ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2019. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 105/2018) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2019. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2019. GODINU
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2019. godinu (u daljem tekstu: NAPZ), predstavlja objedinjeni pregled ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja čije je ostvarivanje uslovljeno realizacijom programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i aktivnosti koje se, na osnovu sektorskih politika i tekućih reformskih procesa, realizuju u oblasti privrede, obrazovanja, omladinske politike, socijalne inkluzije, a koje su od značaja i uticaja na oblast politike zapošljavanja.
Aktivnosti čija je realizacija planirana za 2019. godinu predstavljaju nastavak procesa započetih u prethodnom periodu i usmerene su ka dostizanju opšteg cilja politike zapošljavanja utvrđenog Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11), koji se odnosi na uspostavljanje efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti u Republici Srbiji do kraja 2020. godine, uz usaglašavanje politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa pravnim tekovinama EU.
Državne institucije, socijalni partneri, jedinice lokalne samouprave i organizacije civilnog društva dale su značajan doprinos u izradi ovog dokumenta, ali su važnost njihove participacije, pomoći i podrške od posebnog značaja kako za ostvarivanje, tako i održanje postignutih rezultata.
Naime, NAPZ se izrađuje u okviru Radne grupe koju čine predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP), Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ministarstava nadležnih za poslove omladine, privrede, finansija, prosvete, Republičkog sekretarijata za javne politike, Republičkog zavoda za statistiku, Stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i predstavnici socijalnih partnera - Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost". U okviru procesa izrade NAPZ, tokom oktobra i novembra 2018. godine održana su dva sastanka Radne grupe za izradu NAPZ, kao i dva regionalna sastanka sa predstavnicima lokalnih saveta za zapošljavanje (LSZ) i jedinica lokalnih samouprava (JLS) sa ciljem razvoja politike zapošljavanja koja je u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada. Na održanim regionalnim sastancima učešće je uzelo 123 predstavnika JLS i gradskih opština, NSZ, MRZBSP, drugih institucija, socijalnih partnera i donatora, kao i predstavnici civilnog sektora (Razvojni biznis centar Kragujevac i Forum mladih sa invaliditetom). Takođe, u septembru 2018. godine održan je sastanak sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Centrom za socijalnu politiku i njihovim projektnim partnerima a radi razmatranja vidova podrške koji se u okviru aktivne politike zapošljavanja mogu pružiti mladima iz sistema socijalne zaštite, sa ciljem njihove blagovremene i kvalitetne integracije ili reintegracije na tržište rada.
Nakon održanih sastanaka i konsultacija, prihvaćeni su sledeći predlozi i sugestije i ugrađeni u tekst NAPZ:
- Usvojen je predlog da se poveća procenat sredstava iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) za realizaciju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja i produžen rok za podnošenje zahteva;
- Usvojen je predlog da se u 2019. godini sufinansira program stručne prakse i poveća iznos novčane pomoći nezaposlenim licima na stručnoj praksi;
- Usvojen je predlog da se u 2019. godini organizuju javni radovi u manje razvijenim i devastiranim područjima, osim kada se javni rad organizuje samo za osobe sa invaliditetom, zbog njihovog otežanog položaja na tržištu rada, kada je omogućeno sprovođenje javnih radova u svim JLS, nezavisno od stepena razvijenosti, iz razloga što je u razvijenim područjima otežano obezbeđivanje nezaposlenih lica na javnim radovima zbog postojanja bolje ponude poslova;
- Usvojen je predlog da se poveća iznos naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima;
- Usvojen je predlog da se umesto termina "mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja" koristi termin "mladi u domskom smeštaju, mladi u hraniteljskim porodicama, mladi u starateljskim porodicama" u cilju boljeg obuhvata ove kategorije mladih i podrške u zapošljavanju;
- Usvojen je predlog i uvedena su dva programa pripravnika za mlade uz zasnivanje radnog odnosa kod privatnog poslodavca.
Ekonomska aktivnost tokom 2018. godine beleži značajan rast. Prema projekciji Ministarstva finansija očekivani međugodišnji rast BDP u 2018. godini je 4,2%. Rastu BDP doprineli su rast građevinarstva i uslužnog sektora, poljoprivredne proizvodnje koja je značajno veća od prošlogodišnje i stabilno povećanje industrije.
_____________
1 Pripremljeno na osnovu podataka iz Fiskalne strategije za 2019. godinu sa projekcijama za 2020-2021. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/18).
U prvih devet meseci 2018. godine ukupna industrija beleži rast fizičkog obima od 2,3%. Najznačajniji je uticaj prerađivačke industrije, koja je međugodišnje proizvela za 2,7% više i time dala doprinos stopi rasta ukupne industrije od 1,9 p.p. U 19 od 24 delatnosti prerađivačke industrije registrovana su pozitivna kretanja. Po najsnažnijem pozitivnom uticaju izdvaja se naftna industrija i proizvodnja osnovnih metala. Ubrzanje mašinske industrije stimulisano je većom tražnjom za investicionim dobrima, dok je veća proizvodnja građevinskog materijala, determinisana ubrzanjem građevinskih radova.
Očekuje se da će u 2018. godini izvoz ostvariti rast od 9,2%, ali će, usled povećanih potreba privrede za repromaterijalom kao i sredstvima za rad, biti praćen povećanim uvozom za 9,8%. Ovakva dinamika spoljnotrgovinske razmene će za posledicu imati blago negativan doprinos neto izvoza na ukupnu stopu privrednog rasta. To će dovesti i do blagog pogoršanja deficita tekućeg računa platnog bilansa, ali ovaj deficit je i dalje u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama, koje će u 2018. godini ostvariti rast za oko 9% i dostići iznos od 2,6 mlrd. evra.
Priliv stranih direktnih investicija se kontinuirano povećava i obezbeđuje punu pokrivenost deficita tekućeg računa platnog bilansa. Najvećim delom strane direktne investicije su realizovane u delatnostima prerađivačke industrije koje proizvode razmenjiva dobra, kao i u uslugama koje su orijentisane ka inostranstvu, što povoljno utiče na odnose spoljnotrgovinske razmene.
Umesto planiranog deficita budžeta, očekuje se suficit od 0,6% BDP. 2018. godina će biti druga godina zaredom sa pozitivnim fiskalnim rezultatom, što je potvrda uspešnosti sprovedene konsolidacije i očuvanja fiskalne discipline.
Posledično ovakvom fiskalnom rezultatu, brzina smanjenja učešća javnog duga u BDP je veća od projektovane, pa se približavanje nivou od 50% BDP očekuje 2019. godine.
Osnovna orijentacija kreatora ekonomskih mera jeste jačanje uspostavljenog modela rasta koji počiva na povećanju investicija i izvoza.
Podsticajne mere za privlačenje stranih direktnih investicija imaju za cilj dalje podizanje atraktivnosti onih delatnosti koje produkuju razmenjiva dobra, kako bi se ubrzao rast izvoza i smanjile regionalne nejednakosti. Takođe, Republika Srbija je fokusirana na smanjenje društvenih nejednakosti, obezbeđenje inkluzivnosti privrednog rasta i kreiranje ambijenta socijalne kohezije.
U periodu od 2016. godine zaključno sa oktobrom 2018. godine potpisano je ukupno 64 Ugovora o dodeli podsticaja2, a realizacijom ovih projekata otvoriće se najmanje 31.090 radnih mesta, od čega najviše u oblastima: Proizvodnja električne opreme, Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, Popravka i montaža mašina i opreme, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, sa ukupno 18.366 radnih mesta. Prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade, od ukupno 64 investiciona projekata, 22 se realizuje u jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju prvoj grupi razvijenosti (iznad republičkog proseka), 20 u jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju drugoj grupi (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka), 14 u jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka), 4 u jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i 4 u devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).
Na osnovu evidencija Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra, na kraju trećeg kvartala 2018. godine3 ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji je iznosio 2.146.842 lica. Od ukupnog broja, 1.699.260 zaposleno je u pravnim licima, 370.016 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 77.566 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.
Ukrštanjem podataka o broju novozaposlenih po sektorima delatnosti i realnim stopama rasta, uočeno je da kretanje zaposlenosti ne prati rast sektora. Sezonska komponenta donekle je izražena u broju novozaposlenih u sektoru Građevinarstva. I dalje u zapošljavanju dominiraju tradicionalni sektori kao što su Prerađivačka industrija, rudarstvo i ostala industrija i Trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane, dok primat u rastu BDV sektora preuzimaju sektori poput Informisanja i komunikacija i Finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja. Rast ovih sektora treba posmatrati kao potencijal za dodatni rast zaposlenosti4.
_____________
2 Podaci Ministarstva privrede.
3 Republički zavod za statistiku.
4 Analiza kretanja zaposlenosti prema sektorima delatnosti
Projekcije za 2019-2021. godinu5
Napori Republike Srbije su usmereni na intenziviranje reformskih procesa, kako bi se obezbedio kontinuitet poboljšanja privrednog okruženja, napretka na međunarodnim listama konkurentnosti i daljeg podizanja kreditnog rejtinga zemlje. Prepoznata je neophodnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su inovacije, istraživanje i razvoj, obnovljivi izvori energije i eko investicije u stalnom fokusu prilikom definisanja budućih aktivnosti.
_____________
5 Pripremljeno na osnovu podataka iz Fiskalne strategije za 2019. godinu sa projekcijama za 2020-2021. godinu
Kretanja osnovnih makroekonomskih agregata i indikatora za Republiku Srbiju u periodu 2019-2021. godine projektovana su na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda za Republiku Srbiju i međunarodno okruženje, kao i na osnovu procene efekata planiranih mera ekonomske politike. U obzir su uzeti i uspostavljena fiskalna stabilnost i kretanja realnog sektora, ojačana pozicija zemlje i rastući priliv stranih direktnih investicija. Pored toga, započete reforme i planirana sistemska unapređenja privrednog ambijenta identifikovani su kao izvori mogućeg dodatnog rasta.
Očekuje se da će u 2019. godini investicije biti veće za 5,6%. Investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti.
Diverzifikacija stranih direktnih investicija po industrijskim i uslužnim delatnostima, podržana značajno većom proizvodnjom sektora poljoprivrede u 2018. godini, rezultiraće bržim rastom izvoza (9,5%) od rasta uvoza (8,2%). Ovakva kretanja će rezultirati blago pozitivnim doprinosom neto izvoza rastu BDP, što će uz poboljšane odnose razmene dovesti do smanjenja deficita tekućeg računa platnog bilansa na 5,0% BDP.
Privredni rast i dobar fiskalni rezultat, sa uspostavljenom fiskalnom disciplinom i značajno ojačanim kredibilitetom Republike Srbije kod investitora, uz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, obezbediće nastavak ubrzanog tempa smanjenja učešća spoljnog i javnog duga u BDP.
