različitim medijima (elektronski, štampani) i drugim vidovima savremene komunikacije (internet) i osnaživanje tog pokreta, naročito nakon pandemijske 2009/10. godine, ozbiljno ugrožava opstanak sistema imunizacije i održavanje poverenja roditelja u bezbednost vakcina. Upravo zbog toga, pojavila se epidemija malih boginja u Srbiji, koja je bila u nivou epidemije iz 1998. godine. U AP Vojvodini epidemija je prijavljena u tri grada i registrovan je manji broj obolelih bez smrtnih ishoda.

• Zastoj u centralizovanom snabdevanju pojedinim vakcinama u zemlji uzrokovao je prekide u sprovođenju obavezne sistematske imunizacije jednom obaveznom vakcinom ili s više obaveznih vakcina, što se negativno odrazilo na ostvareni obuhvat u 2016. godini. U 2017. godini uočljiv je porast obuhvata imunizacijom kod dece do 14 godina, zbog značajnih dopunskih imunizacionih aktivnosti pre i u toku epidemije malih boginja.

• Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da bi se ovom merom uspešnije uticalo na smanjenje obolevanja i umiranja.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

Unapređivanje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine, obezbeđivanjem informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, produženju života, poboljšanju kvaliteta življenja i osposobljavanju stanovništva AP Vojvodine za nezavisno funkcionisanje.

Specifični ciljevi:

1. Unapređivanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika, koji će moći da podrži sve procese evidentiranja i izveštavanja u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine, ali i da obezbedi druge informacije značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje. Sve to će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera, te će doprineti sprovođenju aktivnosti za unapređivanje geografskog informacionog servisa (GIS) za praćenje i analizu javnozdravstvenih informacija na teritoriji AP Vojvodine, omogućavanju podrške u odlučivanju o najvažnijim javno zdravstvenim problemima, omogućavanju novog načina uticaja na zdravstveni nadzor, zaštiti životne sredine i raspoređivanje resursa u zdravstvu, kao i boljem razumevanju prostorne organizacije zdravstvene zaštite

2. Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika, s ciljem planiranja interventnih mera i aktivnosti u okviru društvene brige za zdravlje na nivou AP Vojvodine.

3. Unapređivanje nadzora nad određenim zaraznim bolestima (npr. OSG, grip. Akutne respiratorne infekcije, virusni gastroenterititsi) u populaciji i kod hospitalizovanih bolesnika, procenom epidemiološke situacije i identifikacijom najugroženijih populacionih grupa, radi blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih, kao i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.

4. Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad transmisivnim antropozoonozama na teritoriji AP Vojvodine, dokazivanjem uzročnika ovih infekcija u specifičnim vektorima koji cirkulišu u ispitivanom području, u životinjama - kao domaćinima i u humanoj populaciji, otkrivanje akutno obolelih i asimptomatskih slučajeva kod ljudi i životinja, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem laboratorijskog dijagnostičkog spektra.

5. Smanjenje unosa natrijum-hlorida kod dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih, s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

6. Povećanje dostupnosti znanja o zdravlju opštoj populaciji - u domovima zdravlja AP Vojvodine.

AKTIVNOSTI PROGRAMA:

Aktivnosti Programa sprovode se putem šest programskih zadataka.

Programski zadaci:

1. praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva AP Vojvodine;

2. održavanje i unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine;

3. unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine;

4. integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine;

5. kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini;

6. unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora".

Aktivnosti i metodologija detaljno se opisuju uz svaki programski zadatak zasebno.

Posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine realizovaće Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite, dok će u programski zadatak pod brojem 4 biti uključeni i Institut za veterinarstvo Novi Sad i veterinarski specijalistički instituti u AP Vojvodini, kao i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Indikatori i metodologija sprovođenja programa definišu se uz svaki programski zadatak zasebno.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva jeste osnova za sagledavanje postojeće situacije, te za objektivnu identifikaciju prioritetnih zdravstvenih problema i donošenje mera za njihovo rešavanje. Ona je neophodna za adekvatno planiranje zdravstvene zaštite, donošenje odgovarajućih strategija, programa i postavljanje ciljeva zdravstvene politike.

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva u vezi su s prevencijom i kontrolom hroničnih nezaraznih bolesti kojima je društvo danas najviše opterećeno, te s prevencijom i kontrolom zaraznih bolesti zbog njihove stalne pretnje i moguće pojave novih bolesti, kao i sa zaštitom i unapređivanjem životne sredine i s faktorima koji utiču ili mogu uticati na zdravlje.

Ovi parametri ne analiziraju se na nivou AP Vojvodine programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Obezbeđivanje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, poboljšanju kvaliteta života i produženju životnog veka stanovništva AP Vojvodine.

Specifični ciljevi:

• Identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, tendencija kretanja oboljenja, faktora rizika, uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija.

• Planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema, kao i problema u pogledu rada i organizacije zdravstvene službe.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

Zdravlje stanovništva AP Vojvodine procenjivaće se kontinuirano - monitoringom. Definisaće se sadržaj analize zdravstvenog stanja stanovništva - u skladu sa aktuelnom situacijom - za svaku godinu posebno. Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine odrediće vrstu podataka koji će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva, izvore podataka, način metodološke obrade podataka, način prezentacije i interpretacije podataka.

Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja

Na osnovu definisanih stručno-metodoloških procedura, prikupljaju se podaci od okružnih zavoda za javno zdravlje AP Vojvodine, te se dostavljaju Institutu za javno zdravlje Vojvodine, koji nadalje kontroliše i obrađuje te podatke. Radi bolje kontrole, obrade i unapređivanja analize podataka, koristiće se podaci obezbeđeni javnim elektronskim servisima za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine.

Kontrola analize zdravstvenog stanja

Kontrola analize zdravstvenog stanja odnosi se na potpunost i kvalitet podataka, način obrade i interpretacije. Analizu obavljaju lekari Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Umnožavanje i distribucija analize zdravstvenog stanja

Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja šalje se osnivaču Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i drugima.

Izvršioci programskog zadatka

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor.

Indikatori:

1. Demografski pokazatelji - profil stanovništva AP Vojvodine: dinamika kretanja broja stanovništva, promene u polnoj i starosnoj strukturi stanovništva, natalitetu, fertilitetu i prirodnom priraštaju, potencijalno izgubljene godine života, zaključenim i razvedenim brakovima.

2. Umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet po polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja.

3. Očekivano trajanje života na rođenju.

4. Obolevanje stanovništva - morbiditet: podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu, kao i podaci o kretanju hroničnih nezaraznih i zaraznih bolesti - osnovni pokazatelji za definisanje interventnih mera.

5. Korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, s posebnim naglaskom na ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite, posebno osetljivih kategorija stanovništva (trudnice, porodilje, deca).

6. Aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja.

7. Spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera, koji predstavljaju pokazatelje stanja životne sredine.

8. Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 191.907,70 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine

(vođenje, prikupljanje i obrada podataka obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti)

Prikaz i analiza postojeće situacije

Praćenje zaraznih bolesti

Najveći broj zaraznih bolesti na području AP Vojvodine prijavljuje se na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti prijavljuju se pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Grupisanje oboljenja i epidemije niskog intenziteta se ne otkrivaju. Laboratorijsko ispitivanje za etiološku potvrdu dijagnoze se ili ne koristi dovoljno ili nije u funkciji nadzora (ukoliko pacijenti ne preuzmu rezultat ili se s rezultatom ne jave lekaru). Poneki lekari ne učestvuju ili nedovoljno učestvuju u sistemu nadzora, što dovodi do subregistracije oboljenja. Insuficijentnost prijavljivanja negativno se odražava na kvalitet nadzora nad zaraznim bolestima, što ima ključni značaj za donošenje strateških programa i praćenje efekata mera prevencije i kontrole zaraznih bolesti.

Započinjanjem implementacije softverskog rešenja u domovima zdravlja i prikupljanjem podataka potrebnih za evidentiranje i prikupljanje prijava zaraznih bolesti, od 2013. godine, prijave su počele da pristižu kontinuirano, svakodnevno, uvek u istom periodu za prethodni dan. Tokom 2013. i 2014. godine, elektronski servis implementiran je u 36 domova zdravlja na teritoriji AP Vojvodine, čime je obuhvaćeno 85% stanovništva ovog područja. U toku 2017. godine, elektronskim servisima obuhvaćeno je preko 99% stanovništva AP Vojvodine, a završne aktivnosti su u toku na teritoriji Opštine Kanjiža.

Uporednom analizom, uočena je značajna razlika. Naime, putem elektronskog servisa registrovani broj zaraznih bolesti veći je od broja prijava koje su u Institut za javno zdravlje Vojvodine stigle zvaničnim putem. U toku 2016. godine izmenjeni su zakonski propisi i smanjen je broj zaraznih bolesti koje podležu prijavljivanju. Elektronski servis omogućava dalje praćenje sindromskih dijagnoza i kretanje oboljevanja za koje se pretpostavlja da je zarazne etiologije i posledično stvaranje sistema ranog upozoravanja i reagovanja na određene promene epidemiološke situacije na široj teritoriji AP Vojvodine.