U periodu 2019-2021. godine očekuje se nastavak rasta direktnih stranih investicija (prosečan godišnji priliv od 2,7 mlrd. evra), a koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta. Pored toga, strane direktne investicije koje su do sada privučene pooštriće unutrašnju konkurentsku aktivnost i uticati na efikasnost domaćih proizvođača, dok sa druge strane treba da aktiviraju nove kanale prodaje i otvore nove tržišne niše. Takođe, konkretnim merama se uklanjaju barijere i oslobađaju resursi za ubrzano investiranje domaćih proizvođača, stimuliše se svaki vid domaće inventivnosti i proaktivnosti.
Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će zadržati ulogu dominantnih izvora rasta. Pozitivan doprinos će doći i od očuvanog dinamičnog rasta građevinske aktivnosti, dok kod poljoprivredne proizvodnje nakon pada u 2019. godini, očekuje se skroman rast u 2020. i 2021. godini.
Na tržištu rada se u srednjoročnom periodu očekuje nastavak povoljnih kretanja koja će se pre svega ogledati u snažnijem rastu prosečnih zarada i dostizanju jednocifrene stope nezaposlenosti. Intenziviranim radom inspekcijskih službi, nakon unapređene radne legislative i usvojenih mera u pravcu poreskog rasterećenja rada, nastaviće se smanjenje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u kontingent formalno zaposlenih. Ovim će uslovi rada, u pogledu prava i osiguranja radnika, biti unapređeni, a pozitivan efekat će se odraziti i na prihode budžeta.
Na kraju srednjoročnog perioda očekuju se efekti kompleksnih reformi obrazovnog sistema i adekvatan odgovor na potrebe privrede, dok će se merama aktivne politike zapošljavanja, prvenstveno obukama za potrebe tržišta rada i podrškom socijalnom preduzetništvu olakšati dostupnost radnih mesta teže zapošljivim i socijalno ranjivim kategorijama nezaposlenih i time dodatno obezbediti inkluzivnost privrednog rasta.
Situacija na tržištu rada Republike Srbije, sagledana je kroz podatke Ankete o radnoj snazi za II kvartal 2018. godine, objavljene 31. avgusta 2018. godine.
Tabela 1. Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada, stanovništvo starosti 15+
Starosna kategorija 15+ (u %) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa aktivnosti |
53,3 |
51,8 |
54,5 |
55,3 |
54,2 |
54,0 |
52,9 |
55,2 |
Stopa zaposlenosti |
45,2 |
44,2 |
48,1 |
48,2 |
46,3 |
46,7 |
45,1 |
48,6 |
Stopa nezaposlenosti |
15,3 |
14,6 |
11,8 |
12,9 |
14,7 |
13,5 |
14,8 |
11,9 |
Stopa neaktivnosti |
46,7 |
48,2 |
45,5 |
44,7 |
45,8 |
46,0 |
47,1 |
44,8 |
Izvor: ARS, RZS
Stopa aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina u II kvartalu 2018. godine iznosila je 55,2% i u odnosu II kvartal 2017. godine (54,5%) povećana je za 0,7 procentnih poena (p.p.).
Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina u II kvartalu 2018. godine iznosila je 48,6% i u poređenju sa II kvartalom 2017. godine (48,1%) povećana je za 0,5 p.p.
Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina u II kvartalu 2018. godine iznosila je 11,9% i u odnosu II kvartal 2017. godine (11,8%) povećana je za 0,1 p.p.
Tabela 2. Struktura stanovništva starosti 15+
Starosna kategorija 15+(u hiljadama) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Ukupno |
6.017,6 |
5.995,3 |
5.988,2 |
5.981,2 |
5.974,2 |
5.984,7 |
5.967,1 |
5.959,2 |
Aktivno stanovništvo |
3.208,8 |
3.105,0 |
3.265,0 |
3.310,1 |
3.239,2 |
3.229,8 |
3.157,0 |
3.288,3 |
Zaposlena lica |
2.719,4 |
2.652,2 |
2.881,0 |
2.881,9 |
2.763,6 |
2.794,7 |
2.688,3 |
2.896,8 |
Nezaposlena lica |
489,4 |
452,8 |
384,1 |
428,2 |
475,6 |
435,2 |
468,7 |
391,6 |
Neaktivno stanovništvo |
2.808,8 |
2.890,2 |
2.723,2 |
2.671,1 |
2.735,0 |
2.754,9 |
2.810,2 |
2.670,9 |
Izvor: ARS, RZS
Broj zaposlenih u II kvartalu 2018. godine iznosio je oko 2.896.800 i u odnosu na isti period prethodne godine povećan je za oko 15.800 lica.
Broj nezaposlenih u II kvartalu 2018. godine iznosio je oko 391.600 lica i u odnosu na isti period prethodne godine povećan je za oko 7.500 lica.
Tabela 3. Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada, stanovništvo 15-64
Starosna kategorija 15-64 (u %) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa aktivnosti |
65,6 |
64,0 |
67,0 |
68,4 |
67,4 |
66,7 |
65,8 |
68,5 |
Stopa zaposlenosti |
55,2 |
54,3 |
58,8 |
59,2 |
57,1 |
57,4 |
55,6 |
60,0 |
Stopa nezaposlenosti |
15,9 |
15,2 |
12,3 |
13,5 |
15,3 |
14,1 |
15,5 |
12,5 |
Stopa neaktivnosti |
34,4 |
36,0 |
33,0 |
31,6 |
32,6 |
33,3 |
34,2 |
31,5 |
Izvor: ARS, RZS
Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 do 64 godine u II kvartalu 2018. godine je iznosila 60,0% i povećana je u odnosu na II kvartal 2017. godine za 1,2 p.p.
Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 do 64 godine u II kvartalu 2018. godine je iznosila 12,5% i u odnosu na II kvartal 2017. godine (12,3%) povećana je za 0,2 p.p.
Regionalni aspekt indikatora tržišta rada
U odnosu na II kvartal 2017. godine, na nivou ukupne populacije nije došlo do statistički značajne promene u broju zaposlenih i nezaposlenih, što se ne može reći i za regionalni nivo. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine je u navedenom periodu došlo do rasta zaposlenosti (za 28.200 i 6.700 respektivno) uz istovremeno smanjenje nezaposlenosti, dok je situacija bila potpuno drugačija u preostala dva regiona - Regionu Južne i Istočne Srbije i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je u istom periodu zaposlenost opala, a nezaposlenost porasla.
U II kvartalu 2018. godine najveća stopa aktivnosti bila je u Beogradskom regionu (57,2%) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (56,2%). U Regionu Južne i Istočne Srbije ova stopa iznosila je 53,7%, dok je najnižu vrednost imala u Regionu Vojvodine (53,5%).
U II kvartalu 2018. godine najveća stopa zaposlenosti bila je u Beogradskom regionu (51,5%) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (49,1%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosila je 48,1%, a najnižu vrednost imala je u Regionu Južne i Istočne Srbije (45,3%).
Stopa nezaposlenosti je bila najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije (15,6%). U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ona je iznosila 12,6%, a u Beogradskom regionu 10,1%. Stopa nezaposlenosti zabeležila je najmanju vrednost u Regionu Vojvodine (10,0%).
Zaposlenost po sektorima
Prema sektorima delatnosti u II kvartalu 2018. godine u ukupnoj zaposlenosti su najzastupljenije uslužne delatnosti sa učešćem od 56,6% i industrija sa 22,7%, zatim poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo koja je zastupljena sa 16,2% i građevina sa 4,5%.
Tabela 4. Zaposlenost po sektorima, stanovništvo 15+
Sektori (u %) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo |
18,6 |
16,2 |
17,8 |
18,5 |
16,3 |
17,2 |
14,8 |
16,2 |
Industrija |
20,2 |
21,0 |
20,3 |
20,9 |
22,4 |
21,2 |
23,2 |
22,7 |
Građevina |
4,3 |
3,5 |
4,5 |
4,3 |
4,2 |
4,1 |
4,2 |
4,5 |
Usluge |
57,0 |
59,3 |
57,4 |
56,3 |
57,1 |
57,5 |
57,8 |
56,6 |
Izvor: ARS, RZS
Struktura zaposlenih - formalno i neformalno zaposleni
Broj formalno zaposlenih u II kvartalu 2018. godine iznosio je oko 2.289.600 i povećan je u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 46.600 lica, pri čemu je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za 37.400, a van poljoprivrede povećana za 84.000, i to najviše u prerađivačkoj industriji.
Broj neformalno zaposlenih u II kvartalu 2018. godine iznosio je oko 607.200 lica i u odnosu na isti kvartal prethodne godine manji je za 30.800 lica. Smanjenje je posebno uočljivo kod neformalno zaposlenih u poljoprivredi za 50.100 lica.
Tabela 5. Struktura formalno i neformalno zaposlenih, stanovništvo starosti 15+
Starosna kategorija 15+(u hiljadama) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Zaposlena lica |
2719,4 |
2652,2 |
2881,0 |
2881,9 |
2763,6 |
2794,7 |
2688,3 |
2896,8 |
Formalno zaposleni |
2120,2 |
2148,1 |
2243,0 |
2253,5 |
2217,2 |
2215,4 |
2188,2 |
2289,6 |
van poljoprivrede |
1888,0 |
1919,7 |
1980,7 |
1978,1 |
1984,2 |
1965,7 |
1991,1 |
2064,7 |
u poljoprivredi |
232,2 |
228,4 |
262,3 |
275,4 |
232,8 |
249,7 |
197,1 |
224,9 |
Neformalno zaposleni |
599,2 |
504,1 |
637,9 |
628,4 |
546,4 |
579,2 |
500,1 |
607,2 |
van poljoprivrede |
206,0 |
178,9 |
224,9 |
238,1 |
215,0 |
214,2 |
186,5 |
244,2 |
u poljoprivredi |
393,2 |
325,2 |
413,0 |
390,3 |
331,4 |
365,0 |
313,5 |
363,0 |
Stopa neformalne zaposlenosti (starosna kategorija 15+) u II kvartalu 2018. godine iznosi 21,0% u odnosu na II kvartal 2017. godine manja je za 1,2 p.p.
Stopa neformalne zaposlenosti van poljoprivrede iznosi 10,6 % i u odnosu na II kvartal 2017. godine veća je za 0,4 p.p.
Tabela 6. Stopa neformalne zaposlenosti, stanovništvo starosti 15+
Starosna kategorija 15+, (%) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa neformalne zaposlenosti % |
22 |
19,0 |
22,1 |
21,8 |
19,8 |
20,7 |
18,6 |
21,0 |
Stopa neformalne zaposlenosti van poljoprivrede % |
9,8 |
8,5 |
10,2 |
10,7 |
9,8 |
9,8 |
8,6 |
10,6 |
Posmatrano prema godinama starosti, u II kvartalu 2018. godine, oko 189.900 lica pripada dvema najmlađim starosnim grupama (15-24 i 25-34).
Tabela 7. Starosna struktura nezaposlenih lica
Starosna kategorija (u hiljadama) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
15-24 |
80,0 |
77,4 |
62,6 |
70,9 |
78,5 |
72,4 |
71,5 |
59,4 |
25-34 |
161,0 |
147,3 |
130,2 |
132,6 |
150,2 |
140,1 |
143,8 |
130,5 |
35-44 |
117,5 |
105,9 |
92,4 |
100,5 |
112,6 |
102,9 |
113,4 |
87,2 |
45-54 |
84,9 |
79,7 |
59,4 |
76,6 |
87,8 |
75,9 |
87,8 |
65,3 |
55-64 |
44,9 |
41,2 |
37,1 |
44,6 |
44,5 |
41,9 |
50,2 |
48,3 |
Ukupno 15-64 |
488,3 |
451,4 |
381,5 |
425,2 |
473,5 |
432,9 |
466,7 |
390,7 |
Ukupno 15+ |
489,4 |
452,8 |
384,1 |
428,2 |
475,6 |
435,2 |
468,7 |
391,6 |
Izvor: ARS, RZS
U II kvartalu 2018. godine oko 62% nezaposlenih starijih od 15 godina je dugoročno nezaposleno, odnosno posao traži duže od 12 meseci.
Tabela 8. Nezaposlena lica prema dužini traženja posla, stanovništvo starosti 15+
Nezaposleni prema dužini traženja posla (u hiljadama) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Ukupno |
489,4 |
452,8 |
384,1 |
428,2 |
475,6 |
435,2 |
468,7 |
391,6 |
Posao traže kraće od 12 meseci |
170,8 |
180,9 |
143,6 |
173,0 |
189,8 |
171,8 |
190,7 |
148,6 |
Posao traže duže od 12 meseci |
318,7 |
271,9 |
240,5 |
255,2 |
285,8 |
263,4 |
278,0 |
243,0 |
Izvor: ARS, RZS
Stopa dugoročne nezaposlenosti u II kvartalu 2018. godine iznosila je 7,4%, i nije se promenila vrednost u odnosu na isti period prethodne godine.
Tabela 9. Stopa dugoročne nezaposlenosti
Starosna kategorija 15+ |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa dugoročne nezaposlenosti u % |
9,9 |
8,8 |
7,4 |
7,7 |
8,8 |
8,2 |
8,8 |
7,4 |
Izvor: ARS, RZS
Nezaposlenost žena u Republici Srbiji izraženija je od nezaposlenosti muškaraca.
Tabela 10. Indikatori tržišta rada, po polu
Starosna kategorija 15+ |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Muškarci |
||||||||
Stopa aktivnosti % |
61,8 |
60,0 |
62,5 |
63,5 |
62,8 |
62,2 |
61,4 |
63,6 |
Stopa zaposlenosti % |
52,8 |
51,5 |
55,6 |
55,8 |
54,0 |
54,2 |
52,7 |
56,4 |
Stopa nezaposlenosti % |
14,6 |
14,3 |
11,0 |
12,0 |
14,1 |
12,8 |
14,1 |
11,3 |
Žene |
||||||||
Stopa aktivnosti % |
45,5 |
44,1 |
47,1 |
47,8 |
46,2 |
46,3 |
45,0 |
47,3 |
Stopa zaposlenosti % |
38,2 |
37,5 |
41,1 |
41,1 |
39,1 |
39,7 |
37,9 |
41,4 |
Stopa nezaposlenosti % |
16,1 |
15,0 |
12,7 |
14,0 |
15,4 |
14,3 |
15,8 |
12,6 |
Izvor: ARS, RZS
U II kvartalu 2018. godine stopa aktivnosti žena iznosila je 47,3%, a muškaraca 63,6%, što predstavlja razliku od 16,3 p.p.
Stopa zaposlenosti žena od 41,4% je i dalje značajno niža od stope zaposlenosti muškaraca od 56,4%, i ta razlika iznosi 15 p.p.
Stopa nezaposlenosti žena u II kvartalu 2018. godine je 12,6%, a muškaraca 11,3%, što predstavlja razliku od 1,3 p.p.
Položaj mladih (starosna kategorija 15-24) na tržištu rada
U odnosu na II kvartal 2017. godine nije bilo bitnijih promena statusa mladih (15-24) na tržištu rada.
Stopa aktivnosti mladih u II kvartalu 2018. godine iznosila je 29,7% i u odnosu na II kvartal 2017. godine povećana je za 0,5 p.p.
Stopa zaposlenosti mladih u II kvartalu 2018. godine iznosila je 21,5% i u odnosu na II kvartal 2017. godine povećana je za 0,7 p.p.
Stopa nezaposlenosti mladih u II kvartalu 2018. godine iznosila je 27,5% i u odnosu na II kvartal 2017. godine, smanjena je za 1,4 p.p.
Tabela 11. Osnovni indikatori tržišta rada mladih
Starosna kategorija 15-24 |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa aktivnosti % |
30,3 |
28,0 |
29,2 |
33,3 |
32,1 |
30,6 |
28,3 |
29,7 |
Stopa zaposlenosti % |
19,7 |
17,6 |
20,8 |
23,7 |
21,4 |
20,9 |
18,5 |
21,5 |
Stopa nezaposlenosti % |
34,9 |
37,1 |
28,9 |
28,8 |
33,3 |
31,9 |
34,6 |
27,5 |
Stopa neaktivnosti % |
69,7 |
72,0 |
70,8 |
66,7 |
67,9 |
69,4 |
71,7 |
70,3 |
Izvor: ARS, RZS
NEET stopa (učešće mladih koji nisu zaposleni i nisu na obrazovanju i obuci) u ukupnom broju mladih u II kvartalu 2018. godine iznosila je 14,6% i, u odnosu na II kvartal 2017. godine, smanjena je za 0,7 p.p.
Tabela 12. NEET stopa
Starosna kategorija 15+ |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
NEET stopa % |
17,7 |
18,7 |
15,3 |
17,1 |
17,6 |
17,2 |
17,3 |
14,6 |
Izvor: ARS, RZS
Položaj starijih (55-64) na tržištu rada
U II kvartalu 2018. godine stopa aktivnosti lica starosti 55-64 godina iznosi 52,3%, stopa zaposlenosti ove starosne grupe godine iznosi 47,6%, a stopa nezaposlenosti starijih iznosi 8,9%.
Tabela 13. Osnovni indikatori tržišta rada starijih 55-64 godina
Starosna kategorija 55-64 (%) |
2016. prosek |
I kvartal 2017. |
II kvartal 2017. |
III kvartal 2017. |
IV kvartal 2017. |
2017. prosek |
I kvartal 2018. |
II kvartal 2018. |
Stopa aktivnosti |
46,9 |
46,8 |
50,9 |
51,4 |
48,7 |
49,5 |
47,3 |
52,3 |
Stopa zaposlenosti % |
42,7 |
42,9 |
47,4 |
47,2 |
44,5 |
45,5 |
42,5 |
47,6 |
Stopa nezaposlenosti % |
9,0 |
8,3 |
6,9 |
8,3 |
8,7 |
8,1 |
10,2 |
8,9 |
Stopa neaktivnosti % |
53,1 |
53,2 |
49,1 |
48,6 |
51,3 |
50,5 |
52,6 |
47,7 |
Izvor: ARS, RZS
Karakteristike registrovane nezaposlenosti
U skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, NSZ vodi evidenciju o nezaposlenim licima - licima od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, koja su sposobna i odmah spremna da rade, koja nisu zasnovala radni odnos ili na drugi način ostvarila pravo na rad, a koja se vode na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže zaposlenje.
Sa stanjem na dan 30. jun 2018. godine, na evidenciji nezaposlenih nalazilo se 579.072 lica, od kojih su 306.234 žene. U odnosu na isti period 2017. godine ukupan broj nezaposlenih se smanjio za 66.354 lica, odnosno za 10,3% (645.426 nezaposlenih na dan 30.06.2017. godine), dok se broj žena smanjio za 30.774, odnosno za 9,1% (337.008 nezaposlenih žena na dan 30.06.2017. godine). Manje smanjenje broja nezaposlenih žena u odnosu na smanjenje ukupnog broja nezaposlenih lica, odrazilo se na povećanje učešća žena u ukupnom broju nezaposlenih za 0,7 p.p. (sa 52,2% u junu 2017. godine na 52,9% u junu 2018. godine).
Posmatrano prema nivou obrazovanja, u junu 2018. godine je došlo do povećanja učešća nezaposlenih koji su nekvalifikovani ili sa niskim kvalifikacijama za 0,7 p.p. i visokoobrazovanih za 0,1 p.p., dok se učešće nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem proporcionalno smanjilo (za 0,8 p.p). Prikazani podaci u Tabeli 14. pokazuju smanjenje učešća stručnih nezaposlenih lica (sa stečenim srednjim i visokim obrazovanjem) za 0,7 p.p. na račun povećanja učešća nezaposlenih koji su nekvalifikovani ili sa niskim kvalifikacijama (tzv. nestručni radnici). Isti trend prisutan je i u strukturi nezaposlenih žena, gde je učešće onih sa srednjim i visokim obrazovanjem smanjeno za 0,5 p.p., dok se učešće nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih nezaposlenih žena proporcionalno povećalo.
Tabela 14. Nezaposleni na evidenciji NSZ prema nivou obrazovanja
Nivo obrazovanja |
30. jun 2017. godine |
30. jun 2018. godine |
Razlika u p.p. 2017-2018. |
|||||||
Ukupno |
Učešće |
Žene |
Učešće |
Ukupno |
Učešće |
Žene |
Učešće |
Ukupno |
Žene |
|
Nekval. i niskokval. |
212.303 |
32,9% |
108.112 |
32,1% |
194.582 |
33,6% |
99.863 |
32,6% |
0,7 |
0,5 |
Srednje obrazovanje |
340.941 |
52,8% |
170.809 |
50,7% |
301.261 |
52,0% |
153.348 |
50,1% |
-0,8 |
-0,6 |
Visoko obrazovanje |
92.182 |
14,3% |
58.087 |
17,2% |
83.229 |
14,4% |
53.023 |
17,3% |
0,1 |
0,1 |
Ukupno |
645.426 |
100,0% |
337.008 |
100,0% |
579.072 |
100,0% |
306.234 |
100,00 |
||
Izvor: NSZ
Uporedni prikaz starosne strukture nezaposlenih lica (Tabela 15.), pokazuje da je došlo do značajnog smanjenja učešća mladih do 30 godina starosti za 1,4 p.p., dok se učešće nezaposlenih starosti 30-49 godina smanjilo za 0,5 p.p. Učešće nezaposlenih starosti 50 i više godina značajno je poraslo u odnosu na 2017. godinu, i to za 1,9 p.p., zbog čega je i prosečna starost nezaposlenih lica porasla za 8 meseci u odnosu na 2017. godinu i iznosila je 41 godinu i 8 meseci u junu 2018. godine. U strukturi nezaposlenih žena, učešće onih koji su starosti 50 i više godina poraslo je za 2,2 p.p., što je više u odnosu na porast učešća ove starosne kategorije u ukupnom broju registrovanih nezaposlenih.