Praćenje imunizacije

Usled diskontinuiteta u snabdevanju vakcinama, u AP Vojvodini, kao i u drugim delovima Republike Srbije, uočljiv je pad obuhvata obaveznim vakcinama, ali i vakcinama koje se prema važećem pravilniku daju prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama. Postojeći način evidencije imunizacije jeste raznolik, složen i oduzima puno vremena, a pritom ne omogućava ažurno sagledavanje vakcinalnog obuhvata, praćenje bezbednosti vakcina, izveštavanje i planiranje imunizacije.

Važećim zakonskim propisima, utvrđeno je i obavezno prijavljivanje neželjenih reakcija posle imunizacije (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima). Lekar koji utvrdi neželjenu reakciju dužan je da to prijavi epidemiološkoj službi nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, na propisanom obrascu. Uprkos tome, stvarna učestalost neželjenih reakcija nije poznata, zbog inertnosti dela zdravstvenih radnika kada je reč o obavezi prijavljivanja. Osim toga, zakonom propisani formular prijave neželjene reakcije nije adekvatan i nisu definisani kriterijumi za prijavljivanje neželjenih reakcija. Postojećim načinom registracije nije moguće utvrditi učešće neželjenih reakcija u odnosu na ukupan broj vakcinisane dece i broj aplikovanih doza određene vakcine.

Praćenje hroničnih nezaraznih bolesti

Prema Zakonu o evidencijama i pratećim podzakonskim aktima, u medicinsku dokumentaciju upisuju se dijagnoze bolesti, tj. slučajevi oboljenja, te u propisanim zbirnim izveštajima koje dostavljaju domovi zdravlja nadležnom zavodu za javno zdravlje nema informacija o broju obolelih lica, polnoj i starosnoj strukturi pacijenata, kao ni o pojedinačnim dijagnozama, što predstavlja veliku insuficijentnost postojećeg zdravstveno-statističkog sistema.

Uvođenje javnog elektronskog servisa daje mogućnosti za evidentiranje i praćenje broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (hroničnih bolesnika) na teritoriji AP Vojvodine, za sagledavanje udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i praćenje hroničnih nezaraznih oboljenja koja se ne prate putem registara, što je izuzetno važno s obzirom na to što se samo na bazi kvalitetnih zdravstvenih podataka mogu donositi adekvatne odluke i kreirati odgovarajuće strategije.

Do sada su u elektronski servis za evidentiranje lica obolelih od hroničnih nezaraznih oboljenja uključena 43 od 44 doma zdravlja s teritorije AP Vojvodine, s tendencijom postizanja obuhvata od 100%. Krajnji cilj primene elektronskog servisa u evidenciji hroničnih nezaraznih bolesti jeste dobijanje potpunijih podataka, neophodnih za praćenje epidemiološke situacije. Kako bi se to omogućilo u praksi, trenutno se radi na kontroli kvaliteta podataka koji pristižu putem servisa. Očekuje se da se sve aktivnosti na izgradnji elektronskih servisa završe do 31.12.2020. godine.

Radi unapređivanja epidemiološkog nadzora, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, potrebno je ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti - koji na nivou Republike Srbije ne postoji.

Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar (na nivou Republike Srbije ne postoji) koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinaciju, bez teritorijalnih i populacionih razlika i da omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i da se lakše sagledava potrošnja vakcina radi što boljeg planiranja nabavke vakcina.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

• Cilj uspostavljanja javnog elektronskog servisa jeste da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi sa zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine (u skladu s pomenutim zakonom i pravilnikom), ali i da obezbedi druge informacije značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.

• Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika, s ciljem planiranja interventnih mera i aktivnosti omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na pokrajinskom nivou.

• Uspostavljanje modernog, efikasnog i fleksibilnog imunizacionog servisa u AP Vojvodini, kojim će se steći uvid u vakcinalni obuhvat svim vakcinama - u skladu sa zakonom. To će doprineti uspešnijoj kontroli vakcinabilnih bolesti, a unapređivanje nadzora nad postvakcinalnim reakcijama i komplikacijama će omogućiti procenu njihovog uticaja na realizaciju programa imunizacije.

• Unapređivanje javnog elektronskog servisa s ciljem obuhvata celokupne populacije na teritorije AP Vojvodine, obezbeđivanjem podrške za sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi s nezaraznim bolestima.

• Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i faktorima rizika radi planiranja neophodnih dopunskih istraživanja i interventnih mera i aktivnosti u AP Vojvodini.

Specifični ciljevi:

• Razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama.

• Usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja s preporukama Evropske unije.

• Unapređivanje protoka podataka o pojavi određenih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine (izabrani lekar, ustanove primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i ustanove zdravstvenog osiguranja).

• Uvođenje elektronskog imunizacionog registra treba da omogući: precizno i ažurno sagledavanje obuhvata sistematskom vakcinacijom - bez teritorijalnih i populacionih razlika; lakše izveštavanje i planiranje imunizacije; bolje praćenje bezbednosti vakcina; evidenciju razloga neodazivanja na vakcinaciju; inkorporiran sistem aktivnog podsećanja na termin imunizacije; povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka; lakše sagledavanje potrošnje vakcina radi što boljeg planiranja nabavke vakcina.

• Utvrđivanje stope javljanja postvakcinalnih reakcija i komplikacija u odnosu na broj vakcinisane dece određenom vakcinom i broj aplikovanih doza određene vakcine, kao i utvrđivanje učešća težih neželjenih reakcija i komplikacija i njihovog uticaja na ostvareni obuhvat imunizacijom.

• Povećanje nivoa znanja zdravstvenih radnika koji sprovode imunizaciju o vakcinama i vakcinama preventabilnim bolestima.

• Izgradnja registra hroničnih bolesnika.

• Sagledavanje kombinovane patologije prisutne kod obolelih na teritoriji AP Vojvodine.

• Unapređivanje javnog elektronskog servisa i kvalitetniji epidemiološki nadzor nad nezaraznim bolestima.

• Uključivanje u sistem domova zdravlja koji još nisu uključeni u ovaj program.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. Implementacija softverskog sistema za prikupljanje podataka o licima obolelim od zaraznih i hroničnih nezaraznih oboljenja u domovima zdravlja u AP Vojvodini, koji do sada nisu uključeni u program.

2. Implementacija imunizacionog registra u većini domova zdravlja AP Vojvodine (služba za zdravstvenu zaštitu dece) u saradnji sa stručnjacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

3. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica i Zavod za javno zdravlje Sombor, zdravstveni radnici iz sedam domova zdravlja koji sprovode imunizaciju na teritoriji AP Vojvodine (domovi zdravlja u Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Somboru, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu).

Indikatori:

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• broj registrovanih epidemija sa utvrđenim infektivnim agensom;

• broj (%) lekara domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 60% u toku godine;

• broj (%) neželjenih reakcija nakon imunizacije - po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj (%) težih neželjenih reakcija nakon imunizacije - po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih bolesnika;

• broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika;

• incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 658.953,96 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije:

Neophodan preduslov za efikasno reagovanje i smanjenje negativnih posledica epidemija i pandemija gripa na zdravlje stanovništva jeste uspostavljanje kvalitetnog epidemiološkog nadzora. S tim ciljem, u sezoni 2004/05. godina, sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) prvi put je implementiran u AP Vojvodini i sproveden na teritoriji Južnobačkog okruga, u opštinama Novi Sad i Bačka Palanka, kao pilot-studija.

S obzirom na zadovoljavajuće rezultate pilot-studije, sentinelni nadzor nad OSG i ARI proširen je na druge opštine u AP Vojvodini i sprovođen je narednih deset sezona, s tim što se od sezone 2009-2010. godine sprovodi u svim okruzima u AP Vojvodini, na teritoriji devetnaest domova zdravlja, a od sezone 2013-2014. godine sentinelnim nadzorom nad OSG i ARI obuhvaćene su sve opštine AP Vojvodine. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje kao partneri Instituta za javno zdravlje AP Vojvodine.

U epidemiji gripa, ARDS jeste vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa, drugi infektivni agensi takođe mogu biti uzročno povezani s teškim akutnim respiratornim oboljenjima, kao što je novi korona virus nazvan Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus (MERS-CoV), koji se razlikuje od drugih korona virusa, dosad izolovanih iz ljudi, uključujući i SARS-CoV. Najveći broj obolelih jesu stanovnici Saudijske Arabije, ali i inostrani građani koji su boravili u ovoj zemlji. Većina obolelih razvila je kliničku sliku teške akutne respiratorne bolesti, s visokim letalitetom.

Zbog toga, postavljanje etiološke dijagnoze ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa, učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti i otkrivanje importovanja oboljenja koja mogu da predstavljaju globalnu pretnju (virusi gripa H5 i H7 i MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, humani bokavirus i respiratorni sincicijalni virus).

Rotavirusni gastroenteritisi jesu jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečjem uzrastu. Procenjuje se da su u zemljama u razvoju odgovorni za 500.000 do 870.000 smrtnih ishoda godišnje u uzrastu do pet godina.

Norovirusi, posle rotavirusa, drugi su najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki irusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Odgovorni su za više od 1.000.000 hospitalizacija i više od 200.000 smrtnih slučajeva širom sveta, godišnje, kod dece mlađe od pet godina. Vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane, a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.

Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do dve godine i kod starijih osoba. Incidenca astrovirusnih infekcija kreće se u granicama od 2-9% kod dece s gastroenteritisima - u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.

Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine, iako nešto češće u jesen i proleće. Sertipovi 40 i 41 serogrupe F izazivači su adenovirusnih gastroenteritisa. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Obolevaju deca mlađa od dve godine, jer nakon desete godine života, većina osoba poseduje serumska antitela protiv multiplih serotipova. Ponekad se mogu zaraziti i starija deca i odrasli u njihovoj okolini. Obolevaju i specifične grupe odraslih, naročito osobe u poluzatvorenim kolektivima (internati, gerontološke ustanove, specijalne ustanove). Tada se adenovirusne infekcije javljaju epidemijski.

Rezultati koje je nadležni institut dobio sprovođenjem ove programske aktivnosti, potvrdili su da su virusni gastroenteritisi značajan deo patologije dečjeg uzrasta i česti uzročnici epidemija u populaciji. Uvođenjem molekularne dijagnostike za dokazivanje virusne etiologije gastroenteritisa, omogućeno je da se kod 42% hospitalizovanih pacijenata iz ciljne grupe postavi etiološka dijagnoza bolesti i da se broj epidemija crevnih zaraznih bolesti s nepoznatim uzročnikom smanji za jednu trećinu. Mada se rotavirusi smatraju najčešćim uzročnicima gastroenteritisa kod dece mlađeg uzrasta, ovim istraživanjem rotavirusne infekcije registrovali smo i u ostalim starosnim grupama do 20 godina, dok se procenat pozitivnih rezultata na noroviruse povećavao prema starijim starosnim grupama.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Unapređivanje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.

Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad virusnim gastroenteritisima, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem dijagnostičkog spektra.

Specifični ciljevi:

• Pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini i razmena informacija s drugim mrežama u zemlji i sa Evropom.

• Prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko-epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini.

• Jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora, radi procene aktivnosti gripa u AP Vojvodini, u okviru mreže u Srbiji i u okviru evropskog nadzora.

• Doprinos godišnjoj determinaciji sadržaja vakcine protiv gripa u svetu.

• Obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa.

• Unapređivanje rada Nacionalnog influenca centra SZO Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao dela mreže laboratorija SZO u Evropi i u svetu.

• Procena učešća drugih uzročnika ARI, koji mogu da dovedu do znatnog porasta učestalosti ovih oboljenja u populaciji (respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi).

• Postavljanje etiološke dijagnoze teške akutne respiratorne bolesti.

• Pravovremeno otkrivanje importovanja uzročnika koji mogu da predstavljaju globalnu pretnju zdravlju stanovništva.

• Utvrđivanje prisustva komorbiditeta i drugih faktora rizika kod bolesnika s potvrđenom infektivnom etiologijom SARI ili ARDS-a.

• Identifikacija prioritetnih grupa za intervenciju - faktori rizika;

• Obezbeđivanje informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u toku epidemije gripa, kao i u slučaju otkrivanja/importovanja drugih, epidemiološki značajnih uzročnika respiratornih infekcija koje mogu da dovedu do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.

• Decentralizacija laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini.

• Postavljanje etiološke dijagnoze gastroenteritisa u ciljnoj grupi.

• Utvrđivanje učestalosti rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa, kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata, s posebnim osvrtom na uzrast do pet godina.

• Utvrđivanje uzročnika epidemija gastroenteritisa, za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. Ciljna grupa za sentinelni nadzor jeste stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara. Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečjeg i školskog dispanzera). Kriterijum za izbor lekara jeste broj osiguranika (broj ugovorenih pacijenata), kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina uzorka. Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2.500 osoba. Koordinacija sprovođenja sentinel nadzora, na nivou okruga, u nadležnosti je epidemiologa iz instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Koordinacija svih aktivnosti, na nivou AP Vojvodine, u nadležnosti je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, ubrzaće se protok informacija, unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora, koordinisaće se aktivnosti i dalje razvijati mreže za druge zarazne bolesti, u skladu s proširenim spektrom uzročnika OSG, koji će biti obuhvaćeni ispitivanjem. Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno 3-5% populacije, razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije, registrovaće se OSG i ARI i pratiće se specifična stopa incidencije OSG i ARI - po uzrastu, na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicije slučaja OSG, koji je predložio evropski influenca centar. U skladu sa utvrđenom metodologijom, sentinelni nadzor sprovodi se od 40. nedelje tekuće godine do 20. nedelje naredne godine, a u skladu sa sezonošću respiratornih infekcija i epidemija gripa. U tom periodu, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI prati se po nedeljama, a podaci o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI, po dobnim grupama, sentinelni lekari ili nadležni epidemiolozi zavoda unose elektronskim putem u posebno konstruisanu bazu za unos podataka. Institut za javno zdravlje Vojvodine prati kontinuitet unosa, obrađuje i analizira podatke i izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji dostavlja svim učesnicima u projektu, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i Institutu za javno zdravlje Srbije, jednom nedeljno. Analiza aktuelne epidemiološke situacije, na nedeljnom nivou, kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kako bi bila dostupna javnosti i medijima tokom čitavog perioda trajanja nadzora. Sastavni deo nadzora jeste virusološki nadzor nad virusima gripa, ali i drugim infektivnim agensima, koji uzrokuju OSG i mogu da dovedu do znatnog porasta specifične incidenije u određenim uzrasnim grupama (respiratorni sincicijalni virus) ili porasta stope oboljevanja u populaciji (adenovirusi). Lekar s teritorije opštine gde je tendencija incidencije OSG u porastu u poređenju s prethodnom nedeljom nadzora i koji utvrdi da pacijenti tokom aktuelne nedelje ispunjavaju definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Uzorak se dostavlja u Institut za javno zdravlje Vojvodine, gde će se sprovesti laboratorijsko ispitivanje uzorka na viruse gripa. Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje oko 500 uzoraka u toku jedne sezone.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje nove sentinelne mreže (utvrđivanje broja sentinelnih lekara koji su bili uključeni u nadzor, kao i uključivanje novih);

• utvrđivanje veličine aktuelne populacije pod nadzorom lekara koji su već angažovani i populacije lekara koji su prvi put uključeni u aktivnosti;

• formiranje stručnog tima i izbor/reizbor okružnih koordinatora;

• izradu dokumentacije;

• edukaciju novih učesnika u nadzoru;

• prijavljivanje OSG i ARI;

• uzorkovanje i transport bolesničkog materijala;

• laboratorijsku obradu;

• tumačenje i izdavanje rezultata;

• obradu i analizu podataka, izradu i prosleđivanje izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

2. Ciljnu grupu za posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću čine hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Programski zadatak realizovaće se putem saradnje bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Aktivnosti će biti usmerene na registrovanje bolesnika kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicija slučajeva SARI i ARDS-a. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora i ubrzati protok informacija. Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje s ciljem postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa, kao najčešće prouzrokovače ovih oboljenja. U slučaju negativnog rezultata, ispitivanje će se proširiti i na druge virusne agense (MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rino-virus, adenovirusi, boka virus i respiratorni sincicijalni virus), a prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama, ispitivanje će se sprovesti i na uzročnike legionarske bolesti i Q groznice. Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine. U procesu decentralizacije laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini, laboratorijsko ispitivanje na najčešće očekivane uzročnike teške akutne respiratorne bolesti (grip A i B i legionela), sprovodiće i zavodi za javno zdravlje u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Kikindi i Pančevu. Laboratorijsko ispitivanje na Q sprovodiće se u saradnji s referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje stručnog tima;

• definisanje metodologije;

• izradu dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);

• edukaciju mikrobiologa i biologa/zdravstvenih tehničara iz zavoda za javno zdravlje u Subotici i Sremskoj Mitrovici;

• registrovanje bolesnika u skladu s definicijom;

• uzorkovanje bolesničkog materijala;

• transport bolesničkog materijala;

• laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;

• prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka;

• obradu i analizu podataka, izradu i prosleđivanje izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

Planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Uzorci pacijenata biće testirani molekularnom real-time PCR dijagnostičkom metodom, upotrebom komercijalnog testa za simultanu detekciju rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa.

Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis Uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, biće dostavljani u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine i Klinikom za infektivne bolesti, KC Vojvodine. Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Obradu bolesničkog materijala i pripremu za ekstrakciju nukleinskih kiselina sprovodiće Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Izolacija i dokazivanje virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa

Ekstrakcija virusnih nukleinskih kiselina vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju RNK/DNK, pomoću mini-spin kolona. Testiranje uzoraka virusnih nukleinskih kiselina na prisustvo RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa vršiće se metodom Real time RT-PCR i DNK adenovirusa metodom Real time PCR. Za izvođenje Real time PCR testa biće upotrebljen komercijalni kit, za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i za dokazivanje DNK adenovirusa.

Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata

Dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani u poređenju s karakteristikama pacijenata obolelih od gastroenteritisa, odnosno epidemija virusnih gastroenteritisa.

Za sprovođenje ovog programskog zadatka, pored postojeće RTP PCR tehnologije koja je obezbeđena u svim zavodima za javno zdravlje, Institut za javno zdravlje Vojvodine će koristiti Real time multiplex PCR - automatizovani sistem za brza i pouzdana dijagnostička ispitivanja zaraznih bolesti, baziranih na molekularnoj metodi sa identifikacijom izazivača prema sindromima. Aparat će u jednom vremenu moći da potvrdi ili odbaci 13-17 različitih virusnih i bakterijskih uzročnika, što znatno doprinosi pravovremenom otkrivanju epidemija teških zaraznih bolesti iz grupe crevnih i respiratornih i ubrzava epidemiološka ispitivanja u vanrednim situacijama.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, 135 sentinelnih lekara iz 44 doma zdravlja s teritorije AP Vojvodine.