Tabela 15. Nezaposleni na evidenciji NSZ prema starosti
Godine starosti |
30. jun 2017. godine |
30. jun 2018. godine |
Razlika u p.p. 2017.-2018. |
|||||||
Ukupno |
Učešće |
Žene |
Učešće |
Ukupno |
Učešće |
Žene |
Učešće |
Ukupno |
Žene |
|
15-296 |
146.843 |
22,8% |
75.770 |
22,5% |
123.686 |
21,4% |
65.105 |
21,3% |
-1,4 |
-1,2 |
30-49 |
303.070 |
46,9% |
171.656 |
50,9% |
268.632 |
46,4% |
152.968 |
49,9% |
-0,5 |
-1,0 |
50 i preko |
195.513 |
30,3% |
89.582 |
26,6% |
186.754 |
32,2% |
88.161 |
28,8% |
1,9 |
2,2 |
Ukupno |
645.426 |
100,0% |
337.008 |
100,0% |
579.072 |
100,0% |
306.234 |
100,00 |
||
Izvor: NSZ
_____________
6 Statistička kategorija 15-29 godina starosti obuhvata lica od navršenih 15 godina do 29 godina i 364 dana, što je u skladu sa definicijom iz Zakona o mladima, prema kojoj su mladi lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života.
Na kraju juna 2018. godine na evidenciji nezaposlenih lica nalazilo se 13.443 osoba sa invaliditetom koje su spremne za aktivno traženje posla, od kojih je 5.291 žena (39,4%). Nisko učešće mladih do 30 godina starosti od 15,1%, kao i veoma visoko učešće lica starosti 50 i više godina od 42,6%, osnovne su karakteristike starosne strukture ove kategorije nezaposlenih lica. Njihova obrazovna struktura takođe predstavlja značajan izazov za pružanje podrške u traženju posla i zapošljavanju, jer je 39,6% nezaposlenih osoba sa invaliditetom bez kvalifikacija ili su nekvalifikovani, dok je svega 6,4% sa stečenim visokim obrazovanjem.
Na evidenciji nezaposlenih lica na kraju juna 2018. godine nalazilo se 26.360 Roma, od kojih su 12.518 žene (47,5%). Visoko učešće mladih do 30 godina starosti od 30,6%, nisko učešće lica starosti 50 i više godina od 19,5%, kao i učešće od 89,4% nekvalifikovanih i lica sa niskim kvalifikacijama u ukupnom broju nezaposlenih Roma, osnovne su karakteristike ove kategorije nezaposlenih lica.
Na evidenciji nezaposlenih lica na kraju juna 2018. godine nalazilo se 66.555 korisnika novčane socijalne pomoći od kojih su 32.100 žene (48,2%). Osnovna karakteristika ove kategorije nezaposlenih lica je visoko učešće nekvalifikovanih i lica sa niskim kvalifikacijama od 64,7% (32,0% su lica sa srednjim nivoom obrazovanja, a svega 3,3% lica sa visokim obrazovanjem). Posmatrano prema starosti, 46,2% lica pripada kategoriji 30-49 godina, 39,2% su lica starosti 50 i više godina, dok je 14,6% mladih do 30 godina starosti.
Broj nezaposlenih lica iz kategorije viškova zaposlenih na kraju juna 2018. godine iznosio je 43.723 (23.552 ili 53,9% žena) i smanjen je u odnosu na isti period 2017. godine za 5.325 lica, odnosno, za 10,9%. Broj žena iz ove kategorije nezaposlenih lica, manji je za 2.388, odnosno, za 9,2%.
Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti na kraju juna 2018. godine imao je region Šumadije i Zapadne Srbije (34,5%), a slede regioni Južne i Istočne Srbije (26,9%), Vojvodine (21,0%), Beogradski region (13,8%) i region Kosovo i Metohija (3,8%).
Registrovana nezaposlenost mladih
Nezaposleni mladi su starosna kategorija koja je zabeležila najveće smanjenje u proteklih godinu dana, jer je njihov broj, u odnosu na jun 2017. godine, smanjen za 23.157 lica ili 15,8% i u junu 2018. godine iznosio je 123.686 lica. Broj mladih nezaposlenih žena iznosio je 65.105 lica i manji je za 10.665 lica ili 14,1% u odnosu na jun 2017. godine. Smanjeno je i učešće mladih u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti za 1,4 p.p. i na kraju juna 2018. godine iznosio je 21,4%.
Obrazovna struktura nezaposlenih mladih je povoljnija od obrazovne strukture ukupnog broja nezaposlenih. Učešće mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju mladih je veće od učešća nezaposlenih lica ovih nivoa obrazovanja u ukupnom broju nezaposlenih. Takođe, učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih lica sa visokim obrazovanjem iznosilo je 32,4% i značajno je više od učešća mladih u ukupnoj nezaposlenosti (21,4%). Ipak, poređenje podataka o obrazovnoj strukturi nezaposlenih mladih iz 2016. godine7 i 2018. godine, pokazuje porast učešća nekvalifikovanih i mladih sa niskim kvalifikacijama za 2,5 p.p. i smanjenje učešća mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem za 1,5 p.p. i 1,0 p.p. respektivno.
Posmatrajući prema dužini traženja posla, mladi su u boljoj poziciji u odnosu na ukupnu registrovanu nezaposlenost. Učešće mladih koji posao traže duže od 12 meseci u ukupnom broju mladih (dugoročna nezaposlenost) iznosilo je 50,5% (51,7% za mlade žene), što je niže od ukupne dugoročne nezaposlenosti, a mladi u ukupnoj dugoročnoj nezaposlenosti učestvuju sa 15,6%, što je takođe niže od udela mladih u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti. Ipak, podaci da gotovo polovina nezaposlenih mladih posao traži duže od 12 meseci, odnosno, da 13.756 nezaposlenih mladih posao traži 5 i više godina, veoma su zabrinjavajući, jer nemogućnost integracije ili reintegracije na tržište rada (prvo ili ponovno zaposlenje), dovodi do smanjenja motivacije, aktivnosti i mobilnosti na tržištu rada, zastarevanja stečenih znanja i veština, do specifičnih promena u ličnom i profesionalnom životu i ponašanju, kao i do "zavisnosti" od davanja iz sistema socijalne zaštite8.
Povoljnija obrazovna struktura nezaposlenih mladih u odnosu na ukupnu nezaposlenost predstavlja potencijal koji treba negovati delovanjem na unapređenje zapošljivosti mladih koji su nekvalifikovani ili sa niskim kvalifikacijama i mladih sa stečenim obrazovanjem na srednjem nivou, ali koji nemaju znanja i veštine koje su tražene na tržištu rada. Sa druge strane, sa pažnjom treba pristupiti korpusu nezaposlenih mladih sa stečenim visokim obrazovanjem, kao društvenom resursu kojem takođe treba olakšati tranziciju do sveta rada u najkraćem mogućem roku, kako bi stečena znanja i veštine mogle biti iskorišćene u punom kapacitetu.
_____________
7 Na dan 31.12.2016. godine na evidenciji nezaposlenih lica NSZ nalazilo se 171.245 mladih do 30 godina starosti, od kojih 19,5% bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, 57,7% sa srednjim obrazovanjem i 22,8% sa visokim obrazovanjem (izvor podataka: NSZ).
8 9.701 nezaposlena mlada osoba (4.838 žena) je korisnik novčane socijalne pomoći preko centra za socijalni rad.
Tabela 16. Uporedni pregled i učešće nezaposlenosti mladih u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti (prema obrazovnom nivou i dužini traženja zaposlenja)
Nezaposlena lica, NSZ, 30.06.2018. |
Nezaposlena lica |
Nezaposleni mladi |
|||||||
Ukupno |
% |
Žene |
% |
Ukupno |
% |
Žene |
% |
Udeo mladih u registrovanoj nezaposlenosti |
|
Obrazovna struktura |
|||||||||
Nekval. i niskokval. |
194.582 |
33,6 |
99.863 |
32,6 |
27.231 |
22,0 |
14.011 |
21,5 |
14,0% |
Srednje obrazovanje |
301.261 |
52,0 |
153.348 |
50,1 |
69.490 |
56,2 |
33.018 |
50,7 |
23,1% |
Visoko obrazovanje |
83.229 |
14,4 |
53.023 |
17,3 |
26.965 |
21,8 |
18.076 |
27,8 |
32,4% |
Dužina traženja zaposlenja |
|||||||||
do 12 meseci |
179.062 |
30,9 |
89.726 |
29,3 |
61.169 |
49,5 |
31.450 |
48,3 |
34,2% |
1 do 2 godine |
79.749 |
13,8 |
40.742 |
13,3 |
22.284 |
18.0 |
12.006 |
18,4 |
27,9% |
2 do 3 godine |
53.712 |
9,3 |
27.854 |
9,1 |
12.967 |
10,5 |
6.918 |
10,6 |
24,1% |
3 do 5 godina |
71.995 |
12,4 |
38.045 |
12,4 |
13.510 |
10,9 |
7.222 |
11,1 |
18,8% |
5 do 8 godina |
79.219 |
13,7 |
41.888 |
13,7 |
9.824 |
7,9 |
5.276 |
8,1 |
12,4% |
8 do 10 godina |
33.870 |
5,8 |
18.121 |
5,9 |
2.621 |
2,1 |
1.465 |
2,3 |
7,7% |
preko 10 godina |
81.465 |
14,1 |
49.858 |
16,3 |
1.311 |
1,1 |
768 |
1,2 |
1,6% |
Ukupno |
579.072 |
100% |
306.234 |
100% |
123.686 |
100% |
65.105 |
100% |
|
Izvor: NSZ
Registrovana nezaposlenost starijih od 50 godina
Na kraju juna 2018. godine na evidenciji nezaposlenih lica nalazilo se 186.754 lica starosti 50 i više godina, od kojih su 88.161 žene (47,2%). Iako se broj nezaposlenih lica iz ove kategorije smanjio u odnosu na isti period 2017. godine za 8.759 lica, njihovo učešće u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti koje je na kraju juna 2018. godine iznosilo 32,2%, poraslo je za 1,9 p.p., što znači da se u okviru smanjenja ukupnog broja nezaposlenih lica, smanjenje broja lica iz ove kategorije odvija znatno manjom dinamikom u odnosu na smanjenje broja nezaposlenih iz mlađih starosnih kategorija.
U ukupnom broju lica starosti 50 i više godina, njih 146.348, odnosno, 78,4% su dugoročno nezaposleni (71.525 žena), što znači da je dugoročna nezaposlenost ove kategorije nezaposlenih za 9,3 procentna poena viša od ukupne dugoročne nezaposlenosti. U ukupnoj nezaposlenosti, dugoročno nezaposlena lica starosti 50 i više godina učestvuju sa 25,3%.
Dugoročna nezaposlenost i višestruka ranjivost
Posmatrano prema dužini traženja zaposlenja, od ukupnog broja lica na evidenciji nezaposlenih, kategoriji dugoročno nezaposlenih, koji posao traže duže od 12 meseci, pripadalo je 69,1% ili 400.010 lica, što je povećanje za 0,1 p.p. u odnosu na 2017. godinu (69,0%). Dugoročno nezaposlenih žena bilo je 216.508, odnosno, 70,7% od ukupnog broja nezaposlenih žena, što pokazuje da je dugoročna nezaposlenost žena za 1,6 p.p. viša od ukupne dugoročne nezaposlenosti. Prosečna dužina trajanja nezaposlenosti lica na evidenciji u junu 2018. godine iznosila je četiri godine i devet meseci, što predstavlja povećanje za četiri meseca u odnosu na isti period 2017. godine.
U ukupnom broju dugoročno nezaposlenih, lica starosti 30-49 godina, kao i lica starosti 50 i više godina imaju veće učešće nego što je njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti. Naime, 47,8% dugoročno nezaposlenih su starosti 30-49 godina, a 36,6% su starosti 50 i više godina. Mladi do 30 godina starosti u dugoročnoj nezaposlenosti učestvuju sa 15,6%. Obrazovna struktura kategorije dugoročno nezaposlenih lica pokazuje da je, u odnosu na učešće u ukupnoj nezaposlenosti, učešće nekvalifikovanih i lica sa niskim kvalifikacijama za 2,8 p.p. veće i iznosi 36,4%, dok je učešće lica sa srednjim i visokim obrazovanjem niže u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih u odnosu na njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti i iznosi 51,2% i 12,4% respektivno.
U fokusu politike zapošljavanja su kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica koja se suočavaju sa više od jednog faktora ranjivosti, te se nalaze u kategoriji višestruko teže zapošljivih nezaposlenih lica. Analiza prosečne dužine trajanja nezaposlenosti ukazuje da se sa povećanjem broja faktora ranjivosti povećava i prosečno trajanje nezaposlenosti, čime se posebno prioritetnim za uključivanje u aktivne mere zapošljavanja nameću lica sa više faktora ranjivosti. Ispod prosečno trajanje nezaposlenosti imaju samo lica koja nemaju dodatne faktore ranjivosti. Posebno slabe ishode na tržištu rada, merene dužinom trajanja nezaposlenosti, imaju lica koja su suočena sa sledećim karakteristikama: osobe sa invaliditetom, korisnici novčane socijalne pomoći, Romi, lica koja žive u domaćinstvima u kojima su i ostali članovi domaćinstva van tržišta rada (bilo da je reč o supružniku ili o roditeljima). Faktor koji se najčešće javlja udružen sa pomenutim, jeste nizak nivo obrazovanja i neposedovanje kvalifikacija.
U kategoriji lica koja su nezaposlena preko 10 godina, a imaju dva faktora ranjivosti, jasno se izdvajaju dva faktora koja udruženo izuzetno smanjuju ishode na tržištu rada, a to su status osobe sa invaliditetom i nizak nivo obrazovanja. Druga posebno ranjiva kombinacija dva faktora rizika jeste nizak nivo obrazovanja udružen sa korišćenjem novčane socijalne pomoći. Osim navedenih, pojedinačan izuzetno negativan uticaj na ishode na tržištu rada imaju pripadnost kategoriji roditelja dece ometene u razvoju i status izbeglog lica.
IV CILJEVI I PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Pri definisanju ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja za 2019. godinu uzeti su u obzir:
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)9 koji predstavlja strateški dokument i glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, u predpristupnom procesu.
____________
9 Usvojen 31. maja 2016. godine
Na osnovu identifikovanih izazova na tržištu rada, utvrđeni su sledeći ciljevi politike zapošljavanja:
1) Sprečavanje velikog rasta nezaposlenosti;
2) Smanjenje opšte stope neaktivnosti i povećanje stope zaposlenosti:
- jačanje uloge politike zapošljavanja;
- povećanje pristupa tržištu rada za Rome;
3) Smanjenje dualnosti na tržištu rada;
4) Unapređenje položaja mladih na tržištu rada.
Navedeni ciljevi koherentni su sa strateškim i operativnim okvirom politike zapošljavanja, dok su istovremeno ciljevi, odnosno mere i intervencije, prepoznate u oblastima rada, omladinske politike, obrazovanja, penzijskog i zdravstvenog sistema, u skladu sa relevantnim sektorskim dokumentima.
Preporuka Saveta EU od 15. februara 2016. godine o integrisanju dugoročno nezaposlenih lica na tržište rada, kao i činjenica da dugoročna nezaposlenost predstavlja jednu od ključnih prepreka radno-socijalnoj integraciji nezaposlenih lica i utiče na zastarevanje znanja, veština i kompetencija. Otuda, potrebno je ciljane mere podrške pružiti nezaposlenim licima koja posao traže duže od 12 meseci, uz intenziviranje podrške ka licima koja posao traže duže od 18 meseci.
Evropski stub socijalnih prava koji su Savet EU, Evropski parlament i Evropska komisija 17. novembra 2017. godine objavili i potpisali, tokom Socijalnog samita za pravedna radna mesta i rast. CiljEvropskog stuba socijalnih prava je jačanje pravnih tekovina EU u oblasti socijalne zaštite i obezbeđivanje delotvornijih građanskih prava. Usmeren je na zapošljavanje i socijalne aspekte, kao i na usaglašavanje evropskog socijalnog modela sa izazovima 21. veka. Evropskim stubom socijalnih prava utvrđeno je 20 načela i prava, podeljenih u tri kategorije:
- jednake mogućnosti i pristup tržištu rada,
- dinamična tržišta rada i pravedni uslovi rada,
- javna podrška / socijalna zaštita i inkluzija.
Smernice za politike zapošljavanja država članica EU, koje se donose na godišnjem nivou deo su integrisanih smernica Evropa 2020. Smernice za 2018. godinu (Odluka Saveta EU 2018/1215), a koje se odnose na:
- Podsticanje potražnje za radnom snagom (stvaranje kvalitetnih radnih mesta, podsticanje preduzetništva, razvoj socijalnih inovacija, smanjenje poreskih opterećenja na zarade i dr.);
- Poboljšanje ponude radne snage i pristupa zapošljavanju, veštinama i kompetencijama (obezbeđivanje ponude za sticanje znanja, veština i kompetencija koje su u skladu sa modernizacijom procesa rada i projektovanim potrebama, celoživotno učenje, jednake mogućnosti za sve u sistemu obrazovanja, podrška licima bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija, intenzivirana podrška licima koja posao traže duže od 18 meseci, podržana kvalitetna tranzicija od obrazovanja do zapošljavanja, povećati učešće žena na tržištu rada i dr.);
- Poboljšati funkcionisanje tržišta rada i delotvornosti socijalnog dijaloga (jačati saradnju sa socijalnim partnerima, jačanje efektivnosti aktivne politike zapošljavanja kroz uspešnije povezivanje ponude i potražnje na tržištu rada, podržati mobilnost radne snage i dr.);
- Promovisanje jednakih mogućnosti za sve, podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva (razvijati inkluzivna tržište rada, osavremenjivanje sistema socijalne zaštite, podsticanje socijalne uključenosti, obezbeđivanje dostupnosti kvalitetnih usluga, osigurati prikladnost i održivost penzijskog sistema i dr.).
Uvažavajući osnovni strateški cilj politike zapošljavanja, smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, pokazatelje stanja i kretanja na tržištu rada Republike Srbije, tekuće reformske procese i dokumente, kao i rezultate prethodno sprovedenih aktivnosti i nalaze procena, utvrđeni su prioriteti politike zapošljavanja u 2019. godini:
1) Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada;
2) Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja;
3) Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.
1) Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada
U 2019. godini realizovaće se aktivnosti u pogledu daljeg unapređenja zakonodavnog okvira u oblasti rada i zapošljavanja donošenjem novih reformskih propisa čija primena će omogućiti povećanje zapošljavanja teže zapošljivih kategorija nezaposlenih, pravnu uređenost i sigurnost radnika koji rade na sezonskim poslovima odnosno fleksibilnost i pravnu sigurnost za radnike koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje.
Nastaviće se sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada institucija tržišta rada (NSZ, agencije za zapošljavanje i lokalni saveti za zapošljavanje), kreiranja politike zapošljavanja zasnovane na nalazima evaluacija uticaja mera i kontinuiranog praćenja potreba poslodavaca i karakteristika nezaposlenih lica, kako bi mere aktivne politike zapošljavanja bile u skladu sa stanjem, mogućnostima i potrebama nacionalnog i lokalnog tržišta rada.
2) Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja
Podsticanje zapošljavanja i unapređenje zapošljivosti radi konkurentnijeg istupanja na tržištu rada vrši se kroz realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja.
U fokusu politike zapošljavanja su kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica, koja se uključuju u mere aktivne politike zapošljavanja kako na nacionalnom nivou, tako i kroz realizaciju lokalnih akcionih planova zapošljavanja, zbog čega se i u 2019. godini predviđa podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja kroz zajedničko finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.
3) Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital
Politika zapošljavanja predstavlja integralni deo sistema razvoja ljudskih resursa i kreira se na osnovu analize podataka o osnovnim i projektovanim kretanjima na tržištu rada, odnosno na osnovu sagledavanja i praćenja tendencija, stanja i budućih potreba poslodavaca na nacionalnom i lokalnom nivou radi prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja potrebama tržišta rada.
Radi unapređenja kvaliteta radne snage, fokus reforme sistema obrazovanja u narednom periodu će biti na jačanju kapaciteta stručnih škola i kompanija za implementaciju dualnog obrazovanja i učenja kroz rad, smanjenju stope ranog napuštanja škole u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja, bržem prelazu od škole do posla i smanjenju stope nezaposlenosti mladih i povećanju atraktivnosti stručnog obrazovanja i učenja kroz rad kao karijernog puta za mlade.
Kreiranje zakonodavnog okvira kojim će se urediti dualno obrazovanje u sistemu visokog obrazovanja s ciljem obezbeđivanja uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija studenata u skladu s potrebama tržišta rada, sticanja relevantnih kompetencija i veština i poboljšanje zapošljivosti. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će kroz obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja i način realizacije samog učenja pružiti mogućnost mladima da ostanu u Srbiji i povećati im šanse da se zaposle.
Radi obezbeđivanja veće tržišne relevantnosti sistema obrazovanja u narednom periodu prioritet će biti dalje unapređivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira sistema NOKS kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada i osnova je za primenu koncepta celoživotnog učenja.
V KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, teže zapošljiva lica su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.
U 2019. godini status teže zapošljivih lica, a u skladu sa procenom zapošljivosti, koja će imati prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi u domskom smeštaju, mladi u hraniteljskim porodicama, mladi u starateljskim porodicama i žrtve porodičnog nasilja.
Kategorija mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama podrazumeva mlade do 30 godina starosti koji su imali ili imaju status mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama.
Takođe, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija nezaposlenih kao što su: žene (posebno žene žrtve trgovine ljudima), izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, bivši izvršioci krivičnih dela i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada.
Zbog neophodnosti intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja mladih, viškova zaposlenih, lica bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom, pripremljeni su posebni paketa usluga:
Paket usluga za viškove zaposlenih - za viškove zaposlenih čija se prijava na evidenciju nezaposlenih očekuje zbog završetka procesa restrukturiranja, kao i zbog racionalizacije javnog sektora, pripremljen je paket usluga koji podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa ili nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, NSZ će realizovati informativne sastanke sa poslodavcem koji se suočava sa viškom zaposlenih i sindikatima i sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca i organizovati savetovanja za zapošljavanje sa potencijalnim viškovima zaposlenih koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, potencijalni viškovi zaposlenih će se uključivati u sledeće mere: klub za traženje posla (petodnevni program posebno dizajniran za viškove zaposlenih), radionicu za psihološku podršku planiranju karijere (jednodnevni program posebno dizajniran za potencijalne viškove zaposlenih), obuku za razvoj preduzetništva i obuku za aktivno traženje posla.