Indikatori:

- broj (%) domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 90% izveštajnih nedelja;

- broj (%) sentinelnih lekara koji su dostavili ≥ 80% planiranih nedeljnih izveštaja o registrovanim OSG i ARI, u skladu s protokolom;

- broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

- broj potvrđenih slučajeva gripa u odnosu na ukupan broj testiranih uzoraka;

- broj ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

- broj (%) bolesnika kod kojih je postavljena etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti;

- broj (%) bolesnika sa etiološkom dijagnozom teške akutne respiratorne bolesti za koje su dobijeni kliničko-epidemiološki podaci;

- broj (%) uzoraka prikupljenih od hospitalizovanih pacijenata, kod kojih je postavljena sumnja na virusni gastroenteritis;

- broj (%) pacijenata sa utvrđenom etiološkom dijagnozom virusnog gastroenteritisa;

- broj obrađenih epidemija gastroenterokolitisa;

- broj (%) epidemija gastroenterokolitisa za koje je utvrđena virusna etiologija.

Kvalitativni pokazatelji:

- geografska raširenost oboljenja u populaciji (u odnosu na OSG);

- intenzitet kliničke aktivnosti virusa (u odnosu na OSG);

- trend incidencije oboljenja sličnih gripu (u odnosu na OSG);

- stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (u odnosu na ARI).

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 2.355.545,40 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jeste oblast koja je u vezi s prevencijom i kontrolom zaraznih bolesti - zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. One Health (jedinstveno zdravlje) koncept jeste novi korak ka unapređivanju zdravstvene zaštite, putem spajanja politika zaštite zdravlja ljudi i životinja u svim relevantnim sektorima. Vodeću ulogu u razvoju ovog koncepta preuzele su pojedine države i grupe država (Evropska unija). Pored njih, u centru se nalazi i nekoliko međunarodnih organizacija: Food and Agricultural Organisation (FAO), World Organisation for Animal Health (OIE), World Health Organisation (WHO), World Bank, United Nations System Influenza Coordination (UNSIC), United Nations Children’s Fund (UNICEF), European Center for Disease Prevention and Control (ECDC) i European Food Safety Agency (EFSA). Unapređivanje epidemiološkog nadzora, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora (koje je preporučila SZO) nad određenim zaraznim bolestima, jeste preduslov za kontrolu transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine. Integrisani pristup epidemiološkog i epizootološkog nadzora, kombinovanih sa aktivnim nadzorom u populacijama vektora, moguć je saradnjom zdravstvenih ustanova u oblasti javnog zdravlja i zdravstvene zaštite (Institut za javno zdravlje Vojvodine - IZJZV, Klinički centar Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti - KCVI), referentnih ustanova u oblasti veterine (Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad - NIVNS) i referentne naučno-obrazovne ustanove u oblasti praćenja aktivnosti vektora (Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za medicinsku i veterinarsku entomologiju i Laboratorija za dijagnostiku infektivnih bolesti i zoonoza - PF).

Integrisani pristup postići će se obezbeđivanjem kliničkih podataka u oblasti zdravlja ljudi i životinja, praćenjem aktivnosti i laboratorijskom potvrdom prisustva uzročnika u populaciji ljudi, životinja i vektora primenom savremenih dijagnostičkih metoda i njihovom razmenom, primenom savremenih informaciono komunikacionih tehnologija formiranjem elektronsku platformu za brzu i sveobuhvatnu razmenu podataka u oblasti medicine, veterine i entomologije.

Ovim pristupom, omogućiće se pravovremeno predlaganje, planiranje i sprovođenje odgovarajućih mera kontrole određenih transmisivnih antropozoonoza, kako bi se obezbedilo zdravlje stanovništva AP Vojvodine i sačuvao ekonomski potencijal u oblasti poljoprivrede odnosno stočarstva. Integrisanim nadzorom pratiće se određeni uzročnici zaraznih bolesti kod ljudi i/ili životinja i njihovi vektori, kao i prisustvo bolesti koje se mogu razvrstati u sledećih nekoliko grupa.

1. Bolesti - kod ljudi i životinja; uzročnik potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (infekcije virusom zapadnog Nila, lajmska bolest, Q groznica).

2. Bolesti - kod ljudi i životinja; uzročnik nije potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike (humana monocitotrofna erlihioza); vektori prisutni na teritoriji AP Vojvodine (Aedes spp. i Ixodes spp.).

3. Bolesti koje imaju potencijal da izazovu oboljenje kod ljudi i životinja; uzročnik potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (krpeljski meningoenecefalitis, babesioza, lejšmanijaza, infekcije izazvane usutu virusom, anaplazmoza, filarioze).

Bolesti kojih nema kod ljudi i životinja; uzročnik nije potvrđen u populaciji vektora, ali odgovarajući vektor postoji na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije ili u zemljama u okruženju (malarija, chikungunya groznica, denga); vektori prisutni na teritoriji AP Vojvodine (Anopheles spp., Aedes albopictus).

4. Bolesti kojih nema kod ljudi i životinja; odgovarajući vektor nije prisutan na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije ili u zemljama u okruženju, ali se može preneti putem putnika ili roba u međunarodnom saobraćaju, usled migracija stanovništva i zadržati u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (japanski enecefalitis, žuta groznica).

Bolesti će se utvrđivati u skladu s posebno pripremljenim kliničko-epidemiološkim odnosno epizootiološkim kriterijumima, laboratorijskim kriterijumima. Klasifikacija slučajeva kod ljudi i životinja sprovodiće se prema utvrđenim kriterijumima na moguć, verovatan i potvrđen slučaj.

Integrisani pristup epidemiološkom, epizootiološkom nadzoru kombinovanim sa aktivnim nadzorom nad populacijama vektora (krpelji i komarci) ne sprovodi se i za sada se ne planira na nivou Republike Srbije. Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za medicinsku entomologiju i Laboratorija za dijagnostiku zaraznih bolesti životinja i antropozoonoza jesu učesnici konzorcijuma u projekta VectorNet, koji finansiraju Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), a kojim se prate sve vektorske vrste zglavkara u Evropi, severnoj Africi i putem kojih se obezbeđuju procene rizika za epidemije transmisivnih antropozoonoza (kod ljudi) odnosno epizootije (kod životinja). Laboratorija za medicinsku entomologiju jeste referentna laboratorija projekta MedilLabSecure, kojim se obezbeđuje integrisani pristup u oblasti transmisivnih bolesti povezivanjem entomoloških i virusoloških laboratorija u Evropi.

Laboratorija za dijagnostiku zaraznih bolesti životinja i antropozoonoza uključena je u konzorcijum koji finansira ECDC, putem projekta pod nazivom "Izrada uputstava, naučnih saveta i prikupljanje podataka za krpeljski prenosive antropozoonoze na području EU". Na taj način, laboratorija predstavlja nacionalni centar za testiranje epidemioloških, kliničkih i laboratorijskih protokola za prijavu lajmske bolesti na području Republike Srbije.

Sprovođenjem predloženog programa na teritoriji AP Vojvodine i integrisanjem entomologije i veterinarske medicine sa zdravstvenim sistemom u oblasti transmisivnih antropozoonoza, stvoriće se dalji preduslovi za realizaciju aktivnosti od opšteg interesa građana na široj teritoriji Republike Srbije i ostvariće se određeni ciljevi u postupku pristupanja u članstvo Evropske unije.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

• Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad transmisivnim antropozoonozama na teritoriji AP Vojvodine, dokazivanjem uzročnika ovih infekcija u specifičnim vektorima koji cirkulišu u ispitivanom području, u životinjama kao domaćinima i u humanoj populaciji, otkrivanje akutno obolelih i asimptomatskih slučajeva kod ljudi i životinja, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem laboratorijskog dijagnostičkog spektra.

Specifični ciljevi:

• Utvrđivanje rasprostranjenosti i veličine populacija vektora transmisivnih antropozoonoza (komaraca, peščanih mušica i krpelja).

• Utvrđivanje prisustva i učestalosti uzročnika transmisivnih antropozoonoza kod vektora, ljudi i životinja primenom metoda kultivacije i molekularne biologije (PCR, sekvenciranje genoma).

• Utvrđivanje seroprevalencije infekcija određenih transmisivnim antropozoonoza u ciljnim grupama kod ljudi (opšta populacija i klinički suspektni slučajevi, profesionalna ekspozicija).

• Utvrđivanje seroprevalencije infekcija određenih transmisivnim antropozoonoza kod velikih životinja (konji, veliki i mali preživari, divlje životinje-ptice i zečevi) i kod malih životinja - kućni ljubimci i utvrditi učestalost akutnih arbovirusnih i drugih vektorski prenosivih zoonoza u suspektnim kliničkim slučajevima.

• Utvrđivanje učestalosti transmisivnih antropozoonoza u visoko suspektnim kliničkim slučajevima (hospitalizovani pacijenti).

• Utvrđivanje učestalosti transmisivnih antropozoonoza u suspektnim kliničkim slučajevima kod životinja.

• Izrada mapa za prikaz i procenu rizika inficiranja uzročnicima transmisivnih antropozoonoza.

• Pravovremeno predlaganje mera kontrole bolesti kod ljudi i životinja odnosno mera u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine s ciljem prekidanja lanca infekcije.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. Formiranje koordinacionog tima stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja (IZJZV), zdravstvene zaštite (KCVI), veterinarske medicine (NIVNS, PF), entomologije i biocida (PF), koji će sprovoditi program i - na osnovu nalaza - blagovremeno predlagati neophodne mere kontrole bolesti kod ljudi i životinja, kao i druge mere u oblasti zaštite životne sredine

2. Izgradnja savremene elektronske platforme za brzu i sveobuhvatnu razmenu podataka i izradu mapa rizika inficiranja u oblasti medicine, veterinarske medicine, entomologije i biocida u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, radi brže obrade i analize podataka i pravovremenog dobijanja rezultata integrisanog nadzora kako bi se predlagale mere. Dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani u poređenju s karakteristikama dobijenih uzoraka - kako pacijenata opšte populacije i hospitalizovanih pacijenata, tako i od malih i velikih divljih i domaćih životinja, kao i onih sa znacima bolesti izazvanih arbovirusima ili drugim uzročnicima vektorskih zoonoza. Rezultati dobijeni iz analiziranih vektora (komarci, peščane mušice i krpelji) biće obrađeni u odnosu na karakteristike uzročnika dokazanih u njima.

3. Klinička obrada pacijenata i obolelih životinja sa epidemiološkom i epizootioološkom klasifikacijom slučajeva.

4. Prikupljanje i obrada uzoraka krvi i likvora pacijenata za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

5. Prikupljanje i obrada uzoraka krvi malih i velikih divljih i domaćih životinja za analizu uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

6. Prikupljanje i obrada zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

7. Izrada godišnjeg izveštaja, s predlogom mera.

U toku sprovođenja programa, planirano je sledeće.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, godišnje treba da pregleda najmanje:

- 4.000 uzoraka krvi opšte populacije (npr. trudnice, priprema za operaciju, deca) serološkim testovima (ELISA, IIFT i neutralizacioni test);

- 50 uzoraka krvi i likvora visoko suspektnih kliničkih slučajeva (hospitalizovani pacijenti) serološkim i molekularnim Real time PCR;

- 200 zbirnih uzoraka komaraca PCR metodom i sekvenciranjem.

Ispitivanja će se vršiti upotrebom komercijalnih testova i pregledom obojenog razmaza periferne krvi ili Buffy coat i metodom guste kapi (babezije, erlihije, anaplazme i plazmodijumi).

NIVNS i PF godišnje pregleda najmanje:

- 100 uzoraka krvi ptica molekularnom metodom (PCR);

- 200 uzoraka malih divljih životinja (npr. zečevi, lisice, šakali) serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi konja serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi goveda serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 150 uzoraka krvi pasa serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi ovaca i koza serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 200 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta komaraca PCR metodom i sekvenciranjem;

- 20 zbirnih uzoraka odraslih invazivnih vrsta komaraca PCR metodom i sekvenciranjem;

- 75 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta peščanih mušica PCR metodom i sekvenciranjem;

- 100 zbirnih uzoraka krpelja kultivisanjem, PCR metodom i sekvenciranjem.

Ispitivanja će se vršiti upotrebom komercijalnih testova, a kod određenih uzročnika i pregledom obojenog razmaza periferne krvi ili Buffy coat (babezije, erlihije i anaplazme)

PF godišnje radi utvrđivanja rasprostranjenosti i veličine populacija vektora transmisivnih antropozoonoza (komaraca, peščanih mušica i krpelja), prikupi i determiniše najmanje:

- 200 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta komaraca;

- 20 uzoraka odraslih invazivnih vrsta komaraca;

- 400 uzoraka jaja/larvi invazivnih vrsta komaraca;

- 75 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta peščanih mušica;

- 100 zbirnih uzoraka krpelja.

Determinacija će se vršiti upotrebom determinacionih ključeva (morfološka determinacija, a po potrebi PCR metodom i sekvenciranjem.

Prikupljanje i obrada uzoraka krvi i likvora pacijenata za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza

Uzorci krvi pacijenata opšte populacije prikupljaće se u prijemnoj laboratoriji IZJZV. Od svakog pacijenta tražiće se dobrovoljni pristanak za istraživanje i svaki pacijent će biti u obavezi da popuni anketni uputnik (geografski i demografski podaci).

Uzorci krvi i likvora visoko suspektnih kliničkih slučajeva (hospitalizovani pacijenti) biće dostavljani u saradnji sa Klinikom za infektivne bolesti, KC Vojvodine u Centar za virusologiju IZJZV.

Obradu biološkog materijala i pripremu za serološke i molekularne analize sprovodiće Centar za virusologiju IZJZV.

Serološki testovi izvodiće se upotrebom komercijalnih ELISA i IIFT testova. Pozitivni serumi na više arbovirusnih uzročnika (unakrsna reakcija) biće dodatno analizirani virus neutralizacionim testom (NT) u referentnoj laboratoriji za arboviruse.

Izolacija i dokazivanje nukleinskih kiselina iz krvi i likvora vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju DNK/RNK. Testiranje uzoraka nukleinskih kiselina na prisustvo RNK/DNK vršiće se metodom Real time PCR. Za izvođenje Real time PCR testa biće upotrebljeni komercijalni kitovi. Koristiće se Applied Biosystems ABI 7500, ABI Step One i Sacace SaCy 96 thermal cycler aparati.

Prikupljanje i obrada uzoraka krvi malih i velikih divljih i domaćih životinja za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza:

Uzorke krvi životinja prikupljaće NIV i PF Novi Sad.

Obradu krvi i pripremu za serološke i molekularne analize sprovodiće NIV i PF Novi Sad.

Serološki testovi izvodiće se upotrebom ELISA, IFAT, VNT i WB testova. Pozitivni serumi na više arbovirusnih uzročnika (unakrsna reakcija) biće dodatno analizirani VNT u laboratoriji NIV.

Izolacija i dokazivanje nukleinskih kiselina iz krvi vršiće se kitom za izolaciju DNK ili RNK. Testiranje uzoraka nukleinskih kiselina na prisustvo DNK/RNK vršiće se metodom PCR (Real time PCR i RT-PCR i konvencionalni PCR i RT-PCR) u NIV i PF. Koristiće se "Applied Biosystems" ABI 7500 thermal cycler aparat i/ili Eppendorf Mastercycler Gradient.

Prikupljanje i determinacija komaraca, peščanih mušica i krpelja radi utvrđivanja rasprostranjenosti i veličine populacija vektora i analize na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih zoonoza.

Obrada i analiza zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih zoonoza:

Zbirne uzorke komaraca, peščanih mušica i krpelja prikupiće PF. Prikupljeni uzorci komaraca biće dostavljani u Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, radi dalje obrade i analize na WNV. Prikupljeni uzorci komaraca, peščanih mušica i krpelja biće dostavljani u PF i NIVNS radi dalje obrade i analize na WNV, TBEV, USUTUV, CHICV, DENV, JEV, YFV, Phlebovirus ssp., Borrelia spp., Erlichia spp., Anaplasma spp., Coxiella burnetii, Francisella tularensis, Babesia spp., Plasmodium spp., Leishmania spp., Dirofilaria spp.

Iz dostavljenih uzoraka vektora, izvršiće se ekstrakcija nukleinskih kiselina (RNK ili DNK) primenom komercijalnih kitova, a potom detekcija specifičnih gena uzročnika vektorski prenosivih zoonoza primenom konvencionalne, nested ili Real time PCR metode sa specifičnim prajmerima i posledičnim sekvenciranjem. Izuzetno iz prikupljenih krpelja vršiće se kultivacija Borrelia spp.

Kriterijumi i klasifikacija slučajeva

1. Klinički kriterijumi za arbovirusne bolesti - infekcija virusima zapadnog Nila (WNV), chikungunya virusom, usutu virusom, denga virusom, virusom žute groznice (YFV), virusom japanskog encefalitisa (JEV) Klinički kriterijumi za neuroinvazivne oblike bolesti

1. meningitis, encefalitis, akutna flakcidna paraliza ili drugi znaci poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema;

2. propratni klinički simptomi, uključujući glavobolju, mijalgiju, osip, atralgiju, vrtoglavicu, povraćanje, parezu i/ili ukočenost vrata.

Klinički kriterijumi za ne-neuroinvazivne oblike bolesti

1. povišena temperatura;

2. odsustvo neuroinvazivne bolesti;

3. drugi propratni klinički simptomi, uključujući glavobolju, mijalgiju, osip, atralgiju, vrtoglavicu, povraćanje, parezu i/ili ukočenost vrata.

Laboratorijski kriterijumi za dijagnozu

• izolacija virusa ili dokazivanje specifičnog antigena ili nukleinske kiseline virusa u tkivu, krvi, likvoru ili drugim telesnim tečnostima, ili

• četvorostruki ili veći porast titra specifičnih AT u parnim serumima, ili

• prisustvo specifičnih IgM AT u serumu dokazano nautralizacionim testom (koji je potvrdni test), ili

• specifična IgM AT u likvoru - ovo se može raditi i ELISA testovima (u slučaju unakrsne reaktivnosti antitela različitih arbovirusnih uzročnika preporuka je raditi potvrdni -neutralizacioni test).

Klasifikacija slučaja

Verovatan slučaj:

Za neuroinvazivno oboljenje

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume za neuroinvazivno oboljenje i laboratorijska potvrda prisustva IgM AT u likvoru ili serumu.

Za ne-neuroinvazivno oboljenje

Slučaj koji zadovoljava kriterijume za ne-neuroinvazivno oboljenje i laboratorijska potvrda IgM AT u serumu.

Potvrđeni slučaj za neuroinvazivnu bolest

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume za neuroinvazivnu bolest i jedan laboratorijski kriterijum ili više njih za siguran slučaj.

Potvrđen slučaj za ne-neuroinvazivnu bolest

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume za ne-neuroinvazivno oboljenje i jedan laboratorijski kriterijum ili više njih za sigurni slučaj.

2. Krpeljski meningoencefalitis

Klinički kriterijumi Svaka osoba sa simptomima zapaljenja centralnog nervnog sistema (meningitis, meningoencefalitis, encefalomijelitis, encefaloradikulitis)

Laboratorijski kriterijumi

Laboratorijski testovi za potvrđen slučaj

Najmanje jedan od sledećih pet kriterijuma:

- dokazivanje KE specifičnih IgM i IgG antitela u serumu (a, b);

- serokonverzija ili četvorostruki porast titra specifičnih KE antitela u parnom serumu (a, b);

- dokazivanje KE specifičnih IgM antitela u cerebrospinalnoj tečnosti (c);

- izolovanje virusa KE iz kliničkih uzoraka (c);

- dokazivanje KE virusne nukleinske kiseline u kliničkom uzorku (c).

A. Napomena za svako serološko ispitivanje: interpretacija rezultata serološkog ispitivanja u skladu sa flavivirus (žuta groznica) vakcinalnim statusom i prethodnom ekspozicijom drugim flavi virusnim infekcijama.

B. Poželjna je potvrda KE specifičnih antitela testom neutralizacije.

C. Cerebrospinalna tečnost, krv ili druge telesne tečnosti ili tkivo.

Laboratorijski testovi za verovatan slučaj:

• specifična IgM antitela na virus KE u jednom uzorku seruma.

Epidemiološki kriterijumi

Ekspozicija zajedničkom izvoru infekcije (nepasterizovani mlečni proizvodi).

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

Nije primenljivo.

Verovatan slučaj:

Osoba koja ispunjava kliničke kriterijume i najmanje jedan kriterijum:

- laboratorijski kriterijumi za verovatan slučaj;

- utvrđena epidemiološka povezanost.

Potvrđen slučaj:

Osoba koja ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume za potvrđen slučaj.

3. Lajm borelioza -lajmska bolest

Klinički kriterijumi u dijagnostici lajm borelioze

Najčešći i najznačajniji klinički marker akutne lajm borelioze jeste eritema migrans (EM). U kasnijim fazama bolesti javlja se niz različitih manifestacija: otok zglobova, artritis, meningitis, kranijalni neuritis, radikuloneuropatija, encefalomijelitis, nagla pojava atrioventrikularnog septalni defekt 2. ili 3. stepena, koji prolazi u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Epidemiološki kriterijumi

Podatak o mogućem kontaktu s krpeljima u periodu od 30 dana pre pojave simptoma. Podatak o ubodu krpelja nije neophodan.

Laboratorijski kriterijumi

• izolacija B. burgodrferi, ili

• serološki dokazano prisustvo IgM (u prvih 30 dana od pojave simptoma) i/ili IgG antitela pomoću IFA ili ELISA, ili

• pozitivan IgG imunoblot nalaz;

• serološki dokazano prisustvo antitela u likvoru pomoću IFA ili ELISA.

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

• slučaj sa EM bez laboratorijske potvrde i bez epidemiološkog podatka o mogućoj izloženosti uzročniku, ili

• slučaj s laboratorijskim dokazom infekcije, ali bez informacije o kliničkim simptomima.

Verovatan slučaj:

• slučaj koji je dijagnostifikovao lekar, s laboratorijskom potvrdom:

• potvrđen slučaj;

• slučaj sa EM koji zadovoljava epidemiološke kriterijume, ili

• slučaj sa EM i laboratorijskom potvrdom čak i bez podataka o mogućoj izloženosti uzročniku, ili

• slučaj s barem jednom kasnom manifestacijom i laboratorijskom potvrdom.

4. Coxiella burnetti (Q groznica)

Klinički kriterijumi za dijagnostiku Q groznice

• Povišena temperature i jedan od sledećih simptoma ili više njih: rigor, teška retrobulbarna glavobolja, akutni hepatitis, pneumonija i povišen nivo jetrenih enzima.

Klinički kriterijumi za dijagnostiku hronične Q groznice:

• Novootkriveni endokarditis, naročito kod osoba s prethodnom valvulopatijom i imunokompromitovanih pacijenata, sumnja na infekciju vaskularne aneurizme ili vaskularne proteze, hronični hepatitis, osteomijelitis, osteoarthritis, ili pneumonija, bez druge poznate etiologije.

Laboratorijski kriterijumi akutne Q groznice

Pomoćni kriterijumi:

• serološki dokazan titar IgG antitela na antigen II faze ≥1:128 (antitela na antigen faze I takođe mogu biti povišena), pomoću IFA, ili

• serološki dokazan titar IgG antitela na antigen II faze ili IgM antitela, pomoću ELISA, dot-ELISA ili lateks aglutinacije.

Konfirmativni kriterijumi:

• serološka potvrda četvorostruke promene titra antitela klase IgG u parnim serumima uzetim u razmaku od tri nedelje do šest nedelja, pomoću IFA, ili

• detekcija DNA uzročnika u kliničkom uzorku, PCR testom, ili

• detekcija uzročnika u kliničkom uzorku imunohistohemijskom metodom, ili

• izolacija uzročnika na ćelijskoj kulturi.

Laboratorijski kriterijumi hronične Q groznice

Pomoćni kriterijumi:

• Serološki dokazan titar IgG antitela na antigen I faze ≥1:128 i <1:800, pomoću IFA.

Konfirmativni kriterijumi:

• erološka potvrda titra antitela klase IgG na antigen I faze ≥1:800 (antitela IgG klase na antigen faze II su takođe povišena, ali je vrednost titra niža od titra antitela na antigen faze I), pomoću IFA, ili

• detekcija DNA uzročnika u kliničkom uzorku, PCR testom, ili

• detekcija uzročnika u kliničkom uzorku imunohistohemijskom metodom,

• izolacija uzročnika na ćelijskoj kulturi.

Klasifikacija slučaja

Verovatan slučaj:

Akutna Q groznica - slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume akutne Q groznice i pomoćne laboratorijske kriterijume (antitela na antigen faze II).

Hronična Q groznica - slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume hronične Q groznice i pomoćne laboratorijske kriterijume ranije ili trenutne hronične infekcije (antitela na antigen faze I).

Siguran slučaj:

Akutna Q groznica - slučaj koji zadovoljava konfirmativne laboratorijske kriterijume, kao i kliničke kriterijume ili je epidemiološki povezan s laboratorijski potvrđenim slučajem.

Hronična Q groznica - slučaj koji zadovoljava konfirmativne laboratorijske kriterijume i ima laboratorijsku potvrdu hronične Q groznice.

5. Babesioza

Klinički kriterijumi u dijagnostici babesioze

Objektivni: jedan od sledećih simptoma ili više njih: povišena telesna temperatura, anemija, trombocitopenija.

Subjektivni: jedan od sledećih simptoma ili više njih: drhtavica, preznojavanje, glavobolja, mialgija, artralgija.

Laboratorijski kriterijumi u dijagnostici babesioze

Pomoćni kriterijumi:

• serološki dokazano prisustvo ukupnih antitela ili IgG antitela na B. microti u titru ≥ 1:256 (ili ≥1:64 za epidemiološki povezane donore i recipijente krvi) pomoću IFA, ili

• b. microti imunoblot IgG pozitivni rezultat, ili

• serološki dokazano prisustvo ukupnih antitela ili IgG antitela na B. divergens u titru ≥ 1:256 pomoću IFA, ili

• serološki dokazano prisustvo ukupnih antitela ili IgG antitela na B. duncani u titru ≥ 1:512 pomoću IFA.

Konfirmativni kriterijumi:

• mikroskopska identifikacija uzročnika u eritrocitima u krvnom razmazu, ili

• detekcija DNK uzročnika u uzorku pune krvi PCR testom, ili

• izolacija uzročnika iz krvi u laboratorijskim životinjama.

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

Slučaj koji zadovoljava pomoćne ili konfirmatorne laboratorijske kriterijume, ali bez dovoljno kliničkih ili epidemioloških informacija.

Verovatan slučaj:

• slučaj koji zadovoljava pomoćne laboratorijske kriterijume i barem jedan objektivan klinički kriterijum, ili

• slučaj u kojem su davalac krvi ili recipijent epidemiološki povezani sa potvrđenim ili verovatnim slučajem babesioze.