Nakon prijave viškova zaposlenih na evidenciju nezaposlenih, NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje i sl.
Takođe, NSZ će, u cilju preventiranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.
Paket usluga za mlade - podrazumeva set koraka koje NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizuje sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost i obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, program stručne prakse, program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem, program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem, subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja i dr.).
Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez kvalifikacija i dugoročno nezaposlene;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti za kvalifikovana dugoročno nezaposlena lica i motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane);
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i dr.), javne radove i dr.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom - podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada, i obuhvata:
1) procenu profesionalnih mogućnosti, odnosno procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.
VI PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će tokom 2019. godine sprovoditi NSZ, realizuju se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i propisima o državnoj pomoći, a kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja uređuju se opštim aktima MRZBSP i NSZ.
Radi realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja, NSZ raspisuje javne pozive i konkurse, odnosno pokreće postupak javne nabavke u skladu sa propisima o javnim nabavkama, u prvom kvartalu 2019. godine.
Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, mere aktivnog traženja posla i profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, realizuju zaposleni u NSZ kontinuirano tokom kalendarske godine.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja obuhvataju:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje podrazumeva set aktivnosti i mera koje su usmerene na tražioce zaposlenja sa ciljem osposobljavanja lica za aktivno traženje posla i povezivanje sa poslodavcima koji imaju potrebu za zaposlenima.
Razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla vrši se kroz individualni i grupni rad sa licima koja traže posao. Savetovanje za zapošljavanje je aktivnost tokom koje savetnik za zapošljavanje pruža stručnu podršku tražiocu zaposlenja na individualnom nivou, a podrazumeva informisanje o pravima i obavezama tražilaca zaposlenja, o uslugama koje pruža NSZ, kao i o mogućnostima za zapošljavanje i traženim zanimanjima. Tokom savetovanja za zapošljavanje vrši se procena zapošljivosti lica koje traži posao, odnosno, procena njegovih profesionalnih mogućnosti i afiniteta, sa ciljem utvrđivanja stepena podrške koja mu je potrebna. Vrste podrške oko kojih se tražilac zaposlenja i savetnik za zapošljavanje usaglase, utvrđuju se u individualnom planu zapošljavanja.
Mere aktivnog traženja posla kao što su obuke za aktivno traženje posla i obuke u klubovima za traženje posla, oblici su grupnog rada sa licima koja traže posao, sa ciljem da se tražioci zaposlenja informišu o situaciji na lokalnom tržištu rada i da se osposobe za kvalitetno predstavljanje poslodavcu. Ovo su mere koje podrazumevaju i motivisanje lica koja traže posao i unapređenje njihovih kompetencija za aktivno traženje posla.
Usluge za poslodavce podrazumevaju informisanje poslodavaca o stanju na tržištu rada i strukturi tražilaca zaposlenja na evidenciji NSZ i savetovanje o mogućnostima i načinima zadovoljavanja potreba poslodavaca za izvršiocima, uključujući i informisanje o merama aktivne politike zapošljavanja, ispitivanje budućih potreba poslodavaca radi planiranja obuka i drugih mera aktivne politike zapošljavanja, selekciju tražilaca zaposlenja prema uslovima definisanim u prijavi potrebe za zapošljavanjem - posredovanje po zahtevu poslodavca i internet posredovanje na internet stranici NSZ i realizaciju ostalih vidova saradnje sa poslodavcima i drugim partnerima na tržištu rada.
Sajam zapošljavanja je mera posredovanja, jer omogućava neposredni kontakt većeg broja poslodavaca koji su iskazali potrebu za zapošljavanjem sa tražiocima zaposlenja koji u najvećoj meri odgovaraju zahtevima poslodavaca za zapošljavanje na konkretna radna mesta, ali je istovremeno i mera aktivacije, jer tražioca zaposlenja neposredno suočava sa konkretnim slobodnim radnim mestima, što pozitivno deluje na njegovu motivaciju za aktivno traženje posla.
Karavani zapošljavanja su mera koja omogućava licima koja imaju prebivalište u nerazvijenim i manje razvijenim opštinama da se uključe u programe i mere NSZ. Nezaposlena lica, koja zbog otežanih okolnosti nisu u mogućnosti da lično dođu do filijala i ispostava NSZ, na ovaj način mogu da se, uz pomoć savetnika NSZ, informišu, savetuju, dobiju sve relevantne informacije vezane za njihova prava i obaveze, i prijave na evidenciju nezaposlenih.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere sprovodi se kroz aktivnosti informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere - neposredno, u centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) i preko internet stranice NSZ, a radi prevencije pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, kao i radi jačanja kompetentnosti korisnika u donošenju svrsishodnih odluka tokom profesionalne karijere. Kako bi se pružila podrška svakom pojedinačnom licu koje traži zaposlenje u procesu donošenja odluka o budućoj karijeri, u svim filijalama NSZ se sprovodi savetovanje o planiranju karijere koje obuhvata pružanje informacija o mogućnostima izbora/promene karijere u skladu sa situacijom na tržištu rada, ličnim karakteristikama i interesima klijenta. Savetnici za planiranje karijere u filijalama NSZ pružaju ovu uslugu licima koja traže posao, učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola i studentima.
U okviru ove mere aktivne politike zapošljavanja, sprovode se psihološke radionice i treninzi namenjeni licima koja traže posao, kao što su trening samoefikasnosti i radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, u cilju razvoja veština i tehnika za prihvatanje aktivne uloge u planiranju karijere i traženju posla i konstruktivno prevazilaženje stresa radi efikasnijeg traženja posla. Takođe, sprovodi se selekcija kandidata za zapošljavanje kod poslodavca, prema zahtevima posla i psihofizičkim sposobnostima lica.
3. Dodatno obrazovanje i obuka
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji se realizuju u 2019. godini, odnosno programi i mere kojima lica stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Ovaj program zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje sledećih programa i mera:
3.1. |
Program stručne prakse - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Program je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa. |
3.2. |
Program pripravnika za mladesa visokim obrazovanjem - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno najmanje visoko četvorogodišnje obrazovanje (najmanje 240 ESPB), radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za rad na određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa. |
3.3. |
Program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa. |
3.4. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Program je namenjen sledećim kategorijama nezaposlenih lica, bez obzira na godine života: |
3.5. |
Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama. |
3.5.1. |
Specijalističke informatičke obuke u skladu sa potrebama tržišta rada - sticanje novih znanja, veština i sposobnosti nezaposlenih lica u oblasti informacionih tehnologija, sa ciljem povećanja nivoa konkurentnosti i zapošljivosti. |
3.6. |
Obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za konkretno radno mesto, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos, u skladu sa zakonom, sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). |
3.7. |
Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog - poslodavac koji pripada privatnom sektoru može podneti zahtev NSZ za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi NSZ u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći. |
3.8. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. |
______________
10 Prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade.
Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2019. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima.
4. Subvencije za zapošljavanje
4.1. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima podrazumeva finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu poslodavcima (iz privatnog sektora) za otvaranje novih radnih mesta na kojima će se zapošljavati nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih i to:
1. mladi do 30 godina starosti - bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;
2. stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih;
3. Romi;
4. osobe sa invaliditetom;
5. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
6. dugoročno nezaposleni;
7. žrtve porodičnog nasilja.
Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2019. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:
1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 150.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku.
Navedeni iznosi subvencije se za zapošljavanje sledećih kategorija teže zapošljivih lica i to:
1. osobe sa invaliditetom,
2. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći,
3. mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama i
4. žrtve porodičnog nasilja,
uvećavaju za 20% tako da iznose:
1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 180.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;
3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku.
Realizacija programa prati se 12 meseci.
4.2. Podrška samozapošljavanju
Podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje.
Stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljavanja sastoji se od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke u NSZ, regionalnim razvojnim agencijama i dr.
Sredstva za samozapošljavanje u 2019. godini odobravaju se nezaposlenom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Prioritet kod odobravanja subvencije za samozapošljavanje imaju:
1. mladi do 30 godina starosti,
2. viškovi zaposlenih,
3. Romi,
4. osobe sa invaliditetom,
5. žene.
U slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 220.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 240.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.
Realizacija programa prati se 12 meseci.
Korisniku novčane naknade za slučaj nezaposlenosti može se, radi samozapošljavanja, isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
4.3. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
5. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Javni radovi se organizuju na području onih jedinica lokalnih samouprava, koje prema stepenu razvijenosti utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade pripadaju:
1) trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) i
2) četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).
U ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, osim osoba sa invaliditetom čiji je broj posebno utvrđen, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada sledećim kategorijama:
1. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
2. Romi;
3. lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama;
4. viškovi zaposlenih;
5. lica koja posao traže duže od 18 meseci.
Utvrđeni procenat učešća navedenih kategorija nezaposlenih lica odnosi se na javni rad koji kroz redovne javne konkurse sprovodi samostalno NSZ.
Na javnim radovima se radno angažuje najmanje pet nezaposlenih lica iz navedenih kategorija nezaposlenih.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:
1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 22.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i koja obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada);
2) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (najviše do 2.000 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);
3) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje potvrda o stečenim kompetencijama.
U 2019. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Za osobe sa invaliditetom javni radovi se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, i u svim delatnostima, uključujući i oblast kulture. Na javnim radovima se radno angažuje najmanje tri nezaposlene osobe sa invaliditetom.
Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
7. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima
Podrška osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima uz:
- prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom,
- pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu)refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.
8. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja (LAPZ)
Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 20. februara 2019. godine, putem NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih LAPZ.
U 2019. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ, i to:
1. Program stručne prakse;
2. Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene;
3. Obuka na zahtev poslodavca - u obuku se uključuju nezaposlena lica ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta;
4. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih - može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u LAPZ;
5. Subvencija za samozapošljavanje - odobrava se nezaposlenom licu radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u LAPZ;
6. Program javnih radova - u program javnih radova mogu se uključiti nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ. Javni radovi se organizuju na području onih jedinica lokalnih samouprava, koje prema stepenu razvijenosti utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade pripadaju:
1) trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) i
2) četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).
U program javnih radova radno se angažuje najmanje pet nezaposlenih lica.
Za osobe sa invaliditetom javni radovi se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, i u svim delatnostima, uključujući i oblast kulture. Na javnim radovima se radno angažuje najmanje tri nezaposlene osobe sa invaliditetom.
Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;
2) usvojen LAPZ;
3) usaglašen LAPZ sa NAPZ i pokrajinskim APZ,
4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 - dr. zakon i 113/17) može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera su:
1. stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave (jedinici lokalne samouprava koja pripada manje razvijenim područjima obezbeđuje se viši iznos sredstava iz budžeta RS u odnosu na razvijene jedinice lokalne samouprave), s tim da minimalni iznos koji se može obezbediti iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) iznosi 60%, osim za jedinice lokalne samouprave koje su u zahtevu za sufinansiranje iskazale potrebu za obezbeđivanjem nižeg učešća sredstava iz budžeta RS od 60%;
2. formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.
Po isteku roka za podnošenje zahteva, NSZ proverava ispunjenost uslova za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom LAPZ (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.
NSZ dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.
NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.
Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u LAPZ i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, NSZ pruža stručnu i tehničku podršku.
Plan uključivanja lica u mere aktivne politike zapošljavanja u 2019. godini
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere |
Broj OSI uključen u mere |
Ukupan broj lica uključen u mere |
Efekti mera na zapošljivost i zapošljavanje |
||
1. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
109.710 |
5.010 |
114.720 |
33.474 |
29,2% |
1.1. |
Obuka za aktivno traženje posla |
37.300 |
1.350 |
38.650 |
15.460 |
40% |
1.2. |
Trening samoefikasnosti |
3.120 |
80 |
3.200 |
512 |
16% |
1.3. |
Radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla |
1.000 |
50 |
1.050 |
210 |
20% |
1.4. |
Klub za traženje posla |
4.300 |
220 |
4.520 |
1.130 |
25% |
1.5. |
Sajam zapošljavanja |
53.000 |
3.000 |
56.000 |
12.320 |
22% |
1.6. |
Obuka za razvoj preduzetništva |
10.990 |
310 |
11.300 |
3.842 |
34% |
2. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
9.550 |
660 |
10.210 |
6.152 |
60,3% |
2.1. |
Program stručne prakse |
4.000 |
30 |
4.030 |
1.612 |
40% |
2.2. |
Program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem |
500 |
35 |
535 |
535 |
100% |
2.3. |
Program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem |
550 |
45 |
595 |
595 |
100% |
2.4. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene |
800 |
20 |
820 |
820 |
100% |
2.5. |
Obuka za tržište rada |
700 |
500 |
1.200 |
360 |
30% |
2.5.1. |
Specijalističke informatičke obuke |
1.000 |
/ |
1.000 |
500 |
50% |
2.6. |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
500 |
30 |
530 |
530 |
100% |
2.7. |
Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog |
prema zahtevima poslodavaca |
||||
2.8. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
1.500 |
/ |
1.500 |
1.200 |
80% |
3. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
5.900 |
730 |
6.630 |
6.630 |
100% |
3.1. |
Subvencija za samozapošljavanje |
3.300 |
130 |
3.430 |
3.430 |
100% |
3.2. |
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih |
2.600 |
200 |
2.800 |
2.800 |
100% |
3.3. |
Subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva |
/ |
360 |
360 |
360 |
100% |
3.4. |
Mere podrške za OSI |
/ |
40 |
40 |
40 |
100% |
4. |
JAVNI RADOVI |
3.000 |
1.000 |
4.000 |
4.000 |
100% |
UKUPNO |
128.160 |
7.400 |
135.560 |
50.256 |
37% |
|
- Efekat mera APZ na zapošljavanje prikazuje broj učesnika mere koji su se zaposlili nakon izlaska iz mere, kao i lica koja se trenutno nalaze u meri koja podrazumeva zapošljavanje/radno angažovanje (subvencije za zapošljavanje, javni radovi, program sticanja praktičnih znanja, mere podrške za OSI);
- Efekat mera: obuka za aktivno traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla i funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, prikazuje broj učesnika programa koji su se uključili u druge mere APZ ili su se zaposlili nakon izlaska iz mere;
- Podjednako uključivanje nezaposlenih muškaraca i žena u programe i mere APZ radi povećanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje.
Plan uključivanja nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja kroz direktnu dodelu sredstava NSZ iz IPA 2013 u 2019. godini11
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere |
Broj zaposlenih (od ukupnog broja) |
Efekat |
|
1. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
575 |
452 |
78,6% |
1.1. |
Obuka za tržište rada |
175 |
52 |
29,7% |
1.2. |
Obuka na zahtev poslodavca - za nezaposlene |
400 |
400 |
100% |
UKUPNO |
575 |
452 |
78,6% |
___________
11 U 2019. godini planira se aneksiranje Ugovora o grantu - IPA 2013, sa predlogom za relokaciju neiskorišćenih finansijskih sredstava za mere APZ, vodeći računa o svrsi i zadatku projekta. Relokacija sredstava će se izvršiti na mere za koje postoji realna potreba, a u skladu sa vremenskim okvirom trajanja projekta.
VII FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, obezbeđeno je 4.000.000.000,00 dinara, iz sredstava doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti u okviru Finansijskog plana NSZ za 2019. godinu, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Takođe, obezbeđen je iz direktnog granta NSZ (direktno dodeljena sredstva), iz IPA 2013 programskog ciklusa, iznos od 206.583.000,00 dinara za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja u okviru Finansijskog plana NSZ za 2019. godinu.
Planirana su u Finansijskom planu NSZ za 2019. godinu i sredstva u iznosu od 900.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
U okviru poglavlja IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ, u koloni Izvori finansiranja, prikazani su i donatori/projekti SDC, GIZ i dr. koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare i druge aktivnosti.
VIII NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ
Mere aktivne politike zapošljavanja i planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ i drugi organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se na osnovu Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i NSZ. Ovim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati za 2019. godinu, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
Ključnu ulogu u procesu sprovođenja i izveštavanja ima NSZ, dok centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja direktno prati aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.
IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ
PRIORITET 1. - POBOLJŠANJE USLOVA NA TRŽIŠTU RADA I UNAPREĐENJE INSTITUCIJA TRŽIŠTA RADA |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
1.1. Unaprediti zakonodavni okvir u oblasti rada i zapošljavanja |
Donošenje i primena zakonskih rešenja kojima se doprinosi poboljšanju regulatornog okvira u oblasti rada i zapošljavanja. |
MRZBSP |
Nadležna ministarstva |
Usvojena i u primeni zakonska rešenja u oblasti rada i zapošljavanja (Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Zakon o agencijskom zapošljavanju i Zakon o socijalnom preduzetništvu i radnoj integraciji u socijalnim privrednim subjektima). |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
1.2. Unaprediti kapacitete NSZ za efikasnije pružanje usluga posredovanja u zapošljavanju i karijernog vođenja i savetovanja |
Povećati broj savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i zapošljavanje. |
NSZ |
/ |
Povećan broj savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i zapošljavanje, u odnosu na 2018. godinu. |
Finansijski plan NSZ |
Realizovati programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti. |
NSZ |
/ |
Program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti u primeni. |
Finansijski plan NSZ |
|
Unaprediti stručni savetodavni rad sa nezaposlenim licima. |
NSZ |
/ |
Broj profila rizika (procena zapošljivosti) izrađenih sa svim aktivnim tražiocima zaposlenja. u skladu sa novom metodologijom. |
Finansijski plan NSZ |
|
Unaprediti saradnju sa poslodavcima. |
NSZ |
/ |
Najmanje 25.000 ostvarenih kontakata/ obilazaka poslodavaca. |
Finansijski plan NSZ |
|
Unaprediti upravljanje obimom klijenata na nivou filijala NSZ. |
NSZ |
/ |
Standardna devijacija srednje vrednosti obima posla savetnika za zapošljavanje među filijalama NSZ, smanjena za 10% u odnosu na 2018. godinu. |
Finansijski plan NSZ |
|
1.3. Unaprediti kapacitete agencija za zapošljavanje i razviti različite oblike saradnje agencija i NSZ |
Ojačati kapacitete agencija za zapošljavanje, posebno za obavljanje poslova profesionalne orijentacije, savetovanja o planiranju karijere, vođenje evidencija i dr. |
MRZBSP |
NSZ |
Broj agencija za zapošljavanje koje su uzele učešće na organizovanim obukama/radionicama/seminarima. |
Donatori |
Sprovođenje pripremnih aktivnosti za pristupanje EURES mreži. |
NSZ |
Agencije za zapošljavanje |
Broj agencija za zapošljavanje koje su učestvovale na obukama/radionicama koje se odnose na regulativu EURES mreže. |
Donatori |
|
1.4. Unaprediti kapacitete NSZ za realizaciju programa obuka za tržište rada |
Unaprediti program obuka za tržište rada koje realizuje NSZ. |
MRZBSP |
Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja |
Pripremljena analiza o znanjima i veštinama nezaposlenih na evidenciji NSZ i zahteva na tržištu rada. |
EUD uz učešće iz budžeta RS, IPA 2013 |
Unaprediti proces organizovanja obuka za tržište rada koje realizuje NSZ. |
MRZBSP |
Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja |
Izrađen priručnik sa procedurama za organizaciju obuka koje realizuje NSZ. |
EUD uz učešće iz budžeta RS, IPA 2013 |
|
1.5. Unaprediti kapacitete NSZ za pružanje usluga za OSI |
Unaprediti usluge zapošljavanja i mera APZ za OSI koje pruža NSZ. |
MRZBSP |
Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja |
Broj savetnika NSZ koji su uspešno završili obuku za pripremu individualnih planova za zapošljavanje OSI. |
EUD uz učešće iz budžeta RS, IPA 2013 |
1.6. Jačati kapacitete preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom |
Obezbediti finansijsku podršku preduzećima za poboljšanje uslova rada, zapošljavanje i održanje zaposlenja osoba sa invaliditetom i podsticati razvoj nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom. |
MRZBSP |
Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI |
Obezbeđena finansijska podrška preduzećima za održanje zaposlenja i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada i podsticanje razvoja nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije (Broj preduzeća kojima je obezbeđena finansijska podrška/ broj OSI - po namenama; broj osnovanih preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI/broj OSI). |
Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI |
1.7. Jačati kapacitete lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnju na lokalnom i regionalnom nivou |
Organizovati obuke za planiranje lokalne politike zapošljavanja predstavnike lokalnih saveta za zapošljavanje jedinica lokalne samouprave i filijala NSZ. |
MRZBSP |
Jedinice lokalne samouprave |
Organizovano najmanje pet obuka. |
Finansijski plan NSZ |
1.8. Unaprediti metode evaluacija mera aktivne politike zapošljavanja (APZ) |
Realizovati analize i/ili evaluacije pojedinih mera APZ i/ili obuhvata i efekata mera APZ za pojedine kategorije teže zapošljivih lica. |
MRZBSP |
NSZ |
Izrađeno najmanje dva evaluaciona izveštaja za mere APZ na nacionalnom nivou i po ciljanim kategorijama teže zapošljivih lica. |
Donatori |
1.9. Sprovođenje ankete za praćenje potreba i prognoziranja kretanja na tržištu rada i unapređenje procedura za planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou |
Sprovesti anketu poslodavaca o potrebama za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju zapošljavaju ili nameravaju da zaposle, na nivou filijala NSZ. |
NSZ |
Udruženja poslodavaca |
Objavljeni izveštaji o prognozama kretanja na tržištu rada na lokalnom i nacionalnom nivou. |
Finansijski plan NSZ |
PRIORITET 2. - PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA NA TRŽIŠTE RADA I PODRŠKA REGIONALNOJ I LOKALNOJ POLITICI ZAPOŠLJAVANJA |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
2.1. Poboljšati efikasnost mera aktivne politike zapošljavanja |
Posredovati po podnetim prijavama potrebe za zapošljavanjem. |