- zadovoljava konfirmatorne laboratorijske kriterijume, ali ne i objektivne i subjektivne kliničke kriterijume, ili

- zadovoljava pomoćne laboratorijske kriterijume i može, ali ne mora zadovoljavati subjektivne kliničke kriterijume i ne zadovoljava nijedan objektivni klinički kriterijum.

Potvrđen slučaj:

Slučaj koji zadovoljava konfirmatorne laboratorijske kriterijume i barem jedan objektivni ili subjektivni klinički kriterijum.

6. Anaplazmoza

Klinički kriterijumi u dijagnostici anaplazmoze

Povišena telesna temperatura i jedan od sledećih simptoma ili više njih: glavobolja, mialgija, malaksalost, anemija, leukopenija, trombocitopenija, povećan nivo transaminaza.

Epidemiološki kriterijumi

Podatak o mogućem kontaktu s krpeljima u periodu od 14 dana pre pojave simptoma ili o ubodu krpelja.

Laboratorijski kriterijumi u dijagnostici anaplazmoze (A. phagocytophilum)

Pomoćni kriterijumi:

• serološki dokazano prisustvo povišenog nivoa IgG antitela ili prisustvo IgM antitela, pomoću IFA, ELISA, ili

• mikroskopska identifikacija morula u citoplazmi neutrofilnih ili eozinofilnih granulocita.

Konfirmativni kriterijumi:

• serološki dokazan četvorostruki porast titra IgG antitela u parnim serumima uzetim u razmaku od dve do četiri nedelje metodom IFA ili serokonverzija utvrđena ELISA testom, ili

• detekcija DNK uzročnika u kliničkom uzorku PCR testom, ili

• detekcija antigena u uzorcima uzetim biopsijom ili u toku autopsije imunohistohemijskim metodama (samo E. chaffeensis), ili

izolacija uzročnika iz kliničkog uzorka na ćelijskoj kulturi (samo E. chaffeensis).

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

Slučaj koji zadovoljava laboratorijske kriterijume, bez kliničkih simptoma.

Verovatan slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i pomoćne laboratorijske kriterijume.

Potvrđen slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i konfirmatorne laboratorijske kriterijume.

7. Humana monocitotrofna erlihioza

Klinički kriterijumi u dijagnostici erlihioze i anaplazmoze

Povišena telesna temperatura i jedan od sledećih simptoma ili više njih: glavobolja, mialgija, malaksalost, anemija, leukopenija, trombocitopenija, povećan nivo transaminaza.

Epidemiološki kriterijumi

Podatak o mogućem kontaktu sa krpeljima u periodu od 14 dana pre pojave simptoma ili o ubodu krpelja.

Laboratorijski kriterijumi u dijagnostici erlihioze (E. chaffeensisi i E. evingii)

Pomoćni kriterijumi:

• serološki dokazano prisustvo povišenog nivoa IgG antitela ili prisustvo IgM antitela, pomoću IFA, ELISA, ili

• mikroskopska identifikacija morula u citoplazmi monocita ili makrofaga.

Konfirmativni kriterijumi:

• serološki dokazan četvorostruki porast titra IgG antitela u parnim serumima uzetim u razmaku od dve do četiri nedelje metodom IFA ili serokonverzija utvrđena ELISA testom, ili

• detekcija DNK uzročnika u kliničkom uzorku PCR testom, ili

• detekcija antigena u uzorcima uzetim biopsijom ili u toku autopsije imunohistohemijskim metodama (samo E. chaffeensis), ili

• izolacija uzročnika iz kliničkog uzorka na ćelijskoj kulturi (samo E. chaffeensis).

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

Slučaj koji zadovoljava laboratorijske kriterijume, bez kliničkih simptoma.

Verovatan slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i pomoćne laboratorijske kriterijume.

Potvrđen slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i konfirmatorne laboratorijske kriterijume.

8. Tularemija

Klinički kriterijumi za dijagnostiku tularemije

Bolest se karakteriše različitim formama, uključujući: ulceroglandularnu (ulcerozna promena na koži i lokalna limfadenopatija), glandularnu (lokalna limfadenopatija), okuloglandularna (konjuktivitis s preauricularnom limfadenopatijom), orofaringealna (stomatitis ili faringitis ili tonzilitis i cervikalna limfadenopatija), intestinalna (bol u stomaku, povraćanje, dijarea), plućna (pleuropulmonarno obolenje), tifoidalna (povišena temperatura).

Epidemiološki kriterijumi

Podatak o ubodu krpelja ili jelenske mušice, kontakt s tkivima sisara domaćina F. tularensis ili kontakt s potencijalno kontaminiranom vodom.

Laboratorijski kriterijumi

Laboratorijski kriterijumi verovatne tularemije:

• povišen titar antitela u serumu pacijenta koji ranije nije vakcinisan, ili

• detekcija uzročnika u kliničkom uzorku pomoću IFA.

Potvrdni laboratorijski kriterijumi tularemije:

• izolacija uzročnika iz kliničkog uzorka, ili

• najmanje četvorostruka promena titra antitela u serumu.

Klasifikacija slučaja

Verovatan slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i laboratorijske kriterijume za verovatan slučaj.

Potvrđen slučaj:

Slučaj koji zadovoljava kliničke kriterijume i potvrdne laboratorijske kriterijume.

9. Malarija

Klinički kriterijumi u dijagnostici malarije

Klinički znaci malarije jesu nespecifični i uključuju povišenu temperaturu, drhtavicu, glavobolju, bol u mišićima, mučninu, povraćanje. U teškim slučajevima, javljaju se i konfuzija, koma, teška anemija, otežano disanje.

Laboratorijski kriterijumi

• detekcija antigena uzročnika brzim imunohromatografskim testom, ili

• detekcija DNK uzročnika u krvi pomoću PCR testa, ili

• detekcija uzročnika u krvnom razmazu.

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

Pozitivan rezultat brzog testa, bez pozitivnog nalaza mikroskopije i PCR.

Potvrđen slučaj:

• detekcija uzročnika u krvnom razmazu, ili

• detekcija DNK uzročnika u krvi.

10. Lejšmanijaza

Klinički kriterijumi u dijagnostici lejšmanijaze

Klinički znaci lejšmanije jesu nespecifični i zahtevaju konfirmaciju upotrebom testova koji moraju biti visokosenzitivni (>95%), jer je VL bolest s fatalnim ishodom, ali i visoko specifična zbog toksičnosti dostupnih lekova. Idealno, test treba da napravi razliku između akutne bolesti i asiptomatske infekcije zbog toga što nijedan od dostupnih lekova nije prihvatljiv za tretiranje asiptomatske infekcije.

Laboratorijski kriterijumi

• nelejšmanijski test kojim se prati redukcija broja crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita (pancitopenija);

• formol-gel (aldehid) test koji detektuje visoki titar nespecifičnih antitela, ili

• detekcija uzročnika (amastigota) u aspiratu iz linfnog čvora, koštane srži ili slezine, ili

• detekcija DNK uzročnika u krvi ili organima pomoću PCR testa.

Klasifikacija slučaja

Moguć slučaj:

• Pozitivan rezultat brzog testa, bez pozitivnog nalaza mikroskopije i PCR.

Potvrđen slučaj:

• detekcija uzročnika u aspiratu iz linfnog čvora, koštane srži ili slezine, ili

• detekcija DNK uzročnika u krvi ili organima.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Klinika za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine, Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, zavodi za javno zdravlje u AP Vojvodini, Veterinarski specijalistički instituti u AP Vojvodini i opšte bolnice u AP Vojvodini.

Indikatori:

- broj ispitanih pacijenata (humani uzorak);

- broj (%) pacijenata opšte populacije - opšta prevalenca ELISA IgG antitela;

- broj (%) hospitalizovanih pacijenata - incidenca na osnovu ELISA IgM i IgG antitela u likvoru i serumu;

- broj (%) hospitalizovanih pacijenata - s dokaznom nukleinskom kiselinom uzročnika molekularnom metodom;

- broj ispitanih životinja (divljih i domaćih);

- broj (%) životinja (divljih i domaćih) - opšta prevalenca ELISA IgG antitela;

- broj (%) životinja (divljih i domaćih) - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka autohtonih odraslih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) zbirnih uzoraka invazivnih odraslih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) uzorkovanja jaja/larvi invazivnih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) uzorkovanja odraslih peščanih mušica - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) zbirnih uzoraka krpelja - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- ukupan broj ispitanih zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja;

- broj (%) zbirnih uzoraka autohtonih odraslih komaraca - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka invazivnih odraslih komaraca - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) uzorkovanja odraslih peščanih mušica - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka krpelja - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 4.005.036,00 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata Vojvodini

Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u brojnim zemljama nedvosmisleno su utvrdile da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji s prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme, a često je udružen i s prevelikim kalorijskim unosom, odnosno gojaznošću, posebno kod adolescenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2013. godine, prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Republike Srbije iznosi 47,5%. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazali su da znatno prevazilazi preporučeni dnevni unos od pet (5) grama dnevno (odnosno tri grama dnevno za decu starijeg predškolskog uzrasta). Uspostavljanje partnerskih odnosa s predškolskim ustanovama u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i studentskim centrom pomoglo je da se - nakon nekoliko godina sprovođenja programa - sadržaj soli u ovim obrocima statistički znatno smanji. Obrađeni podaci kontrole sadržaja soli u objektima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine, u periodu 2012-2014. godine, pokazali su da je unos soli prevelik u objektima u urbanoj, kao i u objektima u ruralnoj sredini. Iako je postignuto neko smanjenje u poređenju s prethodnom godinom, tokom 2013. godine utvrđeno je da deca predškolskog uzrasta obrocima organizovane društvene ishrane i dalje unose veće količine natrijum-hlorida od preporučenih količina. Sadržaj natrijum-hlorida i u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece školskog uzrasta, adolescenata i studentske omladine na teritoriji AP Vojvodine takođe je prevelik. Ulaganje u program za redukciju unosa soli prepoznato je ne međunarodnom nivou kao jedan od najisplativijih programa (Best Buy) za smanjenje prevalancije visokog krvnog pritiska u populaciji i opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima. U Republici Srbiji doneta je Strategija za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 22/099). U akcionom planu za sprovođenje te strategije za period od 2009. do 2015. godine, kao specifični ciljevi navedeni su unapređivanje ishrane dece i mladih u objektima društvene ishrane i aktivnosti na redukciji unosa soli na populacionom nivou. Programi za implementaciju navedenih specifičnih ciljeva na nivou Republike Srbije nisu izrađeni.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

• Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i adolescenata, s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

Specifični ciljevi

• Uspostavljanje partnerskog odnosa sa objektima u kojima postoji organizovana društvena ishrana za decu predškolskog uzrasta i domovima učenika.

• Praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini, po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada.

• Prikupljanje, obrada i analiza podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini.

• Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica koje se koriste u ishrani dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika.

• Podizanje nivoa svesti o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u ishrani ljudi, putem rada u lokalnoj zajednici.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, priprema plan rada i koordiniše aktivnosti svih izvršilaca programa. Plan rada obuhvata:

- ukupan broj uzoraka celodnevnih obroka organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida;

- ukupan broj uzoraka industrijski proizvedenih namirnica u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida (kontrola sadržaja soli u zanatski i industrijski proizvedenom hlebu);

- usaglašavanje metodologije rada;

- formiranje baze podataka, odnosno jedinstvenog načina dostave, obrade i analize rezultata kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece i u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica;

- izrada izveštaja sa izrađenom procenom rizika za zdravlje dece, adolescenata i odraslih.

Plan rada će se realizovati putem sledećih aktivnosti:

1. uspostavljanje partnerske saradnje s rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece u predškolskim ustanovama i domovima učenika na teritoriji AP Vojvodine;

2. uzorkovanje obroka i kontrola sadržaja natrijum-hlorida;

3. uzorkovanje i kontrola sadržaja natrijum-hlorida u industrijski proizvedenim namirnicama;

4. unapređivanje elektronske baze podataka;

5. prikupljanje i obrada podataka;

6. edukativni program o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (septembar-novembar 2019);

7. organizovanje godišnje konferencije (decembar 2019);

8. izrada godišnjeg izveštaja. (decembar 2019).

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo i Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

Indikatori:

- uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim zavodima za javno zdravlje i ustanovama u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

- urađena laboratorijska ispitivanja;

- formirana baza podataka;

- organizovani edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (6);

- organizovana stručna konferencija (1);

- pripremljen izveštaj o postignutim rezultatima.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 1.247.064,20 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora"

Prikaz i analiza postojeće situacije

Koncept promocije zdravlja podrazumeva proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da tako ga unaprede, kombinacijom zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih, političkih i ekonomskih programa dizajniranih da potpomognu promene u ponašanju i životnoj sredini koje vode zdravlju. Prema podacima iz publikacije "Zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine za 2016. godinu", primetno je da se vizuelna zdravstveno-vaspitna sredstva ne štampaju u dovoljnom tiražu za populaciju AP Vojvodine, čak ni za decu. Iako je obuhvat preventivnim pregledima dece uzrasta 0-5 godina zadovoljavajući na teritoriji AP Vojvodine, obim zdravstveno-vaspitnih informacija koje roditelji i deca dobijaju bitno se razlikuju, u zavisnosti od angažovanja opština/ gradova u obezbeđenju dovoljnog tiraža potrebnih vizuelnih zdravstveno-vaspitnih sredstava (štampanih i elektronskih).

Aktivnosti promocije zdravlja odvijaju se u okviru programa od opšteg interesa Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pod nazivom "Organizacija i sprovođenje aktivnosti promocije zdravlja, posebno usmerena na vulnerabilne grupacije - trudnice, mala i predškolska deca, školska deca, lica starija od 65 godina života i osobe sa invaliditetom" i to putem šest potprograma. Pritom, nema finansiranja izrade zdravstveno promotivnih materijala koji se planiraju u ovoj aktivnosti.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Povećanje dostupnosti znanja o zdravlju opštoj populaciji, u domovima zdravlja AP Vojvodine.

Specifični ciljevi:

1) Povećanje dostupnosti znanja o zdravlju populaciji putem obezbeđenja štampanih, recenziranih, zdravstveno-vaspitnih sredstava u domovima zdravlja AP Vojvodine.

2) Unapređivanje zadovoljstva stanovništva zdravstveno-vaspitnim sadržajima tokom preventivnih pregleda na javnim manifestacijama i nakon poseta zdravstvenim ustanovama.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1) U toku 2019. godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine izradiće i publikovati 14 vrsta štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava, za sve domove zdravlja i zavode za javno zdravlje u AP Vojvodini, i to:

- četiri vrste plakata (jedan na temu prevencije pušenja, jedan na temu prevencije štetne upotrebe alkohola, jedan na temu zaštite reproduktivnog zdravlja i jedan na temu imunizacije);

- tri vrste agitki (dve - za adolescente na temu zaštite reproduktivnog zdravlja, jedna - za roditelje na temu imunizacije);

- dve vrste brošure (za roditelje o prevenciji bolesti zavisnosti i za adolescente na temu prevencije pušenja);

- dve vrste letka (za adolescente - na temu zaštite reproduktivnog zdravlja i prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci);

- jednu vrstu bojanke (za decu - na temu prevencije pušenja);

- jednu vrstu nalepnice (za popularizaciju smanjenja diskrecionog unosa soli);

- jednu vrstu podmetača (za adolescente - na temu prevencije visokorizične upotrebe alkohola).

2) Distribucija i obuka za primenu zdravstveno-vaspitnih sredstava

U toku 2019. godine, stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pripremiće pisano uputstvo za upotrebu zdravstveno-vaspitnih sredstava i sadržaja i sprovešće obuku predstavnika zavoda za javno zdravlje iz AP Vojvodine.

Pripremljena štampana zdravstveno-vaspitna sredstva biće distribuirana u sve zavode za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine, a zatim u ustanove primarne zdravstvene zaštite, pretežno u službe za zdravstvenu zaštitu dece - preventivna savetovališta.

3) Opremanje internet stranice instituta i zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini za veću podršku zdravstveno-vaspitnog rada u domovima zdravlja i prosvetnim ustanovama

Na internet stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine i šest zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini formiraće se poseban deo namenjen ovoj aktivnosti posebnog programa od interesa za javno zdravlje. Sadržaj internet stranica omogućiće preuzimanje elektronskih oblika zdravstveno-vaspitnih sredstava i uputstava za njihovu primenu.

4) Medijska promocija aktivnosti

Institut za javno zdravlje Vojvodine će objaviti sve relevantne informacije o sprovedenim aktivnostima programa na internet stranici i redovnim konferencijama za medije i sprovesti medijske aktivnosti u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo AP Vojvodine.

5) Evaluacija programskih aktivnosti

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće evaluacioni upitnik za procenu zadovoljstva korisnika kvalitetom zdravstveno-vaspitnih sadržaja i - u saradnji sa zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine - sprovesti anketno ispitivanje na jednonedeljnom uzorku.

Indikatori

Kvalitativni procesni indikatori:

- sadržaj internet stranica instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine;

- sadržaj i dizajn zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- spisak učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;

- fotodokumentacija sa obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;

- sadržaj anketnog upitnika za evaluaciju.

Kvantitativni procesni indikatori:

- tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- pojedinačni tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava na različite teme;

- broj učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;

- broj obuhvaćenih domova zdravlja;

- obuhvat anketiranih korisnika;

- broj i vrsta medijskih priloga o aktivnostima programa;

- prosečna ocena zadovoljstva korisnika različitim aspektima zdravstveno-vaspitnih sredstava.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2019. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je 1.673.437,00 dinara.

Tabela: Pregled programskih zadataka sa potrebnim budžetom
Oznaka Programskog zadatka	Naziv Programskog zadatka	Ukupno potrebna sredstva za realizaciju	Potrebna sredstva iz budžeta AP Vojvodine	Sopstvena sredstva
1	Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine	220.904,74	191.907,70	28.997,04
2	Održavanje i unapređenje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine	858,953,96	658.953,96	200.000,00
3	Unapređeni kliničko epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine	2.355.545,40	2.355,545,40	0,00
4	Integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine	4.005.036,00	4.005.036,00	0,00
5	Kontrola sadržaja natrijumhlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini	1.247.064,00	1.247.064,00	0,00
6	Unapređenje zdravstvene pismenosti porodica sa decom - "Znanjem do zdravih izbora"	2.004.274,00	1.673.437,00	330.837,00
	UKUPNO	10.691.778,30	10.131.944,26	559.834,04