NSZ |
/ |
Broj traženih izvršilaca po prijavama potrebe za zapošljavanjem podnetih od strane poslodavaca, povećan za 5% u odnosu na 2018. godinu. |
Finansijski plan NSZ |
Realizovati savetovanje za zapošljavanje u svim filijalama NSZ. |
NSZ |
/ |
Obavljen individualni razgovor sa svim tražiocima zaposlenja. |
Finansijski plan NSZ |
|
Realizovati usluge karijernog vođenja i savetovanja. |
NSZ |
/ |
Povećan broj korisnika usluga karijernog vođenja i savetovanja iz kategorije nezaposlenih lica, za 5% u odnosu na 2018. godinu |
Finansijski plan NSZ |
|
Realizovati mere APZ u skladu sa Planom uključivanja iz NAPZ. |
NSZ |
/ |
Uključeno najmanje 135.560 (uz dodatnih 575 lica kroz Projekat IPA 2013) nezaposlenih lica u mere APZ, od kojih je najmanje 90% iz kategorija teže zapošljivih. |
Finansijski plan NSZ |
|
2.2. Podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) |
Realizovati mere APZ za OSI u skladu sa Planom uključivanja iz NAPZ. |
NSZ |
Uključeno najmanje 7.400 nezaposlenih osoba sa invaliditetom u mere APZ. |
Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI |
|
2.3. Podsticati razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja |
Realizovati mere APZ predviđene LAPZ u saradnji jedinica lokalnih samouprava i NSZ. |
MRZBSP |
/ |
Podneto najmanje 130 zahteva za sufinansiranje LAPZ. |
Finansijski plan NSZ |
PRIORITET 3. - UNAPREĐENJE KVALITETA RADNE SNAGE I ULAGANJE U LJUDSKI KAPITAL |
|||||
Mera |
Aktivnost |
Nosioci aktivnosti |
Partneri na realizaciji aktivnosti |
Indikator |
Izvor finansiranja |
3.1. Unapređivanje karijernog vođenja i savetovanja |
Obezbediti praćenje sprovođenja programa u skladu sa metodologijom karijernog vođenja i savetovanja za mlade u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja i na tržištu rada. |
MPNTR |
ZUOV |
Uspostavljena metodologija praćenja sprovođenja programa karijernog vođenja i savetovanja zasnovana na standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja i standardima kvaliteta rada ustanova. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Unapređivanje kapaciteta školskih timova u primeni Pravilnika o bližim uslovima, načinu rada, aktivnostima i sastavu tima za karijerno vođenje i savetovanje u srednjoj školi koja realizuje obrazovne profile u dualnom obrazovanju |
MPNTR |
Škole |
Broj uspostavljenih timova za karijerno vođenje u dualnom modelu obrazovanja u skladu sa propisanom strukturom u Pravilniku |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Formiranje timova za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim školama kao i centri za karijerno vođenje i savetovanje u visokoškolskim ustanovama. |
MPNTR |
Škole |
Broj timova i centara za karijerno vođenje i savetovanje funkcionalno uspostavljenih prema standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Organizovanje sajmova profesionalne orijentacije. |
NSZ |
MPNTR |
Broj održanih sajmova i ukupan broj učesnika po sajmu. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Organizovati medijske kampanje za promociju karijernog vođenja i savetovanja. |
MPNTR |
Euroguidance centar |
Broj sprovedenih kampanji. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Donatori |
|
Pripremljeno uputstvo srednjim školama sa smernicama za razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja. |
MPNTR |
NSZ |
Broj realizovanih obuka i seminara za razvoj programa karijernog vođenja u skladu sa standardima i smernicama. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
3.2. Dalje razvijati nacionalnu standardnu klasifikaciju zanimanja (NSKZ) |
Obezbediti podršku za primenu šifarnika u skladu sa Odlukom o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada. |
MRZBSP |
PKS |
Izrađen Priručnik za primenu šifarnika. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
3.3. Dalje razvijati nacionalni okvir kvalifikacija Srbije (NOKS) |
Doneta podzakonska akta u skladu sa Zakonom o NOKS |
MPNTR |
MPNTR |
Doneta podzakonska akta |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Funkcionalan institucionalni okvir za implementaciju NOKS |
MPNTR |
MPNTR |
Dalji razvoj institucija i tela za implementaciju NOKS |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Ažuriranje Baze kvalifikacija |
MPNTR |
MPNTR |
Broj kvalifikacija unetih u Bazu |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
3.4. Promovisati koncept celoživotnog učenja |
Kontinuirano sprovođenje postupka akreditacije javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih |
MPNTR |
ZUOV |
Broj akreditovanih javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Sprovedene aktivnosti na promovisanju koncepta funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih |
MPNTR |
Škole |
Broj polaznika programa FOOO. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
3.5. Nastavak reforme stručnog obrazovanja |
Razmenjene informacije o potrebama tržišta rada za potrebe planiranja i razvoja politike formalnog obrazovanja u cilju boljeg odgovora obrazovanja na potrebe tržišta rada. |
MPNTR |
PKS |
Broj sastanaka sa socijalnim partnerima. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
Razvijen određen broj programa obrazovanja odnosno obuka - kvalifikacija u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. |
MPNTR |
ZUOV |
Broj razvijenih programa obrazovanja/obuka u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
Sprovedene obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. |
MPNTR |
Škole |
Broj sprovedenih obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. |
Nema troškova - zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti |
|
X INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2019. GODINU
CILJ |
INDIKATOR |
Izvor podataka |
Povećanje stope aktivnosti 15-64 |
Stopa aktivnosti - proporcija radno aktivnih stanovnika u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Povećanje stope zaposlenosti 15-64 |
Stopa zaposlenosti - proporcija zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje stope nezaposlenosti 15-64 |
Stopa nezaposlenosti - proporcija nezaposlenih lica u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje dugoročne nezaposlenosti |
Učešće dugoročne nezaposlenosti - udeo dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih radnog uzrasta. |
RZS |
Smanjenje regionalnih razlika |
Stopa zaposlenosti po regionima. |
RZS |
Smanjenje udela neformalne ekonomije |
Broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji. |
RZS |
Izdvajanje većeg iznosa finansijskih sredstava za mere APZ |
Iznos sredstava opredeljen za realizaciju mera APZ. |
MRZBSP |
Veći broj nezaposlenih lica uključen u mere APZ |
Broj nezaposlenih lica uključenih u mere APZ u toku jedne godine. |
NSZ |
Veći broj nezaposlenih lica zaposlen nakon uključivanja u mere APZ |
Broj zaposlenih lica šest meseci nakon uključivanja u mere APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje mladih do 30 godina |
Stopa aktivnosti mladih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 15-24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Zapošljavanje viškova zaposlenih |
Broj viškova zaposlenih obuhvaćen merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje starijih od 50 godina |
Stopa aktivnosti starijih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 50-64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. |
RZS |
Zapošljavanje nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih |
Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom |
Broj OSI obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ |
NSZ |
Zapošljavanje Roma |
Broj Roma obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje korisnika NSP |
Broj korisnika NSP obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje dugoročno nezaposlenih |
Broj dugoročno nezaposlenih (na evidenciji duže od 12 meseci odnosno 18 meseci) obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama |
Broj mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
Zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja |
Broj žrtava porodičnog nasilja obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ. |
NSZ |
XI UČEŠĆE U REALIZACIJI PROJEKATA
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
Red. br. |
Projekat |
Trajanje projekta |
Izvor finansiranja |
1. |
"Unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" Projekat ima za cilj unapređenje delotvornosti i koordinacije između odabranih javnih politika i programa radi ublažavanja i otklanjanja prepreka za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti. Jedna od komponenti ovog projekta odnosi se na reformu tržišta rada. Reforma tržišta rada podržana je kroz unapređenje usluga NSZ u posredovanju u zapošljavanju (i prema nezaposlenim licima i prema poslodavcima) i kroz unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja. |
januar 2016 - jun 2021. godine |
Svetska banka |
2. |
"Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja" U okviru projekta planiran je dalji razvoj i unapređenje sistema obuka, odnosno programa obuka za tržište rada, sa ciljem smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje, kao i povećavanje efikasnosti politike zapošljavanja prema osobama sa invaliditetom. |
2017-2019. godina |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ |
3. |
"Podrška programu zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)" Projektom su dodeljena sredstva NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i to: subvencija za otvaranje novih radnih mesta, subvencija za samozapošljavanje, obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene i obuke za tržište rada. |
2018-2020. godina |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ |
4. |
"Podrška implementaciji Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, sa fokusom na politiku zapošljavanja i zapošljivosti mladih" Projekat treba da doprinese povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih, kroz sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sa ciljem unapređenja kreiranja i implementacije zakonodavnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou. |
glavna faza Projekta oktobar 2016 - decembar 2019. godine |
Vlada Švajcarske Konfederacije/ |
5. |
"Podsticanje zapošljavanja mladih" Projekat ima za cilj unapređenje uslova za bolje pozicioniranje mladih između 15 i 35 godina starosti na tržištu rada, uz uspostavljanje i jačanje lokalnih inicijativa za zapošljavanje mladih. Projekat je inicirao stručni Nacionalni dijalog za podsticanje zapošljavanja mladih koji će preporuke, iskustva i znanja stečena u toku sprovođenja projekta integrisati u politički dijalog u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. |
jul 2015 - jun 2021. godine |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) |
SKRAĆENICE
APZ |
Aktivna politika zapošljavanja |
ARS |
Anketa o radnoj snazi |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
GIZ |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju |
EACEA |
Evropska agencija za obrazovanje i kulturu |
Euroguidance |
Evropska mreža za podršku karijernom vođenju i savetovanju |
EUD |
Delegacija Evropske unije |
ESAP |
Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku |
EURES |
Evropska mreža javnih službi za zapošljavanje |
ZVKOV |
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja |
ZUOV |
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
IPA |
Instrument za pretpristupnu pomoć |
LAPZ |
Lokalni akcioni plan zapošljavanja |
MOS |
Ministarstvo omladine i sporta |
MPNTR |
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja |
MRZBSP |
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
MF |
Ministarstvo finansija |
NAPZ |
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja |
NEET |
Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci |
NOKS |
Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
NSKZ |
Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja |
NSP |
Novčana socijalna pomoć |
OSI |
Osoba sa invaliditetom |
RZS |
Republički zavod za statistiku |
RS |
Republika Srbija |
RSS |
Regionalni savet za saradnju |
SDC |
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju |
SIPRU |
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
UIPS |
Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI |
FOOO |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
CROSO |
Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja |